muzi~ki legat Negotina i Srbije najve}emsrpskom kompozitoru i dirigentu

Stevanu Stojanovi}u Mokranjcu (1856–1914)

Najstariji muzi~ki festival u Srbiji koji nosi ime najzna~ajnijegsrpskog kompozitora – Stevana Stojanovi}a Mokranjca, ove godinebi}e odr`an 51. put u Negotinu od 9. do 14. septembra. Organizator,Dom kulture Stevan Mokranjac u Negotinu, s obzirom na trajnost izna~aj ovog festivala, njegov programski koncept sa~uva}e idejnuokosnicu manifestacije ~ija je osnovna misija promovisanjeMokranj~evog stvarala{tva i afirmacija njegovog i uop{te srpskogmuzi~kog stvarala{tva i izvo|a{tva, sa akcentom na negovanjehorske tradicije. U skladu sa tim, programski koncept negotinskogfestivala po~iva na osnovnim stubovima: tradicionalnomNatpevavanju horova, zatim na koncertu pro{logodi{njeg pobednikaNatpevavanja horova, gostovanju (muzi~kog) pozori{ta (mjuzikl idrugi anrovi), kamernom i simfonijskom koncertu sa obaveznimizvo|enjem dela srpskih kompozitora, gostovanju renomiranoghorskog ansambla, kao i umetnika i ansambala iz inostranstva,nastupu folklornih grupa, programu Klasiku u 11.

va`avaju}i tradiciju i zna~ajfestivala Mokranj~evi daniprogramski koncept 51. festivala~uva idejnu okosnicu manifestacije~ija je osnovna misija promovisanjestvarala{tva najzna~ajnijeg srpskogkompozitora Stevana Stojanovi}aMokranjca, doprinosi afirmacijinjegovog i uop{te srpskogmuzi~kog stvarala{tva i izvo|a{tva,sa akcentom na negovanju horsketradicije. Festival je otvoren i kadrugim oblastima umetni~kogizra`avanja i uklju~uje tradicionalnemanifestacije vezane za likovnu,knji`evnu i pozori{nu scenu, {todoprinosi njegovoj programskojatraktivnosti.

Programski koncept festivalazadr`ao je osnovne stubove:natpevavanje, koncert hora –pobednika natpevavanja, Crkvenepeva~ke dru`ine Branko iz Ni{a,Hora Sveti Stefan De~anski iz Novog

Sada i gostovanje (muzi~kog)pozori{ta. Negotinska publika ovegodine ima}e priliku da vidi Maletajne u produkciji teatraMadlenijanum. Predstava je`anrovski odre|ena kaopodse}anje na bogatu tradicijupopularnih komada s pevanjem, apotpisuju je re`iser Goran Markovi}i kompozitor Zoran Simjanovi}. Poprvi put na festivalu }e gostovatiansambl na{eg najstarijegpozori{ta, Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu, saoperskom predstavom Knez Ivo odSemberije Isidora Baji}a,~ime se i Mokranj~evi danipridru`uju proslavi jubilejavelikog srpskogromanti~ara,Mokranj~evog mla|egsavremenika. Nastupi}eBeogradski diksilendorkestar sa plesnimansamblom, {to jeprogram koji je omogu}ilaEvropska unija. Nakamernom podijumunastupi}e renomiraniguda~ki kvartetBeogradske filharmonijekoji je upravo zanegotinski festival na svojrepertoar stavio jedno odremek dela srpske muzi~keba{tine, Drugi guda~kikvartet Petra Konjovi}a,zasnovan na temama izMokranj~evih rukoveti.Veliki muzi~ki spektakl na

zatvaranju festivala i ovog putapriredi}e ansambli Muzi~keprodukcije RTS predvo|eni BojanomSu|i}em, koji `ele da na novmedijski na~in predstave kakodoma}oj publici nepoznata vrednadela svetske muzi~ke ba{tine, tako ifilmsku muziku koja danas sve~e{}e dobija potvrdu svojevrednosti i na koncertnompodijumu.

U takozvanimprate}improgramima festivala, zaselektora, organizatore i festivalskuatmosferu grada ni{ta manje

va`nim od kompleksnih predstava,planiran je nastup folklornih grupa,Klasika u 11 – koncerti studenataFakulteta muzi~ke umetnosti naotvorenom, likovni program kojipored tradicionalne izlo`be sakolonije Eho muzike ovog putapredstavlja i delo Ljubice CuceSoki}. Na knji`evnoj tribini bi}epredstavljena antologija Timo~kekrajine Gorana Vu~kovi}a. Nanau~noj tribini posve}enojstvarala{tvu Mokranjca svojaistra`ivanja predstavi}e muzikolog idirigent dr Bogdan \akovi}. Sa

posebnim zadovoljstvomnajavljujemo premijerudokumentarnog filma Dovoljno zabesmrtnost autorskog timabeogradskih mladih muzikologa.

