1

Nacionalne konsultacije sa prosvetnom zajednicom

o Inicijativi za osnivanje REKOM

Priština, Kosovo

28. maj 2010.

Program

10:00 -10:10

Otvaranje skupa i predstavljanje učesnika

Rona Nishliu, Fond za humanitarno pravo Kosovo

10:10 -10:25

Zašto REKOM? Ciljevi konsultativnog procesa

Nora Ahmetaj, Članica Koordinacionog veća Koalicije za REKOM

10:25 – 10:40

Najbolja iskustva drugih u utvrđivanju činjenica o prošlosti, Ylber Maxhuni, Youth Step,

Vučitrn/Vushtrri

Mandat komisije za istinu

Kriterijumi za izbor i način izbora članova komisije

Struktura komisije

Javno slušanje ţrtava

Odnos prema izvršiocima zločina

Pomirenje

10:40 – 11:00

Dokumentarni film

Dokumentarac Regionalna debata o Inicijativi REKOM

11:00 – 12:00

Diskusija

12:00 – 13:00

Pauza za ručak

13:00 – 15:50

Nastavak diskusije

15:50 – 16:00

Zaključne reči

2

Učesnici

Rb Ime i prezime Organizacija

1. Sahit Sahiti Srednja ekonomska škola, Mitrovica

2. Murat Gashi Gimnazija Gjergj Kastrioti – Skenderbeu,

Glogovac

3. Shefik Kastrati Gimnazija Ismail Qemali Rogacice, Kamenica

4. Lavdim Terziu Osnovna škola Halil Alidemi Pozeran, Vitina

5. Fevzi Bunjaku Gimnazija Skenderbeu, Kačanik

6. Imer Tifeku Gimnazija Kuvendi i Arberit, Uroševac

7. Haxhi Berisha Gimnazija Frang Bardhi, Mitrovica

8. Sejdi Sejdiu Gimnazija Hajdar Dushi, Đakovica

9. Hysni Raci Srednja škola Ismet Raci, Klina

10. Shaban Terziu NVO Landsdowne, Gnjilane

11. Lutfije Isaku Osnovna škola Selami Hallaci, Kamenica

12. Rexhep Arifi Osnovna škola Nazim Hikmet, Dobercan,

Gnjilane 13. Naim Agaj Osnovna škola Skenderbeu, Hogosht, Kamenica

14. Zenun Bujupi Gimnazija Haxhi Zeka, Istok

15. Nasir Kabashi Gimnazija Haxhi Zeka, Istok

16. Osman Abazi Gimnazija Hamez Jashari, Srbica

17. Shpresa Baliu Gimnazija Hamez Jashari, Srbica

18. Bislim Krasniqi

Gimnazija Sami Frasheri, Priština

19. Vehbi Sadiku Gimnazija 17 Shkurti, Obilić

20. Enver Rekaliu Srednja ekonomska škola Isa Boletini, Podujevo

21. Xhevrije Sejdiu Srednja ekonomska škola Hoxhe Kadriu,

Priština

3

22. Jaser Imeri Bloc, Dragaš

23. Halim Halimi Gimnazija Hivzi Sylejmani, Kosovo Polje

24. Hilmi Morina Gimnazija Luigj Gurakuqi, Klina

25. Fidan Shehu Gimnazija Gjon Buzuku, Prizren

26. Selim Lokaj Gimnazija Vedat Frasheri, Dečane

27. Sahit Berisha Gimnazija Xhevdet Doda, Priština

28. Shefqet Dinaj Srednja škola Gjon N. Kazasi i Srednja tehnička

škola Nexhmedin Nixha, Đakovica

29. Nexhmi Ganiu Gimnazija Aleksander Xhuvani, Podujevo

30. Ilir Shaqiri Osnovna škola Bafti Haxhiu, Vitina

31. Bashkim Kerqeli NVO Landsdowne, Gnjilane

32. Alfred Kinolli NVO Fisniket, Prizren

33. Arlind Gllogjani NVO Syri i Vizionit, Peć

34. Vigan Dervishaj Gimnazija Gjon Buzuku, Prizren

35. Sehare Krasniqi Srednja tehnička škola Skender Luarasi, Suva

Reka 36. Nora Ahmetaj Centar za istraţivanje, dokumentaciju i

publikovanje, Priština 37. Bekim Blakaj FHP Kosovo, Priština

38. Kreshnik Sylejmani PR Inicijative za REKOM na Kosovu, Priština

4

-Transkript audio zapisa-

Rona Nishliu: Uvaţeni učesnici ţelim da vas pozdravim i zahvalim na odzivu na ove

konsultacije sa prosvetnom zajednicom na Kosovu. Ovo su nacionalne konsultacije i zaista sam

jako zadovoljna značajnim brojem učesnika, ljudi visokih vrednosti, koji su se posvetili stvaranju

novih generacija i koji su danas uticajni ljudi naše drţave. Poštovani profesori, zahvaljujem što

ste pronašli vremena da učestvujete na ovim konsultacijama, iako su organizovane pred završetak

školske godine. Ţelim da vam kaţem da će prošlost uvek uticati na sadašnjost, pogotovo će imati

efekta na pronalaţenju rešenja za budućnost, zato verujem da ćete sa ovim informacijama

upoznati i vaše učenike, kojima ovo moţe posluţiti kao lekcija ili dodatna vrlo značajna

informacija. Postojalo je nekoliko prethodnih inicijativa za formiranje jedne takve komisije, ali

nacionalne prirode, u drţavama bivše Jugoslavije u kojim su se desili ratovi, u Sloveniji, Bosni,

Hrvatskoj, pa čak postoje i organi koji su se bavili suĎenjima za ratne zločine, počinjene u ovim

zemljama. No, nikada to nije bilo u dovoljnoj meri. Naravno, i suĎenja u Hagu su bila

nedovoljna za sve zločine na ovom području. Danas znamo da je sudbina 17.000 ljudi još uvek

nepoznata u zemljama bivše Jugoslavije i na Kosovu. Moţemo reći da ima 1.400 Albanaca čija je

sudbina nepoznata i 400 članova drugih zajednica, meĎu kojima su Srbi, Romi i drugi.

Pre nego što vas u kratkim crtama upoznam sa ovom Inicijativom, ţelim da se zahvalim Nori

Ahmetaj koja se nalazi sa moje desne strane, strasna aktivistkinja za ljudska prava koja je danas

član Koordinacionog veća Inicijative za REKOM. Sa moje leve strane je Ylber Maxhuni iz

organizacije Youth step, koja je vrlo aktivna i kome se, takoĎe, zahvaljujem. On je član Koalicije

za REKOM.

Da ne oduzimam više vremena, ţelim samo još da dodam da u fascikli moţete pronaći

informativni materijal o Koaliciji i Inicijativi za formiranje Regionalne komisije, koja će imati za

cilj utvrĎivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava za vreme

ovog problematičnog i konfuznog perioda. U materijalu moţete pronaći dnevni red i dokument

pod nazivom Izjava o pristupanju. Nakon ovih konsultacija, ukoliko ste vi uvereni da treba da

podrţite ovu Inicijativu, ako mislite da su našoj zemlji potrebne dodatni instrumenti za

utvrĎivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, moţete da

potpišete u svoje lično ime, a u slučaju da ste ovalšćeni, moţete da potpišete i u ime organizacije

koju predstavljate. Potpisivanjem ove izjave vi postajete član Koalicije. Naš zadatak je, zatim, da

vas obaveštavamo o narednim fazama, tako da budete upoznati sa aktivnostima ovog procesa.Još

jednom iskreno vam zahvaljujem na učešću i verujem da informacije, koje moţete dobiti na ovim

konsultacijama, zavreĎuju vaše prisustvo.

Sada ću reč da predam Nori, koja će vam malo više govoriti o ciljevima ove Komisije; zašto nam

je potreba i zašto treba da bude regionalna,a ne nacionalna, zašto ne moţemo da funkcionišemo

samostalno odvojeni od drugih zemalja čiji smo deo bili i koja nas je i dovela do toga da smo se

danas tu gde jesmo. Zašto ne moţemo da nastavimo da utvrĎujemo ratne činjenice ako ćemo biti

nezavisni od celog regiona. Upravo zbog toga što su se mnoge stvari dešavale paralelno. O tome

će nam detaljnije govoriti Nora kojoj je ova tema bliska, jer je duţe vreme uključena u ovaj

proces. Zahvaljujem vam!

Nora Ahmetaj: Zahvaljujem! Pre nego što počnem da govorim o ciljevima ove Komisije, da

kaţem da je dvogodišnje iskustvo na konsultacijama, bilo intenzivno. Kada ljudima na Kosovu

spomenete Komisiju za koju još nemaju dovoljno informacija, to ponekad izaziva i konfuziju, i

postavljaju pitanja zašto sad mi, gde smo mi u svemu tome… Ajde, da ostavimo po strani

5

formiranje Komisiju o kojoj ćemo govoriti u toku debate, na narednoj sesiji, nakon što vas malo

bolje uvedemo u temu pa ćete i sami shvatiti. Sugestije koje ćete vi izneti biće relevantne za ovu

Komisiju. Neću spominjati Komisiju niti kao nacionalnu, niti kao regionalnu, za sada ću

pokušati da obrazloţim šta je to tranziciona pravda i zašto ste vi danas ovde pozvani kao

pripadnici civilnog društva, zašto je vaţno da se civilno društvo uključi. Kada budemo govorili o

formiranju Komisije videćemo da drţave, vlade, parlamenti treba da je formiraju. MeĎutim, zašto

je neophodno da se uključi i civilno društvo, o ovome ćemo govoriti nešto malo kasnije.

Pre nego što krenem sa izlaganjem da kaţem da ima dosta tema pa ću pokušati da ceo diskurs

tranzicione pravde predstavim na pristupačniji način, tako da nam bude svima mnogo lakše da

razumemo kroz šta prolazi danas kosovsko društvo i sva društva u regionu. I kroz šta su prošle

mnoga društva koja su nakon rata započela rehabilitaciju. Ovo što se dešava na Kosovu nije nešto

što se već nije desilo u drugim zemljama koje su danas mnogo više demokratske i naprednija od

nas.

Dakle,ţelim da vam kaţem da ste vi danas ovde pozvani da iznesete svoje predloge, nakon naše

prezentacije u jednoj relaksirajućoj atmosferi. Vi profesori ste mnogo bolji u retorici nego mi

ovde i imate mnogo više iskustva. Zamolila bih vas da se pre nego što dobijete reč predstavite

imenom i prezimenom, odakle dolazite i koji predmet predajete. Ovo je vaţno zbog snimanja,

kasnije ćemo da obuhvatimo i neke od tema o kojima ćemo da raspravljamo, da vi o njima

govorite i da vi o njima date predloge. Reći ćete i da li imate u porodici nestalih, ubijenih ili

ţrtava, da se upoznamo i krenemo sa debatom. Ko će prvi da krene? Sa koje strane? Hoćete li vi

prvi? U redu!

Vigan Dervishaj: Profesor istorije u gimnaziji u Prizrenu.

Nora Ahmetaj: Predajete istoriju?

Vigan Dervishaj: Da!

Nora Ahmetaj: U redu.

Fidan Shehu: Profesor istorije u Prizrenu, po zanimanju sam profesor istorije i pravnik. Što znači

da mogu da dam svoj doprinos.

Selim Lokaj: Pozdravljam sve prisutne! Dolazim iz Dečana/Deçan,Vëllezërit Frashëriu. Predajm

istoriju i nekoliko časova i društveno obrazovanje.

Sahit Berisha: Profesor istorije u Gimnaziji Xhevdet Doda, Priština.

Shefqet Dinaj: Pozdravljam sve prisutne! Magistar Filološkog fakulteta, profesor istorije. Čekam

da u junu odbranim master. Dolazim iz Srednje profesionalne škole Gjon Nikoll Kazazi u

Đakovici/Gjakovë. Član sam porodice dvojice ratnih heroja, jednog smo sahranili, dok Asllan

Dinaj još uvek nije pronaĎen. Zahvaljujem!

Nexhmi Ganiu: Profesor sam istorije u Gimnaziji Aleksandër Gjovani u Podujevu/Podujevë.

Neću da ulazim u druge reference, jer će zasigurno biti deo današnje debate.

Sahit Sahiti. Profesor istorije. Dolazim iz Mitrovice.

Murat Gashi: Dolazim iz Gimnazije Gjergj Kastrioti – Skenderbeu,iz Glogovca/Gllogoc.

Shefik Kastrati: Profesor sociologije u Gimnaziji Ismail Qemajli u Kamenici/Kamenicë

Lavdim Terziu: Nastavnik istorije. Dolazim iz Poţara/Pozhar iz osnove škole Halil Alidema,

inače sam okončao studije istorije.

Fevzi Bunjaku: Profesor i sociolog u Gimnaziji Skenderbeg u Kačaniku/Kaçanik.

Ymer Difeku: Profesor filozofije i sociologije. Dolazim iz Gimnazije Kuvendi i Arbrit,

Uroševac/Ferizaj, ali drţim i časove sociologije.

Haxhi Berisha: Dolazim iz Gimnazije Frank Bardhi u Mitrovici/Mitrovicë, inače sam profesor

nemačkog jezika i knjiţevnosti.

6

Sejdi Sejdiu: Dolazim iz Gimnazije Hajdar Dushi, Đakovica/Gjakovë. Predajem društveno

obrazovanje.

Hysni Raci. Profesor istorije. Radim u Osnovnoj školi Ismet Raci i zamenik sam direktora škole.

Lutfije Isaku: Dolazim iz Kamenice, inače sam po profesiji sociolog.

Rexhep Arifi: Dolazim iz Osnovne škole Nazim Hikmet, selo Dobročane, opština

Gnjilane/Gjilan.

Naim Agaj: Predavač sam u osnovnoj školi Hogošt, inače sam kao i ostale kolege završio Višu

školu, odsek fizika.

Zenun Bujupi: Ja sam Zenun Bujupi, profesor filozofije u Istoku/Istog, Gimnazija Haxhi Zeka.

Na moju sreću nemam u uţem krugu porodice ubijenih i nestalih.

Nasir Kabashi: Ja sam profesor istorije u Istoku/Istog, Gimnazija Haxhi Zeka, predajem istoriju.

Osman Abazi: Dolazim iz Srbice/Skenderaj, profesor sam istorije.

Shpresa Baliu: Dolazim iz Srbice/Skenderaj, profesor sam sociologije.

Bislim Krasniqi: Gimnazija Sami Frashëri, Priština, profesor sociologije.

Vehbi Sadiku: Ja sam profesor albanskog jezika i knjiţevnosti. Trenutno direktor Gimnazije

17 ferbruar u Obiliću/Obiliq.

Enver Rekaliu: Ja sam profesor sociologije u Srednjoj školi u Podujevu.

Xhevrije Sejdiu: Profesor Srednje ekonomske škole Hoxhë Kadri u Prištini. Predajem društveno

pravo i sociologiju.

Jaser Imeri: Po zanimanju sam profesor, završio sam pre dve godine Filološkog fakulteta,

Odsek istorija-društveno obrazovanje, trenutno nezaposlen.

Halim Halimi: Ja sam profesor filozofije i sociologije u Gimnaziji Hivzi Sylejmani u Kosovu

Polju/Fushe e Kosovë.

Ilmi Morina: Ja sam profesor filozofije i sociologije u Gimnaziji Luigj Gurakuqi u Klini/Klinë.

Predajem sociologiju 11. i 12. razredu, društveni smer kao i u Opštoj gimnaziji 13. razredu. Što

se tiče debate ja ću sigurno biti ţivi svedok, jer sam ostao ţiv. Zahvaljujem!

Bashkim Kërçeli: Ja sam profesor geografije u Gnjilanu/Gjilan.

Ilir Shaqiri: Dolazim iz opštine Vitina/Viti, učitelj.

Nora Ahmetaj: Zahvaljujem se svima! Znači, ovde imamo prisutne istoričare, sociologe,

filozofe. Ovaj predmet društveno obrazovanje, je li to neki novi predmet, ja sa time nisam

upoznata.

Nora Ahmetaj: Zašto nećemo započeti sa rečju Komisija, niti sa REKOM. Razlog zbog koga ste

vi danas ovde pozvani kao pripadnici civilnog društva je pitanje - da li vi mislite, ili ne mislite, da

društva u regionu treba da se suoče sa prošlošću. Često se u Prištini susretnem sa liderima jakih

nevladinih organizacija ili institucija, nazovite ih kako ţelite, i kada govorimo o trazicionoj

pravdi, često nailazim na nerazumevanje i u akademskim krugovima i pitanje šta je u stvari

tranziciona pravda. Ljudi su zaista u nedoumici šta to znači.Pokušat ću da pojednostavim

objašnjenje, ali pitanje suočavanja sa prošlošću nije uopšte poţeljna tema za diskusiju. Iizgleda

da su se ljudi nakon rata okrenuli ekonomskom prosperitetu, za nekim boljim standardom, i

pokušavaju da ostave prošlost ili da je gurnu pod tepih. Često lideri nevladinih organizacija o

tranzicionoj pravdi kaţu: „Nas ne interesuje tranziciona pravda“, ne znajući da delatnost koju

obavljaju je upravo tranziciona pravda, jer oni pokušavaju da društvo povedu napred, da rade na

podizanju svesti društva da traţe obrazloţenja od vlada za sva počinjena zla i za ne okončana

dela. Dakle, zašto suočavanje sa prošlošću? To je nepoţeljna tema ne samo na Kosovu, ne samo u

regionu, nego u svim društvima koji su prošli kroz tranzicionu pravdu nakon rata, sukoba, nakon

raznih politika koje su bile diktatorske ili autoritarne. I ne ţele mnogo da se bave prošlošću. Čak i

nakon 10 godina rata, koji se desio 1999. godine na Kosovu izmeĎu Srbije, četiri godine nakon

7

rata u Bosni, osam godina nakon rata u Hrvatskoj ... ne navodim i Sloveniji, jer je tamo kratko

trajalo, ali je ipak bio rat. A odnosi su vrlo napeti u regionu. Odnosi izmeĎu Kosova i Srbije

gotovo ne postoje, iako civilno društvo pokušava suočavanje meĎu drţavama. Ne postoje dobri

odnosi ni izmeĎu Srbije i Hrvatske, Srbije i Bosne, Hrvatske i Bosne. Zašto se ovo dešava?

Usled nedostatka suočavanja sa prošlošću. Upravo zato što tu negde leţe zločini sa kojima ni

jedna strana nije htela da se bavi. Upravo zbog toga što su mnoge stvari sklonjene pod tepih, kao

da kaţu dajte ostavite to mi idemo napred, mi se demokratizujemo, nekako se prešlo preko toga,

svaka je stana beţala od odgovornosti da se suoči sa prošlošću. A bez suočavanja sa prošlošću...

to je isto kao da ostavimo po strani nestale, ubijene, porodice ţrtava političke zatvorenike, ratne

veterane, i potenciramo da je sve dobro. I to je zaista kao kada izostavite deo društva, kao kada

ostavite tempiranu bombu, koja otkucava, a mi kaţemo ma sve je redu, neka ostanu gde jesu jer

nisu većinski deo društva. Ali sve dok se društvo ne rehabilituje i dok se ne imenuju potrebe

ţrtava, to društvo ne moţe napredovati. Ne moţe da se rehabilituje i moţe ga vlada ignorisati. I

to ne samo vlada, generalno gledano jedna drţava ne moţe da se demokratizuje ako postoji jedan

kompletan deo nezadovoljnog društva i ako se zanemare potrebe tog segmenta društva. Potrebe te

grupe rastu svakodnevno i ne znamo kada moţemo očekivati, svakog trenutka, eksploziju te

tempirane bombe. Imali smo priliku da svakodnevno viĎamo nezadovoljstvo ratnih veterana

njihovim tretmanom. Videli smo i šta se dešava sa članovima porodica ţrtava. Još uvek nemamo

informacije o njima. Što znači da adresiranje njihovih problema i pristup rešavanju problema nije

naišlo na adekvatno reagovanje. Svedoci smo da i nakon 10 godina posle rata još uvek ne znamo

gde su tela 1.880 nestalih lica. Moţemo reći da je ovo srţ kosovskog društva. Ukoliko, ne ţelimo

da se bavimo velikim problemima, jer mi kao civilno društvo ne moţemo da se bavimo politikom

drţave, onda treba da adresiramo ove probleme. Zašto? Sve što sam do sada navela dešava se u

mestima gde su bili ţestoki ratovi, ali i u drugim mestima. Uzet ću za primer Latinsku Ameriku,

gde su zemlje imale diktatorsku, autoritarnu ili totalitarnu vladavinu, zasigurno dinamičnu. Gde

se nakon svakog rata desi jedan politički cunami Cunami znači da se jedno društvu totalno uništi.

Ne uništavaju se samo ljudi, porodice, individualci, vlada, sve pada u vodu. Sada zamislite jedan

cunami. Upotrebiću jedan termin koji sam uzela iz literature da objasnim da je društvo prolazi

kroz jednu fazu , evo, 10 godina. Moţemo reći da smo i 1999. takoĎe bili u arhaičnom stanju.

Sve je bilo ravno, nismo imali vladu, društvo je bilo totalno dezorijentisano i šta se onda dešava

sa tim društvom? Takva društva treba da se konsolidarišu? Uvek postoji snaga ljudi koji ţele

demokraciju, da formiraju demokratsku drţavu, ali sa druge strane, postoji i ona kontra snaga,

koja ne ţeli da se formira drţava na demokratskoj osnovi zapadnih liberala. Sa druge strane,

imamo civilno društvo koje je dezorijentisano. Imamo pojedince koji su viktimizirani, iz

konflikta izlaze traumatizirani. Sa tim individuama mora neko da se bavi. Imamo porodice koje

su razdvojene. Sada zamislite, sve ovo paralelno mora da se formira i izgradi drţava, porodica,

zdravstveni sistem, što sve zahteva dosta rada i napora. Ova faza obnove, koja kreće od nule,

kada se pokušava nešto izgraditi kao što je Kosovo sada u procesu izgradnje institucija i

podizanja nivoa svesti civilnog društva, upravo ova faza se naziva tranziciona pravda. MeĎutim,

ova faza tranzicione pravde ima pet stupnjeva i o tim stupnjevima ne odlučujemo mi. Kroz to su

prošle i druge drţave i imale su dosta uspeha u periodu od 10, 20 ili 30 godina. I uspele su da

demokratizuju svoje drţave.

