Vesna Nikolić-Ristanović urednica

NASILJE U PORODICI U VOJVODINI

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polovaNovi Sad, 2010.

Ova publikacija objavljena je uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama.

Fond Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama je multilateralni mehanizam koji podržava napore vlada i nevladinih organizacija u zaustavljanju nasilja nad ženama i devojkama. Fond za zaustavljanje nasilja nad ženama je ustanovljen 1996. godine odlukom 50/166 Generalne skupštine UN, a po ovlašćenju sistema Ujedinjenih nacija

administrira ga Razvojni fond za žene pri Ujedinjenim nacijama (UNIFEM).

Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima/kama, i ne predstavljaju nužno stavove Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama, UNIFEM-a,

Ujedinjenih nacija ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN.

The United Nations Trust Fund in Support of Actions to Eliminate Violence against Women (UN Trust Fund) is a multi-lateral grant-making mechanism supporting country-level efforts of governments and non-governmental organizations to end violence against women and girls. Established in 1996 by General Assembly resolution 50/166, the UN Trust Fund is administered by the United Nations Development Fund for Women

(UNIFEM) on behalf of the United Nations system.

The views expressed in this publication are those of the authors, and do not necessarily represent the views of the UN Trust Fund, UNIFEM, the United Nations or any of its

affiliated organizations.

3

SADRŽAJ

Pred go vor .................................................................................... 5

Mr Sa nja Ćo pićO is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni: pred met, cilj i me tod ................................................................... 7

Ni ko la M. Pe tro vićOpis uzor ka ............................................................................... 13

Mr Sa nja Ćo pićPri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva .................................................................... 21

Ni ko la M. Pe tro vićRas pro stra nje nost na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni ........................ 25

Struk tu ra raz li či tih ob li ka na si lja ............................................................ 25Psi hič ko na si lje ....................................................................................... 28Pret nje fi zič kim na si ljem ........................................................................ 32Fi zič ko na si lje ......................................................................................... 38Sek su al no na si lje .................................................................................... 43Pro ga nja nje ............................................................................................ 47Na si lje u pri mar noj po ro di ci ................................................................... 51Za klju čak ................................................................................................ 52

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vićFak to ri ko ji uti ču na iz lo že nost že na na si lju u po ro di ci ............... 55

Fak to ri pret nji fi zič kim na si ljem .............................................................. 59Fak to ri fi zič kog na si lja ............................................................................ 63Fak to ri sek su al nog na si lja ...................................................................... 67Fak to ri pro ga nja nja ................................................................................ 70Uti caj na si lja u pri mar noj po ro di ci na na sil nič ko po na ša njei vik ti mi za ci ju u se kun dar noj po ro di ci .................................................... 74Za klju čak ................................................................................................ 75

Sadržaj4

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Lji lja na Stev ko vićKa rak te ri sti ke fi zič kog i sek su al nog na si lja u po ro di ci – ana li za po sled njeg slu ča ja na si lja .......................................................... 79

Ko su žr tve fi zič kog i sek su al nog na si lja i ka kvo na si lje su pre ži ve le? ....... 79Ka rak te ri sti ke na sil ni ka .......................................................................... 80Po sle di ce, na čin nji ho vog pre vla da va nja i po tre be žr ta va ....................... 82Upo zna tost bli skih oso ba s na si ljem ....................................................... 84Za što že ne ne na pu šta ju na sil ni ke?......................................................... 86Pri su stvo de ce na si lju nad že na ma i nji ho va vik ti mi za ci ja ....................... 89Za klju čak ................................................................................................ 91

Mr Sa nja Ćo pić Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vićNa si lje u po ro di ci u Voj vo di ni i dru štve na re ak ci ja ..................... 93

Obra ća nje žr ta va na si lja u po ro di ci dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma .............................................. 93Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la i svest že na o za kon skoj re gu la ti vi ........................................................................... 106Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la ........................................... 106Upo zna tost že na sa za kon skom re gu la ti vom o na si lju u po ro di ci .......... 110Upo zna tost sa či nje ni com da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo ................... 110Za klju čak .............................................................................................. 123

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićZa klju čak ................................................................................. 127Literatura ................................................................................ 131

55

Pred go vor

To kom po sled nje de ce ni je pred u zi ma ne su raz li či te me re i ak tiv no sti u po gle du su zbi ja nja na si lja nad že na ma. Du go go di šnja za la ga nja da se na si lje u po ro di ci pre po zna kao ozbi ljan dru štve ni pro blem i kr še nje ljud skih pra va že na, do ve la su do usta no vlja va-nja od go va ra ju ćeg za ko no dav nog (Kri vič ni za ko nik, Po ro dič ni za kon) i stra te škog okvi ra (Stra te gi ja za za šti tu od na si lja u po ro di ci i dru gih ob li ka rod no za sno va nog na si lja u AP Voj vo di ni). Vi dlji vi su i na po ri žen skih ne vla di nih or ga ni za ci ja, kao i vla di nih te la da se jav nost upo zna s pro ble mom na si lja nad že na ma i da se pro me ne uko re nje ni pa tri jar-hal ni sta vo vi ko ji ma se to le ri še na si lje nad že na ma ili se vi di pre sve ga kao pro blem ko ji po sto ji u pri vat noj sfe ri.

Me đu tim, iako smo sve sni ši ro ke ras pro stra nje no sti na si lja nad že na ma i ma da se s tim na si ljem sva ko dnev no su o ča va mo, još uvek ne ras po la že mo s do volj no po da ta ka na osno vu ko jih bi smo mo gli utvr di ti nje go ve pra ve raz me re i ka rak te ri sti ke. Is tra ži va-nja o to me vr lo su ret ka, a evi den ci ja ko ju vo de in sti tu ci je ne do volj no raz vi je na, či me se one mo gu ća va ce lo vit uvid u pro blem. Ne do sta tak po da ta ka umno go me ote ža va kre i-ra nje me ra i po li ti ka za su zbi ja nje na si lja u po ro di ci i za šti tu od nje ga, a one mo gu ća va i pra će nje od no sno pro ce nu efi ka sno sti me ra ko je se tre nut no spro vo de. Upra vo za to je Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, u sa rad nji s Vik ti-mo lo škim dru štvom Sr bi je, spro veo is tra ži va nje o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni. Pu bli ka-ci ja pred va ma pred sta vlja pr vo is tra ži va nje ta kve vr ste ko je je spro ve de no u Voj vo di ni i do no si ve o ma zna čaj ne po dat ke o pro ble mu ko ji zbog svo jih spe ci fič no sti pred sta vlja ve li ki is tra ži vač ki iza zov. Po red po da ta ka ko ji se od no se na uče sta lost na si lja i ko ji uka-zu ju na svu ozbilj nost pro ble ma i nje go vu ne pri hva tlji vu ras pro stra nje nost, is tra ži va nje do no si i po dat ke o fak to ri ma ko ji uti ču na iz lo že nost že na na si lju u po ro di ci, za tim ka-rak te ri sti ke fi zič kog i sek su al nog na si lja u po ro di ci, ali i dru štve nu re ak ci ju na na si lje u po ro di ci. Is tra ži va njem su ta ko đe ob u hva će na is ku stva že na ko je su pre tr pe le na si lje pri li kom obra ća nja dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma.

Ve ru je mo da će sa zna nja do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem pred sta vlja ti bi tan iz vor in for ma ci ja za sve ak te re ko ji ra de na spre ča va nju na si lja u po ro di ci i za šti ti od nje ga i da će omo gu ći ti da se sa gle da ju efek ti me ra ko je se tre nut no pred u zi ma ju na su zbi ja nju na si lja. Isto vre me no, na da mo se da će is tra ži va nje po slu ži ti kao osno va za do-no še nje no vih me ra i uvo đe nje no vih uslu ga ko je će bi ti u skla du s pri ro dom pro ble ma i u ve ćoj me ri od go va ra ti po tre ba ma že na ko je su pre tr pe le na si lje. U tom smi slu, ova pu-bli ka ci ja je na me nje na ši ro kom kru gu pro fe si o na la ca i pro fe si o nal ki ko ji ra de na su zbi-ja nju na si lja, bez ob zi ra na to da li su an ga žo va ni u dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma ili ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, oni ma ko ji do no se od lu ke i ko ji će mo ći da uti ču na ka rak ter me ra ko ja će dr ža va pred u zi ma ti, aka dem skoj za jed ni ci, a ta ko đe ve ru je mo da pred sta-vlja i dra go ce no sred stvo za in for mi sa nje jav no sti o pro ble mu na si lja u po ro di ci.

Is tra ži va nje je spro ve de no u okvi ru pro jek ta „Ka sve o bu hvat nom si ste mu za su-zbi ja nje na si lja nad že na ma u Voj vo di ni“, ko jim se do pri no si ostva ri va nju ci lje va de fi ni-

Predgovor6

sa nih Stra te gi jom za za šti tu od na si lja u po ro di ci i dru gih ob li ka rod no za sno va nog na si-lja u AP Voj vo di ni za pe riod od 2008. do 2012. go di ne, a ko ji po dr ža va Fond Uje di nje nih na ci ja za po dr šku ak ci ja ma za za u sta vlja nje su zbi ja nja na si lja nad že na ma. Pro je kat se spro vo di u sa rad nji s ne vla di nim or ga ni za ci ja ma – Vik ti mo lo škim dru štvom Sr bi je, Auto-nom nim žen skim cen trom, Eku men skom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom kao i Cen trom za so ci jal ni rad Som bor.

Po kra jin ski se kre tar

Mi ro slav Va sin

Mr Sanja Ćopić 7

Mr Sa nja Ćo pić

O is tra ži va nju

O is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni: pred met, cilj i me tod

Is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni, ko je je re a li zo va lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, pred sta vlja deo ši reg pro jek ta Ka sve o bu hvat nom si ste mu su zbi ja nja na si lja nad že­na ma u Voj vo di ni. No si lac ce lo kup nog pro jek ta je Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šlja-va nje i rav no prav nost po lo va, a po red Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, part ne ri u re a li za ci ji pro jekt nih ak tiv no sti je su i ne vla di ne or ga ni za ci je: Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja iz No vog Sa da, Auto nom ni žen ski cen tar iz Be o gra da i Cen tar za so ci jal ni rad Som bor. Is-tra ži va nje je fi nan si rao Fond UN za po dr šku ak ci ja ma pro tiv na si lja nad že na ma. Is tra ži va-nje či ji su re zul ta ti pred sta vlje ni u ovoj knji zi re a li zo va no je to kom 2009. go di ne.

Pred­met­i­cilj­is­tra­ži­va­nja

Is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni je za pred met ima lo na si lje nad že na ma u po ro di ci na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. Na si lje u po ro di ci je za po tre be ovog is tra ži va nja de fi ni sa no kao psi hič ko, fi zič ko i sek su al no na si lje ko je pre ma pu no let nim oso ba ma žen-skog po la vr še brač ni i van brač ni (sa da šnji i biv ši) dru go vi, čla no vi uže ili ši re po ro di ce (krv ni srod ni ci i srod ni ci po ta zbi ni), bez ob zi ra na to da li ži ve u istom do ma ćin stvu s nji ma ili ne, kao i oso be s ko ji ma de le isto do ma ćin stvo (stam be ni pro stor u ce li ni) bez ob zi ra na to da li su u srod stvu s nji ma ili ne (npr. po ro di ce ko je su pri mi le iz be gli ce ko je ni su nji ho vi ro đa ci, ali ne i sta na ri ko ji ži ve u iz najm lje noj so bi).1 Pri to me, pred met is tra-ži va nja bi lo je na si lje u po ro di ci ko je pre ma že na ma vr še oso be oba po la.

Ovim is tra ži va njem smo na sto ja li da sa zna mo u ko joj me ri su že ne u Voj vo di ni ugro že ne na si ljem u po ro di ci.2 Ta ko je osnov ni cilj is tra ži va nja bio do la že nje do sa zna nja o ras pr o stra nje no sti, struk tu ri i ka rak te ri sti ka ma na si lja u po ro di ci nad že na ma u Voj vo-di ni. Pri to me smo na sto ja li da do đe mo do po da ta ka ka ko o part ner skom na si lju, ta ko i o dru gim vi do vi ma na si lja, po seb no na si lju pre ma sta rim li ci ma i na si lju ro di te lja pre ma pu no let nim ćer ka ma, kao i o dru gim ob li ci ma na si lja ko ji se ja vlja ju u okvi ru po ro di ce.

1 Slič na de fi ni ci ja čla na po ro di ce pri hva će na je u Po ro dič nom za ko nu Re pu bli ke Sr bi je (član 197 st. 3). Slu žbe ni gla snik RS br. 18/2005.

2 Iako nam to ni je bio pri mar ni cilj, ovim is tra ži va njem smo po ku ša li da do đe mo i do po da-ta ka o even tu al noj ugro že no sti mu ška ra ca po ro dič nim na si ljem. Zbog to ga je za be le žen i sva ki slu čaj zlo sta vlja nja mu škog čla na po ro di ce ko ji bi is pi ta ni ce na ve le.

O istraživanju8

Uz to, is tra ži va nje je za cilj ima lo do la že nje do sa zna nja o ob li ci ma dru štve nog re a go va nja na na si lje u po ro di ci u Voj vo di ni. S tim u ve zi is pi ti va li smo da li se i u ko joj me ri že ne-žr tve na si lja u po ro di ci obra ća ju dr žav nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma (po seb no po li ci ji, su do vi ma, cen tri ma za so ci jal ni rad i me di cin skim usta no va ma), kao i ne vla di-nim or ga ni za ci ja ma, za po moć, kao i da li su i u ko joj me ri za do volj ne ra dom ovih slu žbi i od no som pre ma nji ma. Uz to, is pi ti va li smo i na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje u po ro di ci i mo gu ća prav na i dru ga re še nja ovog pro ble ma.

Ovim is tra ži va njem smo, ta ko đe, na sto ja li da do đe mo do sa zna nja o upo zna to sti že na s po sto ja njem i ak tiv no sti ma slu žbi ko ji ma mo gu da se obra te za po moć na kon pre ži vlje nog na si lja. Naj zad, je dan od ci lje va is tra ži va nja bio je i do la že nje do sa zna nja o uzro ci ma, od no sno, fak to ri ma ko ji do pri no se ja vlja nju na si lja u po ro di ci. S tim u ve zi po-seb no smo is pi ti va li uti caj eko nom skih fak to ra, ra ta i na si lja u pri mar noj po ro di ci žr tve i na sil ni ka na ja vlja nje na si lja u po ro di ci.

Me tod

Is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni spro ve de no je po is toj me to do lo gi ji kao i is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Sr bi ji ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je spro ve lo 2001. go di ne (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002). Po da ci su pri ku plja ni pu tem fa ce­to­fa ce in ter vjua. Za pri ku plja nje po da ta ka ko ri šće na je an ke ta o vik ti mi za ci ji, ko ja pred sta vlja naj po u zda ni ju i naj če šće ko ri šće nu teh ni ku za pri ku plja nje po da ta ka o tam noj broj ci kri mi na li te ta (ne pri-ja vlje ni ili pri kri ve ni kri mi na li tet), ko ja je kod na si lja u po ro di ci po seb no iz ra že na. An ke ta o vik ti mi za ci ji je kom bi no va na s fe mi ni stič kim na či nom vo đe nja in ter vjua, ko ji de lu je osna žu ju će i pod sti caj no na že ne da go vo re o svom is ku stvu vik ti mi za ci je. Kom bi na ci ja an ke te o vik ti mi za ci ji s fe mi ni stič kom me to do lo gi jom sma tra se naj po u zda ni jim na či nom da se do đe do vi so kog ste pe na ot kri va nja slu ča je va na si lja u po ro di ci, o ko me že ne ina če te ško pri ča ju dru gim oso ba ma, uklju ču ju ći tu i is tra ži va če, od no sno is tra ži va či ce.

Kao in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka ko ri sti li smo upit nik. Nje go vu osno vu je pred sta vljao upit nik ko ji je ko ri šćen u is tra ži va nju 2001. go di ne, s tim što je on ovom pri-li kom zna čaj no una pre đen, pri la go đen pro me na ma u dru štve nim od go vo ri ma do ko jih je do šlo u me đu vre me nu, i pro ši ren pi ta nji ma u ve zi s pro ga nja njem. Na taj na čin obez-be đe na je upo re di vost re zul ta ta ova dva is tra ži va nja, uz isto vre me no una pre đi va nje i pri la go đa va nje upit ni ka.

Upit nik se sa sto jao od pet ce li na:1. op šti po da ci o is pi ta ni ci (so ciode mo graf ski i so cioeko nom ski po da ci),2. po da ci o vik ti mi za ci ji u sop stve noj ili dru gim po ro di ca ma (po da ci o psi hič kom, fi-

zič kom i sek su al nom na si lju, kao i o pret nja ma fi zič kim na si ljem i o pro ga nja nju),3. po da ci o po sled njem pre tr plje nom fi zič kom ili sek su al nom na si lju,4. po da ci o na si lju u pri mar noj po ro di ci, i to ka ko u po ro di ci is pi ta ni ce, ta ko i u po-

ro di ci na sil ni ka, 5. mi šlje nje o za kon skoj re gu la ti vi i dru gim ob li ci ma re a go va nja dru štva na na si lje u

po ro di ci.

Na kra ju in ter vjua, is pi ta ni ca ma je osta vlje no pro sto ra da iz ne su svo je ko men ta re i su ge sti je u ve zi s te mom is tra ži va nja. Ta ko đe je omo gu će no i an ke tar ka ma da no ti ra ju svo-je ko men ta re u ve zi sa sva kom po je di nom is pi ta ni com i in ter vju om ko ji je vo đen s njom.

Upit nik ko ji smo ko ri sti li kao in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka po ka zao se kao iz u zet no po uz dan. Na i me, sva ki od na pred na ve de nih de lo va in stru men ta, kao i in stru-ment u ce li ni pre la zio je Kron ba ho vu al fu 0.9. Dru gim re či ma, uko li ko bi se isti ovaj

Mr Sanja Ćopić 9

in stru ment ko ri stio za pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci nad ne kim dru gim is pi-ta ni ca ma na pod ruč ju Voj vo di ne, uz pri me nu istog me to do lo škog pri stu pa, ve ro vat no ća da bi se do šlo do istih re zul ta ta je ste pre ko 90%.

Obu­ka­an­ke­tar­ki

Na pri ku plja nju po da ta ka bi lo je an ga žo va no 14 an ke tar ki3 iz me sta ko ja su cen tri okru ga u ko ji ma su pri ku plja ni po da ci. Ono što se či ni va žnim za spro vo đe nje is tra ži va nja o ova ko ose tlji voj te mi je ste či nje ni ca da se pri li kom oda bi ra an ke tar ki vo di lo ra ču na o to me da to bu du že ne ko je su ak ti vist ki nje žen skih gru pa ili dru gih ne vla di nih or ga ni za ci-ja, od no sno že ne ko je su na dru gi na čin sen zi bi li sa ne u po gle du pred me ta is tra ži va nja.4 Uz to, pre za po či nja nja ra da na te re nu, sve an ke tar ke su pro šle jed no dnev nu obu ku.5 Obu ka an ke tar ki se sma tra ključ nom za re a li za ci ju is tra ži va nja, jer od nje umno go me za vi si tač nost i po u zda nost do bi je nih po da ta ka, obez be đu je se lak še pri sta ja nje že na da otvo re no go vo re o na si lju ko je tr pe, a ujed no se uma nju je broj od bi ja nja i pre ki nu tih in ter vjua (Ol lus i Ne va la, 2005: 27).

To kom obu ke, an ke tar ke su se upo zna le s pred me tom, ci ljem i me to dom is tra ži-va nja na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni, s re zul ta ti ma is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Sr bi-ji, ko je je pri me nom istog me to do lo škog pri stu pa 2001. go di ne spro ve lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je,6 i prak tič nim is ku stvi ma u ve zi s pri ku plja njem po da ta ka o ovoj te mi. Ta ko đe su se upo zna le sa osnov nim po stav ka ma fe mi ni stič kog is tra ži va nja. S tim u ve zi, po se ban ak ce nat sta vljen je na ak tiv no slu ša nje, usme ra va nje raz go vo ra, ali uz odr ža-va nje kon tro le, od su stvo hi je rar hij skog od no sa na re la ci ji an ke tar ka-is pi ta ni ca, osna ži-va nje i in for mi sa nje is pi ta ni ce, na čin is pi ti va nja o sek su al nom na si lju i be le že nje lič nog is ku stva sa me an ke tar ke.

Ta ko đe, an ke tar ke su do bi le ja sne in struk ci je u po gle du oda bi ra do ma ćin sta va i is pi ta ni ca s ko ji ma će vo di ti in ter vjue, vo đe nja ra ču na o bez bed no sti is pi ta ni ca i sop-stve noj bez bed no sti, kao i o po stu pa nju u slu ča ju da je is pi ta ni ca žr tva po ro dič nog na-si lja ko joj su po treb ni po moć i po dr ška.

For­mi­ra­nje­uzor­ka

U na sto ja nju da uzo rak bu de što re pre zen ta tiv ni ji, pri li kom nje go vog od re đi va nja uze ta su u ob zir me sta s naj ve ćim bro jem sta nov ni ka pre ma po pi su iz 2002. go di ne, i to iz sva kog od uprav nih okru ga na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. Uzo rak za sva ki okrug od re đen je sra zmer no bro ju sta nov ni ka u nje mu.

3 Je le na Mi loj ko vić, Iva na Milj ko vić i Stan ka Jan ko vić (No vi Sad), Ma ri ja Ku zma no vić (Srem-ska Mi tro vi ca), Lji lja na Stev ko vić i Je le na Di mi tri je vić (Pan če vo), Oli ve ra Ke kić i Bi lja na Ili čić (Ki kin da), Ru ži ca Ni ko lić i Ka ta ri na Dmi truk (Som bor), Ma ri ja Ku ru čev i Sa nja Ko so (Zre nja nin), Ma ri ca Stan kić i Ka ta ri na Kor po na ić (Su bo ti ca).

4 O oda bi ru an ke tar ki ka da su u pi ta nju is tra ži va nja na si lja nad že na ma vi de ti vi še u: Ol lus i Ne va la, 2005: 27.

5 Obu ku an ke tar ki su re a li zo va le prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić, mr Sa nja Ćo pić i Iva na Vi da ko vić.

6 Re zul ta ti tog is tra ži va nja ob ja vlje ni su u: Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002.

O istraživanju10

Ta be la 1. Broj is pi ta ni ca u za vi sno sti od me sta bo rav ka

Okrug Broj Pro ce nat

Ju žno bač ki okrug (No vi Sad) 122 23.6 %

Se ver no bač ki okrug (Su bo ti ca) 70 13.6 %

Sred nje ba nat ski okrug (Zre nja nin) 82 15.9 %

Ju žno ba nat ski okrug (Pan če vo) 70 13.6 %

Za pad no bač ki okrug (Som bor) 62 12 %

Srem ski okrug (Srem ska Mi tro vi ca) 60 11.6 %

Se ver no ba nat ski okrug (Ki kin da) 50 9.7 %

Ukup no 516 100 %

Pri li kom od re đi va nja uzor ka u okvi ru sva kog okru ga, vo di lo se ra ču na o to me da bu du ob u hva će ne grad ske i se o ske sre di ne. An ke tar ke su do bi le in struk ci je u po gle du ukup nog bro ja in ter vjua ko je tre ba da oba ve u sva kom od na ve de nih gra do va, s jed ne, i se li ma ko ja se na la ze u nji ho voj ne po sred noj bli zi ni, sa dru ge stra ne, a shod no bro ju sta nov ni ka u grad skoj i se o skoj sre di ni. Osim to ga, an ke tar ke su mo ra le da vo de ra ču na da u gra do vi ma bu du za stu plje ni cen tral ni i pe ri fer ni de lo vi.

Pri li kom pri ku plja nja po da ta ka an ke tar ke su ima le pre ci zne in struk ci je o to me na ko ji na čin u gra du, od no sno se lu, tre ba da oda be ru do ma ćin stvo, a po tom i is pi ta ni cu unu tar do ma ćin stva s ko jom će vo di ti in ter vju.

Pr vi ko rak u oda bi ru is pi ta ni ca sa sto jao se u to me da na su mi ce iza be ru ku će ili zgra de, a u zgra da ma sta no ve i to u cen tral nim i pe ri fer nim de lo vi ma gra da ili se la. Ka-da oda be ru do ma ćin stvo, tre ba lo je da za mo le za in te r vju pu no let nu žen sku oso bu ko ja ži vi u tom do ma ćin stvu. U slu ča ju da u do ma ćin stvu ži vi vi še pu no let nih žen skih oso ba, za in ter vju je tre ba lo za mo li ti že nu ko joj je ro đen dan pr vi na re du. Uko li ko pu no let na žen ska oso ba či ji je ro đen dan pr vi na re du ni je kod ku će ili ne že li da raz go va ra, tre ba-lo je za mo li ti za raz go vor dru gu pu no let nu žen sku oso bu iz istog do ma ćin stva. Ta ko đe, an ke tar ke su do bi le in struk ci ju da po ku ša ju da us po sta ve kon takt s po ten ci jal nom is-pi ta ni com i oba ve in ter vju s njom, pa uko li ko po ten ci jal na is pi ta ni ca ni je u mo guć no sti da raz go va ra u tom mo men tu, tre ba lo je osta vi ti pro sto ra da se do go vo ri ne ko dru go vre me, a mo žda i me sto ka ko bi se in ter vju oba vio. Na taj na čin smo na sto ja li da ko li ko je mo gu će sma nji mo broj od bi ja nja.

U jed nom objek tu (ku ći ili zgra di) mo gla je da bu de in ter vju i sa na sa mo jed na že-na. Uko li ko, pak, u do ma ćin stvu ko je je oda bra no ni je bi lo po ten ci jal ne is pi ta ni ce ili je po ten ci jal na is pi ta ni ca od bi la da raz go va ra, an ke tar ke su ima le in struk ci ju da oda be ru dru gu is pi ta ni cu u istom ili su sed nom objek tu.

Ta ko đe, pri li kom pra vlje nja uzor ka za sva ki po je di ni okrug vo đe no je ra ču na o to me da on oba ve zno ob u hva ti na ci o nal no sti ko je su u nje mu naj broj ni je. Uz to, u uzo-rak je na mer no bi lo uklju če no 20 Rom ki nja s te ri to ri je No vog Sa da i oko li ne, ka ko bi se osi gu ra lo da i one bu du ob u hva će ne is tra ži va njem. Ka ko bi se olak ša lo pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci me đu Rom ki nja ma i do bi li što ve ro do stoj ni ji od go vo ri, za in ter vjue s nji ma bi la je an ga žo va na an ke tar ka ko ja je ta ko đe Rom ki nja. An ke tar ke su do bi le in struk ci ju da vo de ra ču na i o rav no mer noj za stu plje no sti že na svih do bi, ka ko bi i sta ro sna struk tu ra uzor ka bi la što ujed na če ni ja.7

7 An ke tar ka ma je da ta in struk ci ja da in ter vjue vo de to kom raz li či tih de lo va da na ka ko bi se u uzor ku na šle is pi ta ni ce iz svih sta ro snih ka te go ri ja.

Mr Sanja Ćopić 11

Uzo rak ko ji je for mi ran na ovaj na čin mo že se sma tra ti sa mo de li mič no slu čaj nim, ali smo se na nje ga sve sno opre de li li, ima ju ći u vi du is ku stva iz slič nih is tra ži va nja u Sr bi ji i dru gim ze mlja ma. Na i me, na osno vu is ku sta va iz pret hod nih is tra ži va nja zna li smo da je zbog ve li kog bro ja od bi ja nja ne mo gu će do bi ti re pre zen ta ti van uzo rak. Upra vo sto ga, od lu či li smo se za me to do lo ški pri stup ko ji ga ran tu je mak si mal nu re pre zen ta tiv nost i u uslo vi ma vi so kog ni voa od bi ja nja.

Pri­ku­plja­nje­po­da­ta­ka

Po da ci su pri ku plja ni u pe ri o du od 1. ma ja do 1. ju la 2009. go di ne. In ter vjui su vo đe ni sa ukup no 516 že na iz se dam gra do va (No vi Sad, Su bo ti ca, Zre nja nin, Pan če vo, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca i Ki kin da) i 40 se la na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. In ter vjui sa is-pi ta ni ca ma su u pro se ku tra ja li 45 mi nu ta.

Ima ju ći u vi du ose tlji vost te me, a u ci lju sma nje nja ri zi ka od od bi ja nja, is tra ži va nje je po ten ci jal nim is pi ta ni ca ma na sa mom po čet ku pred sta vlje no kao deo ši reg pro jek ta či ji je no si lac Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, a ko je ima za cilj una pre đi va nje po lo ža ja i za šti te že na u Voj vo di ni. Ta ko đe, an ke tar ke su po-ten ci jal nim is pi ta ni ca ma mo gle da da ju bro je ve te le fo na Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, ka ko bi mo gle da pro ve re in for ma ci je u ve zi sa is tra ži va njem.

Kada je reč o pri ku plja nju po da ta ka, po treb no je is ta ći da je po seb na pa žnja bi la po sve će na pi ta nju bez bed no sti an ke tar ki. U tom smi slu, an ke tar ke su do bi le in struk ci ju da ne idu u de lo ve gra da ili se la u ko ji ma se ne ose ća ju bez bed no. Ta ko đe, uko li ko vra ta ku će ili sta na otvo ri mu ška oso ba, su ge ri sa no je da ne ula ze u do ma ćin stvo ako pret-hod no ne vi de da li u do ma ćin stvu ima i ne ka žen ska oso ba.

To kom vo đe nja in ter vjua, an ke tar ke su mo ra le da vo de ra ču na i o bez bed no sti is pi ta ni ca. One su do bi le od go va ra ju će in struk ci je ka ko da po stu pa ju u slu ča ju da raz-go va ra ju sa že nom ko ja još uvek tr pi na si lje, pa se do go di da na sil nik ili ne ki dru gi član do ma ćin stva uđe u pro sto ri ju u ko joj se vo di in ter vju. U tom slu ča ju, an ke tar ka ma je re-če no da po ku ša ju da pre đu na pi ta nja ko ja su ne ka vr sta za me ne i ko ja ne ot kri va ju šta je pra vi pred met is tra ži va nja (na pri mer, po ve sti raz go vor o re pro duk tiv nom zdra vlju, de ci, deč jim vr ti ći ma, do je nju i slič no). Ta ko đe, u ta kvim okol no sti ma tre ba lo je pro ce-ni ti da li da se in ter vju na sta vi ili da se po la ko okon ča, pa ka sni je po no vo kon tak ti ra ti sa is pi ta ni com ka ko bi se za vr šio in ter vju uko li ko je to mo gu će.

Kao i is tra ži va nje na si lja u po ro di ci u Sr bi ji, ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je spro-ve lo 2001. go di ne, i is tra ži va nje po ro dič nog na si lja u Voj vo di ni ima lo je ak ci o ni ka rak ter, što je ujed no i jed na od va žnih ka rak te ri sti ka fe mi ni stič kih is tra ži va nja. Ak ci o ni ka rak ter is tra ži va nja ogle dao se u na sto ja nju da de lu je mo u prav cu po di za nja sve sti že na o na si lju u po ro di ci, ali i da ih in for mi še mo o to me ko me i na ko ji na čin mo gu da se obra te uko li ko su vik ti mi zi ra ne ovim vi dom na si lja ili se na si lje de ša va ne ko me iz nji ho vog okru že nja, a ko me bi one že le le da po mog nu. U tom ci lju, an ke tar ke su de li le is pi ta ni ca ma in for ma tiv ni ma te ri jal i bro je ve te le fo na slu žbi ko ji ma mo gu da se obra te za po moć u svom me stu ili ne-po sred noj oko li ni (na pri mer, te le fo ne po li cij skih upra va i sta ni ca, cen ta ra za so ci jal ni rad, zdrav stve nih slu žbi, ne vla di nih or ga ni za ci ja i slič no), te le fon slu žbe za žr tve Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je VDS in fo i po dr ška žr tva ma, kao i dru ge ma te ri ja le ne vla di nih or ga ni za ci ja ko ji su nam bili do stup ni. Ta kvim po stu pa njem je ujed no iz beg nu to de lo va nje an ke tar ki kao sa vet ni ca, jer im je i to kom obu ke skre nu ta pa žnja da one tre ba is pi ta ni ca ma da pru že po treb ne in for ma ci je, ali ne i da im da ju sa ve te.

O istraživanju12

Sa dru ge stra ne, i sam pro ces in ter vju i sa nja je imao osna žu ju ći ka rak ter za is pi-ta ni ce. Ta ko su ne ke is pi ta ni ce ose ti le olak ša nje što su ne ko me is pri ča le svo je is ku stvo u ve zi s na si ljem ko je su tr pe le, ose ti le su se sna žni jim i za do volj nim jer ih je ne ko sa-slu šao, a pri to me ih ni ko ni je op tu ži vao za ono što im se do go di lo. Me đu tim, po je di ne is pi ta ni ce, žr tve po ro dič nog na si lja, na ve le su da im je dra go što su svo je is ku stvo po de-li le s ne kim, ali isto ta ko da bi im bi lo lak še da ni su mo ra le da ver ba li zu ju svo je is ku stvo, već da su sa mo mo gle sa me da po pu ne upit nik. U ne ko li ko slu ča je va is pi ta ni ce su čak i za mo li le da sa me po pu ne upit nik, pa su im an ke tar ke iza šle u su sret.

Naj zad, rad na pri ku plja nju po da ta ka pred sta vlja zna čaj no is ku stvo i sa mim an-ke tar ka ma. Iako je me đu nji ma bi lo onih ko je su ima le ra ni je is ku stvo u ra du sa že na ma žr tva ma na si lja, za ve ći nu njih je ovo ipak bi lo no vo is ku stvo, ko je će, na da mo se, bi ti od zna ča ja za nji hov da lji rad na pla nu su prot sta vlja nja na si lju nad že na ma jer su ma-hom sve na ne ki na čin uklju če ne u to. Ima ju ći to u vi du, ovo is tra ži va nje je, kao i dru ga fe mi ni stič ka is tra ži va nja, za cilj ima lo „me nja nje onih ko ji se is tra žu ju, is tra ži va ča i dru-štve nog od go vo ra“ na na si lje nad že na ma u po ro di ci (Kon stan ti no vić-Vi lić, Ni ko lić-Ri sta-no vić i Ko stić, 2009: 85).

Za ob ra du do bi je nih po da ta ka ko ri šćen je pro gram SPSS 17.0. Po da ci su ob ra đe ni de skrip tiv nom sta ti sti kom, Hi-kva drat te stom i Pir so no vom ko re la ci jom. Po red kvan ti ta-tiv ne, ra đe na je i kva li ta tiv na ana li za od go vo ra na ma nji broj otvo re nih pi ta nja.

Is tra ži va njem je ru ko vo di la prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić, dok je rad an ke tar ki na te re nu ko or di ni ra la mr Sa nja Ćo pić. Za unos i ob ra du po da ta ka bio je za du žen Ni ko la Pe tro vić, a Ja smi na Ni ko lić je bi la ad mi ni stra tiv na asi stent ki nja.

Nikola M. Petrović 13

Ni ko la M. Pe tro vić

Opis uzor ka

Kao što je već po me nu to, is pi ta no je 516 pu no let nih že na s te ri to ri je AP Voj vo di-ne. Ka ko bi či ta o ci mo gli da stek nu uvid u to ko su bi le na še is pi ta ni ce, u ovom odelj ku bi će pri ka za ni po da ci o nji ma gru pi sa ni po od re đe nim ka te go ri ja ma u za vi sno sti od ka-rak te ri sti ka is pi ta ni ca ko je su pro ce nje ne kao re le vant ne i za be le že ne.

So ci o de mo graf ske ka rak te ri sti ke

Tip­na­se­lja

Is pi ti va njem je ob u hva će no 167 is pi ta ni ca iz se o ske sre di ne (32.4%) i 349 is pi ta-ni ca iz grad ske sre di ne (67.6%). Taj od nos je sli čan i ka da se okru zi u ko ji ma je ra đe no is tra ži va nje po sma tra ju za seb no, iako ima ma lih va ri ja ci ja. U se ver no ba nat skom okru gu je od nos is pi ta ni ca iz se la i gra da bio 40% – 60%, u ju žno bač kom okru gu 21.3% – 78.7%, dok se u osta lim okru zi ma taj od nos kre tao od 30.6% do 37.8% u se li ma, do 62.2% – 69.4% u gra do vi ma.

Ta be la 1. Broj is pi ta ni ca u za vi sno sti od me sta bo rav ka i ti pa na se lja

OkrugTip na se lja

Se lo GradBroj Pro ce nat Broj Pro ce nat

Ju žno bač ki okrug (No vi Sad) 26 21.3 % 96 78.7 %

Se ver no bač ki okrug (Su bo ti ca) 26 37.1 % 44 62.9 %

Sred nje ba nat ski okrug (Zre nja nin) 31 37.8 % 51 62.2 %

Ju žno ba nat ski okrug (Pan če vo) 26 37.1 % 44 62.9 %

Za pad no bač ki okrug (Som bor) 19 30.6 % 43 69.4 %

Srem ski okrug (Srem ska Mi tro vi ca) 19 31.7 % 41 68.3 %

Se ver no ba nat ski okrug (Ki kin da) 20 40 % 30 60 %

Opis uzorka14

Sta rost

Naj za stu plje ni ju sta ro snu ka te go ri ju u uzor ku či ni le su is pi ta ni ce od 33 do 40 go-di na sta ro sti (20.5%). Sle de is pi ta ni ce u do bu od 49 do 56 go di na (17.6%), za tim one sta ro sti iz me đu 41 i 48 go di na (17.1%). Is pi ta ni ce od 26 do 32 go di ne či ne 14.9% uzor ka, a naj mla đe, uz ra sta 18-25 go di na – 11.4% uzor ka. S dru ge stra ne, naj sta ri je is pi ta ni ce u uzor ku, ko je ima ju pre ko 65 go di na sta ro sti, či ne 9.5% uzor ka, dok su is pi ta ni ce u do bu od 57 do 65 go di na naj ma lo broj ni je i či ne 8.9% od ukup nog uzor ka is pi ti va nih že na.

Ta be la 2. Sta rost is pi ta ni ca

Sta rost is pi ta ni ca Broj Pro ce nat

18-25 go di na 59 11.4 %

26-32 go di na 77 14.9 %

33-40 go di na 106 20.5 %

41-48 go di na 88 17.1 %

49-56 go di na 91 17.6 %

57-65 go di na 46 8.9 %

Pre ko 65 go di na 49 9.5 %

Ukup no 516 100 %

Brač­ni­i­po­ro­dič­ni­sta­tus

Sko ro po lo vi na (47.5%) is pi ta ni ca ži vi u brač noj za jed ni ci, a 8.5% njih u van brač-noj za jed ni ci, što zna či da ukup no 56% is pi ta ni ca ži vi sa in tim nim part ne rom. Je dan deo is pi ta ni ca (16.3%) ži veo je sa part ne rom, ali sa da ži ve raz dvo je no ili je do šlo do raz vo da. Udo vi ce či ne 10.7% uzor ka, a ne u da te že ne 17.1%.

Ta be la 3. Brač ni sta tus is pi ta ni ca

Brač ni sta tus Broj Pro ce nat

Uda ta 245 47.5 %

Ži vi u van brač noj za jed ni ci 44 8.5 %

Raz ve de na ili raz dvo je na 84 16.3 %

Udo vi ca 55 10.7 %

Ne u da ta ili ne ži vi s part ne rom 88 17.1 %

Ukup no 516 100 %

Na pi ta nje da li ima ju de cu, 382 is pi ta ni ce (74%), to jest ve ći na, da le su po tvr dan od go vor. Ka da je u pi ta nju uz rast de ce, 39.5% is pi ta ni ca ima ma lo let nu de cu, 50.3% pu no let nu, a 10.2% i ma lo let nu i pu no let nu. Od is pi ta ni ca ko je ima ju de cu, naj ve ći broj ima dvo je de ce (55%). Jed no de te ima 33.5% is pi ta ni ca, tro je 8.1%, dok vi še od tro je de ce ima 3.4%.

Nikola M. Petrović 15

Ta be la 4. Broj de ce

Broj de ce Broj Pro ce natJed no 128 33.5 %Dvo je 210 55 %Tro je 31 8.1 %Vi še od tro je 13 3.4 %Ukup no 382 100 %

Obra­zo­va­nje

Oko po lo vi ne (50.6%) is pi ta ni ca za vr ši lo je sred nju ško lu ili gim na zi ju, a 24% is pi-ta nih že na je za vr ši lo fa kul tet. Osnov nu ško lu je za vr ši lo 15.9% is pi ta ni ca, a 4.7% is pi ta-ni ca je pre ki nu lo po ha đa nje pre na vr še nih 8 raz re da. Vr lo je ma lo onih is pi ta ni ca ko je ni su uop šte išle u ško lu (3.3%), kao i onih ko je su ma gi stri ra le ili dok to ri ra le (1.6%).

Ta be la 5. Obra zov ni sta tus is pi ta ni ca

Obra zo va nje Broj Pro ce nat

Bez obra zo va nja 17 3.3 %

Ne za vr še na osnov na ško la 24 4.7 %

Osnov na ško la 82 15.9 %

Sred nja ško la ili gim na zi ja 261 50.6 %

Vi ša ško la ili fa kul tet 124 24 %

Ma gi stra tu ra ili dok to rat 8 1.6 %

Ukup no 516 100 %

Na­ci­o­nal­nost

Vi še od po lo vi ne uzor ka či ni le su is pi ta ni ce srp ske na ci o nal no sti (58.7%), za tim sle de is pi ta ni ce ma đar ske (14.7%), hr vat ske (8.3%) i rom ske (7.4%) na ci o nal no sti. Osta le na ci o nal ne gru pe za stu plje ne u uzor ku broj ča no ne pre la ze 2% od ukup nog uzor ka.

Ta be la 6. Na ci o nal na pri pad nost is pi ta ni ca

Na ci o nal nost is pi ta ni ce Broj Pro ce nat

Srp ki nja 303 58.7 %

Ma đa ri ca 76 14.7 %

Hr va ti ca 43 8.3 %

Rom ki nja 38 7.4 %

Bu njev ka 10 1.9 %

Slo va ki nja 8 1.6 %

Ru mun ka 8 1.6 %

Ju go slo ven ka 6 1.2 %

Mu sli man ka / Bo šnja ki nja 5 1 %

Ru sin ka 4 0.8 %

Opis uzorka16

Na ci o nal nost is pi ta ni ce Broj Pro ce nat

Al ban ka 3 0.6 %

Ma ke don ka 2 0.4 %

Cr no gor ka 2 0.4 %Je vrej ka 1 0.2 %Ukra jin ka 1 0.2 %Neo pre de lje na 6 1.2 %Ukup no 516 100 %

Na pi ta nje da li je ne ki član nji ho ve po ro di ce raz li či te na ci o nal no sti u od no su na njih, 40.3% is pi ta ni ca da lo je po tvr dan od go vor, a 59.7% od ri čan. Utvr đe no je da je u 139 slu ča je va sa da šnji ili biv ši muž od no sno part ner raz li či te na ci o nal no sti od is pi ta ni ce. U 54 slu ča ja to je je dan od ro di te lja, u 45 slu ča je va zet ili sna ha, a u 13 slu ča je va de te is pi ta ni ce. U 30.3% slu ča je va ka da u po ro di ci po sto ji oso ba raz li či te na ci o nal no sti u od-no su na is pi ta ni cu utvr đe no je da u po ro di ci ima vi še ta kvih oso ba.

