17. avgust 2017. godine

Na doboš otišlo 1.300 stanova

U poslednje dve godine udvostručen broj građana koji imaju problema u otplati stambenih kredita

Sve je više stanova, kuća, poslovnog prostora

i njiva za koje su banke zbog neplaćanja rata

kredita pokrenule hipoteke. Nacionalna

korporacija za osiguranje stambenih kredita

(NKOSK) za desetak godina, koliko postoji

ova institucija, preuzela je plaćanje za 1.300

dospelih kredita. Do sada je prodato oko 240

nepokretnosti kao krajnja mera zbog

bezizlazne situacije u kojoj su se dužnici

našli. Ipak, činjenica je da je sve više onih

koji imaju problema u otplati stambenih

pozajmica jer je, samo u poslednje dve

godine, njihov broj udvostručen.

Kod NKOSK-a je osigurano 90.000 kredita

vrednosti 3,35 milijardi evra. Ovakvi krediti čine svega 1,45 odsto osiguranih pozajmica pa u NKOSK-u

kažu da je reč o malom broju dospelih kredita u odnosu na ukupan portfolio.

Tačnih podataka koliko je aktiviranih hipoteka u Srbiji zapravo nema, zato što nisu svi krediti osigurani kod

NKOSK-a. Oni osiguravaju stambene zajmove, ali ne i kredite za biznis kod kojih je neko kao sredstvo

obezbeđenja davao stan, kuću, poslovni prostor…

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

2.500 penzionera ne podiže svoju penziju

Penzioner Nikola Đ. iz Beograda ima 89 godina. Pre otprilike 11 meseci prvi put je ovlastio sina da u

njegovo ime preuzima penziju.

Ovlašćenje važi najviše godinu dana.

Iz Fonda PIO podsećaju korisnike da je njihova obaveza da 30 dana pre isteka roka važenja fondu dostave

novo ovlašćenje ili produže postojeće, piše Politika.

“U Srbiji trenutno 2.458 korisnika prima penziju preko ovlašćenih osoba”, navode u PIO fondu.

Neophodno je dostaviti ovlašćenje overeno kod javnog beležnika notara ili u Fondu PIO, ali i dokaz o

prebivalištu ovlašćenog. Overa ovlašćenja u PIO Fondu je besplatna, a obavezno je prisustvo korisnika

penzije I osobe koja je ovlašćuje za prijem.

Zberbanka počela da vodi izvršne postupke protiv

prezaduženih

"Agrokorovih" firmi u Sloveniji i Hrvatskoj; Prinudna naplata u "Jamnici". Koncern ne može da raspolaže

"Idejom", "Frikomom" i "Dijamantom"

ZBERBANKA je počela da pleni imovinu "Agrokorovih", zaduženih, preduzeća u regionu. Tako su ogranci

ove banke u Sloveniji i Hrvatskoj pokrenuli postupak prinudne naplate protiv "Jamnice", koja je jedini

vlasnik srpske "Mg mivele". Hrvatski vlasnici ne smeju da prodaju niti dalje opterećuju "Ideju", "Frikom" i

"Dijamant". To, međutim, ne treba da brine potrošače, kada je reč o "Idei", jer njihove prodavnice nisu u

sklopu istoimene firme, već su deo slovenačkog "Merkatora", odnosno "Merkatora S".

U Zagrebu veruju da će postupci i u Srbiji biti obustavljeni, kada Beograd prihvati vanrednu upravu

"Agrokora", a to znači zaštitu firmi iz ovog koncerna od prinudne naplate.

Prva zabrana raspolagnja upisana je "Frikomu" - 8. juna. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, Zberbanka

je kao poverilac "Leda", koji je jedini vlasnik "Frikoma", zatražila privremenu meru obezbeđenja. "Ledo"

tako ne može niti da proda, niti se dalje zaduži na ime "Frikoma", jer je ova kompanija garancija za kredit od

100 miliona evra i kamata od 1,3 miliona evra. To je zajam iz februara ove godine. Zbog istog kredita

zabrana je upisana i u slučaju "Dijamanta".

- To ne znači da je Zberbanka vlasnik "Frikoma" - kažu u ovoj kompaniji. - Ova privremena mera ni u kom

aspektu ne utiče na poslovanje "Frikoma", te će ona, kao i do sada, nastaviti sa planiranom proizvodnjom i

plasmanom robe.

Sudeći po zabeležbi uz "Mg mivelu", ovu firmu bi poverilac, Zberbanka, mogla i da proda. U Agenciji za

privredne registre upisan je zaključak izvršitelja po kome je Zberbanka zaplenila udeo "Jamnice", koja je

jedini vlasnik "mg mivele", radi naplate potraživanja. Zberbanka Ljubljana je pokrenula postupke protiv

"Jamnice" u Beogradu i Ljubljani, zbog kredita u iznosu od 3,28 miliona evra za koji je "Jamnica" preuzela

garanciju. Zagrebačka Zberbanka hoće da dođe do imovine "Jamnice" u Beogradu zbog kredita od 34,5

miliona evra.