Koje su to faze? Ako idemo postepeno i stignemo do Inicijative i ideje da se formira Koalicija

koju je započelo civilno društvo znači da je inicijativa potekla odozdo, nije došla kao direktiva

odozgo, od vlade…Dozvolite mi da u kratkim crtama objasnim tih pet stupnjeva tranzicionale

pravde i da kaţem šta je to. Nije ništa drugo nego traţenje priznavanja ţrtava, promovisanje mira

i rehabilitacije posle perioda masovnih kršenja ljudskih prava. Kada se kaţe tranzicionalna

8

pravda, ne misli se pravda u legalnom smislu. Aha, to je pravda i samo advokati ili tuţioci,

sudovi i vladavina zakona mogu da se bave time. Ne, to ima veze sa socijalnim mirom. Socijalni

mir je, takoĎe, kada stanovništvo ima dobru socijalnu zaštitu na radu, kad postoji ekonomska

stabilnost, kad postoji pravo na obrazovanje, pravo na zapošljavanje. Znači da je socijalni mir u

uskoj vezi sa tranzicionom pravom.Vladavina prava i socijalni mir idu zajedno.

Prvi stupanj je da drţave koje su izašle iz konflikta treba da se bave izvršiocima zločina,da

pohvataju krupne ribe. Da vam ovo demonstriram; imamo proces, na primer, koji teče na

suĎenju Radovanu KaraĎiću, moţemo uzeti i primer predaje Ratka Mladića. Znači oni su

izvršioci, oni su naredbodavci, komandni lanac koji je naredio da se izvrše ovi zločini. MeĎutim,

suĎenja ovim krupnim ribama ne mogu u dovoljnoj meri da rehabilituju društvo, jer u društvu

postoje manji izvršioci zločina, kojima ne moţe da se sudi u Haškom tribunalu, oni ne mogu da

se bave time. Ko treba da se bavi njima? Trebaju da se bave nacionalni sudovi. Druga

komponenta je regionalna komisija, o čemu ćemo mi danas dosta govoriti. Šta su regionalne

komisije? Regionalne komisije nisu poţeljne. To je nešto nesporno, period kada drţave prolaze

iz jedne u drugu fazu, ili koje su izašle iz rata. Tada su neophodne jer ove komisije u prvi red

stavljaju ţrtvu i bave se problemima ţrtava, a ne bave se samo počiniocima zločina. Ove

regionalne komisije se uglavnom bave istraţivanjem zločina; ko je šta počinio, ţrtvama se da

prilika da kaţu šta treba da se uradi sa počiniocem. Još ćemo o ovim komisijama govoriti nešto

kasnije, Treća tačka je - zašto ţrtva? Zašto je neophodno da se društvo bavi ţrtvama? Imamo

slučaj na Kosovu, nakon 10 godina rata ţrtve ili članovi porodica ţrtava primaju simbolički

iznos, toliko koliko dozvoljava konsolidovan budţet Kosova. MeĎutim, time ţrtvama nisu

povratile dostojanstvo. Ţrtve ili članovi porodica ţrtava se osećaju zapostavljeno, pogotovo oni

koji nemaju informacije o nestalim osobama, mi znamo u kakvom stanju su oni trenutno.Ţrtvama

je dovoljno da im se vrati dostojanstvo.Njihovo dostojanstvo će se povratiti kada im se dodeli

odreĎena novčana nadoknada, kada počinioci zločina simbolično, eventualno, zatraţe oproštaj.

Ovo je zaista značajno. Nešto kasnije ćemo govoriti koje drţave, koje vlade su zahtevale traţenje

oproštaja.Ţrtve bi se osećale bolje, kada bi na primer počinilac zločina ili predsednik drţave,

premijer drţave zatraţio oproštaj, nekoliko ovakvih slučajeva imamo po svetu, na primer u Čileu

ili u Peruu. Četvrta komponenta nije ravnopravnost polova, već nasilje nad ţenama, što je zločin

nad čovečanstvom. U našem društvu imamo nasilje nad ţenama, takoĎe i u društvima u regionu.

Te su ţene dva puta diskriminirane; prvo što je nad njima izvršeno nasilje, a drugo što društvo

nije bilo spremno da ih prihvati. Tranziciona pravda treba da se bavi ţenama nad kojima je

izvršeno nasilje. Njima takoĎe treba da se vrati dostojanstvo i da se priznaju kao ţrtve.

U vezi sa nasiljem nad ţenama moţemo takoĎe da govorimo nešto kasnije. Peta komponenta je

reforma sistema bezbednosti. Šta se podrazumeva pod ovim? Ovo je neophodno… u svim

telima, na primer u ministarstvu odbrane, ministarstvu pravde, u telima i institucijama koje se

bave bezbednošću. Potrebna je njihova reforma i u njima ne smeje da budu strukture ili osobe

koje su počinili ratne zločine, što je teško uraditi. Ovde imamo nekoliko detalja o kojima sigurno

nećemo moći danas da govorimo, ali moţemo da naglasimo šta se podrazumeva pod ovim.

Reforma sistema bezbednosti zahteva dosta vremena i jako je osetljiva tema. Na kraju dolazi

memoralizacija, memoari ili podizanje spomenika, muzeja. Deset godina nakon rata mi još uvek

nemamo jedan dan na sećanje ţrtvama, kao što ga imaju sve demokratske zemlje.Samo jedan

dan! Svakodnevno imamo otkrivanje nadgrobnih spomenika ali kao individualni pristup. Ali

nemamo drţavni pristup kao spomen jednom ratniku, palom borcu, jednoj ţrtvi, kao spomen

svim ţrtvama rata na Kosovu, ne samo poslednjeg. Ovo je neophodno, i ovaj deo je takoĎe

9

tranzicija. Sve to nas je nateralo, sav ovaj period kroz koji prolazi Kosovo, ali i region, od 1999

godine pa sve do danas, da civilno društvo preduzme ove korake.

Iskustvo drugih zemalja, da uzmemo za primer Latinsku Ameriku, nekoliko iskustava afričkih

zemalja, vlade su uvidele potrebu da formiraju nacionalnu komisiju koja će se baviti ţrtvama.

Osobe koje su počinile zločine su uvidele da neće moći da dobiju izbore, neće moći da napreduju

ukoliko ne menuju probleme mase, probleme ţrtava. Oni su ti koji su uvideli da je neophodno da

se formira nacionalna komisija, koje će se baviti ratnim zločinima. MeĎutim, direktiva za

formiranje ovih komisija je došla odozgo. Što znači osnovana je direktivom samog predsednika

drţave, premijera, parlamenta. Takve su komisije bile efikasnije, jer su imale budţet i kraćim

putem su došli do reparacije - odštete ţrtvama. MeĎutim, sa druge strane i nisu bile toliko

uspešne jer su postojale porodice ţrtava, koje nisu ţelele da prihvate to da osoba koja je počinila

zločine sada daje naredbu za formiranje komisije i istovremeno vrši nadoknadu ţrtvama. Sa

druge strane, pristup koji dolazi odozdo kada se mobiliše civilno društvo, svesno je da probleme

treba adresirati na neki drugi način vladama i potrebu da se njihove potrebe reše putem dijaloga.

Komisije koje su formirane a podstaknute inicijativom koja je došla odozdo su pokazale veću

efikasnost. Komisija Juţne Afrike, gde ţrtvama nije izvršena finansijska reparacija. Ta komisija

je uradila da prvi put ceo svet sazna šta se tamo dešavalo, na osnovu javnog svedočenja ţrtava,

šta je učinio aparthejd u Juţnoj Africi. Ţrtvama se na ovaj način vratilo dostojanstvo. Sa druge

strane, tamo su ţrtve imale priliku da se suoče direktno sa počiniocem, koji kaţe: Da ja sam

počinio zločin, da li mi praštate ili ne? Do sada sam se na razne načine suočavala sa ţrtvama, ali

ćemo o ovome diskutovati u toku današnjeg dana kao, i o tome šta znači praštanje. Ovde nam

nisu iste odlike na Balkanu, kao što imaju neke druge kulture. Drago mi je što ovde ima filozofa,

koji će, moţda, malo da nam pojasne ovu temu. Uzimajući u obzir odnose na Balkanu, u

zemaljama proizašlih iz bivše Jugoslavije, jedna grupa civilnog društva pokrenula je Inicijativu

za formiranje REKOM. Tri organizacije su inicirale ovu ideju o formiranju Koalicije, o Inicijativi

za formiranje Regionalne komisije. To su Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Dokumenta iz

Zagreba, treća organizacija, Istraţivačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva, koji se povukao.

Ideja o Inicijativi je krenula 2004-2005. godine, dok su 2006. godine započele sporadične

konsultacije, po nekoliko gradova u regionu. Mislim da su u Mitrovici odrţane 2006. godine sa

predstavnicima civilnog društva, uglavnom onim koji se bave zaštitom ljudskih prava. Inicijativa

o REKOM-u je promovisana 2008. Do danas je odrţano 80 konsultacija po celom regionu, a

odrţavaju se na nacionalnom i regionalnom nivou. U svakoj drţavi se odrţavaju skupovi na isti

način, kao što i mi danas odrţavamo u okviru civilnog društva. Odrţane su konsultacije sa

prosvetnom zajednicom, sa filozofima, sa novinarima, intelektualcima, civilnim društvom, sa

mladima, umetnicima, sa ţenama, sa svim segmentima civilnog društva. Jedini predstavnici, koji

nisu de facto civilno društvo, i imaju drugu ulogu, ulogu donošenja odluka su političari. Mi sa

njima takoĎe moţemo da diskutujemo, ali oni su poslednja instanca.Parlamenti i vlade drţava u

regionu su ti koji će doneti odluku da li će se formirati ova Komisija ili ne. Naše je da se

okupimo, da dobijemo predloge od onih koji su direktno zahvaćeni ratom, jer oni najbolje znaju

svoje potrebe koje treba da saopšte. Nakon što prikupimo vaše sugestije, grupa eksperata iz

regiona, iz svake zemlje po jedan, uzeće u obzir te predloge i uključiti u mandat Komisije. Taj

predlog će se predati vladama u regionu, konkretno svako civilno društvo iz regiona će dostviit

predlog svojoj vladi. Zašto je ova komisija regionalna, a ne nacionalna? Postoje razni argumenti.

Zaboravila sam da naglasim da se do sada pridruţilo 294 organizacija Koaliciji. Ukupnpo je tu

56 udruţenja ţrtava rata, 11 medijskih organizacija, 503 pojedinaca, zatim ţrtve ili članovi

njihovih porodica. Zašto je neophodno stvaranje platforme za javno slušanje ţrtava i civilnog

društva? Svako društvo u regionu ima svoju istoriju i narativ, svako je ţrtva. Mi smatramo da

10

smo ţrtve, Srbi smatraju da su oni ţrtve, Hrvati i Bosanci takoĎe. Svako je, na neki način,

monopolizirao ulogu ţrtve. Zašto? Zato što nema dijaloga, nema komunikacije. Drugi ne ţele da

čuju mišljenje onog drugog, a ţrtve su ţrtve u bilo kom mestu. MeĎutim, u čemu je razlika?

Razlika je u počiniocu zločina. Svaki počinilac ima ime i prezime i treba da odgovara za

zločine.Ovo je celokupna ideja o tome zašto je civilno društvo uvidelo potrebu da se formira

regionalna komisija.

Postoji pribliţno 40 nacionalnih komisija u svetu, meĎutim u njima nije postojao sukob, kao u

bivšoj Jugoslaviji iz čega je proizašlo sedam novih drţava. Ukoliko uspe da bude formirana, to

će biti prva takva regionalna komisija u svetu. E sad, zašto nacionalna ili regionalna? Zbog toga

što mi imamo konkretan primer da evo 10 godina ne moţemo da pronaĎemo tela u Srbiji, gde ni

UNMIK, a ni EULEX, pa ni vladina Komisija za nestala lica na Kosovu nisu uspeli da ubede

Srbiju, ili primoraju, da pruţi informacije o lokaciji, gde se nalaze ta nestala tela i šta se desilo sa

njima. Nacionalnu komisiju ne bi prihvatila niti jedna od ovih zemalja. Ostali bismo u okviru

svojih granica i niko je ne bi prihvatio. Postoje glasovi da se ovom Regionalnom komisijom

relativizuju zločini. Kaţe se da se u isti dţak stavljaju oni koji su počinili zločine i ţrtve. Ţrtva je

ţrtva, ali počinilac mora da odgovara za svoj zločin, ako se to dokaţe. I o tome moţemo da

diskutujemo.

Šta treba da radi Regionalna komisija i koji su njeni ciljevi? Šta sa podacima koje dobijemo

istraţivanjem? Nakon formiranja ova Komisija neće imati ulogu suda, ni arbitra. Ali, ukoliko se

postigne meĎunarodni sporazum meĎu drţavama u regionu o formiranju Komisije, one će

preuzeti odgovornost da podatke o izvršenim ratnim zločinima ili nasilju pruţe na uvid javnosti. I

to je, moţda, najjači razlog zašto je neophodna Regionalna komisija. MeĎutim, kaţem, naše je da

prikupimo predloge civilnog društva, da prezentiramo na najbolji mogući način kršenja ljudskih

prava, koja će obuhvatiti mandat Komisije. Zatim taj mandat dostavimo vladama ili

parlamentima, a oni će doneti odluku. Parlament Juţne Afrike, ali i drugi parlamenti, koji su

formirali ovakve komisije, raspravljali su oko 200-300 sati u vezi o tome. Sada zamislite koliko

će vremena biti potrebno nama, uzimajući u obzir da je u pitanju više drţava. Potreban je i veliki

vremenski period da se obave konsultacije do decembra 2010. godine, konkretnije 12. decembra

2010. Zatim će se sakupiti milion potpisa iz celokupnog regiona. Proporcija ovih potpisa je

1:20 u odnosu na broj stanovnika.

Na Kosovu je neophodno prikupiti 90.000 potpisa, koji će se dostaviti nacionalnim parlamentima

u regiji. Prvog juna meseca 2011. godine vladama ili parlamentima u regionu biće predat

mandat. Ovo ne znači da mi kao civilno društvo ne treba da vršimo pritisak na njih. U

meĎuvremenu, brzo, u toku samo nekoliko dana, započeće kampanja senzibilizacije javnosti za

Komisiju o tome šta predstavlja ova Inicijativa. Ovo je Koalicija za formiranje Regionalne

komisije i verujem da će paralelno ići u celokupnom regionu. Kampanja će se odvijati u tri faze,

ovde sa nama je menadţer koji nam moţe podrobnije objasniti sam proces kampanje. Verujem da

će mlaĎi graĎani, kao i stariji shvatiti o čemu se zapravo radi. Ovim ću da završim. U

meĎuvremenu ćemo imati diskusiju i verujem da će biti pitanja. U toku diskusije ću izloţiti još

neka pitanja, kako biste mogli da iznesete svoje stavove. Cilj je da razmotrimo i kaţemo kako mi

to vidimo. Hvala na paţnji!

Rona Nishliu: U redu. Zahvaljujem se puno Nori. Prema planu trebalo bi da prikaţemo

dokumentarni film u kome su predstavljene debate u regionu. MeĎutim, prethodno ţelim da

upitam Ylbera da li ima nešto da doda, nakon informacija koje smo dobili od Nore. Ylber, da li

moţeš da nastaviš sa informacijama o iskustvima drugih zemalja, koje su prošle kroz slične

situacije?

11

Ylber Maxhuni: Zahvaljujem! Poštovani predstavnici prosvetne zajednice, poštovana gospodo,

pozdravljam vas u ime Koalicije za formiranje Regionalne komisije o utvrĎivanju i rasvetljavanju

činjenica o ratnim zločinima i drugih teških kršenja ljudskih prava na prostorima bivše

Jugoslavije. U svoje ime, ali i u ime organizatora Fonda za humanitarno pravo Kosovo, ţelim

vam dobrodošlicu i zahvaljujem na učešću na ovim konsultacijama. Kao što me je predstavila

moja uvaţena koleginica Rona Nishli ja sam Ylber Maxhuni, predstavnik organizacije Youth

Step iz Vučitrna, aktivnog člana Koalicije za REKOM. Moja uloga je da vam predstavim

iskustva drugih zemalja koje su prošle kroz rat, a nakon toga formirale telo, slično Regionalnoj

komisiji koju mi pokušavamo da ustanovimo radi saniranja posledica i uspešnog sprovoĎenja

tranzicione pravde i postizanja političke stabilnosti u regionu.Fokusiraćemo se na nekoliko

osnovnih karakteristika Komisije; mandat, izbor članova, struktura Komisije, javna izlaganja i

odnos prema počiniocima zločina. Odmah ţelim da kaţem da komisije nemaju neku

jedinstvene,zajedničke karakteristike ni u jednoj zemlji, ali sve su produkt tranzicione pravde.

Kao što je i Nora rekla, to je samo prelazak jedne političke faze u drugu, a u osnovi imaju

istraţivanje počinjenih zločina u prošlosti.Konkretno prvo, konsolidovanje komisije započeto je

1974. godine u Argentini, koja je dobila naziv Komisija za nestale. Cilj komisije je obično

odreĎivao njihov naziv. Na primer u Argentini, Šri Lanci i Ugandi dobile su naziv Komisja za

nestala lica, na Haitiju i Ekvadoru - Komisija za istinu i pravdu, dok su se u Čileu, Sijera Leoneu,

Juţnoj Africi i Istočnom Timoru zvale Komisija o istini, prihvatanju i praštanju. U našem slučaju

se mislilo da je najadekvatniji termin Regionalna komisija o utvrĎivanju činjenica i teških kršenja

ljudskih prava na prostorima bivše Jugoslavije. Smatralo se da je rano da se govori o praštanju,

sve dok se ne razjasne činjenice. A i pravda se interpretira na razne načine na svim prostorima.

Ovim mehanizmima je najveću podršku dala meĎunarodna zajednica, posebno Savet za ljudska

prava UN, koji je pre nekoliko godina doneo Rezoluciju o pravima i istini, u kome stoji da ţrtve

imaju pravo da znaju istinu o tome šta im se desilo, kao i društvo u celini. Iako je Rezolucija

imala deklarativan karakter, što znači da nije bila obavezujuća za drţave potpisnice. Ipak, ona

ima svoj efekat jer je meĎunarodno priznato pravo na istinu. Mnoge drţave su upravo na osnovu

ovog prava meĎunarodnim sporazumom formirale komisije.

Ţelim da kaţem da sam počastvovan mogućnošću da izlaţem pred vama, jer vi predstavljate

jedan značajan segment kosovskog društva. Vašom ulogom predavača celokupna struktura

društva prolazi kroz selekciju, vi vršite polaznu obradu, a zatim i izbor profila i

specijalizacije.Zbog toga je vaše mišljenje za nas od velikog značaja. Drugo, za vreme

Miloševićevog totalitarizma vi ste upravo doţiveli nasilje i represiju na različite načine;

uskraćeno vam je obavljanje profesije, učenicima uskraćeno pravo na obrazovanje. Kako - vi to

znate najbolje. Zato vas podstičem da za vreme diskusije iznesete svoje mišljenje. Vi činite

kategoriju, koju treba da saslušamo i čujemo mišljenje o svakoj tački vezanoj za rad Komisije.

Da krenemo prvo sa mandatom. U kratkim crtama ću obrazloţiti pojam komisije za istinu.

Komisije za utvrĎivanje i kazivanje istine su vansudska tela, koja osnivaju drţave radi

istraţivanja i utvrĎivanja činjenica o počinjenim zločinima u prošlosti. Komisiju osniva,

sankcioniše i ovlašćuje drţava, koja joj odreĎuje ciljeve i mandat i na kraju odlučuje da li će

prihvatiti njene preporuke. U odnosu na druge mehanizme, njihova specifičnost je u tome što su

najviše fokusirani na ţrtve.Osnivaju se tamo gde su se zločini desili i relativno brzo ( za tri

godine) moraju da okončaju svoj rad finalnim izveštajem, koji sadrţi nalaze o prošlosti i

preporuke za budućnost. Ova tela su fokusirana na prošlost i to blisku – dogaĎaji iz davne

prošlosti ne spadaju u predmet istrage komisija, jer one svoje zaključke izvode na osnovu

12

saslušanja ţrtava i svedoka. Komisije istraţuju obrasce najteţih kršenja ljudskih prava, a ne

pojedinačne incidente i uglavnom se bave zločinima koje za posledicu imaju veliki broj ţrtava.

Komisije su do sada osnivali predsednici drţava (Uganda, Bolivija, Argentina, Zimbabve, Čile,

Čad, Šri Lanka, Haiti, Nigerija, Peru, kao i vlade (Nepal), oruţane grupe (dve komisije Afričkog

nacionalnog kongresa), parlamenti (Urugvaj, Nemačka, Juţna Afrika), ministarstva (Ekvador) ili

je njihovo osnivanje predviĎeno mirovnim sporazumom u kome su posredovale UN (Salvador,

Burundi, Gvatemala, Sijera Leone) ili UN (Istočni Timor).

Većinu dosadašnjih komisija osnovanali su predsednici drţava, koji su predsedničkim ukazom

imenovali članove komisija, kreirali njen mandat, bez širih konsultacija sa predstavnicima

parlamentarnih i političkih stranaka, nevladinih organizacija, udruţenja ţrtava ili njihovih

porodica. Prednost ovakvog osnivanja komisija leţi u efikasnosti i brzini osnivanja istraţnog

tela, jer onemogućava političke razmirice oko izbora članova komisije, mandata, ciljeva,

nadleţnosti, metodologije, itd. Pored toga, ovaj način osnivanja komisije štedi vreme i brzo

odgovara na izraţene potrebe ţrtava. MeĎutim, takvo osnivanje komisija, bez konsultacija sa

navedenim grupama najčešće i rezultira gubljenjem šire podrške koju ova tela moraju imati da bi

bila uspešna. Bez podrške predstavnika civilnog društva, organizacija za ljudska prava i

udruţenja ţrtava komisija ne uţiva poverenje i nema pristup dokumentaciji o kršenjima ljudskih

prava, koju su ti potencijalni partneri prikupljali za vreme konflikta. Ilustrativan je primer

Komisije za istinu i pomirenje Savezne Republike Jugoslavije, osnovana odlukom predsednika

drţave Vojislava Koštunice, koja nikada nije dobila poverenje predstavnika lokalnih organizacija

za ljudska prava, koje su za razliku od samog osnivačai mnogih članova komisija, uţivale

poštovanje ţrtava u čitavom regionu. Rekao sam da je u nekoliko slučajeva komisija osnovana

mirovnim sporazumom izmeĎu zaraćenih strana (Salvador, Gvatemala, Sijera Leone i Burundi). I

u Salvadoru i Gvatemali podrška učesnika je bila dogovorenena tokom pregovora. Komisija u

Salvadoru osnovana je bez učešća organizacija za ljudska prava, dok su one u Gvatemali,

znajući da će pitanje komisije biti na pregovaračkom stolu, izvršile snaţan pritisak na

pregovarače. Obe komisije su osnovale misije UN u tim zemljama, koje su imenovale i njihove

članove, mada se predstavnici UN nisu previše mešali u rad ovih tela nakon imenovanja njihovih

članova.Osnivanje Komisije za istinu i pomirenje u Sijera Leoneu je ,takoĎe, bilo predviĎeno

mirovnim sporazumom izmeĎu zaraćenih strana ali su mandat, cilj i delatnost komisije, kasnije

precizirani zakonom. UN koje su asistirale prilikom sklapanja mirovnog sporazuma su takoĎe

asistirale i prilikom izrade nacrta zakona o komisiji. Nekoliko manjih komisija su osnovali

predsednik vlade (Nepal), ministarstvo policije (Ekvador), ali i jedna pobunjena oruţana grupa.

