Nasilje Nad Starijim Osobama-1

7/22/2019 Nasilje Nad Starijim Osobama-1

1/32


2/32

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici, porodino ili kuno nasilje jeste svaki

vid fizikog, psihikog, seksualnog ili ekonomskog

zlostavljanja koje vri jedan lan porodice prema

drugom lanu porodice, bez obzira na to da li takvo

ponaanje pravni propisi inkriminiu i da li je izvrilac

nasilja prijavljen organima gonjenja.


3/32

NASILJE U PORODICI

Dovodi do ugroavanja sigurnosti i odnosa poverenjameu lanovima porodice i predstavlja oblik kontrole imanifestaciju moi nad lanovima porodice koji imajumanje moi i/ili zavise od drugih.

Najee su izloene ene, deca, starije i nemoneosobe.


4/32

NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici je univerzalni fenomen i javlja se usvim drutvima i svim kulturama.

Pripada socijalno devijantnim pojavama, koje je naedrutvo decenijama marginalizovalo i ignorisalo,smatrajui ih uobiajenim i socijalno prihvatljivim oblikomponaanja, za koji se nalazi opravdanje.

Predstavlja model ponaanja, a ne izolovani incident.


5/32

NASILJE NAD

STARIJIM OSOBAMA

Nasiljeu kuama i zlostavljanje lanovaporodicekoji su manje sposobni da se brane je oduvek

postojalo, ali je problem ostao skriven do skora;60-tih se zapoelo priati o zlostavljanju dece, akrajem 70-tih o zlostavljanju starih.


6/32

ZLOSTAVLJANJEDEFINICIJA

Zlostavljanje starijih osoba jeste pojedinani iliponovljeni inakcije ili uzdravanjaod delovanja,koji se dogaa u meuljudskom odnosuzasnovanom na poverenju, a koji izaziva bol ili

uznemirenje starije osobe.

SZO (2002)Abuse, Neglect and Mistreatment of Older People, An Exploratory Study

National Council on Ageing and Older People, Report No 52(1998), str.20


7/32

ISTRAIVANJA

U prvom talasu, istraivanja su bila deskriptivna i sastojalasu se od izvetaja osoba u praksi, sa nekonzistentnomdefinicijom zlostavljanja i metodama pribavljanja informacija.

Njihovi rezultati su ukazali da je oko 4% od ukupnog brojastarih ljudi zlostavljano, a da je to daleko od realnog broja.

Najee rtve tada su bile ene starije od 75 godina saznaajnim mentalnim i/ili fizikim nedostacima koji su ihonemoguavaleu svakodnevnim aktivnostima.

Poinitelji su uglavnom osobe u koje stare osobe imajupoverenja, lanoviporodice uglavnom, ali i advokati, prijatelji,medicinske sestre, snabdevai,lekari, kuepaziteljii bankari.


8/32

ISTRAIVANJA

U sledeoj fazi definisano je zlostavljanje i razvijene sutehnike prepoznavanja i intervenisanja, tako to su rtvepostale prioritetne u servisima koji rade sa starim osobama,

uraeni su brojni edukativni seminari i promenjene iliuvedene pravne regulative.

U definisanju zlostavljanja koristili su se tehnikom intervjuazlostavljenih i verbalna agresivnost se pokazala kao

najuestalija forma zlostavljanja. Najei poinioci su

supruznici, zatim sinovi, a tek onda erke.


9/32

ISTRAIVANJA

Trei talas istraivanja usmeren je na ispitivanje stresapruaoca nege i uzrone faktore nasilja nad starima. Meupoiniocimasu to obinosuprunici,sami, obinodepresivni ikonzumenti alkoholnih pia. Akti su kulturolokiodreeni; npr.posedovanje novca, raspolaganje gde je vana procenanamera pruaocanege.

esta su i nasilja u starakim domovima, gde sezanemarivanje i psihiko zlostavljanje pominje kao najei

vid sa najdramatinijimprimerom Arnfinn Nesseta, upravnikaOrkdal starakogdoma koji je osuen na 21 godinu zatvorazbog ubistva 22 stanovnika tog doma.