@elja selektora festivala je da i51. Mokranj~evi dani budu na traguslave najve}eg srpskogkompozitora i da manifestacije i ovegodine promovi{e najvi{eumetni~ke vrednosti,profesionalizam i ljubav premaumetnosti.

Autorka je selektorka 51. Mokranj~evih dana

Foto:

Zoran

Rado

savlj

evi}

Kiki /

Muz

ej Kr

ajine

, Neg

otin

MOKRANJ^EVI DANI 2016 DANAS | petak, 9. septembar 2016.

Na tragu slave najve}eg srpskog kompozitora

SonjaMarinkovi}

uHORSKA TRADICIJA

Ponosnismo {to su na{i gostiumetnicisvihgeneracija

“

51. MOKRANJ^EVI DANI

RENATA \UR\EVI]STANKOVI]: Za {irokupubliku i profesionalce

MOKRANJ^EVI DANI 2016 DANAS | petak, 9. septembar 2016.

okom petodecenijskog trajanja Mokranj-~evi dani prerasli su u festival koji se pozicio-nirao na kulturnoj mapi Srbije ne samo kaonajstariji, ve} i kao jedno od najzna~ajnijihkulturnih upori{ta. Na tradiciji negotinskogfestivala stasavale su generacije muzi~kihposlenika, ostaviv{i svojim delanjem zna~a-jan trag i na festivalu i u svetu muzike. Zahva-ljuju}i njima, ali i Negotinu i Negotincima, lju-dima dobre volje koji su pomagali i poma`ui dalje, festival je rastao i izrastao, profili{u}i su smeru predstavljanja vrhunskih umetni~-kih vrednosti koje su postale smernica sva-kog novog razmi{ljanja o njegovoj budu}no-sti. Organizacija festivala poverena je Domukulture Stevan Mokranjac u Negotinu, a na~elu ove ustanove kulture kao v.d. direktoraje Renata \ur|evi} Stankovi}, sa kojom smorazgovarali o Mokranj~evim danima.

Po ~emu se Mokranj~evi dani razlikuju odostalih festivala?

– Festival Mokranj~evi dani jeste jedan odnajstarijih festivala u na{oj zemlji. ^injenicada je osnovan i da se odr`ava u Negotinu,gradu u kome je ro|en velikan srpske muzi-ke, kompozitor Stevan Stojanovi} Mokranjac,daje mu posebnost, jer je za prethodnih petdecenija bio jedini koji je kontinuirano nego-vao i afirmisao stvarala{tvo ovog autora. Isto-vremeno, on je kroz razli~ite programske sa-dr`aje ukazao i na muzi~ki trag koji je Mokra-njac za sobom ostavio, koji se ne prime}ujesamo u interesovanju savremenih kompozi-tora za tradiciju, ve} je primetan i u aktivnomhorskom pevanju u Srbiji, u razvoju kamer-nog muziciranja, temeljnom muzi~kom {kol-stvu – a to su sve oblasti kojima je upravo na{~uveni sugra|anin postavio temelj. Zato jenjegov trag u razli~itim oblastima muzi~kogizra`avanja ne{to {to daje osobenost festiva-la i {to jeste osnovna ideja u formiranju nje-gove programske koncepcije.

Koje su programske smernice i ideja 51.Mokranj~evih dana?

– I ove godine festival je zadr`ao osnovnufizionomiju koja se pokazala kao dobra i in-teresantna i za {iroku publiku, ali i za muzi~keprofesionalce, koji iz godine u godinu prateMokranj~eve dane. Nju ~ini natpevavanjenekoliko horskih ansambala, koje ve} odav-no ima me|unarodni karakter. Zatim, tu sunastupi eminentnih doma}ih i inostranih ho-rova. Cilj nam je bio da predstavimo i trenut-no jedan od najaktivnijih kamernih ansam-bala – Guda~ki kvartet Beogradske filharmo-nije, sa eljom da publika ~uje i jedno od naj-zna~ajnijih dela kamerne muzike doma}egautora Petra Konjovi}a, koji se u svom opusuinspirisao muzikom Mokranjca. U tom smisluinteresantan je i nastup ansambla Srpskognarodnog pozori{ta iz Novog Sada u ~ijem iz-vo|enju }emo imati prilike da ~ujemo ope-ru Knez Ivo od Semberije Isidora Baji}a, jednood prvih operskih ostvarenja u srpskoj muzi-ci. Veliku pa`nju uvek privla~e i muzi~ke po-zori{ne predstave. Tako smo odlu~ili da ovegodine publici predstavimo jedan muzi~ki`anr koji je pre sto godina bio veoma popu-