Kada je reč o "Idei", iz Novog Beograda, "Konzumu" koji je njen stoprocentni vlasnik zabranjeno je

raspolaganje. Sve to zbog potraživanja od 350 miliona evra na ime glavnog duga i 8,65 miliona evra kamate

koje je "Konzum" trebalo da isplati Zberbanci. Sve ovo naši kupci ne bi trebalo da osete.

- "Idea" d.o.o. nema nikakve veze sa poslovanjem naših supermarketa "Idea" - tvrde u "Merkatoru S". -

Prodavnice "Idea" vlasništvo su "Merkatora S", a stoprocentni vlasnik "Merkator S" je "Merkator" d.d.

Ljubljana. Hrvatski "Konzum" nema vlasništvo u "Merkatoru S", a time ni u jednom njenom delu.

OČEKUJU OD BEOGRADA VANREDNA uprava "Agrokora" u svom mesečnom izveštaju navodi da je

u proteklom periodu formalno pokrenut niz sudskih i postupaka plenidbe protiv "Agrokora" i povezanih

društava.

- Podneli smo zahtev za priznavanjem postupka vanredne uprave u Srbiji - stoji u izveštaju "Agrokora".

POVERIOCI FAS-A ODBILI “BATAGON”:

Tanak kofer za Fabriku akumulatora

ODBOR poverilaca Fabrike akumulatora Sombor (FAS) nije prihvatio drugu, poboljšanu ponudu od četiri i

po miliona evra švajcarske kompanije "Batagon internešnel" AG, koja je nedavno dala jedinu ponudu za

kupovinu Fabrike akumulatora Sombor vrednu tri i po miliona evra, a kasnije i novu, bolju ponudu za

kupovinu tog proizvođača akumulatora.

- Odbor poverilaca me je obavestio da je ponuda "Batagona" odbijena, pa sam o tome informisao ovu firmu

- kaže Predrag Ljubović, stečajni upravnik u Fabrici akumulatora Sombor.

On dodaje da se obratio "Batagonu" i preneo im da ponuda nije prihvaćena i da, ukoliko budu želeli, mogu

uputiti novu ponudu, ističući da mu nije poznato da li će švajcarska kompanija posle tog odbijanja ostati

zainteresovana za kupovinu fabrike akumulatora.

- Ukoliko "Batagon" odustane, tražićemo novog kupca.

Neće biti raspisan novi oglas, jer za postojeći, koji je još

uvek otvoren, znaju svi eventualno zainteresovani.Treba

samo da ispune uslove oglasa, što neće biti lako, a potom i

da daju svoju ponudu- pojašnjava Ljubović.

Procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57

miliona evra. Ta cena je manja od polovine procenjene

vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala

cena.

Švajcarski biznismen Dalibor Matić je prilikom otvaranja ponude izjavio da, ukoliko im poverioci odbore

kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože u prvom kvartalu milion evra. Fabrika bi

prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi

angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih.

Matić je u žižu javnosti došao zbog emotivne veze sa pevačicom Anom Nikolić, a na otvaranju prve ponude

za FAS došao je u društvu nekadašnjeg viceguvernera Dejana Simića, koji je bio optužen u aferi "Kofer", ali

je kasnije oslobođen optužbi.

SVETSKA BANKA

Odbor poverilaca čine predstavnici Svetske banke, kao najvećeg poverioca, Komercijalne banke, Hal banke,

Mediolanum investa, koji je otkupio potraživanja Banke Inteza, kao i predstavnik oko 800 bivših radnika.

Fabrika akumulatora Sombor je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava

Bogićevića, a 2015. godine, zbog finanijske blokade od 36 miliona evra, u njoj je proglašen stečaj.

Svaki četvrti na put ide bez polise zdravstvenog

osiguranja

Svaki četvrti turista iz Srbije koji kreće na odmor u inostranstvo ne kupuje polisu putnog zdravstvenog

osiguranja, te ukoliko im se nešto desi mogu biti u ozbiljnom problemu, jer su troškovi lečenja veliki.

Poslednji primer je porodica Davidović, kojima je eksplodirala plinska boca tokom letovanja u Grčkoj, a za

troškovi lečenja u bolnici u Solunu račun iznosi 15.000 evra.

Direktor Jute Aleksandar Seničić kaže da se od 2008.

godine, kada su ukinute vize, beleži sve slabije

interesovanje za putno zdravstveno osiguranja, što

pravi ozbiljne probleme u realizacihji turističkih

aranžmana.

Kako kaže situacija je ove godine nešto bolja od

prethodnih, te oko 70 do 75 odsto turista koji letuju

organizovano, preko turističkih agencija, kupuju i

zdravstveno osiguranje.

Poslednji slučaj pokazuje da je neophodno da kada

krenete na put u inostranstvo imate polisu

zdravstvenog osiguranja koju možete da aktivirate za zdravstvenu uslugu, kaže Seničić za Tanjug i

napomnje da osiguravajuće kuće najčešćeprodaju polisu koja pokriva do 30.000 evra troškova.