10/32

ISTRAIVANJA U NAOJ SREDINI

Podaci ivkovia i saradnika u optini Kruevac za 2000.godinu, ukazuju da je preko 2/3 starih, prvenstveno ena,naneki nain zanemareno i/ili zlostavljano, ee psihiki,najeeod strane srodnika, prevashodno dece. Preko 45%se nikome ne obraa za pomo,35% svom branom drugu,

oko 18% Centru za socijalni rad, oko 15% policiji i 14% sudu,a samo 2% deci.

Popovi i saradnici su obradili podatke iz knjige tua isaobraajnih udesa Slube hitne medicinske pomoi u

Poarevcu,gde je evidentirano ukupno 251 pregledano lice,od kojih je bilo 35 osoba starijih od 65 godina (14%). Kodnajveeg broja povreenih starih osoba radilo se o lakimtelesnim povredama, a vie od treine je navodilo da jepovreenood poznatog lica (37%).


11/32

DEFINICIJA PROBLEMA

Danas je zlostavljanje starih osoba u anglosaksonskojliteraturi medicinski definisan pojam elderabuse.

Pritchard (1996)nasilje deli u pet glavnih kategorija: Fizikonasilje;

Psihikonasilje;

Ekonomsko/materijalno nasilje;

Zanemarivanje; Seksualno nasilje.


12/32

DEFINICIJA PROBLEMA

Fizikonasiljemoevarirati u skali nasilja opasnog po ivotdo grubog vrenja tretmana neophodne nege. Tu se moegovoriti o guranju, tipanju, udaranju nogom, tuenju,vezivanju, prevelikom ili premalom medikamentnom tretmanu,

nedavanju dovoljne koliinehrane i tenosti.

Psihiko nasilje bi bilo poniavanje, ismevanje, pretnje,pretee ponaanje, grubo ponaanje, verbalno napadanje,

neprimeivanje, izoliranje i negiranje prava kao to su pravona izbor, miljenjei privatnost.


13/32

Ekonomska nasilja mogu biti kraa novca ili vrednosti,podizanje penzije, a da je vlasnici ne dobiju, prilikom kupovine

robe da se ne kaeprava cena, prisiljavanje starih da prenesunovac ili vlasnotvo na neku drugu osobu ili oteivanje

njihove imovine.

Zanemarivanje bi bio nedostatak osnovnih elemenata zaishranu, oblaenje, pokustvo, ostavljanje starih da sede umokrai ili izmetu a da se ne oiste, nedostatak pomagalakoja bi straije osobe inilemobilnijim, izoliranje i zakljuavanjeu sobama, nedostatak socijalnog kontakta, stimulusa kao tosu TV, radio, novine

DEFINICIJA PROBLEMA


14/32

Pritchard definieseksualno nasiljekao neprikladno diranje,milovanje, ljubljenje, oralni kontakt, genitalni kontakt,

penetriranje prstima, prisiljavanje na gledanje pornografskih

filmova

Ipak, u stranoj literaturi se navodi da kliniariimaju potekoada prepoznaju ovaj vid traumiranja starih osoba,tj.jouvek jezlostavljanje starih osoba slabo prepoznat javno zdravstveni

problem irom sveta. Definiu se barijere u otkrivanju,referisanju sa promocijom instrumenata za screening

zlostavljanja i protokole za referisanje, sa posebnim osvrtom

na zlostavljanje u domainstvima.

DEFINICIJA PROBLEMA


15/32

Izgled pacijenta, ponovljeni dolasci hitne pomoi zbog istihdijagnoza, proputene kontrole, sumnjiv fiziki nalaz ineubedljiva objanjenja povreda su indicije zlostavljanja.Ovome treba dodati nizak nivo higijene, pothranjenosti i

dehidrataciju.

DEFINICIJA PROBLEMA


16/32

INDIKATORIFIZIKO NASILJE

Modrice na oku, na rukama ili oko vrata; Masnice na zglobovima; Stalno ponavljanje neobjanjivih rana tj. povreda

na istim mestima;

Skrivanje povreda ili ignorisanje rana ili udneizjave o povredama;

Odbijanje da se po drugi put ode kod istoglekara ili u isto odeljenje (urgentnu jedinicu).


17/32

INDIKATORIEMOTIVNOI PSIHOLOKO NASILJE

Nekomunikativnost i zatvorenost;

Nerazuman strah i sumnjiavost;

Nedostatak zainteresovanosti za socijalnekontakte;

Hronini fiziki ili psihijatrijski zdravstveniproblemi;

Izbegavanje davanja odgovora na direktnopitanje.


