NARODNA BANKA SRBIJE - nbs.rs · PDF fileU tom ciqu, 2005. godina }e o~igledno biti godina o{trog fiskalnog prilago|avawa, {to podrazumeva smawewe javnih rashoda i {tedwu na svim nivoima

NARODNA BANKA SRBIJEC E N T A R Z A I S T R A @ I V A W A

Ekonomski pregledApril 2005

NARODNA BANKA SRBIJEC E N T A R Z A I S T R A @ I V A W A


Ekonomski pregled

U R E DNI[TVO

MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednik^lanovi

IGOR BLA@EVI]JELENA MARAVI]JOVAN PETROVI]MILICA STOJNI]BRANKO HINI]

DR MILAN [OJI]

Izdaje i {tampaNARODNA BANKA SRBIJE

Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: 30-27-100www.nbs.yu

E-mail: [email protected] 1451 4702

Tira` 400 primerakaIzlazi tromese~no

Tehni~ki urednikNada Mizdrak

Grafi~ki dizajnNikola Vu~kovi}

Lektor i korektorVidosava Grkavac

Statisti~ka i grafi~ka obradaBoris Vuki}evi}

Ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije istraìva~a iz Centra zaistraìvawa Narodne banke Srbije i one ne predstavqaju zvani~an stav Narodne banke Srbije.

Ekonomski pregled

SADR@AJOSNOVNE OCENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7TOKOVI KREIRAWA NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Kreirawe primarnog novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Kreirawe nov~ane mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8MONETARNI AGREGATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Primarni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Nov~ana masa M1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Nov~ana masa M2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Nov~ana masa M3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13[tedwa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14Likvidnost banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Indikatori eksterne likvidnosti i solventnosti Srbije i drugih zemaqau tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Trgovawe hartijama od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Beogradska berza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Trgovawe hartijama od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavqa operacije na otvorenom trì{tu .26Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

Projekcija kretawa cena na malo za 2005. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

Kretawe indeksa monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti u prvom tromese~ju 2005. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31Kretawe cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33Privredna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Statisti~ki obuhvat turizma u platnom bilansu Narodne banke Srbije . . . . . . . . . . . . . . .43Doma}a tra`wa i javni sektor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

Zarade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46Zaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48Investiciona aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

ME\UNARODNO OKRU@EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51Konjunkturna kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Evrozona − kada izuzetak postane pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Kamatne stope centralnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Trì{ta valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56Trì{ta akcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57Srbija i me|unarodno okruèwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Platni bilans . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

TABELARNI PRIKAZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

U tom ciqu, 2005. godina }e o~iglednobiti godina o{trog fiskalnogprilago|avawa, {to podrazumeva smawewejavnih rashoda i {tedwu na svim nivoimajavnog sektora. To je uslovqeno ~iwenicom{to najve}i deo spoqweg i unutra{weg dugapripada dràvnom sektoru, koji jedominantan i u sektoru privrede.Finansijska pozicija javnih preduze}a je odvelikog makroekonomskog zna~aja i ovajsektor predstavqa veoma vaàn faktorodrìvosti javnog duga. Zbog toga jerestrukturirawe javnih preduze}a kriti~anuslov uspeha reformi, makroekonomskestabilnosti i odrìvosti privrednograsta.

Sude}i prema indikatorima likvidnostii solventnosti, zabeleèno je poboq{aweeksterne pozicije Srbije u 2004. godini(detaqna analiza pokazateqa na strani 18).Na osnovu o~ekivanih kretawa procewuje seda u 2005. godini ne bi trebalo da do|e dopogor{awa nijednog indikatora eksternepozicije Srbije. Najve}e poboq{awe seo~ekuje kod u~e{}a spoqwog duga u izvozurobe i usluga, u~e{}a spoqnog duga u brutodoma}em proizvodu i stepena otvorenostiprivrede Srbije.

Ubirawe plodova politi~kih iekonomskih reformi po~iwe� Nakondobijawa pozitivne ocene studije oizvodqivosti pridruìvawa Evropskojuniji, kao i prve emisije me|unarodnihobveznica, o~ekuje se ve}i priliv stranihdirektnih investicija i daqe poboq{aweme|unarodnog poloàja Srbije.

Ekonomski pregled April 2005

5

OSNOVNE OCENEPrva tri meseca 2005. godine obeleìli

su pad industrijske i te{ko}e u pripremamapoqoprivredne proizvodwe, porastekonomske aktivnosti u oblasti trgovinei usluga, pad spoqnotrgovinske aktivnostii inflacija vi{a od projektovane. Indeksmonetarnih uslova1) pokazuje znake pove}anerestriktivnosti, o ~emu svedo~i i blagopove}awe kamatnih stopa na me|ubankarskomtrì{tu. Posledi~no, i kretawe op{tegnivoa cena ima tendenciju usporavawa2).

Za razliku od prvog tromese~ja 2004.godine, kada je zabeleèn deficit, u istomperiodu 2005. registrovan je suficitplatnog bilansa Srbije. Smawen je tako|e ideficit teku}eg ra~una, a trgovinskarazmena sa inostranstvom odvijala se uznaku rastu}eg izvoza i opadaju}eg uvoza.

Kretawe raspoloìvog bruto doma}egproizvoda u proteklom tromese~ju bilo je uznaku izvesnog rasta eksterne i smawewadoma}e agregatne tra`we. To je uzrokovanomawim fiskalnim deficitom, ve}imkonsolidovanim prihodima javnog sektora upore|ewu sa rashodima u periodu januar-mart2005, kao i usporavawem rasta realnihzarada i drugih primawa stanovni{tva.Pad uvoza je usledio zbog slabqewa doma}ekonjunkture i uvo|ewa poreza na dodatuvrednost.

Uz restriktivniju monetarnu politiku,mere iz oblasti kontrole bonitetaposlovawa banaka, koje podrazumevaju inadzor zaduìvawa banaka u inostranstvu,trebalo bi tako|e da uti~u na ostvarivawekriterijuma izvr{ewa i na uspe{no okon~awetrogodi{weg aran`mana sa MMF-om.

1) Indeks monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti na 28strani. 2) Projekcija inflacije na 26 strani.


7

MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE

TOKOVI KREIRAWA NOVCA

Kreirawe primarnog novca

U prvom tromese~ju 2005. godine primarninovac je smawen za 14,6% u odnosu na krajprethodne godine, {to je, u izvesnoj meri,posledica sezonskih faktora. Realno smaweweprimarnog novca iznosi 18,7%, budu}i da stopainflacije, merena indeksom cena na malo, zaprvo tromese~je iznosi 5%. U strukturiprimarnog novca, i gotov novac u opticaju ibankarske rezerve su zabeleìli smawewe, s tim{to je ono bilo izraènije kod bankarskihrezervi.

Osnovni tok kreirawa primarnog novca uovom periodu bila je neto devizna aktiva, dok jepovla~ewe primarnog novca vr{eno iskqu~ivopo osnovu neto doma}e aktive. Doprinos netodevizne aktive rastu primarnog novca iznosio je23,4 procentna poena, dok je doprinos netodoma}e aktive bio negativan i uticao je nasmawewe primarnog novca za 38,1 procentnipoen.

Bruto devizne rezerve Narodne bankeSrbije su tokom prva tri meseca 2005. beleìlekonstantan rast. U odnosu na kraj prethodnegodine devizne rezerve su porasle za 207miliona evra. Rast deviznih rezervi ostvaren jezahvaquju}i smawenoj potrebi za prodajom devizaNarodne banke usled kontinuiranog pove}awadirektne me|ubankarske trgovine. Tom rastuzna~ajan doprinos je dao i devizni priliv poosnovu mewa~kih poslova. Deo priliva u deviznerezerve neutralisan je pove}awem obavezaNarodne banke Srbije prema inostranstvu poosnovu kredita MMF-a i prema bankama po

Kreirawe primarnog novca

(kumulativne promene u milionima dinara)

-100.000

-50.000

0

50.000

100.000

150.000

12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva

Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima)

2004, po tromese~jima 2005.

I II III IV I

Neto devizne rezerve -11.57 1.39 19.38 28.92 23.39

Neto doma}a aktiva -6.28 6.90 -16.38 -8.91 -38.03

Doma}i krediti 0.18 9.64 -11.22 -1.01 -33.97

Neto potraìvawa od dràve

-1.01 16.71 -9.56 -9.40 -27.26

Neto potraìvawa od banaka

0.80 -6.91 -1.11 6.73 -6.79

Neto potraìvawa od ostalih sektora

0.39 -0.17 -0.55 1.66 0.08

Ostala aktiva (neto) -6.47 -2.74 -5.16 -7.90 -4.07

Primarni novac -17.85 8.29 3.00 20.01 -14.64


osnovu izdvajawa devizne obavezne rezerve i nove{tedwe u devizama.

Smawewe neto doma}e aktive rezultat je unajve}oj meri smawewa neto pozicije dràve kodNarodne banke Srbije i ostale neto aktive.

Krediti Narodne banke Srbije dràvi nisuiskazali bitniju promenu. Novi krediti nisuodobravani, dok je, istovremeno, zabeleènznatan porast i dinarskih i deviznih depozitadràve kod Narodne banke Srbije. Porastdepozita dràve ostvaren je zahvaquju}i porastuprihoda Republike Srbije po osnovuprivatizacije, uvo|ewa poreza na dodatuvrednost i po drugim osnovama.

Neto potraìvawa Narodne banke Srbije odbanaka su u izvesnoj meri smawena usledpove}awa obaveza prema bankama po repo prodajidugoro~nih obveznica Republike Srbije, dok jeobim prometa ostvaren kupovinom blagajni~kihzapisa Narodne banke Srbije bio zanemarqivomali. Repo prodaja dugoro~nih obveznicaRepublike Srbije u posmatranom periodu bila jeintenzivna, tako da su obaveze Narodne bankeSrbije po tom osnovu krajem marta dostiglevrednost od preko 3 milijarde dinara. Te hartijeod vrednosti su u martu u potpunosti zamenileblagajni~ke zapise Narodne banke Srbije.Obaveze Narodne banke Srbije prema bankama suu martu pove}ane i po osnovu polagawadinarskih sredstava poslovnih banaka zakupovinu deviza u narednom periodu.

Potraìvawa od ostalih sektora u netoiznosu nisu se bitnije promenila, iako sukrediti ostalim sektorima donekle pove}ani.Kod depozita ostalih sektora je zabeleèn blagipad.

Prema procenama, primarni novac }e unarednom tromese~ju biti u potpunosti kreiranpo osnovu neto doma}e aktive, i to najvi{e zbogpovla~ewa dela depozita dràve radi regulisawaobaveza prema gra|anima po osnovu stare devizne{tedwe, kao i po drugim osnovama. Procewujemoda }e pove}awe obaveza Narodne banke Srbije udevizama uticati na smawewe neto devizneaktive.

Kreirawe nov~ane mase

U prvom tromese~ju 2005. godine monetarniagregati su, pod dejstvom sezonskih faktora,

8

Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2004. 2005. Dec. Jan. Feb. Mart Neto devizne rezerve 114.193 124.259 130.002 132.199 Neto doma}a aktiva -37.224 -60.057 -62.840 -66.499

Doma}i krediti -15.150 -23.554 -36.505 -41.294

Neto krediti dràvi

-16.438 -23.511 -34.837 -37.418

Neto krediti bankama

2.554 1.426 -345 -2.672

Neto kred. ost. komit.

-1.266 -1.469 -1.323 -1.204

Ostala aktiva, neto -22.074 -36.503 -26.335 -25.205

Primarni novac 76.969 64.202 67.163 65.700

Gotov novac u opticaju

45.165 38.861 39.171 39.368

Bankarske rezerve, u tome:

31.804 25.341 27.992 26.332

slobodne rezerve 10.851 3.976 7.496 5.655

Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima)

2004, po tromese~jima 2005.

I II IIII IV I

Neto devizna aktiva -3,45 -3,30 11,22 7,34 5,35

Neto doma}a aktiva 3,66 8,39 2,03 1,91 -4,52

Doma}i krediti 5,76 12,89 9,81 9,30 2,70

Neto potraìvawa od dràve

-0,68 4,39 -2,09 -0,56 -6,87

Krediti ostalim sektorima

6,03 8,81 11,45 9,18 8,87

Stanovni{tvu 1,58 3,31 4,73 4,38 1,75

Privredi u dinarima 4,23 3,68 5,63 5,29 6,22

Privredi u devizama 0,35 1,84 1,04 -0,68 0,96

Ostalo -0,13 -0,02 0,05 0,19 -0,06

Kupqene obveznice stare devizne {tedwe

0,38 -0,28 0,45 0,70 0,72

Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama

0,03 -0,04 -0,01 -0,03 -0,03

Ostala aktiva, neto -2,10 -4,50 -7,78 -7,38 -7,22

Nov~ana masa (M3) 0,21 5,09 13,25 9,26 0,83

Kretawe monetarnog multiplikatora

i wegovih komponenti

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

12

2003.

1 2 3

2004.

4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

2005.

mm GN/D R/D Ro/D


9

zabeleìli smawewe u odnosu na kraj prethodnegodine. Izuzetak je M3, koji je imao skromanrast posmatrano po teku}em kursu, {to je bilorezultat porasta deviznih depozita komitenatakod banaka, uglavnom devizne {tedwestanovni{tva.

Nov~ana masa M1 je u martu smawena za6,1% u odnosu na decembar pro{le godine.Smawewe primarnog novca bilo je znatno ve}e,14,6%, ali se ono nije u ve}oj meri odrazilo nasmawewe nov~ane mase usled dejstva pove}anemonetarne multiplikacije. Naime, monetarnimultiplikator je sa 1,38 u decembru 2004.pove}an na 1,51 u martu ove godine. Pove}awumonetarnog multiplikatora doprineli su upodjednakoj meri smawewe koeficijenta odnosagotovog novca prema depozitima po vi|ewu ismawewe koeficijenta odnosa slobodnih rezervibanaka prema depozitima po vi|ewu. Stopaobavezne rezerve banaka se u posmatranomperiodu nije mewala.

Na kreirawe ukupne nov~ane mase M3 uprvom tromese~ju ove godine uticala je netoinostrana aktiva banaka sa 5,3 procentna poena,dok je neto doma}a aktiva sa 4,5 procentnihpoena uticala na povla~ewe novca i na taj na~ingotovo u potpunosti poni{tila efekte kreirawapo osnovu neto inostrane aktive. Pri tom trebaimati u vidu da porast neto inostrane aktive odpreko 16 milijardi dinara, po teku}em kursu,obuhvata i pove}awe po osnovu deviznih depozitakomitenata, kao i deviznih depozita dràve, oko19 milijardi dinara, {to zna~i da po osnovuneto inostrane aktive nije bilo kreirawadinarskog dela M3. S druge strane, po osnovuporasta kredita banaka komitentima ostvarenoje kreirawe novca, ali su neto krediti javnomsektoru (uglavnom rast depozita javnog sektora)i tokovi ostale neto doma}e aktive banakadoprineli povla~ewu novca, {to je dovelo dotoga da neto doma}a aktiva, posmatrano ucelini, uti~e na povla~ewe novca.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su uprva tri meseca pove}ane za 66,3 milionadolara, dok je kod poslovnih banaka zabeleènosmawewe za gotovo 132 miliona dolara. Pri tomje Narodna banka Srbije neznatno pove}ala svojeobaveze prema inostranstvu, dok su se poslovnebanke dodatno u inostranstvu kratkoro~nozaduìle za skoro tri milijarde dinara. Kao ikrajem prethodne godine, u najve}oj meri su sezaduìvale banke sa ve}inskim stranimkapitalom, i to kod svojih mati~nih banaka ilikod drugih banaka iz sistema.

Novoodobreni krediti banaka komitentima (stawe na kraju meseca, u milionima dinara)

2004. 2005.

Dec. Mart

Ukupni plasmani 300.803 421.094 Ukupni dinarski plasmani 211.108 313.737

Kratkoro~ni plasmani 108.353 194.717 u tome: privredi 91.819 170.312 stanovni{tvu 15.082 22.302

Dugoro~ni plasmani 102.755 119.020 u tome: privredi 51.462 55.736 stanovni{tvu 49.563 61.460

Ukupni devizni plasmani 89.695 107.357

3. 2004.Privreda

62%

Dràva

14%

Stanov-ni{tvo

22%

Van-

privreda2%

3. 2005.

Privreda

61%

Dràva9%

Stanov-ni{tvo

29%

Van-

privreda1%

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka


10

Neto doma}a aktiva bankarskog sistema jezabeleìla smawewe od oko 14 milijardi dinara.Iako su krediti banaka komitentima u prvomtromese~ju pove}ani za preko 10%, najve}imdelom privredi i stanovni{tvu, wihovo dejstvona pove}awe neto doma}e aktive banakaponi{teno je efektima smawewa netopotraìvawa od dràve i tokovima ostale netodoma}e aktive banaka.

Narodna banka Srbije u prvom tromese~ju2005. godine dràvi nije odobravala novekredite; oni su se ~ak u izvesnoj meri ismawili. Poslovne banke su kredite dràvipove}ale za oko 500 miliona dinara, najve}imdelom kupovinom obveznica trezora RepublikeSrbije. Pored toga, banke su kupile dràvneobveznice stare devizne {tedwe u iznosu od 2,2milijarde dinara. S druge strane, zabeleèn jevisok rast kako dinarskih, tako i deviznihdepozita dràve, 21,7 milijardi dinara,prvenstveno kod Narodne banke Srbije. Deo tihdepozita poti~e iz prihoda od privatizacijenastavqene u ovoj godini. Izme|u ostalog, ujanuaru je prodata Ju-banka gr~koj Alfa banci.Na taj na~in je neto pozicija dràve u ovomperiodu smawena za preko 21 milijardu dinara,{to je u znatnoj meri doprinelo smawewu ukupneneto doma}e aktive banaka. Me|utim, porastdeviznih depozita dràve kod Narodne bankeSrbije u iznosu od oko 8 milijardi dinara nijeimao efekte u smislu povla~ewa novca, ve}efekte na pove}awe deviznih rezervi, tako da sustvarni efekti po osnovu odnosa sa dràvombili mawi.

U 2005. godini je nastavqena tendencijarasta kredita banaka komitentima, posebnoispoqena u drugoj polovini prethodne godine. Uprvom tromese~ju ti krediti su pove}ani za10,4%, odnosno za 27,4 milijarde dinara. Sobzirom na to da je u istom periodu zabeleènosmawewe dinarskih depozita, izvori kreditnogpotencijala banaka bili su devizni depoziti,koji su i po teku}em i po stalnom kursuiskazali pove}awe, porast kapitala banaka, alii zaduìvawe banaka u inostranstvu.

Devizni krediti banaka komitentima,odnosno privredi zabeleìli su, posmatrano postalnom kursu, mawi rast. Dinarski kreditiprivredi pove}ani su za oko 19 milijardidinara, ali treba imati u vidu da je dobar deotih kredita, kao i kod dinarskih kreditastanovni{tvu, ugovaran sa deviznom klauzulom.Ocewuje se da su u martu 2005. godine oko 60%dinarskih kredita ~inili indeksirani krediti,

Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2004. 2005.

Dec. Jan. Feb. Mart

Neto devizna aktiva 205.394 215.949 217.388 221.902 Neto doma}a aktiva 103.331 83.582 89.304 89.376

Krediti 248.341 253.364 250.034 256.665 Neto krediti dràvi -21.560 -28.352 -39.722 -42.756 Kred. drugim sektor. 262.024 273.220 280.591 289.404 U tome: din. kred. priv. 138.382 144.833 152.541 157.584 Ostala aktiva, neto -145.010 -169.782 -160.730 -167.289

Ukupni depoziti (M3) 308.725 299.531 306.692 311.278 Dinarski depoziti 132.249 119.043 123.381 124.129 Devizni depoziti1) 176.476 180.488 183.311 187.149

1) Bez stare devizne {tedwe.


11

tj. krediti ugovoreni sa deviznom klauzulom,{to je vi{e nego na kraju 2004. godine, kada suiznosili 57%. Stawe plasmana banakakomitentima na kraju marta iznosilo je 289,4milijarde dinara i ~inilo je 21,8% procewenogbruto dru{tvenog proizvoda u tom periodu.

Porast ukupnih plasmana banakakomitentima, u stvari, bio je ve}i budu}i da sudospeli nenapla}eni krediti iznosili preko 5milijardi dinara. Za gotovo ceo iznos banke suizvr{ile ispravke vrednosti, tj. otpisale kaonenaplativa potraìvawa. Pri tom se pove}aloi u~e{}e tih otpisa u bruto dru{tvenomproizvodu. U martu 2004. godine iznosilo je1,3%, a u martu ove godine 1,6% procewenogbruto dru{tvenog proizvoda. Najve}i deo togotpisa odnosi se na privredu.

Krediti stanovni{tvu pove}ani su za 5,4milijarde dinara, ili 8,4%. Gotovo celokupanrast, izuzev prekora~ewa po ìro i teku}imra~unima, zabeleèn je kod dugoro~nih kredita.U okviru ukupnog rasta kredita stanovni{tvu,krediti za stambenu izgradwu pove}ani su za 1,2milijarde dinara.

U martu 2005. godine krediti po glavistanovnika iznosili su 148 dolara, dok suodgovaraju}i podaci na primer u februaru zaMa|arsku iznosili 1.680, za ê{ku 1.372, a zaBugarsku 391 dolar.

Novoodobreni krediti su u prvomtromese~ju pove}ani za preko 120 milijardidinara. Za razliku od prethodne godine, kada senajve}i deo novoodobrenih kredita odnosio nakratkoro~ne kredite koji su se revolvirali, tj.kontinuirano otpla}ivali i ponovo odobravali,na po~etku ove godine u novoodobrenimkreditima je pove}ano u~e{}e dugoro~nihkredita.

Tokovi ostale neto doma}e aktive banakauticali su na smawewe neto doma}e aktive, tj.na povla~ewe novca. Takva kretawa najve}imdelom su rezultat pove}awa dugoro~nih obavezaNarodne banke Srbije i poslovnih banaka premainostranstvu, koja nisu obuhva}ena u netoodnosima sa inostranstvom, pove}awame|ubankarskih obaveza, kao i pove}awa trajnihizvora sredstava i kapitala banaka.

Polaze}i od neophodnosti da se u narednomperiodu uspori inflacija i smawi trgovinskideficit, kreditna aktivnost banaka bi u slede}emtromese~ju trebalo da smawi svoj intenzitet, alise ocewuje da }e rast kredita i neto doma}e aktivebanaka biti osnovni tokovi kreirawa novca.

3. 2004.

Dràva28%

Stanov-ni{tvo17%

Privreda43% Ostali

sektori12%

3. 2005.