So ci o e ko nom ske ka rak te ri sti ke

Ma­te­ri­jal­ne­pri­li­ke

Sko ro po lo vi na is pi ta ni ca (49.6%) na la zi se u rad nom od no su ili oba vlja ne ki po-sao za ko ji su pla će ne. Ne za po sle no je 83 is pi ta ni ce (16.1%), a 14 je na pri nud nom od-mo ru (2.7%). U pen zi ji je 76 is pi ta ni ca (14.7%), a njih 60 su do ma ći ce (11.6%). Sred nju ško lu ili fa kul tet po ha đa 27 is pi ta ni ca (5.2%).

Ta be la 7. Rad ni sta tus is pi ta ni ca

Rad ni sta tus Broj Pro ce nat

Za po sle na 256 49.6 %

Ne za po sle na, tra žim po sao 83 16.1 %

Na pri nud nom od mo ru, ste čaj na rad ni ca 14 2.7 %

Do ma ći ca 60 11.6 %

Pen zi o ner ka 76 14.7 %

Stu dent ki nja ili uče ni ca 27 5.2 %

Ukup no 516 100 %

Do sta is pi ta ni ca je pro ce ni lo svo je ma te ri jal no sta nje u pro te klih de set go di na kao na iz me nič no do bro i lo še (40.9%). Pro ce nu da je nji ho vo sta nje sta bil no lo še da lo je 9.9% is pi ta ni ca, a 11% is pi ta ni ca iz ja vi lo je da je nji ho vo sta nje u pro ce su stal nog po-gor ša nja. Je dan broj is pi ta ni ca (13.6%) tvr di da se ma te ri jal no sta nje nji ho vih po ro di ca po gor ša lo u po sled nje vre me. Pre ma to me, ma te ri jal no sta nje po ro di ca 34.5% is pi ti va-nih že na tre nut no je lo še.

Če tr de set jed na is pi ta ni ca (7.9%) iz ja vi la je da se si tu a ci ja u po gle du ma te ri jal nog sta nja po pra vi la, de vet is pi ta ni ca (1.7%) iz ja vi lo je da je ma te ri jal no sta nje uvek bi lo oko pro se ka, a 77 (14.9%) is pi ta ni ca sma tra da je bi lo do bro u to ku ce le pro te kle de ce ni je.

Nikola M. Petrović 17

Ta be la 8. Ma te ri jal no sta nje po ro di ce is pi ta ni ce u po sled njih de set go di na

Ma te ri jal no sta nje Broj Pro ce nat

Sve go re i go re 57 11 %

Sta bil no lo še 51 9.9 %

Ma lo do bro, ma lo lo še 211 40.9 %

Bi lo je jed no vre me lo še, ali je on da po če lo da bi va sve bo lje 41 7.9 %

Sve vre me je sred nje 9 1.7 %

Bi lo je do bro, pa je sa da lo še 70 13.6 %

Do bro je sve vre me 77 14.9 %

Ukup no 516 100 %

U ve zi sa od no som ni voa za ra de is pi ta ni ce i nje nog part ne ra u po sled njih de set go di na, 234 is pi ta ni ce (45.3%) su re kle da je u tom pe ri o du nji hov part ner za ra đi vao vi še od njih, tri is pi ta ni ce (0.6%) da je nji hov part ner je di ni za ra đi vao, a 69 (13.4%) da je za ra-đi vao ma nje od njih; 67 is pi ta ni ca (13%) je iz ja vi lo da su u to ku ce log tog pe ri o da za ra đi-va le sko ro pod jed na ko kao i nji hov part ner; da je nji hov part ner naj pre za ra đi vao vi še, a po tom ma nje, re klo je 27 is pi ta ni ca (5.2%), a obr nu ta si tu a ci ja bi la je kod 22 is pi ta ni ce (4.3%); 53 is pi ta ni ce (10.3%) ni su ima le part ne ra u tom pe ri o du, a 41 is pi ta ni ca (7.9%) iz ja vi la je da ni njen part ner, a ni ona sa ma ni su za ra đi va li, već da su ih dru gi iz dr ža va li.

Ta be la 9. Od nos u za ra di iz me đu is pi ta ni ce i nje nog part ne ra u po sled njih de set go di na

Ko je vi še za ra đi vao u po sled njih 10 go di na, is pi ta ni ca ili njen part ner

Broj Pro ce nat

Ni sam ima la part ne ra, sa ma sam se iz dr ža va la 53 10.3 %

Part ner je sve vre me vi še za ra đi vao od me ne 234 45.3 %

Part ner je naj pre za ra đi vao vi še, a po tom ma nje od me ne 27 5.2 %

Part ner naj pre ni je uop šte ili je ma nje za ra đi vao, a on da je po čeo da za ra đu je vi še od me ne

22 4.3 %

Part ner je sve vre me za ra đi vao ma nje od me ne 69 13.4 %

Sve vre me smo za ra đi va li slič no 67 13 %

Part ner je je di ni za ra đi vao 3 0.6 %

Ni ko od nas dvo je ni je za ra đi vao, dru gi su nas iz dr ža va li 41 7.9 %

Ukup no 516 100 %

Naj če šće je kao glav ni hra ni lac1 u po ro di ci pro ce njen sa da šnji ili biv ši muž ili part-ner is pi ta ni ce (37.4%). Oko tre ći ne is pi ta ni ca pro ce ni lo je sa mu se be kao glav nog hra ni-o ca u po ro di ci (33.9%). Se dam de set is pi ta ni ca (13.6%) iz ja vi lo je da su glav ni hra ni o ci u nji ho voj po ro di ci nji ho vi ro di te lji ili ba ba od no sno de da, dok 31 is pi ta ni ca (6%) ka že da su to nji ho va de ca ili unu ci. Sa mo u šest slu ča je va (1.2%) is pi ta ni ca je s ro di te lji ma glav ni hra ni lac, a u pet (1%) za jed no s de com. Sve kar i sve kr va su u dva slu ča ja (0.4%) pro ce-nje ni kao glav ni hra ni o ci, a brat is pi ta ni ce u jed nom slu ča ju (0.2%).

1 Pod glav nim hra ni o cem po ro di ce pod ra zu me va se oso ba ko ja naj vi še za ra đu je u po ro di ci.

Opis uzorka18

Ta be la 10. Glav ni hra ni lac u po ro di ci is pi ta ni ce

Glav ni hra ni o ci po ro di ce Broj Pro ce nat

Is pi ta ni ca 175 33.9 %

Muž/part ner ili biv ši muž/part ner is pi ta ni ce 193 37.4 %

Is pi ta ni ca i njen muž/part ner 33 6.4 %

De ca ili unu ci is pi ta ni ce 31 6 %

Is pi ta ni ca i nje na de ca 5 1 %

Ro di te lji ili ba ba/de da is pi ta ni ce 70 13.6 %

Is pi ta ni ca i nje ni ro di te lji 6 1.2 %

Brat is pi ta ni ce 1 0.2 %

Sve kar/sve kr va is pi ta ni ce 2 0.4 %

Ukup no 516 100 %

Stam­be­ne­pri­li­ke

Ma lo ma nje od tre ći ne is pi ta nih že na (29.8%) ži vi u nu kle ar noj po ro di ci, za jed no s mu žem ili part ne rom i nji ho vom za jed nič kom de com. Sa mo s part ne rom ži vi 15.7% is pi ta nih že na, a s part ne rom, ro di te lji ma i de com 10.1% is pi ta ni ca. To zna či da s part ne-rom ži vi pre ko po lo vi ne is pi ta ni ca, a ka da se ovom bro ju pri do da ju i is pi ta ni ce ko je ži ve s part ne rom, de te tom i nje go vom, od no sno nje nom po ro di com (2.9%), taj pro ce nat se po ve ća va na 58.5%. S ro di te lji ma, i u ne kim slu ča je vi ma sa bra tom, se strom ili de com, ži vi 14.7% is pi ta ni ca, dok 12.6% ži ve sa me s de com, a 9.7% njih ži ve pot pu no sa me. U ši rim od no sno dru ga či jim po ro dič nim za jed ni ca ma ži vi 4.1% is pi ta ni ca, a dve is pi ta ni ce (0.4%) ži ve sa oso bom s ko jom ni su u srod stvu.

Ta be la 11. Tip ži vot ne za jed ni ce u ko joj is pi ta ni ca ži vi

S kim ži vi is pi ta ni ca Broj Pro ce nat

Ži vim sa ma 50 9.7 %

Ži vim sa ma sa de com 65 12.6 %

S mu žem/part ne rom 81 15.7 %

S mu žem/part ne rom i de com 154 29.8 %

S ro di te ljem/ro di te lji ma i/ili bra tom/se strom i/ili de com 76 14.7 %

S mu žem/part ne rom, ro di te lji ma i de com 52 10.1 %

Sa de te tom i nje nom/nje go vom po ro di com (i mu žem/part ne rom) 15 2.9 %

Ži vim u ši roj ili dru ga či joj po ro dič noj za jed ni ci 20 4.1 %

Ži vim s ne kom dru gom oso bom, s ko jom ni sam u srod stvu 2 0.4 %

Ukup no 516 100 %

Ve ći na is pi ta ni ca ži vi vi še od 15 go di na u me stu u kom su is pi ti va ne (61.2%). U sa da-šnjem pre bi va li štu 11% is pi ta ni ca ži vi iz me đu de set i pet na est go di na, 10.3% iz me đu pet i de set go di na, 11.8% iz me đu jed ne go di ne i pet go di na, a 5.6% ma nje od go di nu da na.

Nikola M. Petrović 19

Ta be la 12. Du ži na bo rav ka is pi ta ni ce u me stu sta no va nja

Du ži na bo rav ka u me stu sta no va nja Broj Pro ce nat

Ma nje od jed ne go di ne 29 5.6 %

Vi še od jed ne, a ma nje od 5 go di na 61 11.8 %

Vi še od 5, a ma nje od 10 go di na 53 10.3 %

Vi še od 10, a ma nje od 15 go di na 57 11 %

Pre ko 15 go di na 316 61.2 %

Ukup no 516 100 %

Kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma ži ve 7.8% is pi ta ni ca pro ce nju je kao iz ra zi to loš, 10.3% kao loš, 31.8% kao ni do bar ni loš, 43.8% kao do bar i 6.4% kao vr lo do bar.

Ta be la 13. Kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma is pi ta ni ca ži vi

Stam be na si tu a ci ja Broj Pro ce nat

Ja ko lo ša 40 7.8 %

Lo ša 53 10.3 %

Ni do bra ni lo ša 164 31.8 %

Do bra 226 43.8 %

Ve o ma do bra 33 6.4 %

Ukup no 516 100 %

Is ku stvo ra ta

Na kra ju ovog opi sa, va žno je do ta ći se i seg men ta ko ji se ti če is ku sta va is pi ta ni ca iz ra to va ko ji su u pret hod noj de ce ni ji za de si li na še pro sto re. Na pi ta nje da li se be sma-tra ju žr tvom ra ta 170 is pi ta ni ca (32.9%) od go vo ri lo je po tvrd no.

Ta be la 14. Is ku stvo is pi ta ni ca u ve zi s rat nim sta njem

Da li is pi ta ni ca sma tra se be žr tvom ra ta Broj Pro ce nat

Da 170 32.9 %

Ne 346 67.1 %

Ukup no 516 100 %

Me đu raz lo zi ma zbog ko jih is pi ta ni ce se be sma tra ju žr tva ma ra ta mo gu se iz dvo ji-ti tri gru pe od go vo ra. Pr vu či ne raz lo zi ko ji se od no se na iz be gli štvo, bi lo da je is pi ta ni ca iz be gli ca ili da je pri mi la iz be gli ce u svoj dom. Dru gu gru pu, ko ja broj ča no me đu od go vo ri-ma na ovo pi ta nje do mi ni ra, či ne raz lo zi ko ji se od no se na ne po sred no uče šće u ra tu, bi lo sa mih is pi ta ni ca, bi lo čla no va nji ho vih po ro di ca, kao i slu ča je ve u ko ji ma je ne ko od čla-no va nji ho vih po ro di ca bio po vre đen ili je iz gu bio ži vot. Po sled nju gru pu či ne raz lo zi ko ji se ti ču psi hič kih i ma te ri jal nih po sle di ca ko je rat za so bom osta vlja. Od psi hič kih po sle di ca me đu od go vo ri ma mo gu se na ći strah, ner vo za, bri ga, post-tra u mat ski stre sni po re me ćaj, psi ho za, psi ho lo ški pri ti sak iza zvan dis kri mi na ci jom i pro ga nja njem, itd. Ka da su ma te ri jal-ne po sle di ce u pi ta nju, one se uglav nom svo de na osi ro ma še nje, gu bi tak po sla, ne mo guć-nost na stav ka ško lo va nja i sl. Bi lo je i od go vo ra ko ji se ne mo gu svr sta ti ni u jed nu od ove tri gru pe, ka kav je npr. stav is pi ta ni ca da su svi lju di u na šoj ze mlji žr tve ra ta.

Opis uzorka20

Ta be la 15. Raz lo zi zbog ko jih se sma tra ju žr tva ma ra ta

Is ku stvo sa iz be gli štvom Broj

Iz be gli ca sam 35

Imam ili sam ima la iz be gli ce u ku ći 29

Ukup no 64

Uče šće u ra tu Broj

Član po ro di ce je bio uče snik ra ta 58

Član po ro di ce je po vre đen ili je po gi nuo u ra tu 22

Ja sam bi la uče sni ca ra ta 6

Ukup no 86

Po sle di ce ra ta Broj

Ima la sam psi hič ke po sle di ce 17

Ima la sam ma te ri jal ne po sle di ce 11

Ima la sam i psi hič ke i ma te ri jal ne po sle di ce 5

Ukup no 33

Ne što dru go 15

Mr Sanja Ćopić 21

Mr Sa nja Ćo pić

Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva

To kom ra da na pri ku plja nju po da ta ka, an ke tar ke su ima le za da tak da be le že slu-ča je ve od bi ja nja že na da bu du an ke ti ra ne, da za be le že svo je uti ske i za pa ža nja o ra du na pri ku plja nju po da ta ka, kao i ko men ta re is pi ta ni ca u ve zi sa is tra ži va njem. Za po tre be pi sa nja ovog de la ra da ana li zi ra ni su po da ci ko ji su do bi je ni u ve zi s tim.

Od ukup nog bro ja že na s ko ji ma su an ke tar ke stu pi le u kon takt, tj. njih 927, čak 402 (43.4%)1 od bi le su da uče stvu ju u is tra ži va nju, dok je 9 že na na po čet ku pri sta lo da raz go va ra sa an ke tar kom, ali su se to kom in ter vjua pre do mi sli le i od u sta le od da ljeg in-ter vjua. Ovaj po da tak go vo ri o ve o ma vi so koj sto pi od bi ja nja.

Naj če šći raz lo zi zbog ko jih že ne ni su pri sta ja le na uče šće u is tra ži va nju ili su to-kom in ter vjua od u sta le od da ljeg raz go vo ra sa an ke tar kom bi li su: ne do sta tak vre me na, ne do sta tak pri vat no sti, to jest pro sto ra u ko ji bi mo gla da se pri mi an ke tar ka ka ko bi se in ter vju ne sme ta no oba vio (na pri mer, pri su stvo mu ža, go sti ju, de ce, sve kra ili sve kr ve u do ma ćin stvu), ne za in te re so va nost za te mu i uče šće u bi lo ka kvom is tra ži va nju i pri-ro da pi ta nja.2

Po red to ga, bu du ći da se ra di o ve o ma ose tlji voj te mi, po je di ne že ne, ko je ve ro-vat no još uvek ži ve u na sil noj za jed ni ci, ni su pri sta ja le na in ter vju i sa nje zbog stra ha da će im bi ti po vre đe na pri vat nost ili zbog stra ha od re ak ci je mu ža. Ta ko je jed na an ke tar ka za be le ži la re či dve že ne ko je su od bi le da s njom raz go va ra ju:

Tu mi je muž, a ne mo gu da odem iz ku će, a da on ne sa zna gde sam i s kim sam bi la.Ako me ne ko vi di da pri čam sa Va ma, ne će bi ti do bro. Muž će se na lju ti ti. Ne... ne mo gu... ne.

Ta ko đe, po je di ne že ne ni su pri sta le da uče stvu ju u is tra ži va nju sma tra ju ći da je ono što ima ju da ka žu bes ko ri sno, da ni su do volj no kom pe tent ne i da ne zna ju mno go o te mi is tra ži va nja. Jed na že na je ta ko na ve la: Šta da pri čam o to me, sad že ne ima ju ve ća pra va od mu ška ra ca. Ne ke su od bi le uče šće zbog sop stve ne bo le sti ili bo le sti ne kog od čla no va do ma ćin stva, sta ro sti ili umo ra. U po je di nim slu ča je vi ma, sta ri je že ne su upu ći-

1 Po re đe nja ra di, pro ce nat od bi ja nja u is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Sr bi ji 2001. go di ne iz no sio je 38.6% (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002), a u is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Ma ke do-ni ji 2006. go di ne 9.8% (Ča če va, Fri ščić, Mi šev, 2007).

2 Ta ko je, na pri mer, jed na is pi ta ni ca ko ja je pri sta la da bu de in ter vju i sa na, od u sta la od da ljeg raz go vo ra jer joj je bi lo ne pri jat no da od go va ra na pi ta nja o na si lju.

Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva22

va le an ke tar ke na mla đe že ne, da one ka žu šta mi sle, ve ro vat no sma tra ju ći da je nji ho vo vre me pro šlo.

U ne kim slu ča je vi ma be le že se strah i ne po ve re nje že na da pri me ne po zna tu oso-bu u stan ili ku ću, kao i ne po ve re nje pre ma dr žav nim slu žba ma i ne vla di nim or ga ni za ci-ja ma. S tim u ve zi jed na an ke tar ka je za be le ži la:

Že ne je strah da pri me stran ca u ku ću, i po red le gi ti ma ci je, ne ke pret po sta vlja ju da je la žna. Po ka zu ju strah da im se stra nac (tj. ja) mo ta po ku ći. Ni su uvek sve na glas iz ra ža va le strah, ali se on vi deo po li ci ma, je dva od škri nu tim vra ti ma. Jed­na že na je ja sno re kla: „Sva šta sam ču la i vi de la da se ra di. Stvar no mi ovo ni je po treb no.“

Naj zad, u ne kim, ma da spo ra dič nim slu ča je vi ma, de ša va lo se da su že ne bi le pri lič-no gru be i ote ra le su an ke tar ke, mi sle ći da su pro dav ci ili čla no vi sek te, a ne ke ni su zna le ka ko da ob ja sne pri su stvo an ke tar ke uku ća ni ma pa im je bi lo lak še da ne pri hva te uče šće u is tra ži va nju. Po je di ne že ne su re kle da ovo is tra ži va nje ne mo že da po mog ne da se pro-me ni po lo žaj že na u na šoj ze mlji i za to su od bi le da uče stvu ju u nje mu.

Osim od bi ja nja, an ke tar ke se ni su sre ta le s ne kim dru gim pro ble mi ma.Ana li zom be le ški an ke tar ki, mo gu će je iz dvo ji ti ne ko li ko za pa ža nja ko ja mo gu da

bu du od zna ča ja za ne ka bu du ća is tra ži va nja na si lja u po ro di ci.Is ku stvo an ke tar ki je da na raz go vor lak še pri sta ju že ne ko je ne tr pe na si lje ili su

iza šle iz na sil ne za jed ni ce, one ko je su bi le sa me kod ku će, kao i udo vi ce, ko je su se tek na kon smr ti na sil ni ka osna ži le i po sta le sprem ne da pri ča ju o svom is ku stvu, jer vi še ne-ma ko da im na u di. O to me sve do če re či po je di nih an ke tar ki:

Uglav nom su pri sta ja le da raz go va ra ju sa mnom one že ne ko je su bi le sa me u ku ći – ta da su bi le ko mot ni je, opu šte ni je, sprem ni je da iskre no go vo re, ali i one ko je ni su zlo sta vlja ne. Uvek je bi lo opu šte ni je sa že na ma ko je su sa me u ku ći – s jed nom sam za vr ši la in ter vju su tra dan, ka da muž ni je bio tu, obe smo oce ni le da će ta ko bi ti bo lje.

Ba ka je bi la iz ra zi to otvo re na. Re kla je da tek po sle smr ti su pru ga sme o to me da pri ča, jer ne ma vi še ko da joj na u di.

Is pi ta ni ca je sa odu še vlje njem pri hva ti la uče šće u is pi ti va nju. Po pu nja va nje upit ni­ka pro pra će no je re či ma „Sve ću sad ja te bi da is pri čam“. Otvo re no i bez us te za nja ob ja šnja va la je i pri ča la o na si lju, uz ko men tar na kra ju po pu nja va nja upit ni ka, da je bi la u bra ku i da je ne ko pi tao za na si lje ko je je pre tr pe la u bra ku, ve ro vat no ne bi hte la is pri ča ti kao što je uči ni la sad.

Ova is ku stva upra vo po tvr đu ju či nje ni cu da je, ka da se re a li zu je ova kva vr sta is-tra ži va nja, va žno pra vil no ras po re di ti vre me vo đe nja in ter vjua, to jest rad na te re nu spro vo di ti u raz li či to vre me to kom da na, kao i rad nim da ni ma, ka da se mo že oče ki va ti da će ma nje uku ća na bi ti kod ku će, pa će i is pi ta ni ce da se ose ća ju si gur ni je, la god ni je i da lak še pri sta nu na in ter vju. S dru ge stra ne, či ni se sa svim lo gič nim da na raz go vor lak še pri sta ju že ne ko je ne tr pe na si lje ili su iza šle iz na sil ne za jed ni ce. Ali, to upra vo go-vo ri i o zna ča ju obu ke an ke tar ki u po gle du na či na na ko ji tre ba pri ći is pi ta ni ci, za po če ti i vo di ti raz go vor. To je po seb no va žno ako je is pi ta ni ca žr tva na si lja, ko ja, mo žda po pr vi put, otvo re no go vo ri ne ko me o sop stve nom is ku stvu vik ti mi za ci je, pa je tre ba pa žlji vo slu ša ti, osna ži va ti i ne po vre đi va ti do dat no.

Osim to ga, rad na te re nu mo že da za vi si i od go di šnjeg do ba to kom ko jeg se pri-ku plja ju po da ci. Na i me, za raz li ku od is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Sr bi ji, u okvi ru ko ga

Mr Sanja Ćopić 23

su po da ci pri ku plja ni to kom je se ni i zi me, po da ci o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni pri ku-plja ni su to kom pro leć nih i let njih me se ci. Ono što se u ve zi s tim po ka za lo kao pred nost je ste či nje ni ca da su in ter vjui mo gli da se oba ve i u dvo ri štu ili par ku, van ku će ili sta na is pi ta ni ce, po seb no ako zbog ne do stat ka pro sto ra i ne mo guć no sti da na sa mo pri ča sa an ke tar kom, is pi ta ni ca ni je bi la u mo guć no sti da pri mi an ke tar ku u ku ću.

Ana li zi ra ju ći ko men ta re an ke tar ki, uoča va se da ni je uvek bi lo la ko za do bi ti po ve-re nje po ten ci jal nih is pi ta ni ca. Čak i ka da bi one pri sta le na raz go vor, po ne kad je tre ba lo da pro đe ma lo vre me na da se one opu ste i otvo re ni je pri ča ju o pro ble mu ko ji ih ti šti. Jed na an ke tar ka je, na kon in ter vjua sa že nom ko ja tr pi na si lje od stra ne si na, ali ne ma ku da da ode, za be le ži la:

Sa rad nja je bi la u po čet ku pu na ne ra zu me va nja, za teg nu ta... ali se po sle is pi ta ni­ca opu sti la i otvo ri la. Ži vi na pe ri fe ri ji gra da, sa sta ri jom po pu la ci jom oko se be i ne ma ko me da se obra ti. U in ter vjuu je re kla da je ima la že lju da je dok tor pi ta šta se s njom de ša va. Ni je, pa je uvek ću ta la.

Dru ga an ke tar ka je na kra ju jed nog in ter vjua za be le ži la sle de će:

Is pi ta ni cu sam za te kla sa mu jer je muž bio na po slu. Tre ba lo mi je do sta vre me na da je ube dim da raz go va ra mo jer sam po mo dri ca ma na li cu i ru ka ma po mi sli la da tr pi na si lje. Ni sam po gre ši la. Iako je re kla da je po sled nji put muž tu kao pre tri me se ca, mi slim da se to do go di lo pre par da na.

Pa ipak, u ne kim slu ča je vi ma su an ke tar ke do kra ja in te r vjua ose ća le pri su stvo ne po ve re nja i na pe to sti na stra ni is pi ta ni ca, ko je su, ka ko je na ve la jed na an ke tar ka, po-ne ka da bi le „škr te“ na re či ma. Da le ko re đe bi, ka da su već pri sta le na in ter vju, is pi ta ni-ce po ka zi va le ne za in te re so va nost, ne do volj nu sprem nost na sa rad nju i dis tan ci ra nost. Jed na an ke tar ka je za be le ži la:

Is pi ta ni ca je je dva pri sta la na raz go vor i to kom raz go vo ra je bi la pot pu no na pe ta i ne po ver lji va. Ima la sam uti sak da že li što pre da za vr ši mo raz go vor ka ko bi me iz ba ci la iz ku će. Vr lo ne po ver lji va u smi slu is pi ti va nja ko sam ja, oda kle sam, za što to ra dim... Osta vi la sam joj kon takt te le fon oso ba za du že nih za re a li za ci ju pro jek­ta i svo je ime, ali ni sam si gur na da je po ve ro va la u auten tič nost po da ta ka. Ta ko đe je pa žlji vo pra ti la šta to za pi su jem.

An ke tar ke su, ta ko đe, u svo jim ko men ta ri ma za be le ži le slu ča je ve u ko ji ma su im že ne s pu no po ve re nja pri ča le o svom ži vo tu i na si lju ko je tr pe, ali vr lo ti ho i sti dlji vo, jer im je bi lo ne pri jat no zbog to ga što im se de ša va, što su zbog ne sa mo stal no sti ne moć ne da bi lo šta pro me ne i iza đu iz na sil nog okru že nja, pa su pri mo ra ne da ži ve s tim.

Oso ba je do sta ti ha i po vu če na. Ve o ma sti dlji vo pri ča o svo jim is ku stvi ma i vi di se da joj je ne pri jat no. Ve li ku ne si gur nost joj da je či nje ni ca da ne ma po sao pa je to spu ta va da pre du zme ne ki ko rak ko ji bi joj dao bo lji sta tus u po ro di ci, od no sno pre ma su pru gu. Ve ru je da bi sve bi lo lak še i bo lje ka da bi ima la svoj po sao. Ve ru je da bi ima la sna ge da osta vi su pru ga ka da bi bi la eko nom ski obez be đe na.

Jed na is pi ta ni ca je na kra ju in ter vjua na ve la da je za nju raz go vor sa an ke tar kom bio ne pri ja tan jer evo ci ra po dat ke na moj ži vot... sra mo ta me je zbog onog što mi se de­si lo, a mi slim da ni sam bi la kri va.

Kod ne kih is pi ta ni ca je to kom in ter vjua bio vid no pri su tan strah od na sil ni ka, ali su one ipak že le le da svo je is ku stvo po de le s ne kim, po seb no u onim slu ča je vi ma u ko ji-

Pri ku plja nje po da ta ka o na si lju u po ro di ci u Voj vo di ni: pro ble mi i is ku stva24

ma o na si lju ko je tr pe ni ko me ni su go vo ri le. O to me je jed na an ke tar ka na kon in ter vjua sa že nom od 70 go di na ko ja tr pi na si lje od stra ne su pru ga za pi sa la sle de će:

Is pi ta ni ca, sta ri ja že na, još do bro dr že ća, ra zum na i sve sna. U po čet ku raz go vo ra je na ve la ka ko je sve ide al no, ali ka ko je raz go vor od mi cao bi la je sve is kre ni ja i otvo re ni ja. U dvo ri štu je njen muž opra vljao bi cikl, sa mo je jed nom pre ki nuo raz­go vor i is pi ta ni ca je ima la strah da se slu čaj no ne ot kri je da je re kla o na si lju ko je je tr pe la bi lo ko me. Njen muž je de lo vao kao vr lo fin i kul tu ran čo vek, od me ren i ne na si lan. Ona me je na kra ju za mo li la da o nje nom stra hu i te škom ži vo tu ni ko me ne pri čam. Ka že da je ver nik i ka tol ki nja, pa ni je sme la da se raz ve de. Od la zi la je če sto u cr kvu, što joj je po mo glo da smi re ni je ži vi.

Sa dru ge stra ne, u ne kim slu ča je vi ma su na an ke tar ke sna žan uti sak osta vi le že-ne ko je su us pe le da iza đu iz kru ga na si lja i osna že ne, na sta ve svoj ži vot, čak po ka zu ju ći sprem nost da po mog nu dru gim že na ma ko je se na la ze u slič noj si tu a ci ji. Be le ške an ke-tar ki go vo re o to me da iz la zak iz kru ga na si lja ni je lak, pa da je po treb no vre me na da se že ne od lu če na ovaj ko rak, kao i da se dis tan ci ra ju od is ku stva ko je su pre ži ve le i o nje mu go vo re. Ta ko đe, za pa ža nja an ke tar ki go vo re o to me da, ko li ko god su že ne ko je su us pe le da iza đu iz na sil ne za jed ni ce ja ke, sa mo sve ne, od luč ne i bor be ne, bez po mo ći i po dr ške po ro di ce ili struč nih slu žbi, te ško da bi u to me us pe le.

Ovaj po da tak ujed no go vo ri i o zna ča ju ak ci o nih is tra ži va nja, ka kvo je bi lo i ovo. O to me ko li ko je is tra ži va nje bi lo va žno i is pi ta ni ca ma i de lo va lo u prav cu nji ho vog in-for mi sa nja i osna ži va nja, go vo re nji ho vi ko men ta ri i za pa ža nja. Ta ko su ne ke is pi ta ni ce na ve le da sma tra ju da su ova kva is tra ži va nja edu ka tiv na i da su ma te ri ja li ko je su im an ke tar ke da le ve o ma ko ri sni. Jed na is pi ta ni ca na ve la je da o to me da po sto je slu žbe ko je mo gu da joj po mog nu ni šta ni je zna la dok je pre ži vlja va la mal tre ti ra nja u bra ku, pa bi vo le la da je sve to zna la ra ni je, jer bi ta da mo žda sve bi lo dru ga či je. Sa dru ge stra ne, ne ke is pi ta ni ce su se ose ti le na ne ki na čin oja ča nim jer su us pe le da pro go vo re o na si lju ko je tr pe, a o kom ni ko ne zna ili zna ja ko ma li broj lju di.

Naj zad, in ter vjui su, ne ta ko ret ko, bi li emo tiv no is cr plju ju ći i te ški i za sa me an ke-tar ke. S jed ne stra ne, ni je bi lo la ko slu ša ti pri če že na ko je sa pu no ogor če no sti, uz bu đe-nja i emo ci ja go vo re o na si lju ko je tr pe ili su tr pe le. Sa dru ge stra ne, de ša va lo se da i sam am bi jent u ko jem je vo đen in ter vju, osta vi sna žan uti sak na an ke tar ku. An ke tar ke su u ova kvim si tu a ci ja ma mo gle da se obra te Vik ti mo lo škom dru štvu Sr bi je i po raz go va ra ju sa ko or di na tor kom slu žbe za žr tve VDS in fo i po dr ška žr va ma i po de le svo je is ku stvo, što su u ne kim slu ča je vi ma i uči ni le, bi va ju ći osna že ne za na sta vak ra da na pri ku plja nju po da ta ka i pru ža nju po dr ške že na ma ko ji ma je po dr ška po treb na.

Nikola M. Petrović 25

Ni ko la M. Pe tro vić

Ras pro stra nje nost na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni

Po da ci ovog is tra ži va nja uka zu ju na to da je vi še od po la, to jest 290 is pi ta ni ca (56.2%), od ukup nog bro ja is pi ta nih že na, u to ku svog ži vo ta na kon pu no let stva1 pre ži-ve lo ne ki ob lik na si lja u po ro di ci. Na si lje u po ro di ci je vr lo ra ši re na po ja va u Voj vo di ni.

Gra­fi­kon­1. Gra fič ki pri kaz ras pro stra nje no sti na si lja u po ro di ci

Struk tu ra raz li či tih ob li ka na si lja

Po ro dič no na si lje ob u hva ta či tav niz raz li či tih vr sta na si lja, ko ji se če sto sre ću u kom bi no va nom ob li ku. Na gra fi ko nu br. 2 mo že se vi de ti ka kva je broj ča na ras pro stra-nje nost raz li či tih vr sta na si lja, ko je su pre ži ve le na še is pi ta ni ce u pe ri o du od ka da su po sta le pu no let ne do tre nut ka is pi ti va nja.

1 Pi ta nje ko je je bi lo po sta vlje no u ve zi s pret njom fi zič kim na si ljem bi lo je: „Da li Vam se ika da do go di lo da Vam je, kao pu no let noj oso bi, bi lo ko ji član Va še po ro di ce pre tio da će Vas fi zič ki po vre di ti?“ Na sli čan na čin po sta vlje na su i pi ta nja u ve zi s dru gim ob li ci ma na si lja u po ro di ci.

Žrtva nekog oblika nasilja u porodici

Da 56.2% Ne 43.8%

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini26

Gra­fi­kon­2. Gra fič ki pri kaz ras pro stra nje no sti raz li či tih ob li ka na si lja

Sko ro sva ka dru ga že na (49.8%) do ži vlja va ili je do ži ve la ne ki ob lik psi hič kog na-si lja u po ro di ci. Sva ka tre ća že na (33.9%) pre ži ve la je fi zič ko na si lje od stra ne čla na po-ro di ce, a 27.3% is pi ta ni ca do bi ja lo je pret nje da će ga do ži ve ti. Ka da je oruž je u pi ta nju, 8.3% is ku si lo je pret nje na pa dom, a u 6.2% slu ča je va do šlo je i do na pa da oruž jem. Za be le že no je 9.1% slu ča je va sek su al nog na si lja nad is pi ta ni com u po ro di ci, a 18.6% is-pi ta ni ca bi lo je pro ga nja no od čla na po ro di ce.

Ta be la 1. Broj ča ni i pro cen tu al ni pri kaz ras pro stra nje no sti raz li či tih ob li ka na si lja

Ob lik na si ljaDa Ne

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

Psi hič ko na si lje 257 49.8 % 259 50.2 %

Pret nje fi zič kim na si ljem 141 27.3 % 375 72.7 %

Fi zič ko na si lje 175 33.9 % 341 66.1 %

Sek su al no na si lje 47 9.1 % 469 90.9 %

Pro ga nja nje 96 18.6 % 420 81.4 %

Da bi se utvr di lo ka ko su me đu sob no po ve za ni raz li či ti ob li ci na si lja u po ro di ci, iz ra ču na te su ko re la ci je raz li či tih vr sta na si lja u po ro di ci, ko ji ma su is pi ta ni ce bi le iz lo-že ne.

Ta be la 2. Ko re la ci je iz me đu raz li či tih ob li ka na si lja u po ro di ci

Psi hič ko na si lje

Pret nje fi zič kim na si ljem

Fi zič ko na si lje

Sek su al no na si lje

Pro ga nja nje

Psi hič ko nasilje 0.546 0.605 0.250 0.341

Pret nje fi zič kim na si ljem 0.546 0.681 0.320 0.411

Fi zič ko nasilje 0.605 0.681 0.357 0.373

Sek su al no na si lje 0.250 0.320 0.357 0.333

Pro ga nja nje 0.341 0.411 0.373 0.333

Sve ko re la ci je sta ti stič ki su zna čaj ne na ni vou 0.01.

Fizičko nasilje

Seksualno nasilje

Pretnje fizičkim nasiljem

Psihičko nasiljeProganjanje

Nikola M. Petrović 27

Da bi bio iz ra ču nat Pir so nov ko e fi ci jent ko re la ci je, ove ka te go rič ke va ri ja ble pre-tvo re ne su u bi nar ni kod. Re zul ta ti su po ka za li da naj ve ći ko e fi ci jent ko re la ci je po sto-ji iz me đu pret nji fi zič kim na si ljem i sa mog fi zič kog na si lja (0.681), što zna či da se ove pret nje u ve ći ni slu ča je va i ostva ru ju. Ta ko đe ni je za ne mar lji va ni po ve za nost psi hič kog na si lja s pret nja ma fi zič kim na si ljem (0.546) kao ni sa sa mim fi zič kim na si ljem (0.605). Za ni mlji vo je da pret nje oruž jem re đe re zul ti ra ju na pa dom oruž jem (0.271), pa se mo že pret po sta vi ti da se u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci oruž je vi še ko ri sti za za stra ši va nje ne go za ne po sred ni fi zič ki na pad.

O ras pro stra nje no sti na si lja u po ro di ci do bi je na su sa zna nja i in di rekt no, pu tem pi ta nja ko ja su sa sta vlje na da bi se po sred no pri ku pi li po da ci o po ro dič nom na si lju nad dru gim čla no vi ma po ro di ca is pi ta ni ca, ali i u dru gim po ro di ca ma ko je is pi ta ni ce po zna-ju. Svim is pi ta ni ca ma su po sta vlje na ova pi ta nja.

Ta be la 3. Ras pro stra nje nost na si lja nad dru gim čla no vi ma po ro di ce i u dru gim po ro di ca ma

Ob lik na si lja

Bi lo je na si lja nad dru gim čla nom po ro di ce

Bi lo je na si lja u dru gim po ro di ca ma ko je po zna ju

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

Pret nje fi zič kim na si ljem 98 19 % 152 29.5 %

Fi zič ko na si lje 108 20.9 % 184 35.7 %

Sek su al no na si lje 14 2.7 % 30 5.8 %

Pro ga nja nje 45 8.7 % 71 13.8 %

Re zul ta ti ove ana li ze uka za li su na to da je 19% is pi ta ni ca iz ja vi lo da je ne kom dru-gom čla nu nje ne po ro di ce bi la upu će na pret nja od stra ne čla na po ro di ce, a 29.5% is pi ta-ni ca upo zna to je sa slič nim pri me ri ma iz dru gih po ro di ca. Kao što se mo že vi de ti u 20.9% slu ča je va, ne ki dru gi član po ro di ce is pi ta ni ce tr peo je fi zič ko na si lje, a 35.7% is pi ta ni ca je sa zna lo da je ovaj isti ob lik na si lja pri su tan i u ne koj dru goj po ro di ci ko ju po zna ju. Da lje, 2.7% is pi ta ni ca je od go vo ri lo da zna ju za slu ča je ve sek su al nog na si lja nad dru gim čla-nom svo je po ro di ce, dok je njih 5.8% zna lo za ta kav ob lik na si lja u dru gim po ro di ca ma. S ob zi rom na skri ve nost sek su al nog na si lja i ne sprem nost že na da o nje mu pri ča ju, mo že se pret po sta vi ti da su u stvar no sti ti pro cen ti ve ći. Ka da je pro ga nja nje u pi ta nju, 8.7% is pi ta ni ca re klo je da je ne ki dru gi član nji ho ve po ro di ce do ži veo ovaj vid na si lja, a 13.8% is pi ta ni ca iz ja vi lo je da zna za slu ča je ve pro ga nja nja u dru gim po ro di ca ma.

Na kra ju ovog pri ka za, bit no je na po me nu ti da je u svim na ve de nim ob li ci ma na si-lja, na sil nik če sto ili naj če šće bio sa da šnji ili biv ši muž od no sno part ner: u 49.2% slu ča je-va psi hič kog na si lja, 61.2% pret nji fi zič kim na si ljem, 88.4% pret nji oruž jem, 64% fi zič kog na si lja, 75.1% na pa da oruž jem, 89.4% sek su al nog na si lja i 80.5% pro ga nja nja is pi ta ni ce. Ka da je u pi ta nju na si lje nad dru gim čla nom po ro di ce is pi ta ni ce, sa da šnji ili biv ši muž ili part ner je bio na sil nik u: 64.3% slu ča je va pret nji fi zič kim na si ljem, 70.4% fi zič kog na si lja, 78.6% sek su al nog na si lja i 55.6% pro ga nja nja. Sa da šnji ili biv ši muž ili part ner je bio naj-če šći na sil nik i u dru gim po ro di ca ma ko je is pi ta ni ce po zna ju i to u: 77.6% slu ča je va pret nji fi zič kim na si ljem, 77.2% fi zič kog na si lja, 73.3% sek su al nog na si lja i 90.1% pro ga nja nja.

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini28

Psi hič ko na si lje

Kao što je već iz ne to, sko ro sva ka dru ga is pi ta ni ca bi la je iz lo že na ovom ve o ma ras pro stra nje nom ob li ku na si lja u po ro di ci.

Gra­fi­kon­3. Psi hič ko na si lje nad is pi ta ni ca ma u po ro di ci

Ot kri ve no je da po sto je sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u po gle du pre va len ce žr ta va psi hič kog na si lja u za vi sno sti od me sta bo rav ka is pi ta ni ca, ta ko da su is pi ta ni ce iz Zre-nja ni na i oko li ne u naj ve ćoj me ri bi le iz lo že ne psi hič kom na si lju (73.2%). Za tim sle de is pi ta ni ce iz Ki kin de i oko li ne (70%) i Su bo ti ce i oko li ne (52.9%). Pro cen tu al no ma nje žr ta va psi hič kog na si lja za be le že no je u No vom Sa du i oko li ni (46.7%), Som bo ru i oko li ni (45.2%) i Pan če vu i oko li ni (35.7%). Naj ma nje za be le že nih slu ča je va psi hič kog na si lja bi lo je u Srem skoj Mi tro vi ci i oko li ni (25%).

Ni su ot kri ve ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca iz grad ske (49.9%) i se o ske (50.9%) sre di ne, što zna či da su i jed ne i dru ge pod jed na ko iz lo že ne ovom ti pu na si lja.

Ta be la 4. Od nos psi hič kog na si lja i me sta bo rav ka

Okrug

Žr tva psi hič kog na si lja

Da Ne

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

No vi Sad i oko li na 57 46.7 % 65 53.3 %

Su bo ti ca i oko li na 37 52.9 % 33 47.1 %

Zre nja nin i oko li na 60 73.2 % 22 26.8 %

Pan če vo i oko li na 25 35.7 % 45 64.3 %

Som bor i oko li na 28 45.2 % 34 54.8 %

Srem ska Mi tro vi ca i oko li na 15 25 % 45 75 %

Ki kin da i oko li na 35 70 % 15 30 %

Pir so nov Hi kva drat = 47.651, df = 6, p = 0.000

Žrtva psihičkog nasilja

Da 49.8% Ne 50.2%

Nikola M. Petrović 29

Kod ovog vi da na si lja naj če šće se kao na sil nik po ja vlji vao sa da šnji (28%), a za tim i biv ši2 muž ili part ner (21.2%), što ukup no iz no si 49.2% od ukup nog bro ja od 386 na sil-ni ka. To zna či da je sko ro pod jed nak udeo in tim nih part ne ra is pi ta ni ca sa jed ne stra ne i dru gih čla no va nji ho vih po ro di ca sa dru ge, u ukup nom bro ju na sil ni ka ko ji su vr ši li psi hič ko na si lje nad nji ma. U 11.4% slu ča je va to je bio otac is pi ta ni ce, u 11.1% sve kr va, 8.5% – maj ka, 7.5% – sve kar, 3.9% – brat ili se stra i u 3.1% sin is pi ta ni ce. Dru gi čla no vi po ro di ce ja vlja ju se kao na sil ni ci u 1% slu ča je va i ma nje.