To su dve komisije Afričkog nacionalnog kongresa (ANK) koje su istraţivale zločine počinjenje

u vojnim kampovima i kampovima za regrutaciju ANK u egzilu. To je do sada jedini takav

primer da oruţana pobunjenička grupa formira istraţno telo radi raščišćavanja zločina za koje je

sama bila odgovorna. Komisije za istinu moţe osnivati i parlament, ali se to do sada desilo samo

tri puta, u Urugvaju, Nemačkoj i Juţnoj Africi. U poreĎenju sa juţnoafričkom komisijom,

urugvajska i nemačka su relativno nepoznate i neznatne po svojim rezultatima. Jedan od glavnih

temelja velike snage koju je imala Juţnoafrička komisija leţi upravo u činjenici da ju je osnovao

parlament i da je na zakon o njenom osnivanju utrošeno preko 300 sati rasprave u parlamentu.

Sada ću da preĎem na našu današnju temu vezanu za mandat. Mandat definiše ciljeve komisije,

definiše ovlašćenja u radu, ograničava ili pojačava mogućnost delovanja, utvrĎuje predmet,

geografsko i vremensko područje njenog delovanja i rokove rada. Mandati dosadašnjih komisija

13

su bili ili vrlo precizno definisani, ili je samoj komisiji ostavljeno da tokom rada odlučuje o

pitanjima vezanim za mandat. MeĎutim, mora se voditi računa da komisije imaju ograničen

period funkcionisanja te da vrlo često nisu u stanju da u roku od tri godine istraţe sve povrede

ljudskih prava. Ovaj problem se moţe rešiti istraţivanjem karakterističnih slučajeva, koji mogu

posluţiti kao studije slučaja. Mandat moţe biti vrlo precizno definisan, kao što je bio slučaj sa

dve latinoameričke komisije - argentinskom, urugvajskom i komisijom u Šri Lanci, koje su

istraţivale isključivo prisilne nestanake. Da precizno definisan mandat moţe biti problematičan

pokazuje primer čileanske komisije. Ova komisija je istraţivala širi opseg povreda (nestanke,

egzekuciju, mučenja, atentate i kidnapovanja), ali sa smrtnim ishodom, tako da su na ovaj način

svi oni koji su preţiveli torturu u Pinočeovim zatvorima bili izuzeti sa spiska ţrtava i njima je

onemogućeno pravo na reparacije. Iako precizan, mandat moţe da doprinese fokusiranosti

komisije i njenoj efikasnosti. Čileanski primer pokazuje da ovaj način kreiranja mandata bitno

smanjuje domašaj rada komisije i čak isključuje neke grupe ţrtava i na sebe navlači ogromne

kritike, kako meĎunarodne zajednice tako i udruţenja ţrtava, u čijem interesu i rade. Sve ţrtve

koje su preţivele, nisu mogle dobiti ništa iz nacrta reparacije što je naišlo na njihovo osporavanje

rada komisije.Zato treba obuhvatiti sve ţrtve koje su preţivele zločine. Isto tako mandat komisije

moţe biti podeljen na opšte pravce, dok se detalji ostavljaju članovima komisije. Ovo se

primenilo u Komisiji u Salvadoru, koja se na osnovu ove forme opredelila da istraţuje najteţe

slučajeve nasilja i uspela da skupi zavidan broj izjava uzetih od ţrtava. U sklopu mandata mora

se, takoĎe, voditi računa koje se povrede istraţuju. Iako ju je osnovao parlament u kome su

ogromnu većinu činili predstavnici Afričkog nacionalnog kongresa, Komisija za istinu i

pomirenje u Juţnoj Africi se vrlo detaljno bavila zločinima kako aparthejdske vlade tako i onima

za koje su bile odgovorne pobunjeničke grupe. Peruanska komisija se bavila utvrĎivanjem

odgovornosti svih zaraćenih strana u konfliktu, kao i Komisija za istinu i pomirenje u Sijera

Leoneu. Pitanje mandata odreĎuje i vremensko i geografsko područje njenog istraţivanja.

Uglavnom su efikasnije bile komisije koje su imale manje područje za istraţivanje, ali i to zavisi

od različitih činilaca – same efikasnosti komisije, i pre svega njenog budţeta, broja i stručnosti

osoblja, itd. Argentinska komisija je istraţivala period od samo sedam godina – 1976. do 1983.

godine, i to samo prisilne nestanke. Iako je zbog ovoga bila podvrgnuta oštroj kritici, one je

uspela zbog ovako uskog mandata da tokom samo devet meseci prikupi više od 7000 izjava

ţrtava i svedoka i dokumentuje nestanak 8960 osoba.

Sada ćemo govoriti o izboru članova, koji je vaţan elemenat komisije, jer članovi rukovode

radom komisije i na kraju donose odluku šta će od prikupljenog materija ući u finalni izveštaj.

Članovi komisija za istinu u Latinskoj Americi su većinom bili imenovani prilikom osnivanja

komisija, bez širih konsultacija sa javnošću. U nekim komisijama, članovi su bili izabrani

relativno neuobičajeno – neke članove ekvadorske komisije birali su direktno organizacije za

ljudska prava, dok je ostatak članova imenovala vojska. Jedan član gvatemalske komisije izabran

je sa spiska koji su predloţili rektori gvatemalskih univerziteta.

Neke komisije su imale komplikovan način izbora članova – u njih spadaju juţnoafrička

komisija i komisije u Sijera Leoneu i Istočnom Timoru. Radi formiranja juţnoafričke komisije

osnovan je Odbor za izbor članova u kome su pored predstavnika vlade sedeli i predstavnici

organizacija za ljudska prava. Pred ovaj odbor se slilo oko 299 kandidatura, koje su predloţile

različite institucije i pojedini graĎani. Jedini uslov bio je da to budu sposobne i pristojne osobe,

koje su nepristrasne i politički ne eksponirane. Od šireg broja kandidata izabrano je oko 50, koji

su prošli javna saslušanja pred Odborom za selekciju. Spisak kandidata sveden je na 25, i taj

spisak je predat predsedniku Mendeli koji je dodao još dva člana, bez obavezne selekcije, radi

14

potpune zastupljenosti svih geografskih i etničkih grupa u Juţnoj Africi. Pored ova dva člana,

predsednik Mendela je imenovao i predsednika i zamenika predsednika komisije.

Izbor komesara za Komisiju za istinu i pomirenje u Sijera Leoneu je takoĎe bio dosta

komplikovan, ali je kao i juţnoafrički imao je transparentnost i inkluziju organizacija za ljudska

prava što je ovoj komisiji i obezbedilo široku podršku nevladinih organizacija. Komisija je imala

sedam komesara, od kojih su četvoro bili drţavljani Sijera Leonea, a tri meĎunarodna komesara.

Komesare je postavio predsednik Sijera Leonea nakon strogog procesa selekcije predviĎenog

zakonom. Kandidate (drţavljane Sijera Leonea) je birao Selekcioni panel kojim je predsedavao

Visoki izaslanik Generalnog Sekretara UN za Sijera Leone. Ukupno 65 kandidata, drţavljana

Sijera Leonea, ušlo je u uţi izbor i svi su intervjuisani na javnim saslušanjima odrţanim pred

Selekcionim panelom, koji ih je rangirao na osnovu bodova koje su dobili od svakog

predstavnika Selekcionog panela. Tri komesara, predstavnika meĎunarodne zajednice imenovala

je Visoki komesar za ljudska prava Meri Robinson. Predsednika i zamenika predsednika

Komisije imenovao je predsednik Sijera Leonea na predlog Selekcionog panela i Visokog

komesara UN za ljudska prava. Izbor komesara u Komisiji u Istočnom Timoru vršio je Odbor za

imenovanje koji je izabrao sedam članova, predstavnika političkih partija, predstavnik

administracije UN misije u Istočnom Timoru, sveštenici Katoličke crkve, aktiviste nevladinih

organizacija za ljudska prava, omladinskih organizacija i ţenskih grupa, zatim udruţenja

ţrtava.Imajući u vidu ova iskustva dolazimo do zaključka da je u slučajevima kad je izbor

komesara bio transparentan i javan, obavljan uz pomoć konsultacija sa različitim organizacijama,

a prvenstveno za ljudska prava, te komisije su i imale širu podršku javnosti i uspešnu saradnju sa

nevladinim organizacijama. Sada je na redu izbor planova komisije.

Rona Nishliu: Ylber, izvinjavam se, ali na kratko treba da te prekinem! Cilj naših konsultacija je

da budemo što više inter-aktivni, zato te molim da nas u kratkim crtama upoznaš sa ove tri

preostale tačke ili idemo sa prikazivanjem dokumentarnog filma, a nešto kasnije za vreme debate

će te biti prilike da nastavite sa vašim izlaganjem

Ylber Maxhuni: U redu! Potrudi ću se da budem kratak, za pet minuta završavam. Struktura i

sastav komisije odreĎuju od koliko će pododbora ili kancelarija biti sastavljena komisija.

Struktura komisije zavisi od toga koliko će osoblja imati komisija, da li će njeno unutrašnje

ureĎenje biti jednostavno ili sloţeno, zavisi prvenstveno od budţeta kojim raspolaţe i mandata

koji joj je stavljen u zadatak. Iako neke komisije nisu imale više od četiri ili pet komesara,

najčešće su angaţovale odreĎen broj ljudi koji im je pomagao u radu; uzimanje izjava ţrtava i

svedoka, sreĎivanje ili preuzimanje dokumentacije, unos u baze podataka, prevoĎenje,

organizovanje javnih nastupa komisije, organizacija ekshumacija masovnih grobnica, itd. Prve

veće komisije bile su one u Argentini i Čileu, koje su angaţovale veći broj ljudi za rad. Imale su

čak oko 60 zaposlenih, juţnoafrička je imala 300, u četiri terenske kancelarije, uz 17 komesara, a

komisija Perua čak 800 ljudi podeljenih u mobilne i fiksne timove, koji su radili u pet

regionalnih kancelarija.

TakoĎe, pitanje strukture Komisije je vremenom postalo sloţeno, pa je od privremenih tela koja

su činila tri do pet komesara koji su uz pomoć najviše desetak ljudi radili čitav posao, stiglo do

kompleksne strukture kakvu su imale komisije Juţne Afrike i Perua. Juţnoafrička komisija je

organizovala rad u tri pododbora – Odbor za kršenje ljudskih prava (odgovoran za

dokumentovanje izjava ţrtava i svedoka i njihovo saslušanje); Odbor za reparaciju i

rehabilitaciju, zaduţen za prikupljanje i obradu podataka za preporuke u pogledu nadoknade štete

ţrtvama i Odbor za amnestiju koji je gotovo potpuno nezavisan u odnosu na ostatak komisije.

Činili su ga nezavisni članovi i to sudije, i dva člana koje je delegirala Komisija za istinu i

pomirenje). U vezi sa javnim saslušanjima koja su jedan od najvaţnijih elemenata komisije za

15

istinu; po prvi put su korištena u Juţnoj Africi 1995. godine, a nakon toga i u Peruu, Nigeriji i u

drugim drţavama. Njihova specifičnost se ogledala u tome što su za vreme rada uzimali izjavu

direktno od ţrtve i to u prvom licu, tako se ţrtva oseća dostojanstvenije da iznese sve ono što

joj se desilo, što je takoĎe jedan od pokazatelja transparentnosti rada komisije. Ova forma je

dosta vaţna, jer javnost ima pristup radu komisije za razliku od drugih, koje su svoj rad opisale u

završnom izveštaju. Odnos prema odgovornima za počinjene zločine ostaje jedno od

najkompleksnijih pitanja rada komisije, kao vansudskog tela za utvrĎivanje istine. Prve komisije

u Latinskoj Americi suočili su se problemom da li komisija treba da imenuje odgovorne za

zločine koje je istraţivala, kako su zagovarali neki borci za ljudska prava. Gotovo sva udruţenja

ţrtava su zagovarali da svako ima pravo da se brani pre nego bude proglašen krivim za neko

delo. Ova pitanja uglavnom su se rešavala ad hoc, od komisije do komisije, budući da većini

komisija mandat nije precizno nalagao da imenuje ili ne odgovorne za zlodela. Neke komisije su

imale ovlašćenje da imenuju počinioce, i one su iskoristili ovo pravo – komisije u Salvadoru,

Čadu, komisija ANK i juţnoafrička. Sa druge strane, neke komisije su imale precizno definisano

ograničenje da ne mogu da imenuju nikoga kao odgovornog za počinjene zločine, kao što je to

bio slučaj sa komisijom u Gvatemali. Ipak, neke komisije koje nisu objavile imena odgovornih,

ipak, su iskoristili podatke koje su sakupili.Jedan član Komisije za nestale u Argentini je spisak

odgovornih dostavio štampi, dok je spisak odgovornih koji je sastavila Komisija za istinu i

pomirenje u Čileu, kasnije korišćen prilikom sudskih istraga i suĎenja za torturu.

Komisija za istinu i pomirenje Juţne Afrike je svojim osnivačkim aktom dobila pravo da

dodeljuje amnestiju u zamenu za punu istinu i priznanje odgovornosti za počinjenja dela. Svaki

počinilac je imao odreĎeni rok tokom koga je mogao da aplicira za amnestiju na individualnoj

osnovi. Bili su strogo propisani uslovi za dobijanje amnestije, koja mu je garantovala da za

zločine za koje prizna odgovornost neće biti krivično gonjen.

Za kraj ću vam govoriti o karakteristikama Komisije koju nastojimo formirati kod nas. Nora nam

je na briljantan način objasnila celokupnu inicijativu.Fokusiraću se na sastav i strukturu

komisije, koju nastojimo formirati. Prelazimo sada na komparativni i hronološki pristup.

Neizvesno je da li će Komisija kod nas biti formirana. Kakav god da je bude krajnji ishod,

osnovni razlog zašto treba da bude regionalna komisija je upravo to da zemlje u regionu

predstavljaju dodirne tačke, odnosno centar gravitacije. Da pronaĎemo nestala tela potrebna nam

je saradnja sa Srbijom, i obratno. Upravo su zbog toga sva mesta u regionu centar gravitacije za

drugu zemlju, jer imaju dodirne tačke. Ova Regionalna komisija ima regionalan pristup, ali i

jednu vrstu nacionalne autonomije. Znači da će na Kosovu, recimo, imati kancelariju, koja će

imati svoje članove i nezavisan rad na osnovu mandata. Zahvaljujem se na ukazanom strpljenju

da me pomno saslušate. Izvinjavam se ako sam vas zamorio. Sada prema redosledu ide

prikazivanje dokumentarnog filma o komisiji… Zahvaljujem se!

Rona Nishliu: Zahvaljujem Ylber! Verujem da su vam ove informacije pomogle. Da ne gubimo

više vremena nastavićemo sa prikazivanjem dokumentarnog filma odebatama o Inicijativiza

formiranje REKOM. Pogledajmo šta su izjavi ljudi za vreme konsultacija, foruma i debata u

vezi sa ovom inicijativom. Film je titlovan na albanski jezik pa se nadam da

nećete imati problema da ga pratite. Zahvaljujem!

(Prikazivanje dokumentarnog filma)

Rona Nishliu: U redu, videli ste dokumentarni film o debatam sa raznih konsultacija u svim

zemljama bivše Jugoslavije. Kako smo počeli nismo imali ni jednu pauzu, a planirali smo i ručak.

Da li da idemo na ručak ili nastavljamo sa diskusijom? Dobro, onda da nakon ručka nastavimo sa

16

diskusijom, zamolila bi vas da se vratite u salu jer zatim slede diskusije koje su jako značajne. Da

li se slaţete?

Ilmi Morina: Idemo prema agendi!

Rona Nishliu: Prema agendi! U redu. Idemo na ručak. Zahvaljujem!

(Nastavak konsultacija posle ručka )

Rona Nishliu: Verujem da ste spremni da započnemo glavni deo konsultacija - diskusiju.

Ukoliko imate nešto da kaţete o pitanjima koja će vam postaviti Nora, slobodni ste da iznesete

mišljenje. Gospodin je traţio reč, odmah posle njega gospodine vi će te dobiti reč.

Ilmi Morina: Profesor filozofije i sociologije u Srednjoj školi Luigj Gurakuqi, Klina/Klinë.

Predajem sociologiju. Pozdravljam vas, volim da učestvuju u ovakvim debatama i to na ovom

nivou, gde je tema od opšteg interesa za naš narod. Pozdravljam predstavnike ove Inicijative, cilj

je dobar i verujem u to. Mislim da ne bi trebalo biti političkog uplitanja unutar udruţenja koje

svakodnevno niču kao gljive posle kiše. Nadam se da ovo udruţenje nije takvo, nadam da će

pokazati rezultate. Ovo je osetljiva tema, dosta teška, za koju treba vremena ali mi nemamo

mogućnost da o njoj govorimo danas. Meni lično treba dva dana i dve noći da govorim bez

prestanka. Sami smo svedoci svega toga. Svedok sam masakra u selu Kraljane/Kralan, u opštini

Đakovica/Gjakovë, gde danas nedostaje 96 osoba različite dobi. O njihovoj sudbini nema

informacija. Mišljenja sam da nigde u svetu nije počinjen takav masakr kao nad našim neduţnim

narodom, nad jednom nacijom. Ne znam koliko su ostale zajednice prisustvovale ovakvim

skupovima. Nisam video niti jednog da je rekao da je sve ovo Srbija uradila na institucionalan

način. Ne ţelim da zalazim u politiku, ali potenciram vlast Koštunice ili vlast Miloševića.Ja ne

ţelim da čujem reč konflikt! Ţelim da čujem samo reč rat, jer je velika razlika u samom izrazu

konflikt od rata.. Drugo, u vezi sa imenovanjem. Da li nestali, sakriveni, ne pronaĎeni... Slušao

sam jedan dan advokata– Fazli Balaj, u jednoj emisiji. On kaţe ubijeni. Svakodnevno sam u

kontaktu sa tim porodicama, njihovom decom koji su bili mlaĎe dobi i nisu imali priliku da

upoznaju svoje roditelje. Ponekad mislim da oni treba da su ponosni i sutra će neko da im

zavidi, više njima nego mome detetu, jer su njegovi roditelji dali ţivot za odreĎeni cilj - zbog

srpske politike, srpskog genocida koji je izvršen nad Kosovom. Kako da sad njih pronaĎemo?

Jedan deo porodica se pomirio sa time, jer su pronašli tela svojih najbliţih i malo im je bol

ublaţena. Bol je i dalje prisutan, ali je mnogo blaţa, ali su duševno povreĎeni. Albanski

prevaranti u saradnji sa srpskim neprekidno varali narod davajući im laţne nade; oni su tu, oni su

meĎu nama, ţivi su, ne nisu ţivi, pronaći ćemo tela... Sve je to jedna laţ. Imamo slučaj sa 96

osoba. Većinski deo su graĎani Kline/Klinë, u ovom masakru, u selu Kraljane/Kralan. Ne postoji

podignuta optuţnica, ni u opštinskom sudu, ni u okruţnom sudu i ne znam na kojem još nivou

sudstva. Optuţnice nisu podignute niti individualno, pa niti grupno.Koristim priliku da vas sutra

pozovem na sahranu 22 tela porodice Dushi, čiji su članovi ţivi spaljeni, svezanih ruku u svom

domu. Pre pet-šest dana pronaĎena su tela i sutra je sahrana. Apelujem da prisustvujete toj

sahrani. Znači od 1918 godine, da ne idemo još i dalje, neka se time istoričari bave. Mi moramo

pronaći put. Imamo potencijal. Moţda nam samo malo nedostaju investicija, budţeta, ali ćemo

pronaći i to, i da na racionalan način iznesemo nešto na videlo, pa makar da dobijemo

informaciju gde leţe ta tela i na taj način olakšamo bol porodicama. Ponovo se vraćam na

Inicijativu, koja je po mom mišljenju nezamenjiv doprinos. Ukoliko se formira komisija na

regionalnom nivou ..ukoliko organizacija nije jaka opozicija vlasti, onda nismo uradili ništa.

Opozicija na konstruktivan način. Pitanje pomirenja. Mi smo svi Albanci, znamo naše običaje,

koji su prisutni kod nas u velikoj meri. Osnovna karakteristika nas Albanaca je da znamo

oprostiti i dešavalo se da oprostimo. Oprosti se onda kada javno prizna krivicu druga strana i traţi

oproštaj od članova porodica ţrtava.

17

Pitanje je povratak, svakodnevno se pojedinci vraćaju u Klinu/Klinë, koja je prva pruzela

inicijativu za povratak Crnogoraca i Srba. Pa neka se vrate, ali oni dobro znaju da je Klina/Klinë

jako mali grad i da se meĎusobno svi poznaju, oni jako dobro znaju čija je inicijativa bila i koje

počine svi ovi zločini. Znam, time treba da se bave institucije, ţao mi je što oni nisu sada meĎu

nama, naši drţavljani da tako kaţem. Da im u oči kaţem da ti druţe ne moţeš sa mnom sedeti za

jednim stolom pre nego što mi kaţeš gde je moje dete, moj otac, supruga, unuka, ujak i drugi. Ne,

ne moţemo zajedno sesti! Ali oni to znaju, ne znam da li su pozvani, ali znam da nemaju obraza

sesti naspram nas. Još jednom se izvinjavam i ţelim vam uspešan rad. Ţelim samo još nešto da

kaţem vezano za školu, svi smo kolege i istoga nivoa. Mi smo u školi direktno obuhvatili rat na

Kosovu, posledice rata na Kosovu. Diskutujemo o tome sa učenicima koji su kao mali bili u kući

svojih roditelja,koji su beţali. Informišemo ih, diskutujemo, pokušavamo da im olakšamo bol.

