Univerzitet u Niu Filozofski fakultet

MASTER RAD

Aleksandra Petrovi

Univerzitet u Niu FILOZOFSKI FAKULTET

Departman za psihologiju

Stavovi prema ravnopravnosti polova i porodini odnosi

MENTOR: KANDIDAT: Prof. dr. Jelisaveta Todorovi Aleksandra Petrovi, 42 lanovi komisije: Prof. dr Vladimir Nesic Doc. dr Nevena alovska Hercog

Ni, 2013.

Rezime

U radu su ispitivane povezanosti izmeu stavova prema ravnopravnosti polova i

dimenzija porodinog odnosa Olsonovog Circumplex modela, kao i odreenih socio-

demografskih varijabli. Na uzorku od 300 ispitanika, ujednaenih po polu, starosti i branom

statusu, primenjeni su Olsonov upitnik FACES IV i Skala o ravnopravnosti polova. Rezultati

ukazuju na povezanost svih skala stavova prema ravnopravnosti polova i racia kohezije, racia

fleksibilnosti i totalnog cirkumpleks racia. Utvrena je korelacija skale roditeljskih, socijalno-

interpersonalno-heteroseksualnih, branih i obrazovnih uloga sa porodinom kohezijom i

kvalitetom porodine komunikacije, kao i korelacije skale roditeljskih i branih uloga sa

zadovoljstvom u porodici. ene imaju pozitivnije stavove na skali socijalno-interpersonalno-

heteroseksualnih, branih i obrazovnih uloga. Mlai ispitanici imaju pozitivnije stavove na

skali socijalno-interpersonalno-heteroseksualnih uloga. Ispitanici sa srednjom kolom III

stepena imaju negativnije stavove u domenu roditeljskih, branih i obrazovnih uloga.

Ispitanici sa fakultetom imaju pozitivnije stavove na skali roditeljskih, socijalno-

interpersonalno-heteroseksualnih i obrazovnih uloga. Ispitanici sa nezavrenom osnovnom

kolom imaju pozitivnije stavove na skali socijalno-interpersonalno-heteroseksualnih uloga.

Ispitanici sa srednjom kolom IV stepena imaju pozitivnije stavove u pogledu branih uloga.

Ispitanici iz grada imaju pozitivnije stavove na skali roditeljskih, socijalno-interpersonalno-

heteroseksualnih, branih i obrazovnih uloga. Zaposleni imaju pozitivnije stavove na skali

roditeljskih i obrazovnih uloga, a ispitanici koji nisu u braku imaju pozitivnije stavove na

skali roditeljskih i branih uloga. Takoe je ustanovljeno da su rigidnost i zapletenost najbolji

prediktori odgovora na skali roditeljskih uloga. Rigidnost je dobar prediktor odgovora na

skali socijalno-interpersonalno-heteroseksualnih, profesionalnih i obrazovnih uloga. U radu

su iznete preporuke za budua istraivanja, kao i praktine implikacije nalaza.

Kljune rei: stavovi prema ravnopravnosti polova, dimenzije porodinog odnosa,

Olsonov Circumplex model.

3

SADRAJ

REZIME......................................................................................................................................3

UVOD..........................................................................................................................................6 1.TEORIJSKI OKVIR RADA....................................................................................................7

1.1. Pojam pola i roda............................................................................................................7

1.1.1. Istraivanje pola u razliitim razdobljima u psihologiji.....................................8 1.1.2. Polna (ne) ravnopravnost..................................................................................10 1.1.3. Pregled novijih istraivanja prema ravnopravnosti ena i mukaraca..............12

1.2. Pojam i struktira porodice............................................................................................17 1.3. Pojam braka..................................................................................................................19

1.3.1. Brana stabilnost...............................................................................................20 1.3.2. Kvalitet braka....................................................................................................23

1.4. Cirkumpleks model branih i porodinih odnosa.........................................................25 1.5. Stavovi..........................................................................................................................28

1.5.1. Razvoj stavova prema polnim ulogama............................................................30

1.5.1.1. Teorije socijalnog uenja.......................................................................32 1.5.1.2. Kognitivistiko razvojni modeli............................................................34

2. METODOLOKI DEO ISTRAIVANJA..........................................................................37

2.1. Predmet istraivanja.....................................................................................................37

2.2. Znaaj istraivanja........................................................................................................37

2.3. Ciljevi istraivanja .......................................................................................................37

2.4. Varijable istraivanja....................................................................................................38

2.5. Instrumenti istraivanja ...............................................................................................41

2.6. Hipoteze istraivanja....................................................................................................42

2.6.1. Specifine hipoteze............................................................................................42

2.7. Uzorak istraivanja.......................................................................................................43

4

2.8. Statistiki postupci.......................................................................................................45

3. REZULTATI ISTRAIVANJA..........................................................................................46 3.1. Psihometrijske karakteristike FACES VI upitnika i skale stavova prema

ravnopravnosti polova..................................................................................................46

3.2. Izraenost ispitivanih varijabli istraivanja..................................................................47

3.3. Struktura poduzorka.....................................................................................................48

3.4. Povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i dimenzijama Olsonovog Cirkumpleks modela.....................................................................................................53

3.5. Povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i racio skorova u okviru

posmatranih porodinih odnosa....................................................................................53

3.6. Povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i sociodemografskih obeleja (pol, stepen obrazovanja, brano stanje..).............................................................................56

3.7. Prediktori stavova prema ravnopravnosti polova u okviru posmatranih porodinih

odnosa...........................................................................................................................60 4. DISKUSIJA REZULTATA................................................................................................65

5. ZAKLJUAK......................................................................................................................84 SUMARY..................................................................................................................................88 6. LITERATURA....................................................................................................................89

7. PRILOZI

5

Uvod

Ukoliko se sagledaju vievekovni drutveni odnosi, moe se primetiti da se na

mukarce i na ene oduvek gledalo kao na razliite, ne samo prema polnim karakteristikama,

nego i prema ulogama koje treba da obavljaju u drutvu. Usled delovanja razliitih faktora,

poev od biolokih, preko socijalnih i kulturolokih, tokom vekova se ustalio stav da uloge

mukaraca i ena treba da budu drugaije i da je to prirodno. Takva shvatanja su uticala na

koncipiranje itavog socijalizatornog procesa, pravac i tok vaspitanja i obrazovanja, kao i na

uskraivanje i povredu prava ena ili mukaraca u mnogim domenima funkcionisanja. Sa

druge strane, primetan je i suprotan pravac delovanja, budui da i socijalizacija u porodici, ali

i mnogi drugi faktori mogu uticati na usvajanje razliitih stavova prema ravnopravnosti

polova. Re je, dakle, o sloenom meuodnosu, koji ima snane implikacije na funkcionisanje

ljudi u jednom drutvenom kontekstu.

Meutim, poslednjih decenija je dolo do krupnih promena u drutvu, koje su

dirigovane globalizacijom, ekspanzijom novih sredstava komuniciranja i savremenom

tehnologijom. Pomenute promene su zahtevale nove uloge i aktivnosti svakoga od nas, pa je

stoga pokrenuto pitanje uspostavljanja polne ravnopravnosti. Iako je danas u zapadnjakoj

kulturi uveliko prihvaeno da ene i mukarci imaju umnogome ista prava i obaveze, primetno

je da u praksi i dalje postoje podele i nejednakosti.

Stoga se moe postaviti pitanje ta doprinosi usvajanju i odravanju stavova prema

polnoj ravnopravnosti? Odnosno, na koji nain kvalitet porodinih i branih odnosa moe da

utie na stavove pojedinca prema polnoj ravnopravnosti? Isto tako, pitanje je kakvu ulogu u

tome imaju odreene sociodemografske varijable?

Pomenuta pitanja ine okosnicu ovog rada. Smatramo da bavljenje ovom

problematikom ima veliki znaaj. Razmatranje uloge porodice u formiranju stavova prema

ravnopravnosti polova moe pomoi ne samo da se bolje razumeju mehanizmi sticanja ove

vrste stavova, nego, to je jo vanije, moe doprineti da se ubudue premoste mnoge

prepreke kada je u pitanju polna diskriminacija, ostvarivanje prava i podizanje kvaliteta ivota

ljudi. Isto tako, rad na ovoj problematici moe doprineti razumevanju porodinih i branih

odnosa.

6

1. Teorijski okvir rada

1.1. Pojam pola i roda

I pored toga to se termini pol i rod u svakodnevnom govoru upotrebljavaju

sinonimno, izmeu njih ipak postoje odreene razlike. Na razlikama se insistira vie u

sociolokoj literaturi, nego u psiholokoj. Pre svega, pol predstavlja jedno od osnovnih

obeleja oveka, koje se prevashodno odnosi na bioloke razlike izmeu ena i mukaraca,

kao i na genetike i endokrinoloke karakteristike mukaraca i ena (Brki & Nestorovi,

2011). Osim toga, u naoj kulturi se pojam pol uestalije koristi i njime su obuhvaene kako

bioloke odlike mukaraca i ena, tako i uloge u drutvu i svakodnevnom ivotu. Stoga emo

u ovom radu koristiti pojmove pol, polne uloge, polna ravnopravnost.

Konkretnije, pojam pol zapravo predstavlja anatomske razlike izmeu mukaraca i

ena, dok se rod odnosi na kulturom odreene razlike. Rod ne predstavlja konceptualni ili

kulturni nastavak biolokog pola, ve predstavlja diskurzivnu praksu, koja se strukturie oko

koncepta heteroseksualnosti kao norme ljudskih odnosa (Butler, 1999., prema Tomi-

Kolundrovi & Lonari, 2006).

Rod se odnosi na drutveno oblikovanje biolokog pola, koje je odreeno shvatanjem

zadataka, delovanja i uloga pripisanih mukarcima i enama u drutvu, u javnom i privatnom

ivotu. Rod je zapravo kulturoloki specifina definicija ena i mukaraca i promenjiva je u

vremenu i prostoru. Pored toga, rod je i drutveno konstruisana definicija odnosa izmeu ena

i mukaraca (Lithander, 2000., prema Jugovi, 2004). Drugim reima, rod se ire definie od

pola, zato to se polom obuhvataju samo bioloke karakteristike ena i mukaraca (Jugovi,

2004).

Prema autoru Balsamu (1995., prema Tomi-Kolundrovi & Lonari, 2006), rod

predstavlja granini pojam, slino kao telo. Autor istie da, kao to telo izraava granicu

izmeu prirode i kulture, tako se rod istovremeno odnosi na fizioloke polne karakteristike

ljudskog tela, kao i na kulturni kontekst unutar koga telo biva oznaeno kao deo zajednice

(Balsamo, 1995., prema Tomi-Kolundrovi & Lonari, 2006).

7

Rod je jedna od najvanijih socijalnih kategorija (Kurzban, Tooby & Cosmides,

2001., prema Brki & Nestorovi, 2011) i predstavlja prvu kategorija prema kojoj se javljaju

stereotipi (Hill & Flom, 2007., prema Brki & Nestorovi, 2011). Za razliku od pola, gde se

bioloke razlike podrazumevaju, rodne uloge su bazirane na pretpostavljenim razlikama

izmeu mukaraca i ena, na simbolikim konstrukcijama (Brki & Nestorovi, 2011).

