Nacrt istraivanja

Nacrt istraivanjaZadovoljstvo ivotom i optimizam-pesimizam kod studenata iz nepotpunih i potpunih porodicaAnaliza i sinteza svih informacija koje posedujemo o pojavi koja je predmet istraivanja.Kako su tom problemu pristupila ranija istraivanja. Da li su rezultati bili jednoznani, protivureni? Postoje li pitanja koja su ostala otvorena? Diskusija rezultata, objanjenja i kompletan metodoloki deo moraju biti u logikoj povezanosti sa teorijskim delom.

Teorijski deo istraivanja 1. ZADOVOLJSTVO IVOTOM

1.1. Koncept zadovoljstva ivotom (istorijski osvrt, definicije koncepta)1.2 Teorije i modeli1.3 Problemi merenja zadovoljstva ivotom

2. OPTIMIZAM I PESIMIZAM

2.1. Koncept optimizma i pesimizma (istorijski osvrt, definicije koncepta)2.2 Teorije i modeli

3. PORODICA3.1 Pojam porodice3.2 Istorija porodice3.3 Psiholoke teorije porodice3.4 Funkcije porodice3.5 Struktura porodice3.5.1 Potpuna porodica3.5.2 Nepotpuna porodica 2. Empirijski deo istraivanja2.1 Problem istraivanja

Formulacijom problema uspostavlja se odnos izmeu realne drutvene pojave, problema koji se javljaju u vezi sa tom pojavom, naunog i drugog saznanja o toj pojavi, odnosno problema i predmeta istraivanja. U tom smislu se izdvajaju delovi, dimenzije i svojstva pojave koji se mogu odrediti kao problem koji treba reavati. Najei nain manifestovanja problema istraivanja su: kontradiktorni rezultati ranijih i aktuelnih istraivanja, uoavanje praznine u naem znanju i postojanje neobjanjenih injenica.

Kako do sada nismo naili na istraivanja koja bi se bavila konceptom zadovoljstva ivotom i optimizma-pesimizma na uzorku studenata a u zavisnosti od toga da li dolaze iz potpunih ili nepotpunih porodica, problem ovog istraivanja odnosi se na ispitivanje izraenosti razlika u zadovoljstvu ivotom i optimizma-pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica.

Primer:2.2 Znaaj istraivanjaTeorijski znaaj istraivanja: Ovo istraivanje trebalo bi da doprinese boljem razumevanju koncepata zadovoljstva ivotom i optimizma-pesimizma, njihovoj eventualnoj povezanosti, a sve to u kontekstu ispitanika koji dolaze iz potpunih i nepotpunih porodica.

Praktini znaaj istraivanja: Uzimajui u obzir specifine okolnosti u kojima se formira i razvija linosti iz nepotpunih porodica, korisno je ispitati odnos zadovoljstva ivotom i optimizma-pesimizma. Nova saznanja mogu biti koriena u psihoterapijskom i savetodavnom radu sa studentima koji dolaze iz ovako struktuisanih porodica. 2.3 Ciljevi istraivanjaOpti cilj:Utvrditi da li postoji statiki znaajna razlika u izraenosti zadovoljstva ivotom i optimizma-pesimizma kod studenata iz poptunih i nepotpunih porodica.

Specifini ciljevi:1. Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti zadovoljstva ivotom kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica.2. Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti optimizma-pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica. 3. Utvrditi da li postoji povezanost zadovoljstva ivotom i optimizma i pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Varijable istraivanjaNezavisne varijable: Pojave za koje se zna ili pretpostavlja da prethode drugim pojavama, da su njihovi antecedenti ili uzroci. U psihologiji, to su najee razni aspekti fizike i socijalne okoline (zanimanje, obrazovanje, socijalni kontekst itd.)

Zavisne varijable: Pojave koje elimo da upoznamo, razumemo, objasnimo. U psihologiji su to najee razni oblici ponaanja, osobine linosti, stavovi itd. One su efekat, posledica dejstva zavisnih varijabli.

Kontrolne varijable: One varijable ije dejstvo (varijaciju) elimo da iskljuimo time to emo je drati konstantnom. 2.4 Varijable istraivanja

Nezavisna varijabla: Struktura porodice (ukratko opis varijable,dimenzije, nivoi)

Zavisne varijable: Zadovoljstvo ivotom Optimizam pesimizam (uratko opis varijabli, dimenzija, nivoa).Kontrolne varijable: PolGodine starostiStarost ispitanika kada je porodica postala nepotpuna.2.5 Instrumenti

Operacionalizacija varijabli Opis instrumenata (broj ajtema, tip skale,sub metrijske karakteristike testa) Da li je vrena adaptacija testa?

