14. jul 2016. godine

"Otišlo 50.000, privatni sektor zaposlio 120.000"

Država je ove godine poslala najviše penzionera na rehabilitaciju o trošku Fonda PIO u banjama u Srbiji, a uslovi u svim

banjama su isti, kaže Aleksandar Vulin.

"Ove godine smo u odnosu na prošlu godinu poslali na lečenje 1.000

penzionera više. Više od 12.000 naših najstarijih sunarodnika je

ostvarilo pravo na 10 dana o trošku države da budu u centrima kao što

je Čigota", poručio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja u tehničkoj vladi.

On je sa direktorkom Fonda PIO Draganom Kalinović obišao

Specijalnu bolnicu za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma

Čigota na Zlatiboru, u kojoj boravi prva grupa penzionera koji su

ostvarili pravo na rehabilitaciju o trošku tog fonda.

Vulin ističe da su se za to pobrinuli Fond PIO i Vlada Srbije, zato

što je zaključno sa 11. julom ove godine u taj fond uplaćeno

četiri milijarde dinara više nego što je planirano. "U odnosu na isti period prošle godine, to je sedam milijardi dinara više nego što je planirano. Znate da država dotira

svaku penziju, razlika između onoga što smo prikupili u Fondu i onog što se isplaćuje penzionerima se finansira iz

budžeta, ali kako se privreda oporavlja tako se procenat novca koji država izdvaja za refundaciju penzija značajno

smanjuje", istakao je Vulin.

Kaže da je 2012. godine, kada je aktuelna vlast preuzela odgovornost za upravljanje državom, procenat dotacije države

za svaku penziju bio 48,44 odsto, što znači da je skoro polovina penzija bila isplaćivana iz budžeta, a ne iz

prihoda privrede i PIO fonda. "Danas, ako nastavimo ovim tempom da povećavamo količinu doprinosa, na kraju godine ćemo dotirati svega 35 odsto.

Dakle, od 50 odsto koliko je država morala da dotira za svaku penziju mi ćemo doći samo na 35 odsto, a dve trećine

svega što isplatimo biće iz realnih osnova", napomenuo je Vulin.

Istakao je i da je od 7. decembra 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja, javni sektor napustilo

51.254 ljudi, a da je u međuvremenu u privatni sektor, prema podacima PIO fonda, koji su najtačniji podaci jer se

računaju oni ljudi koji su prijvaljeni i koji isplaćuju obaveze tom fondu, u privatnom sektoru zaposleno 119.979 ljudi.

"Razlika od preko 68.000 ljudi čini tu razliku zbog koje mi uplaćujemo manje za penzije i zbog koje možemo u ovom

slučaju više penzionera da pošaljemo na oporavak", naglasio je Vulin.

Ističe da su to podaci sa kojima nema nikakve rasprave, da to nisu politički stavovi, već podaci koji govore da između

onih koji su napustili javni sektor i onih koji su se zaposliil u privatnom, realnom sektoru, razlika 68.000.

To su, prema njegovim rečima, ljudi koji uplaćuju doprinose, čije plate čine PIO fond daleko zdravijim i to su podaci

koji govore o oporavku privrede i da Vlada Srbije nije zapošljavala u javnom sektoru kao što su radile sve vlade pre nje,

već je ulagala u razvoj privatnog sektora.

"To govori koliko je politika ove vlade bila precizna i uspešna", naglasio je Vulin.

Vulin: O povećanju penzija krajem ove ili početkom

2017.

Nadam se da ćemo o povećanju penzija moći da razgovaramo sa MMF-om već krajem ove i početkom naredne godine,

izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Aleksandar Vulin je novinarima na Zlatiboru rekao da će povećanja penzija biti ako država bude nastavila da ostvaruje

rezultate kao do sada.

"Da budem vrlo jednostavan, ako budemo nastavili ovako biće, ako ne budemo, neće. Mi ćemo trošiti samo ono što

imamo i što možemo.

Ukoliko privreda nastavi da zapošljava veći broj ljudi, da povećava zarade, ukoliko procenat dotacija koje država daje

za penzije nastavi da se smanjuje, a doprinosi budu rasli kao što rastu u ovom periodu, naravno", rekao je Vulin.

Vulin je sa direktorom Fonda PIO Draganom Kalinovićem obišao Specijalnu bolnicu za bolesti štitaste žlezde i bolesti

metabolizma Čigota na Zlatiboru, u kojoj boravi prva grupa penzionera koji su ostvarili pravo na rehabilitaciju o trošku

tog fonda.