Moe se takoe rei da od mnogo faktora zavisi na koji nain e jedno drutvo videti

ulogu ena i mukaraca i ta e od svakog od njih oekivati. Prvenstveno, vanu ulogu igraju

kulturni, politiki, ekonomski, drutveni i religiozni faktori. Osim toga, na formiranje uloga

mukaraca i ena podjednako utiu i obiaji, pravo, klasna i etnika pripadnost, kao i

predrasude rairene u datom drutvu (Devedi, 2006., prema Brki & Nestorovi, 2011).

Rodne uloge mogu da se odnose na irok spektar obeja, poev od stavova i

ponaanja, pa sve do osobina linosti vezanih uz rod. Sa aspekta psihologije linosti, rodne

uloge se manifestuju u psiholokim karakteristikama femininosti i maskulinosti (Deaux &

Lafrance, 1998., prema Jugovi, 2004), a sa stanovita socijalne psihologije rodne uloge se

odnose na normativna oekivanja o podeli rada izmeu mukaraca i ena, kao i na pravila

vezana za interakcije meu njima unutar odreenog kulturno-istorijskog konteksta (Spence,

Deaux & Helmreich, 1985., prema Jugovi, 2004). Rodne se uloge mogu da se odrede i kao

skup oekivanja o ponaanju ena i mukaraca (Myers, 1993., prema Jugovi, 2004).

1.1.1. Istraivanja pola i roda u razliitim razdobljima u psihologiji

Istraivanja pola i roda u psihologiji su poela da se realizuju jo krajem XIX veka,

kada su se uglavnom razmatrale razlike izmeu mukaraca i ena. Tada je glavno stanovite

bilo da su mukarci superiorniji u intelektualnim sposobnostima u odnosu na ene, kao i da

intelektualne sposobnosti koje zavise od biolokih odlika i anatomije mozga utiu na

drutvena postignua (Ashmore, 1991., prema Jugovi, 2004). Interesantno je da se podela

rada, koja je rezultirala potinjenou ena mukarcima u moi i drutvenom uticaju, u

naunim krugovima nije smatrala problematinom, ve bioloki neizbenom (Spence, Deaux

& Helmreich, 1985., prema Jugovi, 2004).

8

Meutim, ubrzo se potvrdilo da su bioloke razlike izmeu ena i mukaraca male i da

se vie odnose na opte tendencije ponaanja, kao to je agresivnost, nego na agresivna

ponaanja u specifinim drutvenim situacijama. Pored toga, istraivai su ukazali na

injenicu da su razlike u ponaanju odraz prosenih vrednosti, koje su izraunate za pojedini

pol i da treba imati u vidu to da su mnoge ene i mukarci slini u izraenosti merenih

karakteristika. Ispostavilo se i da ene i mukarci imaju irok raspon ponaanja, koja su

veinom nauena, a ne bioloki predodreena (Spence, Deaux & Helmreich,1985., prema

Jugovi, 2004).

Poev od sredine tridesetih godina XX veka, pa sve do sredine ezdesetih su se

prouavale femininost i maskulinost kao dve suprotne i opte osobine linosti. Smatralo se da

je femininost normalna i jedino prirodna kod ena, ali ne i kod mukaraca. Isto tako,

maskulinost je bila prirodna za mukarce, ne i za ene (Jugovi, 2004).

Meutim, 1974. godine autorka Sandra Bem uvodi pojam androginosti, koji vidi kao

kombinaciju maskulinosti i femininosti, smatrajui da su androgine osobe bolje prilagoene

zato to iri spektar ponaanja mogu prilagoditi zahtevima raznolikih situacija. Pojam

androginosti je bio radikalan u odnosu na prethodna shvatanja pola i roda, zato to je bio u

skladu sa feministiim drutvenim i intelektualnim kriticizmom tog vremena (Jugovi, 2004).

Ova problematika se intenzivno istrauje od sredine pedesetih do sredine ezdesetih

godina XX veka, pri emu su istraivai pokuali da nau odgovor na pitanje kako deaci i

devojice postaju odrasli mukarci i ene. Objanjenja su pronaena u identifikaciji sa

istorodnim roditeljem, kao i u ulogama koje deca usvajaju uenjem (Ashmore, 1991., prema

Jugovi, 2004).

Od osamdesetih godina XX veka, pol i rod su poeli da se prouavaju kao drutvene

kategorije. Glavna pretpostavka ovog pristupa je da drutvo u velikoj meri utie na

oblikovanje misli, oseanja i ponaanja ena i mukaraca (Ashmore, 1991., prema Jugovi,

2004). Takav pristup potie iz feministikog pokreta, koji se javlja u kasnim ezdesetim

godinama XX veka i koji usmerava panju drutva na poloaj ena, kao i uticaj kulturno-

istorijskog konteksta na oblikovanje rodnih uloga (Spence, Deaux & Helmreich, 1985., prema

Jugovi, 2004).

9

Inae, feministkinje naglaavaju ulogu drutva u formiranju rodnih ponaanja

(Jugovi, 2004).

1.1.2. Polna (ne)ravnopravnost

Tokom poslednjih nekoliko decenija, radovi u oblasti polne ravnopravnosti su potvrdili

da je ovaj koncept mogue posmatrati kao specifinu i relativno sloenu vrednosnu

orijentaciju, sainjenu od razliitih stavova o odnosima meu polovima. Socijalni psiholozi i

drugi istraivai iz oblasti drutvenih nauka su ustanovili da je ova vrednosna orijentacija deo

optije orijentacije ili sistema, kao to su tolerancija netolerancija, tradicionalizam

modernizam, konzervativizam liberalizam i slino (Centar za politikoloka istraivanja i

javno mnjenje, 2010).

Moderni pogledi na ravnopravnost mukaraca i ena obuhvataju vie odrednica. Pre

svega, postoji pretpostavka o jednakosti, prema kojoj su i ene i mukarci jednaki, odnosno,

da i ene i mukarci treba da imaju ista prava. Isto tako, pretpostavlja se da su ove razlike

istorijske, konstruisane i socijalizovane, mada su i mukarci i ene po prirodi jednaka bia

(Zeevi, 2008).

Postoji vie odreenja ravnopravnosti izmeu mukaraca i ena. Tako, na primer,

ravnopravnost moe da podrazumeva jednaka prava za svakog graanina u odreenom

drutvu, ili univerzalna ljudska prava u svakom drutvu. Budui da su mukarci i ene jednaki,

sledi da je polna ravnopravnost stvar drutvene pravednosti (Skjeie & Teigen, 2005). Prema

jednom drugom shvatanju (Kjeldstad, 2001), ene i mukarci su u osnovi jednaki i to na toj

osnovi mogu da se kreiraju razliiti programi za promovisanje polne ravnopravnosti. Autori

Kristensen i Raum (Christensen & Raaum, 1999) smatraju da su ene shvatane kao skoro

jednake mukarcima, povezujui to sa postizanjem progresivnije polne ravnopravnosti i

tranzicije enskog politikog uestvovanja, kao i u dobijanju moi odluivanja.

Polna neravnopravnost se odnosi na nejednak status i nejednake anse ena i

mukaraca da ostvare svoje potencijale (Paci, 2002., prema Brki & Nestorovi, 2011).

Postoje razliita oekivanja od deaka i devojica (ena i mukaraca) u pogledu dunosti,

10

obaveza, prava, oseanja, kognitivnog reagovanja, stavova, vrednosti i karakteristika linosti

(Smiljani, 1985).

Proces egalitarizacije uloga imao je znaajan uticaj na dominantne vrednosti nakon

Drugog svetskog rata i njegov efekat bio je vidljiv u poveanju broja ena koje rade i koluju

se (Somerwill, 1965., prema Mihi & Petrovi, 2007). Zakonskim aktima su enama

zagarantovana prava na obrazovanje i rad, kao i specifina prava zbog reproduktivne uloge

koju imaju. Meutim, poloaj ena u praksi je prvenstveno bio rezultat odravanja i

obnavljanja patrijarhalnog sistema vrednosti (uri-Kuzmanovi, 2002).

Polna neravnopravnost se u Srbiji moe prepoznati u gotovo svim segmentima

drutvenog ivota, a posebno u domenu upravljanja i odluivanja u politici, ekonomiji,

zapoljavanju (ikari, 2003, 2008., prema Brki & Nestorovi, 2011).

U Srbiji oko 77% porodica funkcionie po tradicionalnom sistemu, barem kad je u

pitanju jasna dihotomna podela uloga. Majci se dodeljuje primat kada je u pitanju briga o kui

i ukuanima, dok je otac prvenstveno orijentisan na sticanje, materijalnu sigurnost porodice i

fiziki rad u kui. Porodini problemi se vezuju za zahteve za uspostavljanjem ravnopravnijih

odnosa u kojima se preporuuje vea ukljuenost oca u ivot i odnose u porodici, a vea

individuacija majki (Mihi & sar, 2006; Petrovi, 2007; Zotovi & sar, 2007).

Istraivanja pokazuju da 70,5% mukaraca obavlja plaen posao, u odnosu na svega

54,5 % ena. Pored toga, potvreno je i da su u svim starosnim grupama mukarci na poziciji

poslodavca. Kada su ene u pitanju, pokazalo se da one u svetu rade 66% radnog vremena,

zarauju oko desetinu svetskog prihoda i poseduju samo 1% svojine. Na primer, u Velikoj

Britaniji, ene broje manje od 4% lanova upravnih odbora najveih kompanija. Interesantno

je da stavovi ispitanika pokazuju da bi politika bila bolja ukoliko bi ene odluivale, iako je

uoljiv njihov slab drutveni i politiki angaman, kao i izrazito snien stepen uea u

politikim deavanjima (Jevtovi, 2007).

Neravnopravnost izmeu mukaraca i ena se produbljuje kroz oblasti reproduktivnih

prava, pozicije ena da aktivno uestvuju u javnom ivotu, intenziviranja nepovoljnih odnosa

11

unutar porodice i porodinog nasilja (Gal & Kligman, 2000a; Gal & Kligman, 2000b., prema

Brki & Nestorovi, 2011).

Potvrdilo se da su rtve nasilja veinom ene, a poinioci nasilja u 8090% mukarci.

Takoe, pokazalo se da su u preko 92% procesuiranih sluajeva izvrioci krivinog dela

nasilja u porodici mukarci, i da je najrasprostranjenije partnersko nasilje, odnosno nasilje

izvreno prema supruzi sa kojom nasilnik trenutno jeste, ili je bio u braku (Vukovi, 2008).

Autor Burdije je polnu neravnopravnost odredio kao drutveni zakon prisutan tokom

itave istorije ljudskog drutva. Jedino to se menja, jesu naini ispoljavanja podreenog

poloaja ena u drutvu. ene su ee od mukaraca neraspoloene, pod stresom i koriste

sedative, moda zahvaljujui preteranim obavezama prema domainstvu. Jedna petina

ispitivanih ena to redovno uzima sedative, za razliku od svega 5% mukaraca (prema Brki

& Nestorovi, 2011).

1.1.3. Pregled novijih istraivanja stavova prema ravnopravnosti ena i

mukaraca

Sproveden je veliki broj istraivanja, sa ciljem da se utvrde stavovi osoba polnim

ulogama i polnoj ravnopravnosti. Takva istraivanja su podstaknuta drutvenim promenama,

kao i promenom naina ivota naroito od sredine ezdesetih godina. Na primer, ene su

poele sve manje vremena da provode u obavljanju kunih poslova, dok je broj mukaraca

koji obavlja kune poslove porastao. Udeo kunih poslova koje obavljaju mukarci se u

periodu od 1965. do 1985. godine popeo sa 15% na 33%, mada, takav nalaz i dalje svedoi o

vrlo neravnopravnoj situaciji (Robins, 1988., prema Jugovi, 2004).

