Volumen 65, Broj 10 ISTORIJA MEDICINE
VOJNOSANITETSKI PREGLED
Strana 783 UDC: 929:75 Nadeda Petrovi
Nadeda Petrovi slikarka i bolniarkaNadeda Petrovi a female
painter and a nurseRade R. BabiKliniki centar, Institut za
radiologiju, Ni
Kljune rei: srbija; prvi svetski rat; slavne linosti;
bolniari.
Key words: yugoslavia; world war I; famous persons; nurses.
Uvod Nadeda Petrovi (11. oktobar 1873 3. april 1915), akademska
slikarka, humanistkinja, drutvena radnica i ratna bolniarka,
zlatnim slovima upisala se u knjigu srpskih velikana. Umom je ila
napred, rukama stvarala, razumom i upornou prednjaila. Imala je
evropsko obrazovanje i putovala po Evropi kada je veina ena u
Srbiji bila nepismena i kada veina ena po udaji nije videla ni svoj
rodni kraj. Bila je nastavnica slikarstva, prireivala izlobe i
umetnike kolonije, pisala kritike, drala govore na patriotskim
zborovima, spajala ljude, ratovala. ivot su joj bile slike i
otadbina. Nadeda Petrovi (slike 1 i 2) roena je 11. oktobra 1873.
god. u aku, od oca Dimitrija Mite i majke Mileve, devojako Zori 1.
Bila je prva od devetoro dece; njen brat bio je Rastko Petrovi,
jedan od poznatih srpskih pesnika.
Sl. 2 Autoportret iz 1907. godine
Sl. 1 Nadeda Petrovi (iz 1909. godine)
Godine 1884. porodica Petrovi preselila se iz aka u Beograd.
iveli su u kui dede Maksima Hadi-Petrovia. U ovoj kui odigrali su
se vani drutveni i politiki dogaaji koji e kod Nadede ostaviti
neobrisiv trag burnog ivota i sudbine. Viu ensku kolu Nadeda je
zavrila u Beogradu 1891. god. Naredne, 1892. god., Nadeda Petrovi
poloila je ispit za nastavnicu crtanja u srednjim kolama. Kada je
1893. god. uvaena njena molba za posao nastavnice crtanja u
srednjoj koli, Nadeda je nastavila uenje kod ora Krstia, da bi
1896. god. upisala slikarsku i crtaku kolu Kirila Kutlika. Godine
1898. Nadeda Petrovi nastavlja svoje kolovanje slikarstva u Minhenu
(Nemaka) u ateljeu Slovenca
Correspondence to: Rade R. Babi, Institut za radiologiju KC Ni,
Bulevar Zorana inia br. 48, 18 000 Ni, Srbija. Tel.: +381 18 20 20
40, mob.: +381 64 22 97 263. E-mail: [email protected]
Strana 784
VOJNOSANITETSKI PREGLED
Volumen 65, Broj 10
Antona Abea 15. U Minhenu je nameravala da ostane jednu, a
ostala je etiri godine. Boravak u Minhenu naterao je Nadedu Petrovi
da za jednu godinu naui da govori tri strana jezika nemaki, ruski i
francuski. Prvi kolski raspust provela je u Beogradu i 25. avgusta
1900. god. otvorila je prvu samostalnu izlobu u sali Velike kole.
Prikazala je 37 slika 15. Nadeda Petrovi je 1903. god. morala da se
vrati u Srbiju iz Nemake zato to joj ministar prosvete nije odobrio
novo odsustvo. Ustvari, pravi razlog njenog povratka je taj to Mita
Petrovi nije hteo da napie istoriju o kraljici Dragi koja bi
prikazala plemenito poreklo njenog dede Nikole Lunjevice. Povratak
u Beograd uveo je Nadedu Petrovi, a da nije ni slutila, u burna
politika zbivanja. U sali Kolarca, 15. avgusta 1903. god., bio je
odran do tada jedan od najveih enskih mitinga u srpstvu tog doba,
na kojem je prisustvovalo vie hiljada ena. Na tom skupu Nadeda se
obratila i govorila preko 90 minuta. Tada je osnovano Kolo srpskih
sestara, humana i patriotska organizacija, a Nadeda Petrovi je
postala njen sekretar. Od 1904. god. Nadeda Petrovi bila je
angaovana u domovini oko Prve jugoslovenske umetnike izlobe,
osnivanja Lade i Prve jugoslovenske umetnike kolonije (Sievo, Pirot
1905. god.). Do 1912. god. izlagala je na mnogobrojnim izlobama:
izloba Lade, izloba Jugoslovenske kolonije 1907. god., izloba
Srpskog umetnikog udruenja 1908. god., druga samostalna izloba u
Ljubljani 1910. god. Iste godine izlagala je u Parizu na Jesenjem
salonu i u Zagrebu u okviru grupe Meduli, a sledee godine na
meunarodnoj izlobi u srpskom paviljonu u Rimu i izlobi u salonu
Internacionalne unije i Jesenjem salonu u Parizu. Godine 1912, u
Beogradu, Nadeda Petrovi otvorila je slikarsku kolu i uestvovala na
etvrtoj jugoslovenskoj izlobi. Danas, istoriari umetnosti umetniki
rad Nadede Petrovi dele na etiri perioda: minhenski period