Ta be la 5. Od nos na sil ni ka i žr tve

Ko je bio nasilnik Broj Procenat

Muž ili partner 108 28 %

Bivši muž ili partner 82 21.2 %

Otac 44 11.4 %

Svekrva 43 11.1 %

Majka 33 8.5 %

Svekar 29 7.5 %

Brat ili sestra 15 3.9 %

Sin 12 3.1 %

Baba ili deda 4 1 %

Snaha 4 1 %

Zet 3 0.8 %

Ćerka 2 0.5 %

Rođak ili rođaka 2 0.5 %

Očuh 2 0.5 %

Dever 1 0.3 %

Tetka 1 0.3 %

Ujak 1 0.3 %

Ukupno 386 100 %

Ob li ci psi hič kog na si lja

Za be le že no je vi še raz li či tih ob li ka psi hič kog na si lja ko ji se ogle da ju u ni zu kon trol-nih tak ti ka ko ji ma na sil nik ostva ru je i po tvr đu je kon tro lu nad že nom (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2000). Od go vo ri 257 is pi ta ni ca ko je su pre tr pe le psi hič ko na si lje po de lje ni su u se dam ka te go ri ja.

2 U ce lom pri ka zu re zul ta ta u ve zi s raz li či tim ob li ci ma na si lja tre ba lo bi uze ti u ob zir či-nje ni cu da je biv ši part ner po či nio na si lje dok su is pi ta ni ca i on još uvek bi li za jed no. Bi lo je sve ga ne ko li ko slu ča je va ka da je biv ši part ner po sle raz vo da ili ra stan ka bio na si lan pre ma is pi ta ni ci (osim u slu ča ju pro ga nja nja gde je si tu a ci ja obr nu ta). Zbog to ga, je di no što mo že mo do bi ti ana li zi ra njem ovih fre kven ci ja je ste broj onih že na, ko je su se na kon na si lja u ne kom tre nut ku raz ve le ili raz dvo ji le od na sil ni ka.

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini30

Ta be la 6. Ob li ci psi hič kog na si lja

Ob lik psi hič kog na si lja Broj Pro ce nat

Po ni ža va nje i oma lo va ža va nje 193 44.4 %

Izo la ci ja 47 10.8 %

Psi hič ko i emo ci o nal no na si lje 95 21.8 %

Eko nom sko na si lje 31 7.1 %

Pret nje, uce ne i za stra ši va nja 37 8.5 %

Ko ri šće nje mu ških pri vi le gi ja 10 2.3 %

Mal tre ti ra nje u ve zi sa za vi sno šću 22 5.1 %

Ukup no 435 100 %

Kao što se mo že vi de ti, broj ob li ka psi hič kog na si lja pre va zi la zi broj is pi ta ni ca ko je su do ži ve le taj vid na si lja. Raz log to me je što se ti ob li ci če sto ja vlja ju kom bi no va no. Po-ni ža va nje i oma lo va ža va nje se u od no su na dru ge ob li ke psi hič kog na si lja ja vlja znat no če šće (44.4% slu ča je va), za tim sle de psi hič ko i emo ci o nal no na si lje (21.8%) i izo la ci ja (10.8%). Pret nje, uce ne i za stra ši va nja po ja vi la su se u 8.5%, eko nom sko na si lje u 7.1%, a ko ri šće nje mu ških pri vi le gi ja u 2.3% slu ča je va. Psi hič ko mal tre ti ra nje ko je je po ve za no s ne kim ob li kom za vi sno sti za be le že no je u 5.1% slu ča je va. Vr lo je mo gu će da je pra vi pro ce nat ova kve vr ste mal tre ti ra nja ve ći, za to što mno ge is pi ta ni ce ni su u svo jim od go-vo ri ma raz ja sni le da li je na sil nik za vi snik ili ne i u slu ča ju da je ste, da li je psi hič ko na si lje bi lo po ve za no s tom či nje ni com.

Po­ni­ža­va­nje­i­oma­lo­va­ža­va­nje

U ovu ka te go ri ju spa da ju: vre đa nje, na zi va nje po grd nim ime ni ma, oma lo va ža va-nje, po ni ža va nje, sra mo će nje, ni po da šta va nje, na zi va nje men tal no obo le lom oso bom, kao i spe ci fič ne vr ste vre đa nja na na ci o nal noj i rod noj osno vi (uvre de ti pa kur va i sl. ko je se mo gu de fi ni sa ti i kao ver bal no sek su al no zlo sta vlja nje). Bi će na ve den je dan pri mer: Moj muž če sto zna da mi ka že da sam ne spo sob na se ljan ka, da sam glu pa, da me ne bi ni mot kom do ta kao. Nje go va maj ka je bi la još go ra, za nju sam bi la smr dlji va se ljan ču ra. Kad uđem u pro sto ri ju zna la je da za pu ši nos. Cilj ova kvih na pa da je na pad na lič nost i po ku šaj iza zi va nja ose ća ja ma nje vred no sti kod žr tve.

Izo­la­ci­ja

U okvi ru ove ka te go ri je na la ze se ob li ci po na ša nja kao što su: ogra ni ča va nje kre-ta nja, ogra ni ča va nje kon ta ka ta s dru gim lju di ma (če sto čla no vi ma po ro di ce ili pri ja te lji-ma) i kon tro li sa nje u ra znim vi do vi ma. Jed na is pi ta ni ca je iz ja vi la: Sam Bog me je spa sao te tor tu re. Biv ši muž me kon tro li sao u pot pu no sti. Jed nom pri li kom me dr žao za to če nu če ti ri da na bez hra ne i vo de. Po mi sao na de cu i unu ke me je spa sla. Izo la ci jom žr tva po-la ko gu bi si ste me po dr ške i sna gu da pru ži ot por.

Nikola M. Petrović 31

Psi­hič­ko­i­emo­ci­o­nal­no­na­si­lje

Ovoj pod gru pi pri pa da ju: sva đa nje, vi ka nje, pre ba ci va nje, iz li vi lju bo mo re, ig no ri-sa nje (us kra ći va nje lju ba vi) ili od bi ja nje raz go vo ra (pa siv na agre si ja), ne ver stvo, la ga nje, itd. Ci tat iz ja ve jed ne od is pi ta ni ca: Moj biv ši je bio pa to lo ški lju bo mo ran. Ži ve li smo za jed no, a ose ća la sam se kao u ka ve zu. Stal no mi je pro ve ra vao mo bil ni, a kad bi me ne ki mu ška rac po gle dao, na zvao bi me pr lja vom dro ljom. U ovom pri me ru je sa emo ci-o nal nim na si ljem po ve zan i je dan vid kon tr o le, kao i po ni ža va nje. Spe ci fi čan vid psi hič-kog na si lja nad nji ma, is pi ta ni ce vi de i u ko ri šće nju de ce ka ko bi one bi le ka žnje ne. Ne ki part ne ri is pi ta ni ca bra ne nji ho voj za jed nič koj de ci da pri ča ju sa nji ma, ne ki ih ko ri ste ka ko bi pra ti li i špi ju ni ra li maj ke, a i fi zič ko ka žnja va nje de ce mo že bi ti vid psi hič kog na-si lja nad nji ho vom maj kom.

Eko­nom­sko­na­si­lje

Za bra nji va nje ra da i ogra ni ča va nje ili us kra ći va nje ras po la ga nja nov cem glav ni su ob li ci psi hič kog na si lja u okvi ru ove ka te go ri je. Jed na is pi ta ni ca je da la od go vor: Su prug mi je bra nio da ra dim, bra nio da ras po la žem nov cem, us kra ći vao pra vo od lu ke o naj ba­nal ni jim stva ri ma... Žr tva obič no do bi ja sa mo „dže pa rac“ za ko ji mo ra da mo li i če sto se taj iz nos s vre me nom sma nju je. Spre ča va njem da se za po sli, na sil nik dr ži že nu u pod re-đe nom i za vi snom po lo ža ju.

Pret­nje,­uce­ne­i­za­stra­ši­va­nja

U ovu pod gru pu spa da ju: pret nje iz ba ci va njem iz ku će ili od u zi ma njem de te ta, za stra ši va nje i raz li či te vr ste uce na, kao što je npr. uce na sa mo u bi stvom (ali ne i pret nje fi zič kim na si ljem). Jed na is pi ta ni ca re kla je sle de će: Muž je pre tio da će se ubi ti, ali da će pret hod no na pi sa ti da sam ja za to kri va. Za ni mlji vo je po me nu ti da je 64.9% na sil ni ka ko ji su pre ti li, uce nji va li i za stra ši va li is pi ta ni ce na psi ho lo škom pla nu, pre ti lo is pi ta ni ca-ma i fi zič kim na si ljem.

Ko­ri­šće­nje­mu­ških­pri­vi­le­gi­ja

Ova ka te go ri ja sa dr ži raz li či te ob li ke pri si la i za bra na kao što su: za bra na is hra ne ili spa va nja (in du ko va na iz nu re nost), od re đi va nje obla če nja, uni šta va nje dra gih pred-me ta i pri si lja va nje na fi zič ki rad. Jed na is pi ta ni ca je iz ja vi la: Muž mi je na ru ša vao mir, ni je me pu štao da spa vam, te rao me da usta jem kad i on. Na sil ni ci u ova kvim slu ča je vi-ma oče ku ju da se že na uklo pi u nji ho vo ri gid no pa tri jar hal no vi đe nje rod nih ulo ga.

Mal­tre­ti­ra­nje­u­ve­zi­sa­za­vi­sno­šću

Po sled nju pod gru pu či ne po na ša nja ko ja ne spa da ju u tak ti ke kon tro le, već se ja-vlja ju upo re do s nji ma, a če sto i iza zi va ju dru ge ob li ke na si lja. To su ustva ri raz li či ti ob li ci psi hič kog na si lja, po či nje ni pod dej stvom al ko ho la i dru gih psi ho ak tiv nih sup stan ci, ali i po na ša nja ko ja su po sle di ca za vi sno sti kao što je npr. koc ka nje. Od go vor jed ne is pi ta ni-ce do bro će ilu stro va ti ovaj vid psi hič kog na si lja:

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini32

Moj sin vo li da po pi je, pa ma lo pre te ra, a i koc ka se. Ka da je pi jan tra ži no vac, a ja ne mam da mu dam, pa mi go vo ri da sam glu pa ča, bes ko ri sna, pa ra zit...

Po me nu te tak ti ke kon tro le ja vlja ju se u dis funk ci o nal nim part ner skim od no si ma, ali raz li či te na ve de ne ob li ke psi hič kog na si lja ko ri ste i dru gi čla no vi po ro di ca is pi ta ni ca.

Psi­hič­ko­na­si­lje­nad­dru­gim­čla­no­vi­ma­po­ro­di­ce­ i­u­dru­gim­po­ro­di­ca­ma

Ka da su upi ta ne da li se nji ma, ne kom dru gom čla nu nji ho ve po ro di ce ili ne ko me ko ga po zna ju do go di lo ne što dru go, o če mu ni su pi ta ne, a što sma tra ju ob li kom na si lja u po ro di ci, is pi ta ni ce su uglav nom opi si va le psi hič ko na si lje nad dru gim čla no vi ma po-ro di ce i po ja vu iste vr ste na si lja u dru gim po ro di ca ma. Ana li zom od go vo ra uoče ne su sve po me nu te kon trol ne tak ti ke, kao i mal tre ti ra nje u ve zi sa za vi sno šću. Bi će na ve de no ne ko li ko pri me ra:

Mo ja se stra je mo ra la či ta vu pla tu da da je mu žu, a on za to vre me ni je ra dio nig­de, a kad se raz ve la od nje ga, opet su se po mi ri li i opet je to ra dio.

Sve kar je če sto pred svi ma oma lo va ža vao sve kr vu, po ni ža vao je, če sto ku ći do la zio pi jan i bio uža san.

Sma tram da je mo ja se stra od tet ke iz lo že na psi hič kom na si lju, za to što je u bra ku iz kog ne sme da iza đe, jer joj muž pre ti sa mo u bi stvom.

Po zna jem kom šij sku po ro di cu u ko joj muž zna da ba ca stva ri po ku ći, da ne da že ni da spa va iako ra no usta je, jer ra di. Vi če, na zi va je sva ka kvim ime ni ma, vre đa je da ni je ni ka kva maj ka, da je čak i nje go va maj ka bo lja, ko ja ga je na pu sti la kao psa ka da je bio ma li.

Deo is pi ta ni ca na si lje u po ro di ci vi di i u po ja va ma ko je ne pod ra zu me va ju eks-pli cit no na si lje, ali su de fi ni tiv no po ka za te lji pro ble ma u funk ci o ni sa nju po ro di ce. To su npr. na ru ša va nje pri vat no sti, voj nič ko dre si ra nje, ne po što va nje kuć nog re da, pre ve li ka ro di telj ska oče ki va nja, pri si lja va nje na iz bor za ni ma nja, za ne ma ri va nje osta re lih čla no-va po ro di ce, na me ta nje sta vo va i kon tro la ži vot nog sti la, od bi ja nje da se pre u zme deo bri ge o do ma ćin stvu, itd.

Ovaj ode ljak za klju či će mo oce nom da psi hič ko na si lje mo že uzro ko va ti ve li ku psi-ho lo šku pat nju kod žr tve, a u pri log to me ci ti ra će mo iz ja vu jed ne od is pi ta ni ca: Mi slim da je psi hič ko na si lje te ži vid na si lja od fi zič kog na si lja. Kao što je ra ni je po me nu to, re-zul ta ti su po ka za li da se ovaj ob lik na si lja če sto ja vlja u kom bi na ci ji s pret nja ma fi zič kim na si ljem i sa mim fi zič kim na si ljem.

Pret nje fi zič kim na si ljem

Pret nje raz li či tim ob li ci ma fi zič kog na si lja do ži ve la je 141 is pi ta ni ca, to jest ne što ma nje od tre ći ne ce lo kup nog uzor ka is pi ta nih že na.

Nikola M. Petrović 33

Gra­fi­kon­4. Pret nje fi zič kim na si ljem upu će ne is pi ta ni ca ma u po ro di ci

Pro na đe na je po ve za nost iz me đu okru ga Voj vo di ne u ko jem is pi ta ni ce ži ve i pre va-len ce ovog ob li ka na si lja. Re zul ta ti uka zu ju na to da su is pi ta ni ce iz Ki kin de i oko li ne u naj-ve ćoj me ri iz lo že ne pret nja ma fi zič kim na si ljem (46%), dok je u Pan če vu i oko li ni ovaj ob lik na si lja pri lič no re dak (7.1%). Si tu a ci ja u osta lim okru zi ma je sle de ća: za be le že no je 45.1% žr ta va pret nji fi zič kim na si ljem u Zre nja ni nu i oko li ni, 29.5% u No vom Sa du i oko li ni, 25.8% u Som bo ru i oko li ni, 24.3% u Su bo ti ci i oko li ni i 11.7% u Srem skoj Mi tro vi ci i oko li ni.

Ni su pro na đe ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u ras pro stra nje no sti ovog ti pa na si lja u grad skim i se o skim sre di na ma. U se li ma u ko ji ma smo spro ve li is tra ži va nje 26.9% is-pi ta ni ca re klo je an ke tar ka ma da su bi le žr tve ovih pret nji, dok je u gra do vi ma taj pro-ce nat iz no sio 27.5%.

Ta be la 7. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i me sta bo rav ka

Okrug

Žr tva pret nji fi zič kim na si ljem

Da Ne

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

No vi Sad i oko li na 36 29.5 % 86 70.5 %

Su bo ti ca i oko li na 17 24.3 % 53 75.7 %

Zre nja nin i oko li na 37 45.1 % 45 54.9 %

Pan če vo i oko li na 5 7.1 % 65 92.9 %

Som bor i oko li na 16 25.8 % 46 74.2 %

Srem ska Mi tro vi ca i oko li na 7 11.7 % 53 88.3 %

Ki kin da i oko li na 23 46 % 27 54 %

Pir so nov Hi kva drat = 44.315, df = 6, p = 0.000

Naj če šći na sil ni ci, ka da je ovaj tip na si lja u pi ta nju, je su mu že vi ili part ne ri (30.9%), od no sno biv ši mu že vi ili part ne ri (30.3%). In tim ni part ne ri su da kle pre ti li is pi ta ni ca ma u 61.2% slu ča je va. Ipak, ni je za ne mar ljiv ni pro ce nat na sil ni ka dru gih čla no va po ro di ce: u 11.2% slu ča je va otac je pre tio is pi ta ni ci, u 6.7% sve kar, u 6.2% maj ka, a u 5.6% slu ča je-

Žrtva pretnji fizičkog nasilja

Da 27.3% Ne 72.7%

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini34

va is pi ta ni či na sve kr va. Osta li čla no vi po ro di ca is pi ta ni ca se po ja vlju ju kao na sil ni ci ove vr ste u ma nje od 3% slu ča je va.

Ta be la 8. Od nos na sil ni ka i žr tve

Ko je pretio Broj Procenat

Muž ili partner 55 30.9 %

Bivši muž ili partner 54 30.3 %

Otac 20 11.2 %

Svekar 12 6.7 %

Majka 11 6.2 %

Svekrva 10 5.6 %

Sin 5 2.8 %

Brat ili sestra 4 2.2 %

Snaha 3 1.7 %

Zet 2 1.2 %

Rođak ili rođaka 2 1.2 %

Ukupno 178 100 %

Ob li ci pret nji fi zič kim na si ljem

Na sil ni ci naj če šće pre te ubi stvom (34% slu ča je va), pre bi ja njem (29.8% slu ča je va) uda ra njem (7.1% slu ča je va) i sa ka će njem, od no sno lo mlje njem udo va (3.6% slu ča je va). Osta le me to de fi zič kog zlo sta vlja nja od ko jih su ne ke vr lo su ro ve, ja vlja ju se u pret nja ma znat no re đe (u ma nje od 3% slu ča je va). Va žno je re ći da su ne ke is pi ta ni ce bi le to li ko uz bu đe ne, ka da su s na šim an ke tar ka ma raz go va ra le o ovoj te mi, da ni su mo gle da pre-pri ča ju šta se tač no de si lo ili ni su uop šte mo gle da pri ča ju o de ta lji ma.

Ta be la 9. Ob li ci pret nji fi zič kim na si ljem

Vrsta pretnje Broj Procenat

Pretnja ubistvom 48 34 %

Pretnja prebijanjem 42 29.8 %

Pretnja udaranjem 10 7.1 %

Pretnja sakaćenjem, lomljenjem udova 5 3.6 %

Pretnja nasrtanjem, guranjem ili stiskanjem 4 2.9 %

Pretnja šamarima ili zavrtanjem ruke 3 2.1 %

Pretnja izbijanjem zuba 2 1.4 %

Pretnja čupanjem kose 2 1.4 %

Pretnja spaljivanjem 2 1.4 %

Pretnja kopanjem očiju 1 0.7 %

Pretnja unakažavanjem 1 0.7 %

Nedefinisana pretnja ili ne može o tome da priča 21 14.9 %

Ukupno 141 100 %

Nikola M. Petrović 35

Či nje ni ca da su biv ši ili sa da šnji mu že vi od no sno part ne ri is pi ta ni ca u naj ve ćoj me ri pre ti li na šim is pi ta ni ca ma (ukup no gle da no u 61.2% slu ča je va), uzi ma ju ći u ob zir i re per to ar pret nji na ve de nih u ta be li br. 7, po ka zu je da ovi na sil ni ci sma tra ju da ras po la-žu pra vom na ži vot že ne. Kao ilu stra ci ja mo gu po slu ži ti sle de ći pri me ri:

Muž mi je pre tio da će me ubi ti, a po ne kad da će me pre bi ti da ne mo gu da ho­dam, ka ko ne bih bi la vi še ni za ko ga do bra.

Pr vo je pre tio da će me uda ri ti, a ako ga osta vim ubi ti. Pre tio je da će me od ve sti do ka na la i ba ci ti sa mo sta da se uda vim, jer je znao da ne znam da pli vam.

Ka da sam bi la trud na re kao je da će me uda ri ti u sto mak.

Ka že da će me ubi ti, za kla ti, ot ki nu ti mi gla vu, da će me ži vu za ko pa ti, da će mi iz va di ti oči...

Pret nje oruž jem

Me đu po seb ne vr ste pret nji spa da ju pret nje raz li či tim vr sta ma oruž ja ili pred me-ta, ko ji se mo gu upo tre bi ti kao oruž je i na ne ti po vre du žr tvi. No žem je pre će no u 37.2% ovih slu ča je va, a va tre nim oruž jem (pi što ljem ili pu škom) u 34.9%. Dru ga oruž ja i pred-me ti ko ji se mo gu upo tre bi ti kao oruž je u pret nja ma se ja vlja ju znat no re đe.

Ta be la 10. Pret nje oruž jem

Vrsta oružja Broj Procenat

Pretnja nožem 16 37.2 %

Pretnja vatrenim oružjem 15 34.9 %

Pretnja tvrdim kućnim predmetima 3 7 %

Pretnja bombom 3 7 %

Pretnja oštrim poljoprivrednim oruđem 2 4.7 %

Pretnja slomljenom flašom 1 2.3 %

Pretnja kolcem 1 2.3 %

Pretnja žaračem 1 2.3 %

Pretnja bejzbol palicom 1 2.3 %

Ukupno 43 100 %

Ova kvu vr stu pret nji je is pi ta ni ca ma upu ti lo 43 na sil ni ka to jest 30.5% od ukup-nog bro ja na sil ni ka, ko ji su pre ti li že na ma fi zič kim na si ljem. U 38 slu ča je va (88.4%) biv ši ili sa da šnji in tim ni part ner je pre tio oruž jem is pi ta ni ca ma. U tri slu ča ja na sil nik je bio sve kar, u po jed nom slu ča ju sin i brat is pi ta ni ce.

Broj in ci de na ta i po sled nji slu čaj pret nje fi zič kim na si ljem

Kao što se mo že vi de ti u 51.8% slu ča je va, pret nje fi zič kim na si ljem is pi ta ni ce su do ži ve le vi še od de set pu ta. U 16.3% slu ča je va is pi ta ni ce su pret nju do ži ve le 2-3 pu ta, a u 24.1% slu ča je va 4-10 pu ta. Znat no re đe se de ša va lo da ta kva pret nja bu de izo lo van in ci dent (7.8% slu ča je va).

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini36

Ta be la 11. Broj in ci de na ta

Koliko puta je bila izložena pretnjama Broj Procenat

Jedanput 11 7.8 %

2-3 puta 23 16.3 %

4-10 puta 34 24.1 %

Više od deset puta 73 51.8 %

Ukupno 141 100 %

Po sled nji slu čaj pret nje fi zič kim na si ljem, upu će ne na šim is pi ta ni ca ma, do go dio se u 34% slu ča je va u po sled njih go di nu da na, u 30.5% pre go di nu do pet go di na, u 13.5% pre šest do de set go di na, a u 22% pre vi še od de set go di na.

Ta be la 12. Po sled nji slu čaj

Kada se poslednja pretnja desila Broj Procenat

U poslednjih godinu dana 48 34 %

Pre godinu do pet godina 43 30.5 %

Pre šest do deset godina 19 13.5 %

Pre više od deset godina 31 22 %

Ukupno 141 100 %

Pret nje fi zič kim na si ljem upu će ne dru gim čla no vi ma po ro di ce i u dru gim po ro di ca ma

Po sred no je ot kri ve no ko li ko ovaj ob lik na si lja tr pe i dru gi čla no vi po ro di ce is pi ta-ni ce. Re zul ta ti su nam po ka za li da 19% is pi ta ni ca ima čla na po ro di ce ko ji je ta ko đe bio, u ne kom tre nut ku, iz lo žen pret nja ma fi zič kim na si ljem. Ipak, taj pro ce nat bi u re al no sti mo gao bi ti ve ći, jer 12.8% is pi ta ni ca ni je si gur no da li je ne ki član nje ne po ro di ce do ži-veo pret nje fi zič kim na si ljem od stra ne dru gog čla na po ro di ce.

Ta be la 13. Pret nje upu će ne dru gim čla no vi ma po ro di ce

Da li je neki drugi član porodice bio izložen pretnjama Broj Procenat

Da 98 19 %

Ne 352 68.2 %

Nisam sigurna 66 12.8 %

Ukupno 516 100 %

U naj ve ćem bro ju po me nu tih slu ča je va, na sil nik je bio muž ili part ner, a pre tio je svo joj že ni od no sno part ner ki (64.3%). U 8.2% slu ča je va otac je pre tio si nu, u 6.1% pre tio je ćer ki, a u 3.1% slu ča je va že na je pre ti la svom sa da šnjem ili biv šem in tim nom part ne ru.

Nikola M. Petrović 37

Ta be la 14. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko me pre tio Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner pre tio že ni 63 64.3 %

Že na pre ti la sa da šnjem/biv šem mu žu ili part ne ru 3 3.1 %

Otac pre tio ćer ki 6 6.1 %

Otac pre tio si nu 8 8.2 %

Sin pre tio maj ci/ocu 2 2 %

Ćer ka pre ti la maj ci/ocu 1 1 %

Brat pre tio se stri 2 2 %

Ne ki dru gi od nos 13 13.3 %

Ukup no 98 100 %

Utvr đe no je i da 29.5% is pi ta ni ca po zna je ne ke dru ge po ro di ce u ko ji ma čla no vi tih po ro di ca pre te jed ni dru gi ma. I ovaj pro ce nat bi mo gao u re al no sti bi ti ve ći, jer 38% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se ta ko ne što de ša va u po ro di ca ma ko je po zna ju.

Ta be la 15. Pret nje upu će ne čla no vi ma po ro di ce u dru gim po ro di ca ma

Da li znate neku drugu porodicu u kojoj je jedan član porodice pretio drugom

Broj Procenat

Da 152 29.5 %

Ne 168 32.6 %

Nisam sigurna 196 38 %

Ukupno 516 100 %

Slič no kao i ka da je ne ka od is pi ta ni ca bi la žr tva pret nje, že na ma su pret nje naj-če šće bi le upu ći va ne od stra ne in tim nog part ne ra (77.6% slu ča je va). U šest slu ča je va sin je pre tio ne kom od ro di te lja, u dva slu ča ja otac je pre tio ćer ki, u isto to li ko slu ča je va je otac pre tio si nu, a i ćer ka pre ti la ne kom od ro di te lja.

Ta be la 16. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko me pre tio Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner pre tio že ni 118 77.6 %

Že na pre ti la sa da šnjem/biv šem mu žu ili part ne ru 1 0.7 %

Otac pre tio ćer ki 2 1.3 %

Otac pre tio si nu 2 1.3 %

Sin pre tio maj ci/ocu 6 3.9 %

Ćer ka pre ti la maj ci/ocu 2 1.3 %

Brat pre tio se stri 1 0.7 %

Se stra pre ti la se stri 1 0.7 %

Ne de fi ni sa no 19 12.5 %

Ukup no 152 100 %

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini38

Fi zič ko na si lje

Fi zič ko na si lje pre tr pe lo je 175 is pi ta ni ca, što je oko tre ći ne. Po sle psi hič kog na si-lja ovo je naj če šći ob lik na si lja u po ro di ci za be le žen u Voj vo di ni. Ta ko đe, bi tan po da tak je i taj da je u 86.5% slu ča je va, ka da je bi lo pret nji fi zič kim na si ljem upu će nih is pi ta ni ci, do šlo i do fi zič kog na si lja nad is pi ta ni com u ne kom tre nut ku po sle to ga. Fi zič ko na si lje je po seb no te žak ob lik na si lja u po ro di ci ko ji če sto iza zi va akut ne po sle di ce u vi du fi zič kih po vre da (Guth i Pac hter, 2000), ali i hro nič ne po sle di ce u vi du psi ho so mat skih bo le sti, tra u mat skih is ku sta va, ni žeg kva li te ta zdra vlja i ži vo ta (Camp bell i dr., 2002).

Gra­fi­kon­5. Fi zič ko na si lje nad is pi ta ni ca ma u po ro di ci

Re zul ta ti ovog is tra ži va nja po ka za li su da je i pre va len ca fi zič kog na si lja dru ga či ja u raz li či tim de lo vi ma Voj vo di ne. Ta ko je, na pri mer, u Zre nja ni nu i oko li ni vi še od po la (54.9%) is pi ta nih že na pre tr pe lo ovaj ob lik na si lja, dok je u Srem skoj Mi tro vi ci i oko li ni taj pro ce nat naj ni ži (20%). U Ki kin di i oko li ni 44% is pi ta ni ca je iz ja vi lo da su bi le žr tve fi-zič kog na si lja, u No vom Sa du i oko li ni 37.7%, u Som bo ru i oko li ni 29%, a 22.9% u Su bo ti ci i Pan če vu (i se li ma u oko li ni ova dva gra da).

Ni je pro na đe na ni ka kva po ve za nost iz me đu či nje ni ce da li is pi ta ni ca ži vi u gra du ili u se lu i po ja ve fi zič kog na si lja u po ro di ci. Još jed nom se po tvr di lo da su že ne iz oba ti pa na se lja pod jed na ko ugro že ne u ovom po gle du – is pi ta ni ce iz gra da u 33.8%, a is pi-ta ni ce iz se la u 34.1% slu ča je va.

Ta be la 17. Od nos fi zič kog na si lja i me sta bo rav ka

Okrug

Žr tva fi zič kog na si lja

Da Ne

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

No vi Sad i oko li na 46 37.7 % 76 62.3 %

Su bo ti ca i oko li na 16 22.9 % 54 77.1 %

Zre nja nin i oko li na 45 54.9 % 37 45.1 %

Pan če vo i oko li na 16 22.9 % 54 77.1 %

Žrtva pretnji fizičkim nasiljem

Da 33.9% Ne 66.1%

Nikola M. Petrović 39

Som bor i oko li na 18 29 % 44 71 %

Srem ska Mi tro vi ca i oko li na 12 20 % 48 80 %

Ki kin da i oko li na 22 44 % 28 56 %

Pir so nov Hi kva drat = 32.610, df = 6, p = 0.000

I kod ove vr ste na si lja naj če šći na sil ni ci su mu že vi ili part ne ri (31.8%) od no sno biv ši mu že vi ili part ne ri (32.2%). Ukup no gle da no, in tim ni part ne ri su fi zič ki na pa li is-pi ta ni ce u 64% slu ča je va. U 11% slu ča je va na sil nik je bio otac, u 9.2% maj ka, a u 4.6% sve kr va is pi ta ni ce. Dru gi čla no vi po ro di ca is pi ta ni ca se po ja vlju ju kao na sil ni ci ove vr ste u ma nje od 3% slu ča je va.

Ta be la 18. Od nos na sil ni ka i žr tve

Ko je bio nasilnik Broj Procenat

Bivši muž ili partner 70 32.2 %

Muž ili partner 69 31.8 %

Otac 24 11 %

Majka 20 9.2 %

Svekrva 10 4.6 %

Brat ili sestra 6 2.8 %

Svekar 5 2.3 %

Očuh 3 1.4 %

Sin 3 1.4 %

Tetka 2 0.9 %

Rođak ili rođaka 2 0.9 %

Ćerka 1 0.5 %

Zet 1 0.5 %

Snaha 1 0.5 %

Ukupno 217 100 %

Ob li ci fi zič kog na si lja

Ne ki ob li ci fi zič kog na si lja ja vlja ju se če šće ne go dru gi, ali je u ve ći ni slu ča je va is pi ta ni ca tr pe la vi še ob li ka fi zič kog na si lja, u raz li či tim vre men skim pe ri o di ma, a po-ne kad i suk ce siv no u to ku istog da na. Ša ma ra nje se do go di lo u 25% slu ča je va fi zič kog na si lja, ba ti na nje u 16.7%, uda ra nje u 15%, gu ra nje u 7.8%, ču pa nje u 7.5% i sa vi ja nje ili ste za nje ru ke u 5.1% slu ča je va. Osta li ob li ci fi zič kog na si lja po ja vlji va li su se u ma nje od 5% slu ča je va pri ja vlje nog na si lja. Kao što je to bio slu čaj i s pret nja ma fi zič kim na si ljem, i kod ovog pi ta nja ne ke is pi ta ni ce ni su mo gle da go vo re o de ta lji ma in ci den ta ko ji su pre ži ve le.

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini40

Ta be la 19. Fre kven ci ja ja vlja nja po je di nih ob li ka fi zič kog na si lja

Vrsta napada Broj Procenat

Šamaranje 75 25.5 %

Batinanje 49 16.7 %

Udaranje 44 15 %

Guranje 23 7.8 %

Čupanje 22 7.5 %

Savijanje ili stezanje ruke 15 5.1 %

Davljenje 13 4.4 %

Pesničenje 13 4.4 %

Lomljenje delova tela 7 2.4 %

Grebanje 5 1.7 %

Hvatanje za vrat 5 1.7 %

Pravljenje opekotina 3 1 %

Udaranje u stomak u drugom stanju 3 1 %

Prisiljavanje na samopovređivanje 1 0.3 %

Nedefinisano nasilje ili ne može o tome da priča 16 5.5 %

Ukupno 294 100 %

Ra di bo lje ilu stra ci je bi će na ve de no i ne ko li ko pri me ra, oda bra nih me đu od go vo-ri ma is pi ta ni ca:

Be so muč no me je tu kao, mi slim da je tra ja lo či ta vu več nost. Da ni su kom ši je zva le po li ci ju, mi slim da bi me ubio.Do ga đa se to s vre me na na vre me. Zna on po ne kad da pla ne i uda ri. Ne kad je to ša­mar, ne kad pe sni ca... Te ško mu je, mno go ra di, pa je ner vo zan, a ja sam mu naj bli ža, pa se na me ni is tre se. Do volj no je da ka žem ili ura dim ne što što mu ni je po vo lji.

Do ži ve la sam fi zič ko na si lje. Biv ši muž me je ve zao saj lom za stub u dvo ri štu. Bi la sam sa mo u ga ći ca ma, a na po lju zi ma. Tu kao me je okla gi jom i za do bi la sam te­ške te le sne po vre de.

Tu kao me je za do ru čak, ru čak i ve če ru, a ne kad i če šće. Po ne kad po mi slim da sam mu slu ži la kao vre ća za boks.

Pod se ti la sam ga da ku pi jed no mle ko. Opso vao me, ja sam mu vra ti la i on da me je oša ma rio, a ja sam mu za pre ti la da ću ga na spa va nju ubi ti.

Ovi pri me ri po ka zu ju ka kva svi re post i bru tal nost mo že vla da ti u po ro dič nim od-no si ma. Po sled nji pri mer uka zu je na još ne što, a to je da po ne kad že ne žr tve na si lja uz-vra te uda rac. Ta kvi slu ča je vi se, ne ret ko, za vr ša va ju ubi stvom na sil ni ka od stra ne mal-tre ti ra ne že ne (Ric hie, 1996; Ni ko lić-Ri sta no vić, 2000).

Tre ba lo bi na gla si ti da je uz sve na ve de no, je dan broj is pi ta ni ca pre tr peo i na pad oruž jem. Kao oruž je na sil ni ci su ko ri sti li tvr de kuć ne pred me te u 34.4% slu ča je va, nož u 25% i oštro po ljo pri vred no oru đe u 18.8% slu ča je va. U ta be li br. 7 mo že se vi de ti ko je su još pred me te na sil ni ci ko ri sti li pri na pa du na is pi ta ni ce.

Nikola M. Petrović 41

Ta be la 20. Na pad oruž jem

Vrsta oružja Broj Procenat

Napad tvrdim kućnim predmetima 11 34.4 %

Napad nožem 8 25 %

Napad oštrim poljoprivrednim oruđem 6 18.8 %

Napad kaišem 3 9.4 %

Napad vatrenim oružjem 2 6.3 %

Napad bokserom 1 3.1 %

Napad bejzbol palicom 1 3.1 %

Ukupno 32 100 %

Na pad oruž jem iz ve lo je 32 na sil ni ka to jest 18.3% od ukup nog bro ja na sil ni ka ko ji su fi zič ki na pa da li is pi ta ni ce. Po no vo su biv ši ili sa da šnji in tim ni part ne ri is pi ta ni ca naj-če šće na ovaj na čin na pa da li is pi ta ni ce (u 75.1% slu ča je va). U tri slu ča ja na sil nik je bio sve kar, u po dva slu ča ja otac i sin, a u jed nom slu ča ju brat is pi ta ni ce.

Broj in ci de na ta i po sled nji slu čaj fi zič kog na si lja

U 42.3% slu ča je va fi zič ko na si lje se po no vi lo vi še od de set pu ta, a sa mo u 14.3% slu ča je va to je bio izo lo van in ci dent. U 26.9% slu ča je va is pi ta ni ce su ovaj vid na si lja do ži-ve le 2-3 pu ta, a u 16.6% slu ča je va 4-10 pu ta. Pre ma to me, reč je naj če šće o po no vlje noj vik ti mi za ci ji.

Ta be la 21. Broj in ci de na ta

Koliko puta je bila izložena napadima Broj Procenat

Jedanput 25 14.3 %

2-3 puta 47 26.9 %

4-10 puta 29 16.6 %

Više od deset puta 74 42.3 %

Ukupno 175 100 %

Po sled nji slu čaj fi zič kog na si lja nad is pi ta ni ca ma do go dio se u 29.7% slu ča je va u po sled njih go di nu da na, u 27.4% pre go di nu do pet go di na, u 14.9% pre šest do de set go di na, a u 28% pre vi še od de set go di na.

Ta be la 22. Po sled nji slu čaj

Kada se poslednji napad desio Broj Procenat

U poslednjih godinu dana 52 29.7 %

Pre godinu do pet godina 48 27.4 %

Pre šest do deset godina 26 14.9 %

Pre više od deset godina 49 28 %

Ukupno 175 100 %

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini42

Fi zič ko na si lje nad dru gim čla no vi ma po ro di ce i u dru gim po ro di ca ma

Kao i za pret nje fi zič kim na si ljem, i za sa mo fi zič ko na si lje po ku ša li smo da po-sred no sa zna mo ko li ko taj ob lik na si lja tr pe i dru gi čla no vi po ro di ce is pi ta ni ce. Ana li za je po ka za la da 20.9% is pi ta ni ca ima čla na po ro di ce ko ji je ta ko đe pre tr peo fi zič ko na si lje od stra ne dru gog čla na po ro di ce, a 7.8% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se to de si lo ne kom dru gom čla nu nji ho ve po ro di ce.

Ta be la 23. Na pad na dru ge čla no ve po ro di ce

Da li je neki drugi član porodice bio izložen napadima Broj Procenat

Da 108 20.9 %

Ne 368 71.3 %

Nisam sigurna 40 7.8 %

Ukupno 516 100 %

Naj če šći na sil ni ci bi li su biv ši ili sa da šnji in tim ni part ne ri pre ma svo jim part ner-ka ma (70.4% slu ča je va), a za tim sle de oče vi ko ji su bi li na sil ni pre ma si no vi ma (10.2%) i ćer ka ma (6.5%). Si no vi su na pa li ro di te lje u 1.9% slu ča je va, a u isto to li ko slu ča je va part-ner ke su fi zič ki na pa le svo je in tim ne part ne re.

Ta be la 24. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga na pao Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner na pao že nu 76 70.4 %

Že na na pa la sa da šnjeg/biv šeg mu ža ili part ne ra 2 1.9 %

Otac na pao ćer ku 7 6.5 %

Otac na pao si na 11 10.2 %

Sin na pao maj ku/oca 2 1.9 %

Maj ka na pa la ćer ku 1 0.9 %

Ćer ka na pa la maj ku/oca 1 0.9 %

Se stra na pa la se stru 1 0.9 %

Ne ki dru gi od nos 7 6.5 %

Ukup no 108 100 %

Ka da su upi ta ne da li zna ju za slu ča je ve fi zič kog na si lja u dru gim po ro di ca ma ko je po zna ju, 35.7% is pi ta ni ca je od go vo ri lo po tvrd no. Ipak, pra vi pro ce nat oso ba ko je tr pe na si lje u po ro di ci, a ko je is pi ta ni ce po zna ju, mo gao bi bi ti ve ći, jer 32.9% is pi ta ni ca ni je si gu r no da li se ta ko ne što de ša va u po ro di ca ma ko je po zna ju.

Ta be la 25. Na pa di na čla no ve po ro di ce u dru gim po ro di ca ma

Da li znate neku drugu porodicu u kojoj je jedan član porodice napao drugog

Broj Procenat

Da 184 35.7 %

Ne 162 31.4 %

Nisam sigurna 170 32.9 %

Ukupno 516 100 %

Nikola M. Petrović 43

I ova ana li za po ka za la je da je naj če šći ob lik fi zič kog na si lja u po ro di ci onaj ko ji se sre će u part ner skim od no si ma i to ka da je mu ška rac po či ni lac, a že na žr tva (77.2%). Za-be le že na su i dva slu ča ja ka da je part ner ka na pa la in tim nog part ne ra. Tre ba lo bi po me-nu ti i da je u 6% slu ča je va sin na pao ne kog od ro di te lja i da je u ukup no 5.4% slu ča je va otac bio na si lan pre ma svo joj de ci.

Ta be la 26. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga na pao Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner na pao že nu 142 77.2 %

Že na na pa la sa da šnjeg/biv šeg mu ža ili part ne ra 2 1.1 %

Otac na pao ćer ku 7 3.8 %

Otac na pao si na 3 1.6 %

Sin na pao maj ku/oca 11 6 %

Maj ka na pa la ćer ku 2 1.1 %

Ćer ka na pa la maj ku/oca 2 1.1 %

Ne de fi ni sa no 12 6.5 %

Ne ki dru gi od nos 3 1.6 %

Ukup no 184 100 %

Sek su al no na si lje

Ma nje od de se ti ne is pi ta ni ca (9.1%) pri ja vi lo je an ke tar ka ma da su do ži ve le sek su al-no na si lje od stra ne čla na po ro di ce. Me đu tim, taj pro ce nat je u re al no sti ve ro vat no ve ći, za-to što se o tom ti pu na si lja ret ko go vo ri, naj če šće zbog sti da i pa tri jar hal nog vas pi ta nja. Žr-tve ret ko pri ja vlju ju is tra ži va či ma da su do ži ve le sek su al no na si lje, a još re đe po li ci ji (Jew kes i Abra hams, na ve de no pre ma Ma mu la, 2005). To ni je za ču đu ju će, jer je sek su al no na si lje u part ner skim od no si ma i da nas u ma loj me ri pre po zna to kao na si lje. Ta ko đe, sek su al no na-si lje u po ro di ci če sto mo že zna či ti i in ce stu al ne od no se ko ji se po seb no sa kri va ju. Ova vr sta vik ti mi za ci je če sto do vo di do sa mo o kri vlja va nja kod žr tve, a zbog tra u me sama pri ja va ovog na si lja če sto je do ži vljena kao re vik ti mi za ci ja (Kelly, na ve de no pre ma Ma mu la, 2005).

Gra­fi­kon­6. Sek su al no na si lje nad is pi ta ni ca ma u po ro di ci

Da 9.1% Ne 90.9%

Žrtva seksualnog nasilja

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini44

Ot kri ve no je da je u od no su na dru ge de lo ve Voj vo di ne u Zre nja ni nu i oko li ni sek-su al no na si lje naj pri sut ni je (19.5% is pi ta ni ca iz ovog okru ga je iz ja vi lo da su žr tve ove vr ste na si lja). Me đu tim, još je dan fak tor ko ji je mo gao uti ca ti na do bi je nu raz li ku je ste i sprem nost is pi ta ni ca da o to me go vo re. Mo gu će je da su is pi ta ni ce iz Zre nja ni na i oko li-ne sprem ni je da pri ča ju o sek su al nom na si lju. U dru gim gra do vi ma si tu a ci ja je sle de ća: za be le že no je 10% žr ta va sek su al nog na si lja u po ro di ci u Ki kin di i Pan če vu (i okol nim se li ma), 8.6% u Su bo ti ci i oko li ni, 5.7% u No vom Sa du i oko li ni, 5% u Srem skoj Mi tro vi ci i oko li ni i 4.8% u Som bo ru i oko li ni.