Ispitani su ljudi razliitih osobina, na razliitim mestima i u razliitim vremenskim

periodima i ustanovljeno je da su demografske varijable kao to su pol, socioekonomski status

i starost povezane sa tradicionalnou polnih uloga (Spence & Hahn, 1997).

Nalazi pojedinih istraivanja, koja su se sprovodila u SAD od sredine ezdesetih

godina XX veka, pokazali su da su se ublaila tradicionalna uverenja o tome da ene i

mukarci moraju da preuzimaju razliite uloge izvan i unutar porodice, kao i da imaju razliita

12

prava i privilegije. Stavovi o patrijarhalnoj strukturi porodice i rigidnim podelama kunih

poslova su se liberalizovali u manjoj meri, dok su se najvie liberalizovali stavovi o

obrazovanju i zaposlenju (Spence, Deaux & Helmreich, 1985).

Interesantno je da je u svim istraivanjima potvreno da ene imaju liberalnije stavove

od mukaraca, da su mlae osobe liberalnije od starijih, kao i da su obrazovanije osobe manje

tradicionalne od manje obrazovanih. Spomenimo i da, uprkos liberalizaciji stavova prema

ravnopravnosti ena i mukaraca, kod ispitanika u pomenutom istraivanju nema veiih

promena u ponaanjima (Spence & Hahn, 1997).

Isto tako, pokazalo se da su studenti i studentkinje u manjoj meri tradicionalni u rodnoj

ideologiji od svojih roditelja, baka i deka (Dambrot et al, 1984; Helmreich et al, 1982, prema

Jugovi, 2004). Otpor prema umanjivanju tradicionalne podele polnih uloga se naroito

uoava kod osoba sa konzervativnim politikim i religioznim uverenjima (Ellis & Bentler,

1973, prema Jugovi, 2004). Potvreno je da su osobe, koje imaju tradicionalnu rodnu

ideologiju, manje spremne da podre pribliavanje egalitarnosti ena i mukaraca i da e

negirati da su ene nepravedno tretirane (Swim et al, 1995., prema Jugovi, 2004).

Takoe, u jednom istraivanju drutvenih stavova u Britaniji potvreno je da su mlai

ljudi imali pozitivnije stavove prema polnoj ravnopravnosti, kao i da su zaposlene i visoko

obrazovane ene manje tradicionalne u odnosu na ostale grupe ena (Kiernan, 1992, prema

Jugovi, 2004).

Ispitivanja stavova o polnim ulogama kod hrvatskih studenata pokazuju da enski

ispitanici imaju proegalitarnije stavove od mukih ispitanika kada je u pitanju podela

odgovornosti oko kunih poslova, bavljenja decom ili ostvarivanja prava u oblasti rada

(Raboteg-ari & Ravli, 1990). U jo jednom istraivanju, sprovedenom u Hrvatskoj,

utvreno je da kod studentske populacije postoji prilino velika razlika od tradicionalnih

polnih uloga u smeru polne ravnopravnosti. Meutim, studentkinje u veoj meri prihvataju

modernije polne uloge, a studenti se ipak teko odriu svog poloaja u poslovnom svetu

(Buljan, 2000., prema Jugovi, 2004).

13

U istraivanju Kapuinija i Kohrejna (Cappuccini & Cochrane, 2000) utvreno je da

polovina ispitanih mukaraca smatra da je odgovornost za kune poslove ravnopravno

podeljena izmeu partnera, sa ime se slae samo jedna treina partnerki. Interesantno je da

ostale dve treine ena smatraju da one same obavljaju kune poslove. Percepcija ena i

mukaraca je slina po pitanju podele brige za decu, pri emu oko 60% ena i mukaraca

izjavljuje da se ena brine oko dece, a ostali smatraju da je briga oko dece podeljena izmeu

partnera.

Osim toga, u istraivanju domaih autora (Damonja Ignjatovi, Popovi & Duhaek,

2010) utvrivane su karakteristike i specifine razlike u stavovima prema pitanjima pola i

polne ravnopravnosti kod studenata i studentkinja, kao i nastavnika i nastavnica sa razliitih

grupa beogradskog Univerziteta.

to se tie profesionalne delatnosti, ustanovljeno je da je za enske ispitanike u odnosu

na muke ispitanike vanija zanimljivost tema i sadraja posla, mogunost da se pomae

drugima, kao i dinaminost posla. Sa druge strane, za muke ispitanike je vanija mogunost

dobre zarade, mogunost zapoljavanja i porodine tradicije. Ipak, najvee razlike izmeu

mukaraca i ena postoje u pogledu znaaja koji pridaju mogunosti dobre zarade (Damonja

Ignjatovi, Popovi & Duhaek, 2010).

Rezultati ovog istraivanja pokazuju da izmeu studenata i studentkinja postoji

znaajna razlika i kada se posmatra procena sposobnosti, kao i kada se posmatra procena

uspenosti. Utvreno je da studentkinje daju blagu prednost enema u odnosu na sposobnost

za obavljanje profesije, dok mukarci znaajno vie favorizuju sposobnosti svog pola. Isto

tako, i ene i mukarci vei uspeh u poslu pripisuju mukarcima (Damonja Ignjatovi,

Popovi & Duhaek, 2010).

Takoe su ispitivani stavovi prema javnim ulogama mukaraca i ena, kao i stavovi

prema feminizmu. Na primer, kada je u pitanju lekarska profesija, ispitanici uglavnom

izjavljuju da imaju ujednaeno poverenje u kompetentnost oba pola, pri emu je kod ena taj

stav izraeniji. Meutim, postoje razlike u stavovima prema bavljenju politikom, gde su

mukarci manje skloni da daju prednost enama, dok su ene najee neodlune. Isto tako,

14

postoje razlike prema feminizmu kao drutvenom pokretu, pri emu se ene delimino ne

slau sa stavom da to nije ozbiljan pokret, dok su mukarci najee neodluni (Damonja

Ignjatovi, Popovi & Duhaek, 2010).

Dalje, kada su u pitanju partnerske uloge i odnosi, u ovom istraivanju je utvreno da

postoji razlika izmeu mukaraca i ena u percepciji jednake odgovornosti za nasilje u

porodici. Ovde su stavovi mukaraca i ena orijentisani ka suprotnim polovima. Mukarci se

umereno slau sa ovom tvrdnjom, dok se ene umereno ne slau. Isto tako, dok se ene

uglavnom ne slau sa tvrdnjom da za enu treba da bude vanije kako izgleda nego za

mukarce, mukarci su po tom pitanju neodluni (Damonja Ignjatovi, Popovi & Duhaek,

2010).

Pored toga, posebno su ispitivana lina uverenja mukaraca i ena o poeljnim i

nepoeljnim polnim karakteristikama. Ispitanici oba pola i svih uzrasta procenjuju da su

konformizam, zavisnost i pasivnost nepoeljne karakteristike mukog pola u odnosu na

avanturizam, individualnost i usamljenost. to se tie percepcije nesigurnosti i povuenosti

kao nepoeljnih mukih osobina u odnosu na dominaciju i nametljivost, ne ispoljavaju se

razlike izmeu ispitanika razliitog pola (Damonja Ignjatovi, Popovi & Duhaek, 2010).

Pored navedenih istraivanja, korisno je da spomenemo i istraivanje koje je

sprovedeno pod patronatom Ministarstva rada i socijalne politike u saradnji sa Centrom za

politikoloka istraivanja i javno mnjenje tokom 2010. godine. U istraivanju su preispitivani

stavovi graana Srbije prema polnoj ravnopravnosti u razliitim domenima, kao to su

politika, ekonomija, mediji, obrazovanje (Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje,

2010).

Utvreno je da veina ispitanika smatra da polna ravnopravnost nije znaajno politiko

pitanje. Polovina ena koje su glasale na poslednjim izborima nije razmiljala o polnoj

ravnopravnosti za vreme glasanja, u poreenju sa 46% mukaraca. Pored toga, utvreno je da

20% ena i 35% mukraca polnu ravnopravnost i nisu smatrali vanim pitanjem. Pola i

mukih i enskih ispitanika se izjasnilo da ne bi mogli na izborima da biraju na osnovu pola

kandidata. Druga polovina je podeljena prema polu, tako da bi 19% ena pre odabralo

15

kandidatkinju, a 8% ena kandidata. Sa druge strane, 14% mukaraca bi odabralo kandidata, a

7% kandidatkinju (Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje, 2010).

Kada je re o stavovima prema polnoj ravnopravnosti u domenu ekonomije, istraivai

su pretpostavili da ljudi donose implicitne ili eksplicitne izbore, koji mogu da budu

diskriminiui na osnovu verovanja i stavova o polu, ali takoe doivljavaju iskustvo

diskriminativnih aktivnosti drugih. Kada je u pitanju diskriminiui odnos, postoje tri vrste

odnosa ispitanika prema polnoj pripadnosti u raznim profesijama. Prvi tip su profesionalne

usluge sa jasnom polnom preferencijom. Tako, na primer, ene su poeljnije u poslovima

ienja stana, nege stare ili nemone osobe i uvanja deteta. Mukarac je poeljniji u

poslovima kreenja, popravke kompjutera i slino. Drugi tip usluga su one prema kojima

ispitanici imaju meovite polne preferencije. Na primer, tu spadaju psihoterapeutska, hirurka

i uiteljska profesija. Trei tip su aktivnosti koje obuhvataju profesije bez izraene polne

preferencije, kao to su zubar i advokat (Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje,

2010).

Interesantno je da je polovina ispitanika odgovorila da su ene ee nego mukarci

odbijene na konkursima za posao, ukoliko se posao smatra mukim poslom.Da su ene

ee u opasnosti da izgube posao zbog porodinih obaveza, smatra 81% ena i 74%

mukaraca. Takoe, 56% ena i 41% mukaraca smatra da su ene ee nego mukarci

odbijene na konkursima za posao zbog starosti (Centar za politikoloka istraivanja i javno

mnjenje, 2010).

Prilikom ispitivanja stavova ispitanika prema polnoj ravnopravnosti u domenu medija,

utvreno je da se veina ispitanika oslanja na medije kao izvor informacija o polnoj

ravnopravnosti. Ispitanici su zamoljeni da se sete nekog medijskog sadraja o pitanjima polne

ravnopravnosti. I mukraci i ene su podjednako naveli nasilje u porodici (62%), trgovinu

ljudima (46%), diskriminaciju osoba sa invaliditetom (32%). Manji broj ispitanika je naveo

neki sadraj koji se odnosi na pitanje polne ravnopravnosti u politici, na poslu, u vezi sa

organizacijama koje se bave rodnim pitanjima i reprezentacijama u medijima (Centar za

politikoloka istraivanja i javno mnjenje, 2010).

16

Utvreno je i da je oblasti obrazovanja polna ravnopravnost iroko prihvaena meu

ispitanicima. ak 85% ispitanika se ne slae da je univerzitetsko obrazovanje manje vano za

enu nego za mukarca. Takoe, ak 95% ispitanika veruje da je kolski uspeh vana vrednost

u vaspitanju oba pola (Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje, 2010).

1.2. Pojam i struktura porodice

Porodica, kao najosnovnija drutvena grupa, bila je predmet razmatranja u okviru

mnogih nauka. Inae, ovaj pojam je u upotrebi poev od XVIII veka. Pre toga su korieni

razliiti termini, kao to su npr. kua, domainstvo, domaa zajednica, srodstvo, rod, rodbina,

loza i slino (Mili, n.d., prema Todorovi, 2005).