Kaže, međutim, da ima putnika koji su uporni u tome da ne žele, iz ekonomskih ili nekih drugih razloga, da

kupe putno zdravstveno osiguranje, iako im se predoče problemi sa kojima mogu da se suoče.

"Treba uticati na državu da u organizovanom turističkom prometu polisa zdravstvenog osiguranja postane

obavezni deo turističkog putovanja i da na taj način predupredimo moguće probleme", smatra Seničić.

Podseća da polisa zdravstvenog putnog osiguranja nije obavezna, veće turističke agencije insistiraju da ih

putnici plate, ali ne mogu da nateraju one koji to ne žele, jer to je dodatna usluga koja se dodatno plaća.

"Putno osiguranje je jeftino, košta oko evro po danu. Još je jeftinije ukoliko se uzima porodična polisa, ona

se može dobiti za 22 ili 23 evra", pojašnjava Seničić.

Zoran Chirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da građani odbijaju da plaze zdravstveno osigranje ili

zato što im je to skupo ili jednostavno zato što su uvereni da im ona ne treba, uz najčešće objašnjenje: "neće

to njima da se desi".

"To je pogrešan stav, jer svakom od nas može da se desi da ugane zglob, da zaboli zub... zdravstvena usluga

je skupa, a sa polisom mogu sve da pokriju", pojašnjava on.

Šef odeljenja eksterne prodaje Dunav osiguranja Milena Milovanocvić kaže da su građani sve svesniji da je

putno zdravstveno osiguranje potrebno.

Dodaje i da su u Dunavu pre nekoliko godina napravili paket putnog zdravstvenog osiguranja gde mogu da

se uključe dodatni rizici kao što su osiguranje turističkog aranžma i osiguranje prtljaga.

Pojašnjava da osiguranje za pojedinca za Evropu i zemlje šengena košta evro po dana, a za porodicu 2,3 evra

dnevno. Polisa putnog, zdravstvenog osiguranja pokriva iznenadnu bolest ili povrede, zatim troškove

prevoza do ambulante, lečenje, kao i troškove povratka u Srbiju, ukoliko je potrebno.

Troškove lečenja za građane koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu može da snosi Republički fond za

zdravstveno osiguranje, pod uslovom da putnici pribave pre odlaska na put odgovarajući obrazac.

Za zemlje sa kojima RFZO ima zaključen sporazum o socijlnom osiguranju, a to je 19 država, potrebno je

pre polaska na put pribaviti dvojezični obrazac (osim za Poljsku i Veliku Britaniju, gde je potrebna samo

zdravstvena knjižica i pasoš).

Drugi obrazac je za zemlje sa kojima Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, kao što je

Grčka, i tu treba pribaviti potvrdu o korištenju zdravstvene zaštite u inostranstvu.

"Za izdavanje obrazaca neophodno je mišljenje izabranog lekara o zdravstvenom stanju u poslednjih 12

meseci, da se osiguranik ne nalazi u stanju koje bi zahtevalo duže lečenje po dolasku u inostranstvo",

pojasnila je za Tanjug direktorka RFZO Verica Lazić.

Mišljenje izabranog lekara predaje se lekarskoj komisiji RFZO, a nadležna filijala izdaje dvojezični obrazac

ili potvrdu o korištenju zdravstvene zaštite u inostranstvu koji važe 90 dana.

Lazić je apelovala na sve osiguranike RFZO da obezbede odgovarajući obrazac pre polaska na put, jer

ukoliko to nemaju zdravstveni fond nema zakonski osnov da plati troškove lečenja u inostranstvu.

Obrasci koje izdaje RFZO su besplatni, a od početka godine RFZO je izdao 21.202 dvojezična obrasca i

2.746 potvrda o korištenju zdravstvene zaštite u inostranstvu.

Ove godine preko turističkih agencija u inostranstvu će letovati oko 700.000 srpskih turista, najčešće u

Grčkoj i još oko 250.000 u sopstvenom aranžmanu.

Šarčević: S premijerkom uskoro o dugu

prosvetarima iz 2014.

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će ovih dana zakazati sastanak sa premijerkom Anom

Brnabić na temu pogrešno obračunatih naknada za godišnji odmor prosvetara za 2014. godinu i o standardu i

statusu prosvetnih radnika.

Na pitanje novinara da li će vratiti novac zaposlenima u prosveti zbog pogrešno obračunate naknade za

godišnji odmor za 2014. godinu, Šarčević je podsetio da je taj problem bio i prošle godine, te da je tada

intervenisao, jer je bilo očigledno da je došlo do greške.

- Vlada je tada vratila novac u roku od 15 dana - podsetio je ministar.

Kako kaže, prosvetari su kasno primetili i objavili da sličan problem postoji i za 2014. godinu.

- Mi već tri meseca sa svim sindikatima istražujemo koliko je sama informacija tačna. U celu priču smo

uključili i ministarstva finansija, državne uprave, rada, lice za mirno rešavanje problema i niko ne može da

odgovori da li to treba da se da - rekao je Šarčević.