Iako je za be le že na ve ća ras pro stra nje nost sek su al nog na si lja u se o skoj sre di ni (12.6%) u od no su na grad sku (7.4%), ni su do bi je ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu ove dve sre di ne u po gle du pri sut no sti po me nu tog ob li ka na si lja.

Ta be la 27. Od nos sek su al nog na si lja i me sta bo rav ka

Okrug

Žr tva sek su al nog na si lja

Da Ne

Broj Pro ce nat Broj Pro ce nat

No vi Sad i oko li na 7 5.7 % 115 94.3 %

Su bo ti ca i oko li na 6 8.6 % 64 91.4 %

Zre nja nin i oko li na 16 19.5 % 66 80.5 %

Pan če vo i oko li na 7 10 % 63 90 %

Som bor i oko li na 3 4.8 % 59 95.2 %

Srem ska Mi tro vi ca i oko li na 3 5 % 57 95 %

Ki kin da i oko li na 5 10 % 45 90 %

Pir so nov Hi kva drat = 15.123, df = 6, p = 0.019

Naj če šći na sil ni ci su po no vo sa da šnji od no sno biv ši part ne ri is pi ta ni ca (u 89.4% slu ča je va). Za be le žen je sa mo je dan slu čaj in ce sta (od stra ne ro đa ka), a re gi stro van je i je dan po ku šaj od stra ne oca is pi ta ni ce da je sek su al no na pa stvu je i jed no „pod vo dač ko“ po na ša nje maj ke, ko ja je pri si lja va la jed nu is pi ta ni cu da se udva ra od re đe nim mu škar ci-ma. U po jed nom slu ča ju na pa da či su bi li sve kar i zet is pi ta ni ce.

Ob li ci sek su al nog na si lja

U naj ve ćem bro ju slu ča je va kao sek su al no na si lje za be le že ni su sek su al ni od no-si is pi ta ni ca ko ji su bi li pro tiv nji ho ve vo lje (59.6%), u 12.8% slu ča je va taj od nos je bio ta kav da im ni je od go va rao ili da ih je po vre đi vao, a do si lo va nja je do šlo u 10.6% slu-ča je va. Za be le že na su i dva slu ča ja pri si lja va nja na gle da nje por no fil mo va, dva slu ča ja do di ri va nja in tim nih de lo va te la i je dan, već po me nu ti, slu čaj pod vo đe nja. Tri is pi ta ni ce su iz ve sti le na še an ke tar ke da su bi le žr tve ovog ob li ka na si lja, ali ni su bi le u sta nju da op šir ni je go vo re o to me i da ka žu šta se tač no de si lo.

Nikola M. Petrović 45

Ta be la 28. Fre kven ci ja ja vlja nja po je di nih ob li ka sek su al nog na si lja

Vrsta seksualnog nasilja Broj Procenat

Seksualni odnos protiv njene volje 28 59.6 %

Seksualni odnos koji joj nije odgovarao ili ju je povređivao 6 12.8 %

Silovanje 5 10.6 %

Prisiljavanje na gledanje porno filmova 2 4.3 %

Dodirivanje intimnih delova tela 2 4.3 %

Prisiljavanje na udvaranje (podvođenje) 1 2.1 %

Ne može o tome da priča 3 6.4 %

Ukupno 47 100 %

Ka ko bi či ta o cu bi lo što ja sni je o ka kvoj vr sti na si lja je reč, bi će na ve de no ne ko li ko od go vo ra is pi ta ni ca:

Ka da je do la zio ku ći pi jan, muž je tra žio da ima mo sek su al ne od no se, tra žio od me ne da ra dim sva šta, pre tio i da će je zik da mi is ču pa, op tu ži vao me da sam ja­lo va i hlad na...

Pa, pro tiv vo lje mo ra, to ni je bi lo na si lje u mo je vre me. Sad ču jem da to je ste na­si lje, ma lo sam zbu nje na.

Ne znam da li to spa da baš u sek su al no na si lje, ali iz gu bi la sam ne vi nost sa biv šim mom kom, iako to ni sam hte la. Na pi la sam se i on je bio na du van i po ku ša la sam da se od bra nim, ali ni sam ima la sna ge i ni sam us pe la. Ne znam da li je to si lo va­nje, ali znam da ni sam že le la sek su al ni od nos.

Sve kar mi je re kao da ga uz bu đu jem i uda rio me je po zad nji ci, a on da se hva lio šta je ura dio.

Muž me je pri si lja vao da ima mo od no se i ka da sam bi la pre u mor na i ka da ni sam ima la sna ge za ta ko ne što, kao i ka da je on sma trao da tre ba da ih ima mo. Ni je po što vao mo je že lje i ras po lo že nje.

Otac je po ku ša vao da me sek su al no zlo sta vlja, pip kao me je, po ku ša vao da me uvu če u nje gov kre vet...

Kao što se mo že vi de ti, ne ke is pi ta ni ce ni su ni si gu r ne da li je ono što su do ži ve le u stva ri sek su al no na si lje.

Broj in ci de na ta i po sled nji slu čaj sek su al nog na si lja

Kao i kod dru gih ob li ka na si lja u po ro di ci i ovaj tip na si lja naj če šće se po na vlja vi še pu ta, po go to vo u part ner skim od no si ma. Čak 61.7% ovih is pi ta ni ca je do ži ve lo sek su-al no na si lje vi še od de set pu ta. U 14.9% slu ča je va is pi ta ni ce su ovaj vid na si lja do ži ve le je dan put, u 10.6% slu ča je va 2-3 pu ta, a u 12.8% slu ča je va 4-10 pu ta. I dru ga is tra ži va nja po ka za la su da je po no vlje no sek su al no na si lje od stra ne part ne ra ili biv šeg part ne ra do sta če sto (Myhill i Al len, na ve de no pre ma Ma mu la, 2005).

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini46

Ta be la 29. Broj in ci de na ta

Koliko puta je bila izložena napadima Broj Procenat

Jedanput 7 14.9 %

2-3 puta 5 10.6 %

4-10 puta 6 12.8 %

Više od deset puta 29 61.7 %

Ukupno 47 100 %

Po sled nji slu čaj sek su al nog na si lja ko ji su is pi ta ni ce pri ja vi le an ke tar ka ma do go-dio se u 42.6% slu ča je va u po sled njih go di nu da na, u 19.1% pre 1 do 5 go di na, u 10.6% pre 6 do 10 go di na, a u 27.7% pre vi še od 10 go di na.

Ta be la 30. Po sled nji slu čaj

Kada se poslednji napad desio Broj Procenat

U poslednjih godinu dana 20 42.6 %

Pre godinu do pet godina 9 19.1 %

Pre šest do deset godina 5 10.6 %

Pre više od deset godina 13 27.7 %

Ukupno 47 100 %

Sek su al no na si lje nad dru gim čla no vi ma po ro di ce i u dru gim po ro di ca ma

Po sred no smo sa zna li i da li su dru gi čla no vi po ro di ce is pi ta ni ce bi li sek su al no zlo sta vlja ni. Ta ko je 2.7% is pi ta ni ca iz ve sti lo da su i dru gi čla no vi nji ho vih fa mi li ja bi li na pa stvo va ni na ovaj na čin od stra ne dru gog čla na po ro di ce. Po no vo je ja ko zna ča jan i po da tak da 20.3% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se ta ko ne što de si lo i dru gim čla no vi ma nje ne po ro di ce, ko ji nam go vo ri da je pra vi pro ce nat onih ko ji su pre ži ve li ovaj ob lik na-si lja ve ro vat no ve ći.

Ta be la 31. Na pad na dru ge čla no ve po ro di ce

Da li je neki drugi član porodice bio izložen napadima Broj Procenat

Da 14 2.7 %

Ne 397 76.9 %

Nisam sigurna 105 20.3 %

Ukupno 516 100 %

U ta kvim slu ča je vi ma, sek su al no na si lje se naj če šće de ša va lo u part ner skim od-no si ma (78.6% slu ča je va). Za be le žen je i je dan slu čaj in ce sta, ka da je otac na pao ćer ku.

Nikola M. Petrović 47

Ta be la 32. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga na pao Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner na pao že nu 11 78.6 %

Otac na pao ćer ku 1 7.1 %

Ne de fi ni sa no 1 7.1 %

Ne ki dru gi od nos 1 7.1 %

Ukup no 14 100 %

Tri de set is pi ta ni ca to jest 5.8% re klo je na šim an ke tar ka ma da po zna ju dru ge po-ro di ce u ko ji ma je do šlo do sek su al nog na si lja od stra ne jed nog čla na po ro di ce pre ma dru gom. Taj pro ce nat je u re al no sti ve ro vat no ve ći, jer 54.3% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se ta ko ne što do go di lo u dru gim po ro di ca ma ko je po zna ju.

Ta be la 33. Na pa di na čla no ve po ro di ce u dru gim po ro di ca ma

Da li znate neku drugu porodicu u kojoj je jedan član porodice napao drugog

Broj Procenat

Da 30 5.8 %

Ne 206 39.9 %

Nisam sigurna 280 54.3 %

Ukupno 516 100 %

Po no vo su part ne ri bi li naj če šći na sil ni ci (pre ma svo jim part ner ka ma) u 73.3% slu-ča je va, a u tri slu ča ja za be le žen je i pri sil ni in ce stu o zni od nos iz me đu oca i ćer ke.

Ta be la 34. Ko je bio na sil nik u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga na pao Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner na pao že nu 22 73.3 %

Otac na pao ćer ku 3 10 %

Ne de fi ni sa no 2 6.7 %

Ne ki dru gi od nos 3 10 %

Ukup no 30 100 %

Pro ga nja nje

Ovaj ob lik na si lja je, u stva ri, ja ko bli zak psi hič kom na si lju, ali po se du je ne ke spe-ci fič ne ka rak te ri sti ke zbog ko jih se sma tra po seb nim ob li kom na si lja, od no sno vik ti mi-za ci je (Ni ko lić-Ri sta no vić i Ko va če vić-Le po je vić, 2007) pa je od lu če no da se iz dvo ji i za-seb no raz ma tra. Pro ga nja nje u po ro di ci an ke tar ka ma je pri ja vi lo 18.6% is pi ta ni ca.

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini48

Gra­fi­kon­7. Is ku stvo is pi ta ni ca s pro ga nja njem u po ro di ci

Utvr đe no je da ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka iz me đu is pi ta ni ca iz raz li či tih okru ga u po gle du či nje ni ce da li su bi le žr tve pro ga nja nja ili ni su (iako je pre va len ca ove po ja ve u Zre nja ni nu i oko li ni naj ve ća – 26.8% slu ča je va). Sle de Ki kin da sa oko li nom (26%), Su bo ti ca sa oko li nom (22.9%), No vi Sad sa oko li nom (17.2%), Pan če vo sa oko li-nom (14.3%), Som bor sa oko li nom (12.9%) i Srem ska Mi tro vi ca sa oko li nom (10%).

Is pi ta ni ce iz grad ske i se o ske sre di ne su pot pu no iz jed na če ne u ovom po gle du (18.6% slu ča je va), što zna či da je pro ga nja nje pod jed na ko ras pro stra nje no u oba ti pa na se lja.

Naj če šći pro go ni te lji su biv ši mu že vi od no sno part ne ri (56.9%). U ovom slu ča ju za raz li ku od pret hod nih ob li ka na si lja (gde je part ner bio na si lan za vre me dok je is pi ta ni ca još ži ve la sa njim, a ka sni je je do šlo do raz vo da od no sno raz dva ja nja) biv ši part ne ri su ti ko ji upra vo po sle na pu šta nja za po či nju da pro ga nja ju svo je žr tve, biv še part ner ke. To je utvr đe no na osno vu od go vo ra is pi ta ni ca. Jed no is tra ži va nje je po ka za lo da je du ži na vre men skog pe ri o da ko ji je že na pro ve la od iz la ska iz part ner skog od no sa u ko jem je bi lo na si lja, naj ja či pre dik tor pro ga nja nja po sle ras ki da ve ze. Što je taj pe riod bio du ži, že ne su u ve ćoj me ri bi le pro ga nja ne (Mec ha nic, We a ver i Re sick, 2000). Za be le že no je i se dam slu ča je va ka da je otac pro go nio is pi ta ni cu. Dru gi čla no vi po ro di ce is pi ta ni ca su se po ja vlji va li u ulo zi pro go ni te lja u ma nje od 3% slu ča je va.

Ta be la 35. Od nos pro go ni te lja i žr tve

Ko je bio progonitelj Broj Procenat

Bivši muž ili partner 58 56.9 %

Muž ili partner 24 23.6 %

Otac 7 6.9 %

Majka 3 2.9 %

Svekrva 3 2.9 %

Dever 2 1.9 %

Rođak ili rođaka 2 1.9 %

Svekar 1 1 %

Zet 1 1 %

Snaha 1 1 %

Ukupno 102 100 %

Da 18.6% Ne 81.4%

Žrtva proganjanja

Nikola M. Petrović 49

Ob li ci pro ga nja nja

Kao što se mo že vi de ti, naj če šći ob lik pro ga nja nja je zva nje te le fo nom s raz li či tim mo ti vi ma (32.3% slu ča je va), a za tim sle di pra će nje i špi ju ni ra nje (27.1% slu ča je va). Sla nje pre te ćih ili uvre dlji vih sms po ru ka do go di lo se u 12.5% slu ča je va, sa če ki va nje po sle po sla ili do la zak na rad no me sto u 11.5% slu ča je va, dok se sa če ki va nje is pred me sta sta no va-nja ili upa da nje u ku ću od no sno stan de si lo u 7.3% slu ča je va. Bi tan po da tak je i da je 9.4% is pi ta ni ca pre ži ve lo sve od na ve de nih ob li ka pro ga nja nja od stra ne čla na po ro di ce.

Ta be la 36. Fre kven ci ja ja vlja nja po je di nih ob li ka pro ga nja nja

Vrsta proganjanja Broj Procenat

Zvanje telefonom radi prećenja, proveravanja, ucenjivanja, vređanja i moljakanja

31 32.3 %

Praćenje i špijuniranje 26 27.1 %

Slanje pretećih ili uvredljivih sms poruka 12 12.5 %

Sačekivanje posle posla ili dolazak na radno mesto 11 11.5 %Sačekivanje ispred mesta stanovanja ili upadanje u kuću odnosno stan

7 7.3 %

Sve od navedenog 9 9.4 %

Ukupno 96 100 %

Da bi smo što bo lje ilu stro va li o ka kvom ob li ku na si lja je reč, bi će na ve de no ne ko-li ko od go vo ra is pi ta ni ca:

Jed no vre me me je de ver pro ga njao. Ni sam sme la ovom mom da ka žem. Stal no bi zvao kad mi muž ni je ku ći, do la zio kad sam sa ma. Znao je da bu de na va len tan.

Ka da sam ga osta vi la zvao me je da se vra tim, ku cao bi mi na pro zor, sta jao bi ko­li ma is pred mo je ku će i upor no pri ti skao si re nu.

Biv ši part ner mi je slao po ru ke, zvao je i pre tio je da će me pre bi ti ako mu se ne vra tim.

Stal no je zvao te le fo nom na kon što sam ga na pu sti la, vre đao me, pre tio ubi stvom, drao se i go vo rio da sam mu uni šti la ži vot, raz dvo ji la ga od de te ta...

Če sto me je te le fo nom pro ve ra vao da li sam kod ku će, pi tao uvek gde sam i sa kim sam išla. Ka da sam ga osta vi la, sa če ki vao me is pred fir me i hteo da raz go va ra mo da se vra tim kod nje ga.

Broj in ci de na ta i po sled nji slu čaj pro ga nja nja

Pro go ni te lji su naj če šće upor ni i ne od u sta ju la ko od mal tre ti ra nja žr tve. To po-ka zu ju i po da ci do bi je ni u ovom is tra ži va nju, u ko ji ma se vi di da se u 63.5% slu ča je va pro ga nja nje do go di lo vi še od de set pu ta. U 4.2% slu ča je va is pi ta ni ce su pro ga nja nje do-ži ve le je dan put, u 11.5% slu ča je va 2-3 pu ta, a u 20.8% slu ča je va 4-10 pu ta.

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini50

Ta be la 37. Broj in ci de na ta

Koliko puta je bila proganjana Broj Procenat

Jedanput 4 4.2 %

2-3 puta 11 11.5 %

4-10 puta 20 20.8 %

Više od deset puta 61 63.5 %

Ukupno 96 100 %

Po sled nji slu čaj pro ga nja nja is pi ta ni ca od stra ne čla na po ro di ce do go dio se u 32.3% slu ča je va u po sled njih go di nu da na, u 33.3% pre go di nu do pet go di na, u 11.5% pre šest do de set go di na, a u 22.9% pre vi še od de set go di na.

Ta be la 38. Po sled nji slu čaj

Kada se poslednji slučaj proganjanja desio Broj Procenat

U poslednjih godinu dana 31 32.3 %

Pre godinu do pet godina 32 33.3 %

Pre šest do deset godina 11 11.5 %

Pre više od deset godina 22 22.9 %

Ukupno 96 100 %

Pro ga nja nje dru gih čla no vi ma po ro di ce i proganjanje u dru gim po ro di ca ma

In di rekt no smo us pe li da ot kri je mo i da li su dru gi čla no vi po ro di ce is pi ta ni ce bi li pro ga nja ni od čla no va porodice, pri če mu je 8.7% is pi ta ni ca iz ja vi lo da po sto je ta kvi slu-ča je vi u nji ho vim po ro di ca ma. Me đu tim, ovaj broj je u re al no sti ve ro vat no ve ći, jer 25.2% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se ta ko ne što de si lo dru gim čla no vi ma nji ho vih po ro di ca.

Ta be la 39. Pro ga nja nje dru gih čla no va po ro di ce

Da li je neki drugi član porodice bio proganjan Broj Procenat

Da 45 8.7

Ne 341 66.1

Nisam sigurna 130 25.2

Ukupno 516 100 %

U ta kvim slu ča je vi ma pro go ni telj je naj če šće bio sa da šnji ili biv ši part ner is pi ta-ni ce (55.6% slu ča je va), ali ni je za ne mar ljiv ni broj že na ko je su pro go ni le svo je in tim ne part ne re (22.2%). U 13.3% slu ča je va je dan od ro di te lja je pro ga njao de cu.

Ta be la 40. Ko je bio pro go ni telj u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga pro go nio Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner pro ga njao že nu 25 55.6 %

Že na pro ga nja la sa da šnjeg/biv šeg mu ža ili part ne ra 10 22.2 %

Otac ili maj ka pro ga nja li de cu 6 13.3 %

Ne ki dru gi od nos 4 8.9 %

Ukup no 45 100 %

Nikola M. Petrović 51

Je dan broj is pi ta ni ca (13.8%) iz ja vio je da po zna je dru gu po ro di cu u ko joj je je dan član po ro di ce pro go nio dru gog čla na iste. Ipak, po što vi še od po lo vi ne is pi ta ni ca (52.1%) ni je si gur no da li se ta ko ne što do go di lo u po ro di ca ma ko je po zna ju, mo gu će je da je pra vi pro ce nat ovog ob li ka na si lja u tim po ro di ca ma ve ći.

Ta be la 41. Pro ga nja nje čla no va po ro di ce u dru gim po ro di ca ma

Da li znate neku drugu porodicu u kojoj je jedan član porodice progonio drugog

Broj Procenat

Da 71 13.8 %

Ne 176 34.1 %

Nisam sigurna 269 52.1 %

Ukupno 516 100 %

U ve li koj ve ći ni ta kvih slu ča je va (90.1%) sa da šnji ili biv ši muž od no sno part ner pro go nio je svo ju že nu. Za be le žen je i je dan slu čaj ka da je že na pro ga nja la svog in tim-nog part ne ra.

Ta be la 42. Ko je bio pro go ni telj u tim slu ča je vi ma

Ko je ko ga pro go nio Broj Pro ce nat

Sa da šnji/biv ši muž ili part ner pro ga njao že nu 64 90.1 %

Že na pro ga nja la sa da šnjeg/biv šeg mu ža ili part ne ra 1 1.4 %

Ne de fi ni sa no 5 7 %

Ne ki dru gi od nos 1 1.4 %

Ukup no 71 100 %

Na si lje u pri mar noj po ro di ci

Još je dan in di rek tan na čin da sa zna mo ka kva je pre va len ca na si lja u po ro di ci bio je da pi ta mo is pi ta ni ce o na si lju u nji ho voj pri mar noj po ro di ci i, ako su upo zna te, o even tu al nom na si lju u pri mar noj po ro di ci oso be ko ja se pre ma nji ma (is pi ta ni ca ma) po-na ša la na sil no. Re zul ta ti su po ka za li da je u 30.2% po ro di ca na ših is pi ta ni ca bi lo na si lja nad nji ho vom maj kom od stra ne nji ho vog oca. Taj pro ce nat bi mo gao bi ti ve ći, jer 4.7% is pi ta ni ca ni je si gur no da li se ne što ta ko de ša va lo.

Ta be la 43. Na si lje nad maj kom is pi ta ni ce

Da li je otac ispitanice bio nasilan prema njenoj majci kada je ona bila dete

Broj Procenat

Da 156 30.2 %

Ne 321 62.2 %

Nisu živeli zajedno ili nisu živeli s nama 15 2.9 %

Nisam sigurna 24 4.7 %

Ukupno 516 100 %

Rasprostranjenost nasilja u Vojvodini52

U 26.1% pri mar nih po ro di ca na sil ni ka bi lo je ta ko đe na si lja nad maj kom od stra ne oca. Ipak, 41.5% is pi ta ni ca, ko je su pre ži ve le na si lje, ni su si gur ne da li je otac oso be ko ja je pre ma nji ma bi la na sil na bio na si lan pre ma maj ci te oso be, ta ko da je vr lo mo gu će da je ko nač na broj ka po no vlje ne isto ri je na si lja ve ća.

Ta be la 44. Na si lje nad maj kom na sil ni ka

Da li je otac osobe koja je prema ispitanici bila nasilna bio nasilan prema njegovoj/njenoj majci kada je bio/-la dete

Broj Procenat

Da 71 26.1 %

Ne 77 28.3 %

Njegovi/njeni roditelji nisu živeli zajedno 11 4 %

Nisam sigurna 113 41.5 %

Ukupno 272 100 %

Za klju čak

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka za li su da je na si lje u po ro di ci ve o ma ras pro stra nje no u Voj vo di ni. Vi še od po lo vi ne is pi ti va nih že na od go vo ri lo je da je vik ti mi zi ra no ne kim ob-li kom na si lja. Is pi ti va ni ob li ci po ro dič nog na si lja pri sut ni su u Voj vo di ni u raz li či toj me ri. Naj za stu plje ni je je psi hič ko na si lje ko je do ži vlja va sko ro sva ka dru ga že na (49.8% is pi ta-ni ca). Ma lo ma nje od tre ći ne že na (27.3%) do bi ja lo je pret nje fi zič kim na si ljem, a 33.9% is pi ta ni ca je i vik ti mi zi ra no fi zič kim na si ljem. Pro ga nja nje je do ži ve lo 18.6%, a sek su al no na si lje u po ro di ci 9.1% is pi ta ni ca. Sa da šnji ili biv ši muž od no sno part ner is pi ta ni ce bio je naj če šći na sil nik u za be le že nim slu ča je vi ma raz li či tih po me nu tih ob li ka na si lja u po ro di-ci nad is pi ta ni ca ma. Na si lje u in tim nim part ner skim ve za ma (u ko ji ma je mu ška rac bio na si lan pre ma že ni) naj če šći je ob lik pri ja vlje nog na si lja nad dru gim čla no vi ma po ro di ce is pi ta ni ca i u dru gim po ro di ca ma ko je is pi ta ni ce po zna ju.

Od ob li ka psi hič kog na si lja naj u če sta li je se ja vlja po ni ža va nje od no sno oma lo va-ža va nje (44.4% slu ča je va), od pret nji fi zič kim na si ljem naj vi še se is ti ču pret nje ubi stvom (34% slu ča je va), dok je ša ma ra nje naj če šći ob lik fi zič kog na si lja (po ja vi lo se u 25.5% slu-ča je va ove vr ste na si lja). Sek su al ni od nos pro tiv svo je vo lje je naj fre kvent ni ji ob lik sek su-al nog na si lja (59.6% slu ča je va), a zva nje te le fo nom ra di pre će nja, pro ve ra va nja, uce nji va-nja, vre đa nja i mo lja ka nja naj u če sta li ji ob lik pro ga nja nja (32.3% slu ča je va). Ka da je oruž je u pi ta nju, naj če šće se pre ti no žem i va tre nim oruž jem to jest pi što ljem (37.2% slu ča je va), a naj če šće se na pa da tvr dim kuć nim pred me ti ma (u 34.4% slu ča je va na pa da oruž jem).

Ka da je u pi ta nju uče sta lost na si lja u po ro di ci, do bi je ni su po da ci da se na si lje naj če šće po na vlja lo vi še od de set pu ta i to u 51.8% slu ča je va pret nji fi zič kim na si ljem, 42.3% fi zič kog na si lja, 61.7% sek su al nog na si lja i 63.5% slu ča je va pro ga nja nja. U ve ći ni slu ča je va za be le že no na si lje u po ro di ci do go di lo se u pe ri o du od 2004. do 2009. go di ne i to u 64.5% slu ča je va pret nji fi zič kim na si ljem, 57.1% fi zič kog na si lja, 61.7 sek su al nog na si lja i 65.6% slu ča je va pro ga nja nja.

U pret hod nom is tra ži va nju na si lja u po ro di ci na te ri to ri ji Sr bi je bi la je ob u hva će na i te ri to ri ja Voj vo di ne (Vi da ko vić, 2002). Ka ko bi smo na pra vi li kom pa ra ci ju tih re zul ta ta s re zul ta ti ma ovog is tra ži va nja, iz dvo ji li smo sa mo deo uzor ka iz Voj vo di ne, ko ji je u tom is tra ži va nju či ni lo 170 is pi ta ni ca (120 iz No vog Sa da i 50 iz Su bo ti ce). Ana li za po da ta ka

Nikola M. Petrović 53

do bi je nih na osno vu tog skra će nog uzor ka po ka za la je da je 48.2% is pi ta ni ca bi lo žr tva psi hič kog na si lja, 24.7% žr tva pret nji fi zič kim na si ljem, 28.8% žr tva fi zič kog na si lja i 8.2% žr tva sek su al nog na si lja. Uz fi zič ko na si lje, 8.2% is pi ta ni ca na pad nu to je i oruž jem. Ka da se ti re zul ta ti iz 2001. go di ne upo re de s re zul ta ti ma iz 2009. go di ne do la zi mo do za ključ-ka da je do šlo do pro cen tu al nog po ve ća nja svih na ve de nih ob li ka na si lja u po ro di ci. Do istog za ključ ka do la zi se i ka da se upo re de re zul ta ti ovog is tra ži va nja s po da ci ma iz 2001. go di ne do bi je nim na uzor ku iz Sr bi je (bez Ko so va i Me to hi je). Ova kva po re đe nja, na rav-no, ima ju svo ja ogra ni če nja zbog to ga što je te ško po re di ti deo dr ža ve sa dr ža vom u ce li-ni ili dru gim dr ža va ma (po seb no zbog raz li ka u me to do lo škim po stav ka ma is tra ži va nja).

Ako se po da ci do bi je ni u na šem is tra ži va nju is klju či vo u ve zi s part ner skim na si-ljem3 (mu ška ra ca nad že na ma) upo re de s re zul ta ti ma slič nih is tra ži va nja ko ja su spro ve-de na u dru gim ze mlja ma,4 pri me ću je se da se Voj vo di na na la zi oko pro se ka u po gle du bro ja žr ta va sek su al nog na si lja, dok je pre va len ca žr ta va fi zič kog na si lja i pro ga nja nja pri lič no vi so ka, a broj žr ta va psi hič kog na si lja pre ma šu je onaj mak si mal ni, za be le žen u dru gim de lo vi ma sve ta.

Ka da se re zul ta ti ovog is tra ži va nja upo re de s re zul ta ti ma is tra ži va nja dr ža va u okru že nju, do la zi se do slič nog za ključ ka, s tim što se pri me ću je da je pro ce nat že na žr-ta va fi zič kog part ner skog na si lja ve ći u Voj vo di ni ne go u Cr noj Go ri (Ra du lo vić, na ve de-no pre ma Ni ko lić-Ri sta no vić i Dok ma no vić, 2006) i Hr vat skoj (Otro čak, na ve de no pre ma Ni ko lić-Ri sta no vić i Dok ma no vić, 2006). Isto ta ko mo že se pri me ti ti da su is pi ta ni ce u Voj vo di ni u do sta ma njoj me ri pri ja vlji va le sek su al no na si lje u part ner skom od no su u po re đe nju sa ove dve dr ža ve.

Ipak, kao naj re le vant ni je za po re đe nje bi će na ve de no is tra ži va nje na si lja u po ro-di ci u Ma ke do ni ji ko je je me to do lo ški naj slič ni je na šem is tra ži va nju. Re zul ta ti tog is tra-ži va nja spro ve de nog 2006. go di ne (Ča če va, Fri ščik i Mi šev, 2007) po ka za li su da je 56.4% is pi ta nih že na do ži ve lo psi hič ko na si lje, 17.7% fi zič ko, a 10.6% že na je ot kri lo an ke tar-ka ma da su bi le žr tve sek su al nog na si lja. Da kle, mo že se za klju či ti da je u Ma ke do ni ji za be le žen ne što ve ći pro ce nat žr ta va psi hič kog i znat no ma nji pro ce nat žr ta va fi zič kog na si lja u od no su na Voj vo di nu.

3 Ka ko bi bi la ja sni ja sli ka o na si lju u in tim nim part ner skim ve za ma u Voj vo di ni bi će na ve-de ni i ti po da ci: 30.4% is pi ta ni ca od ukup nog uzor ka bi lo je žr tva psi hič kog na si lja, 18.4% žr tva pret nji fi zič kim na si ljem, 26.7% bi lo je žr tva fi zič kog na si lja, 8.1% žr tva sek su al nog na si lja i 13% žr tva pro ga nja nja od stra ne sa da šnjeg ili biv šeg mu ža od no sno part ne ra.

4 Is tra ži va nje spro ve de no u de vet dr ža va (Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008) ot kri lo je da se pro ce nat že na žr ta va psi hič kog na si lja u in tim nim part ner skim od no si ma kre će u ra spo-nu od 8% (Švaj car ska) do 29% (Austra li ja i Če ška Re pu bli ka), žr ta va fi zič kog na si lja od 6% (Hong Kong) do 36% (Mo zam bik), žr ta va sek su al nog na si lja od 3% (Švaj car ska i Fi li pi ni) do 15% (Ko sta Ri ka) i žr ta va pro ga nja nja od 1% (Dan ska) do 18% (Mo zam bik).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 55

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vić

Fak to ri ko ji uti ču na iz lo že nost že na na si lju u po ro di ci

Ovim is tra ži va njem po ku ša li smo da utvr di mo ko ji su to vik ti mo ge ni fak to ri1 ko ji mo gu bi ti do bri pre dik to ri po ja ve raz li či tih ob li ka na si lja u po ro di ci.

Fak­to­ri­psi­hič­kog­na­si­lja

Da bi smo sa zna li ko su žr tve psi hič kog na si lja, upo re di li smo gru pe is pi ta ni ca po so ci o de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma i dru gim di men zi ja ma. Re zul ta ti uka zu ju na to da su is pi ta ni ce raz li či tih uz ra snih ka te go ri ja pre tr pe le psi hič ko na si lje. Iako je me đu is pi ta-ni ca ma sta ro sti iz me đu 57 i 65 go di na naj vi še onih ko je su lič no do ži ve le ovaj vid na si lja (60.9%), raz li ke iz me đu uz ra snih gru pa ni su sta ti stič ki zna čaj ne. Za nji ma sle de is pi ta ni ce sta ro sti 41-48 go di na (60.2%) i 18-25 go di na (50.8%). Pro cen tu al no gle da no, naj ma nje psi hič kog na si lja pre ži ve le su že ne sta ri je od 65 go di na (38.8%).

Po ka za lo se da je psi hič ko na si lje po ve za no s brač nim sta tu som. Me đu oni ma ko-je su pre tr pe le ovo na si lje, naj vi še je raz ve de nih že na (84.5%), a za tim sle de is pi ta ni ce ko je ži ve u van brač noj za jed ni ci (50%). Bit no je is ta ći da je i 43.7% uda tih is pi ta ni ca pre-tr pe lo psi hič ko na si lje, kao i 40.9% ne u da tih že na i 38.2% udo vi ca. Ova po ve za nost ni je neo bič na po što je naj če šći na sil nik u tim slu ča je vi ma muž ili part ner. Na osno vu bro ja raz ve de nih že na vi di se da mno ge že ne ni su že le le da da lje tr pe psi hič ko na si lje svo jih in tim nih part ne ra, to jest da su ih na pu sti le.

Ni je ot kri ve na po ve za nost ro di telj skog sta tu sa i uz ra sta de ce s psi hič kim na si-ljem, ali je ste iz me đu ovog ob li ka na si lja i bro ja de ce ko je is pi ta ni ca ima. Me đu že na ma žr tva ma psi hič kog na si lja, pro cen tu al no gle da no, naj vi še ima onih ko je ima ju tro je de ce (64.5%) i onih ko je ima ju jed no de te (60.2%). Za tim sle de že ne ko je ima ju dvo je (46.7%) i one ko je ne ma ju de ce (43.4%). Is pi ta ni ce ko je ima ju vi še od tro je de ce u naj ma njoj me ri su bi le iz lo že ne ovoj vr sti na si lja (30.8%), ali je ovih že na bi lo i vr lo ma lo u uzor ku ta ko da taj po da tak tre ba uze ti s re zer vom.

Na ci o nal nost is pi ta ni ca ni je zna čaj no po ve za na s psi hič kim na si ljem, što zna či da su že ne svih na ci o nal no sti iz lo že ne ovom vi du na si lja u slič noj me ri. Pro cen tu al no gle-

1 Pod vik ti mo ge nim fak to ri ma se u vik ti mo lo gi ji pod ra zu me va ju ka rak teri sti ke lju di, nji-ho vi od no si s dru gim li ci ma i okol no sti u ko ji ma ži ve, a ko ji či ne da bu du iz lo že ni ji ri zi ku vik ti mi za ci je na si ljem ili dru gim ob li ci ma kri mi na li te ta, od no sno ma nje za šti će ni od tog ri zi ka (Fat ah, 1991:284).

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici56

da no, 57.9% Rom ki nja je iz ja vi lo da je pre tr pe lo psi hič ko na si lje, 55.8% Hr va ti ca, 55.3% Ma đa ri ca, 45.5% Srp ki nja, itd.

Na dru goj stra ni, u 57.2% slu ča je va u ko ji ma je za be le že no da je član po ro di ce is-pi ta ni ce dru ga či je na ci o nal no sti od nje, bi lo je ove vr ste na si lja nad is pi ta ni com. Ka da se to upo re di sa 44.8% slu ča je va u ko ji ma su is pi ta ni ce bi le žr tve psi hič kog na si lja, a čla no-vi nji ho vih po ro di ca su bi li iste na ci o nal no sti kao i one, do la zi se do za ključ ka da raz li či ta na ci o nal na pri pad nost dru gih čla no va po ro di ce je ste zna čaj no po ve za na s pre tr plje nim psi hič kim na si ljem.

Ta be la 1. Od nos psi hič kog na si lja i na ci o nal ne pri pad no sti čla no va po ro di ce

Da li je neki član porodice drugačije nacionalnosti od ispitanice

Žr tva psi hič kog na si ljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 119 57.2 % 89 42.8 % 208 100 %

Ne 138 44.8 % 170 55.2 % 308 100 %

Ukupno 257 49.8 % 259 50.2 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 7.644, df = 1, p = 0.007

Is pi ta ni ce ko je ži ve ma nje od jed ne go di ne u me stu u ko jem su bi le is pi ti va ne, u naj ve ćoj me ri su bi le žr tve psi hič kog na si lja (69%). Ot kri ve na je zna čaj na po ve za nost ovog ti pa na si lja sa du ži nom bo rav ka u me stu sta no va nja. Is pi ta ni ce ko je du že vre me bo ra ve u me stu sta no va nja u ma njoj me ri su bi le iz lo že ne psi hič kom na si lju, pa je ta ko 59% žr ta va na si lja me đu že na ma ko je u me stu sta no va nja bo ra ve iz me đu jed ne go di ne i pet go di na, 56.6% me đu is pi ta ni ca ma ko je bo ra ve u me stu sta no va nja od pet do de set go di na, 52.6% me đu oni ma ko je bo ra ve 10-15 go di na i 44.6% me đu že na ma ko je bo ra ve u me stu sta no va nja du že od 15 go di na.

Ta be la 2. Od nos psi hič kog na si lja i du ži ne bo rav ka u me stu sta no va nja

Dužina boravka u mestu stanovanja

Žrtva psihičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Manje od jedne godine 20 69 % 9 31 % 29 100 %

Više od godine, a manje od pet godina

36 59 % 25 41 % 61 100 %

Više od 5, a manje od 10 godina

30 56.6 % 23 43.4 % 53 100 %

Više od 10, a manje od 15 godina

30 52.6 % 27 47.4 % 57 100 %

Preko 15 godina 141 44.6 % 175 55.4 % 316 100 %

Ukupno 257 49.8 % 259 50.2 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 10.889, df = 4, p = 0.028

Po što su naj če šći po či ni o ci ovog ob li ka na si lja mu že vi ili part ne ri, ne ču di po da-tak da je či nje ni ca s kim ži vi is pi ta ni ca zna čaj no po ve za na s pri sut no šću psi hič kog na si-

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 57

lja2. Ova vr sta na si lja je u naj ve ćoj me ri za be le že na kod že na ko je su raz ve de ne i sa da ži ve sa me s de com (67.7%), s ob zi rom na to što se od go vor o na si lju od no si na pe riod ži vo ta s na sil ni kom. Sli čan pro ce nat is pi ta ni ca ko je sa da ži ve s de te tom i nje nom/nje-go vom po ro di com, a po ne kad i sa in tim nim part ne rom (66.7%) bio je žr tva psi hič kog na si lja. Ve ći na ovih že na se raz ve lo ili raz dvo ji lo od in tim nog part ne ra. Naj ma nje žr ta va psi hič kog na si lja za be le že no je u ka te go ri ji is pi ta ni ca ko je tre nut no ži ve u nu kle ar noj po ro di ci s mu žem/part ne rom i de com (42.4%). Me đu tim, ako se upo re di pri su stvo psi-hič kog na si lja u nu kle ar nim i pro ši re nim po ro di ca ma u ko ji ma is pi ta ni ce ži ve sa svo jim ili part ne ro vim ro di te lji ma, bra ćom i se stra ma, od no sno dru gim li ci ma, pri me ću je se ve će pri su stvo na si lja u pro ši re nim po ro di ca ma (52.6%, 52.8% i 45%).

Zna čaj no vi še psi hič kog na si lja za be le že no je kod is pi ta ni ca ko je svo ju stam be nu si tu a ci ju sma tra ju ne za do vo lja va ju ćom: kod 67.9% onih ko je je pro ce nju ju kao lo šu i 65% onih ko je sma tra ju da je ova si tu a ci ja ja ko lo ša. Is pi ta ni ce ko je kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma ži ve pro ce nju ju kao sred nje, do bre ili ve o ma do bre u znat no ma njoj me-ri su žr tve ovog vi da na si lja.

Ma lo neo bi čan re zul tat bio je da ne ma sta ti stič ki zna čaj ne po ve za no sti iz me đu ste pe na obra zov nog ni voa is pi ta ni ca i psi hič kog na si lja. Ipak že ne ko je ima ju ne za vr še-nu osnov nu ško lu u ve ćoj su me ri bi le iz lo že ne ovom ob li ku na si lja (75% ovih is pi ta ni ca). Sle de že ne sa osnov nom ško lom (51.2%), ma gi stra tu rom ili dok to ra tom (50%), sred njom ško lom ili gim na zi jom (49.4%) i vi šom ško lom ili fa kul te tom (46%). Is pi ta ni ce ko je ne ma-ju ni ka kvo obra zo va nje u naj ma njoj me ri su bi le iz lo že ne psi hič kom na si lju (41.2%).

Ta ko đe, ot kri ve no je da ne po sto ji zna čaj na po ve za nost rad nog sta tu sa is pi ta ni ca i ove vr ste na si lja. Pro cen tu al no naj vi še je žr ta va psi hič kog na si lja me đu za po sle nim že-na ma (55.1%), za tim do ma ći ca ma (50%), pen zi o ner ka ma (47.4%), ne za po sle nim že na ma (43.4%) i is pi ta ni ca ma na pri nud nom od mo ru od no sno ste čaj nim rad ni ca ma (42.9%). Naj ma nje žr ta va psi hič kog na si lja za be le že no je u de lu uzor ka ko je su či ni le stu dent ki nje i uče ni ce (29.6% slu ča je va).

Iako ni je utvr đe na zna čaj na po ve za nost iz me đu či nje ni ce ko je vi še za ra đi vao u po sled njih de set go di na u po ro di ci is pi ta ni ce i po ja ve psi hič kog na si lja, do bi je ni po da ci ipak uka zu ju na po sto ja nje raz li ka u tom po gle du. Na i me, ako se iz dvo je is pi ta ni ce ko je su bi le žr tve psi hič kog na si lja od stra ne in tim nog part ne ra, mo že se pri me ti ti da ima do sta onih či ji je part ner u po sled njih de set go di na za ra đi vao vi še od njih (43.5%), u po-re đe nju sa npr. onim is pi ta ni ca ma ko je su za ra đi va le vi še od svo jih part ne ra (16.3%) ili oni ma ko je su za ra đi va le slič no kao i part ner (15.8%).

Me đu tim, raz li ke u za ra đi va nju kao fak tor na si lja u po ro di ci do šle su još vi še do iz ra ža ja u od go vo ri ma is pi ta ni ca na pi ta nje ko ga bi u mo men tu is pi ti va nja na zva le hra-ni o cem po ro di ce. Na i me, či nje ni ca ko je tre nut no glav ni hra ni lac u po ro di ci is pi ta ni ce po ka za la se kao zna čaj no po ve za na3 sa ovim vi dom na si lja. Me đu is pi ta ni ca ma ko je su glav ni hra ni o ci u svo jim po ro di ca ma ima 60% onih ko je su pre tr pe le psi hič ko na si lje. Ovaj po da tak ni je neo bi čan, bu du ći da su, uglav nom, u pi ta nju is pi ta ni ce ko je su se raz ve le od na sil ni ka. U slu ča je vi ma ka da su is pi ta ni ce go vo ri le o pe ri o du ka da su još bi le u ve zi s part ne rom, reč je o fe no me nu sta tu sne in kom pa ti bil no sti to jest za me ne tra di ci o nal nih mu ških i žen skih rod nih ulo ga (Gel les, 1997:85), ko ja ni je do bro pri hva će na u pa tri jar hal-nim sre di na ma. Za tim sle de že ne u či jim po ro di ca ma su ro di te lji ili ba ba od no sno de da 2 Iz ana li ze su iz dvo je ne dve is pi ta ni ce ko je ži ve sa oso ba ma s ko ji ma ni su u srod stvu za to

da bi Hi kva drat test bio va li dan (zbog pre ma log bro ja slu ča je va u ka te go ri ji). 3 Zbog va lid no sti Hi-kva drat ana li ze is klju če ne su is pi ta ni ce u či jim po ro di ca ma je glav ni

hra ni lac nji hov brat/se stra ili sve kar/sve kr va i ka da su is pi ta ni ca i nje na de ca ili ro di te lji glav ni hra ni o ci za jed no (zbog pre ma log bro ja slu ča je va u na ve de nim ka te go ri ja ma ko ji one mo gu ća va ju sta ti stič ku ob ra du ovog ti pa).