Porodica se esto definie kao najstarija, najtrajnija, ali i promenljiva primarna

drutvena grupa, koja se temelji na bio-reproduktivnim, bio-seksualnim, bio-socijalnim, socio-

zatitnim i socio-ekonomskim vezama mua i ene i njihove roene ili adoptirane dece, koji

su meusobno povezani brakom, srodstvom, udrueni radi lakeg zadovoljavanja raznovrsnih

potreba linosti, drutva i porodice (Kuburi, 1996, str. 5).

Tokom istorijskog razvoja se porodica menjala, poev od velike patrijarhalne

porodice, pa sve do uih porodica, koje ine roditelji i deca. Takva monogamna porodica je

povezana bliskim emotivnim vezama i meusobnim pomaganjem (Todorovi, 2005).

Uglavnom je dominantan nukleusni tip porodice, koji ini brani par sa decom. Meutim,

podaci kazuju da poslednjih godina, kako u svetu, tako i kod nas, dolazi do promena u

strukturi porodice, tako da raste procenat jednoroditeljskih porodica, kao i porodica bez dece

(Raboteg-ari & Penik, 2009).

Kada je u pitanju struktura porodice, esto se govori o potpunoj i nepotpunoj porodici.

Potpuna porodica predstavlja zajednicu mua, ene i njihove roene ili adoptirane dece

(Jaki, 2000). Takva dijada omoguava stvaranje jedinstvenog roditeljskog autoriteta koji je

manje arbitraran za dete u odnosu na onaj koji potie od samo jedne roditeljske figure

(Vidanovi, 2006). Ukoliko je porodina atmosfera povoljna, ukoliko ima topline,

17

meusobnog razumevanja i saradnje, onda postoje dobri uslovi za pravilan razvoj i adaptaciju

deteta (Jaki, 2000).

Nepotpuna porodica se sastoji od jednog roditelja i deteta, ili vie dece, usled i usled

smrti drugog roditelja, odlaska, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Odrastanje

deteta u nepotpunoj porodici, kao i razvojne promene koje nastaju u takvom porodinom

okruenju, mogu biti povezane sa brojnim problemima. Pokazalo se da odrastanje uz jednog

roditelja moe uticati na razvoj poremeaja u razliitim sferama linosti deteta (Jaki, 2000;

Vidanovi, 2006).

Osim potpune i nepotpune, u literaturi se susree i pojam proirene porodice. Pokazalo

se da na naim prostorima dominiraju vertikalno i horizontalno proirene porodice. Prema

jednom shvatanju (Mili, 2005), vertikalno proirene porodice se odlikuju elementima

tradicionalnog patrijarhalnog reda, dok horizontalno proirenje predstavlja rezultat

modernizacijskih trendova, koji se nisu u potpunosti razvili. Pored toga, vertikalne porodice u

proseku imaju vei broj lanova, kao i vei broj dece, nego horizontalne. Takoe, vertikalno

proirene porodice su bliske konceptu zadruge, koji je dominirao tokom devetnaestog veka na

naim prostorima (Mili, 2005).

Vano je istai i da porodica ima razliite funkcije. Veina teoretiara iz oblasti

sociologije se slae da su funkcije porodice viedimenzionalne i da se mogu odrediti na tri

nivoa. Pre svega, postoji bioloki nivo, koji obuhvata zadovoljavanje seksualnih potreba i

reproduktivne funkcije. Zatim, postoji ekonomski nivo, koji se odnosi na proizvodnu i

potroaku funkciju porodice. Najzad, postoji psihosocijalni nivo, koji obuhvata vaspitnu

funkciju porodice, zatim funkciju socijalizacije, kao i funkciju razvijanja emocionalnih veza

izmeu lanova (Mateji, 2008).

Porodine funkcije su istorijska kategorija, pa su samim tim i promenljive. Moe se

rei da se sistem porodinih funkcija menja u zavisnosti od promena odnosa porodica

drutvo (Golubovi, 1981., prema Mateji, 2008). U prolosti, za porodicu je bila najvanija

proizvoaka, odnosno ekonomska funkcija, dok je danas vaspitna funkcija jedna od

najznaajnijiih. Osnovu za ostvarivanje vaspitne funkcije porodice ini svakako

funkcionalnost porodice (Mateji, 2008).

18

Meutim, vano je istai da se funkcije porodice ne mogu odvojeno sagledavati,

budui da su uzajamno jako isprepletane. Pre svega, porodica u poetku predstavlja celokupan

socijalni svet za dete, a takoe zadovoljava i njegove bioloke potrebe, posreduje izmeu

njega i spoljanje sredine, poduava ga, interpretira mu realnost. Takoe, dete u porodici

usvaja jezik, polnu ulogu i stereotipe, obrasce ponaanja i komunikacije, radne navike,

standarde uspenosti i slino. Uticaji porodice su i namerni i nenamerni, a nagrade i kazne

snano deluju na oblikovanje osnovnih i veoma trajnih dispozicija kod dece (Todorovi,

2005).

Porodica u velikoj meri utie i na formiranje stavova koji su u vezi sa polom i

porodinim ulogama. U naem drutvu dominira koncept tradicionalnih uloga vezanih za pol.

Istraivanja pokazuju da u Srbiji oko 77% porodica funkcionie po tradicionalnom sistemu,

naroito kada je u pitanju jasna dihotomna podela uloga. Tako se majci, odnosno eni

dodeljuje primat u brizi o kui i ukuanima, dok je otac, odnosno suprug primarno orijentisan

na sticanje, materijalnu sigurnost porodice i fiziki rad u kui (Mihi, Zotovi & Petrovi,

2006; Petrovi, 2007; Zotovi, Mihi & Petrovi, 2007). Aktuelni porodini problemi vezuju

se pre svega za zahteve za uspostavljanjem egalitarnijih odnosa kojima se preporuuje vea

ukljuenost oca u ivot i odnose u porodici, a vea individuacija majki (Mihi & Petrovi,

2009).

1.3. Pojam braka

Brak se kao predmet naunog prouavanja najpre javlja u okviru antropologije. Tako,

na primer, autor Vestermak (Westermack, 1921., prema akoti-Kurbalija, 2011), odreuje

brak kao vie ili manje stabilnu vezu izmeu mukarca i ene, koja traje i nakon samog akta

reprodukcije i nakon roenja potomaka. Autor je pokuao da ovim svojim odreenjem odvoji

brak od drugih formi seksualnog odnosa, koje takoe mogu da imaju za cilj raanje

potomstva. Kasnije Vestmark odreuje brak kao odnos jednog ili vie mukaraca, sa jednom

ili vie ena, koji je od strane obiaja i zakona prepoznat (Westermack, 1936., prema akoti-

Kurbalija, 2011).

Prema Saviu, brak je bioloka, psiholoka, socijalna, ekonomska, pravna i moralna

zajednica dve odrasle osobe suprotnih polova (Savi, 1990). Vano je takoe napomenuti i

19

injenicu da prilikom odreenja braka savremeni autori imaju u vidu razliite forme braka,

kao to je poligamni i homoseksualni. Prema shvatanju Sternberga i Hojata, brak je

prevashodno reproduktivna zajednica u koju e preko 90% odraslih osoba, na nivou svetske

populacije, bar jednom u toku svog ivota stupiti (Sternberg & Hojjat, 1997).

Brani odnos se moe sagledati kao nain da se moralno i formalno regulie seksualno

ponaanje odraslih osoba u odreenoj drutvenoj zajednici. Prema tome i odnos ire drutvene

zajednice prema seksualnosti odreuje ciljeve braka, nain njegovog sklapanja i raskidanja,

uloge i obaveze suprunika, kao i sankcije koje slede u sluaju njihovog neispunjavanja. U

drutvenim zajednicama koje imaju stroi odnos prema ispoljavanju seksualnosti, uobiajeno

je da se sklapaju unapred dogovoreni brakovi, gde suprunici nemaju mogunost slobodnog

izbora partnera i gde postoje stroge moralne i zakonske sankcije za krenje normi braka. Sa

druge strane, u drutvenim zajednicama koje imaju otvoreniji odnos prema ispoljavanju

seksualnosti odraslih osoba, izbor partnera, nain sklapanja braka i njegovi ciljevi su u mnogo

manjoj meri definisani moralnim i zakonskim normama (akoti-Kurbalija, 2011).

Najzad, vano je spomenuti da u braku pojedinac moe da zadovolji brojne potrebe,

kao to su potreba za pripadnou, zatitom, zajednitvom, podrkom i intimnou (udina-

Obradovi & Obradovi, 2005).

1.3.1. Brana stabilnost

Brana stabilnost je jedna od najvanijih odlika braka. Radi se o dimenziji na ijem

jednom kraju se nalazi stabilan, a na drugom kraju iste dimenzije nestabilan brak, koji se u

najveem broju sluajeva zavrava razvodom. Svi postojei brani odnosi su smeteni negde

izmeu te dve krajnje take ove dimenzije. Vano je takoe napomenuti da je brana

stabilnost dinamina karakteristika, koja se menja tokom vremena i oscilira u odnosu na

razliite faktore (akoti-Kurbalija, 2011).

U literaturi se mogu nai tvrdnje da je svaki brak na poetku stabilan i kako bi i sama

pomisao da nije tako verovatno uasavala suprunike (udina-Obradovi & Obradovi, 2005)

Meutim, ovo je samo pretpostavka koju je potrebno empirijski proveriti, jer se brakovi

sklapaju iz razliitih razloga i sasvim je mogue da jedan partner vidi jasnu korist za sebe ak

20

i ako u trenutku sklapanja braka uopte ne oekuje, odnosno ne veruje da e brak dugo trajati

Neki od razloga da se ue u brak sa sveu da nije re o stabilnoj vezi mogu biti na primer

elja da se preko braka stekne neko poeljnije dravljanstvo, elja da se postojea trudnoa

zavri u braku, elja da se preko braka sa javnom linou dobije panja ire socijalne sredine,

oekivanje jednog od partnera da e posle razvoda imati finansijsku dobit, elja da

profesionalno napreduje preko braka sa osobom koja je na znaajnoj funkciji i sa dobrim

profesionalnim statusom (akoti-Kurbalija, 2011).

Brana stabilnost se u psiholokim mernim instrumentima operacionalizuje preko

uverenja o budunosti branog odnosa, a uglavnom se izraava preko stepena nestabilnosti

brane veze, odnosno kao "potencijal za razvod", koji obuhvata samo tri upitnike stavke, a to

su razmiljanje o prekidu veze, razgovor sa prijateljima o prekidu veze i razgovor sa

partnerom o prekidu veze (Booth, Johnson & Edwards, 1983) ili preko jednoajtemske procene

stepena ozbiljnosti razmatranja alternative postojeoj vezi (Stanley, Markman & Whitton,

2002).

Na stabilnost braka utiu osobine branih partnera, kao to su pol i starost partnera,

starost pri stupanju u brak, brani sta, karakteristike branih partnera, religioznost partnera,

preterana konzumacija alkohola jednog, ili oboje partnera (udina-Obradovi & Obradovi,

2005).

Neki autori istiu da razlike meu partnerima u uverenjima, oekivanjima, ili potreba

proizilaze iz polnih razlika (Coltrane, 1998; Gottman, 1993). To moe da utie na povean

nivo brane nestabilnosti i svakako na poveanu stopu razvoda. Kada je re o starosti branih

partnera, rezultati nekih istraivanja pokazuju da se ee razvode mlai pojedinci. Takoe,

pojedinci koji u brak stupaju kasnije u manjem procentu se razvode (Amato & Previti, 2003).