laran na srpskim pozori{nim scenama, a da-nas je gotovo zaboravljen. U pitanju je ko-mad s pevanjem. U tom duhu ra|ena jepredstava Male tajne, produkcija Madlenia-numa, za koju je muziku radio jedan od naj-poznatijih doma}ih kompozitora filmske ipozori{ne muzike, Zoran Simjanovi}. Svakegodine trudimo se da napravimo i neki `an-rovski iskorak. Ove godine predstavljamo iBeogradski diksilend orkestar, ansambl koji }esvojim prepoznatljivim zvukom, ali i specifi~-nim repertoarom, sigurni smo, odu{eviti fe-stivalsku publiku. U tom duhu iskoraka bi}e iovogodi{nji nastup ansambala Muzi~ke pro-dukcije RTS sa maestrom Bojanom Su|i}em,na samoj zavr{nici festivala, na ~ijem }e re-pertoaru, izme|u ostalog, biti i filmska muzi-ka iz ~uvenih svetskih blokbastera, me|u ko-jima su Gospodar prstenova i Pirati s Kariba.Ovakvom programskom koncepcijom obu-hvatili smo razli~ite muzi~ke `anrove, ali suoni, svaki na svoj na~in, u kontekstu osnov-ne ideje, a to je pra}enje Mokranj~evog tra-ga i njegovo novo ~itanje u novom vremenu.Tome zna~ajno doprinosi i nau~na tribinakoja svake godine otvara neko novo intere-santno pitanje u vezi sa Mokranjcem.

^ime ste se rukovodili kod odabira prate-}ih programa festivala?

– Svi prate}i programi su, na neki na~in, uvezi sa Mokranjcem ili muzikom. Izlo`be suuvek inspirisane muzikom ili predstavljajunekog od velikana likovne umetnosti. Pe-sni~ko ve~e bi}e posve}eno poeziji koja go-vori o muzici, Negotinskoj krajini, Mokranjcu.Svakog dana u 11 sati na glavnom gradskomtrgu svira}e studenti Fakulteta muzi~ke umet-nosti, ~ime }emo predstaviti mlade umetni-ke. Istovremeno, ideja nam je da grad i na tajna~in o`ivi i da muzikom na trgu privu~emopa`nju nove, budu}e publike. Ve} imamodobru saradnju sa pred{kolskim ustanova-ma i {kolama. Deca dolaze sa svojim vaspita-~ima i u~iteljima. Pre toga dobijaju osnovnopredznanje o onome ~emu }e prisustvovati.

Koji je kulturolo{ki zna~aj Mokranj~evihdana?

– Kulturolo{ki zna~aj se mo`e posmatratilokalno i globalno. U lokalnom smislu, uz fe-stival je stasavao veliki broj generacija Nego-tinaca. To je danas i ve}ina festivalske publi-ke, koja je vremenom i svoju decu, a danasve} i unuke usmerila ka kvalitetnim muzi~-kim, ali i kulturnim sadr`ajima. Koliko je tota~no govori i interesovanje na{ih najmla|ihsugra|ana za upis u muzi~ku {kolu koja nosiMokranj~evo ime. Veliki broj nekada{njihu~enika danas su eminentni doma}i umet-nici i mi se njima ponosimo, jer uvek u inter-vjuima napominju da su odrastali uz Mo-kranj~eve dane. Kad govorimo o globalnomkulturolo{kom uticaju onda govorimo o srp-skoj kulturi uop{te. Uz festival su se formiralimnogi doma}i horski ansambli. On je bio od-sko~na daska za kompozitorske karijeremnogih doma}ih autora. Zato se danas i tru-dimo da publici predstavimo i savremenokompozitorsko stvarala{tvo, jer smo svesnikoliko je va`no da i sami delujemo u pravcuafirmacije srpske muzi~ke produktivne prak-se. To je tradicija koja se oslanja na Mokranj-

ca i koja jeste baza za muziku budu}nosti. Fe-stival je i mesto okupljanja muzi~kih i drugihkulturnih poslenika i vreme u kome se vodeinteresantni razgovori, ~esto i o{tri, ali krea-tivni i zna~ajni za budu}nost Mokranj~evihdana. Zato smo ponosni da su na{i gostiumetnici svih generacija, jer smo svesni dasvako vreme ima svoje ideje i da se u njiho-vom pro`imanju, iskustvu starijih generacijai novoj percepciji novih generacija zapravona najbolji na~in mo`e prona}i prava meraprogramske koncepcije, koja je uvek izazov.

Na koji na~in se festival tokom svog tra-janja pozicionirao kao jedno od najzna-~ajnijih kulturnih upori{ta u Srbiji, profili-{u}i se u smeru predstavljanja vrhunskihumetni~kih vrednosti?