"Učinili smo sve, pitajte tužilaštvo za Srbijagas"

Državna revizorska institucija DRI nije trpela nikakve pritiske u vezi podnošenja krivičnih prijava u Srbijagasu zbog

utvrđenih nepravilnosti u radu.

To je izjavio predsednik DRI Radoslav Sretenović, navodeći da je ta

institucija učinila sve što je bilo u njenoj nadležnosti kada je u pitanju

revizija poslovanja tog preduzeća.

"Ono što je bilo u nadležnosti DRI je urađeno u skladu sa

zakonom i podnete su određene prijave i postupak je završen, a

neke su odbačene zbog zastarelosti. Sve što smo imali smo

napisali u izveštaju i objavili", rekao je Sretenović odgovarajući

na pitanje novinara Insajdera.

Upitan da li je postojao bilo kakave neprimereni pritisak da se ne

podnesu krivične prijave, Sretenović je odgovorio da nije bilo

pritisaka na DRI.

"U samom postupku revizije Tužilaštvu u Novom Sadu podneli smo informacije o nenamenskom trošenju, odnosno

zloupotrebi trošenja sredstava u Srbijagasu. Institucija se ne bavi istragama i ne može da daje podatke", rekao je

Sretenović i uputio dalje na Tužilaštvo.

"To je pitanje za njih zašto nije pokrenut postupak", rekao je Stretenović.

Hitan sastanak: Država da kupi 200.000 t pšenice

Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije upućen je zahtev ratara za održavanje hitnog sastanka čija bi tema bila otkup

pšenice ovogodišnjeg roda.

Zahtev su uputili predstavnici Udruženja ,,Pančevacki ratari'' i Agrarni forum Pančevo.

Poljoprivredna udruženja smatraju da bi država trebalo da otkupi za

potrebe državnih robnih rezervi 200.000 tona pšenice ovogodišnjeg

roda po ceni od 20 dinara za kilogram kao što je urađeno 2013.

godine sa istom cenom, ali manjom količinom (svega 50.000 tona).

"Povećanje količine otkupa je neophodno s obzirom na dobar rod i

veliku ponudu pšenice na tržištu kao i izražen poremećaj, što se

odrazilo vrlo negativno na primarne poljoprivredne proizvođače

koji sa ovakvom otkupnom cenom pšenice trpe značajne proizvodne

gubitke od 20 do 25 odsto", navodi se u pismu upućenom

skupštinskom odboru.

Očekivanje veoma dobrog roda ovogodišnje pšenice naglo je

oborilo otkupnu cenu pšenice na 15-16 dinara za kilogram, a s

obzirom na veoma visoka ulaganja u proizvodnju koja iznose ravno

100.000 dinara po hektaru (po cenovniku zadružnog saveza Vojvodine) uz prosečan rod od pet tona po hektaru na nivou

Srbije jasno je da je cena koštanja proizvodnje ovogodišnje pšenice 20 dinara za kilogram, navode predstavnici tih

udruženja.

Ukazuju i da je zbog velike ponude pšenice i disbalansa između ponude i tražnje neophodna intervencija države.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković najavila je za sutra ujutru sastanak sa proizvođačima pšenice,

odnosno predstavnicima udruženja, mlinarske industrije i otkupljivačima u cilju nalaženja rešenje i kako bi se razmotrili

njihovi argumenti da cena pšenice treba da bude veća.

"Ministar trgovine i ja spremni smo da razgovaramo sa njima u četvrtak. Naši poljoprivrednici znaju da je tržište to

koje utiče na cene i da tu nemamo mnogo uiticaja, ali smo spremni da čujemo njihovu argumentaciju zbog čega misle

da bi cena mogla biti veća", rekla jeBošković novinarima u Beogradu.

Ona je navela da svake godine cene variraju i da treba imati u vidu da većina naših poljoprivrednika pšenicu ne prodaje

u ovom momentu.

"Oni skladište pšenicu i iskreno se nadam da u narednom periodu možemo očekivati neku bolju, odnosno povoljniju

cenu po njih", rekla je ministarka.

Istakla je da predstavnici Ministarstva poljoprivrede žele da pre nego što dođe do toga da se bere rod, odnosno proda

pšenica, pomognu poljoprivredniicma da dobiju što je moguće bolje, veće i kvalitetnije prinose.