Pored navedenog, za branu stabilnost su vane i osobine partnera. Potvreno je da

branu stabilnost podstiu ugodnost, kontrola i pozitivna emocionalnost kod oba brana

partnera (Jocklin, McGue & Lykken, 1996). Takoe, rezultati nekih istraivanja potvruju da

je verovatnije da e brak trajati ako su suprunici slinih karakteristika (Robins et al., 2000.,

prema udina-Obradovi & Obradovi, 2005).

21

Interesantno je i da suprunici koji pozitivno razmiljaju o razvodu, mnogo se lake rastaju,

nego oni koji razvod smatraju negativnim ishodom (Sullivan, 2001., prema udina-Obradovi

& Obradovi, 2005).

to se tie religioznosti partnera, utvreno je da je sa branom stabilnou u najveoj

meri povezan zajedniki odlazak suprunika u crkvu, jer to uvruje branu dijadu, dodatno

integrie brane partnere i stvara zajedniki sistem vrednosti, uverenja i svrhovitosti (Vaughn

& Heaton, 1997).

Kada je u pitanju konzumacija alkohola, istraivai su saglasni da ova pojava

predstavlja istovremeno i uzrok, ali i posledicu brane nestabilnosti (Power & Rodgers, 1999).

Alkoholizam jednog ili oba partnera naruava intimnost i kvalitet braka, a smanjen brani

kvalitet moe uticati na uestalost razvoda.

Osim osobina suprunika, brana stabilnost zavisi i od kvaliteta braka, seksualnog

zadovoljstva u braku, preljube, ili seksualnih odnosa izvan braka, ekonomske moi branih

partnera, kohabitacije pre sklapanja braka, roenja deteta pre stupanja u brak, predbrane

trudnoe i roenja deteta u braku (udina-Obradovi & Obradovi, 2005). Jeh i saradnici su

utvrdili da je brana stabilnost bolja, ukoliko suprunici imaju kvalitetniji seksualni ivot

(Yeh, Lorenz, Wickrama, Conger & Elder, 2006).

Brana nestabilnost se odreuje kao proces koji zapoinje u trenutku sklapanja braka i

traje sve dok se sudskim putem taj brak ne proglasi nepostojeim (udina-Obradovi &

Obradovi, 2005). Brana veza moe postati nestabilna usled stresa i frustracija, kao i

razliitih ivotnih problema koji prevazilaze aktuelne sposobnosti branih partnera da ih na

konstruktivan nain prevladaju (akoti-Kurbalija, 2011). Branu nestabilnost podstiu

neuroticizam, depresivnost i agresivnost partnera (Kinnunen & Pulkkinen, 2003). U

istraivanju brane nestabilnosti najvea panja se poklanja psiholokim posledicama razvoda

braka, tanije uticaju razvoda na dalji ivot razvedenih partnera, kao i na dalje funkcionisanje

njihove dece. Meutim, pojam brane nestabilnosti se ne moe poistovetiti sa razvodom

braka. Isto tako, osim razvodom braka, brana nestabilnost se moe zavriti i smru jednog od

partnera. Najzad, brana nestabilnost se takoe moe prevazii i rezultirati veom bliskou

branih partnera (akoti-Kurbalija, 2011).

22

1.3.2. Kvalitet braka

Postoji vei broj razliitih odreenja kvaliteta branog odnosa. Najee se u literaturi

spominju dva pristupa definisanju branog kvaliteta objektivni i subjektivni (udina-

Obradovi & Obradovi, 2005).

Prema objektivnom pristupu, kvalitet branog odnosa se odreuje kao objektivno

postojei skup poeljnih karakteristika braka, kao to su postojanje oseanja obostrane ljubavi

i potovanja, zajedniko donoenje odluka, pravedna raspodela obaveza i zaduenja,

postojanje zajednikih ivotnih ciljeva i slaganje oko znaajnih ivotnih pitanja. Dakle, prema

ovom odreenju se kvalitet branog odnosa posmatra kao multidimenzionalna varijabla.

Multidimenzionalni pristup daje uvid u prirodu psiholokih procesa u braku i omoguava

merenje kvaliteta branog odnosa razliitim instrumentima (akoti-Kurbalija, 2011).

Sa druge strane, prema subjektivnom pristupu se kvalitet branog odnosa definie kao

stepen opteg zadovoljstva suprunika brakom. U ovom pristupu se ne pridaje vanost

stvarnom ili opaenom ponaanju, karakteristikama partnera ili branog procesa, ve se

kvalitet branog odnosa odreuje iskljuivo na osnovu oseanja zadovoljstva svakog partnera

(akoti-Kurbalija, 2011).

Autori koji se zalau za subjektivni pristup smatraju da je teko interpretirati rezultate

multidimenzionalne evaluacije braka (Heyman, Sayers & Bellack, 1994). Ispitanik moe da

izvetava o nekim negativnim aspektima sopstvenog braka, pri emu ti aspekti njemu ne

moraju biti vani, tako da i pored toga moe postojati pozitivan opti stav prema sopstvenom

braku. Sa druge strane, ispitanik moe da izvetava o nekim pozitivnim aspektima svog braka,

koji njemu nisu bitni, a da pritom ima negativan opti stav prema svom braku (akoti-

Kurbalija, 2011).

Zato se pristalice subjektivnog pristupa zalau za to da se pri proceni kvaliteta branog

odnosa koristi partnerova opta procena sopstvenog braka, u kojoj on uzima u obzir sve

pozitivne i negativne karakteristike braka, u skladu sa njegovom slikom braka, eljom i

sposobnou da se zanemare dobri ili loi brani aspekti.

23

Poeljno je da percepcija branog stanja od strane suprunika bude pozitivno ili ak

idealistino iskrivljena, a ne savreno objektivna (Fowers et al., 1996., prema akoti-

Kurbalija, 2011).

Rezultati jednog istraivanja hrvatskog istraivanja potvruju da postoji znaajna

povezanost pozitivnih iluzija pri proceni partnera sa branim zadovoljstvom, sa percipiranim

kvalitetom branog odnosa i sa stabilnou veze. Brani parovi u kojima oba partnera u

odreenoj meri idealizuju svog partnera su najzadovoljniji vezom, ocenjuju je kao stabilnu i

pozitivno procenjuju kvalitet odnosa. Zatim slede parovi kod kojih samo jedan partner ima

pozitivne iluzije, a najmanje su zadovoljni i najnie procene kvaliteta i stabilnosti veze imaju

oni brani parovi kod kojih ni jedan partner nema pozitivne iluzije (Toki, 2006).

Takoe, pristalice subjektivnog pristupa smatraju da je svakom branom partneru

vano njegovo opte oseanje zadovoljstva u braku, koje moe, mada i ne mora biti povezano

sa stvarnim ili percipiranim karakteristikama partnera ili branog procesa. Pored toga,

objektivni kvalitet branog odnosa, koji je odreen karakteristikama idealnog braka, nije

vaan za pojedinca, pa zato ne omoguava predvianje budueg ponaanja. Tako se moe

zakljuiti da objektivni kvalitet branog odnosa nije siguran pokazatelj ostajanja u braku ili

njegovog naputanja (akoti-Kurbalija, 2011).

Ispitivan je i brani kvalitet pre i posle roenja deteta. Pojedini autori (Twenge,

Campbell & Foster, 2003) smatraju da se povezanost izmeu roditeljstva i zadovoljstva

vezom moe objasniti pomou dva modela. Prema modelu konflikta uloga, sa roenjem

dece dolazi do reorganizacije socijalnih uloga, partneri postaju u veoj meri posveeni detetu,

ili deci, a manje sebi, dobijaju vie uloga, to moe da dovede do stresa i konflikata i narui

kvalitet braka (Rollins i Galligan, 1978., prema Mihajlovi, 2007). Prema modelu

ograniavanja slobode do smanjenja zadovoljstva brakom dolazi zbog toga to deca zahtevaju

mnogo vremena i panje svojih roditelja i tako ograniavaju njihovu slobodu, tako da se oni

vie posveuju deci, a manje sebi (Mihajlovi, 2007).

24

1.4. Cirkumpleks model branih i porodinih odnosa

Cirkumpleks model branih i porodinih sistema (Circumplex Model of Marital and

Family Systems) je zasnovan na sistemskom pristupu porodice. Re je o jednom od

najpoznatijih i najee teorijski i praktino primenjivanih multidimenzionalnih modela

porodinog funkcionisanja. Autori Cirkumpleks modela, Olson i njegovi saradnici, razvili su

model koji nastoji da povee teorijske koncepte i praktine ciljeve i zadatke istraivanja u

samom pristupu porodici (Miti, 1997).

Cirkumpleks model se sastoji od tri osnovne dimenzije funkcionalnosti porodinog

sistema. Re je o dimenzijama kohezivnost, fleksibilnost (adaptabilnost) i komunikacija

(Olson, 2000). Olsonov model ima irok spektar primene i prilagoava se razliitosti

dananjih porodica (Zabriskie & McCormick, 2001., prema Zukovi, 2008).

Porodina kohezivnost se definie kao meusobna emocionalna povezanost lanova

porodice. Prema Cirkumpleks modelu, postoje etiri nivoa kohezije porodinog

funkcionisanja. Pre svega, postoji nepovezana (disengage) porodica, koju karakterie vrlo

nizak nivo kohezivnosti. Zatim, postoji izdvojena (separated) porodica, koju karakterie nizak

do umeren nivo kohezivnosti. Tree, postoji povezana (connected) porodica, koju odlikuje

umeren do visok nivo kohezivnosti. etvrto i poslednje, postoji izmeana (enmeshed)

porodica, koju odlikuje vrlo visok nivo kohezivnosti (Olson, 2000).

Smatra se da je za optimalno porodino funkcionisanje neophodno da postoje

izdvojeni i povezani nivoi kohezivnosti, zbog toga to ukazuju na dobru izbalansiranost

porodinog sistema. U sluaju nepovezane i izmeane kohezivnosti, javlja se

neizbalansiranost porodinog sistema. To se dogaa kada ove dve vrste kohezivnosti nose sa

sobom nedostatak samostalnosti, ili pak preveliku otuenost lanova porodice (Milenkovi,

2012).

Specifine komponente, koje se koriste za dijagnozu i merenje dimenzije porodine

kohezije unutar ovog modela su emocionalna povezanost, podrka, porodine granice, vreme i

prijatelji, interesovanja i rekreacija (Milenkovi, 2012).

Druga dimezija funkcionalnosti porodinog sistema je porodina adaptibilnost,

25

odnosno fleksibilnost. Re je o dimenziji koja podrazumeva promene u porodinom

upravljanju, ulogama i pravilima. Ispitivanja porodine adaptibilnosti se odnose na

analiziranje u kojoj meri su porodica i njeni lanovi spremni na promene.

Olson istie da postoje etiri nivoa adaptibilnosti. Najpre, postoji rigidna, koja se

karakterie veoma niskim nivoom adaptibilnosti. Zatim, postoji strukturisana adaptibilnost,

koju odlikuje nizak do umeren nivo adaptibilnosti. Dalje, postoji fleksibilna adaptibilnost,

koju karakterie umeren do visok nivo adaptibilnosti. Najzad, postoji haotina adaptibilnost,

kod koje je adaptibilnost zapravo veoma visoka (Olson, 2000).