– Upravo afirmacijom pravih kulturnihvrednosti! Mokranj~evi dani su od po~etka te-ili da budu ekskluzivni festival u smislu plasi-

ranja kulturnih sadr`aja. Naravno da smo mo-rali da mislimo i na publiku, ali nikad nismopodilazili publici. Vodili smo se idejom da eks-kluzivitet daju premijerna izvo|enja, ali i ~inje-nica da su uglavnom svi izvo|a~i imali svest otome da i sami svojim nastupom treba daostave trag ~iji je uzor sam Mokranjac. Takosmo za proteklih pet decenija, pored interpre-tacija Mokranj~eve muzike, eminentnih svet-skih i doma}ih ansambala, imali prilike da nje-gova dela ~ujemo i u razli~itim obradama, nakoje smo ponosni, jer ta muzika gotovo danigde vi{e nije izvo|ena. Eminentna muzi~kaimena koja su se upisala u festivalsku knjiguutisaka trajan su trag velikana koji su gostova-li, koji upotpunjen prelepom monografijomkoju je povodom pro{logodi{njeg jubileja na-pisala dr Sonja Marinkovi}, muzikolo{kinja, fe-stival pozicionira kao presti ni doma}i festival,koji je zna~ajna stavka u biografijama mnogihdoma}ih umetnika i ansambala.

Da li i na koji na~in Negotin i Negotinci i-ve za Mokranj~eve dane?

– Kad se rodite u gradu u kome je ro|enMokranjac i kad vas od malena dovode u dvo-ri{te kompozitorove rodne ku}e i kad ugleda-te tu monumentalnu skulpturu koja vas otme-no posmatra ispod badem drveta ne mo`eteda ostanete ravnodu{ni prema ~asti da ste su-gra|anin ~uvenog velikana ~ija se muzika pe-va u celom svetu. Ho}u da ka`em da i Negotini Negotinci ive za festival, jer nas je on upisaone samo na kulturnu mapu Srbije, ve} svihkontinenata. Svim velikim kompozitorima seide u hodo~a{}e, a svi po{tovaoci Mokranjcadolaze kod nas. To zna~i da ne samo da mora-mo da vodimo ra~una o koncepciji programa,ve} elimo da na{ grad ivi u duhu festivala, daon bude vidljiv i van prostora u kojima se odr-`avaju koncerti da se festivalska atmosfera ose-}a na svakom mestu u gradu. Mogu da ka`emda je ceo grad otvoren za sve ideje koje ima-mo. Posebno je ukra{en tokom festivala. U to-me posebnu zaslugu ima lokalna samoupravakoja je velika podr{ka Mokranj~evim danima ifinansijska i moralna. Svesni smo da samo za-jedno mo`emo sa~uvati kontinuitet bez obzi-ra na vreme u kome je para za kulturu sve ma-nje. Mi smo spremni. Ostalo je jo{ samo da se~uju festivalske fanfare, da se podigne festival-ska zastava i festival mo`e da po~ne.

Hor AKUD Sonja Marinkovi} / Novi Sad

Me{oviti hor AKUD Sonja Marinkovi} osnovan je 1961, negujemuziku stranih i doma}ih autora raznih epoha i stilova.Okosnicu ~ine studenti Univerziteta u Novom Sadu, a afirmacijiansambla doprineli su neki od najeminentnijih dirigenata imuzi~kih pedagoga: Imre Toplak, Hilda Pucarevi}, NadaPavlov, Danijela Hodoba Le{, Jasmina Ne{kovi}... Od januara2015, od kada je umetni~ki rukovodilac Dunja Deuri}, Hor jeosvojio niz priznanja: Zlatna diploma na 1. Me|unarodnomfestivalu omladinskih horova Rukovet za svet, Zlatna diplomana 39. Festivalu omladinskih horova Vojvodine, Zlatnadiploma na 2. i 3. Me|unarodnom takmi~enju horovaAleksandar Morfidis Nisis (Novi Sad, 2015/16), Zlatno odli~je ukategoriji me{ovitih horova i Gran pri na festivalu Majskemuzi~ke sve~anosti (Bijeljina, 2015), nagrada irija i nagradaUdru`enja kompozitora Bugarske na festivalu ernomorskizvuci (Bal~ik, 2015), Zlatno odli~je i diploma laureata 52.festivala muzi~kih dru{tava Vojvodine (Ruma, 2015), Zlatnaplaketa i Gran pri na 1. me|unarodnom {ampionatu horovaLege Artis (Tuzla, 2016), dve srebrne diplome na takmi~enjuMusica Eterna Roma u okviru festivala Meeting Music (Rim,2016). Horom diriguje Dunja Deuri} (1987, Zrenjanin).