Zadovoljstvo ivotom operacionalizovano preko skora na Skali zadovoljstva ivotom (Penezi, 2002). Skala se sastoji od 20 stavki. Sedamnaest se odnosi na procenat globalnog zadovoljstva, dok tri slue za procenu situacijskog zadovoljstva. Ispitanici odgovaraju zaokruivanjem odgovarajueg broja na skali likertovog tipa sa 5 podeoka, a ukupan rezultat se dobija kao linearna kombinacija procena. Skala optimizma-pesimizma/ O-P Skali (Penezi, 2002). Skala sadi 14 ajtema, 6 za procenu optimizma i 8 za procenu pesimizma. Skale su likertovog tipa sa pet stupnjeva. Upitnik o sociodemografskim podacima i kontrolnim varijablama.

2.6 Hipoteze

Opta hipoteza: Postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti zadovoljstva ivotom i optimizma-pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Specifine hipoteze:

Specifine hipoteze1. Postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti zadovoljstva ivotom kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica.2. Postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti optimizma-pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica. 3. Postoji povezanost zadovoljstva ivotom i optimizma i pesimizma kod studenata iz potpunih i nepotpunih porodica.

2.7 Uzorak

Uzorak istraivanja je prigodan i ini ga 150 ispitanika oba pola, studentske populacije. Ispitanici su razliite starosti od 20 do 28 godina, razliite strukture porodice.

Prikupljeni podaci obraeni su u standardnom statistikom programu SPSS 20.0. Od deskriptivne statistike koristiemo procente i aritmetiku sredinu, a od statistike zakljuivanja Hi kvadrat test, t - test i analizu varijanse.

2.8 Obrada podatakaNavoenje literaturePostoje dva naina navoenja literature: 1. Harvard metodMoe se navoditi ime autora i godina izdanja nakon teksta: Neke studije ukazuju na nagraujui efekat novine kod majmuna (Butler, 1953).Moe se navoditi broj pod kojim se data referenca nalazi u spisku literatrue na kraju rada: Nagraujui efekat novine kod majmuna jasnije je demonstriran u studiji koju je izveo Batler [22]. Nagraujui efekat novine kod majmuna jasnije je demonstriran u studiji koju je izveo Batler22.2. FusnoteU dnu strane je dat tekst koji sadi referencuOvaj pristup je nepratktian i i uglavnom se vie ne koristi

NAPOMENA: kada jednom prihvatite odreeni nain navoenja literature, morate biti konzistentni i koristiti ga kroz ceo rad. Referentna literatura u okviru tekstaReferencu za izvor naovdite u prvoj reenici u kojoj se mogu nai informacije iz tog izvora (ne, na primer, na kraju pasusa).

Konkretna forma citata moe varirati, ali ipak postoje opta pravila:1. Kada autorovo ime nije pomenuto u tekstu, ono se zajedno sa godinom izdavanja ukljuuje u onaj deo rada u kome se navodi literatura U skladu sa ovim stanovitem su nalazi da stres u toku razvoja moe izazvati manje anomalije na licu (Hoyme, 1994).

Predstava o granici razvila se iz ideja o prirodi i civilizaciji koje se javljaju paralelno, ali koje su kontradiktorne (Smith, 1954, str. 305).

2. Kada je autorovo ime pomenuto u tekstu, u zagradi se navodi samo godina izdanja (ime se ne ponavlja) Ova pretpostavka potvrena je istraivanjem Kownera (1996) u kome je pronaeno da se privlanost starih lica poveava kada se ona uine simetrinim. 3. Kada izvor ima dva autora, ukljuite oba prezimena u referencu. Studije asimetrije sa prirodnim licima (Grammer & Thornhill, 1994) ukazuju na to da je simetrija lica u pozitivnoj korelaciji sa privlanou i kod mukih i kod enskih lica.

4. Kada izvor ima tri ili vie autora, sva prezimena se naovde samo pri prvom pozivanju na referencu; kasnije se iza prezimena prvog autora pie i sar. NAPOMENA: ova skraenica se koristi ak iako se radi o referenci na engleskom jeziku koja nije prevedena na srpski jezik. Pogreno je stavljati et al. - od latinskog et alii to znai i ostali ljudi. To se radi kada piete tekst na engleskom!U spisku literature na kraju rada navodite prezimena svih autora.