Ostali sektori

9%

Stanov-ni{tvo

8%

Privreda50%

Dràva33%

Sektorski raspored dinarskih depozita po vi|ewui oro~enih depozita

Ekonomski pregled

12

April 2005

MONETARNI AGREGATI

Primarni novac

Primarni novac je u prvom tromese~ju 2005.godine smawen za preko 14%, {to je u izvesnojmeri posledica sezonskog smawewa gotovog novcau opticaju, ali i znatnog smawewa ukupnihbankarskih rezervi. U~e{}e gotovog novca uprimarnom novcu je, me|utim, sa decembarskih58%, pove}ano na 60% krajem marta.

U strukturi ukupnih rezervi banaka, staweslobodnih rezervi je gotovo prepolovqeno, iakoje wihovo u~e{}e u primarnom novcu jo{ uvekrelativno visoko i iznosi vi{e od 8%.Obra~unata obavezna rezerva, u posmatranomperiodu, nije zabeleìla bitnije promene.Povla~ewe dela likvidnih sredstava banakaostvareno je po osnovu repo prodaja dugoro~nihobveznica Republike Srbije, {to je doprinelosmawewu pritiska na devizne rezerve.

U narednom tromese~ju, prema procenama, neo~ekuju se znatnije promene u strukturiprimarnog novca. Procewuje se da }e gotov novacu opticaju blago porasti, na u{trb smawewaslobodnih rezervi banaka. Imaju}i u vidu mereu pogledu ja~awa stepena restriktivnostimonetarne politike, koje je Narodna bankaSrbije preduzela s ciqem smawewa inflatornihpritisaka, ocewuje se da }e u narednomtromese~ju rast primarnog novca bitiminimalan.

Nov~ana masa M1

Nov~ana masa M1, iskqu~uju}i u celinidepozite dràve, nakon ve}eg rasta u posledwemtromese~ju 2004. zabeleìla je u prvomtromese~ju 2005. smawewe od 6.436 milionadinara, ili 6,1%. Takva kretawa u najve}oj merisu rezultat uticaja sezonskih faktora.Posmatrano realno, deflacionirano rastom cenana malo, M1 je u prvom tromese~ju u jo{ ve}ojmeri smawen, za 10,6% (u istom periodu pro{legodine za 11,4%), budu}i da je ostvaren i visokrast cena.

Stepen pokrivenosti M1 deviznimrezervama Narodne banke Srbije je krajem martaiznosio 270,3%, a u istom periodu pro{legodine 215,1%.

Primarni novac

(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

90.000

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

Slobodne rezerveObavezna rezerva

Gotov novac u opticaju

3. 2004.

Obra~unata

obavezna

rezerva

27%

Gotov novac

u opticaju

59%

Blagajna

6%

Slobodne

rezerve

8%

3. 2005.

Slobodne

rezerve

3%

Gotov novac

u opticaju

60%

Blagajna

6%Obra~unata

obavezna

rezerva

32%

Primarni novac(struktura po sektorima)


13

Kad je re~ o strukturi nov~ane mase,najve}im delom je smawen gotov novac u opticaju,za 5.797 miliona dinara. Nastavqena je itendencija smawewa u~e{}a gotovog novca uopticaju u ukupnoj nov~anoj masi i ono je krajemmarta iznosilo 39,5%, {to je bilo niè nego uistom mesecu pro{le godine (42,9%).

Posmatrano po sektorima, najve}e smaweweM1 zabeleèno je kod stanovni{tva, pre svegapo osnovu smawewa gotovog novca u opticaju.Smawewe transakcionih depozita zabeleèno jei kod privrede, a kod ostalih sektora jeostvaren porast.

Za naredno tromese~je predvi|a se umerenrast nov~ane mase M1, pre svega depozita povi|ewu.

Nov~ana masa M2

Nov~ani agregat M2, koji pored M1obuhvata dinarske {tedne i oro~ene depozitekod banaka, u prvom tromese~ju je smawen za8.120 miliona dinara, ili 6,1%. To zna~i da je,pored smawewa M1, zabeleèno i smawewedinarskih oro~enih depozita.

Kod sektorskog rasporeda nov~anog agregataM2 ispoqen je trend kretawa kao i kod M1.Naime, najve}e smawewe M2 po sektorima uprvom tromese~ju zabeleèno je kod stanovni{tva,pre svega zbog smawewa gotovog novca u opticaju,a smawewe je zabeleèno i kod privrede, dok suostali sektori ostvarili rast.

Za naredno tromese~je procewujemo da }enov~ana masa M2 rasti po osnovu porastanov~ane mase M1, dok se kod oro~enih dinarskihdepozita ne o~ekuje pove}awe.

Nov~ana masa M3

Naj{iri nov~ani agregat M3 u prvomtromese~ju 2005. godine je zabeleìo rast od2.553 miliona dinara, ili 0,8%, a u istomperiodu pro{le godine bio je pove}an za 495miliona dinara, ili 0,2%.

Pove}awe M3 posledica je rasta deviznihdepozita, pre svega {tedwe, {to je delimi~nokompenziralo ve}e smawewe nastalo po osnovudinarskih depozita.

3. 2004. Stanovni{tvo i gotov novac

u opticaju55%

Privreda41%

Ostali sektori

4%

3. 2005.

Ostali sektori

6%

Stanovni{tvo i gotov novac

u opticaju49%

Privreda45%

Nov~ana masa po sektorima

Struktura nov~ane mase(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

20.000

40.000

60.000

80.000

100.000

120.000

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Gotov novac Depozitni novac


14

Posmatrano po sektorima, u prvomtromese~ju ove godine najve}i nominalni rastimao je sektor stanovni{tva, zahvaquju}i ve}emrastu devizne {tedwe, tako da je smawewe poosnovu dinarskih depozita tog sektora vi{e negokompenzirano i obezbe|en rast wegovih ukupnihdepozita. Nov~ana sredstva privrede su smawenau jo{ ve}oj meri u odnosu na M2, jer su idevizni depoziti ovog sektora smaweni.

U strukturi M3, u prvom tromese~ju jenastavqena tendencija smawewa u~e{}a M1 ipove}awa u~e{}a deviznih depozita, a delom idinarskih oro~enih depozita. U~e{}e M1 je sa37,3% u martu 2004. godine smaweno na 32,0%u martu 2005, dok je u~e{}e deviznih depozitapove}ano sa 55,5% na 60,1%, a u~e{}edinarskih oro~enih depozita sa 7,2% na 7,9%.

Deflacionirano rastom cena na malo, M3 jeu prvom tromese~ju ipak realno smawen za 4,1%(u istom periodu pro{le godine za 1,5%).

Stepen pokrivenosti M3 deviznim rezervamaNarodne banke Srbije je, sa 80,2% na kraju marta2004, pove}an na 86,5% na kraju marta 2005.godine.

Iako se za naredni period predvi|a da }edevizni depoziti daqe rasti, ne o~ekujemoznatnije pove}awe wihovog u~e{}a u nov~anojmasi M3.

[tedwa stanovni{tva

Ukupna {tedwa stanovni{tva u prvomtromese~ju 2005. godine pove}ana je u odnosu nakraj prethodne godine za 13,23 milijarde dinara,ili 11,6%. Dinarska {tedwa u okviru toga bilaje mawa za 164 miliona, dok je devizna, kojabeleì kontinuirani porast, bila ve}a za 13,4milijarde dinara, ili 12,1%.

Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva nakraju marta teku}e godine iznosilo je 3milijarde, a stawe devizne {tedwe 124,1milijardu dinara. U odnosu na isti periodprethodne godine, dinarska {tedwa je opala za24,1%, dok je devizna pove}ana za 61,2%.

U valutnoj strukturi {tednih uloga i daqese pove}ava razlika u korist {tedwe uinostranoj valuti i ona ~ini ~ak 97,6% ukupne{tedwe. [tedwa u evrima ~ini 89,4% ukupnedevizne {tedwe, a 7,5% te {tedwe je udolarima.

[tedwa stanovni{tva (u milionima dinara)

2004. 2005.

Dec. Jan. Feb. Mart

Dinarska 3.152 3.117 3.216 2.988

Devizna 110.714 115.953 119.635 124.107

Ukupno 113.866 119.070 122.851 127.095


15

Iskazano u evrima, devizna {tedwa je nakraju marta dostigla iznos od 1,56 milijardievra. Od toga se 51,3% odnosi na tri banke,vode}e po visini devizne {tedwe. Premaro~nosti {tednih uloga, najve}i udeo − 51,6% −~ini {tedwa po vi|ewu, na drugom mestu je{tedwa oro~ena na tri meseca (14,2%), a natre}em {tedwa do godinu dana (13,5%).

U odnosu na isti period 2004. godinedevizna {tedwa pove}ana je za 431,6 milionaevra, ili 38,3%. Samo u prvom tromese~ju 2005.godine to pove}awe iznosi 129,2 miliona evra,ili 9,0%.

Kada je re~ o strukturi dinarske {tedwe poro~nosti, najve}i udeo beleì {tedwa na godinudana. Na drugom mestu je dinarska {tedwaoro~ena na {est meseci, a zatim sledi {tedwaoro~ena na tri meseca.

Likvidnost banaka

Tokom prvog tromese~ja 2005. godine nalikvidnost bankarskog sektora uticali sufaktori sa suprotnim efektima. Na smawewelikvidnosti najvi{e su uticali porastdinarskih depozita dràve i aukcijablagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije, kao irepo aukcije dràvnih obveznica RepublikeSrbije, a na pove}awe devizne transakcijeNarodne banke Srbije i sezonsko smawewegotovog novca u opticaju.

Prose~no dnevno stawe slobodnih rezervibanaka u prvom tromese~ju iznosilo je 7.226miliona dinara, {to je bilo za 8,8% vi{e negou prethodnom tromese~ju. Pove}ana su slobodnasredstva na ìro-ra~unima banaka (sredstvaiznad obra~unate obavezne rezerve), kao igotovina u blagajnama banaka. U upravqawusvojom likvidno{}u banke su vodile ra~una daraspolaù sredstvima neophodnim za potrebeposlovawa svojih komitenata. Izdvajaweopozivih depozita delovalo je u pravcu smawewaslobodnih rezervi i oni su u odnosu naprethodno tromese~je smaweni za 13,1 procentnipoen.

Najniì nivo likvidnosti bankarskogsektora zabeleèn je u januaru. Iz uobi~ajenihsezonskih razloga, po osnovu neto otkupaefektivnog stranog novca realizovan je ne{toniì priliv u devizne rezerve Narodne banke.

[tedwa stanovni{tva (u milionima dinara)

2.800

3.000

3.200

3.400

3.600

3.800

4.000

4.200

4.400

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

90.000

100.000

110.000

120.000

130.000

Dinarska (leva skala)

Nova devizna (desna skala)

Slobodne dinarske rezerve (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

13.000

14.000

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Ekonomski pregled

16

April 2005

Budu}i da su banke neposredno vr{ilekupoprodaju deviza, smawena je potreba zaintervencijama Narodne banke na deviznomtrì{tu. To je doprinelo smawewu odliva izdeviznih rezervi, a ukupan neto otkup Narodnebanke po mewa~kim poslovima za rezultat jeimao poboq{awe likvidnosti bankarskogsektora. U istom pravcu je delovalo i smawewegotovog novca u opticaju. Prodaja hartija odvrednosti kojima Narodna banka obavqaoperacije na otvorenom trì{tu odrazila se nasmawewe likvidnosti banaka, a veliki uticaj utom smislu imao je i porast dinarskih depozitadràve kod Narodne banke. Pove}an iznosdepozita dràve rezultat je uvo|ewa poreza nadodatu vrednost i pove}awa prihoda, uz mawiobim rashoda, ali delom i prodaje obveznicatrezora Republike Srbije.

U februaru su banke raspolagale najvi{imnivoom slobodnih rezervi, koji je iznosio 7,8milijardi dinara. Deviznim transakcijamaNarodna banka je i u februaru, kao neto kupacefektivnog stranog novca, delovala na pove}awelikvidnosti. Na deviznom trì{tu banke suimale nizak nivo tra`we za devizama, a upojedinim danima ponuda efektivnog stranognovca bila je ve}a od tra`we. Vrednost direktneme|ubankarske trgovine van sastankaMe|ubankarskog deviznog trì{ta u februaru jevi{e nego dvostruko prema{ila vrednosttrgovine na samom sastanku Me|ubankarskogdeviznog trì{ta. Ina~e, od po~etka slede}egtromese~ja banke }e mo}i da, ~ak i ako ne ispunepropisani iznos dinarske i devizne obaveznerezerve i ne dostave potrebne izve{taje o svomposlovawu, koriste kratkoro~ne kredite zaodràvawe likvidnosti bez ograni~ewa, dakle nesamo, kao do sada, na osnovu zaloge hartija odvrednosti. Rast dinarskih depozita dràve,pove}awe gotovog novca u opticaju i privremenaprodaja obveznica Republike Srbije delovali suna smawewe likvidnosti bankarskog sektora.

Na smawewe likvidnosti banaka tokommarta uticao je mawi rast gotovog novca uopticaju, ali je mnogo zna~ajniji uticaj imaorast dinarskih depozita dràve kod Narodnebanke. Banke su nastavile da u visokom procentume|usobno zadovoqavaju tra`wu za devizama, aNarodna banka da neto otkupom efektivnogstranog novca uti~e na pove}awe likvidnostibanaka.

Krajem januara 2005. godine Narodna bankaSrbije po~ela je sa sprovo|ewem repo aukcija.

Likvidnost banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2004. 2005.

Dec. Jan. Feb. Mart

Slobodna dinarska sredstva

10.851 3.976 7.496 5.654

Sredstva na ìro-ra~unima (neto)

1.494 -431 880 -983

Blagajna 4.281 3.916 4.108 3.812

Opozivi depoziti u dinarima

5.076 491 2.508 2.825

Obra~unata obavezna rezerva kod NBS

20.953 21.365 20.496 20.677


17

Usvajawem Zakona o izmirewu obaveza RepublikeSrbije prema Narodnoj banci krajem pro{legodine Republika Srbija je izdala dugoro~neobveznice, koje su postale vlasni{tvo Narodnebanke i pogodno sredstvo za obavqawe repotransakcija. Banke su kupovinom dràvnihzapisa Republike Srbije, pored uticaja napove}awe dinarskih depozita dràve, stekleportfeq hartija od vrednosti i omogu}ile daNarodna banka vr{i fino regulisawelikvidnost i, u zavisnosti od visinelikvidnosti, organizuje repo kupovinu i prodajuhartija od vrednosti. Repo operacije obavqaju sepo metodi vi{estruke repo stope sa ro~no{}utransakcije od 14 dana. Na kraju januara, obimblagajni~kih zapisa Narodne banke Srbijeiznosio je 1.560, a repo operacija 90 milionadinara, {to pribli`no odgovara nivou trajneprodaje blagajni~kih zapisa na kraju pro{legodine. Politikom kamatnih stopa i mogu}no{}uda u kratkom vremenskom roku raspolaùpotrebnim likvidnim sredstvima, banke su se nakraju februara opredelile da svoja slobodnasredstva usmeravaju na kupovinu dugoro~nihobveznica Republike Srbije. U februaru je odukupnog iznosa ponu|enih hartija od vrednostisa dospe}em u martu 2005. godine (3.405miliona) realizovano ukupno 3.263 milionadinara, ili 95,8%. Najvi{e prihva}ena repostopa dostigla je 18,00%. Na kraju martarealizacija je pove}ana za 2,12 procentnihpoena. Najvi{e prihva}ena repo stopa zaobveznice sa rokom dospe}a u slede}em mesecuiznosila je 17,70%, a kupovna cena prodatihhartija od vrednosti 3.206 miliona dinara.

Smaweno prose~no izdvajawe devizneobavezne rezerve u prvom tromese~ju uslovqenoje smawewem deviznih depozita banaka. U martuje wen prosek iznosio 17,5 milijardi dinara iza 4,3% je bio mawi u odnosu na prosek izdecembra 2004. godine. Stawe devizne obaveznerezerve na kraju marta iznosilo je 17,8milijardi dinara, {to je u odnosu na stawe izdecembra prethodne godine mawe za 3,5%, a uodnosu na isti mesec prethodne godine vi{e za58,7%.

Stopa likvidnosti, data kao odnosprose~nog stawa slobodnih rezervi banaka premakratkoro~nim izvorima sredstava, u prvomtromese~ju ove godine iznosila je 7,6% i za 0,6procentnih poena je bila ve}a u odnosu posledwetromese~je pro{le godine.

Prose~na stopa likvidnosti banaka

5

6

7

8

9

10

11

12

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

%

April 2005 Ekonomski pregled

18

KURS DINARA I DEVIZNEREZERVE

U prvom tromese~ju 2005. zabeleèna jeprimetna depresijacija nominalnog efektivnogkursa i mala apresijacija realnog efektivnogkursa nacionalne valute. Vrednost dinara jeprema svim najzna~ajnijim svetskim valutamaopala.

Nominalni efektivni kurs dinara bio je nakraju marta niì za 4,1% u pore|ewu s krajemdecembra 2004. godine. Opadawe vrednosti togkursa bilo je prouzrokovano najvi{e brìmrastom doma}ih cena u pore|ewu sa inostranim.Istovremeno, realni efektivni kurs dinara bioje za 0,3% vi{i usled ne{to ve}e ponude uodnosu na tra`wu deviza po osnovu porastadeviznih rezervi zemqe kod Narodne bankeSrbije.

Vrednost dinara je u prvom tromese~junajvi{e opala prema ameri~kom dolaru − za7,3%. Zatim, wegova vrednost se smawila uodnosu na britansku fintu za 5,4%, japanski jenza 4,1%, evro za 2,7% i {vajcarski franak za2,2%.

Nastavqa se tendencija opadawa apsolutnognivoa cena u Srbiji u pore|ewu s tim nivoomcena u drugim zemqama. Prema najnovijimpodacima (od decembra 2004) sa vebsajta UN, odukupno 171 izabranog, naj~e{}e glavnog gradazemaqa ~lanica te me|unarodne organizacije,iskqu~uju}i na{u zemqu, tro{kovi ìvota (beztro{kova stanovawa) slu`benika UN bili su upore|ewu sa Beogradom vi{i u 127 zemaqa, istikod 9 i niì kod 35 zemaqa. U septembru 2004.ti tro{kovi su u pore|ewu sa Beogradom (videtiEkonomski pregled, januar 2005, str. 24) bilivi{i kod 118 zemaqa, isti kod 9 i niì kod 44zemqe.

Prema tome, nisu u pravu oni doma}iekonomisti koji smatraju da je postoje}i nivokursa dinara osnovna prepreka ve}em rastuizvoza i smawewu prekomernog uvoza zemqeusled, navodne, cenovne destimulacije izvoza icenovne stimulacije uvoza po osnovu vi{ihdoma}ih cena u odnosu na inostrane. Naprotiv,u uslovima empirijski evidentiranog vi{egnivoa inostranih cena od doma}ih, smawewedeficita bilansa spoqne trgovine zemqe,odnosno smawewe razlike izme|u ve}e doma}eagregatne tra`we od doma}e proizvodwe, ne

Nominalni kurs dinara 1)

(indeksi, decembar 2000 = 100)

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

3

2001.

6 9 12 3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

1) Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa

depresijacije vrednosti dinara.

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Nominalni efektivni kursVrednost dinara u evrimaVrednost dinara u SAD dolarima


19

moè se ostvariti prevashodnom orijentacijomna depresijaciju kursa dinara usled nesrazmernove}eg nepovoqnog uticaja smawewa me|unarodnevrednosti nacionalne valute na stabilnostdoma}ih cena i relativno malog povoqnoguticaja na smawewe deficita. U takvimuslovima, u ciqu ostvarewa ve}e ravnoteèbilansa robe i usluga zemqe sa inostranstvom ismawewa razlike izme|u doma}e agregatnetra`we i proizvodwe, prioritet treba datimerama ekonomske politike usmerenim na boqeuskla|ivawe kretawa realnih li~nih dohodaka sadinamikom produktivnosti rada, usporavawe rastazarada u javnim preduze}ima, uglavnom gubita{ima,ukqu~uju}i i wihovo restrukturirawe, smawewerazlike izme|u ve}ih ukupnih javnih rashoda odukupnih javnih prihoda, ukqu~uju}i smaweweu~e{}a dràve u preraspodeli ukupnenovostvorene vrednosti dru{tva, kao i na porastu~e{}a investicija u doma}em bruto proizvodu,ukqu~uju}i i pove}awe wihove efikasnosti.

U prvom tromese~ju je zabeleèno pove}awe,mada ne veliko, deviznih rezervi Narodne bankeSrbije iskazanih u ameri~kim dolarima. Ipak,to pove}awe dobija na zna~aju ako se ima u viduda je u istom periodu prethodne godinezabeleèno smawewe rezervi iskazanih udolarima. Drugo, porast deviznih rezervi bio bive}i da u proteklom periodu ove godine nijedo{lo do pove}awa vrednosti dolara u odnosu nadruge najva`nije svetske valute.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije suporasle sa 4.244,7 miliona dolara krajem 2004.na 4.311,0 miliona dolara krajem marta 2005,ili za 1,6%. Priliv sredstava u devizne rezerveNarodne banke Srbije bio je najvi{e poduticajem mewa~kih poslova (438,6 milionadolara, neto), prihoda od privatizacije (206,6miliona dolara) i privremenog platnog prometau devizama sa Crnom Gorom i Kosovom iMetohijom (96,9 miliona dolara, neto).

Odliv sredstava iz deviznih rezerviNarodne banke Srbije bio je posledica pre svegave}e prodaje u odnosu na kupovinu deviza nadeviznom trì{tu (467,6 miliona dolara),otplata kredita MMF-u (60,6 miliona dolara) ipla}awa po dospeloj glavnici i kamatama (58,2miliona dolara). Me|uvalutne promene uticalesu na smawewe vrednosti deviznih rezervi za171,8 miliona dolara, prvenstveno usledpove}awa vrednosti dolara u odnosu na evro, kaoi promene cene zlata i trì{ne vrednostihartija od vrednosti.

Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara)

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

Priliv u devizne rezerve

Prodaja na Me|ubankarskom deviznom trì{tu

Promene deviznih rezervi

Tro{kovi ìvota slu`benika

Ujediwenih nacija u izabranim

gradovima zemaqa ~lanica (dec. 2004, Wujork = 100)

40 60 80 100 120 140

Buenos Ajres

Sofija

Brazilija

Beograd

Bukure{t

Meksiko

Ankara

Qubqana

Var{ava

Zagreb

Prag

Atina

Moskva

Budimpe{ta

Bratislava

Seul

Montreal

Madrid

Rim

Bon

Pariz

Be~

Stokholm

London

@eneva

Tokio

Oslo

Izvor: Vebsajt Ujediwenih nacija.

Indikatori eksterne likvidnosti i solventnosti Srbije idrugih zemaqa u tranziciji

U 2004. godini zabeleèno je poboq{awe eksterne pozicije Srbije u odnosu na 2003, posmatranou celini. Od ukupno deset indikatora te pozicije, kod wih sedam je ostvareno poboq{awe, dok je kodtri registrovano pogor{awe.