Ministarka očekuje da će sastanak biti konstruktivan i da će ona i ministar Ljajić dati sve od sebe da se nađe najbolje

rešenje i da poljoprivrednici, ali i otkupljivači budu zadovoljni.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da je rod pšenice ove godine za 15

odsto veći nego prošle i da će za izvoz biti oko milion tona pšenice.

On kaže da se na otkupnu cenu pšenice ne može mnogo da utiče, da je u pitanju berzanska roba i da kada pšenica dobro

rodi u Srbiji, rodi i u celom svetu.

"Našim poljoprivrednicima je uvek problem bila cena. Srbija ima 250.000 do 300.000 tona pšenice zaliha i pitanje je

koliko ima prostora da se u robne rezerve otkupi", naglasio je Budimović.

eKapija

Kriminalna privatizacija i kineske cipele upropastile

srpsku industriju obuće

Industrija obuće u Srbiji već godinama nema stari sjaj. Na to nas je podsetila i prodaja nekada najveće fabrike u Evropi –

"Industrije obuće Beograd", koja je početkom jula 2016. godine dobila novog vlasnika za svega 176.100 EUR.

U poslednje dve decenije zatvorene su mnogobrojne poznate

fabrike obuće u Srbiji, a kako objašnjavaju u Udruženju za

industriju tekstila, odeće, kože i obuće pri Privrednoj komori

Srbije, razlog za to je kriminalna privatizacija i masovni uvoz

kineskih cipela koje, iako znatno lošijeg kvaliteta, lako nalaze

kupce zbog povoljnijih cena.

Kao primer navode da od nekada četrdesetak proizvođača u

Kragujevcu trenutno postoji svega nekoliko radnji koje se bave

proizvodnjom i prodajom obuće.

"Obućarska industrija Srbije danas je organizovana u okviru oko

300 preduzeća, u kojima radi približno 10.000 radnika, mahom

ženske radne snage. Ova industrijska grana je izvozno

orijentisana, a uvozno zavisna", kažu u PKS.

Podaci pokazuju da je tokom 2015. godine industrija kože i obuće ostvarila uvoz u iznosu od 435.7 mil USD, što je za

10% više nego u istom periodu prethodne godine. Spoljnotrgovinski saldo je negativan i iznosi – 120,4 mil USD.

U periodu januar - decembar 2015. godine proizvođači kože i obuće ostvarili su i manju proizvodnju za 16,1% u odnosu

na isti period 2014. godine. Zalihe su veće za 4,7%, a realizacija je manja za 17,4%.

Novopazarski "Ceco Line" se proizvodnjom obuće bavi više od 20 godina. Dnevno, u zavisnosti od potrebe, proizvedu i

do 300 pari cipela. Godišnje iz pogona u Novom Pazaru izađe 25.000 pari obuće koji se osim kupcima u zemlji plasiraju

i na tržišta bivše Jugoslavije, Rusije i Nemačke, a izvozu je namenjeno 80% proizvodnje.

Senad Avdović, vlasnik ove kompanije, kaže da je kriza proizvodnju svela na minimum i puki opstanak.

"Sve je gore i gore, mnogo obućara odustaje i menja posao. Nismo zadovoljni poslovanjem, opstajemo, ali uz

neprestanu borbu", kaže on.

Proizvođači su primorani da uvoze i osnovnu sirovinu za proizvodnju (kožu, svih vrsta), koje nema na domaćem tršištu.

Preradni kapaciteti su zatvoreni, pa od nekada 27 fabrika za preradu i štavljenje kože u Srbiji trenutno rade dve - fabrika

kože "Ruma" iz Rume (prodata Italijanima, prodaju još male količine iz magacina) i "Dafar" iz Zrenjanina. Obe su,

međutim, u većinskom vlasništvu stranaca, i prerađuju kožu za poznate svetske brendove i za svoje potrebe. Naši

proizvođači kožne galanterije i obuće sirovinu uvoze iz Italije, gde je koža dobro finiširana, i skupa, ili iz Turske.

U PKS napominju i da nam je stočni fond sve siromašniji iz godine u godinu što znači da će se do kvalitetne sirove kože

na ovim prostorima, u većim količinama sve teže dolaziti u vremenu koje je pred nama.