Mi nemamo taj novac, da imamo dali bismo ga, ponovio je ministar i dodao da će imati sastanak sa

premijerkom verovatno ovih dana na tu temu.

Na navode da su sindikati najavili tužbe kako bi sprečili zastarevanje slučaja, Šarčević je rekao da na to

svako ima pravo.

- Sada imate jednu potpuno čudnu sliku od koje beže svi - rekao je Šarčević dodajući da se njegovo

ministarstvo trudilo maksimalno da taj problem reši te da i dalje ne beži od toga.

Vladi Srbije predata peticija za povlačenje zakona o zapošljavanju u javnom sektoru

Čak 8.500 medicinskih sestara traže nov zakon

* Radica Ilić: Zakon je katastrofalan, nema popravke, treba pisati nov * Ministarstvo: Radili smo sa svim

reprezentativnim sindikatima * U kabinetu Ane Brnabić kažu da će nacrt na javnu raspravu do kraja

sedmice

Poslednjih dana u Ministarstvu državne uprave i

lokalne samouprave krčka se tekst zakona o

zapošljavanju u javnom sektoru koji bi, kako je Danasu

potvrđeno u kabinetu premijerke Ane Brnabić, trebalo

do kraja sedmice da se nađe i na javnoj raspravi.

Međutim, ta vest nikako ne raduje najmanje 8.500

medicinskih sestara i tehničara koji su pre mesec dana

Vladi predali peticiju da se ovaj nacrt zakona povuče i napravi novi.

- Popravke nema, mi tražimo da se povuče pa da se onda sedne i razgovara sa svima, ljudi se plaše za

budućnost, jer je tekst zakona katastrofalan. Zbog toga smo Vladi 21. jula i predali peticiju koju je potpisalo

8.500 medicinskih sestara i tehničara, ali na to niko nije reagovao - kaže za Danas Radica Ilić, predsednica

Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

Ona kaže da je medicinskih sestara u Srbiji 65.000 i da ne misli da je 8.500 potpisa malo, kao i da su oni

reprezentativni sindikat koji nije učestvovao u sastancima kada se pravio zakon. Država je, napominje Ilić,

jasno stavila do znanja kakav zakon želi i oni su se tome usprotivili. Tekst nacrta je, tvrdi, samo za

povlačenje, nikako doradu i to iz više razloga.

- Zdravstvo je specifično i ako kažete da redovan rad traje dok postoji potreba za pružanjem pomoći ili

stavite odrednicu koja kaže "dok traje pružanje pomoći" - šta to znači? Ako žena krene da se porađa, posao

sestre traje dok se porođaj ne završi, ostajemo do kraja porođaja, ali nama to neće biti plaćeno kao

prekovremeni rad jer postoji to što su oni nazvali "neophodnost" - ističe Ilićeva.

Ona kaže da ne zna da li drugima u javnom sektoru ovaj zakon odgovara ili ne, ali napominje da oni nisu

mogli da ćute jer se radi o budućnosti zaposlenih u zdravstvu, te da su morali da reaguju ovako.

- Kažu u zakonu, morate da radite na radnom mestu koje je upražnjeno dok se ne primi neko drugi, a na to

mesto više nikad nikog ni ne prime. Dešava se da jedna sestra radi na tri radna mesta. Oni zakonom uređuju

da morate da radite sve što vam neposredni rukovodilac kaže, dakle ako vam sutra kaže da uzmete metlu i

čistite, nećete moći da se bunite. Ako to stoji u zakonu, onda posle ni bog otac više ne može da vas zaštiti -

napominje Radica Ilić.

Ona dodaje kako se u tekstu zakona praktično svaki član koji reguliše finansije uslovljava sredstvima u

budžetu, što znači, kako kaže, "ako Vučić nema para, sutra ćemo morati svi da da volontiramo".

Radica Ilić kaže da njih u Sindikatu ne zanima politika jer su trenutno i opozicija i vlast "isti".

- Svi ignorišu 8.500 ljudi, svi ćute o tome, i vlast i opozicija. Bilo je nekih koji su hteli da pomognu, ali ne

želimo da uvlačimo politiku, jer iskustva pokazuju da svaki sindikat koji se prikloni nekoj političkoj opciji

ne prođe dobro. Svi su isti, jer da nije tako neko bi se već pozabavio ovim - napominje naša sagovornica.

Ovaj sindikat traži da se povuče nacrt, kako bi se onda ušlo u pregovore sa svima iz javnog sektora, iz

zdravstva, sudstva, prosvete.

- Ne možete da pozovete dve sindikalne centrale na sastanke, sindikate u kojima su klimači, koji nama lome

kičmu, oni su tu iz neke koristi, a šta je sa običnim radnicima, sudijama, profesorima, sestrama - ističe

Ilićeva.

U Ministarstvu državne uprave za Danas kažu da su sa svim reprezentativnim sindikatima radili na ovom

zakonu, te da će ga, čim dobiju primedbe, poslati na javnu raspravu.

I u kabinetu premijerke Ane Brnabić za naš list potvrđuju da su videli peticiju, odnosno da su "upoznati" sa

njom i da su je prosledili Ministarstvu državne uprave, koje je i predlagač zakona i koje je "već dugo u

intenzivnim razgovorima sa svim sindikatima na tu temu".