18/32

INDIKATORIFINANSIJSKAZLOUPOTREBA

Nain ivota koji nije u skladu sa ekonomskimstatusom osobe;

Veliki rashodi sa bankovnih rauna; Sumnjivi potpisi na ekovima.


19/32

INDIKATORIZANEMARIVANJE

Gubitak teine;

Ekstremna e;

Dekubitalne rane; Depresivnost.


20/32

PRIMERI IZ PRAKSE

Ono to je mene nagnalo da razmiljam o ovoj temi suprimeri iz svakodnevne prakse:

A.S. leenod Parkinsonove bolesti i svih propratnih stanja,po smrti supruge ucenjivan za stan od strane roenogbrata, koji ga je smetaou bolnicu i kad ne treba. Sve je touticalo na njegovo psiho-fizikozdravlje.

P.B. je supruga tukla: on je bio nepokretan, a onapsihotina, te je prisilno smetena naom intervencijom ubolnicu.


21/32

M.C. je nakon insulta, na mom prvom pregledu bila uuasno loemstanju, nije se mogao uspostaviti kontakt,da bi nakon promene ene koja je vodila o njoj raunazatekli da pije kafu. U razgovoru sa erkom smo otkrili

da je prethodna ena davala nekontrolisano Bensedin.Zloupotreba ove vrste lekova je vrlo esta.

N.. je bio trvepljakeu toku koje su ga pretukli.

erka A.M. je bila vrlo brina za svoju majku, do

uznemiravanja lekara u kui da bi dobila savet. I samapsihijatrijski bolesnik, nije mogla da izdri nonabuenja,te je kanjavalamajku tipanjem.

PRIMERI IZ PRAKSE


22/32

Kao ilustracija zlostavljanja stare osobe u sudsko-psihijatrijskoj praksi je sluaj vetaenja poslovnesposobnosti F.R. koji je stigao do sudsko psihijatrijskih

odbora Beograda i Novog Sada; erka je bila rada dakoristi materijalna dobra oca, ali ne i da vodi rauna onjemu. Kada je zakljuiougovor o doivotnom izdravanjusa kominicom koja ga je lepo negovala, erka je prvopretukla oca, a zatim pokrenula postupak za oduzimanje

poslovne sposobnosti. F.R. je vraena oduzeta poslovna

sposobnost, ali je naalostubrzo preminuo. (Iskustva iz sredina gde se sistematski bave ovim

problemom su pokazala se da su primeri najbolji nainsenzibilizacije javnosti).

PRIMERI IZ PRAKSE


23/32

estaje pojava zlostavljanja nakon potpisivanja ugovorao doivotnomizdravanju.

Nakon organizovanja pomenutih skupova, pokualasam

da prikupim dokumenta koja se bave pravima starih inaina sankcionisanja zlostavljanja starih sa nadom daemo u budunosti razviti mehanizme njihoveprevencije.

PRIMERI IZ PRAKSE


24/32

ODGOVOR

U SAD je osnovan Nacionalni Komitet za prevenciju zlostavljanja

starih. Ozbiljnost pristupa ovom problemu se ogleda i u

pokrenutom asopisu, Jou rnal of Elder Abus e and Neglect,internacionalnog karaktera, koji izlazi 4 puta godinje u izdanju

Haworth Press-a (www. Haworth Press.com).

THE TORONTO DECLARATION ON THE GLOBAL

PREVENTION OF ELDER ABUSE

(NOVEMBER 17,2002)Poziv za akciju da se prevenira patnja starih osoba koje su

izloenebilo kom vidu zlostavljanja. Ova deklaracija ukazujena neophodnost zakonskih odrednica ovog problema.


25/32

KAKO JE POELOU NAOJ SREDINI?

U naojsredini odranasu tri tematska skupa:

1. Stari ljudi u mreizloupotreba i korupcije, organizovan od

strane Gerontolokog drutva Srbije, 28. marta 2002.godine, koji je pokazao veliku zainteresovanost za temu iraznolikost pristupa, sa negativnom konotacijom u dnevnim

novinama jer su navoeni konkretni primeri, a to sepokazalo najboljom praksom u podizanju svesti javnosti o

problemu u zemljama sa veimiskustvom.