Osim manjka sirovine, proizvođače tišti i nelojalna konkurencija, siva ekonomija, visoke dažbine i nedostatak

kvalifikovane mlade radne snage. Rešenje vide u pojačanom carinskom i inspekcijskom nadzoru, smanjenju poreza na

zarade i drugih parafiskalnih nameta, podsticaju izvoza i unapređenju obrazovanja.

Osim preduzeća koja rade samo svoje proizvodne marke, pod svojim brendom, dobar deo proizvođača u Srbiji radi

obuću ili delove obuće za poznate svetske brendove preko doradnih poslova. Iako je možda zvučno, da se u Srbiji šiju

Prada ili Valentino cipele, stručnjaci upozoravaju da to nije recept za oživljavanje ove industrije.

"Perspektiva razvoja obuće Srbije ne može da leži u doradnim poslovima, s obzirom da oni donose malu zaradu

proizvođačima, jer je nivo dodatne vrednosti nizak, a na međunarodnom tržištu vlada jaka konkurencija", kažu u PKS.

I bez ijednog zaposlenog zgrću milijarde

Prošle godine poslovalo čak 25.790 preduzeća koja osim vlasnika uopšte nemaju angažovane radnike. Zajednički

rezultat ovih firmi je da su završile 2015. godinu u "plusu" od oko 2,6 milijardi dinara

SVAKA četvrta firma u Srbiji, pa čak i koja više, posluje - bez

prijavljenih radnika. Finansijski izveštaji privrede za 2015. godinu

pokazuju da ih je bilo 25.790. Gledano u celini, iako bez radne

snage, sektor firmi bez zaposlenih godinu je završio u "plusu" i to

od oko 2,6 milijardi dinara.

Godinama unazad u srpskoj privredi posluje oko 25.000 preduzeća

koja nekako opstaju bez zaposlenih. Makar onih zvanično

prijavljenih. Godinu ranije, 2014. bilo ih je 26.241. Sumnjive su one

koje uspeju da obrnu milione. Podaci za 2015. godinu pokazuju da

su one koje su poslovale pozivno ostvarile profit od nepunih 14

milijardi dinara, što je desetina ukupne dobiti srpske privrede. One u "minusu" nazidale su gubitak od oko 11 milijardi

dinara.

- Nisu sve firme bez radnika sumnjive, ali jesu one koje zarađuju velike iznose - kaže Snežana Mitrović iz Saveza

računovođa Srbije. - To je uvek signal za sivu ekonomiju.

Dok je četvrtina i više firmi bez radnika, u Srbiji je istovremeno i četvrtina preduzeća kojima ozbiljno preti stečaj. To su

sve one čiji su gubici veći od njihovog kapitala. Preduzeća bez radnika bi upravo mogla, nekima od njih, da budu -

odstupnica.

- Sasvim je uobičajeno da kompanija izdvoji firmu koja će se baviti projektovanjem ili konslatingom. Za to zaista i ne

mora da uposli stalno zaposlenog već stručnjake po ugovru i uredno plaća poreze - objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže

za poslovnu podršku. - To je sve u redu i sve po zakonu. Istina je da se time što posluju preduzeća za koja osnivač ne

garantuje imovinom, pa su praktično i bez odgovornosti, stvara prostor za mahinacije. Znači neko može da ima firmu u

dugovima i preti mu stečaj. Može da osnuje preduzeće bez zaposlenih i preko njega da nastavi da radi, ukoliko mu ovo

glavno bankrotira.

Stah od stečaja, međutim, sve je prisutniji i među firmama bez radnika. Iznos gubitaka koji premašuju kapital preduzeća

u 2014. je iznosio 384,3 milijarde dinara, a lane - skoro 430 milijardi dinara, što je oko 12 odsto više.

SVE ZADUŽENIJI

Preduzeća bez radnika se sve više zadužuju. Dugoročne obaveze su im lane porasle za oko 32 milijarde dinara i dostigle

276 milijardi dinara. Sve su "teže" i kratkoročne obaveze - nepunih 900 milijardi dinara. To je oko 96 milijardi dinara

više nego u 2014. godini.

Zakon o sezonskom zapošljavanju da bude prioritet

nove vlade

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) apelovala je danas da zakon o sezonskom zapošljavanju

bude među prioritetima nove vlade i da bude usvojen tokom jeseni.