- Javna rasprava o Nacrtu zakona počinje do kraja ove sedmice. Tokom javne rasprave, svi sindikati moći će

da iskažu svoje mišljenje o navedenom Nacrtu zakona, kao što su to mogli da učine i do sada, tokom

neformalnih sastanaka i čestih konsultacija koje je Ministarstvo organizovalo, i pre samog početka javne

rasprave - ističu za Danas u kabinetu premijerke.

Za dve meseca 40 sestara otišlo u Nemačku

Predsednica Sindikata Radica Ilić kaže da se zaboravlja da su prosveta i zdravstvo dva osnovna stuba svakog

društva i da bez njih društvo i ne može da opstane. Ona podseća na katastrofalnu situaciju s kojom se

susreće svakodnevno.

- Samo u poslednja dva meseca 40 medicinskih sestara sa jednog Instituta je otišlo za Nemačku, ljudi

svakodnevno odlaze, a ostaju da rade oni koji su se za 500 evra prekvalifikovali i završili obuke. Imali smo

skoro slučaj u Kladovu gde medicinska sestra nije znala da stavi braunilu. Rade oni koje ne znaju posao, ne

bojte se, njih sigurno neće pozvati u inostranstvo jer tamo vode računa da dobiju stručne ljude, one sa

iskustvom - napominje Radica Ilić.

Železnice obustavile procenu vrednosti svoje

imovine

Železnice Srbije po svoj prilici neće uskoro prodati imovinu za koju je ministarka građevinarstva Zorana

Mihajlović početkom godine rekla da vredi 16 milijardi dinara.

Železnice su krajem 2016.

raspisale tender za procenu fer

vrednosti svojih nekretnina,

međutim početkom avgusta doneta

je odluka o obustavi postupka jer

nije dobijena nijedna

zadovoljavajuća ponuda. Na

konkurs su se javila dve firme,

Adventis Real Estate Management

i Coreside d.o.o, čije su ponude

odbačene između ostalog i zato što

prevazilaze predviđeni budžet za

ovaj posao.

Na spisku za prodaju nalazi se 286 nepokretnosti, između ostalog lokali, magacini, prodavnice, objekti

upravnih zgrada, hoteli, objekti u više gradova širom Srbije. Među atraktivnijim nepokretnostima u srpskoj

prestonici su hotel Beograd u Nemanjinoj, lokali u Cvijićevoj, Krunskoj, Njegoševoj, kao i hotel Železničar

u Vranjskoj Banji, koji se nalazi pored samog izvorišta lekovite vode i raspolaže sa 120 ležajeva i za koji je

zainteresovan kineski Betec Resources. Na spisku za procenu vrednosti nalazi se i vila Milinka, i hotel u

Banji Koviljači, ali i jedan fudbalski stadion sa pratećim objektima u Zrenjaninu.

Početkom godine ministarka Zorana Mihajlović kazala je da je po prvi put od kada postoji Železnica njena

imovina popisana, i da je njena knjigovodstvena vrednost 16 milijardi dinara. Pitanje kolika je tržišna

vrednost ostalo je za sada otvoreno, dok Železnice ne pokrenu ponovo tender.

Да ли се Србија спрема да прода своју имовину

у Црној Гори?

У последњих неколико дана државне институције траже процену имовине Србије у Црној Гори или

нуде под закуп имовину наше државе у њој.

Тако је Дирекција за имовину Србије објавила оглас у којем тражи овлашћеног проценитеља за

процену тржишне вредности непокретности Србије, тачније МУП-а, у Бечићима. Реч је о објектима,

у оквиру којих је пет зграда с помоћним зградама и земљишту хотела „Београд” , као и покретним

стварима у њима да би се они или привели намени или продали. Народна банка Србије огласила је

позив за достављање затворених писмених понуда за давање у закуп на неодређено време свог

пословног простора у Подгорици, површрине 81 квадратни метар.

Да је дошло време да се реши питање имовине

српских предузећа и Србије на Црногорском

приморју дало се наслутити у фебруару ове

године, када је црногорски премијер Душко

Марковић био у званичној посети Србији и

српској власти предложио да се помоћу

заједничких пројеката та имовина стави у

функцију да би почела да доноси профит.

Приликом разговора са српским премијером и

председником, Марковић је истакао да се

имовина коју Србија поседује у Црној Гори, а

која није искоришћена, процењује на више од

сто милиона евра.

11,7 милиона евра стигло из Сутомора

Одмаралишта великих српских предузећа из прошлих времена, као и хотели с више хиљада кревета,

који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века били модерни, данас су у Црној Гори

запуштени, мало одржавани и користе се само три летња месеца у години или чекају приватизацију.