Poraslo je u~e{}e deviznih rezervi Narodne banke Srbije u kratkoro~nom dugu zemqe premainostranstvu sa 336,3% na 425,1%, bruto doma}em proizvodu (BDP) sa 18,6% na 19,2%, primarnomnovcu sa 277,1% na 319,5% i nov~anoj masi M1 sa 194,4% na 221,1%; porastao je stepen otvorenostidoma}e ekonomije prema svetu (u~e{}e izvoza i uvoza robe i usluga u BDP-u) sa 63,1% na 78,8%; opaloje u~e{}e spoqnog duga u BDP-u sa 71,1% na 63,8% i udeo tog duga u izvozu robe i usluga sa 351,5%na 261,9%.

Pogor{awe eksterne pozicije u pore|ewu sa prethodnom godinom zabeleèno je kod slede}ihindikatora spoqne likvidnosti zemqe: smawen je broj meseci pokrivenosti vrednosti uvoza robe iusluga deviznim rezervama sa 5,3 na 4,2; pove}ao se udeo servisirawa spoqnog duga u BDP-u sa 2,5%na 4,1% i izvozu robe i usluga sa 12,5% na 16,9%.

Me|utim, pogor{awe tih indikatora eksterne likvidnosti zemqe nije bilo takvog intenziteta dabi potencijalno dovelo do te{ko}a u nesmetanom regulisawu wenih finansijskih obaveza premainostranstvu. Tako, na primer, prema me|unarodnim standardima smatra se da tek iznos deviznih rezervikoji je mawi od tromese~ne vrednosti uvoza robe i usluga moè biti uzrok poreme}aja u pla}awimaprema drugim zemqama. Smatra se da isti takav uzrok moè predstavqati i relativni porastservisirawa spoqnog duga zemqe na preko 20% vrednosti wenog izvoza robe i usluga. U 2004. godini~etiri zemqe u tranziciji imale su ve}e u~e{}e servisirawa spoqnog duga u vrednosti izvoza robe iusluga od Srbije: Hrvatska (23,8%), Rumunija (21,9%), Bugarska (20,3%) i Ma|arska (20,0%). I poredpove}awa u~e{}a servisirawa spoqnog duga u BDP-u Srbije u 2004, taj indikator je kod na{e zemqejo{ uvek niì nego kod drugih posmatranih zemaqa u tranziciji, izuzimaju}i Rusiju.

Na osnovu ostvarenih i o~ekivanih kretawa, procewuje se da u 2005. godini ne bi trebalo da do|edo pogor{awa nijednog indikatora eksterne pozicije Srbije. Najve}e poboq{awe se o~ekuje kod u~e{}aspoqnog duga zemqe u wenom izvozu robe i usluga i porastu stepena otvorenosti ekonomije. Procewujese da bi to u~e{}e moglo da se smawi sa 262% na oko 220%, zahvaquju}i nastavqawu trenda visokograsta vrednosti izvoza robe i usluga. Stepen otvorenosti nacionalne ekonomije trebalo bi da se pove}asa 78,8% na 89,3% po osnovu brèg rasta ukupne robne i nerobne razmene (u tom okviru brèg rastaizvoza od uvoza) u pore|ewu sa rastom BDP-a.

Predvi|eno smawewe u~e{}a spoqnog duga u izvozu robe i usluga svrstalo bi Srbiju i po tomkriterijumu u sredwe zaduènu zemqu, kao {to je to slu~aj kod indikatora u~e{}a inostranog duga uBDP-u. Proceweno pove}awe otvorenosti ekonomije Srbije pribliìlo bi, po tom pokazatequ, na{uzemqu drugim posmatranim zemqama u tranziciji, u kojima je postoje}a otvorenost, po pravilu, dostave}a. Izuzetak predstavqa Rusija, u kojoj je stepen otvorenosti nacionalne ekonomije prema svetu mawinego u Srbiji, ali je i potreba za ve}im ukqu~ivawem te zemqe u me|unarodnu podelu rada mawazahvaquju}i wenom velikom unutra{wem trì{tu.

.1


20

Indikatori eksterne pozicije izabranih zemaqa u 2004. godini1)

Bugarska Rusija ê{ka Slova~ka Rumunija Poqska Hrvatska Slovenija Ma|arska Srbija

INDIKATORI EKSTERNE LIKVIDNOSTI

Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) 6,7 11,6 4,4 5,4 5,2 4,5 5,2 5,5 2,9 4,2

Devizne rezerve/kratkor. dug (u %) 195,8 437,0 197,1 202,2 581,9 168,4 1.336,4 109,3 204,0 425,1

Devizne rezerve/BDP (u %) 38,2 21,4 26,6 36,3 24,3 16,0 26,5 27,1 15,4 19,2

Otplata duga/BDP (u %) 11,8 2,1 4,5 6,8 9,7 6,4 12,7 7,6 12,3 4,1

Otplata duga/izvoz robe i usluga (u %) 20,3 6,0 6,3 8,5 21,9 15,6 23,8 13,0 20,0 16,9

INDIKATORI EKSTERNE SOLVENTNOSTI

Dug/BDP (u %) 68,2 29,6 36,4 54,8 39,9 50,5 91,5 63,9 53,9 63,8

Dug/izvoz robe i usluga (u %) 117,6 82,9 51,1 68,6 89,7 123,0 171,4 108,9 85,4 261,9

INDIKATORI IZLO@ENOSTI FINANSIJSKOM RIZIKU

Devizne rezerve/M1 (u %) 187,6 144,8 221,8 351,7 345,1 159,0 145,5 507,4 141,9 319,5

Devizne rezerve/primarni novac (u %) 128,6 65,2 62,0 136,5 307,9 62,6 142,9 153,9 69,0 221,1

STEPEN OTVORENOSTI EKONOMIJE (IZVOZ+UVOZ)/BDP 126,3 56,9 143,0 160,1 100,2 84,2 114,9 117,5 127,4 78,8

MEMORANDUM (u milionima dolara)

BDP 24.112 582.435 107.042 41.091 66.999 229.573 33.014 32.779 103.400 22.082

Spoqni dug 16.454 192.100 39.000 22.500 26.739 115.995 30.222 20.940 55.700 14.099

Servisirawe spoqnog duga 2.862 12.061 4.830 2.795 6.511 14.738 4.204 2.493 12.755 911

Devizne rezerve centralnih banaka 9.222 124.541 28.448 14.913 16.269 36.783 8.759 8.897 15.963 4.245

Bilans teku}ih transakcija -1.806 58.200 -5.574 -1.700 -6.007 -3.637 -1.885 -122 -9.400 -2.926

Izvor: International Financial Statistics MMF-a (razni brojevi) i Economist Intelligence Unit. 1) Proceweno i izra~unato u Centru za istraìvawa NBS na osnovu podataka centralnih banaka izabranih zemaqa.

Metodolo{ka obja{wewa Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) - odnos deviznih rezervi na kraju godine i prose~nog mese~nog uvoza robe i usluga. Devizne rezerve/kratkoro~ni dug (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i stawa kratkoro~nog duga krajem godine. Devizne rezerve/BDP (u %) - stawe deviznih rezervi na kraju godine u odnosu na BDP. Otplata duga/BDP (u %) - odnos godi{we otplate duga i BDP-a. Otplata duga/izvoz (u %) - odnos otplate duga i izvoza robe i usluga. Dug/BDP (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i BDP-a. Dug/izvoz (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i godi{we vrednosti izvoza robe i usluga. Devizne rezerve/M1 (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i nov~ane mase na kraju godine. (Izvoz+uvoz)/BDP (u %) - odnos vrednosti izvoza i uvoza robe i usluga i BDP-a.


21

Indikatori eksterne pozicije Srbije

2001. 2002. 2003. 2004.

INDIKATORI EKSTERNE LIKVIDNOSTI

Deviz. rezerv./uvoz robe i usluga (u mesecima) 2,7 4,4 5,3 4,2

Devizne rezerve/kratkor. dug (u %) 114,1 223,5 336,3 425,1

Devizne rezerve/BDP (u %) 11,0 16,0 18,6 19,2

Otplata duga/BDP (u %) 1,0 1,6 2,5 4,1

Otplata duga/izvoz robe i usluga (u %) 4,1 7,7 12,5 16,9

INDIKATORI EKSTERNE SOLVENTNOSTI

Dug/BDP (u %) 104,8 78,6 71,1 63,8

Dug/izvoz robe i usluga (u %) 452,1 385,4 351,5 261,9

INDIKATORI IZLO@ENOSTI FINANSIJSKOM RIZIKU

Devizne rezerve/M1 (u %) 190,9 194,0 277,1 319,5

Devizne rezerve/primar. novac (u %) 135,8 142,4 194,9 221,1

STEPEN OTVORENOSTI EKONOMIJE (IZVOZ+UVOZ)/BDP 67,2 63,7 63,1 78,8

MEMORANDUM (u milionima dolara)

BDP1) 10,619 14,282 19,099 22,082

Spoqni dug 11,125 11,230 13,575 14,099

Servisirawe spoqnog duga 107 223 481 911

Devizne rezerve NBS 1,170 2,280 3,550 4,245

Bilans teku}ih transakcija -230 -1,434 -1,757 -2,926

Izvor: Narodna banka Srbije. 1) Procena Centra za istraìvawe NBS.

Metodolo{ka obja{wewa Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) - odnos deviznih rezervi NBS na kraju godine i prose~nog mese~nog uvoza robe i usluga.

Devizne rezerve/kratkoro~ni dug (u %) - odnos stawa deviznih rezervi NBS i stawa kratkoro~nog duga krajem godine.

Devizne rezerve/BDP (u %) - stawe deviznih rezervi NBS na kraju godine u odnosu na BDP. Otplata duga/BDP (u %) - odnos godi{we otplate duga i BDP-a. Otplata duga/izvoz (u %) - odnos otplate duga i izvoza robe i usluga. Dug/BDP (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i BDP-a. Dug/izvoz (u %) - odnos stawa duga na kraju godine i godi{we vrednosti izvoza robe i usluga. Devizne rezerve/primarni novac (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i primarnog novca na kraju godine. Devizne rezerve/M1 (u %) - odnos stawa deviznih rezervi i nov~ane mase na kraju godine.

(Izvoz+uvoz)/BDP (u %) � odnos vrednosti izvoza i uvoza robe i usluga i BDP-a.


22


23

KAMATNE STOPE

Eskontna stopa Narodne banke Srbije je napo~etku 2004. godine utvr|ena u visini od 8,5%i do kraja marta 2005. zadràla je isti nivo.

Mese~na prose~na ponderisana kamatnastopa na kredite banaka blago je porasla uprvom tromese~ju teku}e godine i u martu jeiznosila 1,17%, {to odgovara godi{wem nivouod 14,68%.

Prose~na ponderisana stopa naknade kojubanke, prilikom odobravawa kredita, tako|eobra~unavaju i napla}uju varirala je u prvomtromese~ju u odnosu na prethodno; u martu jeiznosila 0,38% (na kratkoro~ne kredite 0,27%,a na dugoro~ne 0,91%). Kod kratkoro~nihkredita kretala se ~ak do 10% iznosa kredita,dok se kod dugoro~nih kretala do 4,32% iznosakredita.

Odnos izme|u prose~ne ponderisane kamatnestope na kratkoro~ne i prose~ne ponderisanekamatne stope na dugoro~ne kredite prikaza}emona grafikonu u pravolinijskoj formi, budu}i dane raspolaèmo preciznim podacima oponderisanim kamatnim stopama po pojedina~nimro~nostima kredita. Evidentno je da je u prvomtromese~ju ove godine ta linija prinosa i daqeinverzna. Wen negativni nagib je u odnosu nakraj prethodne godine smawen zato {to jeprose~na ponderisana kamatna stopa nadugoro~ne plasmane u tom periodu porasla za1,27 procentnih poena na godi{wem nivou, dokse na kratkoro~ne plasmane nije znatnijemewala. Pri tom obim novoodobrenihkratkoro~nih plasmana i daqe daleko prema{ujeobim dugoro~nih − u martu je obim kratkoro~nihbio skoro pet puta ve}i od obima dugoro~nih.

Mese~na ponderisana kamatna stopa banakana ukupne dinarske depozite u prvom tromese~juostala je otprilike na istom nivou kao uprethodnom: u martu je iznosila 0,29% (3,47%godi{we), {to je i daqe duboko u realnonegativnoj zoni.

Prose~na ponderisana kamatna stopa naoro~ene dinarske depozite stanovni{tva u martuje iznosila 1,13% mese~no (14,15% godi{we),{to je ne{to vi{e u odnosu na kraj prethodnegodine (za 1,29 procentnih poena na godi{wemnivou). Ako u obzir uzmemo stopu inflacije, takamatna stopa je realno, posle ~etiri meseca,kada je bila u negativnoj zoni, u martu imalapozitivnu vrednost.

Krive prinosa na plasmane banaka

0,70

0,80

0,90

1,00

1,10

1,20

1,30

1,40

1,50

1,60

Kratkoro~ni

krediti

Dugoro~ni

krediti

Decembar 2004.

Decembar 2002.

Mart 2005.

%

Decembar 2003.

Kamatne stope (na godi{wem nivou u %)

2004. 2005.

Dec. Jan. Feb. Mart

Eskontna stopa 8,50 8,50 8,50 8,50

Ponderisana aktivna, ukupno 14,59 15,62 16,37 14,68

Na kratkoro~ne kredite banaka 15,53 16,02 17,13 15,48

Na dugoro~ne kredite banaka 9,86 11,78 11,23 11,13

Ponderisana pasivna, ukupno 3,60 3,71 4,12 3,47 Stanovni{tvo 2,03 2,02 2,11 2,02 Pravna lica 3,84 4,08 4,52 3,71

Na zapise RS 21,25 20,74 20,86 20,57 Na hartije od vrednosti1) 16,30 16,26 17,72 17,59 1) Hartije od vrednosti kojima NBS obavqa operacije na otvorenom trì{tu.

Prose~ne ponderisane kamatne stope na deviznu {tedwu za grupu od osam banaka (u %)

Oro~ena devizna {tedwa

[tedwa po

vi|ewu Na tri meseca

Na {est meseci

Na godinu dana

Dec. 2004. 1,49 2,98 3,79 4,64

Mart 2005. 1,42 2,87 3,88 4,70


Kamate koje se pla}aju na devizne depoziteznatno se razlikuju po pojedinim bankama kako upogledu ro~nosti, tako i prema visini {tednihuloga. Na deviznu {tedwu po vi|ewu kamatnestope se kre}u od 1% do 3% na godi{wem nivou.Za deviznu {tedwu na godinu dana kamata iznosi1,7% do 5,5%, a na rok od 36 meseci varira urasponu od 3,5% do 6%.

Uo~qivo je da su kamatne stope na kreditebanaka u pore|ewu sa kamatama na deviznedepozite znatno ve}e, budu}i da otplata imadeviznu klauzulu iako se krediti odobravaju udinarima. Na primer, kamatne stope nadugoro~ne kredite za automobile i stambenuizgradwu otprilike su dvostruko ve}e odkamatne stope na depozite sa najduìm rokomdospe}a i najvi{im kamatama (oko 12%godi{we). Dakle, kamatna marà na kredite idevizne depozite kre}e se u rasponu od 6 do 10procentnih poena.

Po~etkom februara Narodna banka Srbijedonela je odluku o jedinstvenom obra~unavawu iiskazivawu efektivne kamatne stope. Prema tojodluci, koja je po~ela da se primewuje u martu,u ponudi klijentu koja se odnosi na kredite kojeodobrava ili depozite koje prima banka je uobavezi da kroz efektivnu kamatnu stopuiskazuje: visinu nominalne kamatne stope nakredit, iznos naknada i provizija kojeobra~unava u postupku odobravawa kredita,odnosno polagawa depozita, kao i iznostro{kova koji mogu nastupiti tokom realizacijeugovora, zatim kriterijume za indeksirawe,odnosno za revalorizaciju kredita ili depozita.Istovetnim na~inom iskazivawa kamata nakredite i kamata na depozite treba da seelimini{e nelojalna konkurencija me|ubankama, da se korisnicima bankarskih uslugaomogu}i sagledavawe adekvatnih i uporedivihinformacija, tj. da im se omogu}i lak{i na~insagledavawa tro{kova, odnosno uslova koje imbanke nude prilikom odobravawa kredita iliprimawa depozita.

Eskontna stopa i kamatne stope

na kredite banaka(na godi{wem nivou)

8

10

12

14

16

18

20

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

%

Eskontna stopa

Pond. aktivna kamatna stopa

24

Kamatne stope na oro~ene depozite

stanovni{tva kod banaka (na mese~nom nivou)

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

%

Ponderisana kamatna stopa nominalno

Ponderisana kamatna stopa realno


25

Ponderisane kamatne stope na

hartije od vrednosti(na godi{wem nivou)

5

10

15

20

25

30

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

Hartije od vrednosti2)

%

5

10

15

20

25

30

Zapisi

Republike

Srbije1)

1) Zapisi R. Srbije po~eli su da se emituju 15. aprila 2003.2) Hartije od vrednosti kojima NBS obavqa operacije na

otvorenom trì{tu.

Trgovawe hartijama od vrednosti

Beogradska berza

Obim trgovawa na Beogradskoj berzi je uprvom tromese~ju 2005. godine, u pore|ewu sprethodnim, bio ve}i za 25%, a broj transakcijaza 27%. Na Berzi je realizovan promet uvrednosti od 13,64 milijarde dinara, ostvarenkroz 51,1 hiqadu transakcija.

U strukturi prometa u prvom tromese~junajve}i udeo, 84%, imale su akcije. Promet timhartijama od vrednosti je u celom tromese~nomperiodu imao rastu}i trend sa ukupnim iznosomod 11,4 milijarde dinara, u odnosu na 8,5milijardi dinara u prethodnom tromese~ju.

Od oktobra 2004. godine na Beogradskojberzi po~elo je kontinuirano trgovawe akcijamanajpre ~etiri preduze}a. Taj broj je permanentnorastao i samo u martu 2005. godine u metodkontinuiranog trgovawa na Beogradskoj berziukqu~ene su akcije jo{ ~etiri preduze}a, takoda se do kraja marta ~ak 21 preduze}e nalazi naslobodnom berzanskom trì{tu.

Rekordna vrednost BELEKSfm kompozitnogindeksa Beogradske berze na akcije koje senalaze na slobodnom berzanskom trì{tu odkada je taj indeks formiran, u iznosu od 1.595,54bazna poena, ostvarena je 29. marta. Posledwavrednost indeksa u martu, u iznosu od 1.576,05indeksnih poena, ve}a je od vrednosti indeksa nakraju prethodne godine za 409,64 bazna poena,ili 35,12%.

Trì{na kapitalizacija Beogradske berzekrajem prvog tromese~ja 2005. godine iznosila je442,9 milijardi dinara. U odnosu na krajprethodne godine uve}ana je za 30,6%. Trì{nakapitalizacija akcija obuhvata sve izdavaocekoji su ukqu~eni u slobodno berzansko trì{tei ~ijim je akcijama obavqeno bar jedno trgovawe.Na kraju marta iznosila je 281,1 milijardudinara. U odnosu na kraj prethodne godinepove}ana je za 47,9%, uz znatan porast udelaakcija kojima se trguje kontinuiranom metodomtrgovawa. Trì{na kapitalizacija obveznica uistom periodu pove}ana je za 8,4%.

[to se ti~e obveznica za izmirewe obavezapo osnovu stare devizne {tedwe, na grafikonukrive prinosa zapaàmo da je nivo prinosa zasva godi{ta i u ovom periodu imao opadaju}i

Krive prinosa na obveznice stare

devizne {tedwe

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

10,00

11,00

31.5.05.

31.5.06.

31.5.07.

31.5.08.

31.5.09.

31.5.10.

31.5.11.

31.5.12.

31.5.13.

31.5.14.

31.5.15.

31.5.16.

Datum dospe}a

Godi{

wi

prin

os d

o dos

pe}a

%

Decembar 2003.

Decembar 2004.

Mart 2005.


trend. Prose~ne ponderisane stope prinosa na teobveznice u martu su se kretale u rasponu od5,5% do 6,5% na godi{wem nivou. Wihovpromet na Berzi u prvom tromese~ju ~inio je16,4% ukupnog prometa, a iznosio je 2,24milijarde dinara, ili 27,9 miliona evra.

Posledwe tromese~je prethodne i prvotromese~je 2005. godine na Beogradskoj berzibeleè se kao periodi ulaska znatnog brojastranih investitora na na{e finansijskotrì{te. To je doprinelo oìvqavawu trì{ta,poboq{ana je wegova likvidnost i pove}an obimprometa i broj transakcija. Ulaskom stranihinvestitora na na{e trì{te stimulisana je iuve}ana i doma}a tra`wa. Mogu}nost zna~ajnihzarada kroz kupoprodaju akcija dovela je i dopojave znatnog broja doma}ih malih ulaga~a. Kaoposledica uve}ane tra`we do{lo je do op{tegporasta nivoa cena.

Trgovawe hartijama od vrednosti kojimaNarodna banka Srbije obavqa operacije naotvorenom trì{tu

Do 31. januara 2005. godine Narodna bankaSrbije je obavqala transakcije trajne prodajesopstvenih blagajni~kih zapisa, a od 31. januarazapo~ela je sa organizovawem aukcijskih repoprodaja dugoro~nih obveznica Republike Srbije.

Prose~na ponderisana kamatna stopa na tehartije u martu je iznosila 17,59% na godi{wemnivou (1,51% mese~no).

Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije

Na osam aukcija dràvnih zapisa RepublikeSrbije, koliko ih je odràno u prvom tromese~juove godine, prodavani su zapisi sa rokomdospe}a od tri i {est meseci. Prose~naponderisana stopa prinosa varirala je u tomperiodu i u martu je wena vrednost iznosila20,57% (21,25% u decembru).

26


27

Projekcija kretawa cena na malo

za 2005. godinu

Model inflacije izloèn u Ekonomskom pregledu jul 2004. godine smo revidirali, a osnovnepromene su slede}e: nova ve{ta~ka varijabla u dugoro~nom modelu, koja obuhvata period od januara 2005.godine pa nadaqe (uvo|ewe PDV-a je trajno podiglo nivo cena iznad prethodnog dugoro~nog nivoa),uticaj kretawa cena (izraènih u dinarima) uralske nafte na svetskom trì{tu ispoqava se u istommesecu, uticaj sezonskog kretawa cena poqoprivrednih proizvoda u aprilu i septembru obuhva}en jesezonskim ve{ta~kim varijablama i proizvodni jaz, ra~unat sa desezoniranom serijom industrijskeproizvodwe, koji deluje sa sedam meseci docwe.

Proizvodni jaz definisali smo kao razliku izme|u ostvarene i potencijalne (industrijske)proizvodwe1), tako da je veza izme|u inflacije i proizvodnog jaza pozitivna. Naime, ukoliko jeproizvodwa ve}a od potencijalne, dolazi do pregrejane tra`we i porasta cena. Tako je smaweweproizvodnog jaza u tre}em i ~etvrtom tromese~ju 2004. imalo pozitivan uticaj na inflaciju u prvompolugodi{tu 2005. Me|utim, negativne vrednosti proizvodnog jaza zabeleène u prvom tromese~judelova}e na usporavawe inflacije u drugoj polovini 2005.