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici58

glav ni hra ni o ci (47.1%), či ji je in tim ni part ner glav ni hra ni lac u po ro di ci (43.5%), on da one is pi ta ni ce ko je su za jed no sa in tim nim part ne rom glav ni hra ni o ci (42.4%) i na kra ju že ne či ja su de ca ili unu ci glav ni hra ni o ci (38.7%). Ov de tre ba uoči ti vi so ko pri su stvo tre ćih li ca (raz li či tih od is pi ta ni ce i nje nog part ne ra) me đu oso ba ma ko je su ozna če ne kao glav ni hra ni o ci po ro di ce, što, za jed no sa slu ča je vi ma gde se že na po ja vlju je kao glav ni hra ni lac po ro di ce, uka zu je na ve zu iz me đu eko nom ske za vi sno sti part ne ra i psi hič kog na si lja ko-je vr ši. Do bi je ni po da ci, slič no po da ci ma do bi je nim ra ni jim is tra ži va nji ma u ze mlja ma u tran zi ci ji4, uka zu ju na dva ključ na obra sca uti ca ja raz li ka u eko nom skim ulo ga ma part ne-ra na psi hič ko na si lje: uti caj eko nom ske za vi sno sti na sil nog mu škar ca, na jed noj, i nje go-ve eko nom ske do mi na ci je, od no sno eko nom ske za vi sno sti že ne, na dru goj stra ni.

Ta be la 3. Od nos psi hič kog na si lja i glav nog hra ni o ca u po ro di ci is pi ta ni ce

Glavni hranilac

Žrtva psihičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Ispitanica 105 60 % 70 40 % 175 100 %

Muž/partner ili bivši muž partner ispitanice

84 43.5 % 109 56.5 % 193 100 %

Ispitanica i njen muž/partner

14 42.4 % 19 57.6 % 33 100 %

Deca ili unuci ispitanice 12 38.7 % 19 61.3 % 31 100 %

Roditelji ili baba/deda ispitanice

33 47.1 % 37 52.9 % 70 100 %

Ukupno 248 49.4 % 254 50.6 % 502 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 12.735, df = 4, p = 0.013

Raz mo tri li smo i od nos ma te ri jal nog sta nja is pi ta ni ce i psi hič kog na si lja. Re zul ta ti po ka zu ju da po sto ji zna čaj na po ve za nost, od no sno da je naj vi še žr ta va ovog vi da na si lja me đu is pi ta ni ca ma ko je pro ce nju ju svo je sta nje kao sve go re i go re (66.7%) od no sno sta bil no lo še (56.9%). Do sta vi sok pro ce nat žr ta va na la zi mo i u ka te go ri ja ma onih is pi-ta ni ca kod ko jih je ma te ri jal no sta nje pro men lji vo tj. ne sta bil no. Za be le že no je 51.7% žr ta va psi hič kog na si lja me đu is pi ta ni ca ma ko je su opi sa le svo je ma te ri jal no sta nje kao ma lo do bro i ma lo lo še, 48.8% me đu oni ma ko je su re kle da je jed no vre me bi lo lo še, ali da je on da po če lo da bi va sve bo lje i 45.7% kod onih kod ko jih je sta nje bi lo do bro, a sa da je lo še. Naj ma nje psi hič kog na si lja pre tr pe le su is pi ta ni ce kod ko jih je ma te ri jal no sta nje po ro di ce u po sled njih deset go di na bi lo sve vre me do bro (33.8%) i onih kod ko jih je sve vre me bi lo sred nje (33.3%).

Ta be la 4. Od nos psi hič kog na si lja i ma te ri jal nog sta nja po ro di ce u po sled njih de set go di na

Materijalno stanje

Žrtva psihičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Sve gore i gore 38 66.7 % 19 33.3 % 57 100 %

Stabilno loše 29 56.9 % 22 43.1 % 51 100 %

4 O to me vi de ti vi še u: Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008 i Ni ko lić-Ri sta no vić i Dok ma no vić, 2006:28.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 59

Malo dobro, malo loše 109 51.7 % 102 48.3 % 211 100 %

Bilo je jedno vreme loše, ali je onda počelo da biva sve bolje

20 48.8 % 21 51.2 % 41 100 %

Bilo je dobro, pa je sada loše

32 45.7 % 38 54.3 % 70 100 %

Dobro je sve vreme 26 33.8 % 51 66.2 % 77 100 %

Sve vreme je srednje 3 33.3 % 6 66.7 % 9 100 %

Ukupno 257 49.8 % 259 50.2 % 516 100 %

Pirsonov Hi kvadrat = 17.174, df = 6, p = 0.009

Naj zad, tre ba re ći i to da ni je ot kri ve na po ve za nost sa či nje ni com da li is pi ta ni ca se be sma tra žr tvom ra ta i psi hič kog na si lja.

Fak to ri pret nji fi zič kim na si ljem

Kao što je to bio slu čaj i sa žr tva ma psi hič kog na si lja, ov de će bi ti raz mo tre no ko ji su to fak to ri ko ji uti ču na ja vlja nje pret nji fi zič kim na si ljem.

Do bi je ni po da ci su po ka za li da su is pi ta ni ce svih uz ra sta u sko ro pod jed na koj me-ri iz lo že ne pret nja ma fi zič kim na si ljem. Is pi ta ni ce sta ro sti 41-48 go di na pri ja vi le su da su bi le žr tve ove vr ste pret nji u 33% slu ča je va, de voj ke uz ra sta 18-25 go di na u 30.5%, a is pi ta ni ce sta ro sti 57-65 go di na u 30.4% slu ča je va. Pret nja ma fi zič kim na si ljem u naj ma-njoj me ri bi le su iz lo že ne že ne sta ro sti 26-32 go di ne (22.1%).

Kao i kod psi hič kog na si lja, ot kri ve no je da su is pi ta ni ce, ko je su raz dvo je ne ili raz-ve de ne, u naj ve ćoj me ri tr pe le pret nje fi zič kim na si ljem (61.9%), a za tim sle de is pi ta ni ce ko je ži ve u van brač nim za jed ni ca ma (29.5%). Uda te že ne su bi le žr tve u 20.8% slu ča je va, udo vi ce u 20%, a ne u da te is pi ta ni ce u 15.9% slu ča je va.

Ni je ot kri ve na po ve za nost ro di telj skog sta tu sa, bro ja i sta ro sti de ce s pret nja ma fi zič kim na si ljem, ali je za to utvr đe na po ve za nost na ci o nal ne pri pad no sti is pi ta ni ca sa iz lo že no šću ovom ti pu na si lja. Ana li za je po ka za la da su is pi ta ni ce rom ske na ci o nal no sti (39.5%) u naj ve ćoj me ri do ži vlja va le pret nje fi zič kim na si ljem. Sle de is pi ta ni ce ma đar ske (26.3%), hr vat ske (26.5%) i srp ske na ci o nal no sti (23.1%).

Ta be la 5. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i na ci o nal no sti is pi ta ni ca

Nacionalnost

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Srpkinja 70 23.1 % 233 76.9 % 303 100 %

Romkinja 15 39.5 % 23 60.5 % 38 100 %

Mađarica 20 26.3 % 56 73.7 % 76 100 %

Hrvatica 11 25.6 % 32 74.4 % 43 100 %

Ostalo 25 44.6 % 31 55.4 % 56 100 %

Ukupno 141 27.3 % 375 72.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 14.107, df = 4, p = 0.007

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici60

Po red na ci o nal no sti is pi ta ni ca i či nje ni ca da li je ne ki član po ro di ce dru ga či je na-ci o nal no sti od is pi ta ni ce zna čaj no je po ve za na s pret nja ma fi zič kim na si ljem. Is pi ta ni ce ko je ži ve ili su ži ve le u mul ti et nič kim po ro di ca ma u ve ćoj su me ri bi le iz lo že ne ovom ti pu na si lja (33.7%) u od no su na is pi ta ni ce či ji su čla no vi po ro di ce iste na ci o nal no sti kao što su i one (23.1%).

Ta be la 6. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i na ci o nal ne pri pad no sti čla no va po ro di ce

Da li je neki član porodice drugačije nacionalnosti od ispitanice

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 70 33.7 % 138 66.3 % 208 100 %

Ne 71 23.1 % 237 76.9 % 308 100 %

Ukupno 141 27.3 % 375 72.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 7.027, df = 1, p = 0.009

Utvr đe no je da su is pi ta ni ce ko je bo ra ve u me stu sta no va nja ma nje od go di nu da-na u naj ve ćoj me ri tr pe le pret nje fi zič kim na si ljem (48.3%). Sle de is pi ta ni ce ko je u me stu sta no va nja ži ve vi še od pet, a ma nje od de set go di na (39.6%), za tim one ko je ži ve u tim me sti ma vi še od jed ne, a ma nje od pet go di na (34.4%) i one ko je ži ve pre ko 15 go di na u me stu sta no va nja (23.1%). Naj ma nje je žr ta va pret nji fi zič kim na si ljem me đu is pi ta ni ca-ma ko je bo ra ve u me stu sta no va nja vi še od de set, a ma nje od 15 go di na (21.1%).

Ta be la 7. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i du ži ne bo rav ka u me stu sta no va nja

Dužina boravka u mestu stanovanja

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Manje od jedne godine 14 48.3 % 15 51.7 % 29 100 %

Više od jedne, a manje od pet godina

21 34.4 % 40 65.6 % 61 100 %

Više od 5, a manje od 10 godina

21 39.6 % 32 60.4 % 53 100 %

Više od 10, a manje od 15 godina

12 21.1 % 45 78.9 % 57 100 %

Preko 15 godina 73 23.1 % 243 76.9 % 316 100 %

Ukupno 141 27.3 % 375 72.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 15.963, df = 4, p = 0.003

Ot kri ve na je i po ve za nost či nje ni ce s kim ži vi is pi ta ni ca s pret njom fi zič kim na si-ljem. Utvr đe no je da je 44.6% is pi ta ni ca ko je ži ve sa me s de com bi lo žr tva tih pret nji5. Ka da su u pi ta nju is pi ta ni ce ko je ži ve s de te tom i po ro di com ko ju je za sno va lo to de te, njih 40% je bi lo iz lo že no ovoj vr sti na si lja. Po broj no sti žr ta va ova kvih pret nji, sle de ća je 5 Zbog va lid no sti Hi-kva drat ana li ze is klju če ne su dve is pi ta ni ce ko je ži ve sa oso ba ma s ko-

ji ma ni su u srod stvu (zbog pre ma log bro ja slu ča je va ko ji one mo gu ća va sta ti stič ku ana li zu ovog ti pa).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 61

ka te go ri ja is pi ta ni ca ko je ži ve s ro di te lji ma, bra ćom, se stra ma ili de com (28.9%), a za tim i ka te go ri ja že na ko je ži ve sa me (28%). U ta be li br. 8 mo gu se vi de ti pro cen ti žr ta va pret nji fi zič kim na si ljem i u osta lim ka te go ri ja ma ti po va ži vot nih za jed ni ca. Za klju čak ko ji se mo-že iz vu ći je ste da se u ka te go ri ja ma ko je ob u hva ta ju is pi ta ni ce ko je ne ži ve sa in tim nim part ne rom mo že na ći zna čaj no vi še žr ta va ovog vi da na si lja zbog to ga što su uglav nom u pi ta nju že ne ko je su na pu sti le svo je na sil ni ke. Me đu tim, kao i kod psi hič kog na si lja, i ov de se uoča va ve za iz me đu ži vo ta u pro ši re noj po ro di ci i pret nji ko je že ne tr pe.

Ta be la 8. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i ti pa ži vot ne za jed ni ce

S kim živi ispitanica

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Živim sama 14 28 % 36 72 % 50 100 %

Živim sama s decom 29 44.6 % 36 55.4 % 65 100 %

S mužem/partnerom 20 24.7 % 61 75.3 % 81 100 %

S mužem/partnerom i decom

37 24 % 117 76 % 154 100 %

S roditeljem/roditeljima i/ili bratom/sestrom i/ili decom

22 28.9 % 54 71.1 % 76 100 %

S mužem/partnerom, roditeljima i decom

10 18.9 % 43 81.1 % 53 100 %

S detetom i njenom/njegovom porodicom (i mužem/partnerom)

6 40 % 9 60 % 15 100 %

Živim u široj ili drugačijoj porodičnoj zajednici

3 15 % 17 85 % 20 100 %

Ukupno 141 27.4 % 373 72.6 % 514 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 15.636, df = 7, p = 0.029

Što je stam be na si tu a ci ja is pi ta ni ca lo ši ja, to su one vi še bi le iz lo že ne pret nja ma fi zič kim na si ljem. Ta ko je me đu is pi ta ni ca ma ko je kva li tet stam be nih uslo va u ko ji ma ži ve oce nju ju kao ja ko loš 47.5% žr ta va pret nji fi zič kim na si ljem, a me đu oni ma ko je pro ce nju ju si tu a ci ju kao lo šu 45.3%. Že ne ko je su pro ce ni le svo ju si tu a ci ju ni kao do bru ni kao lo šu bi le su žr tve ta kvih pret nji u 28% slu ča je va, one ko je su pro ce ni le stam be nu si tu a ci ju kao do bru bi le su žr tve u 20.4%, a kao ve o ma do bru u 18.2% slu ča je va.

Ta be la 9. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i kva li te ta stam be nih uslo va

Stambena situacijaŽrtva pretnji fizičkim nasiljem

UkupnoDa Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Jako loša 19 47.5 % 21 52.5 % 40 100 %

Loša 24 45.3 % 29 54.7 % 53 100 %

Ni dobra ni loša 46 28 % 118 72 % 164 100 %

Dobra 46 20.4 % 180 79.6 % 226 100 %

Veoma dobra 6 18.2 % 27 81.8 % 33 100 %

Ukupno 141 27.3 % 375 72.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 23.768, df = 4, p = 0.000

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici62

Iako se, pro cen tu al no gle da no, me đu od go vo ri ma is pi ta ni ca ko je ni su za vr ši le osnov nu ško lu, mo že naj če šće na ći od go vor da su bi le žr tve pret nji fi zič kim na si ljem, ni su pro na đe ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca raz li či tog ni voa obra zo va-nja u po gle du iz lo že no sti ovom vi du na si lja. Do sta ve li ki pro ce nat (45.8%) is pi ta ni ca s ne za vr še nom osnov nom ško lom bio je žr tva ovih pret nji u od no su na 31.7% onih ko je su za vr ši le osnov nu ško lu, 28.7% onih ko je su po ha đa le sred nju ško lu ili gim na zi ju, 25% onih ko je su ma gi stri ra le ili dok to ri ra le, 19.4% onih ko je su di plo mi ra le na vi šoj ško li ili fa kul te tu i 17.6% is pi ta ni ca ko je ne ma ju ni ka kvo obra zo va nje.

Ne ma po ve za no sti iz me đu rad nog sta tu sa is pi ta ni ca s pret nja ma fi zič kim na si-ljem. Ovaj tip na si lja pro cen tu al no naj vi še tr pe za po sle ne is pi ta ni ce (30.5%), za tim ne za-po sle ne (27.7%), pen zi o ner ke (25%), do ma ći ce (23.3%) i stu dent ki nje i uče ni ce (18.5%). Naj ma nje žr ta va pret nji fi zič kim na si lje ima me đu ste čaj nim rad ni ca ma, od no sno is pi ta-ni ca ma na pri nud nom od mo ru (14.3%).

Ni je utvr đe na ni zna čaj na po ve za nost či nje ni ce ko je vi še za ra đi vao u po sled njih de set go di na u po ro di ci is pi ta ni ce, s po ja vom pret nji fi zič kim na si ljem. Ipak, slič no kao i kod psi hič kog na si lja, ako se iz dvo je is pi ta ni ce ko je su bi le žr tve ova kvih pret nji od stra-ne in tim nog part ne ra, mo že se pri me ti ti da ima ve li ki broj onih či ji je part ner za ra đi vao vi še od njih (41.8%), u po re đe nju s npr. onim is pi ta ni ca ma ko je su za ra đi va le vi še od svo jih part ne ra (14.9%) ili oni ma ko je su za ra đi va le slič no kao i part ner (15.6%).

Pret nje fi zič kim na si ljem, kao i kod psi hič kog na si lja, znat no vi še su do ži vlja va le is pi ta ni ce ko je u vre me is pi ti va nja se be sma tra le glav nim hra ni o cem u svo jim po ro di-ca ma6 (37.1%), u od no su na is pi ta ni ce či ji je in tim ni part ner bio glav ni hra ni lac (23.8%) i is pi ta ni ce či ji su ro di te lji ili ba ba od no sno de da iz dr ža va li po ro di cu (20%). U si tu a ci ja-ma ka da su is pi ta ni ca i njen in tim ni part ner za jed no bi li glav ni hra ni o ci za be le že ne su pret nje fi zič kim na si ljem u 18.2% slu ča je va, a naj ma nje žr ta va ovih pret nji do ži ve le su is pi ta ni ce ko je su iz dr ža va ne od stra ne svo je de ce ili unu ka (16.1%). Po no vo se naj ve ći pro ce nat pret nji pre ma is pi ta ni ca ma ko je su bi le glav ni hra ni o ci mo že ob ja sni ti fe no me-nom sta tu sne in kom pa ti bil no sti ili či nje ni com da su upra vo ove že ne na pu sti le na sil ni ke. Ta ko đe, po no vo se iz dva ja ju dva ključ na obra sca uti ca ja raz li ka u eko nom skim ulo ga ma part ne ra na na si lje: uti caj eko nom ske za vi sno sti na sil nog mu škar ca, na jed noj, i nje go ve eko nom ske do mi na ci je, od no sno eko nom ske za vi sno sti že ne, na dru goj stra ni.

Ta be la 10. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i glav nog hra ni o ca u po ro di ci is pi ta ni ce

Glavni hranilac

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Ispitanica 65 37.1 % 110 62.9 % 175 100 %

Muž/partner ili bivši muž partner ispitanice

46 23.8 % 147 76.2 % 193 100 %

Ispitanica i njen muž/partner 6 18.2 % 27 81.8 % 33 100 %

Deca ili unuci ispitanice 5 16.1 % 26 83.9 % 31 100 %

Roditelji ili baba/deda ispitanice

14 20 % 56 80 % 70 100 %

Ukupno 136 27.1 % 366 72.9 % 502 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 14.982, df = 4, p = 0.005

6 Iz ana li ze su zbog va lid no sti Hi-kva drat te sta is klju če ne is pi ta ni ce u či jim po ro di ca ma je glav ni hra ni lac nji hov brat/se stra ili sve kar/sve kr va i ka da su is pi ta ni ca i nje na de ca ili ro di-te lji za jed no glav ni hra ni o ci (zbog pre ma log bro ja slu ča je va u po me nu tim ka te go ri ja ma).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 63

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka za li su i da su pret nje fi zič kim na si ljem po ve za ne s ma-te ri jal nim sta njem po ro di ca is pi ta ni ca u po sled njih de set go di na. One is pi ta ni ce kod ko jih je to sta nje sve go re i go re u naj ve ćoj me ri su do ži vlja va le ova kve pret nje (43.9%). Po uče sta lo sti po ja ve pret nji fi zič kim na si ljem, sle di ka te go ri ja is pi ta ni ca ko je su svo je ma te ri jal no sta nje opi sa le kao sta bil no lo še (39.2%). U ka te go ri ja ma s pro men lji vim ma-te ri jal nim sta njem si tu a ci ja je sle de ća: is pi ta ni ce ko je su iz ja vi le da je nji ho vo ma te ri jal-no sta nje bi lo jed no vre me lo še, ali je on da po če lo da bi va sve bo lje, bi le su žr tve pret nji fi zič kim na si ljem u 26.8% slu ča je va. Iza njih su po iz lo že no sti ovoj vr sti na si lja is pi ta ni ce ko je su na šim an ke tar ka ma re kle da je nji ho vo ma te ri jal no sta nje ma lo do bro pa ma-lo lo še (25.6%), kao i one ko je su pro ce ni le da je bi lo do bro, a da je sa da lo še (21.4%). Is pi ta ni ce ko je su iz ja vi le da je nji ho vo ma te ri jal no sta nje bi lo sred nje u to ku ce log tog pe ri o da bi le su žr tve pret nji fi zič kim na si ljem u 33.3% slu ča je va, a pro cen tu al no gle da-no, naj ma nje is ku stva sa ovom vr stom na si lja ima le su is pi ta ni ce ko je tvr de da je nji ho vo ma te ri jal no sta nje bi lo sve vre me do bro (16.9%).

Ta be la 11. Od nos pret nji fi zič kim na si ljem i ma te ri jal nog sta nja po ro di ce u po sled njih de set go di na

Materijalno stanje

Žrtva pretnji fizičkim nasiljemUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Sve gore i gore 25 43.9 % 32 56.1 % 57 100 %

Stabilno loše 20 39.2 % 31 60.8 % 51 100 %

Malo dobro, malo loše 54 25.6 % 157 74.4 % 211 100 %

Bilo je jedno vreme loše, ali je onda počelo da biva sve bolje

11 26.8 % 30 73.2 % 41 100 %

Bilo je dobro, pa je sada loše 15 21.4 % 55 78.6 % 70 100 %

Dobro je sve vreme 13 16.9 % 64 83.1 % 77 100 %

Sve vreme je srednje 3 33.3 % 6 66.7 % 9 100 %

Ukupno 141 27.3 % 375 72.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 17.419, df = 6, p = 0.008

Kao i kod psi hič kog na si lja, ni je utvr đe na po ve za nost či nje ni ce da li je is pi ta ni ca žr tva ra ta i psi hič kog na si lja ko je tr pi.

Fak to ri fi zič kog na si lja

Da bi smo utvr di li ko ji fak to ri uti ču na iz lo že nost že na fi zič kom na si lju u po ro di-ci, ana li zi ra li smo so ci o de mo graf ske i so ci o e ko nom ske ka rak te ri sti ke is pi ta ni ca ko je su pre tr pe le ovaj ob lik na si lja.

Sta rost is pi ta ni ca ni je se po ka za la kao do bar pre dik tor fi zič kog na si lja nad že-na ma u po ro di ci. Iako su is pi ta ni ce sta ro sti 18-25 go di na (42.4%) i 41-48 go di na (42%) pro cen tu al no naj vi še po go đe ne ovim vi dom na si lja, ka da se sve sta ro sne gru pe uzmu u ob zir, iz me đu njih ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka. Pro cen tu al no gle da no, naj ma nje na si lja ovog ti pa an ke tar ka ma su pri ja vi le is pi ta ni ce uz ra sta 26-32 go di ne (26%) i one sta ri je od 65 go di na (26.5%).

Ot kri ve no je da su is pi ta ni ce ko je su se raz ve le ili raz dvo ji le od svo jih part ne ra u naj-ve ćoj me ri pre tr pe le fi zič ko na si lje (69%), mo žda za to što su u od no su na is pi ta ni ce ko je još

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici64

ži ve sa in tim nim part ne rom bi le sprem ni je da o to me pri ča ju. Is pi ta ni ce ko je ži ve u van brač-noj za jed ni ci bi le su žr tve ovog ti pa na si lja u 34.1% slu ča je va, a uda te is pi ta ni ce u 27.3%. Ne u da te is pi ta ni ce bi le su žr tve ovog ti pa na si lja u 25%, a udo vi ce u 23.6% slu ča je va.

Či nje ni ca da li is pi ta ni ca ima ili ne ma de cu po ve za na je s po ja vom ove vr ste na si-lja. Is pi ta ni ce ko je ima ju de cu u ve ćoj me ri su bi le žr tve fi zič kog na si lja (36.6%) u po re đe-nju sa is pi ta ni ca ma ko je ne ma ju de cu (26.1%). Broj i sta rost de ce, sa dru ge stra ne, ni su do bri pre dik to ri ovog ob li ka na si lja.

Tabela 12. Odnos fizičkog nasilja i roditeljskog statusa

Da li ispitanica ima dece

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 140 36.6 % 242 63.4 % 382 100 %

Ne 35 26.1 % 99 73.9 % 134 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 4.908, df = 1, p = 0.034

Vi še od po lo vi ne (57.9%) is pi ta ni ca rom ske na ci o nal no sti bi lo je u ne kom tre nut-ku žr tva fi zič kog na si lja. Sle de že ne ma đar ske (34.2%), hr vat ske (32.6%) i srp ske na ci o-nal no sti (28.7%).

Ta be la 13. Od nos fi zič kog na si lja i na ci o nal no sti is pi ta ni ca

Nacionalnost

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Srpkinja 87 28.7 % 216 71.3 % 303 100 %

Romkinja 22 57.9 % 16 42.1 % 38 100 %

Mađarica 26 34.2 % 50 65.8 % 76 100 %

Hrvatica 14 32.6 % 29 67.4 % 43 100 %

Ostalo 26 46.4 % 30 53.6 % 56 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 17.359, df = 4, p = 0.002

U slu ča je vi ma ka da je ne ko od čla no va po ro di ce is pi ta ni ce raz li či te na ci o nal no sti, če šće je do la zi lo do fi zič kog na si lja (40.4%) u od no su na slu ča je ve ka da su svi čla no vi fa-mi li je is pi ta ni ce bi li iste na ci o nal no sti (29.5%).

Ta be la 14. Od nos fi zič kog na si lja i na ci o nal ne pri pad no sti čla no va po ro di ce

Da li je neki član porodice drugačije nacionalnosti od ispitanice

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 84 40.4 % 124 59.6 % 208 100 %

Ne 91 29.5 % 217 70.5 % 308 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 6.508, df = 1, p = 0.014

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 65

Is pi ta ni ce ko je ži ve ma nje od jed ne go di ne u me stu u ko jem smo ih is pi ti va li, u naj ve ćoj me ri su bi le iz lo že ne ovom ob li ku na si lja u od no su na is pi ta ni ce ko je du že vre-me bo ra ve u tim me sti ma. Ta ko je 48.3% is pi ta ni ca ko je ma nje od jed ne go di ne ži ve u me stu sta no va nja bi lo žr tva fi zič kog na si lja, 39.3% onih ko je u me stu sta no va nja bo ra ve vi še od jed ne, a ma nje od pet go di na i 41.5% že na ko je u me stu sta no va nja bo ra ve vi še od pet, a ma nje od de set go di na. One is pi ta ni ce ko je u me sti ma u ko ji ma je spro ve de-no is tra ži va nje ži ve vi še od de set, a ma nje od 15 go di na bi le su žr tve fi zič kog na si lja u 35.1%, a one ko je ži ve u tim me sti ma du že od 15 go di na u 30.1% slu ča je va.

Tip ži vot ne za jed ni ce u ko joj is pi ta ni ca sa da ži vi po ve zan je s po ja vom fi zič kog na-si lja7. Pro cen tu al no gle da no, naj vi še je žr ta va na si lja me đu že na ma ko je sa da ži ve sa me sa de com (58.5%). Do sta ve li ki pro ce nat žr ta va fi zič kog na si lja na la zi mo i u ka te go ri ji is-pi ta ni ca ko je ži ve s ro di te lji ma, bra ćom, se stra ma ili de com (39.5%). Mo že se pret po sta-vi ti da me đu nji ma ima naj vi še raz ve de nih že na ko je su na še an ke tar ke iz ve sti le o na si lju ko je su tr pe le dok se još ni su raz dvo ji le od part ne ra. Ta ko đe, i ov de, kao i kod psi hič kog na si lja i pret nji fi zič kim na si ljem, na i la zi mo na ve će pri su stvo na si lja u pro ši re nim ne go u nu kle ar nim po ro di ca ma.

Ta be la 15. Od nos fi zič kog na si lja i ti pa ži vot ne za jed ni ce

S kim živi ispitanica

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Živim sama 14 28 % 36 72 % 50 100 %

Živim sama s decom 38 58.5 % 27 41.5 % 65 100 %

S mužem/partnerom 26 32.1 % 55 67.9 % 81 100 %

S mužem/partnerom i decom 41 26.6 % 113 73.4 % 154 100 %

S roditeljem/roditeljima i/ili bratom/sestrom i/ili decom

30 39.5 % 46 60.5 % 76 100 %

S mužem/partnerom, roditeljima i decom

17 32.1 % 36 67.9 % 53 100 %

S detetom i njenom/ njegovom porodicom (i mužem/partnerom)

5 33.3 % 10 66.7 % 15 100 %

Živim u široj ili drugačijoj porodičnoj zajednici

3 15 % 17 85 % 20 100 %

Ukupno 174 33.9 % 340 66.1 % 514 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 26.373, df = 7, p = 0.000

Is pi ta ni ce ko je ži ve u ja ko lo šim (njih 60%) i lo šim (njih 50.9%) stam be nim uslo vi ma pri ja vi le su u ve ćem bro ju slu ča je va da su bi le žr tve ovog ob li ka na si lja u od no su na is pi ta-ni ce ko je ži ve u bo ljim uslo vi ma. One ko je sma tra ju da im stam be na si tu a ci ja ni je ni do bra ni lo ša bi le su iz lo že ne fi zič kom na si lju u 33.5% slu ča je va. Že ne ko je ži ve u do brim uslo vi-ma bi le su žr tve u 27%, a one ko je ži ve u ve o ma do brim uslo vi ma u 24.2% slu ča je va.

7 Iz ana li ze su zbog va lid no sti Hi-kva drat te sta is klju če ne dve is pi ta ni ce ko je ži ve sa oso ba-ma s ko ji ma ni su u srod stvu (zbog pre ma log bro ja slu ča je va).

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici66

Ta be la 16. Od nos fi zič kog na si lja i kva li te ta stam be nih uslo va

Stambena situacija

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Jako loša 24 60 % 16 40 % 40 100 %

Loša 27 50.9 % 26 49.1 % 53 100 %

Ni dobra ni loša 55 33.5 % 109 66.5 % 164 100 %

Dobra 61 27 % 165 73 % 226 100 %

Veoma dobra 8 24.2 % 25 75.8 % 33 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 25.223, df = 4, p = 0.000

Iako su se kao žr tve fi zič kog na si lja po ja vi le že ne svih obra zov nih ni voa, ni sko obra-zo va nje is pi ta ni ca se po ka za lo kao do bar pre dik tor po ja ve fi zič kog na si lja. Oči gled no je da su naj u gro že ni je one že ne ko je ni su za vr ši le osnov nu ško lu. Sva ka dru ga is pi ta ni ca, ko ja je po šla u osnov nu ško lu, ali je ni je za vr ši la, bi la je iz lo že na ovom vi du na si lja (50%). Sle de že ne ko je su za vr ši le sa mo osnov nu ško lu i bi le žr tve na si lja u 41.5% slu ča je va. Za-ni mlji vo je, sa dru ge stra ne, da su is pi ta ni ce ko je uop šte ni su išle u ško lu u do sta ma njoj me ri bi le iz lo že ne tom vi du na si lja (35.3%), slič no kao i one ko je su za vr ši le sred nju ško lu ili gim na zi ju (35.2%). Že ne s naj vi šim aka dem skim zva nji ma (ma gi stri i dok to ri na u ka) bi le su žr tve ovog ob li ka na si lja u po ro di ci u 25% slu ča je va, a naj ma nje po go đe ne fi zič kim na-si ljem je su že ne ko je su za vr ši le vi šu ško lu ili fa kul tet (23.4%). Pre ma to me, uti caj obra zo-va nja kao fak to ra fi zič kog na si lja ni je pra vo li nij ski, pa se ne mo že za klju či ti da po ve ća nje obra zov nog ni voa uvek sma nju je ri zik da se po sta ne žr tva ovog ob li ka na si lja.

Ta be la 17. Od nos fi zič kog na si lja i obra zo va nja is pi ta ni ca

Obrazovanje

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Bez obrazovanja 6 35.3 % 11 64.7 % 17 100 %

Nezavršena osnovna škola 12 50 % 12 50 % 24 100 %

Osnovna škola 34 41.5 % 48 58.5 % 82 100 %

Srednja škola ili gimnazija 92 35.2 % 169 64.8 % 261 100 %

Viša škola ili fakultet 29 23.4 % 95 76.6 % 124 100 %

Magistratura ili doktorat 2 25 % 6 75 % 8 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 11.493, df = 5, p = 0.042

Ana li za re zul ta ta je po ka za la da rad ni sta tus is pi ta ni ca ni je po ve zan sa po ja vom ovog ob li ka na si lja. Naj vi še fi zič kog na si lja za be le že no je u ka te go ri ji is pi ta ni ca ko je su ne za po sle ne (37.3%), za tim sle de ste čaj ne rad ni ce od no sno že ne na pri nud nom od mo ru (35.7%), za po sle ne is pi ta ni ce (35.2%), do ma ći ce (31.7%) i pen zi o ner ke (31.6%). Naj ma-nje ova kvog na si lja za be le že no je u stu dent skoj i uče nič koj po pu la ci ji, to jest u naj mla-đem de lu na šeg uzor ka (22.2%), naj ve ro vat ni je za to što ove is pi ta ni ce re đe ima ju stal-nog in tim nog part ne ra.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 67

Za raz li ku od rad nog sta tu sa, ma te ri jal ni sta tus je zna čaj no po ve zan s fi zič kim na-si ljem. Re zul ta ti su po ka za li da su is pi ta ni ce ko je oce nju ju svo je ma te ri jal no sta nje kao sve go re i go re, u naj ve ćoj me ri tr pe le u ne kom tre nut ku ovaj vid na si lja (u 50.9% slu ča-je va). Za tim sle de is pi ta ni ce ko je ma te ri jal no sta nje nji ho vih po ro di ca u po sled njih de-set go di na pro ce nju ju kao sta bil no lo še (41.2%). I kod is pi ta ni ca kod ko jih je ma te ri jal no sta nje bi lo pro men lji vo, pro ce nat žr ta va fi zič kog na si lja ni je za ne mar ljiv, ali je zna čaj no ma nje is pi ta ni ca ko je su pro ce ni le ma te ri jal no sta nje po ro di ce kao do bro u pro te kloj de ce ni ji iz ja vi lo da je bi lo iz lo že no fi zič kom na si lju (20.8%).

Ta be la 18. Od nos fi zič kog na si lja i ma te ri jal nog sta nja po ro di ce u po sled njih de set go di na

Materijalno stanje

Žrtva fizičkog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Sve gore i gore 29 50.9 % 28 49.1 % 57 100 %

Stabilno loše 21 41.2 % 30 58.8 % 51 100 %

Malo dobro, malo loše 68 32.2 % 143 67.8 % 211 100 %

Bilo je jedno vreme loše, ali je onda počelo da biva sve bolje

13 31.7 % 28 68.3 % 41 100 %

Bilo je dobro, pa je sada loše 25 35.7 % 45 64.3 % 70 100 %

Dobro je sve vreme 16 20.8 % 61 79.2 % 77 100 %

Sve vreme je srednje 3 33.3 % 6 66.7 % 9 100 %

Ukupno 175 33.9 % 341 66.1 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 14.905, df = 6, p = 0.021

Ni je ot kri ve na po ve za nost iz me đu či nje ni ce ko je glav ni hra ni lac u po ro di ci is pi ta-ni ce, ko je vi še za ra đi vao u po sled njih de set go di na u po ro di ci is pi ta ni ce, kao ni to ga da li je is pi ta ni ca žr tva ra ta, s po ja vom fi zič kog na si lja. Ipak, ako se iz dvo je sa mo is pi ta ni ce ko je su bi le žr tve fi zič kog na si lja od stra ne in tim nog part ne ra, mo že se utvr di ti da ima ve li ki broj onih či ji je part ner za ra đi vao vi še od njih (42.3%), u po re đe nju sa npr. onim is pi ta ni ca ma ko je su za ra đi va le vi še od svo jih part ne ra (14.6%) ili oni ma ko je su za ra đi-va le slič no kao i part ner (16.8%). Po no vo na i la zi mo na fe no men sta tu sne in kom pa ti bil-no sti ka da je u pi ta nju glav ni hra ni lac u po ro di ci is pi ta ni ca. Ta ko đe, i kod fi zič kog na si lja je uoče no pri su stvo dva obra sca uti ca ja eko nom ske ne jed na ko sti part ne ra na na si lje nad že na ma. Pri to me, bi lo je pro cen tu al no ne što vi še na si lja nad že na ma ko je su bi le stub po ro di ce i iz dr ža va li je (41.6%), ne go nad onim že na ma či ji su in tim ni part ne ri bi li glav ni hra ni o ci po ro di ce (36.5%).

Fak to ri sek su al nog na si lja

U ci lju sa gle da va nja fak to ra ko ji uti ču na to da že ne po sta nu žr tve sek su al nog na-si lja u po ro di ci, pro ve ri li smo ka kve so ci o de mo graf ske i so ci o e ko nom ske ka rak te ri sti ke ima ju is pi ta ni ce ko je su iz ja vi le da su pre tr pe le ovaj ob lik na si lja.

Is pi ta ni ce svih uz ra sta su sko ro pod jed na ko bi le iz lo že ne ovom ti pu na si lja. Ni su pro na đe ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu po sma tra nih gru pa.

Pro cen tu al no gle da no, naj vi še žr ta va za ko je zna mo ima u ka te go ri ji že na sta ro-sti 49-56 go di na (12.1%), za tim u ka te go ri ji uz ra sta 18-25 go di na (11.9%) i 33-40 go di na

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici68

(10.4%). Naj ma nje sek su al nog na si lja an ke tar ka ma su pri ja vi le is pi ta ni ce sta ro sti 57-65 go di na (4.3% slu ča je va).

Is pi ta ni ce ko je su raz ve de ne ili raz dvo je ne od svo jih biv ših part ne ra u naj ve ćoj me ri su iz ve sti le da su bi le žr tve sek su al nog na si lja (22.6%). Mo že se pret po sta vi ti da su one bi le naj sprem ni je da o to me pri ča ju, bu du ći da vi še ne ži ve sa svo jim part ne ri ma. Sle de že ne ko je ži ve u van brač noj za jed ni ci (9.1%), uda te is pi ta ni ce (6.9%), ne u da te is pi-ta ni ce (5.7%) i udo vi ce (3.6%). Ni je ot kri ve na po ve za nost sek su al nog na si lja s či nje ni com da li že na ima de cu, kao ni s bro jem i sta ro šću de ce.

Po ka za no je da na ci o nal nost is pi ta ni ca ni je po ve za na s po ja vom sek su al nog na-si lja, što zna či da su is pi ta ni ce svih na ci o nal no sti sko ro pod jed na ko bi le žr tve ovog ti pa na si lja. Ni je ot kri ve na ni po ve za nost či nje ni ce da li je ne ki dru gi član po ro di ce is pi ta ni ce raz li či te na ci o nal no sti od nje, sa sek su al nim na si ljem.

U od no su na is pi ta ni ce ko je du že vre me na bo ra ve u me sti ma u ko ji ma smo ih is pi ti va li, is pi ta ni ce ko je ži ve u nji ma ma nje od go di nu da na vi še su bi le iz lo že ne sek su al-nom na si lju (34.5% slu ča je va). Za nji ma sle de is pi ta ni ce ko je bo ra ve u me stu sta no va nja vi še od de set, a ma nje od 15 go di na (12.3%), one ko je ži ve u tim me sti ma vi še od go di-ne, a ma nje od pet go di na (9.8%), pre ko 15 go di na (6.6%) i na kra ju one is pi ta ni ce ko je ži ve u me stu sta no va nja vi še od pet, a ma nje od de set go di na (5.7%).

Ta be la 19. Od nos sek su al nog na si lja i du ži ne bo rav ka u me stu sta no va nja

Dužina boravka u mestu stanovanja

Žrtva seksualnog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Manje od jedne godine 10 34.5 % 19 65.5 % 29 100 %

Više od godine, a manje od pet godina

6 9.8 % 55 90.2 % 61 100 %

Više od pet, a manje od deset godina

3 5.7 % 50 94.3 % 53 100 %

Više od deset, a manje od 15 godina

7 12.3 % 50 87.7 % 57 100 %

Preko 15 godina 21 6.6 % 295 93.4 % 316 100 %

Ukupno 47 9.1 % 469 90.9 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 26.362, df = 4, p = 0.000

Is pi ta ni ce ko je ži ve u ja ko lo šim stam be nim uslo vi ma u ve ćoj me ri su tr pe le sek-su al no na si lje (20% slu ča je va) od is pi ta ni ca ko je ži ve u bo ljim uslo vi ma. Is pi ta ni ce ko je pro ce nju ju svo ju stam be nu si tu a ci ju kao lo šu bi le su žr tve ovog ob li ka na si lja u 9.4% slu-ča je va, a one ko je sma tra ju da ni je ni do bra ni lo ša u 11% slu ča je va. Is pi ta ni ce ko je mi sle da im je stam be na si tu a ci ja do bra bi le su iz lo že ne sek su al nom na si lju u po ro di ci u 5.8% slu ča je va, a one ko je mi sle da je ta si tu a ci ja ve o ma do bra u 9.1%. Ova raz li ka po sto ji iako sta ti stič ka zna čaj nost, ka da su sve ka te go ri je ana li zi ra ne za jed no, ni je do ka za na.

Ana li za je po ka za la da ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka iz me đu is pi ta ni ca raz li či-tog obra zov nog ni voa u po gle du to ga da li su pre tr pe le sek su al no na si lje. Me đu tim, za ni-mlji vo je pri me ti ti da su po no vo is pi ta ni ce s ne za vr še nom osnov nom ško lom u naj ve ćoj me ri bi le iz lo že ne ovom vi du na si lja (njih 20.8%), a da me đu is pi ta ni ca ma bez ika kvog for-mal nog obra zo va nja i me đu is pi ta ni ca ma s naj vi šim aka dem skim zva nji ma ne ma ni jed ne

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 69

žr tve sek su al nog na si lja. Is pi ta ni ce ko je su za vr ši le osnov nu ško lu pre tr pe le su ovaj ob lik na si lja u 11% slu ča je va, one s di plo mom vi še ško le ili fa kul te ta u 8.9%, dok su is pi ta ni ce sa za vr še nom sred njom ško lom ili gim na zi jom bi le žr tve u 8.4% slu ča je va. Ov de se mo že usta no vi ti ve za iz me đu ni voa obra zo va nja i pre po zna va nja sek su al nog na si lja u in tim noj part ner skoj ve zi kao na si lja, kao i sa sprem no šću da se o ovoj te mi go vo ri.

Iako su ne za po sle ne že ne u ve ćoj me ri pri ja vlji va le da su bi le žr tve ovog vi da na si-lja (15.7% slu ča je va) u od no su na za po sle ne že ne (10.2%), stu dent ki nje i uče ni ce (7.4%), ste čaj ne rad ni ce, od no sno že ne na pri nud nom od mo ru (7.1%), pen zi o ner ke (5.3%) i do-ma ći ce (1.7%), rad ni sta tus is pi ta ni ca ni je zna čaj no po ve zan s pri su stvom sek su al nog na si lja nad nji ma. Isto ta ko ni su pro na đe ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca u po gle du ti pa ži vot ne za jed ni ce u ko joj ži ve, či nje ni ce da li su žr tve ra ta, ko je glav ni hra ni lac u po ro di ci, kao i ko je naj vi še za ra đi vao u nji ho voj po ro di ci u po sled njih de set go di na, a u od no su na pri su stvo ili od su stvo sek su al nog na si lja u nji ho vim ži vo ti ma.

Ipak, ako se iz dvo je is pi ta ni ce ko je su bi le žr tve ovog ob li ka na si lja od stra ne in-tim nog part ne ra, mo že se vi de ti da je u 44.7% slu ča je va part ner za ra đi vao vi še od njih, u 17% slu ča je va su za ra đi va li slič no, dok je u 8.5% slu ča je va is pi ta ni ca za ra đi va la vi še od part ne ra. Isto ta ko, ot kri ve no je i da je 40.4% is pi ta ni ca žr ta va sek su al nog na si lja od stra ne in tim nog part ne ra bi lo u ulo zi glav ne hra ni telj ke u po ro di ci, dok je u 34% slu ča-je va nji hov part ner bio glav ni hra ni lac.