Hor Beogradski madrigalisti / Beograd

Hor Beogradski madrigalisti osnovao je 1951. dirigent MilanBaj{anski. Ansambl je negovao novu vrstu muzike (madrigale,motete, renesansnu i baroknu muziku), ali i duhovnekompozicije doma}ih i stranih autora, nacionalni repertoar isavremena ostvarenja. Prvi je u ovda{njoj sredini izveoMokranj~evu Liturgiju (1966), kao i u inostranstvu (Moskva,1972) i jedini je ovda{nji ansambl koji je odr`ao koncertpravoslavne muzike u crkvi Svetog Petra u Rimu (1970). Na~elu Hora stajali su i Dimitrije Stefanovi}, Svetolik Pa{}an,Vojislav Ili}, Du{an Miladinovi}, Vladimir Mili}, AleksandarSpasi}, Aleksandar Vuji}... Me|u osvojenim priznanjimaposebno se isti~u prve nagrade u Arecu, Langolenu, Peru|i,Bratislavi i Brnu. Hor je poslednjih godina u~estvovao nafestivalima i takmi~enjima u Veneciji, Rimu, Velsu, Bugarskoj...Za izuzetne zasluge u negovanju srpske duhovne muzike SPCga je odlikovala Ordenom Svetog Save (1991). Horom dirigujemr Aleksandar Bruji} (1976, Beograd).

Hor Beogradsko studentsko peva~ko dru{tvo/ Beograd

Imaju}i u vidu da mnogi studenti nemaju mogu}nost ili nedobiju priliku da svoje sposobnosti i talenat poka`u unajboljim horovima, marta 2016, pri studentskoj organizacijiNegujmo kulturu oformljeno je Beogradsko studentsko peva~kodru{tvo otvoreno za sve mlade do 28 godina, bez obzira naiskustvo u horskom pevanju. Tridesetak ~lanova horauglavnom su studenti sa vi{e od 10 razli~itih fakulteta,Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti. Ideja horajeste da stvori jedinstvenu celinu ~iji kvalitet dolazi do izra`ajatek nakon predanog rada sa pojedincima, a i ~itavomgrupom. injenica da horom diriguje student opravdava idejuda mladi mogu da se staraju o mladima i da }e njihoventuzijazam uvek biti vodilja svih promena. Programobuhvata duhovnu muziku i klasi~ne kompozicije, ali (prate}itendencije u horskom izvo|a{tvu) Hor poku{ava da na novna~in predstavi i ostvarenja iz sveta popularne kulture (Bitlsi,Polis...) Hor je do sada nastupio nekoliko puta, uglavnom nafakultetima Beogradskog univerziteta. Horom diriguje DaniloTomi} (1994, Kladovo), student dirigovanja na FMU uBeogradu.

Hor [umatovac / Aleksinac

Me{oviti hor [umatovac osnovan je kao Aleksina~ka peva~kadru`ina 1887. Nastupao je na koncertima Prvog beogradskogpeva~kog dru{tva, a 50 godina svoga postojanja obele`io jesve~anim koncertom koji je direktno prenosio Radio Beograd.Repertoar, koji je poslednjih godina znatno pro{iren ioboga}en, ~ine vrhunska dela doma}e i svetske horskeliterature svih epoha. Prema ocenama stru~ne kritikepodignut je i nivo umetni~kog izvo|enja, {to je dovelo donajvi{ih priznanja i nagrada: Prva nagrada na 1. festivalupravoslavne muzike u okviru 22. Internacionalnih horskihsve~anosti (Ni{, 2008), Nagrada za originalno izvo|enjekompozicije Glasom mojim ko Gospodu vozvah, Arhangelskog(Ni{ 2010), Tre}a nagrada na Ohridskom horskom festivalu(2013), Tre}a nagrada na Internacionalnom festivalu horova uPardubicama (2014), dve specijalne nagrade na 12.Me|unarodnom festivalu Duhovne pravoslavne horskemuzike u Pomorju u Bugarskoj (2015). Horom diriguje MarijaZovko (Leskovac, 1981).

SVE^ANO OTVARANJE, petak 9. septembarMokranj~eva rodna ku}a od 17 sati– Polaganje cve}a na spomenik

Stevana Stojanovi}a Mokranjca– Pozdravna re~ Jovana

Milovanovi}a, predsednika op{tine Negotin

– Beseda episkopa topli~kogArsenija, u ime patrijarha srpskogIrineja

– Zajedni~ki nastup u~esnikaNatpevavanja i horova iz Negotina(Stevan Stojanovi} Mokranjac –[esta rukovet)

Galerija Doma kulture u 18 sati– Izlo`ba slika: Ljubica Cuca Soki}Dom kulture od 19 sati: Natpevavanjehorova – obavezna kompozicijaAkatist S. S. Mokranjca– Hor AKUD Sonja Marinkovi}, Novi

Sad (dirigentkinja Dunja Deuri})– Hor Beogradski madrigalisti,

Beograd (dirigent Aleksandar Bruji})– Hor Beogradsko studentsko

peva~ko dru{tvo, Beograd (dirigent Danilo Tomi})

– Hor [umatovac, Aleksinac (dirigent Marija Zovko)

SUBOTA, 10. septembarMuzi~ki paviljon od 11 sati– Koncert Klasika u 11:

U~esnici NatpevavanjaGalerija Doma kulture od 19 sati– Izlo`ba slika Eho muzike:

18. Likovna kolonija Doma kultureDom kulture od 20 sati– Koncertno izvo|enje: Knez Ivo od

Semberije – opera u jednom ~inuIsidora Baji}a (Opera Srpskognarodnog pozori{ta iz Novog Sada)

Konak Kneza Todor~eta od 22 sata– Promocija antologije Timo~ke

krajine Zvuci timo~ke lire autoraGorana Vu~kovi}a (Umetni~koudru`enje Krajinski krug)

NEDELJA, 11. septembarCrkva Svete Trojice u Negotinu od 8 sati– Sveta liturgija – Hor Hrama Svete

Trojice, diriguje Svetlana Krav~enkoMuzi~ki paviljon od 11 sati– Koncert Klasika u 11:

Studenti FMU BeogradCrkva Svete Trojice u Mokranju od 13 sati– Koncert: Hor Sveti Stefan De~anski

iz Novog Sada, diriguje TamaraAdamov Petijevi}

Crkva Svete Trojice u Mokranju od 14 sati– Niti tradicije: KUD Mokranjac iz

Mokranja, KUD Banjica iz Krivelja,KUD Jovica Jankovi} Turku izManastirice

Crkva Svete Trojice u Negotinu od 19 sati– Koncert: Ni{ka crkvena peva~ka

dru`ina Branko iz Ni{a, diriguje Sara Cincarevi}

Dom kulture od 20.30 sati– Koncert: Belgrade Dixieland

Orchestra – Plesni ansambl The Dixie Dance Show iz Beograda(omogu}ila Delagacija Evropskeunije)

PONEDELJAK, 12. septembarMuzi~ki paviljon od 11 sati– Koncert Klasika u 11:

Studenti FMU BeogradDom kulture od 19 sati– Koncert pobednika natpevavanja

2015: Hor Angel Manolov iz Sofije,diriguje Darena Popova

Mala scena bioskopa Krajina od 21 sat– Koncert: Guda~ki kvartet

Beogradske filharmonije

UTORAK, 13. septembarMuzi~ki paviljon od 11 sati– Koncert Klasika u 11:

Studenti FMU BeogradMala scena bioskopa Krajina od 12 sati– Nau~na tribina: Mokranj~evo delo

u svetlu savremenih bogoslu`benih i umetni~kih elemenata muzikepravoslavnog Istoka, predava~ dr Bogdan \akovi} – muzikolog

Mala scena bioskopa Krajina od 13 sati– Promocija dokumentarnog filma:

Dovoljno za besmrtnost autora Ane \or|evi}, BojaneRadovanovi}, Milo{a Bralovi}a iStefana Savi}a

Dom kulture od 20 sati– Komad sa glumom, pevanjem i

plesom: Male tajne GoranaMarkovi}a, muzika ZoranSimjanovi} (Opera i teatarMadlenianum iz Zemuna)

SREDA, 14. septembarMuzi~ki paviljon od 11 sati– Koncert Klasika u 11:

Studenti FMU BeogradMokranj~eva rodna ku}a u podne– Promocija knjige: Muzejska

zaostav{tina Stevana Mokranjca(pisma i razglednice) autora IviceTrajkovi}a (Muzej Krajine Negotin)

Dom kulture od 20 sati– Koncert: Hor i Simfonijski orkestar

RTS, dirigent Bojan Su|i}

SVE^ANO ZATVARANJE, sreda, 14. septembarDom kulture od 21 sat– Dodela priznanja

51. Mokranj~evih dana– Zavr{na re~ dr Sonja Marinkovi},

selektorka– Festival zatvara Jovan Milovanovi},

predsednik op{tine Negotin

Hor iz Bugarske„Angel Manolov“

Na tradicionalnom Natpevavanju 2015. u~estvovalo je {esthorova iz Bugarske, Rusije, Rumunije, Turske, Gr~ke i Srbije,a Zlatna statueta Stevan Mokranjac i koncert naovogodi{njim Mokranj~evim danima izborio je Akademskihor iz Sofije Angel Manolov, sa dirigentom DarenomPopovom.

Drugoplasirani je hor Elegija iz Moskve, dok je rumunskihor Sound iz Bukure{ta zauzeo tre}e mesto. Za festivalskapriznanja za Natpevavanju nadmetali su se jo{ horoviNazim Hikmet iz Istanbula, Kalamaria iz Soluna i

pan~eva~ko Srpsko crkveno peva~ko dru{tvo. Obaveznakompozicija bila je Druga rukovet Stevana St. Mokranjca, anastupe horova ocenjivali su dirigenti Darinka Mati}Marovi}, Vladimir Kranj~evi} i Bojan Su|i}.