Model na osnovu koga je vr{ena prognoza glasi:

∆pt = 0,446∆pt-1 + 0,069∆et + 0,052∆mt-2 + 0,034∆nt + 0,065gt-7 + 0,072∆st s.e. (0,045) (0,035) (0,028) (0,014) (0,017) (0,015)

+ 0,068∆prt-2 + 0,159okt1 + 0,011s4 + 0,017s9 � 0,079ut-1

(0,027) (0,017) (0,005) (0,006) (0,033) R2 = 0,81 dw = 1,83 gde je: ut = pt � 0,875 � 0,354mt � 0,320et � 0,452*okt2 � 0,097*pdv p � cene na malo (nivo), e � kurs dinara prema evru, m � nov~ana masa M1, n � svetske cene uralske nafte izraène u dinarima, g � desezonirani proizvodni jaz (procentualno odstupawe ostvarene od potencijalne

industrijske proizvodwe), s � cena elektri~ne energije, pr � svetske cene primarnih proizvoda (bez nafte) izraène u dinarima, okt1 � ve{ta~ka varijabla koja uzima nenultu vrednost 1 samo u oktobru 2000. (nagla

liberalizacija), s4 i s9 � sezonske ve{ta~ke varijable koje uzimaju nenultu vrednost 1 samo u aprilu i

septembru, respektivno, okt2 � ve{ta~ka varijabla koja uzima nenultu vrednost 1 od oktobra 2000. pa nadaqe

(nagla liberalizacija), pdv � ve{ta~ka varijabla koja uzima nenultu vrednost 1 od januara 2005. pa nadaqe

(uvo|ewe PDV-a). Varijable p, e, m, n, s, i pr su logaritamski transformisane.

1) Potencijalni nivo proizvodwe je onaj koji je, uz postoje}u tehnologiju, mogu}e dosti}i imaju}i u vidu raspoloìvu radnu snagu ikapital, bez pritiska na pove}awe cena. Kao meru potencijalne proizvodwe koristili smo Hodrick-Prescott-ov filter ostvarenihbaznih indeksa industrijske proizvodwe.


28

Prema novom modelu inflacije, u prvih {est meseci 2005. godine moèmo o~ekivati rast cena namalo izme|u 7,1 i 7,7%, a do kraja godine od 11,2 do 13,3%, pri ~emu sredwa projekcija iznosi 12,3%.

Projektovani kumulativni rast cena na malo

u 2005. godini (u %)

11,2

5,95,1

4,2

2,7

13,3

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

Pretpostavke: cena elektri~ne energije bi}e u julu korigovana za 10%, cene nafte i primarnihproizvoda na svetskom trì{tu ostaju na martovskom nivou do kraja godine.

Varijacije u okviru ovog raspona posledica su razli~itih scenarija kretawa kursa dinara premaevru.

Odstupawe inflacije od projektovanog raspona mogu}e je u slu~aju znatnih promena fiskalne imonetarne politike, kao {to su npr. najavqeno zna~ajno kresawe buxetske potro{we i restriktivnijapolitika zarada. Treba naglasiti da je serija inflacije na osnovu koje smo ocenili model ra~unata nabazi stare ponderacione strukture, koja je po~etkom ove godine znatno izmewena (dodato je oko 80 novihproizvoda), pa su i usled toga mogu}a odstupawa stvarne od ocewene inflacije.


29

Kretawe indeksa monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti u

prvom tromese~ju 2005. godine

U prethodnom broju Ekonomskog pregleda (januar 2005) detaqno je izloèn koncept indeksamonetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti, kao i na~in na koji su dobijeni ponderi uz ekonomskekategorije koje odre|uju kretawe pomenutog indeksa (kamatne stope na me|ubankarske kredite zalikvidnost i nominalni efektivni kurs dinara). Od ovog broja redovno }emo prikazivati kretaweindeksa monetarne restriktivnosti (IMR) u analiziranom tromese~ju.

Krajem prvog tromese~ja 2005. godine vrednost IMR-a je neznatno ispod nivoa ostvarenog krajemprethodne godine, {to se vidi na osnovu grafi~kog prikaza.

Indeks monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti

(maj 2003 = 100)

21%18%

20%

22%23%

20%

98,0

99,0

100,0

101,0

102,0

103,0

104,0

105,0

Jan. Maj

2001.

Sept. Jan. Maj

2002.

Sept. Jan. Maj

2003.

Sept. Jan. Maj

2004.

Sept. Jan.

* U mesecima obeleènim crvenim ta~kama izvr{ena promena stope obavezne rezerve.

Nakon osetnog pada u januaru i stagnacije u februaru, u martu je zabeleèn porast vrednostiIMR-a i pribliàvawe decembarskom nivou. Takvom kretawu IMR-a u prva dva meseca doprineo jenastavak depresijacije nominalnog efektivnog kursa dinara, u najve}oj meri prouzrokovan visokomstopom inflacije, kao i pad kamatnih stopa. Minimalna depresijacija nominalnog efektivnog kursadinara i znatniji porast kamatnih stopa u martu doveli su do pove}awa stepena restriktivnostimonetarne politike u odnosu na prethodna dva meseca, {to navodi na zakqu~ak da se postepeno ostvarujuplanovi nosilaca monetarne politike u smislu restriktivnijeg karaktera monetarne politike.


31

U prva tri meseca 2005. godineinflacija je, mereno cenama na malo, pove}anaza 5,1%. Takvoj stopi rasta je za oko 2procentna poena doprinelo pove}awe cena poosnovu uvo|ewa poreza na dodatu vrednost.Metodolo{ke izmene u obuhvatu i ponderimasu se, neosporno, odrazile na iskazanuinflaciju, ali ih je zbog kvalitativnihizmena nemogu}e pouzdano kvantificirati.Cene robe su pove}ane za 3,8%, a usluga za8,9%. Posmatrano po mesecima, uo~ava setendencija usporavawa inflacije, i to sa

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA

Procewuje se da je u poqoprivredi igra|evinarstvu realni obim proizvodwe uprva tri meseca sezonski uobi~ajeno niì uodnosu na prose~na godi{wa kretawa, s tim{to su hidrometeorolo{ki uslovi u vremeprole}ne setve bili nepovoqni.

U prva tri meseca evidentiran je rastop{teg nivoa cena iznad projektovanog.Inflaciji je, pored jednokratnog rasta cenausled uvo|ewa poreza na dodatu vrednost,najvi{e doprineo rast cena komunalnih

Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti 1)

(indeksi, prosek 2004 = 100)

60

70

80

90

100

110

120

Feb.

2001.

Avg. Feb.

2002.

Avg. Feb.

2003.

Avg. Feb.

2004.

Avg. Feb.

2005.

1) Izvr{ena korekcija kompozitnog indeksa po dva osnova: prvo, promewen bazni ponder

i, drugo, izvr{eno prilago|avawe indikatora poqoprivredne proizvodwe.

2,7% u januaru na 0,8 u martu. Nominalniefektivni kurs dinara bio je mawi za 4,1%,a realni efektivni kurs za 0,3% (realnaapresijacija).

U prvom tromese~ju ekonomskaaktivnost, prvenstveno industrijska, uRepublici Srbiji je bila usporena u odnosu naprethodnu godinu, ali se procewuje da jeostvaren rast obima prodaje u trgovini.

usluga, poqoprivrednih proizvoda i derivatanafte uzrokovan skokom svetskih cenanafte.

Znake usporavawa rasta ekonomskeaktivnosti na po~etku 2005. godine pokazujei kompozitni indeks, koji je sa~iwen uCentru za istraìvawa (NBS). Procewuje seda su pove}awu ekonomskog rasta po~etkomgodine najvi{e doprineli trgovina i deo


32

usluga, dok je u industriji i poqoprivredievidentirano opadawe proizvodwe. U prvompolugodi{tu 2005, u odnosu na prethodnugodinu, o~ekuje se nastavak tendencije rastapre svega u trgovini, u delu sektora usluga idelu prera|iva~ke industrije, dok bi uostalim delatnostima proizvodwa moglastagnirati ili ~ak opadati.

Ukupna javna potro{wa na po~etku2005. godine je i daqe visoka u odnosu na BDP,

ali je osetno smawen fiskalni deficit, uskladu sa Zakonom o buxetu Republike Srbijeza ovu godinu. Prema preliminarnimpodacima, ukupni konsolidovani javniprihodi u prvom tromese~ju su iznosili 147,6milijardi, a konsolidovani javni rashodi 149,0milijardi dinara. Pri tom je, zahvaquju}imerama fiskalne politike, fiskalnideficit smawen na svega 1,4 milijardedinara, a buxetski Republike Srbije na 2,4milijarde.


33

Kretawe cena

Inflacija je, mereno cenama na malo, uprvom tromese~ju 2005. iznosila 5,1%. U okvirutoga, cene robe porasle su za 3,8%, a ceneusluga za 8,9%. Najve}i rast cena ostvarile suslede}e grupe proizvoda: sveè povr}e (30,2%),zamrznuta riba i povr}e (21,6% i 13,1%,respektivno), stalno sveè vo}e (17,9%), deloviza saobra}ajna sredstva (12,9%), masno}e −biqne i ìvotiwske (11,5%), hemijska sredstvaza za{titu biqa (10,4%) i dr. U okviru usluga,najvi{e su porasle cene komunalno-stambenihusluga (20,6%), zanatske usluge i opravke(11,7%), prevoz putnika (8,1%), kao i uslugeobrazovawa (7,3%).

Ukupnoj stopi rasta cena na malo u prvatri meseca roba je doprinela sa 2,8, a usluge sa2,3 procentna poena.

U okviru doprinosa rastu cena robe,poqoprivredni proizvodi su u~estvovali sa 0,4,a industrijski proizvodi sa 2,4 procentna poena.Kod industrijskih proizvoda, industrijskiprehrambeni proizvodi su doprineli sa 1,0procentni poen (od ~ega najvi{e sveè meso,mleko sveè i prera|eno, masno}e, {e}er i konditorski proizvodi). Industrijskineprehrambeni proizvodi u~estvovali su, tako|e, sajednim procentnim poenom, od ~ega najvi{e te~nagoriva i maziva (0,35 procentnih poena),sredstva za higijenu i negu zdravqa (0,16procentnih poena), ogrev (0,15 procentnihpoena) i name{taj (0,1 procentnih poena). Rastcena pi}a doprineo je ukupnom rastu cena sa 0,2procentna poena, a duvana sa 0,1 procentnimpoenom.

Cene usluga su ukupnoj stopi rastadoprinele sa 45,8% (ili 2,3 procentna poena).Najve}i doprinos u okviru toga dale su cenestambeno-komunalnih usluga (1,5 procentnihpoena), saobra}ajne usluge (0,4 procentna poena)i zanatske i li~ne usluge (0,4 procentna poen).

Posmatrano po mesecima, op{ti nivo cenaje imao silaznu tendenciju. Naime, u januaru jerast cena iznosio 2,7%, u februaru 1,5%, da biu martu i aprilu pao na 0,8%.

Visok rast cena u januaru uglavnom se moèpripisati uslugama, koje su porasle za 7,8% itime sa 2,0 procentna poena doprinele ukupnomrastu cena u tom mesecu. Istovremeno su cenerobe porasle za 0,9% i doprinele ukupnom rastucena sa 0,7 procentnih poena.

Kretawe cena (mese~ne stope rasta prema

prethodnom mesecu u %)

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Cene na malo

Tro{kovi ìvota

Cene proizvo|a~a u industriji

Bazna i ukupna inflacija u Republici Srbiji (stope rasta u %)

XII 2002. XII 2001.

XII 2003. XII 2002.

XII 2004. XII 2003.

III 2005. XII 2004.

Cene na malo Ukupna inflacija 14,8 7,8 13,7 5,1 Bazna inflacija 6,0 5,4 11,5 4,9

Tro{kovi ìvota 11,8 8,1 13,1 5,2 Cene robe 8,3 6,7 12,9 4,7 Cene usluga 40,1 16,9 14,2 8,4 Cene proizvo|a~a u industriji 6,1 4,6 12,0 2,9 Cene proizvo|a~a poqopr. proizvoda -2,9 11,0 10,4 - Izvor: Podaci NBS (Centar za istraìvawa) i Republi~kog zavoda za statistiku.


Rast cena u januaru bio je, izme|u ostalog,pod velikom uticajem dva faktora sajednokratnim posledicama − uvo|ewa poreza nadodatu vrednost i metodolo{kih izmena uobra~unu indeksa cena na malo. Spisakproizvoda za pra}ewe cena je pro{iren sa 80novih proizvoda, a ujedno je izvr{ena i redovnarevizija postoje}ih pondera, ~ime je strukturaindeksa znatno izmewena. U odnosu na ranijustrukturu, ve}i ponderi su dodeqeni slede}imgrupama proizvoda i usluga: sveèm mesu, mlekusveèm i prera|enom, pi}ima, duvanu, obu}i,ogrevu, opremawu stana, lekovima, stambeno--komunalnim uslugama i PTT uslugama. Mawiponderi su dodeqeni: proizvodima od ìta,masno}ama, {e}eru, tekstilnim proizvodima,elektri~noj energiji i rasveti, te~nim gorivimai mazivima, saobra}ajnim uslugama i dr. Tako|e,na ukupan indeks cena na malo u januaru zna~ajanuticaj je imao i po~etak obra~una poreza nadodatu vrednost. Naime, porez na promet, ~ija jeop{ta stopa iznosila 20% je ukinut, a uveden jeporez na dodatu vrednost po osnovnoj stopi od18% (i posebnoj od 8%). Po tom osnovu je ujanuaru do{lo do snièwa cena te~nih goriva iPTT usluga u proseku za 1,7%, jer je ranije nate proizvode i usluge primewivana poreskastopa od 20%, a sada iznosi 18%. Istovremenosu pove}ane cene sveèg i zamrznutog vo}a,povr}a i mesa, budu}i da se sada ovi proizvodioporezuju po posebnoj stopi od 8%, a ranije subili na listi proizvoda na ~iji promet se nijepla}ao porez.

34

Kretawe bazne1) i ukupne inflacije u Republici Srbiji(indeksi, decembar 2000 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

3

1997.

6 9 12 3

1998.

6 9 12 3

1999.

6 9 12 3

2000.

6 9 12 3

2001.

6 9 12 3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

1)Do decembra 2000. ukqu~eni su podaci za SCG.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

Bazna inflacija Ukupna inflacija


35

Bazna inflacija je u prvom tromese~ju bilanià od ukupne i iznosila je 4,9%. Rast cenaproizvoda i usluga ~ije se cene slobodnoformiraju na trì{tu, a koje obuhvata obra~unbazne inflacije, u~estvovao je u ukupnoj stopirasta cena na malo (5,1%) sa 53,3% i tome daodoprinos od 2,7 procentnih poena. Visok rastbazne inflacije rezultat je, izme|u ostalog, inegativnih efekata poreza na dodatu vrednost naovom trì{nom segmentu, a posebno na trì{tupoqoprivrednih proizvoda. Pored toga, na ovimtrì{tima evidentirani su "{okovi" na straniponude (pre svega usled maweg uvoza). Ako izobra~una bazne inflacije iskqu~imopoqoprivredne proizvode, rast cena napreostalim konkurentskim trì{tima iznosi4,4%.

U posmatranom periodu, regulisane cenezabeleìle su porast od 5,3%. Wihov doprinosukupnoj stopi rasta cena na malo iznosio je46,7%. Drugim re~ima, regulisane cene su sa 2,4procentna poena doprinele ukupnoj stopi rastacena na malo.

U grupi proizvoda i usluga ~ije cene suregulisane najve}i doprinos rastu cena u prvatri meseca imalo je poskupqewe stambeno--komunalnih usluga i usluga dru{tvene za{tite.Naime, u~e{}e ove grupe proizvoda u cenovnomrastu iznosilo je 28,9%, ili 1,5 procentnihpoena. Zna~ajan doprinos su ostvarile i cenesaobra}ajnih i PTT usluga, koje su porasle za3,8%, tj. u~estvovale su u stopi rasta cena namalo sa 6,1%, ili 0,3 procentna poena.

Tro{kovi ìvota su u prvom tromese~juostvarili ne{to vi{i rast od cena na malo,ta~nije pove}ani su za 5,2% u odnosu nadecembar 2004. Od toga, cene robe su porasle za4,7%, a cene usluga za 8,4%. Najvi{i rast suostvarile slede}e grupe proizvoda i usluga, kojese prate preko ovog indeksa: stan (15,1%),ishrana (6,9%), ogrev i osvetqewe (4,3%), duvani pi}a (4,2%) i saobra}ajna sredstva i usluge(4,2%).

Rast cena na malo u aprilu 2005. godineiznosio je 0,8%, a tro{kova ìvota 1% uodnosu na prethodni mesec. U okviru cena namalo, cene robe su pove}ane za 0,9%, a ceneusluga za 0,4%. Ukupnoj stopi rasta cena namalo u aprilu cene robe su doprinele sa 0,7, ausluga sa 0,1 procentni poen. U okviru robenajve}i rast zabeleìle su slede}e grupeproizvoda: stalno sveè povr}e (23,2%), novinei ~asopisi (15,1%), hemijska sredstva za za{titubiqa (7,7%), sveè vo}e (5,6%), bombone i

Kretawe cena koje se iskqu~uju iz

bazne inflacije (indeksi, decembar 2000 = 100)

180

205

230

255

280

305

330

355

380

405

430

455

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

180

205

230

255

280

305

330

355

380

405

430

455

Energija

Hleb i bra{no

PTT uslugeLekovi, komun. usluge i saobra}aj


slatki{i (5,5%), sveà jaja (4,9%) i dr. Uokviru usluga najvi{e su porasle cene prevozaugqa (13,1%) i takse za dràwe motornih vozila(3,7%). S druge strane, pad cena zabeleèn jekod: sveèg mesa (2%), drva (1,6%), metalnogposu|a (1,2%), finansijskih i drugih usluga(1,1%), su{enog vo}a (1%) i dr.

U prva ~etiri meseca 2005. godine ukupanrast cena na malo iznosio je 5,9%, dok sutro{kovi ìvota porasli za 6,3%. Da bi seostvarila projektovana inflacija u 2005.godini, potrebno je da cene na malo u narednihosam meseci rastu po prose~noj mese~noj stopiod 0,43%, ili ukupno 3,5%. Ako se u ra~unicuukqu~i o~ekivano julsko poskupqewe elektri~neenergije, prose~na mese~na stopa rasta bi dokraja godine trebalo da iznosi 0,3% da bi seostvarila stopa inflacije predvi|enaProgramom monetarne politike Narodne bankeSrbije za 2005. godinu.

Cene proizvo|a~a industrijskih proizvodau prva tri meseca porasle su za 2,9%.

Posmatrano po nameni potro{we, najvi{esu rasle cene trajnih proizvoda za {irokupotro{wu (11,2%), dok je rast cena po ostalimnamenama bio ujedna~en i kretao se na nivou od2 do 4% (cene intermedijarnih proizvoda, bezenergije, 3,8%, kapitalni proizvodi 2,8%,energija 2,3% i netrajni proizvodi za {irokupotro{wu 1,9%).

Posmatrano po izabranim grupama proizvoda,iznadprose~an rast cena proizvo|a~a u industrijibeleè poqoprivredne ma{ine i oru|a (13,9%).Do{lo je i do velikog skoka cena u proizvodwiko`ne i gumene obu}e (11,0%), drvenogname{taja (12,9%) i metalnih aparata zadoma}instvo (15,6%). Najsporije su rasle ceneode}e (1,0%) i elementi i materijal zaugra|ivawe u gra|evinarstvu (2,5%).

Cene ugostiteqskih usluga su u prva trimeseca porasle za 3,6%. Najmawi rast imale sucene preno}i{ta (2,0%); cene alkoholnih ibezalkoholnih pi}a rasle su po stopi od 3 do4%, a najve}i rast je zabeleèn u okviru hrane(4,2%).

Cene proizvo|a~a poqoprivrednih proizvodaza prvo tromese~je 2005. godine jo{ nisudostupne. Ina~e, ove cene su u 2004. godiniporasle za 10,4% u odnosu na kraj 2003. (merenodecembar na decembar), {to predstavqaumereniji rast u pore|ewu s rastom cena na maloi tro{kova ìvota.

Komponente cenovnog rasta za relevantne grupe robe i usluga u periodu januar-mart 2005.

ast cena (u %)

Doprinos stopi rasta cena na malo

(u procentnim poenima)

U~e{}e u stopi rasta cena na malo

(u %)

Ukupno 5,1 5,1 100,0 Proizvodi i usluge ~ije su cene regulisane 5,3 2,4 46,7

Energenti 1,7 0,3 5,9 Stambeno-komunalne usluge i dru{t. za{t. 14,9 1,5 28,9 Saobra}ajne i PTT usluge 3,8 0,3 6,1 Osnovni prehrambeni proizvodi 4,2 0,2 2,9 Cigarete 3,8 0,1 2,4 Lekovi 1,0 0,0 0,5

Proizvodi i usluge ~ije se cene formiraju slobodno 4,9 2,7 53,3

Izvor: Prera~unato na bazi podataka Republi~kog zavoda za statistiku.

36


37

Kretawe cena nafte u periodu

2000-2005.(u dolarima)

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

3

2000.

6 9 12 3

2001.

6 9 12 3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Izvor: Future trading charts.

Prema procenama stru~waka iz oblastipoqoprivrede, iako su ukupne zasejane povr{ineza 2005. godinu za 14% mawe nego u 2004, moèse o~ekivati da }e snabdevenost doma}egtrì{ta u ovoj godini biti zadovoqavaju}a i dane}e do}i do ve}eg skoka otkupnih cenaprimarnih proizvoda.

Cene nafte na svetskim robnim berzama suu prva tri meseca 2005. godine dostigle novirekordno visok nivo, 58,28 dolara po barelu. Natakav razvoj doga|aja uticala je delom situacijavezana za ameri~ke kapacitete za preradu, kao ivisok rast tra`we azijskih zemaqa za ovimenergentom (Kine pre svega). Pojedinistru~waci ~ak o~ekuju da }e u narednih nekolikogodina cene nafte daqe rasti ako se ne smirisituacija u me|unarodnim kriznim zonama.

Rekordno visoke cene nafte izazvale sustrahovawe od inflacije i usporavaweprivrednog rasta u celini u svetu. Evropskakomisija je drugi put za {est meseci snizilaprocenu privrednog rasta regiona za 2005.godinu na 1,6%, sa 2% u oktobru, upravo zbogvisokih cena nafte.