(18981903) (poznata dela: Bavarac sa eirom (1900), Vodenica (1901),
Drvo u umi (1902), Srpski period (19031910) (poznata dela: Resnik
(1904), Portret starice (1909), Pariski period (19101912) (poznata
dela: More (1910)) i ratni period (19121915) (poznata dela: Stari
adrvan u Prizrenu (1913), Graanica (1913), Polje kosovskih boura
(1913)). Uee Nadede Petrovi u Balkanskim ratovima Kada su se nad
Balkanom i Srbijom nadvili oblaci rata Nadeda Petrovi dobrovoljno
je krenula za srpskom vojskom kao bolniarka 15. U Prvom i Drugom
balkanskom ratu Nadeda Petrovi je bila dobrovoljna bolniarka na
frontu. Za vreme balkanskih ratova Nadeda se redovno javljala
svojima dopisnicama. Na jednoj od njih Nadeda pie: ...Mi ovde ivimo
u neprekidnom jauku ranjenika, previjanju rana, pokliu nae junake
vojske, marevima njihovim, doeku i ispraanju njihovom na bojno
polje, da ih otuda ranjene primamo i negujemo. Pa ipak sve ode sa
oduevljenjem, a Turci gube bitke i naa pobeda je na pomolu. Nai
vojnici mi izgledaju kao braa i njihovi uzvici: Sestro, sestro!
istinski su i ine me ponositom to sam im u pomoi.
Ranjenici stiu u transportima po pedeset i sedamdeset. Nadam se
za dan-dva, da u sa poljskom bolnicom krenuti ka Novom Pazaru...
Kada smo prolazili kroz Kraljevo sveano su me doekali mnogi oevi,
prijatelji i aci... Na karti iz Ljume Nadeda svojima pie da joj je
ator preko puta ruevina kule Luke Kapetana gde se ee Roksanda
djevojka. esto se na kartama potpisivao i ef saniteta dr Ruvidi,
koga je vie puta portretisala (slika 3).
Sl. 3 Portret dr arka Ruvidia (rad Nadede Petrovi iz 1913.
godine)
Iz tog vremena (1913. god.) potie i poznata fotografija Nadede
Petrovi (slika 4). Na toj fotografiji Nadeda je u crnini, sa
velikim crvenim krstom na rukavu kaputia, s ljubiicama za
pojasom.
Sl. 4 Nadeda Petrovi ratna bolniarka srpske vojske (Prizren,
1913. godina)
Tada, za vreme odmora, nastale su njene poznate slike. Jedna od
njih je Vezirov most, na kojoj je zapisala ...kao jedina bolniarka,
negovala 80 tifusnih bolesnika...Babi RR. Vojnosanit Pregl 2008;
65(10): 783786.
Volumen 65, Broj 10
VOJNOSANITETSKI PREGLED
Strana 785
Prvi svetski rat Za vreme Prvog svetskog rata Nadeda Petrovi je
bila dobrovoljna bolniarka Dunavske divizije, sa kojom uestvuje u
borbi na Makovom kamenu. U jednom od pisma iz Prvog svetskog rata
Nadeda je pisala svojima o borbama na Makovom kamenu: ...Mi smo
ovde imali za prvih est dana nadoveanske mareve iz Srema ak na
Jagodnju planinu, a ovde za etiri dana dolazak etiri hiljade
ranjenika... Borbe su bile uasne i oajne s nae strane, a i otpor
Austrijanaca dovodio je nae do besa. Pa posle est dana uspeha i
napredovanja preko Ronja, Milutinovog groba, Miletina brda; gazei
preko jaruga i uvala i strmina preplavljenih naim ranjenicima i
ranjenicima austrijskih Slovena, zaustavljamo se na Jagodnji, na
koti 915 Brankovac, prema Makovom kamenu. Borbe voene na tom
poloaju bile su vie nego ogorene, borbe do istrebljenja. Svi
komandiri eta, komandiri bataljona, vodnici, pet komandanata puka,
pet potpukovnika iz devetog, etvrtog prekobrojnog, etvrtog prvog i
drugog poziva i 64 oficira iz Osamnaestog puka, izginulo je i
smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju
pukova. Ima jedinica koje su brojale od 450 na 120. Ranjenika smo
imali 4 000, ja miljah poludeu od jada i uda .... imala
mandira ... Na brat Vlada sjajno se pokazao u ovim borbama. Bio
je junaan i hrabar, hvale ga svi. ak mi ga je hvalio i njegov
komandant rekavi mi: Moete se i vi i mi s njime ponositi, ranjen je
u levu ruku, ali e se svakako posle nekoliko dana vratiti u
komandu. U pismima pominje i upotrebu dumdum metaka od strane
austrijske vojske: Sada prihranjujemo i evakuiemo ranjenike i
kupimo ih po jarugama. Rana ima uasnih iz dumdum metaka, tako da se
zgraavamo. Austrijanci meu dumdum metke ak i u mitraljeze, a u puke
pola dumdum, a pola obinih od osam milimetara, mnogo krupnijih
metaka od naih. Ja izdravam umor prilino ... ekam pismo od vas ...