Pretpostavlja se da centralni nivoi adaptibilnosti, odnosno, strukturisana i fleksibilna

adaptibilnost, doprinose boljem branom i porodinom funkcionisanju. Na primer,

strukturisani odnos se odlikuje demokratskim pristupom u donoenju odluka. Pregovaranja u

okviru porodice su otvorena, a deca su u tom procesu aktivno ukljuena. Pored toga, uloge su

podeljene i podlone promenama, ukoliko je to potrebno. Pravila nisu rigidna i mogu da se

menjaju (Olson, 2000).

Sa druge strane, ekstremni nivoi adaptibilnosti karakteriu disfunkcionalne porodice.

Na primer, neuravnoteeni brakovi i porodice imaju tendenciju da budu rigidni i haotini.

Rigidni odnos postoji kada jedan lan u porodici upravlja i kontrolie druge lanove porodice.

U okviru porodice, malo je pregovaranja i vane odluke donosi lider porodice. Odluke se

obino donose impulsivno i o njima se ne razmilja mnogo (Olson, 2000).

Trea dimenzija cirkumpleks modela je komunikacija, koja se smatra pospeujuom

dimenzijom, zbog toga to podstie parove i porodice da se kreu u okviru dve ve spomenute

dimenzije. Komponente porodine komunikacije su mogunost praenja kontinuiteta

razgovora, a takoe i uvaavanje i potovanje drugih nasuprot isticanju sebe (Milenkovi,

2012).

Na osnovu zastupljenosti nivoa navedenih dimenzija, Olson je izdvojio 16 tipova

branih i porodinih sistema. Porodini sistemi koji se nalaze u centralnom delu su najee

zastupljeni i pokazuju balansirani nivo, kako na dimenziji kohezivnosti, tako i na dimenziji

fleksibilnosti (4 balansirana tipa).

26

Umereni sistemi pokazuju ekstremni nivo samo na jednoj dimenziji (8 tipova srednjeg nivoa),

dok ekstremni porodini sistemi imaju ekstremne skorove na obe posmatrane dimenzije (4

ekstremna tipa) (Milenkovi, 2012).

Na osnovu Cirkumpleks modela mogu da se izdvoje i neke hipoteze (Erde-Kavean,

2011). Pre svega, pretpostavlja se da porodice sa balansiranim nivoom kohezivnosti i

fleksibilnosti adekvatnije funkcioniu od porodica sa ekstremnim nivoima ovih dimenzija. Isto

tako, smatra se da pozitivne komunikacijske vetine omoguuju uravnoteenim porodicama da

adekvatnije komuniciraju u odnosu na ekstremne tipove porodinog sistema. Pored toga,

ispostavilo se da adekvatne komunikacijske vetine kod balansiranih tipova porodica

doprinose adekvatnijoj promeni u nivou kohezije i adaptibilnosti u odnosu na one sa

ekstremnim nivoima pomenutih dimenzija (Anderson, 1986).

Jedna od hipoteza je i da balansirani tipovi porodica u stresnim situacijam du

ivotnog ciklusa lake modifikuju svoj nivo kohezivnosti i adaptibilnosti, dok ekstremni tipovi

porodica odbijaju svaku promenu. Takoe, ekstremna ponaanja na jednoj ili obe dimenzije

modela, ukoliko su kulturoloki ili u okviru porodice podrana, ipak su funkcionalna, sve dok

svi lanovi porodice prihvataju ova oekivanja (Milenkovi, 2012).

Porodice koje postiu visoke skorove na subskalama kohezije i fleksibilnosti su

sposobne da se najjae suprotstave stresorima i pritiscima promena u svakodnevnom ivotu.

Isto tako, postoje takozvane rigidno-kohezivne porodice, u kojima postoji visoka bliskost i

rigidnost, umereni skorovi na dimenzijama promene i zapletenosti i niski skorovi na

dezangaovanosti i haotinosti. Ovakav tip porodice se odlikuje visokim nivoom emocionalne

bliskosti i visokim nivoom rigidnosti. Meutim, zbog svoje rigidnosti ovakve porodice mogu

da imaju potekoa u uvoenju novina, koje nastaju usled situacionih ili razvojnih promena

kod lanova (Olson & Gorall, 2006).

Dalje, takozvani srednji tip porodice se karakterie umerenim skorovima na svim

dimenzijama, osim na dimenziji rigidnosti. Ovakav tip porodice funkcionie adekvatno i ne

pokazuje visoke nivoe snage i protektivne faktore, koji dotiu balansirane subskale, kao ni

visoke nivoe tekoa ili rizine faktore koje dotiu nebalansirane skale.

27

Fleksibilno-nebalansirani tip porodice se karakterie visokim skorovima na svim

dimenzijama, osim na dimenziji kohezije. Haotino dezangaovani tip porodice ima niske

skorove na balansiranim subskalama, niske skorove na subskalama zapletenosti i rigidnosti i

visoke skorove na subskalama haotinosti i dezangaovanosti. Smatra se da su u pitanju

visoko problematine porodice sa niim nivoom emocionalne bliskosti (Olson & Gorall,

2006).

Inae, nebalansirane porodice su u najveoj meri problematine u sveukupnom

funkcionisanju, budui da se kod njih javljaju visoki skorovi na nebalansiranim skalama i da

postoji manjak snaga i protektivnih faktora koje dotiu balansirane skale. Za ovakav tip

porodice postoji najvea verovatnoa za razvitak psihopatologije.

1.5. Stavovi

Pojam stava, iako je kratkog veka u znaenju u kome se danas koristi, naglo se proirio

i koristi se u radovima strunjaka iz razliitih oblasti, kako psihologije, tako i ire (Rot, 1994).

Stavovi se prouavaju iz razloga to mogu potpunije prikazati kompleksno ponaanje ljudi.

Isto tako, stavovi su u upotrebi, jer se njima izbegava jednostranost ponaanja. Najzad, pojam

stava je znaajan, zato to je omoguio predvianje ponaanja ljudi (Rot, 1994).

Postoji vie definicija stavova. Prema jednom odreenju, stav predstavlja tendenciju da

se pozitivno, ili negativno reaguje prema odreenim osobama, objektima ili situacijama

(Morgan, 1956., prema Rot, 1994). Ova definicija je razumljiva, mada isuvie siromana i

opta, zato to ne uzima u obzir posebne karakteristike pojma stava (Rot, 1994).

Na vie karakteristika pojma stava ukazuje jedna druga definicija (English & English,

1972). Prema ovoj definiciji, stav je trajno steena predispozicija da se na dosledan nain

ponaa prema nekoj grupi objekata. Ova definicija istie neke vane komponente stava, kao

to su injenice da se stav spremnost da se na odreen nain osoba odnosi prema odreenim

objektima, zatim da je stav steena predispozicija, kao i osnova za dosledan nain ponaanja i

da, samim tim, omoguava predvianje ponaanja.

28

Meutim, ovo odreenje i dalje ne ukazuje na sve bitne momente prirode stavova, niti

omoguava dovoljno jasno razlikovanje stavova od nekih srodnih pojmova, koji se takoe

koriste za objanjavanje ponaanja ljudi (Rot, 1994).

Autor Gordon Olport daje kompleksniju definiciju stava. Prema njemu, pod stavom

treba podrazumevati neuralnu i mentalnu spremnost, formiranu na osnovu iskustva, koja vri

direktivni i dinamiki uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u

dodir (Allport, 1935., prema Rot, 1994).

Kre i Krafild i Balaki (Krech, Cratcfield & Ballachoy, 1972., prema Rot, 1994)

istiu da je stav trajni sistem pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, oseanja i tendencije da se

preduzme akcija za ili protiv a u odnosu na razliite objekte. Ova definicija u prvi plan

stavlja sloenost stavova i naglaava da oni istovremeno ukljuuju i kognitivnu i emocionalnu

i konativnu funkciju. Izrazom trajni sistem, naglaava se dispozicioni karakter stavova, kao i

njihova uloga u relativnoj doslednosti ponaanja (Rot, 1994).

Dakle, moe se rei da pojam stava obuhvata tri komponente, a to su kognitivna,

emocionalna i konativna. Kognitivnu komponentu stava ine shvatanja o objektima na koje se

odnosi. Pored toga, kognitivnu komponentu stava sainjavaju i odreena znanja i vrednosni

sudovi (Rot, 1994).

Emocionalna komponenta stava znai da stav uvek ukljuuje oseanja u vezi sa

objektom prema kome postoji stav. Oseanja mogu biti pozitivna, ili negativna, odnosno,

objekat se voli, ili ne voli, prijatan je, ili neprijatan. Pored toga, emotivna komponenta moe

biti manje ili vie sloena, tako da se sa javljanjem stava pojavi oseanje prijatnosti, ili pak

itav niz oseanja, kao to su divljenje, saoseanje, potovanje i slino (Rot, 1994).

Konativnu komponentu stava ini tendencija da se uini neto u odnosu na objekat

prema kome postoji stav. Tendencija ka akciji u vezi sa objektom moe da se izraava samo u

spremnosti da mu se priblii ili da se od njega udalji, a moe da se manifestuje i u itavom

nizu aktivnosti (Rot, 1994).

Jednom formirani stavovi se teko menjaju sve dok postoji motivaciona i funkcionalna

osnova na kojoj su formirani. Budui da usvojeni stavovi selektivno deluju na percepciju,

29

primanje novih informacija i pamenje, stav pomae osobi u stvaranju to skladnije slike o

samom sebi i okolini, u otklanjanju nesklada izmeu svojih saznanja i ponaanja, kao i u

postizanju ciljeva, ispunjavanju potreba i izbegavanju neugodnih stanja (Petz, 1992).

1.5.1. Razvoj stavova prema polnim ulogama

Na formiranje ili menjanje stavova veliki uticaj imaju delovanja iz spoljanje sredine.

Imajui to u vidu, moe se rei da socijalne norme u drutvu u kome pojedinac odrasta mogu

da naglaavaju ravnopravnost, ili mogu uiti pojedince kako mukarci i ene nisu ravnopravni,

pa kako jedan pol ima vie prava i moi od drugog. Dakle, kultura pred mukarce i ene

postavlja razliita oekivanja, pa tako prua i razliite mogunosti. Kao posledica toga, javlja

se i razliit poloaj mukaraca i ena u drutvu (Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

Vano je istai da tokom odrastanja neumitno dolazi do polne socijalizacije,

zahvaljujui kojoj se kod dece formira svest o polnom identitetu, kao i polne diferencijacije

koje postoje u datom drutvu (Kon, 1988). Od malena roditelji i vrnjaci pokazuju koja su

ponaanja prikladna ili neprikladna za deake, a koja za devojice. U nekim sluajevima takve

poruke mogu ak da ukljuuju i neadekvatno postupanje, iskljuivanje, ograniavanje ili

iskoriavanje osoba samo na temelju njihovog pola, to se smatra polnom diskriminacijom.

Tako se deci prenose predstave o tradicionalnim polnim ulogama, koje slue odravanju

nejednakih mogunosti mukaraca i ena u obrazovanju, zapoljavanju i uopte u drutvu

(Battle, 2007).

Tokom procesa socijalizacije, deca razvijaju karakteristike koje su konzistentne sa

polnom ulogom. Tako, na primer, deca ue polno tipina ponaanja, formiraju odreene

osobine linosti, uverenja, stavove, preferencije i slino (Galambos, 2004). Usvajanjem takvih

ponaanja deaci i devojice naue da oekuju razliita mesta za sebe u drutvu u kome ive,

kao i kasnije u svojim porodicama (Moghadam, 2007).