Takav razvoj doga|aja, koraci preduzeti zadodatno pove}awe proizvodwe od strane zemaqa~lanica OPEK-a, kao i porast zaliha sirovenafte u SAD doveli su do pada cena nafte uaprilu 2005, na nivo od oko 50 dolara pobarelu. Istovremeno, Me|unarodna agencija zaenergetiku je u svom izve{taju istakla da }erast kamatnih stopa u SAD i energetskitro{kovi uticati na smawewe globalne tra`weza naftom u toku 2005. godine. Tako|e, oniprognoziraju i da }e usporavawe rasta tra`we zanaftom u Kini (kineska tra`wa je u prva dvameseca ove godine porasla svega 5,4%, dok je tajrast u istom periodu pro{le godine iznosio ~ak20,8%), dodatno spre~iti rast cena.

Uzlazni trend kretawa svetskih cenaprimarnih proizvoda izraèn je i u 2005.godini. Naime, u prva tri meseca ceneprimarnih proizvoda, ukqu~uju}i naftu,iskazane u dolarima, na svetkom trì{tu suporasle za 22% i beleè najvi{e vrednosti zaceo posmatrani period od deset godina.Ostvareni rast cena je posledica pre svega rastatra`we privreda koje su trenutno u usponu.

Treba imati u vidu da je nivo cenaprimarnih proizvoda, ukqu~uju}i naftu,uslovqen ponudom i tra`wom primarnih dobara,a delom i {pekulacijama na trì{tu.

Na berzi metala evidentno je blago

Indeksi cena primarnih proizvoda (1995 = 100)

60

80

100

120

140

160

180

200

3

2000.

7 11 3

2001.

7 11 3

2002.

7 11 3

2003.

7 11 3

2004.

7 11 3

2005.

Izvor: Vebsajt MMF-a, januar 2005. godine.


38

usporavawe rasta cena. Naime, u prvomtromese~ju teku}e godine cene metala su bilevi{e za 24% u odnosu na isti period pro{legodine (u 2004. taj rast je iznosio 40%).

Privredna aktivnost

U prva tri meseca 2005. godine zabeleènje pad industrijske proizvodwe od 3,4% u odnosuna isti period prethodne godine. Posmatrano posektorima, u prvom tromese~ju je zabeleèn padproizvodwe od 3,2% u sektoru ekstraktivneindustrije i 6,2% u prera|iva~koj industriji,dok je u sektoru proizvodwe i distribucijeelektri~ne energije, gasa i vode evidentiranporast od 5,4%.

Najve}i pad proizvodwe je zabeleèn kodkapitalnih proizvoda i trajnih proizvoda za{iroku potro{wu, 31,2% i 20,6% respektivno.Istovremeno, porast je evidentiran uproizvodwi intermedijarnih proizvoda, za 1,5%,i energije, za 3,9%.

Posmatrano po granama prera|iva~keindustrije, koja ~ini preteàn deo industrije,najve}i rast je ostvaren u proizvodwi osnovnihmetala (34,2%), proizvodwi radio, TV ikomunikacione opreme (13,2%) i proizvodwiproizvoda od gume i plastike (12,8%), dok je padproizvodwe zabeleèn kod kancelarijskih ira~unskih ma{ina (51,6%), duvanskih proizvoda(41,2%) i ostalih saobra}ajnih sredstava(51,6%). U sektoru ekstraktivne industrije,rast proizvodwe od 21,4% ostvaren je u okvirugrane va|ewe ruda metala, dok su ostale granezabeleìle pad proizvodwe.

Desezonirani indeks industrijske proizvodweukazuje da u prva tri meseca ove godineintenzitet pada industrijske proizvodweprevazilazi prose~no sezonske karakteristike.Naime, ako se iskqu~i sezonska komponenta,industrijska proizvodwa iskazuje pad od 6,3% uodnosu na posledwe tromese~je 2004, {to jerezultat obuzdavawa doma}e tra`we i potro{weu teku}oj, ali i wenog visokog nivoa uo~iuvo|ewa poreza na dodatu vrednost krajemprethodne godine. Naime, u januaru 2005. jepo~ela primena Zakona o porezu na dodatuvrednost, {to moè biti uzrok jednokratnog,kratkoro~nog, rasta proizvodwe za zalihe krajem2004. godine. Na osnovu navedenog, evidentiranoje i pove}awe cena usluga, {to je uticalo nasmawewe efektivne tra`we za industrijskim

Industrijska proizvodwa u

Republici Srbiji (indeksi, prosek 2004 = 100)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Originalni podaciDesezonirani podaciTrend-ciklus

Zalihe gotovih proizvoda(indeksi, 2004 = 100)

90

92

94

96

98

100

102

104

106

108

110

112

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Zalihe gotovih proizvoda

Trend-ciklus

Desezonirani podaci


39

proizvodima. Do kraja prvog polugo|a se neo~ekuje bitnija promena ispoqenog trendaindustrijske aktivnosti s obzirom na redukovawerealne efektivne tra`we na doma}em trì{tu.

Nakon visokog rasta poqoprivredneproizvodwe u prethodnoj godini, procewuje se dasu uslovi za nastavak rasta poqoprivredneproizvodwe u ovoj godini slabiji. Ta procena sezasniva prvenstveno na obimu zasejanih povr{inai izuzetno nepovoqnim hidrometeorolo{kimuslovima u toku jesewe i prole}ne setve. Ina~e,prema podacima zvani~ne statistike, u 2004.godini je ostvaren rast poqoprivredneproizvodwe od 19,8%. Deficit u razmenipoqoprivrednih proizvoda sa svetom je smawen,a pokrivenost uvoza izvozom iznosi 98%.

Po~etak nove poqoprivredne godineozna~ila je jesewa setva, u kojoj je dominantnomesto imala p{enica. Prema podacimaRepubli~kog zavoda za statistiku, do 30.novembra 2004. je zasejano 545,7 hiqada hektaraobradivih povr{ina, {to je za oko 14% mawe uodnosu na prethodnu godinu. Procewuje se,me|utim, da, iako mawe, ove povr{ine uzprose~ne prinose mogu osigurati pokri}edoma}ih potreba, odnosno relativno dobrusnabdevenost doma}eg trì{ta i obezbeditieventualne rezerve u 2005. godini.

Obim prometa u trgovini na malo jepo~etkom teku}e godine nastavio sa rastom, iakoje uvoz robe smawen. Prema podacima zvani~nestatistike, promet robe je u prva tri mesecaporastao nominalno za 50,9%, odnosno realno za30,3%, u odnosu na isti period pro{le godine.Procewuje se da je ostvareni visok realni rastprometa u trgovini, izme|u ostalog, rezultatvra}awa prometa robe u legalne tokove i prodajenagomilanih zaliha uvezene robe uo~i uvo|ewaporeza na dodatu vrednost.

Uvo|ewe poreza na dodatu vrednost po~etkomgodine u principu je uspe{no sprovedeno.Osnovna poreska stopa iznosi 18% (dok jeop{ta stopa poreza na promet iznosila 20%), aposebna 8%. Najavqenim izmenama Zakona oporezu na dodatu vrednost u junu predvi|eno jesmawewe poreske stope sa 18% na 8% za svelekove i smrznuto vo}e, povr}e, meso, ribu,peciva i jo{ neke proizvode.

U ciqu ostvarivawa boqe saradwe saSvetskom trgovinskom organizacijom iuskla|ivawa sa zakonskom regulativom oveorganizacije, donet je Memorandum o trgovinskomreìmu Republike Srbije. Ovim memorandumom

Realni obim prometa robe

u trgovini na malo(indeksi, 2004 = 100)

70

80

90

100

110

120

130

140

3

2003.

5 7 9 11 1 3

2004.

5 7 9 11 1 3

2005.

Originalni podaci (stalne cene)

Desezonirani podaci


40

ure|eni su svi elementi spoqnog i unutra{wegtrgovinskog reìma, pravila koja se odnose natrgovinu uslugama, zatim pravila ointelektualnoj svojini, standardizaciji i sl.Tako|e, potpisan je i Memorandum o trgovinskojsaradwi sa gradom Moskvom.

Od po~etka godine, izra|eni su predloziAntimonopolskog zakona, zatim Zakona oza{titi potro{a~a i Zakona o cenama. Upripremi je i Zakon o robnim rezervama i Zakono robnim berzama. Nacrt Zakona o trgovini jeve} zavr{en i wime je predvi|eno formiraweposebnog odeqewa koje }e se baviti brendirawemproizvoda. Jedna od bitnih aktivnosti je iformirawe Komisije za za{titu konkurencije(ili antimonopolske komisije).

Podatke o obimu saobra}ajnih uslugazvani~na statistika jo{ uvek nije objavila, ali,prema na{im procenama, ukupna saobra}ajnaaktivnost po~etkom godine beleì usporavawe.Naime, prema podacima iz platnog bilansa, uprva tri meseca zabeleèn je neto odlivdeviznih sredstava po osnovu saobra}aja(iskqu~uju}i komunikacije) od 6 miliona dolara,dok je u istom periodu prethodne godineostvaren neto priliv od 6,3 miliona dolara.Istovremeno, u oblasti komunikacija je ostvarenneto devizni priliv od 16,6 miliona dolara,{to je znatno niè nego u prva tri mesecaprethodne godine.

Smawewu saobra}ajne aktivnosti po~etkomgodine doprineo je i {trajk u nacionalnoj avio--kompaniji. Nakon tih de{avawa, doneta jeodluka da uskoro zapo~ne procesrestrukturirawa ovog preduze}a. Tako|e, avio-saobra}aj }e, kako je najavqeno, od sredine junabiti oja~an jo{ jednom avio-kompanijom, koja }efunkcionisati po principu niskih tro{kova ibi}e orijentisana ka evropskim turisti~kimdestinacijama.

@eleznica je u{la u proces restrukturirawa:odvojena je infrastruktura od prevoza i donet jenovi Zakon o èleznici.

U oblasti drumskog saobra}aja usvojen jeZakon o putevima. Glavni zadatak u oblastidrumskog saobra}aja i daqe je izgradwa Koridora10.

Memorandumom o saglasnosti za povezivawegasovodnih sistema Srbije i Bugarske stvorenisu preduslovi za po~etak realizacije projektaizgradwe regionalnog gasovoda od Dimitrovgradado Ni{a. Vrednost projekta iznosi}e oko 60miliona dolara i wime bi se znatno pove}ali

Obim prometa u trgovini i saobra}aju (indeksi, 2004 = 100)

65

80

95

110

125

140

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

65

80

95

110

125

140

Realni promet u trgovini na malo

Saobra}aj robni (tonski km)

Saobra}aj putni~ki (putni~ki km)


41

sigurnost i kvalitet snabdevawa potro{a~a,smawili tranzitni tro{kovi i omogu}ilasistemska gasifikacija centralne Srbije.

U oblasti telekomunikacija usvojen jeZakon o PTT-u i Agenciji za telekomunikacije.Za sada se ne planira uvo|ewe tre}eg operatera,ve} privatizacija jednog od dva postoje}a.

Iako zvani~na statistika nije objavilapodatke o gra|evinskoj aktivnosti od po~etkagodine, procewuje se da je u prvom tromese~judo{lo do wenog usporavawa zbog nepovoqnihvremenskih uslova. Oteàvaju}a okolnost je i to{to je postupak dobijawa dozvola za izgradwunovih objekata i legalizacije i daqe veomakomplikovan. O tome govori i podatak da je odnovembra 2003. godine, kada je bio krajwi rok zapodno{ewe prijava za legalizaciju gra|evinskihobjekata, do sada re{eno samo 3,5% ukupnogbroja zahteva. Verovatno je da }e se zbog togaizmeniti postoje}i Zakon o planirawu iizgradwi u smislu jednostavnijeg izdavawagra|evinskih dozvola za postoje}e i za novegra|evinske objekte.

U proceduri je i usvajawe novog Zakona oputevima, prema kome }e Direkcija za puteveprerasti u Javno preduze}e za puteve, kako bimogla da daje koncesije i ima fiksna izdvajawaza odràvawe puteva i prate}e infrastrukture.Ovom izmenom }e se omogu}iti ve}a ulagawa uniskogradwu, {to }e pove}ati ukupan obimgra|evinske aktivnosti i uposliti vi{e radnikau ovom sektoru proizvodwe.

Turisti~ka aktivnost je, mereno brojemdolazaka turista, u prva tri meseca 2005.zabeleìla pad od 3,0%, dok je broj no}ewamawi za 5,8% u odnosu na isti period prethodnegodine. Doma}i turisti su ostvarili 5,8% mawedolazaka i 7,3% mawe no}ewa.

Trend pove}awa stranih turista izprethodnih godina nastavio se i u ovoj godini.Naime, broj dolazaka stranih turista u periodujanuar-mart je pove}an za 9,6%, dok je brojno}ewa ve}i za 6,1% u odnosu na isti period2004. U prilog tome govori i podatak da je uprva tri meseca ostvareni devizni priliv odturizma iznosio 54,7 miliona dolara, {topredstavqa rast od 40,3% u odnosu na istiperiod prethodne godine.

Posmatrano po turisti~kim mestima, najve}ibroj dolazaka je evidentiran u glavnimadministrativnim centrima, dok je najve}i brojno}ewa zabeleèn u bawskim mestima. Odnosbroja ukupnih no}ewa i ukupnih dolazaka u

Efektivni ~asovi rada u

gra|evinarstvu(indeksi, 2004 = 100)

45

55

65

75

85

95

105

115

125

12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9 12

2003.

3 6 9 12

2004.

Originalna serija

Trend-ciklus

Desezonirana serija

Realni promet u ugostiteqstvu i

broj no}ewa turista

u Republici Srbiji (indeksi, 2004 = 100)

6570758085

9095

100105110115120125

130135140145

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

* Do 2003. ukqu~eni svi oblici svojine, a od 2003. bez privatnog

sektora.

No}ewa turista - ukupno, originalna serija

No}ewa turista - ukupno, desezonirano

Realni promet u ugostiteqstvu* - stalne cene


42

januaru, februaru i martu ove godine je iznosio3,5, 4,1 i 3,3 respektivno. Ta statistika pokazujekoliko u proseku svaki registrovani turistaprovede no}i na teritoriji Srbije. U 2002. i2003. ovaj racio je bio niì i iznosio je 3,3.Kada su u pitawu glavni administrativnicentri, u 2005. godini je odnos broja no}ewa idolazaka mawi i iznosi oko 2, {to govori uprilog ~iwenici da u ta turisti~ka mestauglavnom dolaze poslovni qudi, koji se kratkozadràvaju. U bawskim i planinskim mestima tajodnos se kre}e izme|u 6 i 7, s obzirom na~iwenicu da su aran`mani agencija za odmor natim destinacijama identi~nog vremenskogtrajawa. U tom kontekstu, trebalo bi unapreditituristi~ku ponudu u ve}im gradovima, kako bi sebroj no}ewa turista koji dolaze u wih pove}ao.

U prvoj polovini 2005. godine o~ekuje seusvajawe Zakona o turizmu i Zakona o javnimskijali{tima. Usvajawem tih zakona bi}eosnovan Fond za razvoj turizma, ~ija }e ulogabiti podsticawe izdvajawa sredstava za razvojturizma. Tako|e, postoji inicijativa da seturisti~ke agencije koje dovode strane gostetretiraju kao izvoznici i oslobode pla}awaporeza na dodatu vrednost.

Devizni priliv po osnovu usluga turizma iu Srbiji, vremenom, dobija sve ve}i zna~aj ipredstavqa bitan izvor finansirawa u okviruplatnog bilansa. Od 1997. do 2004. godine,ukoliko se ne posmatra period NATO agresije,devizni priliv po osnovu turizma je u stalnomporastu. Tako je rast priliva u 2004. godini uodnosu na priliv iz 2001. iznosio ~ak 417,5%.Me|utim, problem u Srbiji je to {to je jo{uvek i devizni odliv po osnovu turizma veomavisok i tek od 2003. godine u Srbiji po~iwe dase ostvaruje neto devizni priliv. Kretawedeviznih priliva i odliva od usluga u turizmu uperiodu od 1997. do 2004. prikazano je napriloènom grafikonu.

Devizni priliv i odliv po osnovu usluga

turizma u periodu od 1997. do 2004. godine (u milionima dolara)

0

50

100

150

200

250

1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Priliv sredstava

Odliv sredstava


43

Statisti~ki obuhvat turizma u platnom bilansu Narodne banke Srbije

Osnovni zadatak na unapre|ewu platnobilansne statistike Srbije na kratak rokneophodno je usmeriti i na pove}awe preciznosti, za sada nedovoqno adekvatno

obuhva}enog, priliva, odnosno odliva po osnovu turizma. Wihova ukupna neto vrednost nijesporna, budu}i da se pouzdanost primarne statistike u ostalim pozicijama platnog bilansa,u na~elu, ne dovodi u pitawe. U na{em platnom bilansu priliv od turizma prati se premaosnovima datim u Uputstvu1). Me|utim, evidentno je, s obzirom na to da ova stavka ukqu~ujesve oblike turisti~ke potro{we, da promet priliva, odnosno odliva po osnovu turizma nijeadekvatno obuhva}en. Ta ~iwenica je i bila razlog za primenu ″prelazne″ metodologije, kojapredstavqa kombinaciju podataka o ostvarenom platnom prometu sa inostranstvom premaUputstvu o oceni potro{we turista prema prose~noj dnevnoj potro{wi turista.

Izmenu obuhvata priliva i odliva po osnovu turizma trebalo bi sprovesti tako {to bise postoje}a anketa Republi~kog zavoda za statistiku o turizmu pro{irila dodatnom anketomo me|unarodnom turizmu, kojom bi se (u saradwi sa MUP-om na granici, turisti~kimposrednicima, vodi~ima i prevoznicima) obuhvatili strani turisti, lica na radu uinostranstvu, turisti i putnici iz Crne Gore, ali i doma}a lica koja poslovno ili turisti~kipose}uju inostranstvo (po povratku u Srbiju). Ciq je obezbe|ewe primarnih statisti~kihpodataka o turisti~koj potro{wi, kao i o unosu i iznosu deviza preko granice, a time ipouzdanije ocene priliva, odnosno odliva od turizma.

Imaju}i u vidu da je udeo tercijarnog sektora (usluga) u strukturi bruto doma}eg proizvodaSrbije sve zna~ajniji, navodimo i korake koje je Hrvatska narodna banka preduzela naunapre|ewu statisti~kog obuhvata turizma u platnom bilansu.

Devizni prihodi od izvoza usluga u Hrvatskoj imaju vrlo veliku vrednost, pa sestatisti~kom pra}ewu me|unarodnog turizma pridaje odgovaraju}i zna~aj. Aktivnostme|unarodnog turizma evidentira se na teku}em ra~unu platnog bilansa, na podra~unu usluga.Obuhvat pozicije putovawa - turizam u platnobilansnoj statistici je {irok. Ta pozicijaukqu~uje sve oblike turisti~ke potro{we (osim "shoppinga", koji se uglavnom odnosi najednodnevne izlete, ~iji je glavni motiv kupovina robe), tako da je opseg stavke putovawa -turizam {iri od opsega pojma turizam definisanog Nacionalnom klasifikacijom delatnosti.

Neto prihodi (prihodi-rashodi) od turizma u Hrvatskoj su visoki, tj. potro{wa stranihturista u Hrvatskoj ve}a je od turisti~ke potro{we hrvatskih gra|ana u inostranstvu. U 2001.godini skoro 75% hrvatskog robnog deficita finansirano je neto prihodima od turizma.

U okviru Hrvatske narodne banke neprestano se radilo na unapre|ivawu platnobilansnestatistike turizma i do sada su kori{}ene tri metodologije:

• metodologija zasnovana na otkupu i prodaji deviza,

• "prelazna" metodologija, i

• metodologija zasnovana na anketirawu na grani~nim prelazima - zajedni~ki projekat

Hrvatske narodne banke i Instituta za turizam: Potro{wa inozemnih putnika u

Hrvatskoj i doma}ih putnika u inozemstvu.

Glavni nedostatak metodologije zasnovane na otkupu i prodaji deviza jeste to {to je i nastrani prihoda i na strani rashoda od turizma ukqu~ivano i 25% efektivnih stranihsredstava pla}awa otkupqenih od stanovni{tva (odnosno prodatih stanovni{tvu), kao i 25%efektivnog stranog novca poloènog na devizne ra~une gra|ana (odnosno podignutog sadeviznih ra~una gra|ana). Problem je {to je 1995. godine, sa povratkom poverewa gra|ana u


44

hrvatske banke, ostvaren veliki priliv deviznih sredstava iz inostranih banaka, povla~ewedeviza sa {tednih ra~una jedne banke i polagawe na ra~une u drugoj banci, kao i transfer{tedwe iz "slamarica" na {tedne ra~une u bankama, ~iji je jedan deo beleèn kao prihod odturizma. Tako|e, i prema preporuci MMF-a, objavqenoj u 5. izdawu Priru~nika o platnombilansu, zemqe bi pri izradi platnog bilansa trebalo da primewuju anketna istraìvawa.

Sve to dovelo je do primene "prelazne" metodologije, koja je predstavqala kombinacijupodataka o ostvarenom platnom prometu sa inostranstvom ({ifre za koje se sa sigurno{}umoè tvrditi da su vezane za delatnost me|unarodnog turizma) i prora~una zasnovanog namnoèwu prose~ne dnevne potro{we i odgovaraju}ih fizi~kih pokazateqa, pri ~emu je izobra~una iskqu~ena "shopping" komponenta. Tako|e, primenom ove metodologije postignuta jeboqa korelacija izme|u prihoda od me|unarodnog turizma i broja no}ewa stranih turista.

Ciq anketnog istraìvawa je verodostojna procena prihoda i rashoda vezanih zame|unarodni turizam za potrebe statistike platnog bilansa Republike Hrvatske u skladu same|unarodnim standardima (MMF-a, Svetske turisti~ke organizacije i Eurostata). Anketnoistraìvawe sprovodi se na grani~nim prelazima (drumskim, pomorskim i èlezni~kimprelazima i aerodromima) anketirawem ispitanika. Primenom ankete, hrvatski gra|ani naprivremenom radu u inostranstvu i iseqenici tretiraju se u okviru platnobilansnestatistike kao nerezidenti (na osnovu kriterijuma boravka izvan Hrvatske duè od godinudana). Na taj na~in registruje se i deo nepla}enih no}ewa, jer ti posetioci naj~e{}e odsedajuu svojim vikendicama ili su sme{teni u ku}ama prijateqa i ro|aka. Pri obradi rezultataankete utvr|ena je struktura stranog turisti~kog trì{ta po vrstama boravka (pla}enono}ewe, nepla}eno no}ewe, bez no}ewa). Problem koji je ostao jeste ocena veli~ine osnovnogskupa, tj. broja putnika koji izlaze iz Hrvatske ili ulaze u Hrvatsku, tako da procena ukupnepotro{we moè znatno da varira zavisno od procene broja putnika.

1) Uputstvo za sprovo|ewe Odluke o uslovima i na~inu pla}awa, napla}ivawa i prenosa po teku}imi kapitalnim poslovima u devizama i dinarima (″Slu`beni list SRJ″, br. 25/2002).

Izvor: Istraìvawa Hrvatske narodne banke: Davor Galinec, Statisti~ko evidentiranje pozicije putovanja− turizam u platnoj bilanci Republike Hrvatske; Tihomir Stu~ka, Usporedba dvaju ekonometrijskih modela (OLSi SUR) za prognoziranje dolazaka turista u Hrvatsku.