Pokušavamo da respektujemo i decu te starosne dobi kao i sadašnje. Vidim da ovde nema

predstavnika iz Ministarstva.Ali nemojte da zaboravimo da mi moramo biti obazrivi oko školskih

tekstova, i da oni nisu uključeni u školsku literaturu. Ono što ja predajem tu nisu obuhvaćeni, a u

istoriju ne znam i ne ţelim da zalazim u to. Mislim da je ovo potrebno jer mi sada imamo i ljude

koji mogu sve ovo da stave na papir, jer se u istoriji stvari ponekad previše veličaju. Ali mi ovde

imamo sveţe iskaze. Mi nismo znali da su oni (Srbi) imali plan kako da se iskoreni albanska

nacija. A mi, nismo u stanju da u školske tekstove stavimo istinu koju imamo, koju smo dobili

ţrtvovanjem, krvlju. Izvinjavam se i zahvaljujem!

Rona Nishliu: Da, samo se prethodno predstavite molim vas! Molim vas, pribliţite mikrofon!

Sahit Berisha: Mislim da je dobro da se uvedu pravila da svako ima pravo na reč i da izlaganje

traje samo pet minuta Ovakva pravila se primjenjuju svugdje i da se ne skreće sa teme.

Izvinjavam se!

Rona Nishliu: Da, gospodine, izvolite!

Ymer Tifeku: Ja sam Ymer Defeku, Gimnazija Kuvendi i Arbit, Uroševac/Ferizaj, profesor sam

filozofije i sociologije. Trenutno drţim časove sociologije u Gimnaziji društvenih nauka kao i u

Gimnaziji za socijalno društvene nauke. Pozdravljam ovu Inicijativu i mislim da je na mestu,

verujem da ima dobre i konstruktivne namere. Reći ću vam istinu, malo sam skeptičan u vezi sa

postizanjem ciljeva, imajući u vidu činjenice koje nisu impresivne i rekao bih da nisu dovoljno

produktivne sa aspekta civilnog društva na Kosovu. Dakle, civilno društvo na Kosovu, kao što

znamo, bez upotrebe diplomatskog jezika, u nekoj je vrsti kolapsa, kompromitovanja... jer je

formiran velik broj NVO, bez ikakvog kriterijuma.Iskoristili su donacije iz inostranstva na jedan

neprincipijelan način, zloupotrebili sredstva i iritirali meĎunarodnu zajednicu, pa i institucije i

prešle u vazale vlasti. Postali su portparoli, ušli u političke stranke i partijske elite, da ne kaţem i

vlade. Ovo su činjenice koje su nam poznate. Ono što me zabrinjava je meĎunarodno

humanitarno pravo sa političkim uplitanjima. Mi radimo sa decom, i to sa onom najosetljivije

starosne dobi i imamo dvostruku odgovornost u transmisiji istine u kakvom se trenutno stanju

nalazimo. Godine 2006. postojala je Inicijativa takozvanog departamenta prosvete pod

rukovodstvom poznatog Dakstera ili kako se već zove poznati reformator. Bio je zahtev

MeĎunarodnog Crvenog Krsta i ICMP u Prištini da se ubaci… da se ubaci modul za

meĎunarodno humanitarno pravo u graĎansko obrazovanje, eventualno i sociologiju. Učesnik

sam tog treninga, ne na nivou bivše Jugoslavije, nego na nivou Jugoistočne Evrope. Dakle 2006.

godine učestvovali smo u Vrnjačkoj banji tri predstavnika sa Kosova; Shqipe Kusari iz

Đakovice/Gjakovë, ja Ymer Tifeku i Idriz Gashi iz Peći/Pejë u svojstvu posmatrača, jer nismo

imali pravo na članstvo, zbog političkog statusa. Bili smo diskriminirani na najbrutalniji način na

srpskoj zemlji, i kada sam video nekoliko sekvenci iz ovog dokumentarnog filma, ča, došao sam

18

na ideju da ovde iznesem jedno gorko iskustvo i imam jedan striktan zahtev. Dakle, osobe koje

predstavljaju Kosovo u okviru bilo kojeg mehanizma, kada je u pitanju humanitarno pravo i

odbrana istine u vezi sa ţrtvama (terminologija moţe biti bilo koja) moraju biti dostojanstvene,

ozbiljne, profesionalne, a ne kuleri.

Kosovo nema potrebu za kulerima, nema potrebu da ga predstavljaju deca, samo da popune

vakum, da zauzmu mesto, jer smo mi ţrtve. Mi smo ţrtve bez presedana u Jugoistočnoj

Evropi.Ovu istinu treba braniti, a ne da nam profesor Univerziteta u Beogradu izaĎe i optuţuje

NATO za slučaj Korište, skrivajući činjenice da je srpska vojska i policija organizovala zločin i

da je on učesnik tih zločina. Ili imamo drugi slučaj. Nemamo potrebu da govorimo o zločinima

koji su se desili u selima Vijetnama, u Hoši Minu. Nema potrebe govoriti o Ugandi, Sudanu,

Somaliji, Juţnoj Africi ili u drugim zemljama Latinske Amerike. Tu smo na našem tlu, to je naše

pravo i treba razjasniti sve. Ono što je gospodin rekao i što je na mene ostavilo utisak je

nedostatak samosvesnosti graĎana u vezi sa podizanjem optuţnice. Ne znam kako je moguće da

članovi porodica koje su doţivele gubitak, kako u ljudstvu tako i materijalno, ne dignu glas kada

prepoznaju ili imaju informacije o tome ko je maskirao njihove najbliţe. Neka zna taj nesrećnik,

nitkov da je počinio zločine i nema šta da traţi da se vrati na ovo tlo ako su mu ruke umrljane

krvlju. Sve dok on zna da nema dosije, nema individualne ili kolektivne optuţnice koja je

podignuta protiv njega u našim sudovima, vratiće se kao fantazma, jer smo mi ti koji čekaju i koji

će zaboraviti i zločine, zaboravićemo da imamo i nestale osobe. Zahvaljujem!

Rona Nishliu: Zahvaljujem! Mislim da Nora treba dati odgovor, a zatim nastavljamo sa drugim

diskusijama. Zahvaljujem na razumevanju!

Nora Ahmetaj: Kratko ću izneti mišljenje u vezi sa problemom koji ste vi izneli, a to je školski

nastavni plan i program, iako nisu prisutni zvanični predstavnici Ministarstva. Politički nivo smo

ostavili za sam kraj. U svom prethodnom izlaganju sam naglasila da su donosioci odluka

ostavljeni za kraj, koji će odlučiti da li će da se bave time da se formira ili ne Regionalna

komisija i da li će ili ne Kosovo sudelovati u tome. Oni donose odluke, što ne znači da nisu

informisani, ali mi smo tu u svojstvu predstavnika civilnog društva i vaše diskusije su od veliko

značaja i upravo su diskusije te koje će se inkorporirati u mandat. I kada donosioci odluke dobiju

mandat doneće odluku da li da se prihvati ili ne.

Na to utiče i jedan drugi segment, , a to je nastavni plan i program. I sami ste rekli kako da

instaliramo kolektivnu svest. Upravo je Komisija ta, koja radi na istraţivanju činjenica, koje će

verifikovati nezavisna komisija. Naime, komisija za istinu pronalazi činjenice i dokaze, ne samo

na osnovu činjenica, na osnovu čega se i pravi plan i program. Plan se pravi na osnovu onoga što

će se ispitati i što će verifikovati nezavisne komisije. Tek onda će se ubaciti u udţbenike istorije

u školski i nastavni plan i program, ne samo na Kosovu nego u svim zemljama u regionu.

Upravo za to postoji i podizanje svesti o istini da se rat više nikada ne desi, tako da buduće

generacije znaju šta se desilo u regionu i kad dobiju istinu. Uloga forenzike je da dokaţe ko je

ubijen, gde je ubijen, gde su pronašli kosti. Ili istina politike, filozofije.., ima dosta istina, na

osnovu ovih činjenica se stvara istina. Kasnije ću se vratiti na onu temu, koju je gospodin

dotakao, a za koju verujem da će te i vi u diskusiji, takoĎe, da otvorite, da razjasnimo i pitanje

koje ste postavili u vezi sa udruţenjem.

Ovo nije humanitarno udruţenje, ovo je samo Inicijativa civilnog društva iz regiona, jedna

Koalicija koja pokušava ovu ideju progurati da bi se formirala Regionalna komisija o čemu će

vlade doneti odluku da li da je prihvate ili ne. Sa druge strane, da objasnim nešto vezano za

finansije. Ukoliko se ova regionalna komisija formira, drţave će zajedno sa komarima iz celog

regiona, u okviru komisije, same da snose finansijske troškove. Sigurno da će meĎunarodne

organizacije da ponude svoju pomoć u vidu pruţanja profesionalnih saveta, a moţda i finansijsku

19

pomoć, ali će uglavnom finansijske troškove snositi drţave koje prihvate formiranje ove

Regionalne komisije.

Rona Nishliu: Da gospodine, izvolite!

Nexhmi Ganiu: Zovem se Nexhmi Ganiu, profesor sam istorije u Gimnaziji Aleksandër Gjovani

u Podujevu/Podujevë. Pozdravljam ovu Inicijativu i formiranje jedne takve komisije u regionu,

meĎutim mislim da predstavnici ove Komisije treba da budu osobe iz raznih naučnih disciplina i

dobri poznavaoci balkanske realnosti, jer mi imamo ozbiljnih nedostataka. Slaţem se sa

prethodnim govornikom da ponekad imamo jako loše predstavnike. Ja ţelim da znam da je

osoba koja me predstavlja intelektualac i kojoj sferi pripada. Što se tiče ove Inicijative, smatram

da je jako dobra. TakoĎe se slaţem i sa prethodnim sagovornikom u vezi sa tim da nama

Albancima nije jasno da Srbija još nije meĎunarodno osuĎena. Postoje individualna suĎenja, ali

ne postoji osuda meĎunarodne zajednice politike Srbije. Kad bi se osudila politika genocida, sve

bi bilo drugačije. Mi danas imamo deformaciju istorije Balkana i našeg naroda. Mi kaţemo

dolazak Slavena na Balkan… Nema dolaska Slavena na Balkan, postoji samo hibridizacija Ilira

na Balkanu i forsiranje pravoslavnog jezika, a ne povratak Slavena. Celokupan koncept istorije

treba proučiti na svetskom i balkanskom nivou. Sada imamo jednu zagarantovanu srpsku istoriju

na Kosovu sa crkvama, koje su pod meĎunarodnim protektoratom UNESCO. Postoji revolucija

2004. godine, revolucija protiv crkvi, protiv naših nacionalnih vrednosti, protiv našeg verskog

opredjeljenja. Smatraju da su srpske, sve su stečene. Zatvorene su za naše učenike, da im se

objasni falsifikovana istina, katancima zatvorena vrata crkve. Jer, ukoliko se otkrije ova istina,

onda će izaći sve na videlo, a ovo su tipične albansko-katoličko istočne crkve. Ovo treba biti

meĎunarodno zagarantovano. Ţao mi je što zapadno-katolički sveštenici ne štite i ne iznose

istinu. Komisija će imati poteškoće da se istraţi istina o genocidu i istrebljenju jednog naroda.

Prethodno je potrebno da se osudi politika, treba se oduzeti suverenost, takoĎe Srbija treba da je

pod meĎunarodnim protektoratom. Nešto što mi ne moţemo da uradimo. Uradiće meĎunarodni

faktori koji maze Srbiju, a Kosovo su ostavili kao crnu rupu. Stoga, svugde gde predstavljamo

Kosovo treba da su i ljudi iz Podujeva, jer iz Podujeva ima nestalih osoba. Makar kosti da se

pronaĎu. Genocid balkanskih dimenzija. Ovde nije samo slučaj Kosova, mi treba da štitimo ovo

mnogo dalje. Stoga, mi nemamo snage da to uradimo. Imaju snage da nas informišu u vezi turske

politike nad Armenijom ili genocid nad Armenima.

Što se tiče Argentine, koja je uzet kao primer. Zamolio bih vas nešto. Tamo je hunta bacala ljude

iz aviona. To je zaista strašno, intelektualce, profesore, opoziciju, zatvorenike, sa isprikom da ih

premeštaju u drugi kamp, u drugi zatvor, a oni su ih u stvari bacali iz aviona. Radi o suĎenju

jednoj hunti. koja čini komisiju lokalnog naroda. Ova Komisija mora biti sposobna da postavi

zahteve pred meĎunarodnom javnošću. Da li smo mi sposobni da osudimo neke slučajeve koji su

se desili na Kosovu, da sa sebe skinemo loše stvari, kako što Nataša Kandić ima hrabrosti da

deluje unutar svog naroda. Tako će meĎunarodna javnost imati mnogo bolju sliku o nama.

Ukoliko mi imamo, govorim o negativnim stvarima, koje se dešavaju kod nas, osudićemo i te

negativne stvari i videće se da postupamo po zakonu. Onda mi imamo alibi na osnovu toga da

traţimo da se ispita šta se dešavalo i na teritoriji Srbije sa grobnicama. Ukoliko dobijemo

reputaciju neutralnosti, da zločin nema imena, da je zločin zločin bez obzira gde je počinjen i ko

ga je počinio, onda ćemo zadobiti veliki meĎunarodni ugled . Zahvaljujem!

Rona Nishliu: Zahvaljujem! Bekim se javio za jednu kratku repliku, šef kancelarije Fonda za

humanitarno pravo Kosovo, zatim nastavljamo sa gospoĎom.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se! Moje ime je Bekim Blakaj, rukovodilac kancelarije Fonda za

humanitarno pravo Kosovo, jedna od prvih organizacija koja je započela diskusiju o formiranju

jedne ovakve komisije. Unutar organizacije imamo nekoliko projekata koji se bave našom

20

prošlošću. Glavni projekat je poimenično evidentiranje svake ţrtve, ubijenih, nestalih i palih na

Kosovu. Pri kraju smo ovog projekta i do sada smo evidentirali 13.000 ţrtava, ubijenih i nestali.

Imamo 13.000 porodica koje su obuhvaćene na najstrašniji način u poslednjem ratu na Kosovu.

Ukoliko uzmemo okvirno, u svim ratovima unutar bivše Jugoslavije je negde oko 150.000

ţrtava, koje nisu više meĎu ţivima.

TakoĎe imamo drugi projekat, koji prati suĎenja za ratne zločine, monitorujemo i njih. I vi sami

znate, pomenuli ste Haški tribunal i koliko je suĎenja bilo tamo. MeĎutim, situacija nije ništa

bolja ni po sudovima u regionu, lokalnim sudovima. Postoje specijalni sudovi za ratne zločine u

Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. Vrlo mali broje predmeta je procesuiran. Na našu ţalost,

predmetima za ratne zločine, tuţioci i sudije na Kosovu su meĎunarodni. Samo se oni bave ovim

predmetima, kao da su nasledili pravo na to. Koliko ja znam do sada ima sedam pravosnaţnih

presuda. Bio je veći broj suĎenja, ali je samo sedam okončano pravosnaţnom odlukom.

Ne mogu da iznesem paralelu koliko ţrtava, koliko suĎenja. Ukoliko se nastavi ovim tempom

potreban je još jedan milenijum da se izvedu svi pred sud. Ne ţelim da duţim, ukratko ću

pomenuti ideju formiranja Regionalne komisije upravo zbog toga što mnoge ţrtve, naţalost, neće

doţiveti istinu. A ona je dosta značajna. Njihova osnovna potreba. Slušanje istine, šta se zaista

dogodilo, zašto se dogodilo? Sigurno je da je njihov najveći problem što još uvek imaju članove

porodica o kojima ništa ne znaju,koji su nestali, problem koji smo naglasili već nekoliko puta.

Zatim još jedna stvar, pokušaću da citiram jednog prijatelja iz Bijeljine, koji govori o strašnim

zločinima koji su se desili tamo. Ni ja nisam znao za to, ali sam saznao od njega da je veliki broj

Albanaca ţiveo u Bijeljini. Kada su ušle Arkanove snage oni su prvi bili na meti. Ubijeno je

nekoliko desetina. Arkanove snage su došle iz Srbije u Bijeljinu. Veći deo ubijenih Albanaca je

bio iz Makedonije, okoline Tetova. Moj prijatelj je rekao ovako: Sada je jako teško da se bavimo

ovim slučajevima jer su počinioci zločina, kriminalci, iz jedne druge drţave, a krivično delo je

počinjeno u drugoj drţavi, a ţrtve su iz treće drţave. Ovo je samo jedan od čvrstih razloga zašto

je neophodan upravo regionalan, a ne nacionalan pristup. Mi imamo činjenice, verujem da je

profesor jako dobro upoznat sa slučajem porodice Durići i Bogujevci iz Podujeva, koje su 28.

marta ostale bez velikog broja članova porodica. Bilo je i drugih porodica, sve ţrtve su bile ţene i

deca. Zločin je počinila jedinica zvana Škorpion. Ista jedinica je postojala, sada je to javno

obelodanjeno, video snimak masakra u Srebrenici. Znači da su oni iz istoga mesta, a počinili su

zločine na dva različita mesta. Kada bi postojala nacionalna komisija na Kosovu, teško da bi

mogla prikupiti činjenice za počinjene zločine te jedinice. Da ne zaboravimo, jedinica je bila pod

okriljem Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Ovo je činjenica! Stoga mi insistiramo da se

formira Regionalna komisija, normalno nezavisna, koja će se baviti istraţivanjem ovih slučajeva,

sa posebnim osvrtom na nestale osobe, sa ciljem da se pronaĎu masovne grobnice. Na nesreću,

iskustva drugih u ratovima, na drugim mestima, koje smo spomenuli, pozivamo se na njihovo

iskustvo, jedan deo ili 10 odsto ţrtava nikada nije pronaĎen. Stoga, mi kao organizacija za

ljudska prava,više smo nego sigurni da postoje činjenice koje ukazuju na mesto masovnih

grobnica i ta Komisija ima zadatak da ovo istraţuje.

Samo još nešto za sam kraj. Zamolio bi vas da se više fokusiramo na pitanje Komisije, da

ponovim još jednom ono što je Nora već rekla. Inicijativa je potekla od civilnog društva, raznih

organizacija.Sada je ukupno oko 850 organizacija i individua iz svih mesta bivše Jugoslavije,

koje su unutar Koalicije i pokušavaju da pomere ovu Inicijativu napred. MeĎutim, odluku o

formiranju ove komisije donose vlade drţava koje su proizašle iz bivše Jugoslavije. Potpis moţe

dati samo Vlada Kosova ukoliko prihvati formiranje Komisije, dok civilno društvo zadrţava

pravo da predloţi komesaraKomisije, ali opet, da tako kaţem, vizu za njeno formiranje moţe dati

samo vlada. Na ovim konsultacijama do sada, prikupili smo dosta raznih ideja, ali ove osobe nisu

21

ti koji će doneti odluku o formiranju Komisije.Verujem da je Kosovo upravo zemlja koja će od

ove Komisije imati najviše koristi. Izvinjavan se moţda sam malo predugo govorio! Zahvaljujem

se!

Rona Nishliu: GospoĎo izvolite!

Sahare Krasniqi: Zahvaljujem! Koristim priliku da se na samom početku izvinim gospodinu

koji je pre mene traţi reč, ali je još nije dobio. Uverena sam da su ovde svi prisutni nastavnici, svi

imaju šta da kaţu na osnovu svog ličnog stanovišta, ono što su doţiveli, šta su čuli, šta su naučili

tokom studiranja. Prethodni govornik, čak i moj prijatelj Ymer, koji se suočio ovim, upozorio je

da se za diskusiju dozvoli samo pet minuta. I to je zaista uredu, ali problem je preširok zahteva

više vremena, tih pet minuta nije dovoljno. Profesor preko puta mene, krenuo je izlaganje u

istorijskom smislu, dao nam je dosta objašnjenja, ali ovde se traţi konkretniji pristup, da ne

zalazimo u istoriju. Primetila sam da je govorio vrlo mirno, što znači da nije imao šta da kaţe

uopšteno. Ja sam Sahare Krasniqi, predstavljam svoju školu kao profesor albanske knjiţevnosti i

jezika, iz Suve Reke/Suharekë Tehničku srednju školu.

Inače sam član porodice, koja još uvek nema informacije o dva nestala člana. Moj 35-godišnji

suprug i brat koji je nestao tri dana pre nego što napunio 28 godina. Posle rata, ja ću da preĎem

na svoju storiju.., Molim vas, ne ţelim da se osećate uvreĎenim, to je veoma bolna priča.., ali

nakon rata, kada smo traţili institucionalnu podršku, znamo da je to bila faza hitne pomoći na

Kosovu, ne humanitarne pomoći već uključivanje u koliko-toliko normalan proces ţivot, niko

nije došao da zakuca na vrata i kaţe vi ste izgubili svoje najmilije, da li imate gde da se sklonite?

Ţivela sam u kući svojih roditelja u Prizrenu godinu i po dana. Osim humanitarnih organizacija

koje su delile hranu, niko nam iz institucija nije pokucao na vrata. Isprika je bila ti ne sediš u

svojoj kući, mi ne znamo gde ţiviš. Ali, Suva Reka/Suharekë je mali gradić, brojke postoje,

imali su i imena. Čak je i okrug u Prištini imao te informacije. Poznato je da porodica Beriša u

Suvoj Reci/Suharekë prednjači po broju ţrtava, ne ţelim da ponavljam. MeĎutim, ja sam radila

u školi i svakodnevno sam putovala iz Prizrena u Suvu Reku, oni su imali tu evidenciju, nikada

me nisu potraţili. U vreme Sshteinore administracije, poslat je poziv, gde sam bila zamena za

Halil Berisha koji se bavi nestalim licima. On je bio u Hagu, pa sam ja morala da idem. Sa

ţalošću mogu reći, da sam tu videla majku i sestru Ukshin Hoti, videla sam kategorije... Moţete li

zamisliti šta sam videla? Došao je gospodin Schteiner jedno pola sata, ni pola sata, i rekao nam

da nema vremena da govori sa nama i da ne zna šta da nam kaţe. Ne da nije odrţao govor, nego

nije imamo niti vremena, samo je rekao: „Ja znam šta vam se desilo, ima ko da se bavi ovim,

zaista mi je ţao. Da li neko ima neku primedbu?“ Javila se sestra Ukshin Hotija i još jedna ţena,

ne mogu da se setim imena, napravili su jednu zajedničku fotografiju. Schteiner meĎu ţenama,

majkama i otišao je u roku od pola sata. Posluţili su nas ručkom... to je jedna kategorija... ne

moţete ni zamisliti šta sam videla, jedan jadan ručak, onda su se razišli. Ljudi su se razišli!