Osim roditelja, vanu ulogu igraju i drugi socijalizacijski uticaji, kao to su oni koje

ostvaruju odgajatelji, vrnjaci i nastavnici, ali i mediji kroz filmove, TV, knjige, asopise,

30

internet. Putem njih deca mogu da usvoje odreene polne uloge, bilo na naine koji su u

skladu sa uticajem roditelja, ili koji su u suprotnosti sa njima (Kamenov, Hui & Jugovi,

2010).

Istraivanja se uglavnom usmeravaju na prouavanje uticaja roditelja i njihovog

ponaanja na decu, budui da su empirijski nalazi pokazali da su ipak roditelji ti koji imaju

najjai uticaj na razvoj polnih uloga dece (Witt, 1997).

Brojna istraivanja (Maccoby & Jacklin, 1974; Huston, 1983; Lytton & Romney,

1991), koja su se bavila socijalizacijom dece, pokazala su da postoji malo razlika u nainu na

koji se roditelji odnose prema sinovima i kerima kada je re o tradicionalnim dimenzijama

podizanja dece. U te dimenzije spada permisivnost, restriktivnost, nadzor, odgovaranje na

potrebe deteta i toplina. Meutim, potvreno je da postoji jedna dimenzija na kojoj ih roditelji

ipak tretiraju razliito, a to je ohrabrivanje polno tipinih aktivnosti.

Na primer, pokazalo se da oba roditelja vie nude lutke devojicama, a kamionie

deacima. Pored toga, o oseanjima se vie razgovara sa devojkama nego sa mladiima

(Maccoby, 1998). U istom istraivanju je ustanovljeno i da oevi pokazuju negativne reakcije

na ponaanja sinova, za koja smatraju da su feminizirana. Isto tako, u drugom istraivanju je

potvreno da se oevi grublje i aktivnije igraju sa sinovima u ranom detinjstvu nego sa

kerima (Vander Zanden, 1990). Takoe, pokazalo se i da devojice mnogo vie vremena

provode pomaui majkama, dok deaci provode vie vremena u slobodnoj igri (Myers, 2005;

Calhoun et al, 1994., prema Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

Sa ulaskom u period adolescencije, deca poinju u veoj meri da uestvuju u kunim

poslovima, mada se i tada podela rada odvija u skladu sa prevoladavajuim polnim ulogama u

drutvu. Pokazalo se da devojke vie uestvuju u kunim poslovima u odnosu na mladie.

Meutim, ukoliko roditelji tokom podizanja deteta podravaju ideologiju jednakosti meu

polovima, onda e i muki adolescent raditi vie (Coltrane, 2000).

Pored navedenog, moe se takoe rei i da se polno tipina ponaanja usvajaju

iskustvom i uenjem. U tome vanu ulogu imaju procesi socijalnog uenja, ali i kognitivni

procesi.

31

1.5.1.1. Teorije socijalnog uenja

Uenje polnih uloga se odvija u socijalnom kontekstu. Putem potkrepljivanja i

kanjavanja, uenja opaanjem i samoregulacijom, deca postepeno ue da predviaju

posledice svog ponaanja (Bandura, 1989., prema Kamenov, Hui & Jugovi, 2010). Zbog

toga to se maskulino ponaanje potkrepljuje, deaci ue da se ponaaju na tipino maskulin

nain. Isto tako, deaci poinju da izbegavaju feminina ponaanja, zato to zbog takvog

ponaanja mogu doiveti neodobravanje od strane drutvene zajednice (Kamenov, Hui &

Jugovi, 2010).

Zahvaljujui internalizaciji, deca postepeno usvajaju pravila o ponaanju, koja se

oekuju od njih s obzirom na njihov pol. Isto tako, deca tokom razvoja poinju da sama

usklauju svoje postupke sa nauenim normama (Kessler & McKenna, 1978). Osim toga,

deca poinju da usvajaju ponaanja tako to gledaju druge modele, vide kako okolina reaguje

na polno prikladna, ili neprikladna ponaanja drugih osoba (Lips, 2007., prema Kamenov,

Hui & Jugovi, 2010).

Imajui to u vidu, moe se oekivati da bi deca koja odrastaju u tradicionalnim

porodicama trebalo da razvijaju polno stereotipne uloge. Tako ona usvajaju stav da uloga ene

obuhvata majinstvo i brigu o kui i porodici, dok uloga mukarca obuhvata privreivanje i

zatitu porodice (Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

Sa druge strane, deca koja odrastaju u porodicama u kojima se naglaava

ravnopravnost polova, trebalo bi da razvijaju ravnopravne polne uloge. U takvom kontekstu

deca usvajaju stav da i mukarci i ene treba da ravnopravno dele kune poslove, da

zajedniki brinu o deci i domainstvu i zajedniki privreuju za porodicu (Vuksan, 2009).

Vano je da istaknemo i znaaj kole tokom procesa socijalizacije. Od kada krenu u

kolu, deca vide mukarce na poloajima autoriteta i dominacije nad enama (Richmond-

Abbott, 1983., prema Jugovi, 2004). Potvreno je i da uiteljice ee ohrabruju nezavisnost

i asertivnost kod deaka nego kod devojica (Etaugh & Huges, 1965; Best, 1983., prema

Jugovi, 2004). Zavisnost se kod devojica ohrabruje tako to se one ne podstiu da rade

same, dok se deacima esto doputa da rade sami. Osim toga, deaci se agresivnije ponaaju,

32

kako bi pridobili panju uiteljice, za razliku od devojica koje panju i pohvalu dobijaju

kada su mirne. Na te naine uitelji i uiteljice nagrauju uenike i uenice za ponaanje, koje

je u skladu sa njihovim stereotipima o polnim ulogama. Isto tako, deca u osnovnoj koli

opaaju likove u udbenicima, koji su takoe opisani na stereotipan nain, to dodatno utie

na razvoj neravnopravnih polnih uloga (Jugovi, 2004).

Veliku ulogu u izgradnji stavova prema polnoj jednakosti imaju i udbenici. Na

primer, u jednom istraivanju, sprovedenom jo 1993. godine (Jari, 2000), ustanovljeno je da

u domaim udbenicima i postoji jasno prepoznatljiv patrijarhalni socijalizatorni obrazac

muko-enskih odnosa, u kome nema dovoljno mesta konstruisanju novih formi i sadraja,

novih vrsta odnosa, pa tako i decentracije polnih uloga. Evidentno je da su polne uloge u

domaim udbenicima jasno centrirane oko tradicionalnih stereotipa u vezi sa maskulinou,

odnosno femininou. U takvoj jednoj podeli uloga devojice su sagledane kao domaice, kao

neko ko treba da obavlja tradicionalne poslove koji uglavnom podstiu smernost i

odgovornost, zatim uslunost i milosre. Sa druge strane, deacima se pripisuju smelost,

radoznalost, avanturistiki duh.

Vano je spomenuti i uticaj masovnih medija na mlade. Naime, mediji jo uvek vrlo

stereotipno oslikavaju polne uloge u serijama i filmovima, ali i muzikim spotovima i

asopisima u kojima se poseban naglasak stavlja na seksipilan izgled ena. U reklamama se

ene prikazuju relativno mladim, uglavnom su prikazane u privatnom ivotu ili oskudno

odevene, a takvo reklamiranje alje mladima iskrivljenu sliku o enama i mukarcima u

drutvu (Sarnavka, 2003).

U teorijama socijalnog uenja velika panja je posveena mogunostima promene

polno tipiziranih ponaanja. Pretpostavka je da, ukoliko se polno tipina ponaanja ue, ona

takoe mogu i da se zamene ponaanjima koja su neoptereena polnim stereotipima. Ta

pretpostavka je potvrena u jednom istraivanju o delotvornosti potkrepljenja na ponaanja

koja stereotipno odgovaraju suprotnom polu. Pokazalo se da su se devojice i deaci nakon

gledanja filma o detetu, koje obavlja polno nestereotipne aktivnosti i za to dobija pohvale,

zaista ee ukljuivali u ponaanja koja se tradicionalno pripisuju suprotnom polu (Katz &

Walsh, 1991, prema Jugovi, 2004).

33

Pretpostavlja se takoe da temeljne razlike u vrednostima roditelja, koje su vezane za

pol mogu da umanje razliku u socijalizacijskom uticaju roditelja na sinove i keri. Meutim,

ak i u tradicionalnim porodicama roditelji mogu da socijalizuju svoju decu na polno manje

stereotipan nain. Deaci, ije su majke bile izrazito brine prema njima, iskazivali su tipino

feminino ponaanje i odnosili su se brino i prijateljski prema drugim ljudima. Isto tako,

devojice koje su roditelji ohrabrivali da budu nezavisne, ponaale su se nezavisno i asertivno,

to je ponaanje koje se tradicionalno pripisuje mukom polu (Baumrind, 1979., prema

Jugovi, 2004).

Neki radovi istiu da rigidna rodna socijalizacija od strane roditelja polako nestaje

(Jacklin & Maccoby, 1984., prema Jugovi, 2004). Ipak, potrebno je imati u vidu injenicu da

su tradicionalne polne uloge jo uvek vrsto ukorenjene u naem drutvu (Jugovi, 2004). U

tradicionalno polnoj stereotipnoj kulturi deca e da naue da je podela prava i dunosti na

temelju pola neto uobiajeno i prihvatljivo.

1.5.1.2. Kognitivistiko-razvojni modeli

Prema kognitivistikim modelima dete je aktivan lan u biranju i korienju

informacija, koje su vane za njegov nivo razvoja i line ciljeve (Lips, 2007). Kognitivistiki

pristup razvoju polnih uloga je usmeren na sticanje znanja o polu, rodu i polnim ulogama, kao

i na povezanost tog znanja sa pojavom polno tipinog ponaanja (Vasta, Haith & Miller,

1997., prema Jugovi, 2004). Istie se nekoliko modela u okviru ovog pristupa, a to su model

razvojnih faza, model rodnih shema i model funkcionalistike paradigme.

Kada je u pitanju model razvojnih faza, autor Kolberg naglaava ulogu kognitivnih

inioca za razvoj polnih uloga i polnog identiteta. On smatra da se razumevanje sopstvenog

polnog identiteta i polnih uloga menja paralelno sa razvojem intelektualnih kapaciteta

pojedinca (Kohlberg, 1966., prema Jugovi, 2004). Prema ovom modelu, kod dece se prvo

razvije polni identitet, odnosno svest o sopstvenom polu, pa deca u uzrastu od 3 do 4 godine

znaju naziv svog pola koji generalizuju na osobe u okolini, svrstavajui ih tako u ene ili

mukarce (Vasta, Haith & Miller, 1997., prema Jugovi, 2004).

34

Zatim, na uzrastu od 4 do 6 godina javlja se takozvana polna stabilnost, odnosno svest

o tome da svi deaci odrastanjem postaju mukarci, a sve devojice ene. Nakon toga sledi

razvoj polne doslednosti, odnosno verovanja da je pol trajna osobina i da ne zavisi od

promene odevanja ili ponaanja. Polni identitet, polna stabilnost i polna doslednost zajedno

predstavljaju deije shvatanje polne nepromenjivosti, tj. znanja da je pol sastavni i trajni deo

njihovog bia (Kohlberg & Ulliam, 1974; Slaby & Frey, 1975, prema Jugovi, 2004).