"Srbija bi uvođenjem sistema vaučera za sezonske radnike u poljoprivredi u kratkom roku mogla da iz sive zone u

legalne tokove prevede i do 100.000 sezonaca, koliko se procenjuje da ih ima u ovom sektoru prema podacima iz

poslednjeg dostupnog istraživanja Nacionalne službe za zapošljavanje", saopštio je NALED.

Kako je saopšteno, NALED je organizovao studijsku posetu hrvatskim institucijama i privredi, a u srpskoj delegaciji bili

su članovi radne grupe Vlade Srbije za izradu zakona o sezonskom zapošljavanju, ministarstava rada, poljoprivrede i

državne uprave, Poreske uprave, GIZ-a i drugih

institucija, kao i predstavnici privrede iz Srema koji su

pokretači inicijative za rešavanje problema sive

ekonomije i neregistrovanog rada u poljoprivredi.

Navodi se da je tokom posete uočeno da sistem vaučera u

Hrvatskoj uspešno funkcioniše već četiri godine.

"Propisi u Srbiji ne uvažavaju specifičnosti sezonskih

poslova, pa se tako od poslodavaca očekuje da prolaze

kroz proceduru prijavljivanja stotina radnika najčešće na

periode od po mesec dana, iako se zbog vremenskih

uslova i drugih nepredviđenih okolnosti ne zna da li će i

koliko ti radnici raditi", rekao je potpredsednik Upravnog

odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović.

On je rekao da iz tih razloga, 60 odsto zaposlenih u poljoprivredi radi na crno.

"Sistem vaučera bi drastično pojednostavio proceduru - dovoljno je da radnik pribavi knjižicu u koju će poslodavac na

početku svakog radnog dana zalepiti vaučer koji je kupio od države i time unapred platio doprinose. Sezonac na kraju

godine tu knjižicu nosi u penzijski fond da mu se upiše staž ", rekao je Nedimović.

Kako navode, od 2012. u Hrvatskoj je prodato 156.000 knjižica što približno nagoveštava koliko je sezonskih radnika

ušlo u novi sistem. Samo prošle godine iskorišćeno je 469.672 vaučera, u proseku gotovo 1.300 dnevno, a kupila su ih

2.324 preduzeća.

Hrvatske kompanije koje je delegacija iz Srbije posetila slažu se da im je ovaj vid angažovanja fleksibilniji, jeftiniji i

čini ih konkurentnijim.

Pozitivna strana hrvatskog modela jeste to što, pored plaćenih doprinosa i poreza, sistem vaučera sezoncu obezbeđuje

minimalnu garantovanu dnevnicu čija se visina usklađuje svake godine (nešto manje od 10 evra).

Prednost hrvatskog rešenja je i ta što porez od 25 odsto koji poslodavac na kraju meseca plati za svakog radnika država

vraća sezoncu i tako mu dodatno uvećava prihode.

NALED navodi da radna grupa Vlade Srbije ima priliku da hrvatski model prilagodi specifičnostima u Srbiji, preciznije

reši pojedina pitanja koja nisu regulisana u Hrvatskoj (npr. pokrivanje putnih troškova), razmotri zahteve privrede koja

predlaže da sezonski rad traje duže od 90 dana i da se dozvoli stalno zaposlenima da po potrebi rade kao sezonci zbog

manjka raspoloživih radnika, kao i da unapredi ovaj model uvođenjem elektronskih vaučera.

U srednjem Banatu 17.000 nezaposlenih

U Srednjobanatskom okrugu krajem juna bila je 17.231 nezaposlena osoba, od kojih je 8.480 žene, što je u poređenju sa

brojem nezaposlenih krajem marta ove godine manje za 781 lice, odnosno za 4,3 odsto, pokazuju najnoviji podaci

Nacionalne službe zapošljavanja u Zrenjaninu.

Smanjenje broja nezaposlenih na kraju juna 2016. godine u

odnosu na prethodni period zabeleženo je u gradu Zrenjaninu za

6,1 odsto ili za 556 osoba, opštini Nova Crnja za tri odsto ili za 52

osobe, Novom Bečeju za 11,4 odsto ili za 332 osobe i Sečnju za

1,1 odsto ili za 22 osobe, dok je u opštini Žitište povećan broj

nezaposlenih za 8,1 odsto, odnosno za 181 lice.