Kada je počeo da radi Haški Tribunal, ljudi su odlazili tamo, ljudi koji su radili u OEBS-u, imala

sam kolegu koji je otišao da svedoči, jer neko mora da ide da predstavlja nekoga, ali kada sam

videla da je u Hag otišla a imala je 22-23 godine,bila je prodavačica u knjiţari i izjavila da je

očevidac slučaja kada je ubijena osoba...Ko je ta osoba ne zna, ali takoĎe ne zna ni ko je počinio

ubistvo. Što znači da nema očevidaca. Oni u Hagu nisu uzeli u obzir očevice, pa ni ovi naši

lokalni, jer sam ja jedina koja je to preţivela i videla. Kada su ušli u naše dvorište, prvo su ubili

psa. U mom dvorištu, su na početku ubili psa, jer mi smo imali jednu firmu. Za nas je to bilo

velik udarac, jer verujte mi, suprug je drţao kćer u naručju, prišli su i uzeli kćer i udaljili je, zatim

su pretukli supruga i devera i ubili ih pred dvorišnim vratima. Videla sam ih kako leţe na zemlji.

Nisam bila u mogućnosti da odem i okrenem ih jer smo imali devetoro dece u kući, sve ukupno

sa deverovom decom, četiri snahe i svekrva. Na zidu su deca napisala, ona njihova ambicija:

22

UÇK-UÇK bilo je napisano velikim slovima. Deverova kći je rekla da tetka kaţe: Da, UČK!?

Rekla sam joj Fitore okreni leĎa. Paramilitarci su nas prislonili uz zid. U meni je postojao veliki

strah. Jedina sam bila koja je komunicirala na srpskom jeziku, ne ţelim da ulazim u detalje. U

momentu kada smo mi davali ono što smo imali, ubili su ih pored dvorišnog zida kuće. Ja sam

dala pet hiljada maraka. Sav nakit koji sam imala uz sebe, u trenerci, i izašli su kroz dvorišna

vrata. Prekoputa naše kuće se nalazi gradsko groblje. Kada sam prolazila pored groblja, videla

sam mrtva tela supruga i devera. Okolo su bila blindirana kola iz kojih se neprekidno pucalo. U

momentu kada sam htela da okrenem tela, nisam uspela, onda sam uzela decu i krenuli smo.

Drugi sin po redu je bio jako vezan za oca i kod groblja je bio jedan puteljak koji je vodio

nizbrdo. Povukla sam sina koji je bio potpuno izgubljen. Tu u mojoj blizini su preko snajpera iz

fabrike Balkan ubili devojku Lindu Kuçin, ako je neko video njenu fotografiju imala je 18-19

godina. Videla sam kada je ona pala i u okretu sam povukla sina i tako smo se spasili. Kada smo

prešli u drugo naselje, uz mene je bio i moj stariji sin, koji je trenirao kar. Rekla sam mu sine moj

Taulant samo se ti spasi jer mi umiremo, neka se barem neko spasi. Znači sve ovo što sam do

sada ispričala doţivela sam u dvorištu, izvan dvorišta i na poljani. Doţivela sam i u šumi na putu

za Albaniju. Kao nastavnik albanskog i istorije sanjala sam o tome da albansku granicu preĎem

kao gospoĎa, prepuna literature, sa knjigama, da pročitam Fištu. To su snovi jedne uvaţene

gospoĎe. Suprug je radio u firmi, ţiveli smo u dobrim finansijskim uslovima, a došao je dan kada

sam morala u jednoj papuči i u blatu do koljena da preĎem granicu. ZačuĎujuće je šta sam sve

preţivela, jer naša porodica Berisha, suprugov prijatelj je bio Sedat, a Vjollca moja prijateljica,

ispričala mi je da je ranjena iskočila iz kamiona meĎu svim tim ţrtvama. Njena kosa je bila

prekrivena ljudskim mozgom kao ukiseljeno mleko. Nisu mogli da joj operu kosu. Jednom ili dva

puta, bila je pozvana u Hag, ali ni jednom da svedoči jer je bila svedok dogaĎaja i trebalo bi joj

satima da govori o tome. Ove naše današnje institucije koje su ostale gotovo na jednom te istom

nivou, mi samo jadikujemo naše jade, izvinjavam se što sam uzela reč, da preĎemo na ţalbe.

Onaj list mi se zaista svideo jer je u njemu opšta komunikacija i to ne samo o preţivljavanjima.

Nemamo ovde prisutne psihologe, ni iz Ministarstva prosvete, iako su ovde svi prisutni profesori,

nemamo ovde adekvatne osobe koje se bave ovim stvarima. Obraćam se tebi kolega, ti se sećaš a

bio si u mojoj kući u Suvoj reci/Suharekë. Nisam te primila. U momentu kada si pomenuo ime

Nataša Kandić, nisam više ţelela da idem u detalje. Rekla sam mu da ne priznajem ni pola Srbije,

ne interesuje me, izvolite popiti kafu ili sok, ako se sećaš, nisam prihvatila da dam izjavu. Jer

ukoliko sud osudi pet-šest ljudi na 40 godina, nemamo šta da diskutujemo. Svakome od njih

pripada pet-šest godina zatvora. DoĎe jedan poziv, doĎe nešto i svi se zločini brišu, neko dobije

na ovim projektima, očita dobit. Mi nismo protiv, molim vas ne osećajte se uvreĎenim, ali neko

ima dobiti od svega ovoga i to na teret drugih, a ne obelodanjuje se sudbina nestalih. U našoj

porodici imamo još uvek nestale. Ja zaista i sumnjam da će se u masovnoj grobnici u Raškoj

pronaći tela naših nestalih. Vi znate da je fabrika Balkan u Suvoj Reci/Suharekë bila poznata u

celoj Evropi, iz te fabrike se jedno vreme širio dosta jak i nepodnošljiv miris, koji je uznemirio

celokupno stanovništvo toga grada. Dan danas sumnjam da su neka tela spaljena u toj fabrici,

upravo zbog tog mirisa koji niko nikada verujem nije ni osetio, i niko nije nikad pitao, a šta misliš

onda gde su tela. Sumnjam da će se ikada pronaći tela nestalih, jer taj miris nije bio miris gume,

jer je to bila fabrika gume, mislim da je to bio miris spaljenih tela graĎana Suve Reke/Suharekë .

Imam još mnogo toga da kaţem, ali ću ipak ostaviti i drugima mesta da nešto kaţu. Danas sam

ovde došla ne pozvana iako sam trebala biti pozvana i kao nastavnik i kao član porodice ţrtava i

preţivela. ZačuĎujuće, jer naše institucije nemaju dovoljno informacija, načula sam i došla. Vas

pozdravljam, znam da ste staloţeniji nego ja, i moţete mnogo mirnije da diskutujete o opštim

stvarima. Zahvaljujem

23

Bekim Blakaj: Zahvaljujem gospoĎo Sahare Krasniqi. Sigurno da vas nisam zaboravio i nikada

vas neću zaboraviti, jer jako dobro poznajem vaš slučaj o kojem ste mi vi sami govorili.TakoĎe

suosjećam i kako se kod nas kaţe, jako je teško ući u tuĎu koţu, ali za vreme mog

desetogodišnjeg rada iz mnogih razgovora i intervjua sa porodicama, sasvim je normalno da

ovakvi dogaĎaju ganu čovjeka. Zahvaljujem se na vašim rečima! Da, izvolite

Sahare Krasniqi: Ţelim samo još jedno dve minute. Kada je reč o informacijama sa televizije.

Postala nam je uobičajena praksa praćenje vesti kada se govori o nestalim, kada se govori na

temu nestalih, kada je pronaĎena grobnica, kada se vrši otkopavanje grobnica, tako kaţu…

Moţete zamisliti da skoro uvek jedno od moje dece napusti sobu, pobegne revoltirano jer ne ţeli

da sluša, drugo dete se toliko uznemiri. Koliko je to bolno kada gledam svoju decu, koja su

razočarana institucijama koje gotovo ništa ne poduzimaju, i oni su uvek pod stresom. Ne

pronaĎeni su, ne nisu pronaĎeni, ne greškom je otkopana lokacija masovne grobnice. Ovo je

zaista jako teško za porodice koje su pretrpele bol. Gotovo sam zaboravila da i ovo naglasim.

Izvolite sad!

Bekim Blakaj: Da, izvolite iako vas molim da se drţite teme kako bismo mogli da damo naš

doprinos u vezi sa ovim pitanjem.

Nexhmi Ganiu: Moje suosjećanje gospoĎo za sve ono što vam se desilo, ali i pored ovih

osećanja moramo da razjasnimo nekoliko stvari. Nisam zato da nekoga branim, ali tela nestalih

će se pronaći kada se oduzme suverenost Srbiji. Naša vlada, ne branim ja našu vladu, ni jednu

vladu, nisam vladin sluţbenik, ali su ograničena finansijska sredstva za istraţivanje nestalih.Sve

dok se ne oduzme suverenost Srbiji neće se svi zločini razotkriti. Ili dok ne doĎe jedna politička

elita, koja će zatraţiti oproštaj za sve počinjene zločine, kao što je Brant zatraţio od Poljaka

1962. godine i pao na koljena pred poljskim ţrtvama. Ovde u Srbiji ne postoji ni jedan srpski

lider koji će pasti na koljena i traţiti oproštaj za sve ţrtve na Kosovu, njima je zaista teško da

padnu na koljena i da pronaĎu nestale. Toliko sam imao!

Nora Ahmetaj: Da li mogu da intervenišem pošto ste dotakli temu praštanja. GospoĎo! Ukoliko

biste pronašli počinioca zločina, s obzirom da još uvek niste pronašli supruga i devera, ne znate

da li je ubijen, da li je mrtav... ili ţiv.

Intervencija učesnika: Videla je da su ubijeni!

Nora Ahmetaj: Aha, OK. Ukoliko saznate ko je zločinac, da li biste imali snage da se suočite sa

njim i šta biste uradili kada bi od vas zatraţio oproštaj? Vi moţete i da ne odgovorite na ovo

pitanje, samo pokušavam nešto da razjasnimo.

Sahara Krasniqi: U dvorište nije ušla srpska policija, u uniformi na koju smo navikli da

viĎamo. U naše dvorište su ušli paramilitarci. Moţda vam izgleda malo apsurdno, ali dok sami to

ne doţivite.., mogu da vam kaţem da su bili muškarci visine iznad dva metra, išaranog lica, sa

srpom, čekićem i svim ostalim što su imali uz sebe. Gledali ste filmove Rambo, e mi smo takvo

nešto videli u našem dvorištu. E sad, ja sam u potpunosti ubeĎena da oni nisu bili policajci, oni su

bili paramilitarci i oni su sigurni u to da neće biti identifikovani, Jer oni nisu bili iz Suve

Reke/Suharekë i ne poznajem ih, ali znam da nisu ni meštani ni policajci, to su bile paravojne

formacije. Nemoguć e ih je identifikovati. Inače, što se tiče toga da li mogu da se sa neprijateljem

sretnem oči u oči, e to mislim da ne bih mogla. Da mu oprostim, takoĎe, ne mogu. Neka im

oprosti narod, vlada kao što je učinila i mnoge stvari do sada. Ja lično im ne opraštam. Ne!

Vehbi Sadiku: Ja sam Vehbi Sadiku predajem u gimnaziji 17. Februar, u Obiliću/Obiliq.

Poštovanje svemu onome što su do sada iznele moje kolege! Htio sam da se zaustavimo na

ovome da li treba da se formira kosovska komisija u sklopu REKOM. Kakvu korist od ovoga

ima Kosovo? Ima ogromnu, jer u kakvom su trenutnom odnosu Kosovo i njene komšije,

konkretnije Srbija? To je pitanje koje se mora tretirati, da li mi od svega ovoga imamo neku dobit

24

ili moţda nemamo? Spomenuli ste da treba da se tretiraju neka pitanja, preciznije dogaĎaji od

1918. godine pa i kasnije do poslednjeg rata na Kosovu. Mislim da Albanci treba da formiraju

ovakvu komisiju u vezi sa genocidom, koji je Srbija izvršila uz pomoć Rusije, kao što je i

profesor naglasio. Kod nas na osnovu ovoga nije bio rat već jedan genocid koji je vekovima vršen

nad nama.

Znači da je genocid postojao i pre 132 godine ukoliko se ne varam. Najveći genocid je bio kada

je hiljade ljudi proterano sa svojih ognjišta i raselili su ih po Turskoj i ne znam gde još. Bez

ikakve sumnje, moţemo reći da je nad nama izvršeno mnogo loših radnji tj. genocid. Pitanje je

sad, kako sve ovo preneti drugima. Ovde je rečeno, sa čime se ja u potpunosti slaţem, da osobe

koje budu izabrane za ovu Komisiju treba da budu dobro pripremljene, jer nije dovoljno samo

prisustvovati.

Mislim da mi prvo na Kosovu treba da formiramoi komisije, jednu kosovsku drţavnu komisiju za

izvršeni genocid. Neko je ovde rekao da članovi porodica ţrtvama ne upiru prstom na zločinca.

Mislim da su oni imali dosta trauma i da u tim okolnostima nisu ni znali šta treba da rade. Upravo

zbog toga mislim da im trebamo pomoći. Koliko ja znam u opštini nema jedne adekvatne osobe

koja se bavi ovim stvarima i da nam da listu sa imenom i prezimenom ubijenih, ranjenih i

nestalih. Verujem da je ovakvo stanje i u svim opštinama Kosova. Sa ovog skupa treba preneti

organima vlasti da u buduće razmisle o postavljanju jedne adekvatne osobe po opštinama koje će

evidentirati ubijene, nestale i druge. Istovremeno da im se ukaţe savetodavna pomoć, šta treba

da urade. Mislim da prvenstveno treba da se formira komisija eksperata iz ove oblasti, pa tek

onda da razmislimo da li treba da se pridruţimo ovoj Komisiji koja obuhvaća i Srbiju.

Maloprije sam spomenuo naše trenutno stanje. Svedoci smo toga da deset godina nakon rata,

doĎe neki predstavnik koji pretenduje da postane premijer drţave i poziva se na Kosovo kao da je

deo Srbije, nakon onog što su učinili, nakon genocida. Neko je ovde rekao da imaju obraza ne bi

se vratili. Oni nemaju obraza zato se i vraćaju. Ne znam, izvini, nije ovo replika, kolega je rekao

da li imaju obraza da sednu sa nama. Onaj bez obraza će sesti i sa tobom, bez ikakve savesti, jer

da postoji savest kod njih ne bi učinili sve te zločine. Ako sam te dobro razumeo. Ukoliko se

nastavi ovako i pod ovim istim okolnostima u kojima smo trenutno, gde se lopta prebacuje sa

jednog na drugi ugao, kao što smo videli u ovom dokumentarnom filmu; ne NATO je sve ovo

učinio, ne to ste vi učinili. Kao da se oni pokušavaju viktimizirati, da zločinac postane ţrtva. Da

ne iščezne i ono o čemu se zna, da ne izbledi. Istina se nekako provlači, jer je i odgovornost ove

Regionalne komisije kao i donosioca odluka, plašim se da neće ići u korist Kosova. Zaista bih

bio sretan kada bi Kosovo iz svega toga izvuklo samo dobrobit, zaista bi to bilo lepo upravo u

ovom periodu kada nas Srbija ne priznaje kao drţavu, a pretenduje da smo dio njihove drţave.

Ne znam da li vredi da sednemo za isti sto Ukoliko se ponovo osećamo neugodno, onako kako

nas oni tretiraju, ne znam da li ima neke koristi da idemo pod ovim okolnostima, bez promene

mišljenja i bez traţenja oproštaja. Bio bih sretan kada bi se kod nas formirala autonomna

komisija i tek onda da razmislimo o pristupanju ovoj drugoj komisiji. Konkretno, kao pojedinac

nisam spreman da u ovom momentu potpišem ovo izjavu o pristupanju koja nam je prezentirana.

Izvinjavam se ako sam malo duţe govorio. Ovo je moje mišljenje.

Rona Nishliu: Zahvaljujem! Gospodine, zaista se izvinjavam što ste čekali dosta dugo na reč. Na

vama je red.

Selim Lokaj: Nema potrebe da se izvinjavate, jer sam meĎu kolegama i koleginicama. Svako na

svoj način pokušava nešto da pomogne.

Rona Nishliu: Predstavite se, molim vas!

Selim Lokaj: Ja sam Selim Lokaj, profesor istorije u Gimnaziji Braća Frashër, u

Dečanima/Deçan. Da sam uzeo reč nešto ranije moţda bih imao više snage za diskusiju i

25

razrešenje, ali toliko me je ganuo iskaz ove gospoĎe. Ima mnogo toga o čemu treba da

diskutujemo.Nora je, ukoliko se ne varam, na početku postavila jedno pitanje: Da li treba da se

suočavamo sa prošlošću? Verujem da bi do izraţaja došla ona poslovica Gjon Llokut kada

kaţe:“Onaj koji zaboravi prošlost, oslepi će na oba oka! Onaj koji se bavi prošlošću oslepi će na

jedno oko“. Znači, i ovako i onako na jedno oko ćete oslepiti. Mnogo je teţe zaboraviti prošlost,

jer sa jednim okom ponovo nešto moţeš i da vidiš. U ovakvim slučajevima treba napraviti jednu

granicu izmeĎu 1912. i 1913. godine. Od ovih fatalnih godina pa sve do danas, mi smo, ne znam

koja po redu generacija Albanaca, krivi smo samo zato što smo Albanci.Preţiveli smo iste

sudbine kao što nam je iznela ona ţena, neka su joj deca dugog veka, neka porastu sa roditeljima

i neka se strpe. Ovu Inicijativu podrţavam sve dok padne pod politički uticaj. Gospodo i

gospoĎe, ja sam politički zatvorenik. Uhapšen sam 31. januara 1997. godine. Da, ja sam jedan od

preţivelih iz masakra Dubrava. Ukoliko krenem da vam sada prepričavam masakr, koji se desio

u Dubravi, ubeĎen sam da mi niko od vas neće verovati, kako se desilo, šta se desilo, kako smo

delovali. Rekli biste da hiperbolizujem stvar, kao što sam ja govorio za moje pretke kada su oni

prepričavali masakre Tita. I rekao sam, šta smo mi, samo ljudi, da li je moguće da se desi nešto

tako nešto i da ljudi ostanu ţivi. Tu sam se i sam uverio da je sve moguće. Bio sam član

Udruţenja političkih zatvorenika, više nikada to neću biti. Bolje mi je biti član udruţenja

raznosača hemijskog Ďubriva, ukoliko ima neko neki ar zemlje. Što se tiče ţrtava, članova vaših

porodica. Njih će jednom u četiri godine posetiti oni kojima su potrebni pred izbore, sa jednim

ciljem - glasaj za mene jer ukoliko doĎem ja na vlast pronaći ću ti muţa, gde ti je dever, gde ti je

ovaj i onaj. Ja u mojoj porodici Lokaj imam 17 članova ubijenih i jedan se vodi kao nestao. Od

njih je dvoje moje braće, jednom je presečena glava u Peći u prisustvu majke. Deca su ostala

siročad, bez oca. Drugi je ranjen, polili su ga benzinom, polovina tela je spaljena a polovina je

ostala čitava. Ja sam iz jednog sela koji broji 17 nestalih. Iz sela PobrĎe/Pobërgjë Na osnovu

informacije bivšeg sluţbenika policije, Albanca, u sluţbi srpske policije, on je rekao da su

otkopali jednu jamu u kojoj su te nestale osobe ţive sahranjene. On je pobegao u momentu, kada

je vidio šta se dešava. Pobegao je sa toga mesta i u amanet je ostavio jednom čoveku iz Dečana

da prenese šta je video - da je 17 seljana Podujeva/Podujevë i da ne oda njegov identitet. Jedan

od najmizernih masakra koji se desio. Da ne duţim, jer imamo još mnogo toga reći. Ukoliko

nastavite sa ovim ciljem, ukoliko vas podrţe, načelno da vas podrţi vlada, formiraćete Komisiju,

ali odmah vam kaţem da je uzaludno. Članovi vlade nemaju vremena da se bave ovim

problemom, ali imaju vremena za krupnije stvari kao što su tenderi. Sa ţaljenjem vam kaţem,

bio sam kaţnjen na 20 godina zatvora, ali me je amnestija spasila. Da sam kojim slučajem

odleţao 20 godina zatvorske kazne Kosovu bi rekao: Neka ti je na čast. Niti za jedan dan koji

sam proveo u zatvoru u Srbiji, ovom narodu ne kaţem neka vam je na čast. Zašto? Zato što je

autoritet opštine Dečani jedan šumar, više nego što sam ja i moje kolege. Izvinjavam se ako sam

malo preterao!

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se gospodinu Lokaj! I vi ste ţrtva! I vi ste ţrtva i na vašu nesreću u

zatvoru Dubrava. Javno vas sutra pozivam na prezentaciju masakra u zatvoru Dubrava, Pozvali

smo sve one za koje smo znali i koji su preţiveli masakr u zatvoru Dubrava, kao i članove

porodica ţrtava. Ukoliko ste u mogućnosti…!