NA KULTURNOJ MAPI SVETA

PRO[LOGODI[NJI POBEDNICI

t

NATPEVAVANJE HOROVA

Ovogodi{nje Natpevavanje ocenjiva}e tro~lani `iri koji ~ine dr Sonja Marinkovi} – mu-zikolo{kinja, redovna profesorka na Katedri za muzikologiju na FMU u Beogradu (pre-daje istoriju muzike i metodologiju nau~nog rada), Tamara Adamov Petijevi} – diri-gentkinja, violinistkinja i profesorka, istra`iva~ica u oblasti horske muzike (diriguje cr-kvenim horom Sveti Stefan De~anski, me{ovitim i enskim horom muzi~ke {kole IsidorBaji} u Novom Sadu, kao i profesionalnim vokalno-instrumentalnim oratorijumskimansamblom Orfelin) i mr Miloje Nikoli} – dirigent, redovni profesor na Katedri za mu-zi~ku teoriju FMU u Beogradu, predaje na Filolo{ko-umetni~kom fakultetu u Kragujevcu.

@iri

Doma}a ~etvorka Obavezna kompozicija: Akatist Stevana Stojanovi}a Mokranjaca

PROGRAM

Foto:

Dom

kultu

re Ne

gotin

II III

LJUBICA CUCA SOKI]Postavka Ljubica Cuca Soki} preneta je iz be-ogradske Ku}e legata. Uloga Ljubice Cuce So-ki} u ra|anju same ideje osnivanja Ku}e lega-ta, a zatim i u konkretnoj pomo}i da se ta za-misao realizuje, od izuzetnog je zna~aja. Za-jedno sa Nedeljkom Gvozdenovi}em, koji bise mogao smatrati za~etnikom te ideje, deli-la je ne samo susedstvo njihovih ateljea u za-du`bini Ilije M. Kolarca, ve} daleko vi{e, sli-karstvo intimizma, pravca u kome ovo dvojeumetnika kao da su se nadmetali ko ume ti-{e, suzdr`anije, poeti~nije da tuma~i lepotuobi~ne svakodnevice. Ku}u legata osnovala je21. jula 2004. Skup{tina grada Beograda.

EHO MUZIKELikovna kolonija Vratna, osnovana 1999, to-kom osamnaestogodi{njeg postojanja po-stala je zna~ajan segment kulturnog identi-teta Negotina. Posle desetogodi{njeg rada,kolonija se iz Vratne seli u Rogljevo, a dva po-slednja saziva borave i rade u samom gradu.Od 2009. kolonija se organizuje pod nazivomEho muzike, {to je na neki na~in vizuelni od-govor festivalu Mokranj~evi dani na kome seizla`u likovna dela nastala u koloniji.

PROGRAM

petak, 9. septembar 2016.51. MOKRANJ^EVI DANI

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

POSEBNO IZDANJE LISTADANASUrednik dodatka: Dragan Sto{i}; Tekstovi: Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}; Marketing: Vesna La}arak; Prelom: Zoran Spahi}.51. MOKRANJ^EVI DANI

IV

Knez Ivo od SemberijeKoncertnim izvo|enjem opere u jednom ~inu Knez Ivo od Semberije Isidora Baji}a, polibretu Branislava Nu{i}a, Opere Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, dirigova-}e Aleksandar Koji}. Uloge tuma~e Neboj{a Babi} (Knez Ivo), Aleksandar Sa{a Petro-vi} (Kulin-beg), Marina Pavlovi} Bara} (Majka kneza Ive), Goran Krneta (Sve{tenik),@eljko R. Andri} (Turski glasnik) i Aleksandar Tolimir (Mujezin) i Hor i Orkestar SNP.

Sveta LiturgijaHorom hrama Svete Trojice (formiranu Negotinu 1991), koji izvodi Liturgi-ju dirigova}e Svetlana Krav~enko (izUkrajine, od 1995. `ivi u Negotinugde predaje u M[ Stevan Mokranjac).

Sveti Stefan De~anskiHorom Sveti Stefan De~anski iz NovogSada diriguje Tamara Adamov Petije-vi}. Hor je osnovan 1987. u NovomSadu kao crkveni hor, da bi tokomgodina prerastao u jedan od najbo-ljih i najcenjenijih horova u Srbiji.

Klasika u 11Tokom 51. Mokranj~evih dana na-stupaju studenti Fakulteta muzi~keumetnosti u Beogradu, koji 2016.obele`ava 79 godina od osnivanja.

Niti tradicijeNastupaju tri Kulturno-umetni~kadru{tva – Mokranjac iz Mokranja(obnovili rad 2010), Banjica iz Krive-lja (po~eci rada vezani su za delova-nje Sokolske ~ete pre Drugog svet-skog rata, pod ovim imenom nastu-paju od 2011) i Jovica Jankovi} Tur-kuiz Manastirice kod Petrovca naMlavi (postoji od 1976).