Iz Privredne komore Zrenjanin ukazali su da je zabrinjavajuća

činjenica što se na evidenciji nezaposlenih nalazi 1.050 osoba sa

visokom školskom spremom što, kako navode, u značajnoj meri

odražava nizak nivo tehničko-tehnološkog razvoja privrede i nemogućnost angažovanja visokostručnog kadra.

Ukazuju i da se na evidenciji nezaposlenih nalazi 5.171 osoba sa preko 50 godina starosti sa vrlo malim ili skoro

nikakvim mogućnostima za novo zapošljavanje, kao i na to da 2.239 lica posao čeka od 5 do 10 godina, a preko 10

godina na posao čeka 1.019 ljudi.

Evropska centralna banka spremna da pomogne Srbiji

Predstavnici Evropske centralne banke danas su u Beogradu potvrdili da je ta banka spremna da pomogne u rešavanju

problematičnih kredita, kao i održanju i očuvanju stabilnosti

bankarskog i ekonomskog sistema u Srbiji.

Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke Benu Kere

razgovarao je sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem o

ekonomskoj situaciji i perspektivama razvoja, kao i uticaju

Srbije na ekonomska kretanja u regionu Zapadnog Balkana.

Kako je saopšteno posle sastanka, tema razgovora bila je i

ekonomska situacija u evrozoni posle Bregzita, kao i mere

koje će Evropska centralna banka preduzeti u cilju

stabilizacije tržišta i što manjeg negativnog efekta izlaska

Britanije iz Evropske unije.

Kere je pohvalio ekonomske reforme Vlade, kao i stabilnu

monetarnu politiku koji sprovodi Narodna banka Srbije.

Blic: Od jeseni akcija uvođenja rentijera u poreski

sistem

Država od jeseni počinje veliku akciju kojom bi trebalo da natera stanodavce

i podstanare da sklapaju ugovore i da poveća naplatu poreza na prihode na

nepokretnosti, piše Blic od četvrtka.

Kako navodi list, u avgustu bi trebalo da počne sveobuhvatna kontrola i

kažnjavanje stanodavaca koji ne plaćaju obaveze po osnovu poreza na prihode

od nepokretnosti.

Očekuje se da bi akcijom kojom će rukovoditi Poreska uprava, oblast izdavanja stanova iz sive zone prešla u legalnu, a u

državnu kasu svake godine slivalo bi se od poreza najmanje 50 miliona evra godišnje, navodi Blic.

Prema navodima lista, to je delimično uslovljeno zahtevom Međunarodnog monetarnog fonda koji je prilikom poslednje

sesije srpskim vlastima naložio da se u suzbijanju sive ekonomije i u toj oblasti mora uspostaviti red.

Pozivajući se na izvor iz vlade Srbije, Blic navodi da je MMF zahtevao pojačanu borbu protiv sive ekonomije, a

posebno je apostrofirao nedovoljnu ažurnost države u naplati poreza kod rentiranja stanova.

"Zato već narednog meseca treba da krene sveobuhvatna kontrola i kažnjavanje stanodavaca koji ne plaćaju svoje

obaveze, a od jeseni akcija će se razmahati punom parom", rekao je taj izvor.

Prema navodima lista Poreska uprava narednih dana distribuiraće narednih dana u zgradama flajere sa upozorenjem da

je neprijavljivanje prihoda po osnovu izdavanja stana poreski prekršaj koji će se kažnjavati.

Procenjuje se da od 260.000 stanodavaca u Srbiji, samo jedan odsto njih plaća porez na prihode od nepokretnosti čija je

stopa 20 odsto.

Poreska uprava sama naplaćuje dugove

Ona ne vodi sudske sporove protiv dužnika, a postupke prinudne naplate ne sprovodi preko sudova i drugih izvršnih

organa, već samostalno

Za razliku od dužnika „Telekoma” i „Infostana”, građani

koji duguju za porez neće moći da računaju na otpis

dugova. Kako je „Politika” nedavno objavila, ova

preduzeća, koja su ujedno i najveći poverioci,

najverovatnije će obustaviti oko 650 hiljada starih

izvršnih postupaka, što je izazvalo revolt redovnih platiša.

U Poreskoj upravi međutim ističu da Zakon o poreskom

postupku i poreskoj administraciji ne predviđa opraštanje

poreskog duga. Dodaju da je u prvih pet meseci ove

godine izdato 203.225 opomena za neizmirena dugovanja

i doneto 66.640 rešenja o prinudnoj naplati za dugove koji

nisu plaćeni po opomenama.