Mo že se vi de ti da su is pi ta ni ce ko je pro ce nju ju ma te ri jal no sta nje svo je po ro di ce kao sve go re i go re (njih 21.1%), kao i one ko je sma tra ju da im je bi lo do bro, a da im je sa da lo še (15.7%), u ve ćem pro cen tu bi le žr tve sek su al nog na si lja od is pi ta ni ca ras po-de lje nih u osta le ka te go ri je. U pro men lji voj ka te go ri ji – ma lo do bro, ma lo lo še – bi lo je 8.1% že na iz lo že nih ovom ti pu na si lja, dok je u sta bil nim ka te go ri ja ma – sta bil no lo še (7.8%), sve vre me do bro (1.3%) i sve vre me sred nje (0%) bi lo zna čaj no ma nje is pi ta ni ca žr ta va sek su al nog na si lja.

Ta be la 20. Od nos sek su al nog na si lja i ma te ri jal nog sta nja po ro di ce u po sled njih de set go di na

Materijalno stanje

Žrtva seksualnog nasiljaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Sve gore i gore 12 21.1 % 45 78.9 % 57 100 %

Stabilno loše 4 7.8 % 47 92.2 % 51 100 %

Malo dobro, malo loše 17 8.1 % 194 91.9 % 211 100 %

Bilo je jedno vreme loše, ali je onda počelo da biva sve bolje

2 4.9 % 39 95.1 % 41 100 %

Bilo je dobro, pa je sada loše

11 15.7 % 59 84.3 % 70 100 %

Dobro je sve vreme 1 1.3 % 76 98.7 % 77 100 %

Sve vreme je srednje 0 0 % 9 100 % 9 100 %

Ukupno 47 9.1 % 469 90.9 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 21.353, df = 6, p = 0.002

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici70

Fak to ri pro ga nja nja

Ana li zom raz li či tih so ci o de mo graf skih i so ci o e ko nom skih ka rak te ri sti ka žr ta va pro-ga nja nja po ku ša li smo da stek ne mo bo lju sli ku o nji ma. Ot kri ve na je po ve za nost uz ra sta is pi ta ni ca s po ja vom pro ga nja nja u po ro di ci. Mla đe is pi ta ni ce, uz ra sta 18-25 (njih 28.8%) i 26-32 go di ne (28.6%) u znat no ve ćoj me ri su bi le žr tve pro ga nja nja od sta ri jih is pi ta ni ca. Naj ma nje žr ta va pro ga nja nja na la zi mo u ka te go ri ji is pi ta ni ca sta ri jih od 65 go di na (6.1%).

Ta be la 21. Od nos pro ga nja nja i sta ro sti is pi ta ni ca

Starost

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

18-25 godina 17 28.8 % 42 71.2 % 59 100 %

26-32 godina 22 28.6 % 55 71.4 % 77 100 %

33-40 godina 15 14.2 % 91 85.8 % 106 100 %

41-48 godina 14 15.9 % 74 84.1 % 88 100 %

49-56 godina 18 19.8 % 73 80.2 % 91 100 %

57-65 godina 7 15.2 % 39 84.8 % 46 100 %

Preko 65 godina 3 6.1 % 46 93.9 % 49 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 16.395, df = 6, p = 0.012

Kao što je ra ni je po me nu to, že ne ko je su se raz ve le ili raz dvo ji le od svo jih part-ne ra, naj če šće po sta ju me ta pro ga nja nja tih part ne ra (41.7% slu ča je va). Is pi ta ni ce ko je tre nut no ži ve u van brač noj za jed ni ci bi le su žr tve pro ga nja nja u 22.7% slu ča je va, uda te že ne u 9.8%, a udo vi ce u 5.5% slu ča je va. Do sta je ve li ki pro ce nat i ne u da tih že na žr ta va pro ga nja nja u po ro di ci (27.3%).

Ta be la 22. Od nos pro ga nja nja i brač nog sta tu sa is pi ta ni ca

Bračni status

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Udata 24 9.8 % 221 90.2 % 245 100 %

Živi u vanbračnoj zajednici 10 22.7 % 34 77.3 % 44 100 %

Razvedena ili razdvojena 35 41.7 % 49 58.3 % 84 100 %

Udovica 3 5.5 % 52 94.5 % 55 100 %

Neudata ili ne živi s partnerom

24 27.3 % 64 72.7 % 88 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 53.196, df = 4, p = 0.000

Že ne ko je ne ma ju de cu naj če šće su žr tve pro ga nja nja (24.6% slu ča je va), a kod že na ko je ima ju vi še od tro je de ce ni je za be le žen nije dan slu čaj ovog ob li ka na si lja. Na ova kav re zul tat naj vi še je uti ca la či nje ni ca da li is pi ta ni ce ima ju ili ne ma ju de cu (po što je i iz me đu ove či nje ni ce i pro ga nja nja pro na đe na po ve za nost). Is pi ta ni ce s jed nim de-

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 71

te tom bi le su iz lo že ne pro ga nja nju u 21.9% slu ča je va, s dvo je de ce u 14.3% i tro je de ce u 16.1% slu ča je va.

Ta be la 23. Od nos pro ga nja nja i bro ja de ce

Broj dece

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Nijedno 33 24.6 % 101 75.4 % 134 100 %

Jedno 28 21.9 % 100 78.1 % 128 100 %

Dvoje 30 14.3 % 180 85.7 % 210 100 %

Troje 5 16.1 % 26 83.9 % 31 100 %

Više od troje 0 0 % 13 100 % 13 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 9.797, df = 4, p = 0.044

Že ne svih na ci o nal no sti su sko ro pod jed na ko iz lo že ne pro ga nja nju, ma da je deo uzor ka ko ji su či ni le is pi ta ni ce srp ske na ci o nal no sti u naj ma njoj me ri pre tr peo ovaj ob lik na si lja (15.2%) u od no su na npr. is pi ta ni ce hr vat ske na ci o nal no sti (25.6%) ili rom ske na-ci o nal no sti (23.7%). Ni je ot kri ve na ni po ve za nost pro ga nja nja s či nje ni com da li je ne ki član po ro di ce is pi ta ni ce raz li či te na ci o nal no sti u od no su na njih.

Još jed nom se po ka za lo da su one is pi ta ni ce ko je ži ve ma nje od go di nu da na u me stu u ko jem sa da bo ra ve, naj če šće žr tve na si lja, u ovom slu ča ju pro ga nja nja (37.9% njih). Že ne ko je bo ra ve u me stu sta no va nja vi še od godinu, a ma nje od pet go di na bi le su iz lo že ne pro ga nja nju u po ro di ci u 27.9% slu ča je va, one ko je ži ve u tim me sti ma iz me-đu pet i de set go di na (17%), 10 i 15 go di na (19.3%) i pre ko 15 go di na (15.2%).

Ta be la 24. Od nos pro ga nja nja i du ži ne bo rav ka u me stu sta no va nja

Dužina boravka u mestu stanovanja

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Manje od jedne godine 11 37.9 % 18 62.1 % 29 100 %

Više od jedne, a manje od 5 godina

17 27.9 % 44 72.1 % 61 100 %

Više od 5, a manje od 10 godina

9 17 % 44 83 % 53 100 %

Više od 10, a manje od 15 godina

11 19.3 % 46 80.7 % 57 100 %

Preko 15 godina 48 15.2 % 268 84.8 % 316 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 13.154, df = 4, p = 0.011

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici72

Is pi ta ni ce ko je su se vra ti le s de com kod ro di te lja ili ži ve s ro di te lji ma, bra ćom i se-stra ma (njih 30.3%), ko je ži ve sa me s de com (njih 26.2%) ili pot pu no sa me (njih 24%), naj-če šće su žr tve pro ga nja nja8. Ovo ni je neo bi čan na laz, jer raz ve de ne od no sno raz dvo je ne že ne obič no ži ve u ova kvim za jed ni ca ma ili sa me, a biv ši part ne ri su naj če šći pro go ni te lji.

Ta be la 25. Od nos pro ga nja nja i ti pa ži vot ne za jed ni ce

S kim živi ispitanica

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Živim sama 12 24 % 38 76 % 50 100 %

Živim sama sa decom 17 26.2 % 48 73.8 % 65 100 %

S mužem/partnerom 14 17.3 % 67 82.7 % 81 100 %

S mužem/partnerom i decom 16 10.4 % 138 89.6 % 154 100 %

S roditeljem/roditeljima i/ili bratom/sestrom i/ili decom

23 30.3 % 53 69.7 % 76 100 %

S mužem/partnerom, roditeljima i decom

7 13.2 % 46 86.8 % 53 100 %

S detetom i njenom/njegovom porodicom (i mužem/partnerom)

2 13.3 % 13 86.7 % 15 100 %

Živim u široj ili drugačijoj porodičnoj zajednici

5 25 % 15 75 % 20 100 %

Ukupno 96 18.7 % 418 81.3 % 514 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 18.961, df = 7, p = 0.008

Že ne ko je ži ve u ja ko lo šim uslo vi ma u ve ćoj me ri su bi le žr tve pro ga nja nja (35% slu ča je va) od onih ko ji ži ve u bo ljim uslo vi ma. Is pi ta ni ce ko je su pro ce ni le svo ju stam be-nu si tu a ci ju kao lo šu bi le su iz lo že ne pro ga nja nju u 17% slu ča je va, kao ni do bru ni lo šu u 22%, kao do bru u 13.7% i kao ve o ma do bru u 18.2% slu ča je va.

Ta be la 26. Od nos pro ga nja nja i kva li te ta stam be nih uslo va

Stambena situacija

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Jako loša 14 35 % 26 65 % 40 100 %

Loša 9 17 % 44 83 % 53 100 %

Ni dobra ni loša 36 22 % 128 78 % 164 100 %

Dobra 31 13.7 % 195 86.3 % 226 100 %

Veoma dobra 6 18.2 % 27 81.4 % 33 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 11.975, df = 4, p = 0.018

8 Iz ana li ze su zbog va lid no sti Hi-kva drat te sta is klju če ne dve is pi ta ni ce ko je ži ve sa oso ba-ma s ko ji ma ni su u srod stvu (zbog pre ma log bro ja slu ča je va).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 73

Obra zov ni ni vo is pi ta ni ca ni je sta ti stič ki zna čaj no po ve zan s po ja vom pro ga nja nja u po ro di ci. Ipak, mo že se pri me ti ti da su is pi ta ni ce bez za vr še ne osnov ne ško le po no vo naj vi še na uda ru (25% slu ča je va), dok su is pi ta ni ce bez obra zo va nja (0%) i one s naj-vi šim aka dem skim zva nji ma (je dan za be le žen slu čaj), vr lo ma lo ili čak ni ka ko iz lo že ne ovom ob li ku na si lja. Is pi ta ni ce sa za vr še nom sred njom ško lom bi le su žr tve pro ga nja nja u 21.8% slu ča je va, one s vi šom ško lom ili fa kul te tom u 15.3%, a one sa osnov nom ško-lom u 15.9% slu ča je va.

Za po sle ne že ne (njih 24.2%), ali i ne za po sle ne že ne (22.9%), kao i ste čaj ne rad ni-ce, od no sno is pi ta ni ce na pri nud nom od mo ru (21.4%) u ve ćoj su me ri tr pe le pro ga nja-nje od do ma ći ca (3.3%), pen zi o ner ki (7.9%) i stu dent ki nja od no sno uče ni ca (14.8%).

Ta be la 27. Od nos pro ga nja nja i rad nog sta tu sa is pi ta ni ca

Radni status

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Zaposlena 62 24.2 194 75.8 256 100 %

Nezaposlena, tražim posao 19 22.9 64 77.1 83 100 %

Na prinudnom odmoru, stečajna radnica

3 21.4 11 78.6 14 100 %

Domaćica 2 3.3 58 96.7 60 100 %

Penzionerka 6 7.9 70 92.1 76 100 %

Studentkinja ili učenica 4 14.8 23 85.2 27 100 %

Ukupno 96 18.6 % 420 81.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 21.662, df = 5, p = 0.001

Is pi ta ni ce ko je su sa me glav ni hra ni o ci po ro di ce naj če šće su na uda ru pro go ni te-lja9 (24.6%). Ka da su ro di te lji ili ba ba od no sno de da is pi ta ni ce iz dr ža va li po ro di cu, pro-ga nja nja je bi lo u 21.4% slu ča je va, a ka da je in tim ni part ner is pi ta ni ce bio glav ni hra ni-lac, pro ga nja nja je bi lo u 13.5% slu ča je va.

Ta be la 28. Od nos pro ga nja nja i glav nog hra ni o ca u po ro di ci is pi ta ni ce

Glavni hranilac

Žrtva proganjanjaUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Ispitanica 43 24.6 % 132 75.4 % 175 100 %

Muž/partner ili bivši muž partner ispitanice

26 13.5 % 167 86.5 % 193 100 %

Ispitanica i njen muž/partner 4 12.1 % 29 87.9 % 33 100 %

Deca ili unuci ispitanice 2 6.5 % 29 93.5 % 31 100 %

Roditelji ili baba/deda ispitanice

15 21.4 % 55 78.6 % 70 100 %

Ukupno 90 17.9 % 412 82.1 % 502 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 11.968, df = 4, p = 0.018

9 Iz ana li ze su, zbog pre ma log bro ja slu ča je va is klju če ne i is pi ta ni ce u či jim po ro di ca ma je glav ni hra ni lac nji hov brat/se stra ili sve kar/sve kr va i ka da su is pi ta ni ca i nje na de ca ili ro-di te lji glav ni hra ni o ci za jed no.

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici74

Na kra ju ovog pre gle da va žno je re ći da ni je ot kri ve na sta ti stič ki zna čaj na po ve-za nost iz me đu pro ga nja nja i ma te ri jal nog sta nja po ro di ce u po sled njih de set go di na. Pro cen tu al no gle da no, is pi ta ni ce ko je su svo je ma te ri jal no sta nje opi sa le kao sve go re i go re naj vi še su bi le iz lo že ne ovom ob li ku na si lja (28.1% slu ča je va) u od no su na osta le ka te go ri je ko je smo iz dvo ji li. Naj ni ža fre kven ci ja ja vlja nja pro ga nja nja za be le že na je kod onih is pi ta ni ca ko je su svo je ma te ri jal no sta nje opi sa le kao do bro u to ku ce le pro te kle de ce ni je (10.4%).

Či nje ni ca da li je is pi ta ni ca žr tva ra ta ta ko đe ni je do bar pre dik tor po ja ve pro ga-nja nja. Ni je ot kri ve na ni sta ti stič ki zna čaj na po ve za nost či nje ni ce ko je vi še za ra đi vao u po ro di ci is pi ta ni ce u po sled njih de set go di na, sa ovom po ja vom. Ipak, ako se iz dvo je is pi ta ni ce ko je su pro ga nja ne od stra ne svo jih in tim nih part ne ra, mo že se uvi de ti da je 35.8% is pi ta ni ca ko je su za ra đi va le ma nje od part ne ra bi lo žr tva pro ga nja nja, dok je me đu is pi ta ni ca ma ko je su za ra đi va le vi še u od no su na part ne ra pro ce nat žr ta va ma nji i iz no si 17.3%. Sli čan je i pro ce nat is pi ta ni ca ko je su za ra đi va le sko ro kao kao i part ner, a ko je je taj part ner pro ga njao (16%).

Uti caj na si lja u pri mar noj po ro di ci na na sil nič ko po na ša nje i vik ti mi za ci ju u se kun dar noj po ro di ci

Do sta vi sok pro ce nat is pi ta ni ca, žr ta va fi zič kog i sek su al nog na si lja (43.1%), kao i onih ko je su iz ja vi le da su u sa da šnjoj po ro di ci vik ti mi zi ra ne sa mo fi zič kim na si ljem (44%), od go vo rio je da je nji hov otac bio na si lan nad maj kom ka da su bi le de ca. Ta ko đe, is pi ta ni ca ma je bi lo po zna to da je u 26.1% pri mar nih po ro di ca oso ba ko je su bi le na sil ne pre ma nji ma, bi lo na si lja oca nad maj kom ka da su bi li de ca. Uz to, na še is tra ži va nje je uka za lo i na po sto ja nje ve ze iz me đu ne po sred ne vik ti mi za ci je de ce u de tinj stvu i nji ho-ve ka sni je vik ti mi za ci je, od no sno na sil nič kog po na ša nja. Na i me, 31.8% is pi ta ni ca, žr ta va fi zič kog i sek su al nog na si lja, bi lo je ne po sred no vik ti mi zi ra no u svo joj pri mar noj po ro-di ci. One su uglav nom iz ja vi le da su u de tinj stvu bi le vik ti mi zi ra ne fi zič kim na si ljem, dok je sa mo 1.6% is pi ta ni ca iz ja vi lo da su u pri mar noj po ro di ci bi le pri si lje ne na sek su al ni od nos. S dru ge stra ne, pre ma sa zna nji ma na ših is pi ta ni ca, žr ta va fi zič kog i sek su al nog na si lja, 75 (27.6%) oso ba ko je su pre ma nji ma bi le na sil ne u nji ho voj sa da šnjoj po ro di ci, tr pe lo je na si lje u svom de tin stvu10. Na sil ni ci su u de tinj stvu naj vi še bi li di rekt no iz lo že ni fi zič kom na si lju (48%), ne što ma nje kom bi no va nom psi hič kom i fi zič kom na si lju (26.7%), po tom psi hič kom (16%) i pret nja ma fi zič kim na si ljem (9.3%).11 Ta ko đe, ana li zom od no sa di rekt ne vik ti mi za ci je fi zič kim na si ljem na ših is pi ta ni ca u pri mar noj po ro di ci i nji ho ve ka sni je vik ti mi za ci je u se kun dar noj po ro di ci usta no vi li smo po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj-ne po ve za no sti iz me đu ove dve po ja ve. Utvr đe no je i po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne, ali ne što sla bi je, ve ze iz me đu na si lja ko je su u de tinj stvu tr pe le oso be ko je su bi le na sil ne pre ma is pi ta ni ca ma i nji ho vog ka sni jeg na sil nič kog po na ša nja.

Do bi je ni re zul ta ti sva ka ko po tvr đu ju re zul ta te do sa da šnjih is tra ži va nja ko ja po-ka zu ju da de ca ko ja od ra sta ju u na sil nim po ro di ca ma, po sma tra njem na sil nog mo de-la mu ško-žen skih od no sa ili ne po sred nom na sil nom vik ti mi za ci jom, uče na sil ni mo del po na ša nja. Na osno vu re zul ta ta o na si lju u pri mar nim po ro di ca ma is pi ta ni ca i na sil ni ka mo že mo za klju či ti da i jed ni i dru gi u svo jim po ro di ca ma uče da je na si lje usta lje ni na čin

10 Ima ju ći u vi du vi sok pro ce nat ne in for mi sa no sti is pi ta ni ca o di rekt noj i in di rekt noj vik-ti mi za ci ji na sil ni ka mo že mo pret po sta vi ti da je pro ce nat na sil ni ka ko ji su bi li sve do ci ili žr tve na si lja u de tinj stvu još ve ći.

11 U ana li zu su uklju če ni od go vo ri 75 is pi ta ni ca ko je su od go vo ri le da je na sil nik bio ne po-sred no iz lo žen ne kom od ob li ka na si lja u pri mar noj po ro di ci.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 75

ko mu ni ci ra nja u po ro dič nim i mu ško-žen skim od no si ma i da je osnov na ulo ga mu škar ca da kon tro li še že ne (i pri to me ko ri sti raz li či te me ha ni zme), dok je že na ta ko ja tre ba da se pot či ni svom mu škar cu i tr pi na si lje. Dru gim re či ma, po red me ha ni zma iden ti fi ka ci je, pre no še nje obra za ca na si lja, to jest vik ti mi za ci je kroz ge ne ra ci je mo že se ob ja sni ti i uče-njem rod nih ulo ga, od no sno uče njem mu ško-žen skih od no sa po mo de lu.

Ovi re zul ta ti po seb no po tvr đu ju na la ze ra ni jih is tra ži va nja ko ji su utvr di li po sto ja-nje tran sge ne ra cij ske tran smi si je na si lja ka da su u pi ta nju mu ška de ca ko ja su bi la sve-do ci na si lja u mu ško-žen skim od no si ma, kao i pre no še nje obra za ca vik ti mi za ci je, to jest ulo ge žr tve ko ja je na u če na u pri mar noj po ro di ci (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002c:87; Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008:117). Če sto se mu ška de ca iden ti fi ku ju s na sil nim oče vi ma, pa i sa mi po sta ju na sil ni.

Za ni mlji vo je da je, pre ma re zul ta ti ma na šeg is tra ži va nja, iz ra že ni je tran sge ne ra-cij sko pre no še nje žen ske ulo ge žr tve na si lja u po ro di ci, ne go obra za ca na si lja kod na sil-nih mu ška ra ca. Re zul ta ti ra ni jih is tra ži va nja su po ka za li da je iz lo že nost na si lju u po ro di-ci po re kla (po go to vo oca pre ma maj ci) jak pre dik tor na sil nič kog po na ša nja u in tim nim part ner skim ve za ma kod mu ška ra ca (Som mer, 1994; Del sol i Mar go lin, 2004). Iz gle da da je naj zna čaj ni ji raz log za ma nje iz ra žen uti caj ovog fak to ra u na šem is tra ži va nju bio taj što do sta ve li ki pro ce nat (41.5%) is pi ta ni ca ni je znao da li je otac na sil ni ka bio na si lan pre ma nje go voj maj ci.

Za klju čak

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po ka za li su da su ključ ni fak to ri ko ji uti ču na ve ću iz-lo že nost že na na si lju u po ro di ci, od no sno nji ho vu ma nju za šti će nost od ta kvog na si lja u Voj vo di ni, oni fak to ri ko ji su po ve za ni s nji ho vom po ro dič nom, stam be nom i ma te ri-jal nom si tu a ci jom, uklju ču ju ći tu i od nos eko nom skih ulo ga ko je u po ro di ci ima ju žr tva i na sil nik. Ta ko đe, utvr đe no je po sto ja nje po ve za no sti i s du ži nom bo rav ka u me stu sa-da šnjeg sta no va nja i raz li kom u na ci o nal noj pri pad no sti žr tve i dru gih čla no va po ro di ca. Svi na ve de ni fak to ri po ja vlju ju se kao zna čaj ni pre dik to ri ka ko psi hič kog na si lja, ta ko i pret nji fi zič kim na si ljem, kao i sa mog fi zič kog na si lja.

Me đu tim, na ci o nal na pri pad nost žr tve po ja vlju je se kao zna čaj na vik ti mo ge na pre di spo zi ci ja sa mo kod pret nji fi zič kim na si ljem i kod sa mog fi zič kog na si lja, i to ta ko što do bi je ni po da ci uka zu ju na po seb nu iz lo že nost Rom ki nja ovim ob li ci ma na si lja. Na ovaj na čin, is tra ži va njem su po tvr đe ni na la zi ra ni jih is tra ži va nja po ko ji ma pre va len ca na si lja u rom skim po ro di ca ma da le ko nad ma šu je pre va len cu u ostat ku žen ske po pu la ci-je (Vi da ko vić, 2002:44; Ča če va, Fri ščik, Mi šev, 2007:79). Uz to, sa mo kod fi zič kog na si lja pri me će na je po seb no iz ra že na ve za s ni skim obra zov nim ni vo om ili pot pu nim od su-stvom obra zo va nja, dok su dru gim ob li ci ma na si lja u slič noj me ri bi le iz lo že ne že ne svih obra zov nih ni voa. Ovi po da ci uka zu ju na vi sok ri zik so ci o e ko nom ski mar gi na li zo va nih gru pa od vik ti mi za ci je fi zič kim na si ljem.

Slič no is tra ži va nji ma na si lja u po ro di ci u Sr bi ji i dru gim ze mlja ma u tran zi ci ji (Vi-da ko vić, 2002; Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008), ovo is tra ži va nje je po ka za lo da je ri zik vik ti mi-za ci je že na na si ljem u po ro di ci po seb no iz ra žen on da ka da že ne ži ve u mno go čla nim pro ši re nim po ro di ca ma, u lo šim stam be nim uslo vi ma i ka da je ma te ri jal na si tu a ci ja lo-ša, ne sta bil na i ima ten den ci ju po gor ša nja.

Ri zi ci ko ji su po ve za ni s mno go čla nim i vi še ge ne ra cij skim po ro di ca ma obič no se ja vlja ju u kom bi na ci ji s lo šom ma te ri jal nom i stam be nom si tu a ci jom. Nji hov uti caj na ri zik vik ti mi za ci je mo že bi ti dvo struk: ta ko što uti ču na po gor ša nje od no sa u po ro di ci,

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici76

po ja vu ili po gor ša nje već po sto je ćeg na si lja, ili ta ko što sma nju ju mo guć nost žr ta va da na pu ste na sil ni ke (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008:135).

Kao i pret hod na is tra ži va nja, na še is tra ži va nje je ta ko đe uka za lo i na dva obra sca ri zi ka ko ji su po ve za ni sa ulo gom hra ni o ca po ro di ce, od no sno sa eko nom skom za vi sno-šću od part ne ra ili dru gih čla no va po ro di ce – ka ko že ne ta ko i mu škar ca. Naj pre, kao ugro ža va ju ća po ka za la se si tu a ci ja u ko joj je part ner ili dru gi član po ro di ce glav ni hra ni-lac po ro di ce, a že na eko nom ski za vi sna od nje ga. Uz to, uoče ni su i ri zi ci ko ji su po ve za ni sa eko nom skom za vi sno šću mu škar ca. Na jed noj stra ni, u pi ta nju je za vi snost od part-ner ke u kom slu ča ju je za že nu ri zik ve zan za za me nu uobi ča je nih mu ško-žen skih rod nih (eko nom skih) ulo ga. Na dru goj stra ni, ra di se o za vi sno sti od dru gih čla no va po ro di ce ko ja ta ko đe ne ga tiv no uti če na tra di ci o nal ni mu ški iden ti tet. Oba ob li ka za vi sno sti mu-škar ca vo de u ono što je Gil li gan na zvao „užas za vi sno sti“ i „osra mo će nost“, ko ji se sma-tra ju va žnim fak to ri ma na si lja od stra ne mu ška ra ca (Gil li gan, 1997: 233).

Osim ri zi ka po ve za nih s ma te ri jal nom si tu a ci jom, na še is tra ži va nje je po ka za lo i da su raz li ke u na ci o nal noj pri pad no sti zna ča jan fak tor vik ti mi za ci je že na na si ljem u po ro di ci. Na i me, ra ni ja is tra ži va nja u Sr bi ji i dru gim ze mlja ma iz okru že nja u ko ji ma je 1990-tih go di na do šlo do po gor ša nja me đu na ci o nal nih od no sa i ko je su bi le po go đe ne ra tom, uka za la su na ve zu ko ja po sto ji iz me đu ne to le ran ci je i su ko ba na ši rem dru štve-nom pla nu i na si lja u po ro di ci12. S ob zi rom na to što je na šim is tra ži va njem utvr đe no po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu vi še na ci o nal nih po ro di ca i vik ti mi za ci je že-na psi hič kim i fi zič kim na si ljem (uklju ču ju ći pret nje), mo že se za klju či ti da ovaj uti caj još uvek po sto ji. Pri to me, po seb no za bri nja va či nje ni ca da je on iz ra žen u Voj vo di ni kao iz ra zi to vi še na ci o nal nom pod ruč ju, pa u tom smi slu tre ba me re pre ven ci je na si lja u po-ro di ci po ve za ti i sa ši rim na po ri ma ka us po sta vlja nju me đu na ci o nal ne to le ran ci je.

Is tra ži va njem se do šlo i do po da ta ka ko ji uka zu ju na po seb nu ugro že nost psi hič-kim i fi zič kim na si ljem, kao i pret nja ma, že na ko je krat ko vre me bo ra ve u me stu sta no-va nja. Uti caj ovog fak to ra se po ka zao kao zna čaj ni ji u ovom is tra ži va nju ne go u is tra-ži va nju po ro dič nog na si lja u Sr bi ji 2001. go di ne. Ugro že nost že na opa da s po ve ća njem bro ja go di na ko je su pro ve le u me stu sta no va nja pa se mo že za klju či ti da su že ne ko je su in te gri sa ne u sre di nu u ko ju ži ve u ma njoj me ri iz lo že ne na si lju i da lak še ostva ru ju za šti tu, od no sno na pu šta ju na sil ni ka, ne go že ne ko je su ne in te gri sa ne, od no sno pro la ze kroz kri zu pri la go đa va nja. Ovo je po seb no zna čaj no ka da je reč o že na ma ko je na kon skla pa nja bra ka od la ze da ži ve u dru go me sto, i to, po seb no on da ka da ži ve u pro ši re noj po ro di ci, to jest s ro di te lji ma i dru gim čla no vi ma po ro di ce svog part ne ra.

Ka da je u pi ta nju sek su al no na si lje, utvr đe na je po ve za nost s fak to ri ma po put lo še stam be ne i ma te ri jal ne si tu a ci je, uklju ču ju ći tu i nje nu ne sta bil nost i po gor ša nje, kao i kra tak bo ra vak u me stu sta no va nja. U ve zi s pro ga nja njem, kao ri zič ni fak to ri iz-dvo ji li su se mla đi uz rast, kra tak bo ra vak u me stu sta no va nja, lo ši stam be ni uslo vi i, kao po seb no zna čaj no, raz dva ja nje od na sil ni ka i sa mo stal ni ži vot, bez part ne ra. Do bi je ni po da ci ne dvo smi sle mo po tvr đu ju re zul ta te ra ni jih is tra ži va nja ko ji uka zu ju na to da su že ne po seb no u ri zi ku od pro ga nja nja na kon što na pu ste na sil ne part ne re13 pa u tom smi slu ovi po da ci tre ba da bu du is ko ri šće ni na pra vi na čin za kon ci pi ra nje pro gra ma za-šti te že na ko je se spre ma ju da na pu ste, ili su već na pu sti le na sil ni ke.

Naj zad, tre ba re ći i to da su re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po tvr di li i re zul ta te ra ni jih is tra ži va nja ko ja su uka za la na ve zu na si lja u mu ško-žen skim od no si ma u pri mar noj po-ro di ci i ka sni jeg vr še nja na si lja od stra ne mu ška ra ca, od no sno pri hva ta nja ulo ge žr tve od stra ne že ne (tran sge ne ra cij ska tran smi si ja na si lja, od no sno vik ti mi za ci je). Ovi po da ci

12 O to me de talj ni je vi de ti u: Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008:124-13013 O to me vi de ti vi še u: Ni col, 2006.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 77

ne dvo smi sle no po ka zu ju da za žen sku de cu ko ja su bi la sve do ci na si lja u mu ško-žen skim od no si ma u pri mar noj po ro di ci po sto ji ri zik da po sta nu žr tve istog tog na si lja u svo joj ka-sni joj po ro di ci, dok za mu šku de cu po sto ji ri zik da po sta nu na sil ni ci. Po da ci uka zu ju i na zna ča jan uti caj di rekt ne vik ti mi za ci je de voj či ca u de tinj stvu na nji ho vu iz lo že nost na si lju u od ra slom do bu. Sa dru ge stra ne, po sto ji i zna ča jan uti caj ne po sred ne iz lo že no sti de ča-ka na si lju u pri mar noj po ro di ci i nji ho vog ka sni jeg na sil nog po na ša nja.

Shod no to me, na me će se po tre ba efi ka sni jeg mul ti di sci pli nar nog pri stu pa spre-ča va nju i su pro sta vlja nju vik ti mi za ci ji de ce. Po seb no, neo p hod no je bla go vre me no ot-kri va nje i od go va ra ju ća po dr ška i po moć i de voj či ca ma i de ča ci ma iz po ro di ca u ko ji ma po sto ji na si lje ka ko bi s tim svo jim tra u ma tič nim is ku stvom iza šli na kraj na vre me i iz be gli pre no še nje na si lja i vik ti mi za ci je u svo je no ve po ro di ce.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 79

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Lji lja na Stev ko vić

Ka rak te ri sti ke fi zič kog i sek su al nog na si lja u po ro di ci – ana li za po sled njeg slu ča ja na si lja

Ka ko bi smo do bi li što pot pu ni ju sli ku o vik ti mi za ci ji že na na si ljem u po ro di ci u Voj-vo di ni, po seb nu pa žnju smo po sve ti li po sled njem slu ča ju fi zič kog ili sek su al nog na si lja ko je su na še is pi ta ni ce do ži ve le. Na i me, is pi ta ni ce ko je su od go vo ri le da su na kon pu no let stva bi le žr tve fi zič kog i/ili sek su al nog na si lja u po ro di ci za mo li le smo da taj slu čaj de talj ni je opi šu. Upra vo sto ga, cilj ovog seg men ta stu di je je ste da se na osno vu ta ko do bi je nih po da-ta ka de talj ni je ana li zi ra ju ka rak te ri sti ke vik ti mi za ci je ko ju že ne tr pe u po ro di ci. Pri to me, po seb na pa žnja je po sve će na ka rak te ri sti ka ma na si lja ko je su že ne tr pe le, nje go vim po sle-di ca ma, na či nu nji ho vog pre vla da va nja i po tre ba ma že na u ve zi s nji ma, kao i ka rak te ri sti-ka ma na sil ni ka. Ta ko đe, ana li zi ra će mo osnov ne raz lo ge zbog ko jih na še is pi ta ni ce osta ju u na sil noj za jed ni ci, kao i na si lje ko je su po sred no i ne po sred no tr pe la i nji ho va de ca.

Ko su žr tve fi zič kog i sek su al nog na si lja i ka kvo na si lje su pre ži ve le?

Na sa mom po čet ku ana li ze po sled njeg slu ča ja na si lja ko ji su opi sa le na še is pi ta ni-ce krat ko će mo se osvr nu ti na osnov ne so ci o de mo graf ske ka rak te ri sti ke že na ko je su od-go vo ri le da su bi le sek su al no i/ili fi zič ki vik ti mi zi ra ne u po ro di ci. Od ukup nog bro ja (516) an ke ti ra nih pu no let nih žen skih oso ba, 181 (35.1%) je bi la žr tva ne kog ob li ka fi zič kog ili sek su al nog na si lja. Naj vi še is pi ta ni ca ko je su po zi tiv no od go vo ri le na pi ta nje da li su kao pu no let ne oso be bi le žr tve fi zič kog i/ili sek su al nog na si lja po ti če s te ri to ri je No vog Sa da i oko li ne (46 ili 25.4%) i Zre nja ni na i oko li ne (45 ili 24.9%). Pri sut no je ma nje pro cen tu al no uče šće is pi ta ni ca s te ri to ri je Ki kin de i oko li ne (23 ili 12.7%), Pan če va i oko li ne (20 ili 11%), Som bo ra i oko li ne (18 ili 9.9%), Su bo ti ce i oko li ne (17 ili 9.4%) i Srem ske Mi tro vi ce i oko-li ne (12 ili 6.6%). Ta ko đe, 121 ili 66.9% is pi ta ni ca ko je su od go vo ri le da su žr tve fi zič kog i/ili sek su al nog na si lja po ti če iz grad ske, a 60 to jest 33.1% iz se o ske sre di ne.

Me đu žr tva ma fi zič kog i sek su al nog na si lja do mi ni ra ju že ne sta ro sti od 41 do 56 go-di na (73 ili 40.3%). Naj vi še is pi ta ni ca je u brač noj za jed ni ci (69 ili 38.1%), dok je ne što ma nje onih ko je su raz dvo je ne/raz ve de ne od part ne ra (59 ili 32.6%). Po red ovih ka te go ri ja, ka da je u pi ta nju brač ni sta tus, 24 is pi ta ni ce (13.3%) ne u da te su ili ne ži ve s part ne rom, njih 16 (8.8%) ži vi u van brač noj za jed ni ci, a 13 (7.2%) ima sta tus udo vi ce. Da lje, 142 (78.5%) sek su-al no i fi zič ki vik ti mi zi ra ne is pi ta ni ce ima ju de cu, dok je 39 (21.5%) bez de ce. U struk tu ri onih ko je su pre tr pe le fi zič ko i/ili sek su al no na si lje 49.7% či ne Srp ki nje, 16% Ma đa ri ce, 12.2% Rom ki nje, 7.7% Hr va ti ce, po 2.2% Ju go slo ven ke, Slo va ki nje i Bu njev ke, 1.7% neo pre de lje ne i po 1.1% Mu sli man ke i Ru mun ke, a 3.9% tih is pi ta ni ca pri pa da dru gim na ci o nal no sti ma.

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici80

To kom po sled njeg na pa da, 96.1% vik ti mi zi ra nih že na bi lo je iz lo že no fi zič kom na-si lju – kao je di nom vi du na sil ne vik ti mi za ci je ili pak udru že no s psi hič kim i/ili sek su al nim na si ljem. Sek su al nu vik ti mi za ci ju, pra će nu psi hič kim, i/ili fi zič kim zlo sta vlja njem, pre tr-pe lo je 17.7% žr ta va.

Ta be la 1. Vr sta na si lja ko je su is pi ta ni ce opi sa le kao po sled nji slu čaj

Ob lik na si lja Broj Pro ce nat

Fi zič ko na si lje 36 19.9 %

Fi zič ko i psi hič ko na si lje 113 62.4 %

Fi zič ko i sek su al no na si lje 1 0.6 %

Sek su al no i psi hič ko na si lje 7 3.9 %

Fi zič ko, psi hič ko i sek su al no na si lje 24 13.2 %

Ukup no 181 100 %

Kao što se vi di iz ta be le br. 1, kao po sled nji slu čaj fi zič kog i/ili sek su al nog na si lja, is pi ta ni ce su naj če šće opi sa le fi zič ko na si lje kom bi no va no s psi hič kim (113 ili 62.4%). Is pi ta ni ce su re đe opi sa le sa mo fi zič ko na si lje (36 ili 19.9%) i kom bi na ci ju fi zič kog, psi-hič kog i sek su al nog na si lja (24 ili 13.3%). Naj ma nji broj is pi ta ni ca je opi sao kom bi na ci ju sek su al nog i psi hič kog na si lja (7 ili 3.9%), i fi zič kog i sek su al nog na si lja (0.6%).

Ka rak te ri sti ke na sil ni ka

Po sma tra no po pol noj struk tu ri, kao što je i oče ki va no, re zul ta ti po ka zu ju da me-đu na sil ni ci ma pre o vla đu ju mu škar ci (169 ili 93.4%), dok je 12 (6.6%) is pi ta ni ca bi lo vik-ti mi zi ra no od stra ne oso ba žen skog po la. Na sil ni ci su ras po re đe ni, kao i žr tve, u sve uz-ra sne ka te go ri je, pri če mu su naj za stu plje ni ji oni u sred njim go di na ma, tj. iz me đu 41 i 56 go di na, ko ji či ne sko ro po lo vi nu na sil ni ka (40.3%). Tre ba pri me ti ti da je to ista sta ro sna gru pa ko ja do mi ni ra i kod žr ta va, pa se mo že uoči ti da su tzv. sred nje go di ne po seb no po ve za ne s ri zi kom od na si lja u po ro di ci.

Zna čaj no je po me nu ti da su u dva slu ča ja (1.1%) u vre me iz vr še nja po sled njeg či na fi zič kog i/ili sek su al nog na si lja na sil ni ci bi li mla đi od 18 go di na, to jest ma lo let ni ci. Iako je na iz gled za ne mar lji vo pro cen tu al no uče šće ma lo let nih na sil ni ka, ne mo že mo, a da se, u struč nom i na uč nom smi slu, ne za mi sli mo nad či nje ni com da se obra sci na sil-nog po na ša nja u po ro di ci ja vlja ju već u naj ra ni jem uz ra stu.

Ta be la 2. Uz rast na sil ni ka

Sta rost na sil ni ka Broj Pro ce nat

Is pod 18 go di na 2 1.1 %

18-25 go di na 12 6.6 %

26-32 go di na 18 9.9 %

33-40 go di na 32 17.7 %

41-48 go di na 35 19.3 %

49-56 go di na 38 21 %

57-65 go di na 19 10.5 %

Pre ko 65 go di na 10 5.5 %

Po ko jan je 15 8.3 %Ukup no 181 100 %

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 81

Is pi ta ni ce su pri li kom po sled njeg slu ča ja na si lja zlo sta vlja ne naj če šće od stra ne svo jih mu že va, od no sno part ne ra (143 ili 79%). U ulo zi na sil ni ka, po red mu ža/part ne ra po ja vlju ju se i: otac u 13 slu ča je va (7.2%), maj ka (se dam ili 3.9%), sin (pet ili 2.8%), sve kr-va i brat (u po tri slu ča ja ili po 1.7%), zet i ro đak/a (u po dva slu ča ja ili 1.1%), očuh, ćer ka i sve kar u po jed nom slu ča ju (0.6%).

Na ci o nal na struk tu ra na sil ni ka, kao što se mo glo i oče ki va ti, u skla du je s na ci o-nal nom struk tu rom žr ta va. Ve ći nu, to jest 59.7% či ne Sr bi, za tim 13.3% Ma đa ri, Ro mi (10.5%) i Hr va ti (7.2 %), dok na sil ni ci dru gih na ci o nal no sti či ne 9.3% od ukup nog bro ja na sil ni ka.

Ta be la 3. Od nos na sil nik − žr tva

Ko je bio nasilnik Broj Procenat

Sadašnji ili bivši muž / partner 143 79 %

Otac 13 7.2 %

Očuh 1 0.6 %

Majka 7 3.9 %

Sin 5 2.8 %

Ćerka 1 0.6 %

Svekar 1 0.6 %

Svekrva 3 1.7 %

Zet 2 1.1 %

Brat 3 1.7 %

Rođak ili rođaka 2 1.1 %

Ukupno 181 100 %

Ve ći na na sil ni ka su za po sle na li ca (57.5%), sta tus ne za po sle nog (ili je u fa zi tra ga-nja za za po sle njem) ima 22.7 %, dok su pen zi o ne ri bi li na sil ni u 16% slu ča je va, a ste čaj ni rad ni ci/rad ni ci na pri nud nom od mo ru i stu den ti u 2.2%, od no sno 1.7% slu ča je va. Po obra zov nom sta tu su, do mi ni ra ju na sil ni ci sred njo škol skog/gim na zij skog (93 ili 51.4%) i osnov no škol skog (36 ili 19.9%) obra zo va nja. Ipak, u znat noj me ri su za stu plje ni i mu-škar ci vi šeg ili vi so kog obra zo va nja (23 ili 12.7%), kao i oni s ne za vr še nom osnov nom ško lom (21 ili 11.6%).

U 22 (12.2%) slu ča je va ko ji su opi sa ni kao po sled nji slu čaj na si lja, na sil ni ci su upo-tre bi li hlad no, va tre no ili ne ko dru go oruž je, od no sno oru đe ili pred met ko jim se mo-gu na ne ti po vre de. Na sil ni ci su ko ri sti li nož (8 ili 36.4), oštro po ljo pri vred no oru đe (6 ili 27.3%), tvr di kuć ni pred met (5 ili 22.7%), pi štolj (2 ili 9.1%) i bok ser (1 ili 4.5%). Kao oruž je i oru đe, od no sno dru ge pred me te ko ji ma je vr še no na si lje, is pi ta ni ce su, iz me đu osta log, na ve le sle de će: vi le, le tve, srp, pen drek, lo pa tu, me tlu, po su đe, šta ku, okla gi ju, ka iš, pa čak i bom bu.

Ta be la 4. Da li je na sil nik bio uče snik ra ta?