Своја одмаралишта на Будванској ривијери и плажи имали су ЕПС, МУП, Институт за

рехабилитацију Београд, неке познатије српске фирме, али већина их данас ради само у току летње

сезоне. Србија је од продаје дела комплекса „Инекс Златна обала” у Сутомору зарадила 11,7 милиона

евра, али је остало још много хотела и одмаралишта српских предузећа која чекају да буду продата

или да се у њих додатно уложи да би постала атрактивна за туристе. Колико тачно вреди имовина

српских предузећа и њихових одмаралишта у Црној Гори нико у овом тренутку не може да каже, па

је процена да је она више од сто милиона евра једино што се узима као податак, мада може бити речи

и о знатно већем износу.

И Војводина има своје

Прошле године је и Покрајинска влада поново отворила питање враћања војвођанске имовине у

Хрватској, Словенији и Црној Гори. Председник Покрајинске владе Игор Мировић објаснио је да

Војводина у Црној Гори, заједно с другим правним лицима, има део објекта у Игалу, додајући да

резултате судбине те некретнине очекује у наредних неколико месеци или година.

Привредна комора Србије у Црној Гори је још пре три године покренула с државним органима Црне

Горе и Србије питање решавања имовине српских предузећа и српске државе јер је свима јасно да

Србија има у власништву или сувласништву изузетно значајне и атрактивне туристичке капацитете

који су недовољно искоришћени и не дају ни изблиза ефекте који се, с обзиром на атрактивност

локација, очекују. Тада су процене ПКС-а биле да Србија има право богатство уз саму обалу

Јадранског мора, а помињане су локације и хотел „Шумадија” у Бечићима, затим хотел „Београд” у

Бечићима у власништву МУП-а, „Врмац” у Прчњу, као део Института за рехабилитацију Београд,

три хотела у Тивату, а држава Србија имала је и 26 одсто власништва у Институту „Др Симо

Милошевић”.

2012. године формирана и комисија

Чак је 2012. године формирана и Комисија која је требало да попише српске некретнине у Црној

Гори, али ни она ништа није урадила, тако да нема прецизног списка па се и не зна шта је тачно

српско. Постојао је и предлог да се кроз преговоре Србије и Црне Горе одложи примена црногорских

прописа о приватизацији и наплати пореза за оне који некретнине не користе да би српска предузећа

имала више времена да нађу боље купце и добију више новца.

Predlozi izmena zakona o poljoprivrednom

zemljištu i stečaju u Skupštini Srbije

Vlada Srbije dostavila je Skupštini predloge izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona

o stečaju na usvajanje po hitnom postupku.

Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da državljani članica EU mogu da kupuju

poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali pod uslovom da najmanje 10 godina žive u lokalnim samoupravama u

kojima žele da kupe zemljište, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine i da u

svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju.

Srbija se tim zakonom obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo

o sticanju svojine nad nepokretnostima kako bi izjednačila građane Srbije i EU, u skladu sa Sporazumom o

stabilizaciji i pridruživanju.

Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu donose se po hitnom postupku zbog ispunjenja međunarodnih

obaveza i usklađivanja sa propisima EU.

Protest radnika Goše 22. avgusta ispred Vlade

Srbije

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke najavili su danas da će 22. avgusta protestovati

ispred Vlade Srbije jer im poslodavac nije isplatio zaostale zarade i ništa ne čini da obezbedi uslove za

nastavak proizvodnje.

Zaposleni u Goši su u generalnom štrajku od 28. marta ove godine zbog neisplaćenih zarada od 2014.

godine, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

Oni traže pomoć od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i ministra privrede

Gorana Kneževića.

"Pored svih pokušaja i prihvatanja raznih obećanja nismo uspeli da dobijemo prihvatljivo rešenje koje bi

dovelo do okončanja štrajka i početka rada", navodi se u pismu radnika Goše upućenom državnom vrhu.

Pozvani su radnici iz drugih firmi u Srbiji da dođu na protest zaposlenih u Goši i pomognu im u pokušaju

da, kako je navedeno, "primoraju Vladu" da reši njihov problem, i problem svih radnika u Srbiji "poštujući

sve pravne norme koje dosada nisu poštovane".

Goša zapošljava 358 ljudi i bila je u vlasništvu slovačke firme ŽOS koja je tu fabriku početkom aprila ove

godine prodala kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra.

Petrohemiji' dugovi delimično otpisani, a

delimično prebačeni u kapital

Privredni sud u Pančevu doneo je rešenje o usvajanju Unapred pripremljenog plana reorganizacije za HIP-

Petrohemiju kojim je predviđeno da se sva preostala potraživanja poverilaca nastala do 31. januara 2017.

godine delimično konvertuju u kapital Petrohemije, a delimično otpišu.

"Usvajanjem UPPR-a obezbeđen je završetak finansijskog restrukturiranja kompanije i stabilno poslovanje u

budućnosti. Poverioci su konvertovali 52,3 odsto

ukupnih potraživanja, dok je 47,7 odsto otpisano,

tako da je pitanje starih dugova rešeno", izjavio je

Velimir Unković, generalni direktor HIP-

Petrohemije.

Unković navodi da HIP-Petrohemija posluje

stabilno i generiše pozitivan poslovni rezultat, a

sve tekuće obaveze se redovno izmiruju.