5. Kada koristite dva ili vie radova koje je napisao isiti autor ili autori u istoj godini, oznaite ih sa a, b itd. Jedan od lokalnih znakova preklopljenosti je tangentni diskotinuitet kontura, kao to je T-spoj (Tse, 1999a; Tse, 1999b).

6. Kada dva ili vie autora imaju isto prezime, svakoga identifikujete u tekstu odgovarajuim inicijalima. Otkriveni su i dokazi koji potvruju (R. J. Smith, 1983) i dovode u pitanje (J. K. Smith, 1984) ovu hipotetzu.7. Kada citirate neobjavljene radove, koristite izraz u pripremi tj. in press (ako piete na engleskom) umesto godine nakon autorovog imena, ako je materijal planiran za objavljivanje; u sprotnom, koristite izraz neobjavljeno

8. Kada referirate na rad koji niste itali neposredno, ve posredstvom sekundarnog izvora koristite sledei nain: Osim toga, jo je astromom Paul Stroobant primetio da isti fenomen postoji meu sazveima, pa tako Veliki medved i Orion, blizu horizonta, izgledaju ogromno (1884; prema Ross & Plug, 2004). U spisku literature navodite i primarni i sekundarni izvor. Spisak literatureSpisak referentne literature nalazi se na kraju radaOrganizovan je po azbunom redosledu (sa ili bez rednih brojeva refrenci) ili prema redosledu pojavljivanja u tekstu (kada obavezno ima redne brojeve referenci)Svaki rad na koji ste referirali ili citirali mora biti ukljuen u ovaj spisakPrvi red svake reference trebalo bi da pone kao puni red, a sve ostale redove koji se odnose na isti rad, uvucite za 5 do 8 slovnih mestaIako se metode prezentovanja referenci razlikuju u zavisnosti od discipline, asopisa ili knjige, sve one imaju zajednike elemente:Prezime autoraInicijali ili puno ime autoraGodina izdavanjaNaslov knige ili lankaMesto izdavanjaizdavaMi emo se sluiti fromatom koji propisuje APANAPOMENA: obratite panju na upotrebu kurziva i interpunkcijskih znakova! Knjige jednog autoraSymons, D. (1979). The evolution of human sexuality. New York: Oxford University Press.Dobzhansky, T. (1970). Genetics of the evolutionary process. New York: Columbia University Press.Markovi, S. (2007). Opaanje dobre forme. Beograd: Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Knjige veeg broja autoraRoss, H. i Plug, C. (2004). The Mistery of the Moon Illusion: Exploring Size Perception. Oxford: Oxford University Press. Barnsley, M. F. i Hawley, R. (1993). Fractals Everywhere. Boston: Academic Press Professional. Dokumenti vlade ili drugih organizacijaako se ime autora ne pojavljuje u izvetaju, navedite vladinu agenciju kao autoraRevenue Canada. (2001). Advanced gouging: Manual for employees (MP 65347/1124). Ottawa: Minister of Immigration and Revenue. D.E.S. (1988). Education Reform Act: Local Management of Social Circular 7/88.London: D.E.S. Urednike zbirkeOvakva referenca trebalo bi da pone prezimenom urednikaBrock, C. (Ed.) (1986). The Carribean in Europe: Aspects of the West Indian Experience in Britain, France and the Netherlands. London: Frank Cass.

lanak u zborniku radovaovakva referenca trebalo bi da pone prezimenom autora lanka, a ne urednikaMcdonalds, A. (1993). Practical methods for the apprehension and sustained containment of supernatural entities. U G. L. Yeager. Paranormal and occult studies: Case studies in application (str. 4264). London: OtherWorld Books.

lanak u naunom asopisuAust, U. i Huber, L. (2006). Does the use of natural stimuli facilitate a modal completion in pigeons? Perception, 35, 333-349.Deutsch, F. M., Zalenski, C. M. i Clark, M. E. (1986). Is there a double standard of ageing. Journal of Applied Social Psychology, 16, 771785. lanak u nedeljnom magazinuHenry, W. A., III. (1990, April 9). Making the grade in today's schools. Time, 135, 2831. lanak u dnevnim novinamaWrong, M. (2005, Avgust 17). "Never Gonna Give You Up" says Mayor. Toronto Sol, str. 4. lanak sa intereneta sa imenom autora i datumomPetkovi, D. (2005). Prirunik za kuvarice. Dostupno na http://jfkdf667n/hsf78/jhjh.html (poseeno 3. marta 2003).

lanak sa interenta, bez autora i bez datumaElectra complex. Dostupno na http://kfji8electracomplex/wiki8.html (poseeno 9. septembra 2001).url adrese pisati bez podvlaenja i bez linka