Država je ipak, u pokušaju da smanji nagomilana poreska

potraživanja (koja su dostigla petinu BDP-a), nedavno ponudila reprogram za one koji duguju do dva miliona dinara, ne

računajući kamatu. Rok za prijavu istekao je 4. jula, a, prema nezvaničnim informacijama, stiglo je oko 70.000 zahteva

dužnika da uđu u taj program. Ponuđena im je, između ostalog, mogućnost otplate duga na odloženo do 60 rata.

Početkom juna, objavljeno je da je među građanima, koji su se do tada prijavili, najviše bilo onih koji nisu plaćali porez

na oružje, dok su preduzetnici uglavnom tražili odlaganje plaćanja duga po osnovu poreza na prihode od obavljanja

samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

– Zakon je propisao mogućnost odlaganja plaćanja poreskog duga ukoliko poreski obveznik ispunjava uslove. Oni koji

uđu u reprogram, dužni su da redovno izmiruju i tekuće obaveze i one po reprogramu – navode u Poreskoj upravi.

Procedura nalaže da će sa njima biti raskinuti sporazumi ukoliko se ne budu pridržavali propisanih uslova i ugovorenih

rokova plaćanja. U tom slučaju, neizmireni porez (uključujući i kamatu) biće naplaćen iz sredstava obezbeđenja,

odnosno prinudnom naplatom. Kako se navodi u odgovoru dostavljenom našem listu, Poreska uprava ne vodi sudske

sporove protiv dužnika, a postupke prinudne naplate ne sprovodi preko sudova i drugih izvršnih organa, već samostalno.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupni poreski dug iznosio je 776 milijardi dinara, od čega je oko 377

milijardi nenaplativo jer ta suma pada na teret preduzeća u restruktuiranju, stečaju, likvidaciji, fantomskih firmi i onih

brisanih iz registra.

Zakonodavac je nedavnim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bio prilično blagonaklon

prema uslovno manjim dužnicima, čiji dug ne prelazi dva miliona dinara. Oni veći, koji duguju stotine miliona, pa i

nekoliko milijardi dinara, ovim izmenama dobili su takođe neke pogodnosti, recimo, da dug plate u roku od pet godina,

ali oni mogu da računaju samo na otpis polovine kamate.

Poslednjom izmenom propisa Poreska uprava više nema obavezu da kvartalno objavljuje koje kompanije su najveći

dužnici, već svega dva puta godišnje. Poslednja rang-lista najvećih dužnika objavljena je u avgustu prošle godine prema

podacima do kraja juna 2015. Među pet najvećih poreskih dužnika u kategoriji aktivnih preduzeća bili su: kragujevačka

„Zastava oružje”, čiji je dug bio 7,8 milijardi dinara, „Krušik” Valjevo (2,6 milijardi), zatim „Monus” iz Beograda (2,5

milijardi), koji je, kako je tada objavljeno, podneo zahtev za reprogram duga, PPT Namenska iz Trstenika (2,1 milijarda)

i kompanija „Borba” (1,8 milijardi).

Ministarstvo privrede oformilo tim zbog istrage EK o

damping cenama čelika

Ministarstvo privrede oformilo je stručni tim koji će se baviti pitanjem istrage koju je pokrenula Evropska komisija po

žalbi za navodni damping izvoznih cena čelika u EU, a koju je uložilo evropsko udruženje proizvođača čelika Eurofer.

To je Tanjugu potvrđeno u ovom ministarstvu, gde dodaju da je proces shvaćen ozbiljno.

"Stručni tim priprema neophodne podatke za istragu Evropske komisije sa kojom će se u potpunosti sarađivati kako bi

se dokazalo da se nikakav navodni "damping”, odnosno prodaja čelika ispod tržišnih cena, nije dogodio od strane

Železare Smederevo", navode iz Ministarstva.

Zbog potpunosti i tačnosti informacija, oni dodaju da Protokol 5 i pravila o državnoj pomoći iz Sporazuma o stabilizaciji

i pridruživanju nemaju nikakve pravne veze sa postupkom za antidamping koji se vodi po drugom pravnom osnovu i

regulativi EU.

Podsećanja radi Asocijacija je optužila pet zemalja da izvoze čelik na teritoriju EU ispod cene - Srbiju, Rusiju, Iran,

Brazil i Ukrajinu.