Selim Lokaj: Zahvaljujem! Ostao sam duţan odgovor na postavljeno pitanje šta bi ste uradili

kada biste se suočili sa neprijateljem. Petersen mi je takoĎe postavio slično pitanje, kada je bio u

poseti opštini Dečani/Deçan. Rekao sam mu gospodine Peterson za 48 sati su dvoje radnika

Drţavne bezbednosti pušili od 9-12 sati i sav pepeo od cigarete su bacali meni u oči. Verifikacija

je izvršena u Drţavnoj bolnici u Peći/Pejë 28. februara 1997. godine. Ovi koji su u mojoj blizini

mogu da vide tragove gašenja cigareta. Rekao sam da ja ne bih tako reagovao. Ne bih mu bacao

26

pepeo u oči. Ukoliko mi se pruţi prilika, izvadio bih mu oko. Ne bih mu ugasio opušak na ruci

nego bi mu otkinuo ruku. Rekao mi je: Šta to govoriš? Odgovorio sam mu da je to najmanja

muka. Muka koja traje jako kratko. Muka u trajanju od jedne minute, a ne muke jedna za drugom

u trajanju 48 sati. Moţda grešim. Zamolio bih vas, molim vas u ime porodice, u ime budućih

naraštaja koje ćemo stvarati, Nikada više ne postavljate ovakvo pitanje. Da li se slaţeš? Da, ja se

slaţem, ali se ne slaţe duša onoga koji je na drugom svetu. Je, ja koji na primer nemam nikoga,

kaţem ma daj pusti sad to ... pomirili su se Francuska i Nemačka, pomirile su se Rusija i

Nemačka koje su ratovale hiljadu godina. Ko je došao...? Pomenuo je ovaj kolega ukoliko se ne

varam, traţenje oproštaja i klečanje na koljenima. Francuska je čekala 30 godina dok nije De Gol

rešio probleme, a mi imamo jednu Srbiju u kojoj se smenjuju i dolaze gori i gori, mnogo oštriji,

većih prohteva nego onaj prethodni. Izvinjavam se!

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se još jednom! To je cilj. O svemu ovome što smo danas čuli,

naţalost ne zna se mnogo u javnosti. Naţalost ukoliko danas upitate nekoga na ulicama Prištine

šta se desilo 22. maja u zatvoru Dubrava, pa i one koji su iz Ministarstva na primer, niko neće

znati reći ni jednu reč, jer ţivot ide napred, loše je ostavljeno prošlosti. MeĎutim, ne smemo zbog

budućeg naraštaja, ne smemo da zaboravimo našu prošlost, ne smemo da zaboravimo ţrtve,

ubijene, nestale, jer sve to moţe da se ponovi. Ne treba ih pamtiti kao brojke, bilo ih je toliko i

toliko, oni imaju svoje ime i prezime, imaju profesije, oni nedostaju svojim porodicama,

prijateljima i tako redom.

Ovu su samo neki od razloga zbog koji smo došli na ovu ideju. Zatim, ti ne moţeš naći, moţda

tamo jedan mali broj ljudi u Srbiji koji će reći da se sve ovo desilo. Ne moţeš naći ni u Bosni, ni

u Hrvatskoj. Kao što mi nešto malo znamo šta se desilo tamo, kaţem mi jer mislim uopšteno šta

se desilo u Bosni i suosjećamo sa njima. Zato je potrebno da se zna šta se svugde desilo i kada se

iznesu činjenice nije potreban analitičar da bi se uvidelo ko je krivac i zašto je sve ovo učinjeno.

Ovo je jedna od ideja zašto treba da bude regionalan pristup. U suprotnom, komisija na osnovu

konsultacija, iznad 80 konsultacija koje je Nora pomenula, sa raznim grupama, sa istoričarima, sa

mladima, sa članovima porodica ţrtava, koje smo organizovali i diskutovali o svim ovim

pitanjima i sigurno da je osnovna tema ove Komisije istraţivanje slučajeva ratnih zločina i teška

kršenja ljudskih prava, koja su se desila na ovim prostorima. Činjenice treba izneti, publikovati.

Izveštaj komisije, uvek kaţemo ukoliko se formira, izneće činjenice.Postoji ideja da se stvori

platforma za javno slušanje ţrtava, za one osobe koje će javno izneti kao vi na primer šta ste sve

preţiveli u zatvoru Dubrava. Ova istina će se zatim izneti u celokupnom regionu i meĎunarodnoj

zajednici. Nije jak argument kada kaţemo da je 15.000 osoba ubijeno. Uopšte nije! Bosna ima

100.000 ţrtava, iznad 100.000, ali treba izneti dogaĎaje redosledu, kako su se sve dešavali, onda

biste vi istoričari, verujem, mogli izvršili obradu materijala.Postoji jedna bitna stvar na svim

konsultacijama, verujem da će je uključiti i u mandat Komisije, a to je pitanje reparacije ţrtava.

Naţalost, većina porodica ţrtava ţivi u veoma teškim ţivotnim uslovima. Postoji socijalna

pomoć u vrlo simboličnom iznosu, i sa tom pomoći oni su primorani da ţive onako kako ţive.

Komisija treba da ima mandat, da iznese preporuke u vezi sa ovim, a zatim će drţave koje je

formiraju razmotriti te preporuke. Dakle, fokus Komisije je ţrtva, za razliku od sudskog procesa.

Sudstvu je fokus optuţeni, njegova odgovornost za počinjenezločine, da ga osude, i ne bavi se

ţrtvama. Ponovo sam vam oduzeo dosta vremena. Zahvaljujem se na debati i , nadam nekoj ideji

od vas, komentaru u vezi sa Komisijom. Da, izvolite gospodine Dinaj!

Shefqet Dinaj: Poštovani organizatori, poštovane kolege! Zahvaljujem što ste mi dali reč,

pokušaću da budem što kraći. Ne ţelim da ulazim u te stvari oko preţivljavanja, jer se plašim da

će da se prenese u oblast i emocija, ja sam takoĎe ţrtva, i u svoj porodici imam ţrtve. Ja kao

profesor istorije knjiţevnosti i kao rukovodilac Lige istoričara Kosova Ali Hadri, kancelarija

27

Đakovica/Gjakovë i kao potpredsednik Udruţenja Muhaxheri na Kosovu, kancelarija

Đakovica/Gjakovë, pokušaću u kratkim crtama izneti svoje ideje. Za početak ću vas uvesti u

jednu kratku istorijsku priču, u vezi sa 50-tim godinama, konkretnije od 1956. godine kada je naš

narod započeo prikupljanje oruţja. Jedan doista teţak period, period terora i genocida nad našim

narodom, poznat pod nazivom period Rankovića. Svi dobro znate da je ovaj period trajao kratko -

samo četiri meseca, od decembra 1955. pa do marta 1956. godine. Danas upravo otvaramo te

dosijee. U to vreme na plenumu na Brionima, nakon skidanja sa vlasti Aleksandra Rankovića

vlast preuzima Josip Broz Tito sa potpunom moći egzekucije. On je na toj plenarnoj sednici

predloţio formiranje federativne komisije, zatim formiranje republičke komisije, ne znam koliko

ste upoznati sa ovim. Ja verujem da većina kolega ima dosta znanja o tim komisijama na Kosovu.

Na svu sreću u to vreme je formirano šest opštinskih komisija i jedna regionalna, koja je

prikupljala činjenice i dokaze tzv. distorziji i zloupotrebi Sluţbe drţavne bezbednosti na

Kosovu. Ukoliko budete imali priliku da otvorite ove fajlove naţalost, većina je sklonjena,

vidćete. Posle dve godine, 1958. su uništeni neki fajlovi ili su nestali. Ja sam svedok svega toga,

imaosam priliku, nakon četrdeset godina, da kao istraţivač istraţujem arhive Kosova i u

nekoliko drugih okolnih arhiva. Verujte mi, jezivo je čitati izjave tih porodica, koje su doţivele

nasilje, teror i genocid u tom vremenskom periodu. Iako su dosijei bili zatvoreni, sklonjeni,

nestali, danas nakon četrdeset i više godina, moj istraţivački rad će biti okončan u junu, kada će

se po prvi put publikovati najstrašnije stvari koje su se desile 1956 godine. Pozdravljam ovu

Inicijativu i ţelim uspeh u formiranju Regionalne komisije, ali u formiranju profesionalne

komisije. Danas je nama nešto lakše jer se javno zna da je bio rat na Kosovu, ne konflikt nego rat.

Još jednom apelujem, ukoliko se formira ova Komisija da bude objektivna da ostavimo po strani

emocije, jer za istoriju moram da vrednujem i iznesem ono što treba da se iznese za razvoj

naučnog procesa. Još jednom se izvinjavam ukoliko sam bio nešto duţi.

Sehare Krasniqi: Ko je rukovodilac? Ti, ko je od vas rukovodilac?

Bekim Blakaj:Sve vam je isto!

Sehare Krasniqi: Da li ste nekada saraĎivali sa KMLDNJ . Odborom za zastitu ljudskih prava i

slooboda. Mislim na period nakon rata, ili koje godine je osnovana vaša organizacija? Jer sam

dobila informaciju da je sad nedavno počela sa radom.

Bekim Blakaj: Da, zahvaljujem gospoĎo! Ne znam šta da uradim sa našom današnjom temom,

na kraju Fond za humanitarno pravo se bavi istraţivanjem ratnih zločina još od 1997. godine, kao

zasebna kancelarija na Kosovu. Saradnja sa Odborom za zaštitu ljudskih prava i slobode je bila

dobra. Nora moţe da vam objasni mnogo bolje jer je radila u tom najteţem periodu izmeĎu 1998

-1999. godine.

Nora Ahmetaj: Bila sam istraţivač Fonda za humanitarno pravo još od 1996. pa do 1999.

godine i ponovo sam se vratila 2003. godine. Istraţivači Fonda za humanitarno pravo su radili na

Kosovu od 1994-1995. godine kada je započelo nasilje. Najintenzivnije je bilo 1996. i 1997.

godine kada je započela eskalacija nasilja. U opštinama u kojima smo istraţivali naš rad se

svodio na usku saradnju sa predstavnicima KMLDNJ po opštinama. Bez njihove saradnje mi ne

bismo uspeli da verifikujemo činjenice i izaĎemo na teren. Nije postojala samo saradnja sa

predstavnicima KMLDNJ, postojala je saradnja i sa pod odborima LDK koji su postojali u to

vreme, sa svim postojećim strukturama opštine, da ostavimo po strani Prištinu. Po 29 tadašnjih

komuna, 28 opština bez opštine Priština, svi smo meĎusobno saraĎivali i bez te saradnje ne bismo

imali podatke koje danas poseduje Fonda za humanitarno pravo.

Sehare Krasniqi: Da, ali dokumentaciju sam predala, jer sam pomalo zapisivala da ne preĎe u

zaborav. Ono što nisam mogla da zapamtim zapisivala sam. KMLDNJ nije niti jednom pokazao

zainteresovanost, nisu podigli telefon, nisu me posetili, nisu verifikovali, da potvrde da nije došlo

28

do nekih promena, nisu se oglasili. Znači da niste u pitanju vi, nego KMLDNJ, ni jednom…

Dokumentacija postoji, verujem da je u arhivi, e sada kako da otvorimo te arhive koje su u vezi

torture? Znači, kao što je rečeno, posluţiće kasnije nekome ali u vreme vrućih debata, kako što

mi sada konkretno govorimo, niti jednom nije prelistana dokumentacija. Fotokopija

dokumentacije je kod mene, ali KMLDNJ nije do sada poduzeo niti jedan pozitivan korak.

Nora Ahmetaj: Sve što mogu da sugerišem, jeste to da, ukoliko se formira Regionalna komisija,

činjenice koje će se još jednom prikupiti, uzeće se kao baza, kao što su prikupljene činjenice

MeĎunarodnog Crvenog Krsta, Fonda za humanitarno pravo, raznih novina, KMLDNJ. MeĎutim,

Komisija sastavljena od nezavisnih komesara na osnovu ovih činjenica još jednom će izvršiti

proveru podataka, tako da uvek postoji nada da dokumentaciju koju posedujete, i pametno je što

ste je fotokopirali, posluţi svojoj svrsi.

Sahit Berisha: Pozdravljam vas i zahvaljujem na pozivu da se priključimo Inicijativi za

formiranje Regionalne komisije. Ovde je pitanje zašto regionalan komisija? Verujem da su

ciljevi humani da se iznese istina i ne samo istorijska i politička istina, nego faktička istina o

broju ubijenih, stradalih, nestalih, nad kojima je izvršeno nasilje, jer sve ovo treba da posluţi

sutrašnjici. Treba da mislimo samo generacije koje dolaze, jer oni o svemu ovome mogu videti

samo jednu legendu. Imajući ove podatke, zapise zasigurno je da će buduće generacije imati

više vremena, da će biti bolje pripremljeni, imaće više finansijskih sredstava. Normalo imaće i

volju da se bave raznim istraţivanja u raznim područjima; istoričari, psiholozi, sociolozi, pisci,

umetnici koji će izneti, dramatizovati ili filmovati sva ova dogaĎanja. Mislim da je naša krivica

kao naroda da samo govorimo ništa ne zapisujemo, zato mislim da je ovo dobro i pozdravljam

Inicijativu i dajem svoj potpis jer ima dobre ciljeve. Dakle, htela sam samo da sugerišem da sve

treba kanalisati, sistematizovati. Normalno za početak treba prikupiti sve činjenice i treba uzeti u

obzir da su pre nas i drugi radili na ovome. KMLDNJ koji je redovno publikovao sve dostupne

podatke, Crveni Krst je imao profesionalan pristup, čija obaveza je istraţivanje, pronalaţenje,

otkrivanje, klasifikacija, sistematizacija pribavljenih podataka.Verujem da će se naše strukture

obavezati za formiranje Regionalne komisije. Sugerišem da u sastavu ove komisije budu zaista

profesionalci iz raznih oblasti. Treba govoriti sa činjenicama a ne srcem, i to samo onda kada

smo u stanju da govorimo o činjenicama, samo tada istina izlazi na videlo. Zahvaljujem.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem, gospodine Berisha! Sada ima reč moj uvaţeni profesor, gospodin

Zenuni!

Zenun Bujupaj: Ja sam Zenun Bujupaj, profesor filozofije i sociologije u gimnaziji Haxhi Zeka

u Istoku/Istog Pokušaću da budem što kraći, jer smo se moţda malo i umorili. Moja diskusija će

biti malo drugačija u odnosu na ovo što smo do sada čuli. U jednoj francuskoj komediji, kada su

predstavnici vlasti doneli odluku da dodele penziju borcu jer je izgubio nogu, on ih je

isterao.Rekao im je da beţe i da ne ţeli da ih više vidi jer je nogu dao za Francusku, a ne za

penziju. Ovo sam ispričao zbog toga što je autor komedije ironizirao pristup francuske vlade

ţrtvama rata. Znači, ovaj birokratski pristup se ne dešava samo na Kosovu, kao što se vidi i na

osnovu ovoga što sam vam ispričao i u francuskoj vladi birokratija ima svoje slabe tačke, a

rezultat je napuštanje naroda. Još jedan citat iz Hemingvejevog dela, Za kim zvona zvone, na

jednom mestu kaţe: Ne pitaj za kim zvona zvone! Tu jedan čovek, jedan tvoj dio, sahranjuje se.

Što znači da zvona zvone za tebe.Ovo sam htio da veţem sa komisijom, odnosno Inicijativom za

formiranje Komisije. Meni je jako dobra ova inicijativa upravo zbog toga što mi se čini kao jedna

novina , jer u centar paţnje stavlja ţrtvu.Kada sam se na početku predstavio rekao sam da na svu

sreću nisam imao u porodici ţrtava. Na sreću! Ne znam da ima neki veći gubitak za čoveka, za

porodicu, nego gubitak jednog od članova. Ove naše ţrtve su bile ţrtve samo iz jednog jedinog

razloga, jer su Albanci. Bilo bi dobro kada bi se prihvatilo formiranje ovakve Komisije i da se

29

predstavnici Kosova tu suoče sa predstavnicima Srbije, zajedno sa predstavnicima Bosne i drugih

naroda, koji su postali ţrtve zbog odbrane jedne istine.

U vezi sa tim završavam diskusiju i moj predlog je da se u tu Komisiju, delegiraju ljudi jakog

karaktera, moralni, intelektualci sa ciljem da očuvamo nivo suočavanja sa predstavnicima drugih

naroda u toj komisiji. Zahvaljujem!

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se profesoru Bujupaj! U stvari, vi ste rekli nešto o čemu se već dugo

vremena govori. Civilno društvo zahteva da u Komisiji budu ljudi visokih moralnih vrednosti, da

ima čistu prošlost, a da su svakako mimo svega toga i eksperti. Znači ovo će biti predlog

Koalicije iako će njihovo imenovanje obaviti osnivači Komisi. Verujem da Koalicija sa tolikim

brojem organizacija i pojedinaca moţe biti instrument nadgledanja samog osnivanja Komisije,

početak rada pa i nastavak rada.Da li još neko ţeli da preuzme reč! Da izvolite!

Murat Gashi: Pozdravljam sve prisutne! Ja sam Murat Gashi, profesor sociologije u gimnaziji

Gjergj Kastrioti Skënderbeu u Glogovcu/Gllogoc. Pozdravljam Inicijativu za Komisiju koja

prezentuje celokupan period rata na Kosovu koji se desio u zadnjoj deceniji. Mi smo učesnici

ovog rata i prirodno je da se ovde govori o kolektivnoj traumi, jer svi oni koji su preţiveli ove

dogaĎaje, obuhvatajući sve starosne grupe nose gtraume. Zato kada govorim o ovom fenomenu

sav se najeţim i nezamislivo je da se prevaziĎu ti problemi. Iz prošlosti učimo mnoge stvari. Što

znači, da se prošlost ne sme zaboraviti, dok budućnost ima bezgranično alternativa, ali samo

ukoliko prošlost sada razjasnimo. Imamo mnoge činjenice, argumente, dokumente za realno i

objektivno sagledanje istine, kao jedne tragedije koju smo doţiveli.Mi smo svi svedoci,

s’obzirom da smo svi ovde intelektualci raznih profila sa iskustvom starijih osoba. MeĎutim, koja

je korist od svega ovoga? Iz ovoga moţemo izvući dosta toga, ukoliko pristupimo na

konstruktivan način. Mi smo ţrtve slobode, ali i ova sloboda je naţalost krhka. Svedoci smo

dogaĎaja političkih klasa realnosti... formiranja monopola, realizacije interesa i apsolutnog

prava na ostvarivanju pozicije i mandata. Zato vas molim da konstituisanje Komisije bude

sveobuhvatno, da bude multidimenzionalna Komisija, gde su antropolozi, lekari, sociolozi,

psiholozi, svi oni koji prirodno imaju više iskustva u društvenim naukama i prosveti.

Zahvaljujem vam!

Rona Nishliu: Zahvaljujem, gospodinu! Izvolite vi, da svakako da moţete i vi!

Shefik Kastrati: Zahvaljujem! Ja sam Shefik Kastrati, profesor sociologije u Gimnaziji Ismail

Qemajli u Kamenici. Prvo ţelim pozdraviti gospoĎu Sahare, gospoĎu Morina, gospodina Hilmi

Morina i gospodina Lokaj, koji su sa nama podelili bolna iskustva o onome što su preţiveli.

Problem, koji smo uočili i koji nas tišti je delegiranje članova. Vi znate da legitimitet ovim

delegatima daje predsednik ili parlament, zato vršite presiju da budu izabrani pravi ljudi, jer se

ponekad umeša politika i onda se sve uspori. Jedna druga stvar koju vidim kao prednost

Regionalne komisije je da Albanci, Bosanci i Hrvati mogu da upru prst na Srbe kao uzročnike

ove tragedije. Biće više meĎunarodnih posmatrača tako da na Srbijumogu da izvrše presiju da

otkriju činjenice. Problem koji ja vidim je sastav Regionalne komisije. Ajde da to uzmemo

ovako: koji će kriteriji i pravila postojati pri izboru komesara? Ukoliko je to prema broju ţrtva,

znam da je na Kosovu bio manji broj ţrtava, moţda će onda imati i manji broj komesara. Zato,

treba dosta dobro razmisliti i biti oprezan oko ovog pitanja. Zahvaljujem se!

Nora Ahmetaj: Daću kratak odgovor. A onda idemo sa onim što je gospodin rekao. Kandidate

koji će biti komesari predloţiće te vi, neće ih predlagati vlada ili parlamenti. Parlamenti

legitimišu rad Komisije, razmatraju da li dati ili ne vizu, eventualno i vlada. Ovo je bilo pod

jedan. Pod dva, mandat Komisije će specifikovati kriterij za izbor komesara. Te osobe treba da su

osobe visokih moralnih vrednosti, da uţivaju poštovanje i ugled u društvu, i da nisu involvirani u

30

politiku. Postojaće tendencija da vlade u regionu pokušaju ubaciti svoje ljude, ali uloga civilnog

društva je tu da izvrši snaţan pritisak na njih.

Treće pitanje je bilo u vezi sa… Izvinjavam se zaboravila sam! U vezi sa strukturom. Ovo će

takoĎe biti ureĎeno mandatom. U prvom Nacrtu mandata koji ste dobili, Kosovo će imati, čini

mi se tri komesara .Pošto smo mi i u Savetodavnom odboru Kosova, kao i Hrvatska imaće isti

broj članova, ukoliko se ide sa brojem ţrtava. Bosna ima deset puta veći broj ţrtava nego što je

kod nas. MeĎutim, tu je grupa eksperata meĎunarodnog prava i advokati koji će se baviti ovim

na osnovu vaših sugestija. Samo na bazi predloga koji dolaze iz civilnog društva na osnovu čega

će sastaviti mandat. Prvi draft je sastavljen i o njemu se odvijaju konsultacije. Umomentu kada

bude gotov za javnu diskusiju, normalno je da ćete vi imati prvi pristup mandatu, i ne samo vi,

nego i intelektualci, filozofi,istoričari celokupno civilno društvo.

Hysni Raci: Pozdravljam sve prisutne! Drago mi je što sam danas ovde meĎu vama i mislim da

je Inicijativa zaista dobra. Ja delim mišljenje da je svaka inicijativa bilo da je nacionalna ili

regionalna u sluţbi civilnog društva dobra. Saslušao sam sve prethodne sagovornike i očekivao

ovakav razvoj diskusije. Svaka ispovest profesora, bilo koga u ovoj debati u vezi sa ratom na

Kosovu je istorija sama po sebi. U ovom slučaju iskreno mi je ţao, a sa druge strane mi je drago

što su prisutne i ţrtve, članovi porodica ţrtva, i koristim priliku da im još jednom zahvalim i

istovremeno izrazim iskreno saučešće. Kada se odrţava jedan ovakva debata, treba se ograničiti i

izvući neke predloge šta moţemo da uradimo da doprinesemo formiranju jedne ovakve

Komisije. Mi znamo da je iz rata u bivšoj Jugoslaviji najveći broj ţrtava u Bosni i Hercegovini.