Da li je na sil nik bio uče snik ra ta Broj Pro ce nat

Da 45 24.9 %

Ne 136 75.1 %

Ukup no 181 100 %

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici82

Zna tan deo na sil ni ka (45 ili 24.9%) uče stvo vao je u ra tu, dok je ma nji deo (8.8%) njih u Voj vo di nu do šao u svoj stvu iz be gli ce. Do bi je ni po da ci po ka zu ju da je uti caj ra ta na na si lje u po ro di ci još uvek pri su tan u Voj vo di ni, kao i da je on po seb no iz ra žen kod ne ka-da šnjih uče sni ka ra ta. Uz to, tre ba na po me nu ti i da je pro ce nat uče sni ka ra ta me đu na sil-ni ci ma, pre ma po da ci ma do bi je nim ovim is tra ži va njem, vi ši u od no su na pro ce nat do ko-ga se do šlo is tra ži va njem u Sr bi ji 2001. go di ne ka da je iz no sio 15.2% (Kne žić, 2002:80).

Ta be la 5. Uče stvo va nje u ra tu i upo tre ba oruž ja/oru đa pri na pa du

Da li je nasilnik bio učesnik rata

Da li je na sil nik pri na pa du imao oruž jeUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 10 22.2 % 35 77.8 % 45 100 %

Ne 12 8.8 % 124 91.2 % 136 100 %

Ukupno 22 12.2 % 159 87.8 % 181 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 5.685, df = 1, p = 0.032

Ako po sma tra mo od nos iz me đu na sil ni ko vog uče stvo va nja u rat nim su ko bi ma i upo tre be oruž ja ili oru đa pri na pa du na is pi ta ni cu mo že mo za pa zi ti pri su stvo sta ti stič-ki zna čaj ne po ve za no sti ove dve va ri ja ble. Shod no to me, is ku stvo „ra to va nja” uti če na sprem nost na sil ni ka da pri na sil nom či nu upo tre bi hlad no/va tre no oruž je ili bi lo ko je ras po lo ži vo oru đe. Pri na pa du na is pi ta ni cu, 22.2% na sil ni ka ko ji su uče stvo va li u ra tu upo tre bi lo je oruž je/oru đe, na spram 8.8% onih ko ji ni su bi li uče sni ci rat nih su ko ba.

Po da ci uka zu ju i na vi so ko pri su stvo al ko ho li zma me đu na sil ni ci ma. Na i me, 97 (53.6%) na sil ni ka je u tre nut ku po sled njeg na sil nog či na bi lo pod uti ca jem al ko ho la. Da se ne ra di o si tu a ci o nom na pi ja nju već o al ko ho li zmu, go vo ri i po da tak da su 102 (56.4%) is pi ta ni ce od go vo ri le da je na sil nik ina če sklon kon zu mi ra nju al ko ho la. Što se ti če upo-tre be nar ko ti ka, ka ko pri po sled njem na pa du, ta ko i uop šte, mo gli bi smo re ći da je sla bo za stu plje na me đu na sil ni ci ma u po ro di ci. Na i me, sa mo se dam (3.9%) is pi ta ni ca je od-go vo ri lo da je na sil nik bio pod uti ca jem dro ge u tre nut ku na si lja, dok je u osam (4.4%) slu ča je va na sil nik ina če bio sklon kon zu mi ra nju dro ge.

Po sle di ce, na čin nji ho vog pre vla da va nja i po tre be žr ta va

Vi še od po lo vi ne is pi ta ni ca (121 ili 66.9%) je pri po sled njem na pa du bi lo fi zič ki po vre đe no. Po vre de su se kre ta le u ra spo nu od lak ših ka te žim1:

mo dri ce i/ili na te kli ne za do bi lo je 112 že na (92.6%) • po se ko ti ne ili ogre bo ti ne – 45 že na (37.2%) • pre lom ili iš ča še nje – 22 že ne (18.2%) • po vre de unu tra šnjih or ga na ili kr va re nje – 7 že na (5.8 %) • ope ko ti ne – 4 že ne (3.3%) i• kom pli ka ci je u trud no ći ima la je jed na že na (0.8%). Kao po seb no te ške po vre de • is pi ta ni ce su na ve le pre lom re ba ra, po vre de bu bre ga, gla ve i vra ta, unu tra šnje kr va re nje s po vre dom je tre, pre lom no sa, kr va re nje u anal noj re gi ji i po pu ca le ša vo ve na kon car skog re za.

1 Na pi ta nje o vr sta ma po vre da ko je su is pi ta ni ce za do bi le pri po sled njem na pa du po sto-ja la je mo guć nost vi še stru kih od go vo ra.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 83

Ne sra zmer no te ži ni opi sa nih po vre da, re la tiv no ma li broj že na (47 ili 38.8%) zbog po vre da je po tra žio me di cin sku po moć. Ipak, ovaj po da tak je ohra bru ju ći ako se upo re di sa is tra ži va njem po ro dič nog na si lja u Sr bi ji iz 2001. go di ne po ko jem je sve ga 12.4 % vik-ti mi zi ra nih že na po tra ži lo me di cin sku po moć zbog na ne tih po vre da. (Kne žić, 2002:82)

Po red fi zič kih, pre tr plje no na si lje osta vi lo je i psi hič ke i psi ho so mat ske po sle di ce na is pi ta ni ce2 i to:

stra ho ve – kod 91 že ne (50.3%) • de pre si ju – kod 76 že na (42%) • ne sa ni cu – kod 75 že na (41.4%) • sma nje nje sa mo po što va nja – kod 73 že ne (40.3%) • izo lo va nost – kod 55 že na (30.4%) • psi hič ku ili fi zič ku bo lest – kod 36 že na (19.9%) • dru ge ne ga tiv ne emo ci je – kod 11 že na (6.1%).•

Za ni mlji vo je da je ma nji broj vik ti mi zi ra nih že na (8 ili 4.4%) is ta kao i da ih je na-si lje ko je su pre tr pe le osna ži lo i pod sta klo na od lu ku da na pu ste na sil ni ka. To ni je ta ko neo bič no jer su sli čan uti caj na si lja na ak ti vi tet že na za be le ži la i dru ga slič na is tra ži va nja (Wal ker, 1989:221).

Sve ga de set is pi ta ni ca (5.5%) ni je ima lo ni jed nu od na ve de nih po sle di ca. Po je di ne is pi ta ni ce na ve le su da je usled stre sa od na si lja do šlo do pre ki da trud no će, da su i sa me po sta le agre siv ne ili su po ku ša le sa mo u bi stvo, ili da su iz gu bi le po ve re nje u mu škar ce.

Psi hič ke i fi zič ke po sle di ce na sil ne vik ti mi za ci je uka zu ju na na ru še no psi ho fi zič ko zdra vlje i ote ža no, ka ko po ro dič no, ta ko i so ci jal no funk ci o ni sa nje is pi ta ni ca, što do dat-no po gor ša va nji ho vu, iona ko te šku si tu a ci ju. U ta kvim okol no sti ma fi zič ki ili sek su al no zlo sta vlja na že na pro na la zi raz li či te na či ne za pre vla da va nje tra u me vik ti mi za ci je. Nas je za ni ma lo da li se is pi ta ni ce uz po moć al ko ho la, nar ko ti ka ili ne kih le ko va su o ča va ju s na si ljem ko jem su bi le iz lo že ne, od no sno da li na taj na čin po ku ša va ju da pre va zi đu svo je tra u ma tič no is ku stvo. Do bi je ni re zul ta ti po ka zu ju da is pi ta ni ce ret ko pri be ga va ju al ko ho lu ili dro gi kao na či ni ma pre vla da va nja is ku stva na sil ne vik ti mi za ci je. Na i me, 19 (10.5%) is pi ta ni ca je upo tre blja va lo ili upo tre blja va al ko hol, i sve ga pet (2.8%) dro gu. Me đu tim, udeo onih ko je upo tre blja va ju le ko ve ka ko bi se lak še no si le s po sle di ca ma vik ti mi za ci je znat no je vi ši i iz no si 74, to jest 40.9%. U od no su na re zul ta te za Sr bi ju iz 2001. go di ne mo že mo za pa zi ti da že ne ne što vi še ko ri ste al ko hol i le ko ve, dok je upo-tre ba nar ko ti ka u ci lju su o ča va nja sa is ku stvom na si lja, sma nje na.3

Že na ko ja je iz lo že na kon ti nu i ra nom i po na vlja nom fi zič kom i/ili sek su al nom na-si lju mo že ima ti raz li či te po tre be, od to ga da na si lje pre sta ne, da se izo lu je od na sil ni-ka i si tu a ci je na si lja, pa do raz li či tih ob li ka kon kret ni je po mo ći i po dr ške (emo ci o nal na po dr ška, raz li či ti ob li ci struč ne po mo ći, fi nan sij ska po moć, fi zič ka za šti ta, in for ma ci je, sme štaj, po dr ška na su du i sl.). Na šim is pi ta ni ca ma smo u ve zi s tim po sta vi le otvo re no pi ta nje, ta ko da su mo gle da na ve du sve što su sma tra le da im je po treb no.

Kao što se mo že vi de ti iz ta be le br. 6, naj vi še vik ti mi zi ra nih že na na ve lo je da su ima le po tre bu za raz go vo rom sa bli skom oso bom (37%). Uz to, že ne su u zna čaj ni joj me-ri na ve le još i po tre bu za prav nom po mo ći (13.8%), za me di cin skom po mo ći (12.2%), za raz go vo rom sa struč nim li cem (9.9%), za po dr škom bli ske oso be (9.4%) i za fi nan sij skom po mo ći (8.8%). Je dan broj že na je kao svo ju po tre bu u ve zi s na si ljem na veo izo la ci ju od na sil ni ka (12 ili 6.6%), odnosno razdvajanje: da na sil nik ode ili da ga na pu ste – 15 (8.3%).

2 Pi ta nje Da li je is ku stvo s na si ljem uti ca lo na Vas na ne ki od sle de ćih na či na ta ko đe je ima-lo mo guć nost vi še stru kih od go vo ra.

3 Vi še o to me po gle da ti u: Kne žić, 2002: 82

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici84

Za ni mlji vo je da je pri lič no ma li pro ce nat že na kao svo ju po tre bu na veo sme štaj i in for ma ci je. To mo že zna či ti da one te po tre be ne ma ju, ali isto ta ko da ih ne pre po zna-ju – na pri mer, da ni su sve sne zna ča ja in for ma ci ja ko je ne ma ju ili mo guć no sti da do bi ju pri vre me ni sme štaj u ne koj si gu r noj ku ći. Ta ko đe, pri lič no je vi sok pro ce nat že na ko je su od go vo ri le da ne ma ju ni ka kve po tre be, što vi še mo že da uka že, po no vo, na pro blem ar ti ku li sa nja po tre ba, ne go na nji ho vo stvar no od su stvo.

Naj zad, za ni mlji vo je pri me ti ti i da je šest že na (3.3%) na ve lo kao svo ju po tre bu raz go vor s na sil ni kom, što uka zu je na to da že ne ne mo ra ju iz la zak iz si tu a ci je na si lja ne-mi nov no ve zi va ti za na pu šta nje na sil ni ka. Dru gim re či ma, da u ne kim si tu a ci ja ma že ne že le ma kar da po ku ša ju da pro blem re še raz go vo rom s na sil ni kom.

Ta be la 6. Po tre be is pi ta ni ca na kon na si lja

Potrebe ispitanica posle nasiljaDa Ne

Broj Procenat Broj ProcenatRazgovor s bliskom osobom 67 37 % 114 63 %Razgovor s nasilnikom 6 3.3 % 175 96.7 %Razgovor sa stručnim licem 18 9.9 % 163 90.1 %Podrška bliskih osoba 17 9.4 % 164 90.6 %Fizička zaštita 6 3.3 % 175 96.7 %Pravna pomoć 25 13.8 % 156 86.2 %Medicinska pomoć 22 12.2 % 159 87.8 % Finansijska pomoć 16 8.8 % 165 91.2 %Smeštaj 14 7.7 % 167 92.3 %Izolacija 12 6.6 % 169 93.4 %Da nasilnik ode / Da ga napustim 15 8.3 % 166 91.7 %Da nasilje prestane 5 2.8 % 176 97.2 %Informacije o razvodu, starateljstvu, itd. 7 3.9 % 174 96.1 %Nije imala nikakve potrebe 28 15.5 % 153 84.5 %

Is pi ta ni ce su na ovaj na čin opi sa le svo je po tre be:Tre ba li su mi le ko vi, le kar ska po moć.• Sa mo da ga ote ra ju.• No vac. Da imam pa ra, ja bih oti šla iz mog kra ja.• Sa mo da on za spi, znam da je su tra dan i da ni ma do bar, on me ne vo li.• Hte la sam da odem, ima la sam uti sak da bih ga ubi la na kon onog što mi je ura dio.• Da me ne ko opa me ti i da mi hra brost da odem. Kud ću, šta ću sa de te tom?• Bi la mi je po treb na po dr ška po ro di ce, ali je ni sam do bi la. In si sti ra li su da to ne pri­• ja vlju jem, ima la sam uti sak kao da me ne okri vlju ju zbog to ga.

Upo zna tost bli skih oso ba s na si ljem

Ka ko bi smo is pi ta li so ci jal nu mre žu kao po ten ci jal po dr ške is pi ta ni ca u kon tek stu nji ho ve iz lo že no sti fi zič kom i sek su al nom na si lju, na sto ja li smo da utvr di mo ko je od nji ma bli skih oso ba bio upo znat s nji ho vom vik ti mi za ci jom.4 Kao što smo i oče ki va li, u naj ve ćoj me ri s na si ljem su bi li upo zna ti čla no vi do ma ćin stva is pi ta ni ca (63.5%). Po red oso ba ko je s na sil ni kom i žr tvom ži ve u istom do ma ćin stvu, o iz lo že no sti že na na si lju zna li su i nji ho vi bli ski pri ja te lji/ce (44.2%), dru gi ro đa ci ili čla no vi ši re po ro di ce (32%), su se di (21%) i ko le ge/ko le gi ni ce (11%).

4 Ovo pi ta nje je ta ko đe pod ra zu me va lo mo guć nost da va nja vi še stru kih od go vo ra.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 85

Iz ne na đu je či nje ni ca da su u sve ga 8.3% slu ča je va ro di te lji vik ti mi zi ra ne že ne bi li upo zna ti s na si ljem ko jem je iz lo že na u po ro di ci. To bi se mo glo tu ma či ti u kon tek stu pa tri jar hal nog obra sca vas pi ta nja po ko me je raz vod ne pri hva tljiv i loš, a že na kri va za na si lje ko je je svo jim ne pri me re nim po na ša njem iza zva la. Že ne se te ško od lu ču ju da pri ča ju ro di te lji ma o na si lju ko je tr pe zbog sti da i stra ha od osu de. Uz to, to mo že bi ti i re zul tat izo lo va nja žr tve od nje ne po ro di ce, ko je je jed na od če stih kon trol nih tak ti ka ko je pri me nju ju na sil ni ci, i ko je je zna čaj na pre pre ka mo guć no sti do bi ja nja po dr ške i po mo ći vik ti mi zi ra nih že na od stra ne nji ho vih po ro di ca.

U 8.3% slu ča je va, to jest ve o ma ret ko, ni ko ni je bio upo znat s na si ljem ko je je is-pi ti va na že na tr pe la.

Do bi je ni po da ci su ve o ma zna čaj ni s ob zi rom na to što uka zu ju na ve o ma vi sok ni vo upo zna to sti žr tvi bli skih li ca s na si ljem, pa ta ko i na vi sok po ten ci jal za po dr šku i po moć ko ji po sto ji u nje nom okru že nju i ko ji bi tre ba lo da bu de bo lje is ko ri šćen.

Ta be la 7. Ko je od bli skih li ca bio upo znat s na si ljem ko je is pi ta ni ca tr pi?

Ko je znao da je ispitanica pretrpela nasilje

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat

Članovi domaćinstva 115 63.5 % 66 36.5 %

Drugi rođaci ili članovi šire porodice 58 32 % 123 68 %

Susedi 38 21 % 143 79 %

Prijatelji 80 44.2 % 101 55.8 %

Kolege / koleginice 20 11 % 161 89 %

Roditelji ispitanice 15 8.3 % 166 91.7 %

Niko nije znao 22 12.2 % 159 87.8 %

Ukr šta njem me sta bo rav ka i od go vo ra na pi ta nje da li je ne ko is pi ta ni ci bli zak (čla no vi do ma ćin stva, ro di te lji, dru gi ro đa ci, su se di, pri ja te lji) znao za na si lje ko jem je iz lo že na, na sto ja li smo da utvr di mo da li ži vot u po je di nim okru zi ma Voj vo di ne uti če na otvo re nost že na u smi slu nji ho ve sprem no sti da se bli skim oso ba ma po ve re o na si lju ko jem su iz lo že ne.

Ta be la 8. Od nos me sta bo rav ka i in for mi sa no sti čla no va do ma ćin stva o na si lju

Okrug

Da li su članovi domaćinstva znali za nasilje Ukupno

Da NeBroj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Novi Sad i okolina 35 76.1 % 11 23.9 % 46 100 %

Subotica i okolina 11 64.7 % 6 35.3 % 17 100 %

Zrenjanin i okolina 32 71.1 % 13 28.9 % 45 100 %

Pančevo i okolina 9 45 % 11 55 % 20 100 %

Sombor i okolina 6 33.3 % 12 66.7 % 18 100 %

Sremska Mitrovica i okolina 10 83.3 % 2 16.7 % 12 100 %

Kikinda i okolina 12 52.2 % 11 47.8 % 23 100 %

Ukupno 115 63.5 % 66 36.5 % 181 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 17.617, df = 6, p = 0.007

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici86

Kao što se vi di iz ta be le br. 8, Hi kva drat te stom je utvr đe na sta ti stič ki zna čaj na po ve za nost me sta bo rav ka i in for mi sa no sti čla no va do ma ćin stva is pi ta ni ce s na si ljem ko je tr pi. Čla no vi do ma ćin stva vik ti mi zi ra nih že na s te ri to ri je Srem ske Mi tro vi ce u naj-ve ćem pro cen tu (83.3%) upo zna ti su s na si ljem u nji ho vom po ro dič nom do mu. Ne što ma nje, ali još uvek u vi so kom pro cen tu ova in for mi sa nost čla no va do ma ćin stva pri sut na je kod is pi ta ni ca s te ri to ri je No vog Sa da (76.1%) i Zre nja ni na (71.1%). Pro cen tu al no naj-ni ža upo zna tost čla no va do ma ćin stva s vik ti mi za ci jom is pi ta ni ca pri sut na je kod vik ti mi-zi ra nih že na s te ri to ri je Som bo ra (33.3%).

Ta ko đe, usta no vi li smo zna čaj nu po ve za nost i iz me đu me sta bo rav ka i upo zna to-sti pri ja te lja s na si ljem, što uka zu je na to da se sprem nost is pi ta ni ca da se po ve re pri ja-te lji ma o na si lju ko jem su iz lo že ne zna čaj no raz li ku je u za vi sno sti od me sta u kom ži ve. Is pi ta ni ce iz Su bo ti ce (76.5%) naj sprem ni je su da svo je tra u ma tič no is ku stvo po de le s pri ja te lji ma. Znat no ma nje od njih, na to su sprem ne is pi ta ni ce iz Zre nja ni na (53.3%) i Som bo ra (50%). Sprem nost že na da pri ja te lje upo zna ju s na si ljem ko jem su iz lo že ne u po ro di ci naj ma nje je iz ra že na kod is pi ta ni ca iz Srem ske Mi tro vi ce (8.3%).

S dru ge stra ne, ne po sto ji zna čaj na po ve za nost iz me đu in for mi sa no sti bli skih oso ba vik ti mi zi ra ne že ne i ti pa na se lja u ko jem ona ži vi (se lo/grad).

Za što že ne ne na pu šta ju na sil ni ke?

Vi sok pro ce nat (74%) že na ko je su bi le iz lo že ne fi zič kom i/ili sek su al nom na si lju u po ro di ci raz mi šlja lo je, po ku ša lo ili za u vek na pu sti lo na sil ni ka.5 To po tvr đu je osnov ne po stav ke te o ri je pre ži vlja va nja po ko joj že ne, žr tve na si lja u bra ku, ni su pa siv ne, već ula žu ak tiv ne na po re u iz na la že nju po mo ći i na či na da iza đu iz na sil ne si tu a ci je (Gon dolf i Fis her, 1988).

Ta be la 9. Da li je žr tva po ku ša la da na pu sti na sil ni ka?

Šta je ispitanica uradila Broj Procenat

Da, napustila sam ga 77 42.5 %

Da, napuštala sam ga, ali sam se vratila 30 16.6 %

Razmišljala sam, ali nisam pokušavala 27 14.9 %

Nisam ga napuštala 40 22.1 %

Ne živim, niti sam živela s nasilnikom, pa ga nisam mogla napustiti 7 3.9 %

Ukupno 181 100 %

Ipak, od 174 že ne ko je su pre tr pe le ili tr pe fi zič ko i/ili sek su al no na si lje i ko je su ži ve le s na sil ni kom, vi še od po lo vi ne, to jest 98 ili 55.7% njih ni je na pu sti lo na sil ni ka. Tri-de set že na (17.2%) je na pu šta lo na sil ni ka ali se vra ća lo, a 27 (15.5%) sa mo je raz mi šlja lo o to me. Zna tan deo vik ti mi zi ra nih že na (22.1%) ni ka da ni je ni raz mi šljao ni ti po ku šao da na pu sti na sil nog part ne ra. Na dru goj stra ni, ne što ma nje od po lo vi ne ili 77 že na (44.3%) na pu sti lo je na sil ni ka.

Vi sok pro ce nat že na (54 ili 50.5%) ko je su pri vre me no ili traj no na pu sti le na sil ni ka to kom pe ri o da raz dvo je no sti bio je iz lo žen pro ga nja nju. U svim tim slu ča je vi ma ra di lo se o pro ga nja nju od stra ne na sil ni ka ko ji su bi li mu že vi od no sno part ne ri žr tve. To prak-tič no zna či da na pu šta nje ni je do ve lo do pre stan ka na si lja, već do pro me ne na či na na

5 Po što se dam že na (3.9%) ni je ži ve lo ni ti ži vi s na sil ni kom, te ga zbog toga ni su mo gle ni na pu sti ti, njih smo is klju či li iz da lje ana li ze ovog seg men ta is tra ži va nja.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 87

ko ji se ono vr ši. Ta ko đe, s pra vom se mo že pret po sta vi ti da se deo že na upra vo zbog pro ga nja nja vra tio na sil nom part ne ru.

Pro ga nja nje ko je su do ži vlja va le na kon na pu šta nja na sil ni ka sa sto ja lo se u sle de ćem:upor ni te le fon ski po zi vi (ra di pret nji, pro ve ra va nja, uce nji va nja, vre đa nja, mo lja-• ka nja) ko ji ma je bi lo iz lo že no 40.7% že na,sa če ki va nje is pred me sta sta no va nja ili upa da nje u stan/ku ću če mu je bi lo iz lo že-• no 22.2% že napra će nje i špi ju ni ra nje če mu je bi lo iz lo že no 11.1% že na• sla nje pre te ćih i uvre dlji vih sms po ru ka – 7.4% že na• sa če ki va nje na kon po sla ili do la zak na rad no me sto/fa kul tet – 5.6% že na• pro ga nja nje na sve na pred na ve de ne na či ne – 13% že na.•

Po da ci do bi je ni is tra ži va njem uka zu ju na uti caj obra zo va nja i že ni ne eko nom ske po zi ci je u po ro di ci na nje nu od lu ku da na pu sti na sil ni ka. Na i me, pro ce nat že na ko je su na pu sti le na sil ni ke po ve ća va se sa po ve ća njem nji ho vog obra zov nog ni voa. Ta ko đe, naj vi ši pro ce nat že na ko je su na pu sti le na sil ni ke (78.3%) pri su tan je me đu že na ma ko-je su u po sled njih deset go di na vi še za ra đi va le od svo jih part ne ra. Ovi po da ci po tvr di li su re zul ta te is tra ži va nja po ro dič nog na si lja u Sr bi ji iz 2001. go di ne, kao i re zul ta te dru-gih slič nih is tra ži va nja (Gel les, 1997:8; Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002b: 83; Ni ko lić-Ri sta no vić i Dok ma no vić, 2006:26) ko ji su po ka za li da obra zo va nje i eko nom ska sa mo stal nost po zi-tiv no de lu ju na že ni nu od lu ku da na pu sti na sil ni ka, kao i da je eko nom ska sa mo stal nost je dan od naj zna čaj ni jih pred u slo va že ni nog iz la ska iz si tu a ci je na si lja.

U skla du s tim je i po da tak da eg zi sten ci jal ni pro ble mi pred sta vlja ju osnov ni raz-log zbog ko jeg na še is pi ta ni ce ni su na pu sti le na sil ni ke. Na to uka zu ju, ka ko od go vo ri že na o raz lo zi ma osta ja nja u na sil noj za jed ni ci, ta ko i utvr đe na zna čaj na po ve za nost iz me đu ma te ri jal nog sta nja i na pu šta nja, od no sno ne na pu šta nja na sil ni ka. Na pi ta nje ko ji je bio raz log za ne na pu šta nje na sil ni ka, od no sno za po vra tak na kon nje go vog na-pu šta nja, 18.3% že na je od go vo ri lo da ni su ima le gde da odu, ili, dru gim re či ma, da ni su ima le mo guć nost da re še stam be no pi ta nje. Ta ko đe, 14.6% je od go vo ri lo da je raz log bio ne do sta tak osnov nih sred sta va za ži vot. Dru gim re či ma, ukup no 32.9%, ili oko tre ći-ne is pi ta ni ca je kao raz log ne na pu šta nja na ve lo eg zi sten ci jal ni pro blem.

Ta be la 10. Raz lo zi za osta ja nje s na sil ni kom

Razlog za ostajanje s nasilnikom Broj Procenat

Nadala sam se da će nasilje prestati 42 19.7 %

Nisam imala gde da odem 39 18.3 %

Bojala sam se da bi to moglo imati negativne posledice na decu 32 15 %

Nemam od čega da živim 31 14.6 %

Nisam imala podršku i pomoć porodice i drugih bliskih ljudi 19 8.9 %

Bojala sam se osvete nasilnika 18 8.5 %

To nije bilo tako često ili tako ozbiljno 8 3.8 %

Nisam dobila pomoć državnih institucija kojima sam se obraćala za pomoć

6 2.8 %

Bilo me je sramota 5 2.3 %

Zato što volim nasilnika 2 0.9 %

Nešto drugo 11 5.2 %

Ukupno 213 100 %

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici88

Usta no vi li smo i zna čaj nu po ve za nost po ka za te lja ma te ri jal nog sta nja na ših is pi-ta ni ca i ne na pu šta nja na sil nog part ne ra. Upra vo pri su stvo part ne ra kao glav nog hra-ni te lja po ro di ce i nje go va do mi na ci ja u obez be đi va nju ma te ri jal nih re sur sa znat no do-pri no si eko nom skoj za vi sno sti zbog ko je že ne ne tra že iz laz iz na sil ne si tu a ci je. Na i me, že ne ko je ni su na pu sti le na sil ne part ne re do mi ni ra ju me đu oni ma ko je su kao glav ne hra ni o ce po ro di ce ozna či le svo je part ne re. Ta ko đe, me đu že na ma ko je su od go vo ri le da su u po sled njih de set go di na nji ho vi part ne ri za ra đi va li vi še od njih naj ni ži je pro ce nat onih ko je su na pu sti le na sil ni ka.

Na kon eg zi sten ci jal nih pro ble ma, sle de ći naj če šće na vo đe ni raz log ne na pu šta nja na sil ni ka bi la je na da da će na si lje pre sta ti, za tim sle di strah da bi to mo glo ima ti ne-ga tiv ne po sle di ce na de cu, od su stvo po dr ške i po mo ći po ro di ce i bli skih li ca i strah od osve te na sil ni ka. Is pi ta ni ce su re đe na vo di le kao raz log ne na pu šta nja da na si lje ni je bi lo ta ko če sto ili ta ko ozbilj no, te ne do bi ja nje po mo ći od dr žav nih in sti tu ci ja. Naj re đe su kao raz lo zi osta ja nja s na sil ni kom na vo đe ni sra mo ta, lju bav pre ma na sil ni ku, a u po je di-nač nim slu ča je vi ma i ne do sta tak od luč no sti i mi re nje s na sil ni kom. Že ne ko je su vik ti mi-zi ra ne od stra ne de ce ili ro di te lja na vo di le su ne što dru ga či je raz lo ge ko ji su oče ki va ni s ob zi rom na nji hov od nos s na sil ni kom.

Na da da će na si lje pre sta ti, od no sno da će se na sil nik po pra vi ti, na ve de na je kao raz log ne na pu šta nja na sil ni ka od stra ne 42 že ne to jest 24.1%. Taj po da tak je po tvr dio re zul ta te ra ni jih is tra ži va nja pre ma ko jim že ne osta ju s na sil ni kom jer ih on ube đu je da osta nu, na si lje za me nju je fi nim po na ša njem i ka ja njem, i ta ko u nji ma odr ža va na du da će na si lje pre sta ti. Ti me je još jed nom po tvr đe na i te o ri ja ci klu sa na si lja, pre ma ko joj sme nji va nje do brog i lo šeg po na ša nja, ko je pred sta vlja ras pro stra nje nu ka ra ke ri sti ku po na ša nja na sil ni ka ko ji su na sil ni pre ma svo jim part ner ka ma, uti če na že ne da osta ju u na sil nim ve za ma (Wal ker, 1979; Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002b: 84). Tre ba uka za ti i na to da je ovaj raz log ne na pu šta nja na sil ni ka zna čaj no po ve zan sa obra zov nim sta tu som žr tve. Na da u okon ča nje na si lja kao raz log ostan ka s part ne rom u naj ve ćoj me ri je pri sut na kod is pi ta ni ca ko je ima ju sa mo osnov no škol sko obra zo va nje, a sma nju je se s po ve ća-njem nji ho vog obra zov nog ni voa, pa bi ovu okol nost tre ba lo ima ti u vi du pri li kom kon-ci pi ra nja pre ven tiv nih pro gra ma.

Strah da bi od la zak mo gao ne ga tiv no uti ca ti na de cu (15%) ta ko đe je če sto na-vo đen raz log ne na pu šta nja. Bri ga za de cu je na ro či to iz ra že na kod is pi ta ni ca osnov no-škol skog obra zo va nja i zna čaj no je po ve za na s nji ho vim eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma. Bu du ći da je iz u zet no pri sut na kod eko nom ski ne sa mo stal nih is pi ta ni ca, mo gli bi smo ovaj raz log ob ja sni ti nji ho vim stra hom da ne će bi ti u mo guć no sti da svo joj de ci obez be-de osnov na sred stva i uslo ve za ži vot.

Usled ne do stat ka po dr ške od stra ne po ro di ce i dru gih bli skih oso ba, 8.9% že na osta je u na sil noj za jed ni ci. Na šim is tra ži va njem je utvr đe no da su oče ki va nja že na u smi slu neo p hod ne po dr ške pri li kom na pu šta nja na sil ni ka vi še usme re na ka čla no vi ma po ro di ce i bli skim oso ba ma ne go ka dr žav nim i dru gim nad le žnim in sti tu ci ja ma i or-ga ni ma. Na i me, sve ga 2.8% že na je kao raz log svog ostan ka na ve lo od su stvo po dr ške dr žav nih in sti tu ci ja ko ji ma su se obra ća le za po moć. Ti re zul ta ti još jed nom po tvr đu ju po stav ke te o ri je pre ži vlja va nja po ko joj že ne u svom po ku ša ju na pu šta nja na sil ni ka na i-la ze na raz li či te pre pre ke ko je su u ve zi sa od su stvom od go va ra ju će dru štve ne po dr ške (Gon dolf i Fis her, 1988).

Že na ko je su na ve le da su osta le s na sil ni kom iz stra ha od nje go ve osve te ima 8.5%. Ta ko đe, utvr đe na je sta ti stič ki zna čaj na ve za iz me đu stra ha od osve te i ne na pu-šta nja na sil ni ka. Tre ba pri me ti ti i to da je strah že na od osve te na sil ni ka oprav dan s ob zi-rom na to što su is tra ži va nja po ka za la da u tre nut ku na pu šta nja na sil ni ka za že nu po sto ji

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 89

ve o ma vi sok ri zik od još te žeg na si lja pa i ubi stva od stra ne na sil ni ka (Gel les, 1997:88). Dru gim re či ma, strah ko ji že ne ose ća ju oprav dan je i tre ba ga ozbilj no shva ti ti i na od go-va ra ju ći na čin kon ci pi ra ti pro gra me iz la ska že na iz si tu a ci je na si lja.

Is tra ži va nje je po ka za lo da su od su stvo po dr ške bli skih li ca, strah od osve te na sil-ni ka i bri ga zbog mo gu ćih ne ga tiv nih po sle di ca po de cu naj če šće na vo đe ni kao raz lo zi ne na pu šta nja na sil ni ka od stra ne onih is pi ta ni ca ko je su po ku ša le da na pu ste na sil ni ke pa su im se vra ti le, i onih ko je su raz mi šlja le, ali se ni su od lu či le da na pu ste na sil ni ke. Do bi je ni na la zi uka zu ju na to da ovi fak to ri mo gu ima ti pre sud ni uti caj na že ni nu od lu ku i uspeh nje nih na po ra da na pu sti na sil ni ka, pa u tom smi slu i u skla du s na pred po me-nu tim ri zi ci ma, tre ba po seb nu pa žnju po klo ni ti ja ča nju po dr ške i za šti ti že na ko je raz mi-šlja ju ili su od lu či le da na pu ste na sil ni ka.

Ov de bi sva ka ko tre ba lo uka za ti i na po ve za nost na pu šta nja na sil ni ka s fi zič kim po vre da ma ko je su že ni na ne te pri li kom po sled njeg slu ča ja na si lja. Me đu is pi ta ni ca ma ko je su bi le fi zič ki po vre đe ne pri li kom po sled njeg slu ča ja na si lja ima vi še onih ko je su bar jed nom na pu sti le na sil ni ka (69%) ne go što je to slu čaj me đu oni ma ko je ni su bi le po vre đe ne (46.6%). Ta ko đe, me đu že na ma ko je su traj no na pu sti le na sil ni ka (47.1%) do-mi ni ra ju one ko ji ma su u po sled njem slu ča ju na si lja na ne te te le sne po vre de. Znat no ni ži pro ce nat fi zič kog po vre đi va nja (19%) pri su tan je u slu ča je vi ma ka da su že ne na pu sti le na sil ni ka, ali su mu se vra ti le.

Ovi po da ci po ka zu ju da su za ve ći deo že na pre tr plje ne fi zič ke po vre de bi le glav ni oki dač za na pu šta nje na sil ni ka. To je u skla du s po da ci ma opi sa nim u de lu o po sle di-ca ma na si lja, ko ji po ka zu ju da po vre de mo gu de lo va ti po zi tiv no na ak ti vi ra nje že na u prav cu iz la ska iz na si lja. Na dru gi, ma nji deo že na, ko je ni su još uvek pre tr pe le po vre de ili su te po vre de lak še pri ro de, strah od po vre đi va nja uti če na to da se vra te na sil ni ci ma ko je su pret hod no na pu sti le. Na ši re zul ta ti se raz li ku ju od onih iz is tra ži va nja po ro dič-nog na si lja u Sr bi ji iz 2001. go di ne, gde je od nos ude la ove dve gru pe bio obr nut. Na i me, pre ma re zul ta ti ma tog is tra ži va nja, naj ve će pro cen tu al no uče šće fi zič kih po vre da bi lo je pri sut no u gru pi že na ko je su na pu sti le na sil ni ka, ali su mu se vra ti le, dok je ne što ma nje, ali još uvek vi so ko bi lo u gru pi onih ko je su traj no iza šle iz na sil ne si tu a ci je.6

Za ni mlji vo je i do ne kle iz ne na đu ju će da je ve o ma ma li udeo že na kao raz lo ge ne-na pu šta nja na veo da na si lje ni je to li ko ozbilj no i če sto (3.8%), kao i sra mo tu i strah od osu de oko li ne (2.4%).

Ov de tre ba pri me ti ti da me đu že na ma ko je ni su na pu sti le na sil ni ka, po red žr ta va na si lja od stra ne part ne ra, ima i onih ko je su na si lje tr pe le od svo je de ce ili ro di te lja. Raz lo zi ne na pu šta nja na sil ni ka ko je su one na ve le ilu stru ju do bro kom plek snost si tu a ci-je u ko joj se na la ze, s ob zi rom na od nos s na sil ni kom.

Ži vim sa ro di te lji ma, idem u ško lu, oni me iz dr ža va ju.• Ni je spo sob na ži ve ti sa ma bez me ne, ne ma pen zi ju.• Otac mi je, a i to se de si lo sa mo ta da.• To mi je sin, mo ja krv, ka ko da ga na pu stim.• To mi je ćer ka, tru di la sam se da o to me pri ča mo da se ne bi po na vlja lo.•

Pri su stvo de ce na si lju nad že na ma i nji ho va vik ti mi za ci ja

Po da ci do ko jih smo do šli u na šem is tra ži va nju uka zu ju na alar mant no vi sok pro-ce nat de ce ko ja su di rekt no ili in di rekt no vik ti mi zi ra na u slu ča je vi ma na si lja nad nji ho-vim maj ka ma. Na i me, od ukup no 181 že ne ko ja je bi la iz lo že na fi zič kom i/ili sek su al nom na si lju, sko ro po lo vi na ili 90 (49.7%) de ce je pri su stvo va lo po sled njem na sil nom či nu.

6 Vi še o to me po gle da ti u: Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002b:84

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici90

Od to ga, oko jed ne tre ći ne ili 35.6% de ce bi lo je i ne po sred no vik ti mi zi ra no od stra ne na sil ni ka ko ji je zlo sta vljao nji ho vu maj ku. Pro ce nat po sred no vik ti mi zi ra ne de ce ve ći je u po re đe nju sa onim ko ji je utvr đen is tra ži va njem u Sr bi ji 2001. go di ne (38.4%), ali je udeo ne po sred no vik ti mi zi ra ne de ce ne što ni ži (ta da je bio 43.8%). U slu ča je vi ma u ko ji ma je bi lo na si lja nad de com uglav nom se ra di lo o part ner skom na si lju, a sa mo u po je di nač nim slu ča je vi ma na sil ni ci su bi li sin, očuh i maj ka is pi ta ni ce.

Ka da je u pi ta nju po sred na vik ti mi za ci ja de ce, re zul ta ti po ka zu ju da su ona naj vi še pri su stvo va la kom bi na ci ji psi hič kog i fi zič kog na si lja nad nji ho vom maj kom (66.7%), za tim sa mo fi zič kom na si lju (17.8%), dok su u čak 15.5% slu ča je va de ca pri su stvo va la si tu a ci ja-ma u ko ji ma je fi zič ko i psi hič ko na si lje bi lo pra će no i sek su al nim zlo sta vlja njem maj ke. Na sil nik je bio pod uti ca jem al ko ho la u 61.1% slu ča je va ka da su de ca bi la sve do ci na si lja, dok je u 14.4% tih slu ča je va pri po sled njem na sil nom či nu imao oruž je. Is pi ta ni ca je bi la po vre đe na pred de com u čak 72.2% slu ča je va. Do bi je ni po da ci po ka zu ju da je na si lje ko-me su de ca pri su stvo va la bi lo ozbilj no što uka zu je na opa snost od du go roč ne tra u ma ti-za ci je de ce čak i on da ka da ni su di rekt no vik ti mi zi ra na (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002c: 89).

Ka da je u pi ta nju ne po sred na vik ti mi za ci ja de te ta do ko je je do šlo pri po sled njem na sil nom či nu nad maj kom (is pi ta ni com), naj vi še je bi lo pri sut no sa mo fi zič ko na si lje (59.4%), po tom fi zič ko na si lje kom bi no va no s psi hič kim (21.9%), a naj re đe sa mo psi hič-ko na si lje (18.7%). Tom pri li kom čak po lo vi na de ce (50%) za do bi la je po vre de i to u vi du mo dri ca (34.4%), po se ko ti na ili ogre bo ti na (12.5%) i pre lo ma ili iš ča še nja (3.1%). Na si lje nad de com bi lo je od go vor na sil ni ka na nji ho vo re a go va nje na na si lje ko je je vr šio pre ma nji ho voj maj ci (tu kli su ih jer su bra ni la maj ku ili pla ka la), ili je to bio nje gov na čin vas pi-ta nja od no sno uobi ča je nog po na ša nja u sta nju pi jan stva.

Oša ma rio je de te jer me je bra ni lo.• Uda rao je pe sni com si na jer me je bra nio, bio je pi jan.• Sin je hteo da me od bra ni od nje ga pa su se i njih dvo ji ca po bi li.• De ca su se ume ša la iz me đu nas pa ih je kre nuo uda ra ti, ali su ve li ki i kad ga po klo­• pe ne će se di ći. Sre ća nje go va pa su raz mi šlja li o po sle di ca ma.Ma li je vri štao dok me je tu kao• i taj nje gov plač ga je još vi še iz ner vi rao pa je i nje­ga pe sni ca ma is tu kao.Me ne je bra ni la ćer ka, a on da je i na nju na sr nuo.• Ni je do zvo lja vao da po ka žu svo ju vo lju, mo ra li su bi ti voj nič ki po slu šni, tu kao ih je, • ka žnja vao i skra ći va njem obro ka, iz ba ci vao ih je is pred kuć nih vra ta.Bio je stro ži, ali mi slim da je to do bro zbog nji ho vog vas pi ta nja, znao je da ih oša­• ma ri i po ne kad is tu če.Po go dio je de te te le fo nom.• Do šao je pi jan ku ći, uzeo je ka iš, me ne uda rio pre ko li ca, a de cu je uda rio par pu ta • gde je sti gao. Na sre ću, ni su ima li te že po vre de.

U 17.7% slu ča je va opi sa no na si lje nad de com ni je bi lo usa mlje na epi zo da već su na sil ni ci i ina če bi li na sil ni pre ma de ci. Pri to me, na si lje je pre ma vi še od po lo vi ne de ce (53.1%) vr še no vi še od de set pu ta.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 91

Za klju čak

Is pi ti va nje ka rak te ri sti ka fi zič kog i sek su al nog na si lja ko je tr pe že ne u Voj vo di ni, vr še no na ba zi de talj ne ana li ze po sled njeg slu ča ja pre tr plje nog na si lja, u do broj me ri po tvr đu ju re zul ta te pret hod nih is tra ži va nja, po seb no is tra ži va nja po ro dič nog na si lja u Sr bi ji, ra đe nog 2001. go di ne.

Do bi je ni po da ci po ka zu ju da se fi zič ko na si lje ko je že ne tr pe u po ro di ci naj če šće vr ši za jed no s psi hič kim, a re đe sa mo stal no ili u kom bi na ci ji i s psi hič kim i sek su al nim na si ljem. Sa dru ge stra ne, sek su al no na si lje je naj če šće kom bi no va no i s psi hič kim i s fi zič kim na si ljem.

Me đu na sil ni ci ma pre o vla đu ju mu škar ci sred njih go di na, ali ima i že na i ma lo let-ni ka ko ji su bi li na sil ni pre ma že na ma u po ro di ci. Fi zič ko i sek su al no na si lje nad že na-ma u po ro di ci je pre vas hod no part ner sko na si lje, ali, iako da le ko re đe, ima i slu ča je va na si lja ko je vr še oče vi, maj ke, si no vi, ro đa ci po ta zbi ni i dru gi srod ni ci. Za ni mlji vo je da je pri lič no ni zak pro ce nat ne za po sle nih na sil ni ka, pa se mo že za klju či ti da for mal na za-po sle nost ni je zna ča jan fak tor na sil nič kog po na ša nja u po ro di ci u Voj vo di ni. Ipak, s ob-zi rom na pre o vla đu ju ću ni sku obra zov nu struk tu ru na sil ni ka, mo že se pret po sta vi ti da, upr kos for mal noj za po sle no sti, oni ni su u sta nju da na za do vo lja va ju ći na čin obez be de ma te ri jal nu eg zi sten ci ju, što pro is ti če iz na pred ana li zi ra nih po da ta ka o eko nom skim fak to ri ma ko ji uti ču na vik ti mi za ci ju že na u po ro di ci.