45

Doma}a tra`wa i javni sektor

Nakon znatnog rasta u 2004. godini,procewuje se da je realna agregatna tra`wa napo~etku 2005. redukovana, prvenstvenozahvaquju}i preduzetim merama monetarnepolitike. Izme|u doma}e ponude i tra`we idaqe postoji veliki gep, koji se popuwava robomi uslugama iz uvoza, {to je jedna od najve}ihmakroekonomskih disproporcija u nas, mada jesituacija u tom pogledu delimi~no poboq{ana uprvom tromese~ju, ali i prikrivenaaktivirawem, uo~i uvo|ewa poreza na dodatuvrednost, akumuliranih zaliha uvozne robe.

Za ocenu kretawa agregatne tra`wekoristili smo, kao i ranije, indikatore okretawu prose~nih javnih prihoda i rashoda,plata zaposlenih, realnog prometa, realnepromene poreza na potro{wu i realnog obimabankarskih kredita.

Ukupna javna potro{wa je na po~etku 2005.godine iskazala porast. Prema posledwimraspoloìvim podacima Ministarstva finansija,u prvom tromese~ju 2005. prihodi republi~kogbuxeta iznosili su 87,8, a rashodi 90,2milijarde dinara, pa je fiskalni deficitiznosio 2,4 milijarde, {to predstavqa svega11,7% planiranog buxetskog deficita za ovugodinu. U pore|ewu sa istim periodom prethodnegodine, ukupni buxetski prihodi su u prvomtromese~ju ove godine realno ve}i za 13,0%,rashodi za 9,3%, dok je deficit u realnomiznosu prepolovqen. Svakako da je zna~ajno {tose fiskalni deficit smawuje, ali je nepovoqnoto {to se javna potro{wa i daqe znatno realnopove}ava, {to implicira rast ili zadràvawewenog relativno visokog udela prema BDP-u.

Ostvarewe prihoda buxeta Republike Srbijeu prvom tromese~ju 2005. godine je iznadplaniranog, prvenstveno kao rezultat primenenovih poreskih zakona, koji su istovremenodoprineli smawewu fiskalnog deficita u ovomperiodu.

U prvom tromese~ju ukupni konsolidovanijavni prihodi iznosili su 147,6 milijardi, arashodi 149 milijardi dinara, pa je zabeleèndeficit od 1,4 milijarde dinara.

U okviru prihoda republi~kog buxeta,prihodi od poreza na dodatu vrednost i(zaostali) porezi na promet iznosili su 46,6milijardi dinara, {to predstavqa rast od 41,5%u odnosu na prihode po osnovu poreza na promet

Kretawe ukupnih javnih prihoda(indeksi, decembar 2000 = 100)

0

50

100

150

200

250

300

350

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005

Nominalno

Realno (u cenama iz decembra 2000)

Prihodi i rashodi buxeta R. Srbije (u milionima dinara)

-5.000

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Prihodi Rashodi Deficit

Kretawe neto zarada

(decembar 2000 = 100)

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

3

2002.

6 9 12 3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Deflacionirano tro{kovima ìvota

Deflacionirano cenama industrijskih proizvo|a~a


u istom periodu pro{le godine. Budu}i da se odtoga 16,5 milijardi odnosi na porez na promet,jo{ uvek nije mogu}e precizno re}i za koliko suve}i prihodi po osnovu novog poreza, ali jeizvesno da je do zna~ajnog pove}awa do{lo i zboglegalizovawa dela sive ekonomije.

Zakonom o buxetu Republike Srbije u 2005.godini planirano je daqe smawewe deficitarepubli~kog buxeta − na 20,5 milijardi dinara,pri ~emu bi prihodi trebalo da iznose 396,1, arashodi 416,6 milijardi dinara. Tome trebadodati 56,8 milijardi sopstvenih prihoda (irashoda) korisnika buxeta. Shodno navedenomZakonu, planirano je da prihodi po osnovuporeza na dodatu vrednost u 2005. iznose 179milijardi dinara, {to je za 33,8% vi{e uodnosu na prihode od poreza na promet u 2004.godini.

Na osnovu ostvarenih kretawa u prvomtromese~ju ove godine, procewuje se da je mogu}eredukovawe fiskalnog deficita u ovoj godini naprojektovani nivo od 20,5 milijardi dinara.

Zarade

Prema podacima zvani~ne statistike, uprvom tromese~ju ove godine registrovan jeuobi~ajeni sezonski pad zarada. Prose~namartovska neto zarada, koja je iznosila 15.683dinara, bila je za 8,5% nià od decembarske. Uisto vreme, prose~ne neto zarade su u prvomtromese~ju bile za 3,9% realno ve}e u odnosu naisti period 2004, {to predstavqa nastavaksilaznog trenda (me|ugodi{weg) rasta realnihzarada iz prethodne godine.

Da li }e se to usporavawe nastaviti,zavisi}e delom od politike dràve, od kojezavisi kretawe zarada oko tre}ine zaposlenih. Uproteklom periodu dràva je delovala u tompravcu. Masa ispla}enih zarada u javnom sektoru(javna preduze}a, dràvna uprava i javne slu`be)u prvom tromese~ju bila je za 13,7% ve}a uodnosu na prva dva meseca prethodne godine(realno mawa za 2,0%), a ukoliko se izuzmulokalna javna preduze}a (koja nisu podkontrolom republi~ke Vlade), nominalni rast jeiznosio 11,7%.

U lokalnim javnim preduze}ima, me|utim,masa zarada je u istom periodu porasla ~ak za31,0%. To je bio razlog {to je, u okvirunajavqenog "stezawa kai{a", predvi|enodono{ewe zakona o javnim preduze}ima po kome

46


47

bi republi~ka Vlada ubudu}e imala direktnukontrolu nad rastom mase zarada u lokalnimjavnim preduze}ima.

Posmatrano po granama, zaposleni uduvanskoj industriji zauzimaju prvo mesto povisini zarada, sa prose~nom neto zaradom od47.980 dinara u martu, dok najniè zarade imajuzaposleni u tekstilnoj industriji (3.500 dinara)i proizvodwi odevnih predmeta i krzna (3.231).O~ekuje se da }e potpisani sporazum o tekstilusa Evropskom unijom delimi~no popravitistawe, ukqu~uju}i i zarade zaposlenih u ovojindustriji.

Jedini~ni tro{kovi rada u industriji uprvom tromese~ju 2005. godine porasli su uodnosu na posledwe tromese~je prethodne godineza 17,2%, najvi{e kao posledica sezonskog padaindustrijske proizvodwe. Do rasta je, me|utim,do{lo i prema istom periodu prethodne godine,i to za 4,2%. To je rezultat porastaproduktivnosti u ovom periodu od 1,5% (padproizvodwe od 3,4% i zaposlenosti od 4,9%) iporasta realnih bruto zarada (deflacioniranocenama proizvo|a~a industrijskih proizvoda) od5,8%. S obzirom na ne{to izraèniji padproizvodwe u prera|iva~koj industriji, porastjedini~nih tro{kova je bio ve}i nego u celojindustriji, 5,5%.

Kretawe tra`we i potro{we moè sepratiti delom i na osnovu kretawa realnogobima prometa robe u trgovini i realnevrednosti poreza na potro{wu. Premaprethodnim statisti~kim podacima, promet robeu trgovini na malo pove}an je u prva tri mesecaove godine realno za 30,3%, {to je u znatnojmeri rezultat legalizovawa prometa u trgovini.Prihodi od poreza na potro{wu, mereniprihodima od poreza na dodatu vrednost iakcizama, u prva tri meseca realno su pove}aniza oko 29% u odnosu na isti period 2004, kaorezultat legalizovawa sive ekonomije, odnosnove}e fiskalne discipline nakon uvo|ewa porezana dodatu vrednost.

Kretawe potro{we povezano je i sakretawima kredita poslovnih banaka. Premaraspoloìvim podacima Narodne banke Srbije,ukupni dinarski krediti banaka krajem marta2005. godine bili su za 6,5% realno ve}i negou decembru 2004. Pri tom su realno kreditiprivredi pove}ani za 8,4%, dok su kreditistanovni{tvu pove}ani za 3,1%. To zna~i darast kredita jo{ uvek deluje na rast agregatnetra`we.


Zaposlenost

Prema podacima Nacionalne slu`be zazapo{qavawe, u februaru je u Srbiji bilonezaposleno 982,1 hiqada lica (12,2 hiqadevi{e nego u decembru), ~ime je nastavqen trendubrzanog porasta wihovog broja od novembrapro{le godine. Broj zaposlenih je u februaruiznosio 2.009,6 hiqada lica. Na osnovu redovnogmese~nog uzorka, koji obuhvata oko 56%zaposlenih, broj zaposlenih u martu bio je ~akza 21 hiqadu niì u odnosu na decembar 2004.Me|utim, pad je verovatno ne{to blaì, sobzirom na to da broj samostalaca i zaposlenihu malim preduze}ima posledwih nekoliko godinaraste, {to }emo znati tek nakon objavqivawapodataka za mart, kada se snima stawe u te dvekategorije.

Republi~ka Vlada po~ela je sa odobravawempovoqnih kredita nezaposlenima koji èle dapokrenu privatni posao, a koji }e iznositi od 5do 20 hiqada evra, sa grejs periodom od godinudana, rokom otplate tri do pet godina ikamatnom stopom od 1% godi{we. Visinakredita zavisi od planiranog broja zaposlenihlica u novoosnovanim preduze}ima. Mada }e to,nesumwivo, povoqno uticati na delimi~nopove}awe zaposlenosti, fond od 7,5 milionaevra bi}e dovoqan za odobravawe najvi{e 1.500kredita, tako da broj zaposlenih po ovom osnovuverovatno ne}e prema{iti 4.000, {to je ne{toispod 0,5% ukupnog broja nezaposlenih. Ina~e,u ciqu eliminisawa zaposlenosti na crno,zaposleni odnedavno mogu da prijave poslodavcakoji im ne upla}uje doprinose za socijalnoosigurawe, a nakon toga im se otvara mogu}nostda legalizuju radni odnos. Prema prvimpodacima, broj prijava je znatno ve}i odo~ekivanog.

Republi~ki zavod za statistiku objavio jerezultate Ankete o radnoj snazi3) za 2004.godinu, gde je dosada{wi uzorak izmewen, tj.pove}an je broj anketiranih doma}instava (sa3.900 na preko 6.700). Rezultati ankete supokazali da je u 2004. godini u Srbiji bilo665,4 hiqade nezaposlenih i 2.930,8 hiqadazaposlenih lica, tako da je stopa nezaposlenostiiznosila 18,5%, {to je znatno niè odobjavqene stope, izra~unate na osnovu redovnihmese~nih istraìvawa (oko 30%). Time je

Broj zaposlenih i nezaposlenih u

Republici Srbiji(u hiqadama)

1.960

1.980

2.000

2.020

2.040

2.060

2.080

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Bro

j za

posl

enih

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

Bro

j ne

zapo

slen

ih

Zaposlenost Nezaposlenost

48

3) Istraìvawe je u potpunosti uskla|eno sa preporukama idefinicijama Me|unarodne organizacije rada i EUROSTAT-a.


49

otklowen nedostatak mese~nog istraìvawa,kojim nije bio obuhva}en veliki brojneregistrovanih zaposlenih.

Investiciona aktivnost

Investiciona aktivnost na po~etku 2005.godine je, procewuje se, bila u porastu, budu}ida je krajem 2004. osetno rastao uvoz opreme ida je nastavqen rast stranih direktnih i drugihinvesticija u procesu privatizacije. Uvozopreme i rezervnih delova je, prema posledwimpodacima zvani~ne statistike, u 2004. iznosio2.380,0 miliona dolara, {to je znatno iznadvrednosti uvoza opreme u ranijim godinama, kadaje iznosio npr. 1.452,1 milion dolara u 2003. i1.132 miliona dolara u 2002.

Stopa investicija, merena odnosom ukupnihinvesticija u fiksne fondove prema BDP-u,me|utim, jo{ uvek je znatno ispod investicionihpotreba Republike Srbije. Nova ulagawa su uovoj, i bi}e narednih nekoliko godina, kqu~naza prevazilaèwe tehnolo{kog jaza, koji iznosinajmawe tri do ~etiri tehnolo{ka ciklusa. Bezznatnog daqeg rasta investicija bi}e oteànekonomski oporavak privrede i bi}eproblemati~nije servisirawe inostranih dugova.Preliminarno se procewuje da je stopainvesticija, merena odnosom ukupnih investicijau fiksne fondove prema bruto doma}emproizvodu, u protekloj godini iznosila oko

18,0%. Neto strane direktne investicijeiznosile su u 2004. godini oko 966 milionadolara, prema 1.360 miliona dolara u 2003. Teinvesticije su prevashodno vezane za kupovinudela doma}ih dràvnih i dru{tvenih preduze}au procesu aukcijske i tenderske privatizacije,{to se nastavqa i u 2005. godini. Premaprethodnim podacima, za prva tri meseca ovegodine strane direktne investicije su iznosile351 milion dolara, {to je ~ak za 66,4% vi{enego u prva tri meseca 2004. Prera~unato nagodi{wi nivo, to bi bilo adekvatno iznosu od1,4 milijarde dolara.

Uslovi za rast inostranih i doma}ihulagawa su u 2005. godini vrlo povoqni, sobzirom na to da su Vlada i Skup{tina usvojiliveoma atraktivne zakonske pogodnosti zainvestitore, posebno u fiskalnom sistemu.Stopa poreza na dobit korporacija je sada kodnas vrlo niska, iznosi svega 10%, {to je jednaod najniìh u Evropi. Povoqno je tako|e {to jena{im zakonskim propisima omogu}enoreinvestirawe u privredu Srbije pod posebnimpogodnostima, kao i nesmetano transferisawe(repatrijacija) profita u inostranstvo.

Nakon postizawa dogovora sa Pariskim iLondonskim klubom poverilaca, Srbija je dobilakreditni rejting, {to je otvorilo prostor zanova strana ulagawa, sa posebnim pogodnostimaza ve}e investicije (preko 10 miliona evra) uslu~aju kada one doprinose rastu doma}ezaposlenosti.


51

ME\UNARODNO OKRU@EWENajnovija prognoza svetskog ekonomskog

rasta u 2005. godini od 4,3%, koju jesaop{tio MMF u svom polugodi{wemIzve{taju, nià je od globalnog privrednograsta ostvarenog u 2004. godini, koji jeiznosio 5,1%. Osnovni uzroci za to smawewejesu nastavak trenda rasta cene nafte uprvom tromese~ju 2005. godine i rastu}aneujedna~enost u razvoju najva`nijihekonomskih regiona u svetu. îwenica da seglobalna konjunktura oslawa najve}im delomna privredu SAD, optere}enu rastu}imtrgovinskim i buxetskim deficitom, iKinu, koja ima fiksni kurs juana u odnosu nadolar, a da ostali va`ni regioni, npr.Evropska unija i Japan, beleè relativnomali rast, izaziva opravdanu zabrinutostMMF-a, kao i drugih relevantnihekonomskih subjekata.

Svetska trgovinska organizacijaprognozirala je usporavawe rasta svetsketrgovine u 2005. godini, na 6,5% sa 9,9% u2004, {to je logi~na posledica usporavawasvetskog privrednog rasta.

Nakon relativnog smirivawa krajem 2004.godine, u prvom tromese~ju 2005. cene nafteponovo su krenule uzlaznom linijom i ujednom trenutku dostigle rekordanistorijski nivo u nominalnom iznosu od58,20 dolara za barel. MMF smatra da }e sevisoke cene nafte zadràti i naredne dvegodine, i to usled velike tra`we iograni~ewa u ponudi koji istovremeno deluju.Me|unarodna agencija za energijuprognozirala je da }e se cene nafte tokom2005. godine smawiti prvenstveno po osnovusmawewa rasta kineske tra`we.

Od vode}ih centralnih banaka u svetujedino je ameri~ka Uprava federalnih rezervi(FED) u prvom tromese~ju 2005. godinezao{trila monetarnu politiku i takonastavila sa ciklusom pove}awa kamatnihstopa, zapo~etim u junu pro{le godine.Evropska centralna banka, iako postojeuslovi za restriktivniju monetarnu

politiku, za sada kamatne stope zadràvana nivou od 2% zbog slabog privrednog rastau zoni evra, ali iskqu~uje mogu}nost wenogsmawivawa. Eventualno pove}awe mogu}e je udrugoj polovini godine. Centralna bankaJapana, zbog nastavqawa deflatornihpritisaka, do daqeg }e zadràti svojuultraekspanzivnu monetarnu politiku.

U prvom tromese~ju 2005. godine ostvarenje porast vrednosti ameri~kog dolara uodnosu na evro i jen. Zbog rastainflatornih pritisaka u ameri~kojekonomiji, investitori u valute suzakqu~ili da }e FED jo{ intenzivnijepove}avati kamatne stope. Takvaanticipacija investitora pove}ala jeatraktivnost kratkoro~nih dolarskihdepozita i kao rezultat je imala porastvrednosti dolara. Pozitivan efekatpotencijalno brèg rasta kamatnih stopanadja~ao je negativne efekte na ameri~kuvalutu stalno rastu}eg trgovinskog ibuxetskog deficita.

Vode}i ameri~ki berzanski indeksizabeleìli su pad u prvom tromese~ju usledrasta cena nafte i pove}anih inflatornihpritisaka koji prete brìm pove}awemkamatnih stopa. Berzanski indeksi natrì{tima zemaqa u razvoju beleènajlo{iji tromese~ni rezultat u posledwedve godine, kao posledica rasta kamatnihstopa u SAD, dok su najboqe pro{lievropski berzanski indeksi, istovremenoostvaruju}i relativan rast.

Srbija }e tokom 2005. godine osetitinepovoqne posledice rasta cene nafte islabe konjunkture u zoni evra, najva`nijemizvoznom podru~ju za Srbiju. Me|utim,Srbija je postigla napredak na unutra{wemplanu i, nakon dobijawa pozitivne oceneStudije o izvodqivosti pridruìvawaEvropskoj uniji i prve emisije me|unarodnihobveznica, treba o~ekivati ve}i prilivdirektnih stranih investicija i daqepoboq{awe me|unarodnog poloàja.


52

Konjunkturna kretawa

Svetski BDP }e, prema predvi|awimaMMF-a, usporiti rast u toku 2005. i 2006.godine i iznosi}e 4,3% i 4,4% respektivno, dokje u 2004. godini ostvaren rast od 5,1%. Uzrociusporavawa rasta BDP-a su visoke cene nafte irastu}e kamatne stope. O~ekuje se da }e glavninosioci rasta biti SAD, sa stopom rasta od3,6%, i Kina, sa stopom rasta od 8,5%, dok senajniè stope rasta o~ekuju u Nema~koj,Francuskoj i Japanu. Prema prognozi Svetskebanke, stopa rasta svetskog BDP-a u 2005. }eiznositi oko 3,1% (u 2004. 3,8%).

Trgovinski deficit SAD je u stalnomporastu i u 2004. godini je dostigao rekordannivo od 617 milijardi dolara, ili gotovo 6%BDP-a. Prema predvi|awima, trgovinskideficit SAD bi do kraja 2005. godine mogao dapre|e vrednost od 700 milijardi dolara. Nekiekonomisti smatraju da je taj trgovinskideficit i daqe odrìv i da je osnovni pokreta~svetskog privrednog rasta, dok drugi izraàvajubojazan u pogledu izvora wegovog daqegfinansirawa.

Evropska komisija je korigovala projekcijurasta BDP-a zone evra sa 2% na 1,6%, usledpove}awa cena nafte i rasta nezaposlenosti.Pove}awe cena nafte od oko 85% u tokuposledwih godinu dana i stopa nezaposlenosti od8,9% imali su za posledicu pad kupovne mo}istanovni{tva i ostvarenih profita preduze}a,kao i smawewe kapitalnih investicija. Buxetskideficiti i daqe }e se kretati na nivou iznadgrani~nih 3% BDP-a u Nema~koj, Italiji,Gr~koj i Portugaliji. U Nema~koj, deficit }edosti}i nivo od oko 3,3% BDP-a, dok }eItalija po prvi put od perioda uvo|ewa evraprobiti buxetsko ograni~ewe. Najmawa stoparasta BDP-a kako u zoni evra, tako i u celojEvropskoj uniji (25 zemaqa) o~ekuje se uNema~koj, 0,8%, dok se najve}i rast o~ekuje uIrskoj, 4,9%, i Litvaniji, 7,2%.

Ostvareni i projektovani makroekonomski pokazateqi

Godi{wi rast Ostvareno Projekcija Projekcija u % 2004. 2005. 2006.

MMF Nezavisni ekonomisti

MMF Nezavisni ekonomisti

BDP (svetski) 5,1 4,3 2,9 4,4 2,9

Industrijski razvijene zemqe

3,4 2,6 2,0 3,0 2,2

SAD 4,4 3,6 3,7 3,6 3,2

Japan 2,6 0,8 1,1 1,9 1,9

Nema~ka 1,7 0,8 0,9 1,9 1,5

Britanija 3,1 2,6 2,5 2,6 2,2

Zona evra 2,0 1,6 1,5 2,3 1,9

Azija (novoindustrija- lizovane zemqe)

5,5 4,0 5,1 4,8 -

Kina 9,5 8,5 8,3 8,0 -

Brazil 5,2 3,7 3,7 3,5 -

Centralna i isto~na Evropa

6,1 4,5 4,5 4,5 -

Rusija 7,1 6,0 5,7 5,5 -

Svetska trgovina 9,9 7,4 - 7,6 -

Cene nafte (u SAD dolarima)1)

30,7 23,2 - -5,9 -

Potro{a~ke cene

Industrijski razvijene zemqe

2,0 2,0 1,7 1,9 1,7

SAD 4,4 2,7 2,6 2,4 2,5

Zona evra 2,0 1,9 1,8 1,7 1,6

Japan 2,6 -0,2 0,0 0,0 0,3

Depoziti (u SAD dolarima) 1,8 3,3 - 4,1 -

Depoziti (u evrima) 2,1 2,3 - 2,9 - Depoziti (u jenima) 0,1 0,1 - 0,4 - 1) Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAE. Prose~na cena nafte u dolarima po barelu iznosila je 37,76 dolara u 2004, a predvi|a se da }e ona iznositi 46,50 dolara u 2005. i 43,75 u 2006. godini.

Izvor: IMF World Economic Outlook, april 2005, Economist Intelligence Unit (mese~ne prognoze).