ono bi za mene mnogo znailo. Posle pobede srpske vojske u Cerskoj i
Kolubarskoj bitci u zatiju 1915. god. Nadeda odlazi za Skoplje gde
se sklonila njena porodica. Rodbina je preklinje da se ne vraa na
bojite. Tada je Nadeda mogla da bira, da ide na konferereciju u
Rim, u jednu beogradsku bolnicu na rad ili u bolnicu jedne strane
misije u Ni. Meutim, sva odvana, izabrala je svoju bolnicu u
Valjevu (slika 5). Tada je Valjevo bilo ...velika kunica, u kojoj
se jedva zna ko je iv, ko je mrtav.... Posle Suvoborske bitke
Valjevo je kosila epidemija pegavog tifusa. Bolest je odnosila
vojnike, lekare, bolniare i civile. Krajem marta 1915. god. zaraza
je zahvatila i Nadedu Petrovi koja je radila kao
Sl. 5 Nadeda Petrovi sa sanitetskim osobljem pred vojnom
bolnicom u Valjevu, 1915. godine
sam nervnu krizu .... kada su nam odjednom doneli dvadeset
oficira teko ranjenih, bejah skamenjena ... smestila sam ih u
veliki ator ... otpoela sam oajno plakati, tako da su me siromasi
oni sami teili, a jedan od njih milujui me rukom po rukavu, sam se
guio u suzama govorei mi: Hrabro, gospoice Nadeda, dae Bog,
istrajaemo, pobediemo, osvetie nas oni koji tamo ostadoe ....
gospode zar ne vidite, izginuste svi. Boe, to kazni ovako nau
naciju!... Nijedan rat na proli ne pruae nam toliko jada i strahote
... ali Makov kamen ipak pade, posle svijuh napora naih u ruke
Austrijancima ... moradosmo se povui, jer nam je pretila opasnost
da nas sve zarobe, naroito zavojite bili smo suvie blizu njih;
morali smo sve oficire to pre evakuisati za Pesku Valjevo ...
silnih poznanika ovde ispratih do vene kue. Makov kamen je postao
drugi Govedarnik ... etvrti prekobrojni i Deveti puk ostali su
potpuno bez oficira i koBabi RR. Vojnosanit Pregl 2008; 65(10):
783786.
bolniarka Infektivne bojne bolnice. Bolovala je sedam dana.
Umrla je od tifusa 3. aprila 1915. god. U ast Nadede Petrovi, u aku
od 1960. god. svake druge godine odrava se likovna smotra pod
nazivom Memorijal Nadede Petrovi. Na papirnoj novanici Narodne
banke Srbije od 200 dinara nalazi se lik Nadede Petrovi, a na
poleini te novanice uvena fotografija bolniarke Nadede Petrovi iz
1913. god. Zakljuak Nadeda Petrovi je bila ena koja je slikala,
drala govore, matala, pisala kritike i previjala borce. U tri rata
je bila bolniarka. Sauvano je vie od 200 njenih dela, a neka su joj
osigurala najistaknutije mesto u modernoj srpskoj umetnosti.
Strana 786
VOJNOSANITETSKI PREGLED
Volumen 65, Broj 10
L I T E R A T U R A1. ivanovi S. Nadeda Petrovi (18731915). Novi
Sad: ZLUMS; 1966. (Serbian) 2. Proti BM. Serbian painting XX
century. Beograd: Nolit; 1970. (Serbian) 3. Catalogue continual
lining from guide by collection. aak: Artistic gallery "Nadeda
Petrovi"; 1995. (Serbian) 4. Latkovi V. Nadeda Petrovi. Female
painter, in three war nurse. Beograd: Beoknjiga; 2006. (Serbian) 5.
Merenik L. Nadeda Petrovi. Beograd: Topy d.o.o. Izdavako privredno
drutvo; 2006. (Serbian) Rad je primljen 29. IV 2008.
Babi RR. Vojnosanit Pregl 2008; 65(10): 783786.