"Nakon realizacije UPPR-a oko 76 odsto akcija

biće u vlasništvu Republike Srbije i povezanih

lica, a 24 odsto preostalih akcija u vlasništvu NIS-

a i Lukoila. Očekujemo da se mere predviđene

UPPR-om realizuju u kratkom roku, a najkasnije do kraja godine", kaže Unković.

Donošenjem novog UPPR-a učinjen je veliki korak ka dugoročnom rešavanju statusa firme na čemu

rukovodstvo kompanije intenzivno radi u saradnji sa Vladom Republike Srbije.

Imajući u vidu stratešku poziciju HIP-Petrohemije kao najvećeg proizvođača petrohemijskih proizvoda,

jednog od najznačajnijih izvoznika, čiste bilanse, kao i pozitivne poslovne rezultate koje kompanija

ostvaruje u poslednje dve i po godine, smatramo da su investicije u razvoj osnovni uslov za postizanje

dugoročno održivog poslovanja "Petrohemije, navedeno je u saopštenju.

RADIO SLOBODNA EVROPA

Mladi u Srbiji sve manje podržavaju članstvo u

EU

Mladi u Srbiji sve manje su za članstvo u Evropskoj uniji (EU), što se delom može tumačiti i kao njihov

protest zbog odnosa vlasti prema evrointegracijama, ali i ponašanja EU, rekli su sagovornici Radija

Slobodna Evropa (RSE). Jedno od poslednjih istraživanja pokazalo je da samo četvrtina ispitanih pozitivno

gleda na Evropsku uniju, dok ukupno 42 odsto podržava evrointegracije Srbije.

"Nisam za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Prvo bi trebalo da se sredi situacija ovde, da

budemo fina, lepa i kulturna država, bez

korupcije, da svako radi svoj posao, da se

poštuje zakon, pa onda kao kulturica ljudi da

uđemo u EU", rekla je za RSE vaspitačica iz

Beograda Ivana Manić.

Petar Milovanović, student istorije, nije siguran šta je najbolje.

"Iskreno, nemam baš neko mišljenje o tome. Zato što Evropska unija polako propada. Dok mi uđemo u EU

ona će se odavno ugasiti. Možda bi se kod nas povećao standard, ali Srbi nikada nisu bili sposobni za to.

Čisto sumnjam da mi to uopšte hoćemo", navodi Milovanović.

Neodlučnost dominira u odgovorima mladih na pitanje da li je ulazak u Evropsku uniju najbolja opcija za

Srbiju, između ostalog jer mnogi od njih nisu sigurni da li će EU uopšte opstati.

Boban Stojanović, istraživač Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) i saradnik na beogradskom

Fakultetu političkih nauka, kaže za RSE da paradoksalno izgleda da bi, uprkos padu poverenja u EU, skoro

polovina mladih živela u Zapadnoj Evropi.

"Neka vrsta standarda koji postoje u tim zemljama su očigledan motiv. Sa druge strane, nepoverenje je

očigledna posledica sporog puta i međusobnog odnosa EU i Srbije. Tu bih, pre svega, stavio poentu na

usporenost evrointegracija i pitanje kada ćemo mi uopšte i postati članica", kaže Stojanović.

Za jedan broj mladih, u paketu razloga za odbijanje evrointegracija, ideološke je prirode jer neki od njih

smatraju boljom prorusku perspektivu. Oni doduše nisu u većini, pokazalo je istraživanje KOMS, dok mlade

koji bi u EU najviše brine politička situacija u evropskoj zajednici.

Važan uzrok evroskepticizma je razočaranje sporošću evrointegracija Srbije, a neki od njih su je opisali

puževom brzinom.

Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, rekla je za RSE da evroskepticizam

predstavlja i bunt mladih.

"Rekla bih da je to izraz njihovog protesta spram onoga kako se trenutno Evropska unija reprezentuje u ovoj

zemlji. Mladi su apsolutno svesni apsolutne neslobode medija, nedemokratskog sistema u kom žive i

potpunog nepostojanja institucija. Mladi vide način na koji se desilo rušenje u Savamali i vide kako se ne

rešava taj slučaj. A iz Evropske unije im stalno stiže poruka kako Srbija super dobro napreduje. I onda oni

počinju potpuno razumno da misle – pa ako je to Evropska unija onda nam to ne treba", ocenjuje Turajlić.

"Da li bi se u Srbiji živelo bolje kada bi ušla u Evropsku uniju?" pitanje je na koje je sa da odgovorilo tek 25

odsto mladih, da bi ostalo isto misli trećina, dok 17 odsto smatra da bi se živelo gore.

Vladimir Ilić, nezaposleni menadžer iz Beograda, veruje da bi mu tamo bilo bolje.

"Da, zbog veće uređenosti. A plata… Plata dođe sama. To nema veze sa Evropskom unijom. I u EU se plate

razlikuju od zemlje do zemlje. Tako da, to manje-više", reči su Ilića.

Srednjoškolka Anđela Vukadinović još nije opredeljena po pitanju EU.