53

Evrozona − kada izuzetak postane pravilo

Kada je evro uveden u opticaj kao potpuno nova valuta koja }e zameniti 12 razli~itihvaluta zemaqa ~lanica Evropske unije, postojala je opravdana zabrinutost vode}ih

evropskih ekonomija, naro~ito nema~ke, koliko }e ta nova valuta biti stabilna i da li }ebiti dostojan naslednik, do tada neprikosnovene, nema~ke marke. To je bio razlog {to seNema~ka isticala u dono{ewu strogih mera u oblasti javnih finansija koje bi vaìle za svezemqe ~lanice zone evra, ~iji je ciq bio da se ne dovede u opasnost stabilnost nove valutei da ona nastavi kredibilitet koji je pre we uìvala nema~ka marka. Stoga je, uz saglasnostsvih zemaqa ~lanica zone evra, pa i onih koje se do tada nisu isticale preteranomfiskalnom disciplinom (Italija, [panija i Portugal) donet Pakt o stabilnosti, koji jepropisivao najvi{i nivo buxetskog deficita u iznosu od 3% bruto doma}eg proizvoda za svakupojedina~nu zemqu ~lanicu. Za prekora~ewe dogovorenog limita sledila je prvo opomenaEvropske komisije i rok za wegovo dovo|ewe u dozvoqeni okvir, a potom, ukoliko se to nedogodi, sledile bi i sankcije u vidu uplate 0,5% bruto doma}eg proizvoda na poseban ra~un.

Osam godina nakon {to je usvojen, originalni Pakt o stabilnosti ostao je, prakti~no,mrtvo slovo na papiru. Do sada je ukupno pet od 12 zemaqa ~lanica zone evra prekora~ilodozvoqeni limit buxetskog deficita (od 3% bruto doma}eg proizvoda), pravdaju}i to slabomkonjunkturom i potrebom da pove}avaju javnu potro{wu u uslovima bliskim recesiji. U tomeje predwa~ila Nema~ka, glavni zagovornik dono{ewa Pakta o stabilnosti, koja ve} ~etvrtugodinu zaredom prekora~uje dozvoqeni limit. Najve}e opravdawe za fiskalnu nedisciplinuNema~ka je nalazila u visokim tro{kovima wenog ujediwewa. Iako su bile opomenute odstrane Evropske komisije, Nema~ka i Francuska nisu snosile posledice u vidu nov~anihkazni. Posledwi primer neodgovorne fiskalne politike jeste primer Gr~ke, ~iji je buxetskideficit za 2004. godinu prema{io ~ak 6% bruto doma}eg proizvoda.

Uvidev{i da zemqe ~lanice zone evra, oslobo|ene straha od eventualnih sankcija, u sveve}em broju i godinu za godinom prekora~uju dozvoqeni limit buxetskog deficita, o~ekuju}ida }e se tro{kovi u vidu slabije vrednosti valute ili vi{e kamatne stope ravnomernorasporediti izme|u svih ~lanica evro zone - ~lanovi Evropskog saveta nedavno surevidirali stroge kriterijume originalnog Pakta o stabilnosti. Naime, prvobitna forma nijeizmewena i zadràne su odredbe o dozvoqenom buxetskom deficitu i visini javnog dugadràve. Me|utim, sada postoji ~itav niz izuzetaka od pravila, tako da u uslovima recesijeili ~ak perioda slabog rasta zemqe ~lanice mogu da prekora~uju dozvoqene limite. To seodnosi i na pove}anu potro{wu za odre|ene namene kao {to je obrazovawe, istraìva~ki rad,strana pomo}, tro{kovi za odbranu, kao i svi tro{kovi koji doprinose ujediwewu Evrope. Ovaposledwa formulacija predstavqa ustupak Nema~koj zbog wenih specifi~nih tro{kova.

Na taj na~in je postignuto solomonsko re{ewe, budu}i da su osnovne odredbe Pakta ostalena snazi, ali, zbog {irokih mogu}nosti za nepo{tovawe tih odredaba, originalni Pakt ostabilnosti prakti~no je prestao da postoji. Postavqa se i pitawe da li je Pakt ostabilnosti u svojoj prvobitnoj formi uop{te bio neophodan, jer se prognoze o nestabilnomevru za sada ne ostvaruju i pored fiskalne nediscipline zemaqa ~lanica zone evra.Naprotiv, tokom 2004. godine, kada je postalo evidentno da Pakt ne funkcioni{e, evro jekonstantno rastao u odnosu na ameri~ki dolar, a investitori u valute vi{e su zabrinuti zbogameri~kog trgovinskog i buxetskog deficita nego zbog fiskalne nediscipline u zoni evra.

Dogovor o razvodwavawu odredaba originalnog Pakta o stabilnosti, koji odgovaratrenutnim potrebama vode}ih evropskih ekonomija, postignut je bez ikakvih otpora. Me|utim,kada je re~ o liberalizaciji trì{ta usluga u Evropskoj uniji, stvari ne idu tako glatko.Naime, postoje}a regulativa u zemqama starim ~lanicama onemogu}ava onim novim,siroma{nijim zemqama da ravnopravno pruàju usluge (poslovi advokature, projektantskiposlovi i sl.) na celoj teritoriji Evropske unije. Iako su postojali predlozi da se totrì{te liberalizuje, do dogovora nije do{lo zbog jakog pritiska strukovnih sindikata ilevi~arskih organizacija {irom Evrope. Oni se pla{e da }e novonastala konkurencija natrì{tu usluga, ukoliko se ono liberalizuje, uticati na pojeftiwewe tro{kova radaslu`benika zaposlenih u ovim oblastima. Zbog toga se postoje}a regulativa na tom podru~ju,za sada, ne}e mewati, {to zna~i da }e i ujediwena Evropa funkcionisati na osnovu prava iinteresa ekonomski mo}nijih ~lanica i da od prave liberalizacije i trì{ne konkurencijejo{ dugo ne}e biti ni{ta.


54

Kako se predvi|a, rast zemaqa Azije }ebiti visok ne samo u 2005. ve} i u naredne trigodine. Stopa rasta azijskih zemaqa u 2004.iznosila je 7,3%, dok se u teku}oj godinio~ekuje rast od 6,5%, zatim u 2006. 6,6% i u2007. 6,9%. Naime, uprkos visokom rastu cenanafte, visoke su i vrednosti investicija ideviznih rezervi centralnih banaka ovihzemaqa. Jedini problem sa kojim bi mogle da sesuo~e zemqe Azije jeste smawewe izvozaprera|iva~kih proizvoda, i to usled ekonomskogslabqewa Evropske unije i Japana, kao iinflatornog pritiska i mogu}nosti daqeg rastakamatne stope u Americi.

Me|u zemqama Azije i daqe najve}idoprinos rastu ovog regiona, kao i rastu svetskeprivrede, daje Kina. Kineska razvojna strategijazasniva se na visokom prilivu stranih direktnihinvesticija i stalno rastu}oj stopi izvoza. Kinaraspolaè i izuzetno visokim nivoom deviznihrezervi, koji pokriva ~ak 12 meseci uvoza.

Nakon intenzivnog rasta u prvom tromese~ju2004, japanska privreda je u 2005. godini znatnousporila rast. Pad globalne tra`we zaproizvodima IT doveo je do smawewa izvoza iinvesticija, a smawewe je zabeleìla tako|e ipotro{wa. Predvi|ena stopa rasta BDP-a za2005. godinu korigovana je sa 2,3% na 0,8%. Sdruge strane, zahvaquju}i promeni struktureglobalne tra`we, korporacije u Japanu suoja~ale usled rasta profitabilnosti. Napredakje ostvaren i u bankarskom sektoru. Ve}inabanaka je poboq{ala kapitalnu bazu i smawilavrednost nenaplativih potraìvawa. Deflacijaje, i pored veoma ekspanzivne monetarnepolitike japanske centralne banke, i daqeprisutna. U februaru je i indeks potro{a~kihcena smawen za 0,4% u odnosu na januar.

Ono {to je presudno uticalo na usporavawerasta svetskog BDP-a, pored visokih cena naftei rastu}e kamatne stope, jeste i neravnomerandoprinos globalnom privrednom rastunajrazvijenijih i najve}ih ekonomskih regiona usvetu. SAD i Kina beleè relativno visokestope rasta, dok su projekcije privrednog rastazone evra i Japana u ovoj godini vrlopesimisti~ne. To zna~i da se ukupan rast svetskeprivrede prvenstveno oslawa na rast SAD iKine. Visoke cene nafte dodatno su smawileionako malu doma}u tra`wu u Evropi, pove}aleve} veliku vrednost ameri~kog uvoza i stvorilesuficit u zemqama proizvo|a~ima nafte.Tvorci svetske ekonomske politike svesni sutih ~iwenica i wihovi zadaci u narednom

periodu su − pove}ati obim {tedwe u Americi,podsticati evropski rast putem strukturnihreformi i uticati na isto~noazijske zemqe,naro~ito Kinu, da odustanu od praksepove}avawa izvoza zadràvawem reìma fiksnogkursa. Najve}i ograni~avaju}i faktor je to {to,iako svesni postoje}ih problema, nosiociekonomske politike ne preduzimaju mere zawihovo re{avawe.

Kamatne stope centralnih banaka

U prvom tromese~ju 2005. godine, od vode}ihcentralnih banaka u svetu jedino je FEDzao{trio monetarnu politiku, pove}avaju}i utri navrata osnovnu kamatnu stopu za po 0,25procentnih poena, tako da ona sada iznosi3,00%.4) Na taj na~in FED je nastavio sapolitikom postepenog i jasno predvidivogpove}avawa kamatnih stopa koje ne ugroàvaciklus ekonomskog rasta. Me|utim, na posledwemsastanku Monetarnog odbora FED-a, za razlikuod prethodnih, nagla{ena je zabrinutostnosilaca monetarne politike zbog evidentnihrastu}ih inflatornih pritisaka u ekonomiji, ito onih koji nisu u direktnoj vezi sa nedavnimskokom cena nafte.

Ekonomski analiti~ari smatraju da bezobzira na to {to dugoro~ni inflatornipritisci nisu zna~ajni, oni kratkoro~ni, zajednosa uspostavqenim trendom ekonomskog rasta,mogu da navedu FED na agresivniju monetarnupolitiku, tj. na pove}awe kamatnih stopa uve}em iznosu od dosada{wih 0,25 procentnihpoena.

U posledwem ciklusu pove}awa kamatnihstopa, koji je zapo~et u junu 2004. godine, ciqFED-a bio je da osnovnu kamatnu stopu dovede naneutralan nivo, tj. onaj koji niti preteranostimuli{e niti ko~i privredni rast. Ve}inaekonomskih analiti~ara veruje da je taj nivo,uzimaju}i u obzir postoje}e ekonomske uslove,oko 4% i upravo se taj nivo kamatne stopeo~ekuje do kraja teku}e godine. FED }e,najverovatnije, nastaviti sa pove}avawemosnovne kamatne stope i nakon dostizawaneutralnog nivoa, a pogotovo ako oja~anaekonomija i smaweni broj nezaposlenih po~nu davr{e pritisak na rast cena i plata.

4) Posledwe pove}awe osnovne kamatne stope izvr{eno 4. maja 2005.


55

Evropska centralna banka (ECB) osnovnukamatnu stopu nije mewala ni u prethodnomtromese~ju i ona se jo{ od juna 2003. godinenalazi na istorijski niskom nivou od 2%. ECBje u vi{e navrata izraàvala svoju bojazan datako popustqiva monetarna politika omogu}avapreteran rast kreditne aktivnosti i nov~anemase, istovremeno pove}avaju}i rizik od rastainflacije. Me|utim, po{to je privredni rast uzoni evra jo{ uvek vrlo slab, nakoniznena|uju}eg usporavawa krajem pro{le godine,ECB se uzdràva od pove}awa osnovne kamatnestope da ne bi ugrozila ionako slabu potro{wui investicije. Iz sedi{ta ECB stiù najave daje ona spremna da suzbije sve inflatornepritiske izazvane u prvom redu rastom nov~anemase i kreditnom ekspanzijom, a uporedo s timei popustqivom fiskalnom politikom i rastomcena nafte. Tako|e je potvr|eno da eventualnosmawewe kamatne stope nije predmet razmatrawaevropskih monetarnih zvani~nika. Kada je re~ oprognozama u pogledu perioda i nivoa rastakamatne stope ECB u teku}oj godini, mi{qewaekonomskih analiti~ara su podeqena, ali jeve}ina wih sklona pretpostavci da }e se todogoditi u tre}em, a najkasnije ~etvrtomtromese~ju teku}e godine i da }e rast kamatnestope iznositi 0,50 ili 0,25 procentnih poena.

Podatak o smawewu nivoa potro{a~kih cenau Japanu za 0,4% u februaru 2005. godinepredstavqa jasan signal da sedmogodi{wa bitkasa deflacijom ni izdaleka nije dobijena.Potro{a~ke cene u Japanu su ili stagnirale ilipadale od 1998. godine, {to je uticalo naslabqewe japanske ekonomske mo}i, i to krozsmawene profite korporacija i stvarawepsiholo{ke barijere za potro{a~e odlagawemve}ih kupovina po{to se nadaju niìm cenama ubudu}em periodu.

U takvim okolnostima, izvesno je dacentralna banka Japana ne}e mewati svojuultraekspanzivnu monetarnu politiku. Uprethodne ~etiri godine ona je nastojala dapodstakne privredni rast i odre|eni nivoinflacije, odràvaju}i kamatnu stopu prakti~nona nuli i pove}avaju}i nivo nov~anelikvidnosti. Centralna banka namerava da vodiekspanzivnu monetarnu politiku sve dok se neuveri da su cene zaista krenule navi{e, i to uperiodu ne mawem od godinu dana.

LIBOR na tromese~ne depozite u

2001-2004.

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

4,5

5

I2002.

I I III IV I2003.

II III IV I2004.

II III IV I2005.

Izvor: Brit ish Bankers Association .

USD GBP YEN CHF EUR


56

Trì{ta valuta

Na valutnim trì{tima u prvom tromese~ju2005. godine do{lo je do neo~ekivanog oporavkavrednosti dolara u odnosu na evro i jen. Samo uposledwe dve nedeqe marta vrednost dolaraprema evru porasla je za 4,6%, a prema jenu za4%.

Porast vrednosti ameri~ke valuteobja{wava se ~iwenicom {to je FED na svomposledwem sastanku, na kome je doneo odluku opove}awu osnovne kamatne stope za 0,25procentnih poena, izrazio i zabrinutost zbogpoja~anih inflatornih pritisaka u ekonomiji.Takvo saop{tewe stvorilo je kod investitora navalutnim trì{tima vrlo realna o~ekivawa da}e FED u narednom periodu monetarnu politikujo{ vi{e zao{triti. Ukoliko bi se tao~ekivawa ostvarila, kratkoro~ni dolarskidepoziti postali bi atraktivniji za investitorezbog pove}ane razlike u kamatnim stopama nadolarske depozite u odnosu na depozite u evrima.Za mnoge investitore na valutnim trì{timakretawe kamatnih stopa na pojedine valute je iosnovno merilo za kupovinu. Kako sada stvaristoje, FED }e ove godine biti jedina od vode}ihcentralnih banaka razvijenih zemaqa koja }evoditi restriktivniju monetarnu politiku i topredstavqa i najva`niji uzrok ja~awa dolara uprvom tromese~ju 2005. godine.

Rastu kamatnih stopa kao faktoru kojipozitivno uti~e na kretawe vrednosti ameri~kevalute treba suprotstaviti faktore koji na touti~u negativno. Tu se pre svega misli na visokameri~ki trgovinski i buxetski deficit ipitawe wegove daqe odrìvosti. Za sada, podacio me|unarodnim tokovima kapitala, koji se uAmerici mese~no objavquju, upu}uju na zakqu~akda se me|unarodni izvori finansirawa nesmawuju u zna~ajnijoj meri i da mese~ni netopriliv kapitala prema{uje iznos trgovinskogdeficita u jednom mesecu. Investitori natrì{tima valuta smatraju da promena kamatnihstopa navi{e, kao pozitivan faktor, ima ja~iuticaj na promenu vrednosti dolara odpove}avawa trgovinskog deficita, kaonegativnog faktora. Zbog toga se i u narednomperiodu, uporedo sa daqim pove}avawemkamatnih stopa, moè o~ekivati blagi rastvrednosti dolara ili barem odràvawe wegovevrednosti na sada{wem nivou od oko 1,30 za 1evro. Osim pomenutih faktora, na eventualnipad vrednosti dolara moè uticati i odlukaneke od zemaqa ~ije centralne banke poseduju

Kretawe vrednosti berzanskih indeksa u svetu u prvom tromese~ju 2005.

30. mart 2005. Promene u %

2005. Najvi{a Najnià (od 31. dec. 2004)1)

SAD (Dow Jones) 10.540,9 10.940,6 10.368,6 -2,2 (S&P) 1.181,4 1.225,3 1.163,8 -2,5 (Nasdaq) 2.005,7 2.152,2 1.973,9 -7,8

Japan (Nikkei 225) 11.565,9 11.966,7 11.238,4 +0,7

Nema~ka (Xetra Dax) 4.347,5 4.428,1 4.201,8 +2,1

V. Britanija (FTSE 100) 4.900,7 5.060,8 4.783,6 +1,8

Francuska (CAC 40) 4.064,6 4.108,0 3.816,1 +6,4

Italija2) (S&P/MIB) 32.206,0 32.371,0 30.645,0 +4,2

[vajcarska (Swiss Market) 5.932,9 6.014,6 5.669,6 +4,2 1) Promena vrednosti berzanskih indeksa u nacionalnoj valuti. 2) Novi indeks. Izvor: The Economist, London, april 2005.

Nominalni efektivni kursevi najva`nijih svetskih valuta

(indeksi, 1990 = 100)

80

90

100

110

120

130

140

150

32003.

6 9 12 32004.

6 9 12 32005.

Izvor: Bank of England.

80

90

100

110

120

130

140

150

EUR USD JPY CHF GBP


57

zna~ajne dolarske rezerve da ih diversifikujuprodajom dolara, kao {to je to u jednom trenutkunajavila, pa potom tu izjavu povukla, centralnabanka Ju`ne Koreje. Ipak, takve odluke su maloverovatne, po{to su dolarske rezerve, naro~itoazijskih zemaqa i Rusije, veoma velike, pa bisvaka prodaja dolara iz deviznih rezervi zna~iladaqi pad dolara, a samim tim i novi gubitak zacentralne banke koje bi se na taj potezodlu~ile.

Trì{ta akcija

Prvo tromese~je 2005. godine karakteri{epad vrednosti berzanskih indeksa kako natrì{tima hartija od vrednosti razvijenihzemaqa, tako i zemaqa u razvoju. Pad vrednostiberzanskih indeksa posledica je zajedni~kogdejstva razli~itih faktora, od kojih sunajbitniji visok nivo cene nafte, koja ponovopostiè istorijske rekorde, zatim rastdugoro~nih kamatnih stopa, kao i poja~anazabrinutost nosilaca monetarne politike uAmerici u vezi sa sve izraènijim inflatornimpritiscima.

Glavni ameri~ki berzanski indeksi (DauXons i Standard end Pur) zabeleìli su padvrednosti od po 2,6% u prvom tromese~ju, dok jeberzanski indeks Nasdak izgubio na svojojvrednosti ~ak 8,1%. Vrednosti akcija ne samo dasu smawene ve} su i investitori pokazalisklonost ka izbegavawu rizika, po~iwu}i sakonvertovawem hartija od vrednosti u gotovnovac, i, uop{te, opredeqivali se za sigurnijeoblike ulagawa.

Kretawe vrednosti berzanskih indeksa ubliskoj budu}nosti zavisi}e od toga da li }ecena nafte pasti ispod 50 dolara, da li }einflatorni pritisci primorati zvani~nikeFED-a da pove}avaju kamatne stope u ve}emiznosu od dosada{wih 0,25 procentnih poena iza koliko }e se usporiti privredni rast izarade kompanija u drugoj polovini godine.Ukoliko cene nafte uskoro ne budu po~ele da sesmawuju, investitori na trì{tu hartija odvrednosti mogu da se suo~e ili sa ~iwenicom da}e visoke cene nafte usporiti privredni rast iumawiti zarade korporacija, ili }e pak izazvatiinflatorne pritiske, {to bi za posledicuimalo pove}awe kamatnih stopa. U oba slu~aja,to bi se lo{e odrazilo na trì{te akcija.

Bojazni investitora od mogu}eg negativnog

Kretawe cene teksa{ke nafte

po barelu (u SAD dolarima)

22

24

26

28

30

32

34

36

38

40

42

44

46

48

50

52

54

56

58

3

2003.

6 9 12 3

2004.

6 9 12 3

2005.

Izvor: Economist Intelligence Unit .


58

uticaja cene nafte na vrednosti akcija trebadodati i javno izraènu zabrinutost zvani~nikaFED-a zbog uo~enih inflatornih pritisaka uekonomiji, tako da me|u investitorima vladaneizvesnost kad je re~ o daqim aktivnostimaFED-a i zao{travawu monetarne politike. Zaulaga~e u vlasni~ke hartije od vrednosti jedinapovoqna vest u prvom tromese~ju 2005. godinejeste rast vrednosti ameri~kog dolara, ~ime je,barem privremeno, otklowena opasnost od naglogpada vrednosti ameri~ke valute, koji bi mogaoda dovede do poreme}aja na finansijskimtrì{tima.

Na trì{tima hartija od vrednosti zemaqau razvoju u prvom tromese~ju ove godinezabeleène su najslabije vrednosti akcija uposledwe dve godine. Osnovni razlog tome jesupredvi|awa da }e FED nastaviti da pove}avasvoju osnovnu kamatnu stopu, a to automatskizna~i i da }e prihodi od ulagawa u zemqe urazvoju biti niì. Porast cene kreditirawa odstrane FED-a pro{iruje se i na zemqe u razvoju,gde se tako|e pove}avaju tro{kovi kreditirawa.Ekonomski analiti~ari predvi|aju da bidvogodi{wi porast cena hartija od vrednosti uzemqama u razvoju, nakon pada u prvomtromese~ju, mogao biti okon~an i da se trebanadati postepenom padu koji ne bi izazvao ve}epotrese na ovim trì{tima.

Srbija i me|unarodno okruèwe

Sve ovogodi{we prognoze svetskogprivrednog rasta niè su od globalnog rastaostvarenog u 2004. godini. Za Srbiju jenepovoqna ~iwenica to {to je nizak privrednirast, kad je re~ o razvijenim zemqama, predvi|eni za zemqe zone evra koje su va`nispoqnotrgovinski partneri Srbije. Ta ~iwenica,me|utim, ne}e uticati na smawewe izvoza Srbijena podru~je Evropske unije budu}i da je onzanemarqivo mali u odnosu na druge, ve}e zemqe,na koje bi pad konjunkture u Evropskoj unijimogao nepovoqno uticati. S druge strane,nedavno potpisani Sporazum o trgovinitekstilnim proizvodima sa Evropskom unijom,kojim se suspenduju preostala koli~inskaograni~ewa (kvote) na uvoz tekstilnih proizvodaiz Srbije, i zahvaquju}i ~emu izvoz tihproizvoda iz Srbije u Evropsku uniju postajepotpuno slobodan, utica}e na porast izvoza

Srbije u narednim godinama. Istovremeno,primena Sporazuma }e doprineti lak{em ibrèm restrukturirawu va`nog doma}egindustrijskog sektora tekstilnih proizvoda.