26/32

2. Okrugli sto o zlostavljanju starih osoba u okviru SeminaraKliniki problemi gerontopsihijatrije, Klinike za psihijatrijuKBC Dr DragiaMiovi-Dedinje, 8. novembra 2002. godine,na kome su strunjaci razliitog profila (sociolog, sudija,advokat, neuropsihijatri, sudski medicinar) istakli uoeneprobleme i sloili se o neophodnosti polaznog dokumentaza sistematsko bavljenje ovom problematikom.

3. Obeleen je Meunarodni dan protiv zlostavljana starih,

15. jun 2007. godine i pokrenuto je istraivanje u naojsredini.

Na Institutu za sudsku medicinu zapoet je projekatpraenjazlostavljanja u porodici.

KAKO JE POELOU NAOJ SREDINI?


27/32

PROMENEREZULTATDOBROG ZAGOVARANJA

Dugogodinje nastojanje enskih nevladinihorganizacija da porodino nasilje uine drutevnovidljivim;

HumanaSa (mreaorganizacija civilnog drutvakojase zalaeza humanizaciju ivotnihuslova u starosti)sa vodeomulogom Crvenog krsta Srbije;

Politikavolja draveda u skladu sa meunarodnimstandardima izgradi mehanizme za suzbijanjei

zatiturtavanasilja u porodici.


28/32

DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE

NA PRAVA STARIJIH OSOBA

MEUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI OKVIRU SATARI N., MILIEVI-KALAI A., IGNJATOVIT.(2013) ,,OBESPRAVLJENI IZ NEZNANJA,Udruenje

graana,,Snaga prijateljstvaAmity, Beograd, str.10-26;

PETRUIN., TODOROVIN., VRAEVIM. (2012)NASILJE NAD STARIJIM OSOBAMA, Crveni krst Srbije,

Beograd, str. 34-43



29/32



DEKLARACIJA PRAVA I ODGOVORNOSTI STARIH

LJUDI IFA (The International Federat ion on Ageing)

usvojena na Generalnoj skuptini UN 1991. godine;

Osnovna postavka ove deklaracije je ,,Dodati ivotgodinama, koje su dodate ivotu osiguravajui svimstarim ljudima: nezavisnost, uee, negu,

samoostvarenje i dostojanstvo;



30/32

Savet za stare Vlade Republike Srbije je predloioStrategiju za sprovoenje nacionalnog plana akcija uoblasti starenja, koju je Vlada usvojila septembra 2006.

godine.

Bazirana je na Nacrtu Nacionalnog plana akcija u obezbeivanjusocijalne sigurnosti i humanizaciji ivotnihuslova u starosti uSrbiji, za period do 2022.godine, izraenod strane Gerontolokogdrutva Srbije, saglasan preporukama Druge Svetske SkuptineUN o starenju (Madrid, 2002),uvaavajuiosnovna opredeljenja istavove izloene u Meunarodnom planu akcija u oblasti starenja(Madrid, 2002) i u Evropskoj regionalnoj strategiji primene

meunarodnog plana akcija o starenju 2002. g., u Zakljunomdokumentu estog gerontolokog kongresa Jugoslavije (Vrnjakabanja, 2002) i Strategiji za smanjenje siromatvau Srbiji (Beograd,2003.)





31/32

NACIONALNA STRATEGIJA U OBLASTIMENTALNOG ZDRAVLJA I AKCIONI PLAN, usvojeni

januara 2007. godine, imaju deo posveen starima ibazira na analizi lokalnih potreba i preporukama Svetske

zdravstvene organizacije, Evropske Komisije zamentalno zdravlje, Internacionalne psihogerijatrijske

organizacije.

Pre svega je neophodno zaustaviti diskriminaciju pogodinama starosti, a vano je promovisati autonomijukao i mogunostinezavisnog ivljenja starih i omoguitinjihovo ueeu svim znaajnimasegmentima drutva.



MREA POMOI


32/32

MREA POMOIU LOKALNOJ ZAJEDNICI

Centri za pomo i podrku rtvama nasilja;

Doktor u domu zdravlja;

Centri za socijalni rad;

Nadlene u institucijama zdravstvene i socijalnezatite starijih;

Volonteri u lokalnoj zajednici (Crveni krst, ostale

NVO); Nadleni u policiji;

Sudstvo.

Documents

Nasilje Nad Starijim Osobama-1