"Ne znam, odgovor je ne znam. Pitanje je da li to može da nam naškodi u prijateljstvu sa Rusijom. Možda je

ova trenutna situacija okej, da budemo dobri sa obe strane", navodi Vukadinović.

Generalno, čini se da je pitanje članstva u EU pogrešno iskomunicirano prema mladima, sa nadležnih

instanci govori se uskostručno, u brojevima i poglavljima… Pa je tako zabeleženo i da je više od četrvtine

mladih odgovorilo da ne zna da li ih tamo čeka bolji život i da li podržavaju evrointegracije Srbije.

"Nigde se mladima EU ne predstavlja kao neka njihova šansa. Nisu upoznati sa tim šta bi za mlade značilo

da, na primer, Srbija sutra uđe u Evropsku uniju", kaže Boban Stojanović.

Kao evrorealiste sebe trenutno vidi 60 odsto mladih u Srbiji, 18 odsto su evroskeptici, dok je evroentuzijasta

tek 10 odsto.

BAJATOVIĆ ČAŠĆAVA O TROŠKU GRAĐANA

Nije ginekolog, al’ traži da pogleda!

Specijalistički ginekološki pregled na koji će otići 300 radnica JP „Srbijagas“ koštaće građane Srbije

1.370.000 dinara.

Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, počastio je 300 zaposlenih dama u ovom javnom preduzeću

specijalističkim ginekološkim pregledom, a ovu direktorovu galantnost, tešku 1.370.000 dinara, platiće svi

građani Srbije.

Međutim, Bajtović nije samo brižan direktor koji brine o zdravlju svojih koleginica već je i vrlo radoznao,

pošto je od izabranog ponuđača tražio da mu nakon obavljenih pregleda dostavi i izveštaje nalaza za svaku

ženu ponaosob.

Uprkos tome što „Srbijagas” funkcioniše zahvaljujući podršci poreskih obveznika Srbije i što zaposleni u

ovom javnom preduzeću imaju najveće privilegije, iako im firma već godinama pravi najveće gubitke,

Bajatović je treću godinu zaredom omogućio svim zaposlenim

damama u ovom javnom preduzeću da obave specijalistički

ginekološki pregled.

Tako će, zahvaljujući direktoru široke ruke, radnice

„Srbijagasa“, iako već imaju redovno zdravstveno osiguranje,

biti u prilici da se dodatno pregledaju o trošku građana, bez

čekanja u redu i zakazivanja!

Pregled za ukupno 300 žena između ostalog podrazumeva

ginekološki bimanuelni pregled, uzimanje vaginalnog i PAPA

brisa, kolposkopski pregled, ultrazvuk, pregled dojki, a za žene

preko 40 godina i mamografiju.

Posebno je zanimljivo i to što je od izabranog ponuđača „Srbijagas” tražio da nakon obavljenih pregleda

dostavi na uvid i izveštaj nalaza za svaku ženu ponaosob, ali i to što nije tražen „običan“ ginekolog

specijalista, već se od ponuđača zahteva da obezbedi najmanje dvojicu specijalista ginekologa-akušera, koji

rade i porođaje.

Ivan Ninić, direktor Centra za vladavinu prava, kaže da u slučaju organizovanog ginekološkog pregleda za

radnice „Srbijagasa” postoje dva problema, prvi je ugrožavanje prava na privatnost, a drugi je dvostruki

trošak zdravstvenog osigranja za zaposlene jednog od najvećih gubitaša, koji pada na teret svih poreskih

obveznika Srbije.

- Nažalost, nije prvi put da se u državnim organima traže na uvid lekarski izveštaji zaposlenih. S druge

strane, sve lekarske dijagnoze spadaju u domen naročito osetljivih podataka o ličnosti, i kao takve uživaju

posebnu zaštitu. Zbog toga ovakvo ponašanje poslodavca prema radnicima predstavlja grub prekršaj, a

možda čak ima i elemenata krivičnog dela, i protiv naručioca, i protiv ponuđača. Ovakvim ponašanjem

prekršen je član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima - objašnjava Ninić za „Alo”.

Podsećamo, ove godine „Srbijagasu” dospeva na naplatu 131.093.000 evra za ranije uzete kredite, a u

budžetu za 2017. planirano je 20.000.000 evra garancija za novi kredite. Pored toga, država je tokom 2017.

novcem poreskih obveznika znatno pomogla „Srbijagasu“ da reguliše svoja dugovanja - ove godine iz

budžeta je izdvojeno 61,5 miliona evra, čime je izmiren dug „Srbijagasa“ prema NIS-u.

Šta još dobijaju zaposleni u „Srbijagasu“

- bonuse na plate

- zajmove za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika

- jubilarne nagrade

- plaćene dane odsustva zbog polaganja ispita, učestvovanja na sportskom takmičenju, odlaska lekaru

- mogućnost rešavanja stambenog pitanja * izvor „pistaljka.rs“

Gubici „Srbijagasa“

37 milijardi dinara u 2012.

50 milijardi dinara u 2013.

45 milijardu dinara u 2014.

130 milijardi dinara ukupan dug u 2016.