Model polnih shema predvia da e se polno tipino ponaanje pojaviti kada dete

stekne polnu shemu, koja se javlja otprilike kada i polna stabilnost, ili ak polni identitet

(Martin, 1993; Martin, Wood & Little, 1990, prema Jugovi, 2004). Polna shema je

kognitivna struktura koja se upotrebljava za organizaciju podataka koji se odnose na pol

(Jugovi, 2004; Bem, 1981).

Sheme o mukosti i enskosti, koje deca formiraju, najee su stereotipne i

pojednostavljene, a odnose se na vrlo vidljive osobine, kao to je odea, frizura i zanimanja.

Deca koriste te stereotipne slike mukosti i enskosti pri organizaciji svojih ponaanja koja se

odnose na pol (Zanden & James, 1990., prema Jugovi, 2004).

Sticanje stavova o polnim ulogama se odvija u svakodnevnoj interakciji dece sa

drugima. ak i ako deca odrastaju u porodici sa roditeljima koji imaju tradicionalne polne

uloge, puno vremena provode kod prijatelja koji imaju ravnopravne polne uloge, ili su

izloena uticaju medija koji naglaavaju ravnopravnost meu polovima. Na koji nain e deca

interpretirati ovakve situacije, zavisi od naina na koji je znanje o svom polnom identitetu i

polnoj ulozi organizovano (Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

Ukoliko je osoba ee izloena kontekstima koji je podseaju na neki kvalitet, to e

njegova shema o sebi, odnosno tom kvalitetu, postati jaa (Franzoi, 2000., prema Kamenov,

Hui & Jugovi, 2010) i otpornija na informacije koje su nekonzistentne ili suprotne shemi

(Markus, 1977). To znai da e polne sheme dece koja odrastaju u tradicionalnim porodicama

biti polno tipine, zbog toga to su esto izloena situacijama koje naglaavaju tradicionalne

polne uloge (Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

35

Ipak, sva ivotna iskustva mogu da utiu na sadraj i dostupnost shema (Fiske &

Taylor, 1991). Ako dete direktno doivi snano negativno i emocionalno nabijeno iskustvo,

kao to je polna diskriminacija, razvie podshemu vezanu uz to iskustvo. Ukoliko pak roditelji

neravnopravno tretiraju dete samo zbog njegovog pola, verovatno e ono razviti trajno

dostupnu shemu o (ne)ravnopravnosti meu polovima (Kamenov, Hui & Jugovi, 2010).

Pretpostavlja se da e deca, ukoliko ponaanje roditelja procene nepravednim i polno

diskriminiuim, razviti sheme o polnoj neravnopravnosti, pa da e njihova kasnija uverenja i

ponaanja biti oblikovana na osnovu tih shema. Osobe e u interpretaciji socijalne okoline

ee koristiti one sheme koje su im dostupne, kao to je shema o (ne)ravnopravnosti, nad

apstraktnom shemom vieg nivoa, kao to je polna shema (Fiske & Taylor, 1991).

Funkcionalistika paradigma se odnosi na socioloki pogled na polne uloge. Osnovna

pretpostavka funkcionalista je da je u predindustrijskim drutvima razliita podela zadataka

ena i mukaraca bila prikladna i praktina za opstanak drutva. Razlike se svode na

mogunost raanja ena i veu fiziku snagu mukaraca (Jugovi, 2004).

Iz takvog stava proizilazi injenica da je u predindustrijskim drutvima bilo praktinije

pripisati mukarcima zadatke lova i zatite grupe od neprijatelja, a enama sakupljanje

plodova, zato to su zbog trudnoe i brige za decu bile ograniene u kretanju. Kada su jednom

navedene razlike uspostavljene kao deo grupne tradicije, podrane su snanim grupnim

normama, koje su ih uinile nezavisnim od razloga zbog kojih su nastale (Ritzer, 1997., prema

Jugovi, 2004).

Sa industrijalizacijom nastaju brojne drutvene promene, kao to je ivot u manjim

porodicama i odvajanja posla od porodinog ivota. Tako se dogodila izolacija ena u

porodici, i njima je pripisana briga za decu i domainstvo. Polne uloge su se tada podelile na

instrumentalne i ekspresivne zadatke. Instrumentalni zadaci, koji su se veinom pripisivali

mukarcima, odnose se na aktivnosti koje su usmerene cilju, kao to je na primer lov,

izgradnja, upravljanje timskim radom i slino. Ekspresivni zadaci su se manifestovali u

aktivnostima koje su usmerene na odnose meu ljudima i smatrali su se dunou ena. Kako

bi se opravdala ovakva podela, pojavila su se seksistika uverenja da je eni mesto u kui,

36

kao i da ene nisu bioloki sposobne za veinu poslova koje obavljaju mukarci (Ritzer,

1997., prema Jugovi, 2004).

Kritike funkcionalistikog pristupa su usmerene na injenicu da meupolna podela

rada vie nije u skladu sa potrebama drutva, zato to se zbog tehnolokog napretka smanjio

znaaj telesne snage za uspenost u poslu i zato to se sada naglasak stavlja na intelektualne i

kreativne sposobnosti pojedinca. Porodice su manje i postoji organizovani sistem staranja za

decu, tako da su se smanjili napori vezani za brigu o njima. Veliki broj zanimanja zahteva od

ena i mukaraca istovremeno posedovanje instrumentalnih i ekspresivnih karakteristika, pa se

smatra da je funkcionalnije pripisati osobama poslove, dunosti i prava na osnovu

individualnih sposobnosti, a ne na osnovu pola (Jugovi, 2004).

2. Metodoloki okvir istraivanja

2.1. Predmet istraivanja

Predmet ovog istraivanja je ispitivanje povezanosti izmeu stavova prema

ravnopravnosti polova i dimenzija porodinih odnosa kod ispitanika, kao i ispitivanje

povezanosti izmeu stavova prema ravnopravnosti polova i odreenih sociodemografskih

obeleja.

2.2. Znaaj istraivanja

Teorijski znaaj istraivanja je u mogunosti unapreenja znanja o odnosu stavova

prema ravnopravnosti polova i razliitih dimenzija porodinih odnosa.

Praktini znaaj istraivanja je u mogunosti boljeg razumevanja povezzzanosti

izmeu razliitih dimenzija porodinog funkcionisanja i stavova prema ravnopravnosti

polova.

2.3. Ciljevi istraivanja

Osnovni cilj istraivanja je ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu

stavova prema ravnopravnosti polova i dimenzija porodinih odnosa.

37

U okviru ovog cilja formulisali smo sledee specifine ciljeve:

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i racio skorova u

okviru posmatranih porodinih odnosa (racio kohezije, racio fleksibilnosti i totalni

cirkumpleks racio).

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i porodine

kohezije.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i porodine

fleksibilnosti.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i kvaliteta

komunikacije u porodici.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i generalnog

zadovoljstava porodicom.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i pola ispitanika.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i starosti

ispitanika.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i stepena

obrazovanja ispitanika.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i mesta

stanovanja ispitanika.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i radnog statusa

ispitanika.

- Ispitati da li postoji povezanost stavova prema ravnopravnosti polova i branog stanja

ispitanika.

- Ispitati da li postoje znaajni prediktori stavova prema ravnopravnosti u okviru

posmatranih porodinih odnosa.

2.4. Varijable istraivanja

Mere stavova prema ravnopravnosti polova. U predstavljanju rezultata korieno je

pet subskala (mera) koje mere stavove prema ravnopravnosti ena i mukaraca u razliitim

podrujima drutvenog ivota.To su:

38

Roditeljske uloge

Socijalno-interpersonalno heteroseksualne uloge

Profesionalne uloge

Branih uloge

Obrazovne uloge

Bir i saradnici (Beere et al, 1984) su konstruisali skalu za merenje stavova o

ravnopravnosti polova, sa tim da se oekivanja u vezi sa ponaanjem pripadnika razliitog

pola ogledaju u raznim podrujima drutvenog ivota. Egalitaran stav je definisan kao

tedencija pojedinca da prosudjuje o drutvenim ulogama drugih ljudi bez obzira na njihov pol.

Dimenzije porodinih odnosa su kohezivniost, fleksibilnost, komunikacija i

zadovoljstvo porodicom. Na osnovu izraenosti dimenzija mogu se prema funkcionalnosti

razlikovati sledee porodice

Balansirane porodice su porodice onog tipa koje su sposobne da se na najadekvatniji

nain suprotstave stresorima i svakodnevnim problemima.A takve porodice odlikuje

dimenzije porodinog funkcionisanja balansirana kohezija i fleksibilnost.

-Balansirana kohezija predstavlja emocionalnu vezu izmedju lanova porodice, koja

pokazuje u kojem su stepenu lanovi odvojeni jedni od drugih ili povezani unutar

porodice.

-Fleksibilnost je odredjena kao kvalitet i ekspresija vodjstva i organizacije.Takodje se

odnosi na odnose zasnovane na ulogama i pravilima koja reguliu odnose i stilove

pregovora.

Nebalansirane porodice predstavljaju suprotnost balansiranih porodica.Takve porodice

nisu sposobmne da se na najadekvatniji nain suprostave stresorima i svakodnevnim

problemima.A njih karakteriu sledee dimenzije porodinog funkcionisanja:

dezangaovanost, rigidnost, haotinost i zapletenost.(Olson & Gorall, 2006)

39

-Dezangaovanost porodice govori o pasivnosti njenih lanova koji nisu u stanju da

preuzmu inicijativu i da urade neto to bi bilo znaajno za samu porodicu ili bi

doprinelo njenom dobrom funkcionisanju.

-Haotinost u porodinim odnosima predstavlja nemogunost za uspostavljanjem jasne

i direktne komunikacije medju lanovima porodice kao i pravila u porodinom

funkcionisanju i ispunjavanju zadataka porodice.

- Rigidnost predstavlja suprotnost od fleksibilonsti.Naime porodice koje karakterie

Ova dimenzija imaju veoma nizak nivo fleksibilnosti.Nisu spremne za promene,

a granice su zatvorene i nepropustljive.

-Zapletenost u porodinim odnosima predstavlja neuzdiferencirane granice porodinih

odnosa unutar porodice.Takodje i nejasna podela uloga lanova porodice, njihovih

prava i obaveza.

Razliiti tipovi porodinih odnosa su mereni preko Circumplex modela branog i

porodinog sistema i skale za evaluaciju porodine adaptibilnosti i kohezije (FACES). (Olson

& Gorall, 2006).

U ovom istraivanju je korien upitnik sa sociodemografskim obelejima, koji sadri

sledee varijable:

Pol

Starost (20-65 godina)

Stepen obrazovanja (operacionalizovano kroz tri kategorije: zavrena osnovna kola,

zavrena srednja kola, zavren fakultet).

Mesto stanovanja (operacionalizovano kroz dve kategorije: selo/grad)

Radni status (operacionalizovano kroz dve kategorije: zaposlen/nezaposlen)

Brano stanje (neoenjen/neudata-oenjen/udata).

40

2.5. Instrumenti istraivanja

U istraivanju je koriena skala za evaluaciju porodine adaptibilnosti i kohezije

(FACES IV), skale stavova o ravnopravnosti polova, upitnik o socio-demografskim

obelejima ispitanika.

FACES IV daje sveobuhvatnu procenu dimenzija porodine kohezije i porodine

fleksibilnosti pomou est skala (Olson & Gorall, 2003., prema Olson & Gorall, 2006).

Zamiljena kao procena tipa samo-izvetavanja. Circumplex modela branog i porodinog

sistema, FACES IV dotie i balansiran