Ja se ne bih baš fokusirao na to, jer je na Kosovu mali broj stanovnika, zato imamo moţda i manji

broj ţrtava. Nije uopšte vaţno koliko će njih biti izabrano, vaţno je to da treba izabrati nekoga

sa Kosova koji će nas dostojanstveno predstavljati. To je u našem interesu i delim mišljenje da će

Kosovo ovim projektom imati koristi jer znamo da imamo 1.680 nestalih… ili koliko ih imamo.

Ja nemam ţrtve u krugu moje bliţe porodice, ali moja supruga ima; otac joj je masakriran u

Izbici, ali za ovo mi moramo da imamo činjenice, dokaze. Ja sam profesor istorije u školi Ismet

Rraci, zamenik direktora za vreme rata na Kosovu. Prvi deo ofanzive sam proveo u selu Sičevo,

a drugi deo sam proveo u zoni Dukagjina i pre neko što se bilo ko vratio u selo, napravio sam

jedan video snimak terena i imam ništa manje nego oko 2.600 fotografija.Nema sela u okolini

Kline/Klinë, od 56 sela, a da nisam snimio i fotografisao. Znači krenuo sam sa tog aspekta,

napravio sam istoriju od toga.Neophodno je da imamo činjenice da je Srbija na ovom tlu izvršila

genocid, istorija je ta koja treba… istorija nije suv predmet nego je opipljiva. Kada se piše istorija

moraju postojati činjenice. Sada kada roditelje nešto upitamo, oni će nam to ispričati ali ponovo

nedostaju činjenice. Da neko moţe doći i nakon deset godina i upitati nas da li je bio rat na

Kosovu i nakon dvadeset godina, jer dolaze nove generacije koje moraju da znaju da šta se

dogodilo na Kosovu. Postoji jedna narodna poslovica. Kada se reka izlije iz svog korita onda

poplavi zemljište, a ukoliko je kanalizujemo proizvodi električnu energiju. Tako da sam ja za

formiranje ovakve Komisije sa osobama koje će dostojanstveno i profesionalno predstavljati

Kosovo. Potrebno je neprekidno vršenje presije, ne samo na vladu i naše predstavnike vlade,

nego i na meĎunarodne faktore .,Momentalno mi smo svedoci da u našoj politici i ekonomiji

glavnu reč vode meĎunarodni faktori. Sinoć ste mogli da vidite, oni koji su slušali gospodina

Petersona, rekao je da Srbiju treba kazniti. U dva sela sam prezentirao fotografije i ostavio im

kao činjenice i dokaz, jer su mi ljudi traţili, dao sam im dokaze, Srbi se nisu vratili u ta sela.

Tamo gde nisu sačuvane činjenice i dokazi, oni su se vratili. Moţda su se vratili i ratni zločinci. I

još jednom vam ponavljam, ja sam za Inicijativu, da govorimo činjenicama, dokazima,

svedočenjima i konkretnim radom. Zahvaljujem se svima!

Rona Nishliu: Zahvaljujem se gospodinu! Izvolite!

31

Ilmi Morina: Po drugi put! U početku i nisam shvatao cilj ove Komisije, dok sada već imam

jednu jasniju sliku. Pitanje je da li će ova Komisija imati uticaja na vladu, njihov cilj je da se

drţave meĎusobno pomire. Ţelimo da u sastav ove komisije budu izabrane zasluţne osobe, ali

sumnjam da će se to realizovati, izabraće se oni koji to ne zasluţuju. Uopšte ne vjerujem!

Apsolutno! Budite uvereni, u ulici u kojoj ja ţivim u Klini/Klinë, ul. Bajram Curri imamo sedam

nestalih soba. Svaki put u vreme Bajrama... neprijatno se osećam da izaĎem na ulicu. U svojoj

ulici ne mogu izaći iz kuće nasmejan. Znamo da najveći respekt uţivaju deca, mi smo radnici

prosvetne zajednice i predajemo deci koja su ratna siročad, koja su ostala bez roditelja.Oni su

doţiveli tragediju.Naše poštovanje se ogleda u tome da i kada ništa ne zna od gradiva, iako mene

smatraju jednim od dosta strogih profesora, javno ću mu pred svima pokloniti ocenu i ustati i reći

ovo sam uradio zbog toga i toga, da i oni osete da imaju neku privilegiju u razredu. To je jedna

pomoć, mala ili velika, tolika kolika je! Ja novac ne mogu da mu ponudim jer ne radim u vladi.

Ovo je dovoljno. Bila je diskusija, upitali ste gospoĎu da li moţe da se suoči sa počiniocem

zločina. Ja na ovo ne znam da odgovorim, u stvari znam ih imenom i prezimenom nego se

plašim da ne ide na štetu Kosova ko je u Klini počinio zločine. Da li treba? Ukoliko se ukaţe

potreba, ja ću sve izneti imenom i prezimenom. Najteţe je prosvetnom radniku, teško je svima,

ali prosvetnom radniku koji igra ulogu radnika u edukaciji i prosveti i da ta osoba izvrši masakr,

kao što je počinio naš kolega sa kojim smo zajedno radili. Bio je istoričar zove se Dragomir

Pavlović. Masakr u Pustom selu/Pastasel, ne znam da li ovde ima prisutnih iz

Orahovca/Rahovec, znate za masakr kada je noţem isekao svoje kolege. Mi smo u selu

Kraljane/Kralan imali sreće jer je većinski deo radnika u prosveti bio albanski, inače bi ubio 500

naših. Da sada ja ne govorim pod čijom je naredbom izvršavao. Ti si bio u pravu kada si rekao:,,

Ja ne znam napraviti razliku izmeĎu srpske paramilitarne, militarne i vojne snage.“ Oni su svi bili

jedno, bezbedni i pod rukovodstvom na institucionalan način. Sa bojom, bez boje. Oni su

izvršavali naredbe, sve je išlo planski. Pogledajte samo koliko Srbija daje prostora publicitetu za

nešto što nije istina. Albanci nisu bili toliko moćni da učine nešto tako, ali Srbija svojom

politikom čini nemoguće stvari mogućim i moguće nemogućim. Ovu kuću koju nazivaju Ţuta

kuća u Albaniji na Draču, ne znam koliko pratite informativne medije i kakvu propagandu širi u

meĎunarodnoj areni. Gledajte! Da, raspravljalo se o tome, ali kao zna da nešto što je učinjeno, a

mi imamo argumente za to, i zaista se čudim, jer vi imate sve podatke, imenom i prezimenom,

rod, starosnu dob. Zapisi postoje. Nisam slučajno rekao, na primer, Komisija za nestale na nivou

vlade. Trebaju biti posebne osobe koje će voditi tu Komisiju, nemam ja ništa protiv vlade, ni

protiv njega što rukovodi, ali ni jedna dlaka mu ne fali, bogami za to prima dobru platu. Znaš ti

ovo! Ovo je bilo ovako! Za dobrobit Kosova, ponovo se izvinjavam prisutnima, za dobrobit

Kosova šta je dobro da se uradi, dobro je pruţiti naš doprinos. Izvinjavam se, više se neću javiti

za reč!

Nora Ahmetaj: Samo dva minuta. Vi ste upravo dirnuli u nerv ove debate i upravo ciljate baš

na sve tačke o kojima mi ţelimo da govorimo. Kada ste rekli da mi imamo te podatke.., da li

vlada ima sve te podatke, da li imaju humanitarne organizacije te podatke? Bekim je objasnio da

će Fond za humanitarno pravo brzo izaći sa knjigom sećanja za svaku pojedinačnu ţrtvu, punim

imenom i prezimenom. KMDLNJ ima te podatke. Vlada i vladina Komisija za nestale

svakodnevno vode razgovore sa Vladom Srbije o nestalim i masovnim grobnicama, takoĎe, imaju

te podatke. Zašto do sada nije bilo nikakvog uspeha?Nije pokazao rezultate ni UNMIK sa

pritiskom koji je vršio na zemlje kvinte, kako mi se čini ni EULEX ne moţe mnogo da vrši

presiju na Vladu Srbije. Upravo iz ovih razloga vidimo formiranje Regionalne komisije kao

najbolje moguće rješenje i vršenja pritiska meĎunarodne zajednice da vlade u regionu

32

potpišu meĎunarodni sporazum. Onda će moţda Vlada Srbije, priznavanjem ove Komisije biti

primorana da otkrije lokacije masovnih grobnica, jer podatke imamo i imaju i mnogi iz civilnog

društva ili vlade. MeĎutim, presija je bila nedovoljna i onda Regionalnim komisiju vidimo kao

našu jedinu i poslednju nadu. Naše je da pokušamo, a da li ćemo imati uspeha ili ne, ne moţemo

da znamo, ali ne moţe ni Regionalna komisija na primer da se odvoji i da se bavi… Naši

problemi su u direktnoj vezi sa Srbijom, meĎutim i Hrvati imaju direktne probleme i sa Bosnom i

sa Srbijom.Bosna takoĎe ima probleme i sa Hrvatskom, i sa Srbijom. Zatim, imamo poslednje

konflikte u Makedoniji i Slovenija je involvirana, jer je tamo sve započelo, tako da su meĎusobno

isprepletane i ne mogu neke stvari razjasniti jedni bez drugih.

Bekim Blakaj: U redu. Zahvaljujem se Nori. U istinu iz ovih diskusija moţemo izvući dosta

značajnih stvari. Vi ste gospodine slučajno spomenuli nešto što je veoma vaţno.Rekli ste da u

sastavu Komisije treba da su osobe koji će izneti imena.Jedna zasebna tema na konsultacijama je

bila da li Komisija, u nadi da će se formirati Regionalna komisija, u svom izveštaju treba da

iznese imena počinilaca zločina, da se imenuju kriminalci. Ponovo se vraćamo na iskustvo drugih

komisija. Većina komisija, moţda ne većina, ali nekoliko njih upravo su koristile ovo načelo i

izašle s imenima počinilaca zločina. MeĎutim, bilo je i komisija kojima je zabranjeno da se

javno iznose imena počinilaca zločina. Što se tiče REKOM-a, na svim konsultacijama, gotovi svi

učesnici su podrţali ideju da Komisija izaĎe sa punim imenom i prezimenom onih koji su

počinili ratne zločine. Normalno je da se ti zločini prethodno trebaju dokumentovati, treba

postojati dokumentacija, pisani dokazi ili očevici. Tako da ste vi dotakli jednu temu koja je zaista

značajna. Ja verujemda će se jedan deo političara ustezati, pogotovo u nekim drţavama da se

aplicira ovo načelo u izveštaju Komisije. Civilno društvo, odnosno mi koji smo započeli ovu

Inicijativu, insistiraćemo da se u izveštaju iznesu imena i prezimena počinilaca ovih ratnih

zločina. Verujem, da neko ţelida komentar na ovo. Izvolite! Molim vas, mikrofon za gospodina!

Selim Lokaj: U opštini Dečane/Deçan sam 2005. godine bio delegat u Skupštini opštine,

formirano je jedno telo koje je imalo zadatak da se bavi upravo problematikom o kojoj mi danas

raspravljamo. To je bila jedna komisija kojom sam ja rukovodio. Imam sve podatke o nestalim i

ubijenim u opštini Dečani. U to vreme sam izašao kao i onaj iz UNMIK-a administrator u opštini

Dečane i kada sam spomenuo da imamo sve zapisano on kaţe stani, za ovo se ide u zatvor. Nije

tvoj posao da iznosiš imena ko je počinio zločine, tvoje je samo da izvršiš registraciju ubijenih i

nestalih. Sećam se toga kao da je bilo danas, kada mi je rekao da zbog toga mogu da odem u

zatvor jer prvo sud treba da verifikuje da li su oni počinioci ili ne, a tek onda da publikuješ imena

u javnosti, jer rizikuješ povratak, onih koji to ţele. Kada čuju da si ga predstavio kao kriminalca

neće se vratiti, i onda ćemo imati jednu porodicu ili individuu manje koja je spremna na povratak

u opštini Dečane. Velika šteta!

Rona Nishliu: Da li još neko ţeli nešto dodati vezano na ovu temu? Da gospodine ! Izvolite!

Bislim Krasniqi: Ja sam Bislim Krasniqi, iz Gimnazije Sami Frashëri, profesor sociologije. Do

sada sam paţljivo saslušao sve sagovornike. Svako je sa svoga aspekta imao ponešto da kaţe. I

pored svega što je do sada rečeno ja sam došao do jednog zaključka. Ono što se vidi jeste to da

smo mi zakasnili za 11 godina. Pošto smo dosta u zakašnjenju onda svakako da ova Komisija

treba da se formira i svakako treba izvršiti izbor multi komesara- raznih profesija, bilo to da su

profesori, istoričari, sociolozi, filozofi i drugi. Znači da postoji jedna dobro pripremljena

struktura koja će moći da nas predstavlja svuda u svetu. Za ovu Komisiju koja treba da se formira

sigurno da će imati zacrtane kriterije kako treba da izgleda. Onda, ukoliko se formira ova

komisija će biti od velikog značaja, jer smo do sada imali slučajeve kada su mnoga svedočenja

data ranije, pred autoritetima UNMIK-a, postoje sumnje da su nestale. Zato sam ja za ovu

Komisiju, iako kasnimo sa njenim formiranjem, ali uprkos svemu tome ona je neophodna.

33

UtvrĎivanje kriterija o formiranju ove Komisije, prikupljanje činjenica i dokaza, a onda

najvaţnije je da imamo ţive svedoke, koji su preţiveli ove dogaĎaje. Ponovo treba da se filmuju,

jer ima svedoka koji su umrli i sa njihovom smrću su iščezli i mnogi dokazi. Treba da se filmuju

na neki drugi način da ostanu kako jedna vrsta argumenta. TakoĎe, Regionalna komisija će imati

regionalnu suradnju. Treba udruţiti snage da komisija bude na centralnom nivou bilo Kosova bilo

ujedinjena saradnja sa komisijom u Bosni, Hrvatskoj ili u Slovenij. Ukoliko to ne urade, neće

imati podršku Srbije. Ukoliko se ujedine snage i poslovna saradnja meĎu ovim drţavama koje

čine Regionalnu komisiju onda je to već druga varijanta. Pored toga potrebno je da drţave

suraĎuju meĎusobno i sa institucijama Evropske Unije i da zajedno izvrše presiju na vlade

drţava koje skrivaju činjenice. Na ovaj način se formira neka vrsta strategije da se donekle

dostigne naš cilj koji pokušavamo ostvariti. Ovo su neke od mojih preporuka koje su proizašle iz

ove diskusije. Zahvaljujem!

Rona Nishliu: Zahvaljujem se gospodinu! Nora ima nešto dodati.

Nora Ahmetaj: Gospodine Lokaj, vama se obraćam, ne samo vama već i gospoĎi u vezi sa

traţenjem oproštaja ili pomirenja. Na nekoliko konsultacija, ja namerno koristim izraz rat i

konflikt, suočavanje sa prošlošću, traţenje oproštaja. Jer su ukazala potreba za debatom na ove

teme koje su osetljive, kada je pogodan trenutak da se postaviti ovakvo pitanje i da se vidi kako

će reagovati oni koji su osetljivi na ove reči. Problem pomirenja, iskreno da vam kaţem ja po ceo

dan čitam jer sam pripadnik civilnog društva i samim mojim intenzivnim angaţovanjem na

konsultacijama u zadnjih dve godine videla sam da su članovi porodica ţrtvi, pogotovo kod

Albanaca i Bosanaca, ali i kod Hrvata i članova porodica Srba kada se spomene reč pomirenja

ima dosta oštrih reakcija i uočila sam da ta reč iritira ljude. Spomenuli ste traţenje oproštaja,

nevezano da li dolazi od stane institucija, od strane predsednika, vladinih zvaničnika ili počinioca

zločina ţrtvi .

Pre nekoliko meseci odrţala sam predavanje studentima Albancima, Srbima i HolanĎanima

upravo na ovu temu. Na engleskom jeziku pomirenje se kaţe recontiliation . I ja sam kao većina

od nas upotrebila reč pomirenje . Reakcije su bile .... kao aha ti mu pruţiš ruku pomirite se i

kaţeš mu oprošteno ti je, i praviš se da nije bilo ničega. Ne, to nije tako. . U katoličkom svetu,

bilo da je katolik ili protestant u pitanju, pomirenje ima jednu sasvim drugu religioznu konotaciju

i individualnog je karaktera. Oni reč pomirenje veţu za religiju, ja ţelim da ti oprostim, ili ja

ţelim da se pomirim sa tobom, ali kada se pominje pomirenje to je nešto sasvim lično. Pre

nekoliko dana pitala sam nešto svoju drugaricu u Egiptu, jer tamo vlada šerijatski zakon.

Postojala je komisija u Maroku i ona je poznata po svojom uspehu, jer se uglavnom bavila

nestalim osobama. Pitala sam svoju drugaricu: Šta vi podrazumevate pod tranzicionom pravdom

i kako se suočavate sa traţenjem oproštaja, da li kod vas postoji traţenje oproštaja i kako se vi

suočavate sa pomirenjem. Odgovorila mi je da kod njih postoji šerijat. Ukoliko kriminalac udari

dete automobilom ili izvrši zločin nad detetom, roditelji deteta ili počinilac zločina će polagati

račune porodici, a ne instituciji. Tamo porodica ima monopol ili pravo na praštanje ili da traţi

polaganje računa, a institucije će se uključiti samo onda ako to zatraţi porodica. Znači da je

traţenje oproštaja i pomirenje u različitim kulturama različito. E sad, čitajući literaturu, iako naše

društvo pretenduje demokraciju na osnovu nekih standarda demokratskih liberalnih drţava. U

literaturi sam pronašla šta se podrazumeva pod procesom pomirenja. Ne podrazumeva se da

suočimo počinoca i ţrtvu i da im kaţemo ajde sad naĎite neki sporazum kako da podelite

odgovornost i da li mu se prašta ili ne. To je proces koji sa legalne strane i pored sudstva koje će

obaviti svoj dio posla i osuditi izvršioca zločina, podrazumeva jedan stadijum kada su društva u

stanju da dijalogom komuniciraju jedni sa drugim i da osete tu bol jedni drugima. Ovo je proces

koji zahteva dosta vremena. Ovo se podrazumeva u tranzicionalnoj pravdi kao pomirenje.

34

Gospodin je rekao u Klinu se vraćaju ili ne vraćaju Srbi? Vraćaju se i u Dečane. Vi ste sami

naglasili da i vi doţivljavate njihov povratak kada sve to posmatrate sa strane. Ali sama činjenica

da se oni vraćaju, a vi ne uzimate zakon u svoje ruke da se osvetite, nego se nadate da će oni

sami jednog dana doći i zakucati na vaša vrata i traţiti oproštaj. Ali i društvo treba da radi upravo

na tom pitanju, jer ovo je jedan proces, smatra se da je proces pomirenja. Ja koristim priliku da

vam se izvinim ako su moja pitanja bila direktna, oštra, moţemo reći i provokativna, jer ja lično u

porodici nemam nestalih i ubijenih članova porodice, ali verujte mi to nije bio cilj.

Selim Lokaj:Nora ukoliko promeniš profesiju zaista bi bila dobar predavač, jer si na perfektan

način upotrebila metodu provokacije da bi stigla do cilja. Da se postigne uspeh ponekad treba

upotrebiti i provokaciju. Iskreno, provokacija u ovoj formi je jedna od najomiljenijih metoda da

se izazovu i izvrši presija na učenike. Ja sam vam zahvalan. Ja sam protiv svih onih koji su na

palim ţrtvama i njihovim krvnim zrncima,a bez i jedne ogrebotine su prošli, danas oni imaju

veliku moć i ne obaziru se uopšte na porodice, a mi im trebamo oprostiti. Pitao me je gospodin o

njegovom bratu od strica. Njegova deca, ima dvoje bratove, i dvoje svoje dece. Jedno od brata i

njegovo su preţivjeli, a treći se vodi kao nestali. Ja mogu da skupim snage pa i da kaţem da

opraštam, ali brat od strica kaţe - nikada. Ti misliš da ja imam pravo da u ime Isufa Lokaj, koji ti

je bio profesor, da kaţem da. Moţda bih i rekao svakome kome sam nešto učinio, jer sam to

traţio. 123 osobe smo bile u Gimnaziji Braća Frashëri, imali smo jednog Srbina. Svi smo

govorili srpski iz poštovanja, a on je 123 nas otpustio sa posla i gimnaziji promenio gimnaziju u

tehnički centar. Danas on doĎe sa rukama u dţepovima ili iza leĎa i vrti se okolo iz prodavnice u

prodavnicu, i zapitkuje mladiće ili nove stanovnike, da li ga se sećaju. Da, da znam ja tebe jer je

zbog tebe umrlo Dečane/Deçan. Iskreno vam kaţem, ne znam ga jer je Dečane/Deçan umrlo, jer

za vreme 1999. godine ili 2000. godine da si mu poklonio ceo svet ne bi se usudio da doĎe čak ni

sa Španjolskim bataljonom u Dečane/Deçan. Ne, ne! Izvinjavam se!

Hilmi Morina: Hteo sam repliku! Gledajte, što se tiče povratka, prvi eksperiment je izvršen u

Klini/Klinë. Da ti odgovorim konkretno na pitanje, ponovo se izvinjavam ali mi diskutujemo na

naučnom i na humanitarnom nivou i bez pogrešnih shvatanja. Danas kada ih gledam, on je

najveći ekstremista, onaj istoričar tamo, on je jak i okreće glavu na drugu stranu, kao da ne vidi ih

i a poznaje. Htio sam jednom iskreno da vam kaţem da stanem sa jednim, ali mi nisu dali

drugovi, da se pozdravimo i da mu kaţem da li on zna ko je bio? Da li on zna ko sam sad ja? Da

li vidi kako su se promenili odnosi. Idu spuštene glave kao psi. Ali šta da radimo, bilo bi dobro

kada ni jedan Srbin ne bi ostao na Kosovu...Drugo je ovi novi što dolaze, njih ne treba mešati.