Istraga će biti sprovedena za period od 1. jula 2015. do 30. juna ove godne, a u tom periodu srpskom Železarom je

upravljao profesionalni menadžment tim HPK inženjering Petera Kamaraša.

U FOKUSU: Zvanične informacije o prekobrojnima u Fijatovoj fabrici i njenim kooperantima još uvek nema

Kragujevac "bogatiji" za više od 1.300 novih radnika

bez posla

* Novih 1.300 radnika na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje biće socijalni šok za Kragujevac i njegovu

gradsku kasu

Prema nezvaničnim podacima, iz FCA Srbije definitivno odlazi između 700 i 750 zaposlenih, a iz kooperantskih firmi

oko 600 radnika.

Mada se menadžment kompanije Fijat Krajsler automobili

Srbija ni juče, petog dana po okončanju izjašnjavanja o

ponuđenom socijalnom programu, nije oglasio zvaničnom

informacijom o tome koliko je "automobildžija" prihvatilo

da, uz nadoknade od 4.800 do 12.000 evra, dobrovoljno

ode iz fabrike, sada je već poznato da će krajem meseca,

čim "legnu" otpremnine, Kragujevac postati "bogatiji" za

više od 1.300 nezaposlenih radnika.

Prema još uvek nezvaničnim, ali ne i nepouzdanim

podacima, iz FCA Srbije je definitivno odlazi između

700 i 750 zaposlenih, a iz kooperantskih firmi

(Manjeti mareli, DŽonson kontrol, Sidžit i PMC) tek nešto manje, odnosno oko 600 radnika. Čelnici sindikata u FCA

Srbija tvrde da sa "gorkim ukusom saopštavaju kako je socijalni program u kompaniji završen", i priznaju da je tokom

izjašnjavanja u fabrici automobila, ali i u kooperantskim preduzećima, bilo svakojakih pritisaka na radnike, o čemu je

naš list uveliko pisao, i čime se, neretko, odstupalo od proklamovanog principa dobrovoljnosti i pristupalo (in)direktnom

pravljenju spiskova tehnološkog viška.

Sindikalci, međutim, ništa ne kažu šta su preduzeli kako ovih dana ne bi imali "gorak ukus u ustima", odnosno da li su

barem pokušali da spreče faktičko otpuštanje više od 1.300 kragujevačkih radnika, kao i pritiske kojima su mnogi od

njih tokom dvonedeljnog izjašnjavanja o socijalnom programu bili izloženi. Umesto konkretnih akcija, sindikat FCA

Srbija bio je opredeljen za pregovore sa menadžmentom kompanije i sa Vučićem, i time, automatski prihvatio da iz

fabrike, uz otpremnine koje su, bez obzira što deluju stimulativno, mnogo više jednokratna novčana pomoć, nego

finansijska podrška do nalaženja novog posla. Tim pre što u Kragujevcu i širem okruženju nema najave slobodnih

radnih mesta, pa će pojavljivanje novih 1.300 radnika na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, biti socijalni

šok ne samo za prekobrojne i njihove porodice, nego i za Kragujevac i njegovu gradsku kasu.

Sindikalci se nadaju da će početkom naredne sedmice ponovo da se sretnu sa mandatarom Vučićem, kako bi od njega

čuli informaciju o novom modelu, o čemu je, pretpostavljaju, nedavno u Torinu razgovarao sa Alfredom Altavilom, kao

i da izdejstvuju realizaciju obećanja o skorašnjem lociranju jedne inostrane kompanije za proizvodnju auto - komponenti

u centru Šumadije, u kojem bi posao dobilo između 1.000 i 1.500 radnika, otprilike onoliko koliko ih je ostalo bez posla

u Fijatovoj i kooperantskim fabrikama.

Novi model na dugom štapu

Za sada je jasno da od novog modela u Kragujevcu nema ništa, barem ne u dogledno vreme, jer da ima, ne bi bilo

otpuštanja radnika. S druge strane, Vučić je sindikalcima FCA Srbija nedavno rekao da je više inostranih kompanija

zainteresovano da u Srbiji proizvodi auto-delove, i da bi jedna od njih mogla da bude locirana u Kragujevcu. Oni su

rekli da bi "voleli da bude nemačka" (kompanija)... Vučić, na to, saznaje se, nije rekao ništa. Možda će naredne sedmice,

a možda i neće. Da situacija u Kragujevcu zaista nije ozbiljna, bilo bi smešno.