Nau~na tribinaMuzikolog, dr Bogdan \akovi} (Novisad, 1966) autor je teksta Mokranj~e-vo delo u svetlu savremenih bogoslu-`benih i umetni~kih elemenata muzi-ke pravoslavnog Istoka {to je nazivovogodi{nje nau~ne tribine. Tekstpoku{ava da ozna~i mesto Mokranj-~evog crkvenog horskog opusa uodnosu na savremene tendencijeunutar bogoslu`bene i koncertne cr-kvene muzike vode}ih pomesnihpravoslavnih crkava (Rusija, Gr~ka,Finska, pravoslavne zajednice uAmerici...), kako u odnosu na stilsko-konstruktivne i estetske elemente,tako i u odnosu na tendenciju sabor-nog pojednostavljenja muzi~ke mo-litve, kroz odbacivanje romanti~ar-skih i drugih novijih istoricizamaovog `anra, te kroz povratak jedno-glasnom tradicionalnom ili predanj-skom pevanju unutar sve izrazitijedominacije neovizantijskih struja.

Dovoljno za besmrtnostDokumentarni film autora Ane \or-|evi}, Bojane Radovanovi}, Milo{aBralovi}a i Stefana Savi}a, deo jeprojekta 100 godina kasnije, posve-}enog stogodi{njici od smrti Steva-na Stojanovi}a Mokranjca, a zapo~e-tog 2014. Ideja je bila da se kroz raz-govor sa brojnim muzi~kim stru~-njacima (muzikolozima, kompozito-rima, dirigentima i muzi~kim teore-ti~arima) sagleda zna~aj i uticaj ute-meljiva~kog, kompozitorskog i pe-dago{kog rada najzna~ajnijeg srp-skog kompozitora. Na osnovu mate-rijala prikupljenog kroz intervjue na-pravljen je scenario za film Dovoljnoza besmrtnost, koji u samostalnoj iz-radi potpisuju mladi muzikolozi, svr-{eni studenti master studija i dokto-randi FMU u Beogradu. Za postpro-dukciju je zadu`en Stefan Bognar.

BrankoNastupom Ni{ke crkvene peva~ke dru`ine Branko, osnovane 1. septembra 1887. priSabornom hramu Svete Trojice u Ni{u, dirigova}e Sara Cincarevi} (Prizren). U okviruproslave jubileja 1700 godina Milanskog edikta, Hor je pevao na sve~anoj liturgiji uNi{u, 6. oktobra 2013.

Hor i Simfonijski orkestar RTSAnsambli Muzi~ke produkcije Radio-televizije Srbije – Simfonijski orkestar (1937) i Hor(1938) predstavljaju stub muzi~ke delatnosti radija i televizije u Srbiji. Nastupom di-riguje Bojan Su|i}.

Foto: Miodrag Polzovi} / SNP

Belgrade DixielandOrchestraPlesni ansambl The Dixie Dance Show izBeograda nastupa na 51. Mokranj~evihdana zahvaljuju}i Delegaciji Evropskeunije u Beogradu. Karneval Misisipi (Car-neval Mississippi) je obrazovno-umetni~-ki spektakl, u izvo|enju osmo~lanog Be-ogradskog diksilend orkestra (The Belgra-de Dixieland Orchestra), osnovanog2001. godine.

Male tajneKomad sa glumom, pevanjem i plesomGorana Markovi}a, koji je autor teksta ireditelj, izvodi ansambla zemunske Ope-re i teatra Madlenianum. Muziku potpi-suje Zoran Simjanovi}, scenograf je Ne-boj{a Bradi}, a glume Predrag Ejdus, Vo-jin ]etkovi}, Tihomir Stani}, Sr|an Tima-rov, Petar Ben~ina, Andrijana Oliveri},Branislava Podrumac, Miodrag Radonji},Milo{ An|elkovi}, Rade ]osi} iAndrijaKuzmanovi}. Svira Bend Hot Club Belgra-de, a nastupa i plesni ansambl.

Guda~ki kvartet Beogradske filharmonijeGodine 2011, u okviru svog orkestra, muzi~ari Beogradske filharmonije – Jelena Drag-ni}, Vladan Lon~ar, Boris Brezovac i Aleksandar Latkovi} osnovali su Guda~ki kvartetBeogradske filharmonije. Aprila 2016. Kvartet je otvorio Somborske muzi~ke sve~a-nosti, ostvario prvo gostovanje u Izmiru u Turskoj i nastupio povodom Dana gradaBanjaluke u NP Republike Srpske. U svoje najskorije uspehe Kvartet ubraja koncertena scenama kao {to su Manarat Al Sadijat u okviru festivala Abu Dabi Klasiks, otva-ranje koncertne sezone Kamerna muzika u pustinji u kompleksu Kasr Al Sarab u oa-zi Liva, tako|e u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prvo gostovanje u Kini u kon-certnoj sali u Tjand`inu i koncert u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Nastup Kvarte-ta u beogradskom Studiju 6 u`ivo je prenosio RTS Digital.

IZLO@BE