Jedno je kada doĎu a, drugo kada ostanu, šta da se radi? Jer svi oni koji dolaze, došli su samo sa

jednom namerom da prodaju imovinu i da beţe. Moţda vam se ne sviĎa ova Koalicija koja je

jednaka za sve i za Srbe i za Albance, i za Rome i druge, takva je funkcija ovog udruţenja. Još

jednom vam ponavljam, nadam se da ćete imati smelosti i načelno izneti činjenice, kritike pred

autoritetom i da iznesete sve. Jer u demokratskim zemljama, o tranzicionoj fazi nisam ţeleo da

govorim, jer smo mi Albanci u tranzicionoj fazi. U demokratskim zemljama ovakva civilna

udruţenja mogu poljuljati temelje jednoj drţavi. Je li tako ili nije? Mi sada ne govorimo o

problemima koje smo sami prouzrokovali . Niko nije otvorio diskusiju oko prava ţena. Da li

postoji nasilje u porodici, nasilje nad decom, niko nije govorio o tome. Koliko smo mi za pokret

ţena, znaju moje kolege započet je 1600. godine kada su se ţene organizovale i podigle glas za

svoja prava. Sada u mojoj kući još uvek ne postoji ravnopravnost polova, jer ustanem i kaţem

znate li vi ko sam ja, sednite tamo i ćutite! Zahvaljujem!

Bekim Blakaj:Zahvaljujem se! Htio sam kratko da se nadoveţem. Često skrećete sa teme.Proces

povratka je nešto sasvim drugo i zakonom je zagarantovano pravo na povratak. Plašim da mi kao

graĎani često nismo dovoljno svesni da i kada postoje činjenice o kršenju zakona, u sadašnjosti ili

35

u prošlosti, nismo uvek spremni da pruţimo dokaze.Znači, molim vas razgraničite pitanje

povratka i pitanje ratnih zločina. Definitivno, mi kao društvo smo jako malo učinili, pogotovo

institucije koje su odgovorne za ovo, za procesuiranje ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih

prava. Mi kao organizacija za ljudska prava nemamo ništa protiv povratka, jer je to

zagarantovano pravo i svako treba da se vrati u svoje mesto. MeĎutim, ukoliko neko ima

činjenice ili dokaze protiv nekoga za počinjene zločine, on je zakonom otvori proces za podizanje

optuţnice i procesuiranje predmeta. Zamolio bih vas ukoliko se niste puno umorili, ukoliko

imate još malo energije, da se vratimo na temu. Potegnula su se mnoga pitanja u vezi sa

Komisijom. Ali se o njima samo površinski diskutuje..., pitanje izbora komesara, sastav Komisije

pitanje koje se ovde nije spomenulo. Ideja je bila, ponovo se vraćam na iskustvo drugih komisija,

jer ni jedna komisija nije slična drugoj, svaka je imala svoje specifičnosti. MeĎutim, iskustvo

komisija koje su formirane završile su svoj mandat, pokazale su da komisija treba da ima cilj ili

specifičan zadatak da se bavi zločinima u odreĎenom specifičnom vremenskom periodu.Na

primer, Nora je spomenula slučaj Maroka, koji je bio dosta uspešan u pronalaţenju nestalih

osoba, masovnih grobnica. Jer je mladi kralj formirao ovu komisiju da se suoči sa zločinima koje

je počinio njegov otac za vreme njegove vladavine i sigurno da su institucije imale podatke o

lokacijama masovnih grobnica. Samo 40 tela je ostalo neidentifikovano, sva tela su

identifikovana. MeĎutim, ista komisija nije smela, u vreme njenog formiranja postojao je član

na osnovu kojeg se ne smiju pominjati imena onih koji su počinili zločine. Što znači da je uvek

postojao neki kompromis. Zahvaljujem! Dakle, kompromis sa onima koji su traţili formiranje

komisije i vlade, predsednika, u ovom slučaju sa kraljem koji je formirao komisiju. Spomenuo

sam vremenski period, jer su oni istraţivali počinjene zločine u periodu od 30 godina.Ideja

Koalicije koja rukovodi ove debate o Regionalnoj komisiji je da istraţivanje obuhvati vremenski

period od 1991. do 2001. godine. Normalno, debatuje se još o ovome. Zašto baš taj period?

Ukoliko se vratimo dosta unazad sa istraţivanjem neće biti dovoljno vremena za istraţivanje, jer

Komisija ima odreĎen vremenski period od tri godine i pola godine za sastavljanje izveštaja, neće

moći obuhvatiti sve. Ţeleo bih od vas da čujem da li imate neki komentar na ovo što sam rekao

i u vezi sa pitanjem kojim će se vrstama zločina baviti Regionalna komisija. Sigurno da su

primarni nestale osobe, ubistva, poimenična registracija ţrtava što je jako značajno. MeĎutim, za

vreme konsultacija imali smo razne predloge, a jedan od njih je da se komisija bavi i uništenom

imovinom. Bilo je dosta specifičnih zahteva, odrţane su konsultacije na kojima su učestvovale

osobe kao što su ratni zarobljenici po logorima, ovakvih mesta na Kosovu nije bilo, ali je bilo

političkih zatvorenika, kao slučaj gospodina Lokaj. Logoraši su na konsultacijama insistirali na

tome da i ovo razmotri Komisija. Ove dve teme, i vremenski period, sam izdvojio, kojim ratnim

zločinima treba da se bavi Komisija? Izvolite, slobodno moţete dobiti reč!

Nexhmi Ganiu: Vidite, u okviru ustava, jako lepo se pominje imovina. Uzet ću jedna primer,

Letonija i Litvanije su zemlje članice NATO pakta, članice Ujedinjenih nacija. Litvanije u svom

Ustavu Rusima koji ţive u Litvaniji zadnjih 100 godina ne priznaje ni imovinu, ni drţavljanstvo.

Sankcionisali su je Ustavom, a ista zemlja je član NATO-a i član celokupnih evropskih

mehanizama. Kod nas je srpska okupacija zakonodavna kao i sve transakcije imovine, koje se

vrše izmeĎu Albanaca i Srba za stanove ili zemljište. Danas se Srbima dozvoljava pravo pristupa

albanskoj imovini koja je oduzeta za vreme Miloševićevog sistema. Kao prvo, naša elita nije

pravno proglasila nezakonit Miloševićev sistem na Kosovu. Ovo je stvar eksperata. Ja sam se

suočio i sa sudstvom i sa osnivačima Ustava. Uţasno je to šta su oni uradili. Danas se Srbin vraća

u stan, vrati se iz Srbije na ono što je oduzeto za vreme Miloševićevog reţima, ono što su Albanci

znojem stvorili, sad to njemu pripada. Dok mi ovde imamo ozbiljnih problema sa imovinom. To

je pitanje zakonodavstva, ovim treba da se bavi Ministarstvo pravde. Mislim, da je vama glavni

36

problem pronalaţenja nestalih osoba i zločini koje je Srbija u kontinuitetu vršila na Kosovu.

Imovina je institucionalna stvar, oni koji se trebaju baviti ovim pitanjem su drugi, a plaše se

suočavanja sa ovim problemom.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se! Hvala na predlogu i slaţete se da Komisija obuhvati i pitanje

imovine.

Nexhmi Ganiu: To je kardinalno pitanje, gospoda koja su u vladi treba da se bave ovim

problemima. A oni su uopšteno zanemarili ovaj problem.

Naše institucije snose odgovornostza Kosovo, Srbija će ovde da otkopava još hiljadu godina u

ime crkve. Nezavisne drţave imaju autokefaliju, ima je i Crna Gora. Onog dana kada je Crna

Gora proglasila svoju nezavisnost onaj princ Pavle je morao da prespava na granici jer mu Crna

Gora nije dozvolila ulazak. Ti si formirao nezavisnu drţavu, a nisi nezavisno pravoslavno

izaslanstvo. Faktički gledano, ti kao drţava nemaš nezavisnost. Upravo se ovo dešava, jer naše

voĎe nemaju dovoljno znanja a s druge strane nas predstavljaju mladi kuleri. Toliko sam imao.

Izvinjava se!

Rona Nishliu: Samo izvolite!

Hysni Raci: U redu, ja zaista cenim kritička mišljenja. Danas ova kritička mišljenja su sa nekim

novim normama. Mi iz Kline/Klinë smo dosta govorili na ovim konsultacijama. Mi izlazimo iz

teme, kolega koji traţi novac za slobodu i pravo ţena, pravo ţena je postojalo za vreme srpske

vladavine. Molim vas, nemojte da se udaljavamo od teme, dajte da debatujemo...

Nora Ahmetaj: Ne, bez obzira na to, ţene su deo društva, i u poslednjem ratu su bile doista

obuhvaćene u velikoj masi, jer je nad njima izvršeno nasilje. To je zločin nad ljudstvom. To je

zaseban vid zločina i upravo zbog toga treba ga adresirati. Bila je reč o pravu ţena, jer je to deo

tranzicije, i svakako postoje organizacije koje se bave podizanjem svesti kod ţena, kao i kod

muškaraca, ali sam ja mislila samo na nasilje nad ţenama. Nasilje nad ţenama treba adresirati.

Broj nasilja nad ţenama u Bosni je dosta velik. Nismo naglasili još jedan elemenat; ukoliko se

Komisija formira, ţene koje su bile zlostavljane još jednom će morati svedočiti. Onda, komesari

će raditi sa ţrtvama, ne samo sa ţrtvama koje su doţivele različite oblike nasilja, nego i sa

ţenama. Sa tim ţenama će raditi psiholozi jedno vreme i ţene mogu razmisliti i odlučiti da li će

javno svedočiti pred Komisijom ili će njihovo svedočenje ostati poverljivo. Imamo primer u

Juţnoj Africi,gde su ţene svedočile javno, i mogu vam reči da je bilo jako teško to uraditi. Dugo

radilo sa njima da psihički ojačaju i svedoče, ali efekat je bio snaţan jer su nove generacije, ne

samo oni, u Juţnoj Africi nego je čitav svet video šta je aparthejd uradio. Nove generacije će

naučiti lekciju koja je bila dosta snaţna. Na VI Forumu koji je bio u Novom Sadu o tranzicionoj

pravdi pre dva meseca videli smo, verujte mi i ja po prvi put prisustvujem javnom svedočenju, tri

silovaneţene iz Bosne i Hrvatske. Bilo im je bilo jako teško, ne mogu da vam objasnim u kojem

su one stanju bile dok su puna tri sata govorile spuštene glave. Ovo je onaj deo koji sam ja uzela

za primer zašto i ţene treba da budu uključene i moramo se baviti nasiljem nad ţenama, jer su

one najvitalniji deo društva. Nisam mislila u smisli podizanja kapaciteta, jer je ovo nešto sasvim

drugo.

Hysni Raci: Izvinjavam se, ono što ste sada vi izneli je zaista istina i nisam izgleda pogodio

temu. Sada ţelim da se fokusiram na temu, jer ukoliko je neko za slobodu Kosova platio mnogo

više, kao što su pali borci, najveći teret su nosile ţene Kosova.

Mi smo svedoci da su ţene imale porodice. Istina je, ali tema je nasilje, srpski teror nad

kosovskim ţenama. Ovo nasilje nije prisutno samo u ovom poslednjem ratu. Dajte da se sad

okusiramo na ono šta treba mi da uradimo. Da izvršimo izbor adekvatnih osoba, jer sam i ja za

ovu Inicijativu, ali ne za Inicijativu koja će ostati samo na papiru ili kako nam se dosta puta

dešava i sa ostalim nevladinim organizacijama da se krene sa jednom dobrom inicijativom, radi

37

se dobro i čim sve treba predloţiti vladi ili sve propadne ili se pridruţe vladi. Imamo X takvih

slučajeva kada osoba odabere da brani ljudska prava, čim ode tamo, dobije dosta dobru platu,

dodele mu dobro nameštenu kancelariju i više se ne bavi ovom temom. Tu leţi problem. Znači

treba nas predstavljati dostojanstveno, ima takvih ljudi, i neka na prvom mestu bude kvalitet.

Moţe se desiti da pošaljemo osobu negde gde treba da nas predstavlja, a ta osoba nije uopšte

upoznata sa tim problemom.Ja sam se sav najeţio kada su pred nama izneli sve ono što su

doţiveli ona koleginica i ovaj kolega tamo. Jer direktor zatvora u Dubravi je bio Gani

Ahmetxhekaj i kada ponekad prepričava ja zaista ne mogu to da slušam šta je on sve video i

preţiveo. Ovo je nešto sasvim drugo, ali vas još jednom molim da razmotrimo konkretne stvari,

idemo samo sa onim konkretnim.Ja nisam uradio neki veliki posao, uzimao sam izjave,

fotografije, snimio film u trajanju od 12 sati sa ratnog terena. Sve ovo sam izloţio i vladi. Ja

nisam smeo da podignem optuţnicu nego su mi predloţili da to za jedno vreme sklonim. Nisu

hteli, jer kada jednom sedneš na mekanu fotelju sve zaboraviš. Jako je loše što ovako govorim ali

imam svedoke. Imam dokaze, listu imena, i nekoliko puta sam pokušavao po raznim mestima u

Klini...ne u centru ljudi koji su mi traţili, dostavio sam im dokaze: Srbi se nisu vratili. Nemam

ništa protiv povratka, ali se nisu vratili zločinci, jer moţda i treba da se vraćaju, ali ipak ne oni

koji su izvršili ratne zločine. Izgubili smo 1600 osoba, najbliţih, ovo je jedan meĎu najvećim

zločinima. Tako da mislim da mi treba prvenstveno da se fokusiramo na pronalaţenju nestalih,

njihovih ostataka da izvršimo presiju da nam ih vrate, da vi zajedno sa našom vladom izvršite

pritisak, sve dok ih ne vrate. Još jednom se izvinjavam i zahvaljujem na strpljenju!

Ymer Tifeku: Sledeće pitanje, jer je prošlo dosta vremena da nisam zatraţio reč pa osećam da

sam ostao uskraćen da dam odgovor.

Bekim Blakaj: Ne, izvinjavamo se duţni smo vam ostali jedno tehničko objašnjenje.

Konsultacije se snimaju, zatim pravimo transkript svega onoga što ste govorili na ovim

konsultacijama pa nam je potrebno da znamo ko je šta rekao. Izvinjavam se!

Ymer Tifeku: U redu. Zahvaljujem! Htio sam samo da predloţim onoj gospoĎi ili gospoĎici

tamo koja je uvodničar, jer izgleda da imamo konceptualne probleme. Dosta često smo pomenuli

izraz nasilje nad ţenama. Molim vas, nemojte mešati izraze jer imamo problema i sa učenicima u

školi. Ne kaţe se nad ţenom nego se kaţe nad ţenskim rodom, jer je svaka ţena ţensko, ali

ţensko nije ţena, a ovde je bilo nasilja nad ţenskim rodom. Na kraju krajeva postoji pokret

feministkinja a ne ţena. Ovaj izraz je korišćen iz rečnika stranih reči, samo je kopirano i

interpretirano tako, ali kod nas treba da znamo da je drugačiji mentalitet i posebna kultura.

Rečeno je mnogo toga, Inicijativa je dobra, nadam se da će funkcionisati.Uklonio sam nekoliko

sumnji, neće biti jedna farsa kao što smo imali sa modulima ili sa onim nastavnim planom. Ja

sam tri, četiri dana doţiveo veliku traumu jer smo bili tutori, imali smo Srbe iz Bosne, Sandţaka,

Vojvodine, Srbije, Makedonije koji su se nadvili nad nama kao orlovi kao da smo mi divljaci

Evrope. Plašim se da ista sudbina ne zadesi i naše predstavnike tamo na nekom meĎunarodnom

forumu, ukoliko odu osobe koje su nepripremljene. Kod nas ne postoji unutrašnji dijalog sa

institucijama, mi smo pred svršenim činom. Nemojte misliti da će biti izabrane osobe koje

zasluţuju jer će postojati filtracija sistema ekstremnih srazmera u svakom pojedinačnom slučaju,

i u detalje. Biće vazali institucija, i ovo me navodi da sumnjam da posao koji smo danas uradili i

koji moţemo da uradimo i sutra, je uzaludan. Dakle, problem je političke prirode, nemojte se

zavaravati, problem je zato što Srbija igra diplomatski. Objavila nam je diplomatski rat, vrti svet

oko malog prsta, ometa priznavanje nezavisnosti Kosova, a mi se ovde pretvaramo da treba da se

pomirimo sa nekim. Problem pomirenja nije na nivou špjedinca. Ovo je ozbiljan problem. Pitanje

oko pomirenja treba da se razmotri u okviru dva naroda, dve vlade, dve drţave, onda će sve doći

sui-generis, sve na svoje mesto.

38

Sve što se na Kosovu dešavalo posle rata je došlo izvana, odozgo, politički sistem ga naziva

instalirana demokracija. Ţele da nam instaliraju i ovaj instrument. Ovo je instrument

najekstremnije vrste koji će se desiti na Balkanu. Onda da kaţemo ljudima - ne. Sve dok srpski

narod … pravoslavna crkva, srpska vlada, sve dok meĎunarodno ne priznaju krivicu za počinjene

zločine i dok se ne distancira od pravoslavne crkve o upotrebi fašističkih izraza. Jasno je da su tu

ponovo isti ljudi, isti narod sa genetskim predispozicijama, i osobe koje će se sutra vratiti ukoliko

im se pruţi prilika i učini će još veća nedela.

Nora Ahmetaj: Moţe li samo jedno pojašnjene?...instalacija odozgo o konceptu Regionalne

komisije...

Ymer Tifeku: Čini mi se da je i ovo deo politike. Zaista mi je nezgodno, ali na osnovu onoga što

sam ovde mogao da uočim i pročitam, čini mi se da je i ovo jedna igra, igra koja je takoĎe

instalirana odozgo, moţete biti samo gubitnici, dobitnici nikada.

Shaban Terziu: Ja sam prosvetni radnik, zovem se Šaban Terziu i dolazim iz nevladine

organizacije Lensdoven iz Gnjilana/Gjilan. U Koaliciji sam od njenog samog osnivanja, Iskreno

vam kaţem, nisam imao nameru da govorim, ponavljam, izašli ste skroz iz teme i to me je

podstaklo da se javim za reč. Nije gospodine odozgo. Moja organizacija je neprofitabilna, nemam

ubijenih i nestalih članova porodice. Bio sam u Americi i tamo postoji jedna izreka: Oprosti mu,

ali nemoj zaboraviti. Odozdo je sve krenulo, koliko ja znam, moţda zna i gospoĎa koja nam je

ispričala za svoga supruga što je i mene zaista pogodilo. Ne moţe ni moju muku da zna niko ko

nije osetio taj materijalni gubitak, ni ja gubitak njenog člana porodice. Treba da krenemo odozdo.

Treba da govorimo o ţrtvama, materijalnim gubicima, nestalim osobama, palim borcima, na

otkrivanju masovnih grobnica ostavimo političku pozadinu. Idemo odozdo, da se razumemo,

ponovo kaţem dajte da ne prelazimo sa teme na temu. Dajte da se fokusiramo i napravimo jedan

rezime pa da krenemo sa konkretnim stvarima. Ostavite po strani politiku. Ovde je najmanje

umešana politika.Ja sam bio i van Kosova sa ovim panelistima REKOM-a, nije ništa u vezi sa

politikom iskreno vam govorim, budite uvereni. Nisam prosvetni radnik.

Sehare Krasniqi: Neću da ulazim u to što se već nekoliko puta do sada ponovilo. Kada je reč o

traţenju oproštaja odnosno o pitanju koje ste mi postavili. U vreme Antona Čete koji je radio na

pomirenju onih koji su bili pod krvnim zavetima. Mi svi znamo da je bilo mladića, sinova

jedinaca i majki koje nisu dugo vreme praštali, a njihov neprijatelj je bio Albanac. Kada je došlo

konačno vreme da se ukinu krvni zaveti i da se porodice pomire sigurno su sa velikom boli rekle

u redu opraštam, ali krv opraštam u čast Kosova. Ovde se govori o pomirenju, traţenju oproštaja i

o drugim stvarima. Kome da oprostimo, kome da kaţemo, kome da se obratimo? Kome? Sa

jednim velikim znakom pitanja. Traţenje oproštaja, traţenje oproštaja! Nekoliko puta ste

pominjali ali od koga da se traţi oproštaj? Neću ja ni stići na red, pa ni on, da zahtevamo traţenje

oproštaja. Nas neće ni pitati, drţava donosi odluku, oni gore donose odluke. Ona narodna

poslovica: Veliki jedu jabuke, malima trnu zubi. Znači ovo je nešto što neće biti rešeno kao

problem. Mi samo raspravljamo, diskutujemo koliko moţemo, ali definitivan odgovor ne

moţemo da damo. Toliko sam imala da kaţem!

Bekim Blakaj: Danas smo se zaista umorili i čini mi se da je ipak malo pretoplo. Ţelim da se

zahvalim svim učesnicima. Mislim da su konsultacije bile konstruktivne i prvi je put da se odrţe

konsultacije sa prosvetnom zajednicom koja edukuje mlade naraštaje. Uvideli smo da su nam

neophodne i vaše sugestije, predlozi kritike koje će nam dobro doći i uzeće se u razmatranje.

Verujem da će te materijal poneti sa sobom, i prelistati i moţete nas kontaktirati u bilo koje doba

ukoliko uvidite da je ova Inicijativa dobra za naše društvo. Uvek ste dobrodošli da nam se

pridruţite i pruţite podršku. S druge strane, mi ćemo vas redovno obaveštavati, sad već imamo

vaše kontakte, za svaki novi prispeli materijal. Nora je pomenula Nacrt modela Regionalne

39

komisije, tako da ćemo ga podeliti sa vama i nadamo da će iza biti vašikomentari, jer su od

velikog značaja za nas.

Još jednom ţelim da vam zahvalim! Dozvolite mi da vam oduzmem još samo jedan minut.

Upravo smo u fazi odrţavanja konsultacija sve do kraja ove godine na nacionalnom nivou sa

raznim grupama civilnog društva na Kosovu, ali i na regionalnom nivou. Sa druge strane

početkom juna, za nekoliko dana, započećemo medijsku kampanju za pruţanje podrške šireg

društva. Meseca marta iduće godine krenuće kampanja prikupljanja potpisa. Ideja je da se prikupi

ukupno 1.000.000 potpisa iz zemaljama u regionu. Nora vam je na početku konsultacija jako lepo

objasnila da će se svi potpisi deponovati i biti jedna vrsta garancije za nas, civilno društvo, da ne

dozvolimo vladi da sama donosi mandat, da ne dozvolimo da instaliraju svoje ljude u Komisiju.

Znači ovo je neka vrsta našeg instrumenta, naš mehanizam za odbranu nezavisnosti Komisije,

koja će biti formirana.U šta se iskreno nadam!