Prognozama o smawenom privrednom rastu usvetu u 2005. godini pridruùju se i prognoze osmawewu rasta obima svetske trgovine kaologi~na posledica, i to sa 9%, koliko jeiznosio rast obima svetske trgovine u 2004.godini, na 6,5% u 2005.

Iz me|unarodnog okruèwa nepovoqna vestza Srbiju jeste i zadràvawe cene nafte navisokom nivou − iznad 50 dolara po barelu. Usvojim najnovijim prognozama MMF je predvideoda }e prose~na cena tri vrste nafte (brent,teksa{ka i saudijska) biti za 23% ve}a odprose~ne cene ostvarene u 2004. godini.Srazmerno tome, u 2005. godini trebalo bi da sepove}a i prose~na godi{wa cena ruske naftetipa ural, koju Srbija najvi{e uvozi. Ukolikose prognoze o prose~nom rastu cene nafteostvare, tada i projekcija jednocifrene doma}einflacije moè biti dovedena u pitawe.

Dobijawe dugo o~ekivane pozitivne oceneStudije o izvodqivosti pridruìvawa SrbijeEvropskoj uniji od strane Evropske komisije,kao i uspe{an zavr{etak pregovora oproduètku trogodi{weg aran`mana sapredstavnicima MMF-a (mada produètakprvobitnog roka sugeri{e da se preuzete obavezene mogu ispuniti u predvi|enom roku),predstavqa}e pozitivan signal straniminvestitorima da pove}aju obim svojih ulagawa uSrbiju. I pre dobijawa tih pozitivnih ocenauticajnih me|unarodnih institucija, u prva dvameseca 2005. godine priliv direktnih stranihinvesticija je znatno pove}an, dostigao je 289miliona dolara, {to je za 156% vi{e nego uistom periodu 2004. godine.

Emisijom evroobveznica u iznosu od 1.020miliona dolara na Berzi u Luksemburgu upotpunosti je ostvaren aran`man sakomercijalnim bankama poveriocima o zamenistarog duga za novi, umawen za dogovoreni otpisod 62%. Preostaje jo{ samo da se uspe{nookon~a trogodi{wi aran`man sa MMF-om oproduènom finansirawu i otpi{e i preostalih15% duga, kako je to predvi|eno Sporazumom saPariskim klubom poverilaca. Time bicelokupan iznos nasle|enog spoqnog duga biorestrukturiran.


59

Tim pozitivnim signalima iz me|unarodnogokruèwa dodajmo jo{ i onaj koji se ti~eme|unarodnog kreditnog rejtinga zemqe. Naime,u redovnom {estomese~nom izve{taju poznatoglondonskog finansijskog ~asopisa "Juromani",koji daje rang-listu zemaqa prema wihovomkreditnom riziku, do{lo je do poboq{awa

pozicije Srbije i Crne Gore za osam mesta, i tosa 166. mesta, iz prethodnog izve{taja, na 158.mesto. Ukupan broj rangiranih zemaqa premakreditnom riziku iznosi 185. To je prvizna~ajniji pomak Srbije i Crne Gore na nekojod me|unarodnih rang-lista, na kojima se uposledwe dve godine uglavnom beleè padovi.


Ekonomski odnosi Srbije sa drugimzemqama odvijali su se, tokom prvogtromese~ja 2005. godine, u znaku visokograsta vrednosti wenog robnog izvoza ismawewa vrednosti uvoza robe. Bilansspoqne trgovine zemqe poboq{an je u odnosuna isti period prethodne godine kako uapsolutnom iznosu (putem smawewa iznosadeficita), tako i u relativnom smislu(putem pove}awa u~e{}a izvoza u uvozu).

Smawen je tako|e deficit teku}egplatnog bilansa. Smawewe tog deficitabilo je mawe od smawewa deficitaspoqnotrgovinskog bilansa, budu}i da suostali segmenti teku}eg bilansazabeleìli izvesna pogor{awa.

Za razliku od prvog tromese~ja 2004, ukome je zabeleèn deficit ukupnog platnogbilansa, u prvom tromese~ju 2005. ostvarenje suficit tog bilansa. Suficit ukupnogplatnog bilansa nastao je kao rezultatve}eg priliva sredstava po osnovu netouvoza kapitala (kreditno-finansijskihtransakcija zemqe sa inostranstvom) uodnosu na neto odliv sredstava izdeficita teku}eg platnog bilansa ideficita stavke gre{ke i propusti.

Spoqni dug zemqe smawen je sa 14.099miliona dolara, krajem 2004, na 13.957miliona dolara, krajem marta 2005. godine,ili za 1,0%. Taj dug je smawen u globalu za142 miliona dolara, zahvaquju}i porastuvrednosti dolara u odnosu na druge valute,pre svega evro (uticao na smawewe duga zaoko 230 miliona dolara), i malom kori{}ewunovih sredworo~nih i dugoro~nih kredita uneto iznosu (novo zaduèwe minus otplate)(uticalo na porast duga za 86 milionadolara).

Od 8. aprila teku}e godine naLuksembur{koj berzi se kotira emisijaevroobveznica Republike Srbije u iznosu od1.020 miliona SAD dolara s ciqem otplatepreostalog dela duga prema tzv. Londonskomklubu poverilaca. Rok dospe}a te emisije je20 godina, uz kamatnu stopu od 3,75%godi{we u periodu od prve do pete godine, apo stopi od 6,75% od {este do dvadesetegodine servisirawa zajma. O~ekuje se da }eova prva emisija me|unarodnih obveznicaRepublike Srbije wenim preduze}ima ibankama omogu}iti povoqniji pristupme|unarodnom trì{tu kapitala na osnovuduìh rokova otplate pozajmqenihsredstava i niìh kamatnih stopa.

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

61

Platni bilans Republike Srbije (u milionima SAD dolara)

2004. 2005. Jan.-mart Jan.-mart

I. TEKU]I BILANS -625 -345

Robna razmena, neto -1.465 -873

Izvoz, f.o.b. 699 1.055

Uvoz, f.o.b. -2.164 -1.928

Usluge, neto 108 -30

Izvoz 346 328

Uvoz -238 -358

Kamate, neto -42 -72

Teku}i transferi, neto 678 587

Javni pokloni 95 43

II. BILANS KAPITALA 428 730

Direktne investicije, neto 211 344

Sredw. i dugor. krediti, neto 142 86

Kratkoro~ni krediti, neto 40 44

Komercijalne banke1), neto 27 103

Ostali kapital, neto 8 153

III. GRE[KE I PROPUSTI, neto 23 -162

IV. UKUPAN PLATNI BILANS (I + II + III)

-174 223

V. DEVIZNE REZERVE NBS1) (pove}awe -)

174 -223

1) Bez me|uvalutnih promena. Izvor: Narodna banka Srbije.

Platni bilans

U prvom tromese~ju 2005. godinezabeleèno je zna~ajno smawewe deficitabilansa spoqne trgovine Srbije i bilansa robei usluga sa inostranstvom u pore|ewu sa istimperiodom pro{le godine. Smawewe tih deficitabilo je rezultat visokog rasta vrednosti izvozai opadawa vrednosti uvoza zemqe.

Registrovano je smawewe i deficitateku}eg platnog bilansa Srbije. Ono je uapsolutnom iznosu bilo mawe od smawewadeficita bilansa spoqne trgovine, po{to sepove}ao odliv sredstava na osnovu pla}awakamata u neto iznosu, smawio suficit tzv.stavke teku}i transferi, opao iznos javnebespovratne pomo}i, dok je u bilansu uslugazabeleèn deficit.

Smawewe deficita bilansa robe i uslugaobja{wava se smawewem razlike izme|u mawegbruto doma}eg proizvoda zemqe i ve}eg nivoadoma}e agregatne tra`we. To je uzrokovanomawim deficitom buxeta u prvom tromese~ju2005. prema deficitu buxeta u istom periodu2004, ne{to ve}im konsolidovanim prihodimajavnog sektora u pore|ewu sa tim rashodima uperiodu januar-mart 2005, kao i usporavawemrasta realnih li~nih dohodaka. Smawewu uvozanajvi{e je doprinelo slabqewe doma}ekonjunkture na bazi visoke zavisnosti uvoza odstawa konjunkture, kao i uvo|ewe PDV-a, koje jedestimulisalo fakturisawe ve}e vrednosti uvozaod stvarno realizovanog s ciqem nelegalnogizvoza kapitala. Visok rast izvoza bio jeposledica oteànih uslova realizacije nadoma}em trì{tu usled stagnacije ekonomskeaktivnosti u zemqi i slabqewa doma}e agregatnetra`we, ja~awa procesa privatizacije iprestrukturirawa preduze}a, ve}eg uvozakapitala na osnovu direktnih investicija, kao izbog uvo|ewa PDV-a, koje je eliminisalointeres za fakturisawe mawe vrednosti izvozaod ostvarenog radi nelegalnog izno{ewakapitala iz zemqe.

Prema podacima Narodne banke Srbije,deficit bilansa spoqne trgovine zemqe smawenje sa 1.465 miliona dolara u prvom tromese~ju2004. na 873 miliona dolara u istom periodu2005. godine, ili za 40,4%. Izvoz robe jepove}an sa 699 miliona dolara na 1.055 milionadolara (50,9%), dok je uvoz robe smawen sa 2.164


62


63

miliona dolara na 1.928 miliona dolara(10,9%). Pored smawewa tog deficita uapsolutnom iznosu, zabeleèno je wegovoopadawe i u relativnom smislu; usled visokograsta vrednosti izvoza i smawewa vrednostiuvoza, poraslo je u~e{}e izvoza u uvozu sa 32,3%na 54,7%.

Ukupna vrednost spoqnotrgovinske razmene(izvoz plus uvoz) zemqe pove}ala se sa 2.863miliona dolara na 2.983 miliona dolara, ili za4,2%. Skromno pove}awe vrednosti ukupnespoqnotrgovinske razmene bilo je posledicane{to ve}eg porasta vrednosti izvoza uapsolutnom iznosu u pore|ewu sa smawewemodgovaraju}eg uvoza.

Nastavqa se tendencija povoqne struktureuvoza robe po nameni, posmatrano pre svega saaspekta postoje}eg niskog u~e{}a investicija ustrukturi bruto doma}eg proizvoda Srbije.Tokom prvog tromese~ja 2005, 74,1% ukupnoguvoza zemqe ~ine materijal za reprodukciju ioprema, dok ostalih 25,9% uvoza otpada na robu{iroke potro{we.

Najva`nije zemqe izvoza Srbije u prvomtromese~ju bile su: Italija (145,5 milionadolara), Bosna i Hercegovina (135,5 milionadolara), Nema~ka (118,0 miliona dolara),Makedonija (56,2 miliona dolara) i Slovenija(51,6 miliona dolara). Najvi{e robe u tomperiodu Srbija je uvezla iz Ruske Federacije(438,3 miliona dolara), Nema~ke (194,1 miliondolara), Italije (174,4 miliona dolara), Kine(83, 7 miliona dolara) i Evropske monetarneunije (80,7 miliona dolara). Najva`nije zemqeukupne spoqnotrgovinske razmene (izvoz plusuvoz) Srbije bile su: Ruska Federacija (487,6miliona dolara), Italija (319,9 milionadolara), Nema~ka (312,1 milion dolara), Bosna iHercegovina (184,4 miliona dolara) i Slovenija(99,2 miliona dolara).

Posmatrano po sektorima Standardneme|unarodne trgovinske klasifikacije (SMTK),Srbija je u periodu januar-mart 2005. najvi{eizvezla robe svrstane po materijalu (376,3miliona dolara), raznih gotovih proizvoda(155,7 miliona dolara) i hrane i ìvihìvotiwa (154,7 miliona dolara). Kod uvoza,najva`niji sektori su bili: mineralna goriva imaziva (478,4 miliona dolara), ma{ine itransportni ure|aji (436,0 miliona dolara) iproizvodi svrstani po materijalu (388,3 miliona

Robna razmena R. Srbije po razvijenosti zemaqa (u milionima SAD dolara)

2004. 2005. Indeks Jan.-mart Jan.-mart

IZVOZ 652,7 993,7 152,2

Od ~ega:

Razvijene zemqe 370,4 598,02 161,4

Zemqe u razvoju 282,3 395,7 140,1

UVOZ 2.245,9 2.000,0 89,0

Od ~ega:

Razvijene zemqe 1.342,8 1.049,9 78,2

Zemqe u razvoju 903,0 950,1 105,2

Izvor: Republi~ki zavod za statistiku.

Robna razmena R. Srbije po geografskim zonama (u milionima SAD dolara)

2004. 2005. Indeks Jan.-mart Jan.-mart

IZVOZ 652,7 993,7 152,2

Evropa 615,9 946,7 153,7

Afrika 6,6 10,3 154,3

Amerika 9,1 16,1 176,4

Azija 20,4 19,9 97,7 Okeanija i polarni region

0,6 0,6 97,5

UVOZ 2.245,9 2.000,0 89,0

Evropa 1.878,4 1.706,3 90,8

Afrika 9,7 9,0 93,2

Amerika 130,2 109,4 84,0

Azija 226,7 174,4 76,9 Okeanija i polarni region

1,0 0,9

89,9

Izvor: Republi~ki zavod za statistiku.


Spoqna trgovina Republike Srbije (u milionima SAD dolara)

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

I2001.

II III IV I2002.

II III IV I2003.

II III IV I2004.

II III IV I2005.

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

Izvoz

Uvoz

Saldo robne razmene

Izvor: Narodna banka Srbije.

64

dolara). Posmatrano po pojedinim odeqcimaSMTK, najve}a vrednost izvoza je ostvarena kodgvo`|a i ~elika (167,3 miliona dolara),obojenih metala (88,9 miliona dolara) i ode}e(56,3 miliona dolara). Kod uvoza po pojedinimodsecima najvi{e se isti~u nafta i naftniderivati (273,5 miliona dolara), prirodni iindustrijski gas (150,5 miliona dolara) idrumska vozila (110,8 miliona dolara).

Deficit teku}eg platnog bilansa smawen jesa 625 miliona dolara na 345 miliona dolara,ili za 44,8%. Smawewe tog deficita bilo je ucelini posledica smawewa deficita bilansaspoqne trgovine. Iskazano u apsolutnimiznosima, deficit spoqnotrgovinskog bilansa jesmawen za 592 miliona dolara, a deficitteku}eg bilansa za 280 miliona dolara.

Ostale stavke teku}eg platnog bilansadelovale su u pravcu pogor{awa tog bilansa.Suficit bilansa usluga od 108 miliona dolarau periodu januar-mart 2004. pre{ao je u deficitod 30 miliona dolara tokom perioda januar-mart2005; pla}awa po osnovu neto kamata (prilivminus odliv) porasla su sa 42 miliona dolara na72 miliona dolara; suficit stavke teku}itransferi (sastoji se najve}im delom oddoznaka) smawen je sa 678 miliona dolara na 587miliona dolara; i, na kraju, opala je inostranabespovratna javna pomo} sa 95 miliona dolarana 43 miliona dolara.

Suficit bilansa kapitala, tj. neto uvozkapitala, pove}an je sa 428 miliona dolara na730 miliona dolara, ili za 70,6%. Uvozkapitala po osnovu direktnih investicijaporastao je sa 211 miliona dolara na 344miliona dolara (63,0%). Priliv sredstava nabazi kori{}ewa inostranih sredworo~nih idugoro~nih kredita nije promewen i iznosio je213 miliona dolara; otplate glavnice duga potim kreditima porasle su sa 71 milion dolarana 127 miliona dolara (78,9%).

Ukupan platni bilans Srbije zabeleìo jesuficit od 223 miliona dolara u periodujanuar-mart 2005. godine. Za toliko je suficitbilansa kapitala bio ve}i od deficita teku}egplatnog bilansa i deficita stavke gre{ke ipropusti.

Pokrivenost uvoza deviznim

rezervama NBS

0

250

500

750

1.000

1.250

1.500

1.750

2.000

2.250

2.500

2.750

3.000

3.250

3.500

3.750

4.000

4.250

4.500

I2001.

II III IV I2002.

II III IV I2003.

II III IV I2004.

II III IV I2005.

U mln SAD dolara

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

5,5

6,0

Meseci uvoza robe i usluga

Pokrivenost (desna skala)

Devizne rezerve (leva skala)


65

Bilans Narodne banke Srbije (kraj perioda, u milionima dinara)

2004. 2005.

Mart Jun Sept. Dec. Mart

Neto devizne rezerve 82.777 83.579 95.646 114.193 132.199

Neto devizne rezerve u evrima (mln) 1.186 1.158 1.275 1.448 1.631

Bruto devizne rezerve1) 190.472 200.960 218.388 245.918 269.402

Bruto devizna pasiva2) -107.695 -117.381 -122.742 -131.725 -137.203

Neto doma}a aktiva -25.276 -21.311 -31.511 -37.224 -66.499

Doma}i krediti -13.061 -7.519 -14.504 -15.150 -41.294

Neto potraìvawa od dràve -14.068 -4.458 -10.410 -16.438 -37.418

Krediti 18.904 18.840 18.646 21.427 21.235

Dinarski krediti 18.904 18.840 18.646 21.427 21.235

Devizni krediti 0 0 0 0 0

Depoziti (-) -32.972 -23.298 -29.056 -37.865 -58.653

Dinarski depoziti -17.570 -16.273 -19.343 -28.064 -40.592

Devizni depoziti -15.402 -7.025 -9.713 -9.801 -18.061

Neto potraìvawa od banaka 2.900 -1.073 -1.763 2.554 -2.672

Krediti 5.329 4.692 3.560 4.594 3.644

Ostali dinarski krediti 3.507 2.801 1.607 3.007 1.576

Devizni krediti 1.822 1.891 1.953 1.587 2.068

Devizni krediti u evrima (mln) 26 26 26 20 26

Depoziti (-), od ~ega -2.429 -5.765 -5.323 -2.040 -6.316

dobrov. upis blag. zapisa NBS -2.377 -5.720 -5.224 -1.752 0

repo operacije 0 0 0 0 -3.206

Neto potraìvawa od ostalih sektora -1.893 -1.988 -2.331 -1.266 -1.204

Krediti 242 243 243 198 248

Dinarski krediti 242 243 243 198 248

Devizni krediti 0 0 0 0 0

Depoziti (-) -2.135 -2.231 -2.574 -1.464 -1.452

Ostala aktiva (neto) -12.215 -13.792 -17.007 -22.074 -25.205

Primarni novac 57.501 62.268 64.135 76.969 65.700

Gotov novac u opticaju 38.004 40.347 42.463 45.165 39.368

Rezerve banaka 19.497 21.921 21.672 31.804 26.332

Obra~unata obavezna rezerva 14.677 15.067 18.738 20.953 20.677

Izdvojena obavezna rezerva 13.321 Kori{}ena OR (+), vi{e izdvojena OR (-) 1.356 Slobodne rezerve 4.820 6.854 2.934 10.851 5.655

Opozivi depoziti 2.280 2.039 734 5.076 2.825

@iro-ra~un i blagajna 3.896 4.815 2.200 5.775 2.830

Kori{}ena OR (-), vi{e izdvojena OR (+) -1.356 Primarni novac prema na{oj ({iroj) definiciji3) 79.048 85.970 90.565 107.633 113.163 1) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ. 2) Iskqu~ene dugoro~ne devizne obaveze prema inostranstvu i nepodeqene devizne obaveze SFRJ. Obuhvata devizne obaveze prema doma}im bankama i rezidentima. 3) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS.


66

Monetarni pregled

Konsolidovani bilans banaka (kraj perioda, u milionima dinara)

2004. 2005.

Mart Jun Sept. Dec. Mart

Neto devizna aktiva1) 164.494 156.648 184.641 205.394 221.902

Aktiva 238.849 240.554 274.941 298.162 317.520

NBS 190.472 200.960 218.388 245.918 269.402

Poslovne banke 48.377 39.594 56.553 52.244 48.118

Pasiva (-) -74.355 -83.906 -90.300 -92.768 -95.618

NBS -59.926 -67.907 -65.462 -66.154 -66.034

Poslovne banke -14.429 -15.999 -24.838 -26.614 -29.584

Neto doma}a aktiva 72.934 92.854 97.921 103.331 89.376

Doma}i krediti 166.997 197.593 222.075 248.341 256.665

Neto potraìvawa od dràve -25.203 -14.778 -19.986 -21.560 -42.756

Krediti 23.257 23.708 24.517 30.402 30.873

Dinarski 23.134 23.497 24.360 30.255 30.409

NBS 18.904 18.840 18.646 21.427 21.235

Poslovne banke 4.230 4.657 5.714 8.828 9.174

Devizni 123 211 157 147 464

NBS 0 0 0 0 0

Poslovne banke 123 211 157 147 464

Depoziti (-) -48.460 -38.486 -44.503 -51.962 -73.629

Dinarski depoziti -29.862 -28.174 -31.382 -38.762 -52.005

NBS -17.570 -16.273 -19.343 -28.064 -40.592

Poslovne banke -12.292 -11.901 -12.039 -10.698 -11.413

Devizni depoziti -18.598 -10.312 -13.121 -13.200 -21.624

NBS -15.402 -7.025 -9.713 -9.801 -18.061

Poslovne banke -3.196 -3.287 -3.408 -3.399 -3.563

Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama -165 -262 -279 -363 -450

Obveznice stare devizne {tedwe 5.786 5.132 6.261 8.240 10.467

Krediti nevladinom sektoru 186.579 207.501 236.080 262.024 289.404

Stanovni{tvu 32.383 40.248 52.060 64.441 69.844

Neprofitnim instit. koje sluè stanovni{tvu u din.

1.645 1.728 1.590 2.081 1.929

Neprofitnim instit. koje sluè stanovni{tvu u deviz.

461 257 261 316 286

Privredi u dinarima 100.334 109.146 123.447 138.382 157.584

Privredi u devizama 51.756 56.122 58.722 56.804 59.761

Ostala aktiva, neto -94.063 -104.739 -124.154 -145.010 -167.289

Nov~ana masa (M3) 237.428 249.502 282.562 308.725 311.278

Nov~ana masa (M2)2) 105.553 112.612 121.218 132.249 124.129

Nov~ana masa (M1) 88.549 94.134 99.876 106.112 99.676

Gotov novac u opticaju 38.004 40.347 42.463 45.165 39.368

Depoziti po vi|ewu 50.545 53.787 57.413 60.947 60.308

Dinarski oro~eni depoziti 17.004 18.478 21.342 26.137 24.453

Devizni depoziti3) 131.875 136.890 161.344 176.476 187.149 1) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ. 2) Ukupni dinarski depoziti. 3) Bez stare devizne {tedwe.

Documents

NARODNA BANKA SRBIJE - nbs.rs · PDF fileU tom ciqu, 2005. godina }e o~igledno biti godina o{trog fiskalnog prilago|avawa, {to podrazumeva smawewe javnih rashoda i {tedwu na svim nivoima