Uti caj ra ta na na sil nič ko po na ša nje mu ška ra ca evi den tan je iz po da ta ka o ude lu uče sni ka ra ta me đu na sil ni ci ma, kao i iz po da ta ka o po sto ja nju po ve za no sti iz me đu uče-šća u ra tu i ko ri šće nja oruž ja i oru đa pri po ro dič nom na pa du. Do bi je ni po da ci uka zu ju na po seb nu opa snost na si lja ko je vr še uče sni ci ra ta, kao i da je na si lja u po ro di ci ko je vr še uče sni ci ra ta vi še u po re đe nju sa si tu a ci jom ko ju je po ka za lo is tra ži va nje u Sr bi ji 2001. go di ne. Sa mim tim, na la zi is tra ži va nja uka zu ju i na po tre bu ozbilj ni jeg dru štve nog ba vlje nja ovim pro ble mom.

Ta ko đe, is tra ži va nje uka zu je i na ve zu iz me đu al ko ho li zma i na si lja u po ro di ci, dok ve za iz me đu nar ko ma ni je i na si lja u po ro di ci ni je utvr đe na. Udeo na sil ni ka ko ji vr-še na si lje u al ko ho li sa nom sta nju ko ji je utvr đen ovim is tra ži va njem vi ši je u od no su na pro ce nat utvr đen is tra ži va njem u Sr bi ji iz 2001. go di ne. Ovo uka zu je na po tre bu si ste-ma tič ni jeg su prot sta vlja nja ovoj sa vre me noj bo le sti na šeg dru štva.

Za vr še nje fi zič kog na si lja na sil ni ci če šće ko ri ste sa mo fi zič ku si lu, a re đe oruž je i oru đe. Ipak, udeo slu ča je va u ko ji ma se ko ri sti oruž je i oru đe, od no sno opa sni pred me ti, ni je za ne mar ljiv, a nji hov re per to ar je ve o ma ra zno vr stan. Po sle di ce na si lja u po ro di ci su ka ko fi zič ke, ta ko i psi hič ke. Fi zič ke po sle di ce, to jest po vre de kre ću se od lak ših do naj te žih. Za raz li ku od po me nu tog is tra ži va nja iz 2001. go di ne na še is pi ta ni ce su za 10% če šće bi le fi zič ki po vre đi va ne pri li kom po sled njeg na pa da, što pred sta vlja po ka za telj nje go ve ve će ozbilj no sti.

Ma lo že na je zbog po vre da tra ži lo le kar sku po moć, ali vi sok pro ce nat upo tre blja va le ko ve ka ko bi lak še pre vla dao psi hič ke po sle di ce na si lja. Na si lje nad že na ma če sto je pra-će no i ne po sred nom i po sred nom vik ti mi za ci jom de ce. Pro ce nat po sred no vik ti mi zi ra ne de ce ve ći je u po re đe nju sa onim ko ji je utvr đen is tra ži va njem u Sr bi ji 2001. go di ne, dok je pro ce nat ne po sred no vik ti mi za ne de ce ne što ma nji (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002c: 89).

Ve ći na že na ko je su bi le iz lo že ne fi zič kom i/ili sek su al nom na si lju u po ro di ci raz-mi šlja la je o na pu šta nju na sil ni ka, po ku ša la je ili je za u vek na pu sti la na sil ni ka, ali je udeo onih ko je su na pu sti le na sil ni ka još uvek ni zak. Naj če šće na vo đe ni raz lo zi osta ja nja s na sil ni kom od no se se na eg zi sten ci jal ne pro ble me, kao i na na du da će na si lje pre sta ti, strah da bi to mo glo ima ti ne ga tiv ne po sle di ce na de cu, od su stvo po dr ške i po mo ći po-

Faktori koji utiču na izloženost žena nasilju u porodici92

ro di ce i bli skih li ca i strah od osve te na sil ni ka. Po da ci do ko jih smo do šli po tvr di li su re-zul ta te do sa da šnjih is tra ži va nja u po gle du po zi tiv nog uti ca ja obra zo va nja i eko nom ske sa mo stal no sti na že ni nu od lu ku da na pu sti na sil ni ka i uspe šno iza đe iz si tu a ci je na si lja. Oni mo gu bi ti pu to kaz u prav cu pre ven tiv nog de lo va nja, od no sno kon ci pra nja pro gra-ma po mo ći i po dr ške žr tva ma.

Na kon pre tr plje nog na si lja naj ve ći broj že na ima po tre bu za raz go vo rom/po dr-škom od stra ne bli ske oso be, a ne što re đe i za prav nom, me di cin skom i fi nan sij skom po-mo ći. Žr tvi bli ske oso be naj če šće su i upo zna te s na si ljem ko je ona tr pi. Ipak, po da ci ko ji se od no se na na pu šta nje na sil nog part ne ra po ka zu ju da je upra vo ne do sta tak po dr ške bli skih oso ba če sto je dan od va žnih raz lo ga što že ne osta ju s na sil ni kom. Ta ko đe, za ve ći deo že na pre tr plje ne fi zič ke po vre de bi le su glav ni oki dač za na pu šta nje na sil ni ka, dok je za ma nji deo strah od po vre đi va nja uti cao na to da se vra te na sil ni ci ma ko je su pret-hod no na pu sti le. Uz to, ve li ki broj že na ko je su pri vre me no ili traj no na pu sti le na sil ni ka na kon na pu šta nja bi va iz lo žen pro ga nja nju. Od su stvo ade kvat ne za šti te od ovog ob li ka na si lja, ko je kod nas još uvek ni je pre po zna to kao po se ban ob lik kri mi nal nog po na ša nja, ni pro pi sa no kao kri vič no de lo, ta ko đe uti če da se že na vra ti na sil ni ku.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 93

Mr Sa nja Ćo pić Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić Ni ko la M. Pe tro vić

Na si lje u po ro di ci u Voj vo di ni i dru štve na re ak ci ja

Je dan od ci lje va is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni bio je do la že nje do sa zna-nja o to me na ko ji na čin dru štvo, od no sno dr žav ni or ga ni, in sti tu ci je i ne vla di ne or ga ni za ci-je re a gu ju na slu ča je ve na si lja u po ro di ci. Da bi se do šlo do po da ta ka o dru štve noj re ak ci ji na taj vid kri mi na li te ta, is pi ta ni ce smo pi ta li da li su po sled nji slu čaj na si lja pri ja vi le po li ci ji, od no sno, da li su se obra ća le za po moć dru gim in sti tu ci ja ma, i to cen tri ma za so ci jal ni rad i zdrav stve nim in sti tu ci ja ma, kao i da li je u kon kret nom slu ča ju vo đen sud ski po stu pak. Ta ko đe smo ih pi ta li da li su se na kon po sled njeg slu ča ja na si lja za po moć obra ća le ne koj ne vla di noj or ga ni za ci ji. Že ne ko je su po sled nji slu čaj na si lja pri ja vi le po li ci ji ili su se obra ti le za po moć ne koj dru goj or ga ni za ci ji ili in sti tu ci ji, za mo li li smo da ka žu da li su bi le za do-volj ne ra dom dr žav nih or ga na i ne vla di nih or ga ni za ci ja, a po seb no da li su bi le za do volj ne na či nom na ko ji su bi le tre ti ra ne. Po red to ga, ovim is tra ži va njem smo na sto ja li da do đe mo do sa zna nja i o to me na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje i mo gu ća prav na i dru ga re še nja, kao i o upo zna to sti že na o po sto ja nju i ak tiv no sti ma slu žbi ko je im mo gu bi ti od po mo ći u slu ča ju vik ti mi za ci je po ro dič nim na si ljem.

Obra ća nje žr ta va na si lja u po ro di ci dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma

Pri­ja­vlji­va­nje­na­si­lja­u­po­ro­di­ci­po­li­ci­ji

Na pi ta nje da li su po sled nji slu čaj na si lja pri ja vi le po li ci ji, od 181 is pi ta ni ce, ko je su bi le vik ti mi zi ra ne na si ljem u po ro di ci, 42 (23.2%) su od go vo ri le po tvrd no, to jest, po sled nji na sil ni do ga đaj je su pri ja vi le tom dr žav nom or ga nu, dok njih 139 (76.8%) to ni je uči ni lo.

Od 42 is pi ta ni ce ko je su na si lje pri ja vi le po li ci ji, 27 (64.3%) je iz gra da, dok je njih 15 (35.7%) sa se la. Ali, ako se taj broj po sma tra u od no su na uku pan broj že na žr ta va na-si lja u po ro di ci iz gra da, od no sno, sa se la, ne uoča va se sta ti stič ki zna čaj na raz li ka. Dru-gim re či ma, pri bli žno isti pro ce nat že na iz grad ske (25%) i onih iz se o ske sre di ne (22.3%) obra tio se po li ci ji na kon po sled njeg in ci den ta.

Po sma tra no pre ma sta ro snoj struk tu ri, uoča va se da je naj ve ći broj že na ko je su se opre de li le da pri ja ve po sled nji na sil ni do ga đaj po li ci ji, sta ro sti iz me đu 49 i 56 go di na (13 ili 37.1%), po tom iz me đu 33 i 40 go di na (10 ili 32.3%) i 41 i 48 go di na (8 ili 21.1%). Ta-ko đe se pri me ću je da je čak jed na če tvr ti na že na sta ro sti iz me đu 26 i 32 go di ne na si lje

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija94

pri ja vi la po li ci ji, dok su se na ovaj ko rak naj re đe od lu či va le sta ri je že ne, to jest že ne pre-ko 65 go di na (7.7%). Iako ne po sto ji sta ti stič ki zna čaj na ve za iz me đu sta ro sti is pi ta ni ca i nji ho ve od lu ke da na sil ni do ga đaj pri ja ve po li ci ji, ipak se mo že pri me ti ti da se na ovaj ko rak opre de lju ju pre vas hod no že ne sred njih go di na, dok se sta ri je že ne, ve ro vat no zbog sta ro sti, sra mo te, eko nom ske ne sa mo stal no sti i od su stva po dr ške, da le ko re đe opre de lju ju na taj ko rak, osta ju ći da ži ve u na sil noj za jed ni ci.

Od 42 is pi ta ni ce ko je su se obra ti le po li ci ji na kon po sled njeg slu ča ja na si lja, 23 su raz ve de ne ili raz dvo je ne (54.8%), de set je uda to (23.9%), dok če ti ri že ne ži ve u van brač-noj za jed ni ci. Po red to ga, na si lje su po li ci ji pri ja vi le i tri že ne ko je ni su uda te i ne ži ve s part ne rom, kao i dve že ne ko je su udo vi ce. Na pri ja vlji va nje na sil nog do ga đa ja po li ci ji če-šće se opre de lju ju že ne ko je se be sma tra ju glav nim hra ni o cem po ro di ce i ko je su u rad-nom od no su. Ti po da ci go vo re u pri log či nje ni ci da eko nom ska sa mo stal nost že ne do pri-no si nje noj sprem no sti da na si lje pri ja vi po li ci ji i ta ko po tra ži iz laz iz na sil ne za jed ni ce.

Pre ko po lo vi ne is pi ta ni ca ko je su se obra ti le po li ci ji ima ju sred nju struč nu spre mu – njih 23 (54.8%), a po tom, osnov no obra zo va nje (osam is pi ta ni ca) i vi šu ili vi so ku struč-nu spre mu (se dam is pi ta ni ca), što od ra ža va struk tu ru uzor ka žr ta va u ce li ni, pa se ne be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu ste pe na obra zo va nja i sprem no sti da se na si lje pri ja vi po li ci ji. Po sma tra no, pak, pre ma na ci o nal noj pri pad no sti, pri me ću je se da se po li ci ji obra ti lo 17 Srp ki nja (40.5%), šest Ma đa ri ca, po če ti ri Rom ki nje i Hr va ti ce, po tom dve že ne ko je su se iz ja sni le kao Ju go slo ve ke i dve ko je su neo pre de lje ne u po-gle du na ci o nal no sti, kao i po jed na Slo va ki nja, Ru mun ka, Bo šnja ki nja i Bu njev ka, pa se do la zi do za ključ ka da ni na ci o nal na pri pad nost ni je zna čaj no po ve za na sa do no še njem od lu ke da se na si lje pri ja vi po li ci ji.

Vr sta na si lja ko ju že ne tr pe zna čaj no uti če na do no še nje od lu ke da se na si lje pri-ja vi po li ci ji. Na i me, po sled nji in ci dent su po li ci ji pri ja vi le že ne ko je su pre tr pe le fi zič ko na si lje, pri če mu isto vre me no pri su stvo psi hič kog na si lja ili i psi hič kog i sek su al nog na si-lja uz fi zič ko zna čaj no uti če na opre de lji va nje da se na si lje pri ja vi. Ka ko po ka zu ju na la zi is tra ži va nja,1 31 is pi ta ni ca ko ja je pri ja vi la po sled nji in ci dent po li ci ji pre tr pe la je fi zič ko i psi hič ko na si lje, što či ni 27.4% ukup nog bro ja že na žr ta va fi zič kog i psi hič kog na si lja; po tom, se dam is pi ta ni ca ili 29.2% onih ko je su po red fi zič kog i psi hič kog na si lja to kom po sled njeg na pa da bi le iz lo že ne i sek su al nom na si lju, dok su tri is pi ta ni ce (8.3%) bi le žr tve sa mo fi zič kog na si lja. S tim u ve zi ta ko đe je va žno uka za ti na po da tak da ni jed na že na ko ja je to kom po sled njeg in ci den ta bi la iz lo že na sek su al nom i psi hič kom na si lju, ali ko je ni je bi lo pra će no fi zič kim na pa dom, ni je do ga đaj pri ja vi la po li ci ji.

Ta be la 1. Od nos vr ste na si lja i pri ja vlji va nja in ci den ta po li ci ji

Vrsta nasiljaDa li je is pi ta ni ca pri ja vi la po li ci ji na si lje

UkupnoDa Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Fizičko nasilje 3 8.3 % 33 91.7 % 36 100 %

Fizičko i psihičko nasilje 31 27.4 % 82 72.6 % 113 100 %

Seksualno i psihičko nasilje 0 0 % 7 100 % 7 100 %

Fizičko, psihičko i seksualno nasilje

7 29.2 % 17 70.8 % 24 100 %

Ukupno 41 22.7 % 139 77.3 % 180 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 8.284, df = 3, p = 0.040

1 Iz ana li ze je zbog va lid no sti Hi kva drat te sta is klju če na jed na is pi ta ni ca ko ja je do ži ve la fi zič ko i sek su al no na si lje. Ova is pi ta ni ca se ob ra ti la za po moć po li ci ji.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 95

Na od lu ku že na da pri ja ve na si lje po li ci ji zna čaj no uti če i pri su stvo po vre da. Na i me, od 42 is pi ta ni ce ko je su se obra ti le po li ci ji, njih 35 (83.3%) je za do bi lo po vre de pri li kom po sled njeg na sil nog do ga đa ja. Ta ko đe, oko tre ći ne (28.9%) že na žr ta va na si lja ko je su na-ve le da su to kom po sled njeg na pa da bi le fi zič ki po vre đe ne pri ja vi lo je na si lje po li ci ji.

U 38 (90.5%) slu ča je va u ko ji ma je po sled nji na pad pri ja vljen po li ci ji, na sil nik je bio (ak tu el ni ili biv ši) muž/part ner, u dva slu ča ja sin, a u po jed nom slu ča ju očuh i ro đa ka is pi-ta ni ce. Me đu tim, in te re sant no je na ve sti da u slu ča je vi ma u ko ji ma su na sil ni ci bi li oče vi ili maj ke (ukup no dva de set slu ča je va), ni je dan od njih ni je bio pri ja vljen po li ci ji. Ta ko je na pi ta nje za što ni je pri ja vi la na si lje po li ci ji, jed na is pi ta ni ca re kla „za to što smo naj bli ži rod“.

Na obra ća nje po li ci ji uti če i vr še nje na si lja u al ko ho li sa nom sta nju. Na i me, u ve-ći ni slu ča je va u ko ji ma su se že ne obra ti le po li ci ji, na sil nik je bio pod uti ca jem al ko ho la pri li kom po sled njeg na pa da – 25 (59.5%). Ta ko đe, 25.8% is pi ta ni ca ko je su na ve le da je na sil nik u vre me po sled njeg na sil nog či na bio pod dej stvom al ko ho la pri ja vi lo je na si lje po li ci ji. Sa dru ge stra ne, vr še nje na si lja pod uti ca jem dro ge u ma njoj me ri uti če na pri-ja vlji va nje na si lja. Od se dam is pi ta ni ca ko je su na ve le da je pri li kom po sled njeg na pa da na sil nik bio pod uti ca jem dro ge, sa mo njih dve su do ga đaj pri ja vi le po li ci ji.

Go to vo sve is pi ta ni ce ko je su po sled nji na sil ni in ci dent pri ja vi le po li ci ji (njih 40 ili 95.2%) sma tra ju da ono što su pre tr pe le pred sta vlja kri mi nal, što je u skla du sa nji-ho vom od lu kom da se obra te po li ci ji za po moć. Sa dru ge stra ne, od 139 is pi ta ni ca ko je se ni su obra ti le po li ci ji na kon po sled njeg na sil nog do ga đa ja, znat no ma nji deo, njih 56 (40.3%), sma tra da ono što su pre ži ve le ni je kri mi nal, što, ma kar jed nim de lom, ob ja-šnja va nji ho vo neo bra ća nje ovom dr žav nom or ga nu za po moć.

Raz­lo­zi­ne­pri­ja­vlji­va­nja­na­si­lja­po­li­ci­ji

Po la ze ći od to ga da vi še od dve tre ći ne že na žr ta va na si lja u po ro di ci ni je pri ja vi lo po sled nji slu čaj na si lja po li ci ji, sma tra li smo da je va žno sa gle da ti raz lo ge ta kvog po stu-pa nja. Raz lo zi ne pri ja vlji va nja na si lja u po ro di ci mo gu da se svr sta ju u dve gru pe: lič ni raz lo zi i raz lo zi ko ji se ti ču ra da dr žav nih or ga na, u ovom slu ča ju po li ci je (Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008: 135). Pri to me se uoča va da su lič ni raz lo zi ne pri ja vlji va nja (66.2%) na vo-đe ni u ve ćoj me ri u od no su na raz lo ge ko ji se ti ču ra da po li ci je (27.1%).

Me đu raz lo zi ma lič ne pri ro de do mi ni ra stav is pi ta ni ca da na si lje ko je su pre ži ve-le ni je do volj no ozbilj no da bi zah te va lo in ter ven ci ju po li ci je, po tom sra mo ta i strah od eska la ci je na si lja.

Ta be la 2. Raz lo zi za ne pri ja vlji va nje na si lja u po ro di ci po li ci ji

Razlozi za neprijavljivanje nasilja policiji Broj Procenat

Smatrala sam da to nije tako ozbiljno 61 24.2 %

Bilo me je sramota 47 18.7 %

Nisam verovala da bi mogli da pomognu 36 14.3 %

Plašila sam se većeg nasilja 32 12.7 %

Iz iskustva drugih znam da policija nije efikasna u ovakvim slučajevima 18 7.2 %

Iz svog iskustva sam znala da policija ne želi da se meša u ovakve stvari 14 5.6 %

Nisam znala kako to da učinim 9 3.7 %

Smatrala sam da problem sama mogu da rešim 8 3.1 %

Zbog dece 5 1.3 %

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija96

Razlozi za neprijavljivanje nasilja policiji Broj Procenat

Zato što volim nasilnika ili zato što je blizak član porodice 4 1.7 %

Nisam fizički bila u stanju da to učinim 2 0.8 %

Nešto drugo 17 6.7 %

Ukupno 253 100 %

Ka ko se vi di u ta be li br. 2, kao naj če šći raz log za ne pri ja vlji va nje na si lja po li ci ji že-ne žr tve po ro dič nog na si lja u Voj vo di ni na vo de da pre ži vlje no na si lje ni je bi lo u toj me ri ozbilj no da bi zah te va lo in ter ven ci ju tog dr žav nog or ga na. To se ukla pa u još uvek do-mi nant no pa tri jar hal no shva ta nje part ner skih, a po seb no brač nih od no sa, ko ji re zul ti ra ti me da se na si lje i ne do ži vlja va kao na si lje ako ne ma ozbilj ni jih po sle di ca.

Ovi po da ci go vo re o po tre bi po di za nja sve sti že na o na si lju u po ro di ci kao vi du na si lja, jer ka ko je na ve la jed na is pi ta ni ca, žr tva po ro dič nog na si lja: Tre ba me nja ti svest že na i uka zi va ti na to da ne ma ve li kog i ma log na si lja. Na si lje je na si lje i ni je kri vi ca že na, ne go na sil ni ka.

Kao sle de ći lič ni raz log ne pri ja vlji va nja na si lja po li ci ji po uče sta lo sti, ja vlja se ose-ća nje sra ma, što se mo glo oče ki va ti s ob zi rom na če sto ose ća nje kri vi ce ko je se pa-tri jar hal nom so ci ja li za ci jom na me će že na ma. One sma tra ju da su za slu ži le na si lje, a isto vre me no pre ce nju ju in te re so va nje dru gih za do ga đaj, kao i te ži nu, ste pen i tra ja nje neo do bra va nja ko je bi mo glo usle di ti na kon ot kri va nja do ga đa ja.

U pr voj gru pi tzv. lič nih raz lo ga ne pri ja vlji va nja na si lja po li ci ji kao sle de ći raz log po uče sta lo sti ko ji opre de lju je že ne da o na sil nom do ga đa ju ću te i ne pri ja ve ga po li ci ji, ja vlja se strah od eska la ci je na si lja.

Osta li raz lo zi lič ne pri ro de zbog ko jih že ne ne pri ja vlju ju na si lje po li ci ji ja vlja ju se znat no re đe.

Dru gu gru pu raz lo ga ne pri ja vlji va nja na si lja po li ci ji či ne raz lo zi ko ji se ti ču ra da po li ci je. S tim u ve zi, kao čest raz log zbog ko ga se že ne žr tve po ro dič nog na si lja ne obra-ća ju po li ci ji, na vo di se ne po ve re nje u rad po li ci je, od no sno, ne ve ro va nje u mo guć nost da po li ci ja po mog ne. Uko li ko, pak, to me do da mo i uve re nje žr tve da po li ci ja ne že li da se me ša u ovu vr stu pro ble ma ili da in ter ven ci ja po li ci je ni je efi ka sna, a to is pi ta ni ca zna iz svog ili iz is ku stva dru gih, či ni se da su raz lo zi ko ji se od no se na rad po li ci je i nji hov od-nos pre ma na si lju u po ro di ci još uvek va žna pre pre ka za opre de lji va nje že na da na si lje pri ja ve ovom dr žav nom or ga nu.

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da ne po sto je zna čaj ne raz-li ke u po gle du raz lo ga ne pri ja vlji va nja na si lja po li ci ji od stra ne is pi ta ni ca iz gra do va, s jed ne, i sa se la, sa dru ge stra ne. U oba slu ča ja se kao naj če šći raz log na vo di da na si lje ni je bi lo ozbilj no da bi zah te va lo in ter ven ci ju po li ci je, po tom sra mo ta, a on da i strah od no vog na si lja i ne po ve re nje u po gle du mo guć no sti da ih po li ci ja za šti ti i da im po mog ne. Ta ko đe, pri me ću je se da je vi še od po lo vi ne is pi ta ni ca (74 ili 53.2%) na ve lo vi še od jed nog raz lo ga zbog ko ga se ni su obra ti le po li ci ji na kon po sled njeg na sil nog do ga đa ja.

Re­a­go­va­nje­po­li­ci­je­i­za­do­volj­stvo­nji­ho­vim­ra­dom

Is pi ta ni ce ko je su se obra ti le po li ci ji za po moć (njih 42), kao i dve is pi ta ni ce ko je su na ve le da je po li ci ju po zvao ne ko dru gi na kon po sled njeg slu ča ja na si lja, za mo li li smo da opi šu šta je po li ci ja ura di la, tj. na ko ji na čin su po li cij ski slu žbe ni ci re a go va li u kon kret-nom slu ča ju, kao i da li su one bi le za do volj ne re ak ci jom po li ci je.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 97

Ta be la 3. Re ak ci ja po li ci je po pri ja vlji va nju po sled njeg slu ča ja na si lja

Šta je policija uradila Broj Procenat

Zapretili su, opomenuli ili su izgrdili nasilnika 12 27.3 %

Nisu ništa uradili ili su uradili nedovoljno 11 25 %

Odveli su nasilnika na razgovor u stanicu 8 18.2 %

Priveli nasilnika 4 9.1 %

Obavestili su druge nadležne, uputili ispitanicu na njih 4 9.1 %

Rekli ispitanici da napusti kuću 2 4.5 %

Zabranili nasilniku da prilazi ispitanici 2 4.5 %

Pretukli su nasilnika 1 2.3 %

Ukupno 44 100 %

Kao što se vi di iz ta be le br. 3, po li ci ja bi naj če šće za pre ti la na sil ni ku, opo me nu la ga ili ga iz gr di la. Ka ko sve do če re či po je di nih is pi ta ni ca, po li ci ja je na ovaj na čin po stu pa-la uz obra zlo že nje da ne mo gu ni šta vi še da uči ne jer je ku ća u vla sni štvu na sil ni ka, pa ne mo gu da ga iz ba ce ili, pak, da ona (žr tva) tre ba da se raz ve de i na pu sti na sil ni ka. U ne kim slu ča je vi ma u ko ji ma se in ter ven ci ja po li ci je sve la na pret nju, opo me nu ili grd nju, ona ni je bi la pra će na ne kim po seb nim obra zlo že njem. Ta ko je jed na is pi ta ni ca re kla: Po li ci ja je do šla, iz gr di la na sil ni ka i oti šla.

U sko ro istom bro ju slu ča je va is pi ta ni ce su na ve le da po li ci ja ni je ura di la ni šta ili je ura di la ne do volj no. Uz to, ka ko go vo re re či is pi ta ni ca, naj če šći raz lo zi ne in ter ve ni sa-nja ili ne a de kvat nog in ter ve ni sa nja po li ci je je su ne na dle žnost po li ci je i po sma tra nje na-si lja u po ro di ci kao pri vat ne stva ri. Ta ko je u po je di nim slu ča je vi ma po li ci ja re kla da ona ni je nad le žna i upu ti la žr tvu na dru ge in sti tu ci je, na pri mer, na cen tar za so ci jal ni rad ili na zdrav stve nu usta no vu ka ko bi ta mo po tra ži la po moć le ka ra. U dru gim, pak, slu ča je-vi ma, po li ci ja je re kla žr tvi da tre ba sa ma to da re ši, da to ni je nji hov pro blem, od no sno, da se raz ve de od na sil ni ka, da ga na pu sti i slič no.

U jed nom bro ju slu ča je va is pi ta ni ce su na ve le da je po li ci ja od ve la na sil ni ka u po li cij sku sta ni cu na raz go vor, dok je u ma njem bro ju slu ča je va na sil ni ku bio od re đen pri tvor ili za dr ža va nje. S tim u ve zi, ne ke is pi ta ni ce su re kle:

Pri ve li su ga jer mi je pred nji ma pre tio da će me ubi ti. Po li ci ja se vra ti la i obe ća la mi da će mi pru ži ti za šti tu, jer ne mo gu da ga za dr že du že od 24 ča sa.

Od ve li su ga, a me ni su re kli šta da ra dim i gde da idem, bi li su fi ni.

Na pi ta nje da li su bi le za do volj ne re ak ci jom po li ci je, ve ći deo is pi ta ni ca (25 ili 56.8%) iz ra zio je ne za do volj stvo, dok je njih 19 (43.2%) re klo da su bi le za do volj ne onim što je po li ci ja ura di la.

Po što je re la tiv no ma li broj is pi ta ni ca bio u kon tak tu s po li ci jom na kon po sled njeg slu ča ja na si lja, te ško je do no si ti ne ke op šti je za ključ ke, ali se mo že pri me ti ti da su is pi ta-ni ce iz sko ro svih gra do va bi le u ve ćoj me ri ne za do volj ne po na ša njem po li ci je.

Is pi ta ni ce ko je su bi le za do volj ne onim što je po li ci ja uči ni la u kon kret nom slu ča-ju, kao raz lo ge svog za do volj stva is ta kle su uku pan od nos pri pad ni ka po li ci je pre ma nji-ma, po dr šku i po moć ko ju su im pru ži li, kao i za šti tu ko ju su im obez be di li i ta ko spre či li po nov no na si lje. O to me go vo re i sle de će re či po je di nih is pi ta ni ca:

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija98

Šti ti li su me, ku ću ni smo po de li li, ali su ga pra ti li i za pre ti li da me pu sti na mi ru.

Spre či li su ga, us pe li su da ga spre če da me i da lje zlo sta vlja, na si lje se vi še ni je po no vi lo i ve ru jem da je i po li ci ja za slu žna za to.

U po li ci ji je ra di la jed na že na ko ja mi je pri čom i slu ša njem onog što mi se do go­di lo po mo gla.

Br zi nom i efi ka sno šću, očin skim sta vom pre ma mo joj de ci, auto ri ta tiv nim sta vom pre ma na sil ni ku.

Is pi ta ni ce ko je ni su bi le za do volj ne na či nom re a go va nja po li ci je, kao glav ne raz lo-ge ne za do volj stva na ve le su da po li ci ja ni je ura di la ni šta ili da je ura di la ne do volj no da im po mog ne i za šti ti ih. Po red to ga, kao je dan od raz lo ga ne za do volj stva be le ži se i ne pri jat-no op ho đe nje po li cij skih slu žbe ni ka pre ma is pi ta ni ci, to jest vi ka nje, pod sme va nje i okri-vlja va nje. Jed noj is pi ta ni ci su po li caj ci re kli da mo žda ni je do bra su pru ga. Dru gim re či ma, raz lo zi ne za do volj stva is pi ta ni ca na či nom re a go va nja i tret ma nom od stra ne po li cij skih slu žbe ni ka mo gu da se sa gle da ju kao inert nost i ne do volj na za in te re so va nost po li ci je da re a gu je u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci, po tom ne e fi ka snost in ter ven ci je, kao i ne do volj na ob u če nost za rad sa žr tva ma. Uz to, či ni se da ta ko od re đe ni raz lo zi ne za do volj stva upu ću-ju i na ne do volj no po zna va nje pro pi sa od stra ne po li cij skih slu žbe ni ka.

Is pi ta ni ce ko je ni su bi le za do volj ne onim što je po li ci ja ura di la i ka ko se op ho di la pre ma nji ma pi ta li smo šta je pre ma nji ho vom mi šlje nju po li ci ja tre ba lo da pre du zme u kon kret nom slu ča ju. Naj ve ći broj is pi ta ni ca (15 ili 60%) oče ki vao je od po li ci je da na sil-ni ka uhap se, od re de pri tvor, od no sno za dr ža va nje, tj. da ga na ne ki na čin uda lje iz ku će i fi zič ki odvo je od žr tve, te na taj na čin za šti te žr tvu. To sve go vo ri u pri log po sto ja nju stra ha na stra ni žr ta va da će se na si lje po no vi ti, kao i o po tre bi da se žr tva ma obez be di si gu ran pro stor ka ko bi se smi ri le i do ne le od lu ku o da ljim ko ra ci ma. O to me go vo re re či ne kih is pi ta ni ca:

Sva ki put su do la zi li i raz go va ra li s mo jim oču hom, na kon od la ska po li ci je on je bio ne kad još go ri.

Oče ki va la sam da ga od ve du, to je nje go va ku ća, a gde ja da odem dok sud to re ši, na uli cu? Si gur ne ku će još ne ma, šta da ra dim?

Po red to ga, ne ko li ko is pi ta ni ca je na ve lo da je po li ci ja na sil ni ka tre ba lo da pre bi je i ozbilj no mu za pre ti, ali i da je tre ba lo da ga od ve du na le če nje ili re ha bi li ta ci ju. Jed na is pi ta ni ca je na ve la da je od po li ci je oče ki va la da joj da ju kon kret ne in for ma ci je o svim vr sta ma po mo ći ko je bi mo gla da do bi je, dok je jed na is pi ta ni ca uka za la na po tre bu efi-ka sni jeg re a go va nja, a ne tek ne ko li ko me se ci na kon što je slu čaj pri ja vljen.

Ka ko bi se do šlo do ši reg uvi da u to da li se i u ko joj me ri na si lje u po ro di ci pri ja-vlju je po li ci ji, sve is pi ta ni ce ko je su bi le ili su još uvek žr tve ovog vi da na si lja pi ta li smo da li su se u slu ča ju ra ni jih na pa da obra ća le ovom dr žav nom or ga nu. Na osno vu od go-vo ra na ovo pi ta nje do šlo se do sa zna nja da su se is pi ta ni ce ko je su pre ži ve le na si lje u po ro di ci ra ni je obra ća le po li ci ji u 11.6% slu ča je va (21 is pi ta ni ca). Pri to me, sko ro dve tre ći ne ili 66.7% tog bro ja či ne že ne ko je su i pri po sled njem slu ča ju na si lja, in ci dent pri-ja vi le po li ci ji. Ovaj po da tak bi mo gao da se tu ma či na dva na či na.

Je dan bi bio da ve ći na že na ko ja se od lu či la da po sled nji in ci dent pri ja vi po li ci ji ima po ve re nje u ovaj dr žav ni or gan, od no sno, da iz ra ni jeg is ku stva zna ju da će po li ci ja re a go va ti. Me đu tim, ako, s dru ge stra ne, ima mo u vi du još uvek pri sut no ne za do volj-stvo re ak ci jom po li cij skih slu žbe ni ka u slu ča je vi ma ko ji su bi li pri ja vlje ni ovom dr žav nom

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 99

or ga nu, i to ma hom zbog to ga što ni su ni šta ura di li ili su ura di li ne do volj no, on da bi iz ne ti po da tak mo gao pre da se tu ma či ta ko da ozbilj nost na si lja i po sle di ca do ko jih do-la zi opre de lju ju že ne da se obra te za po moć po li ci ji. Dru gim re či ma, po li ci ji se obra ća ju že ne u slu ča ju ka da ne mo gu da se za šti te na dru gi na čin, od no sno, ka da im je ugro že na bez bed nost, u kom mo men tu ve ro vat no i ne raz mi šlja ju o to me da li po li ci ja mo že ne što da uči ni ili ne. U pri log to me go vo ri i po da tak da u slu ča je vi ma ra ni jih obra ća nja po li ci ji, ve ći deo is pi ta ni ca na vo di da je po li ci ja opo me nu la na sil ni ka, da ga je iz gr di la ili mu za-pre ti la, kao i da je ura di la ne do volj no da im po mog ne. Sem to ga, is pi ta ni ce ko je su se ra ni je obra ća le po li ci ji, u pro se ku su to naj če šće či ni le dva ili tri pu ta, što ta ko đe mo že da go vo ri i o ne do volj noj efi ka sno sti ra ni jih in ter ven ci ja.

Ima ju ći sve to na umu, či ni se da ovi po da ci ipak go vo re o ne do volj noj efi ka sno sti dr ža ve da žr tve za šti ti od no vih vik ti mi za ci ja.

Sud ski po stu pak

Od ukup no 181 za be le že nog slu ča ja na si lja u po ro di ci, u sve ga 18 (9.9%) vo đen je sud ski po stu pak pro tiv na sil ni ka. U svim slu ča je vi ma na sil nik je bio su prug is pi ta ni ce. Po sma tra no pre ma ti pu na se lja u ko me is pi ta ni ce ži ve, ne uoča va se po sto ja nje sta ti-stič ki zna čaj ne po ve za no sti iz me đu ti pa na se lja i vo đe nja sud skog po stup ka u slu ča ju po sled njeg na sil nog in ci den ta. Ta ko je 11 (9.1%) po stu pa ka vo đe no u slu ča ju is pi ta ni ca ko je ži ve u gra du i 7 (11.7%) u slu ča ju is pi ta ni ca iz se o skih sre di na.

Sud ski po stup ci su vo đe ni u de vet slu ča je va kom bi na ci je fi zič kog i psi hič kog na si lja, pet slu ča je va u ko ji ma su bi la pri sut na sva tri ob li ka na si lja – fi zič ko, psi hič ko i sek su al no na si lje, po tom u tri slu ča ja sa mo fi zič kog na si lja i u jed nom slu ča ju fi zič kog i sek su al nog na si lja, ali ko je ni je bi lo pra će no psi hič kim na si ljem. Iako se ra di o ma lom bro ju slu ča je va pa ni je mo gu će iz vla či ti op šte za ključ ke ni ti po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj nih ve za, ovi po-da ci nam ipak go vo re da vr sta na si lja sva ka ko uti če na po tre bu uklju či va nja dr žav nih, u ovom slu ča ju, pra vo sud nih or ga na u re ša va nje po je di nih slu ča je va.

U pri log to me go vo ri i po da tak o po sto ja nju sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu vo-đe nja sud skog po stup ka i či nje ni ce da su to kom po sled njeg na sil nog do ga đa ja is pi ta ni ce za do bi le po vre de.

Ta be la 4. Od nos či nje ni ce da li je is pi ta ni ca bi la po vre đe na i sud skog po stup ka

Da li je ispitanica bila povređena

Sudski postupakUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Da 18 14.9 % 103 85.1 % 121 100 %

Ne 0 0 % 60 100 % 60 100 %

Ukupno 18 9.9 % 163 90.1 % 181 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 9.911, df = 1, p = 0.001

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da je u svih 18 slu ča je va u ko ji ma je do šlo do po kre ta nja sud skog po stup ka is pi ta ni ca za do bi la po vre de to kom na sil nog in ci den ta ko ji je bio po vod za po kre ta nje sud skog po stup ka, što ujed no či ni 14.9% svih slu ča je va u ko ji ma su is pi ta ni ce za do bi le po vre de to kom po sled njeg na sil nog či na.

Me đu tim, u go to vo dve tre ći ne slu ča je va (69%) ko ji su pri ja vlje ni po li ci ji ni je do šlo do po kre ta nja sud skog po stup ka, što na me će pi ta nje šta se u tim slu ča je vi ma do go di lo. Uz to, do vo di se u pi ta nje po ve re nje žr ta va na si lja u ce lo kup ni si stem dr žav nog re a go va-

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija100

nja u slu ča ju vik ti mi za ci je na si ljem u po ro di ci. Taj po da tak go vo ri u pri log po tre bi raz vi ja-nja me ha ni zma pra će nja re a go va nja or ga na kri vič no prav nog si ste ma u slu ča ju na si lja u po ro di ci, po seb no u fa zi iz me đu pod no še nja kri vič ne pri ja ve i op tu že nja.

Po sma tra no pre ma vr sti po stu pa ka, uoča va se da je u de set slu ča je va pro tiv na-sil ni ka vo đen kri vič ni po stu pak, u če ti ri slu ča ja pre kr šaj ni po stu pak, dok u če ti ri slu ča ja is pi ta ni ce ni su bi le si gur ne o ka kvom po stup ku se ra di lo. U že lji da sa zna mo u ve zi s ko jim su po na ša nji ma (kri vič nim de lom ili pre kr ša jem) vo đe ni po stup ci, is pi ta ni ce smo za mo li li da nam ka žu ili opi šu zbog če ga je sud ski po stu pak po kre nut. S tim u ve zi, one su na ve le sle de će: na si lje, na no še nje la kih ili te ških te le snih po vre da, pret nje ubi stvom i po ku šaj ubi stva, si lo va nje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje po ro di ce, ne pla ća nje ali men-ta ci je, dok je sa mo jed na is pi ta ni ca re kla da je po stu pak vo đen zbog na si lja u po ro di ci. Iako je reč o ma lom bro ju slu ča je va, pa ni je mo gu će iz vu ći op šte za ključ ke, ipak je va žno po me nu ti da se ve ći na slu ča je va na si lja u po ro di ci u ko ji ma je vo đen sud ski po stu pak (11 slu ča je va) do go dila to kom pro te klih se dam go di na, to jest u vre me ka da je na si lje u po ro di ci već bi lo pred vi đe no kao po seb no kri vič no de lo, ali da kri vič ni po stup ci, ka ko go vo ri is ku stvo na ših is pi ta ni ca, ili ni su ni po kre ta ni ili ni su vo đe ni za ovo već za ne ka dru ga kri vič na de la. To sva ka ko go vo ri o po tre bi pra će nja sud ske prak se ka ko bi se usta-no vi lo da li se i u ko jim slu ča je vi ma po kre ću po stup ci za kri vič no de lo na si lja u po ro di ci, to jest ko je do ga đa je pra vo sud ni or ga ni kva li fi ku ju, a ko ji ne, kao na si lje u po ro di ci.

U po lo vi ni slu ča je va na sil ni ku je bio od re đen pri tvor, ali je u sa mo dva slu ča ja is pi ta ni ca bi la oba ve šte na o pu šta nju na sil ni ka iz pri tvo ra. U oba na ve de na slu ča ja, oba-ve šte nje o pu šta nju na si ni ka iz pri tvo ra is pi ta ni ca je do bi la od stra ne po li ci je. Ve ći na is pi ta ni ca je, pak, sa ma sa zna la za pu šta nje na sil ni ka iz pri tvo ra, i to ta ko što je na sil nik do šao ku ći ili je zvao i pre tio im.

U naj ve ćem bro ju slu ča je va (33.3%) na sil ni ku je iz re če na nov ča na ka zna. Po red to-ga, u če ti ri slu ča ja na sil ni ku je iz re če na uslov na osu da, dok je u tri slu ča ja on osu đen na ka znu za tvo ra i to u tra ja nju od go di nu i če ti ri me se ca, po tom dve go di ne, i tri go di ne i šest me se ci. U po jed nom slu ča ju na sil nik je bio oslo bo đen op tu žbe, po stu pak je ob u sta vljen ili je u vre me vo đe nja in ter vjua još uvek bio u to ku. Po što nam is pi ta ni ce ni su da le pre ci-zne po dat ke o to me ka ko je na si lje ko je su pre tr pe le bi lo kva li fi ko va no, ni je bi lo mo gu će po re di ti iz re če ne ka zne sa oni ma ko je su pro pi sa ne za ko nom za po je di na kri vič na de la. Sto ga je te ško iz vla či ti ne ke op šti je za ključ ke, ali se ipak mo že pri me ti ti da je ka zne na po-li ti ka su do va u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci do sta bla ga, po seb no ako se ima na umu da je u pre ko jed ne tre ći ne slu ča je va na sil ni ku iz re če na nov ča na ka zna, po tom uslov na osu da ili da je on oslo bo đen op tu žbe ili je po stu pak ob u sta vljen. To do vo di u pi ta nje po ve re nje že na u pra vo sud ni si stem, ko ji im, bar pre ma po da ci ma do ko jih se do šlo ovim is tra ži va-njem, ne obez be đu je do volj nu za šti tu, što sva ka ko uti če na nji ho vo opre de lji va nje da se u slu ča ju no ve vik ti mi za ci je obra te, od no sno ne obra te dr žav nim in sti tu ci ja ma za po moć.

U slu ča je vi ma u ko ji ma je na sil nik bio ka žnjen ka znom za tvo ra, žr tve ni ko ni je oba ve stio o nji ho vom iz la sku na slo bo du. Ta ko je jed na is pi ta ni ca na pi ta nje ka ko je sa-zna la za iz la zak na sil ni ka iz za tvo ra re kla: Sre la sam ga na uli ci. To, kao i neo ba ve šta va-nje žr tve o iz la sku na sil ni ka iz pri tvo ra, mo že da bu de iz vor no vih tra u ma i stra ho va za žr tvu, pa bi ovo pi ta nje tre ba lo re gu li sa ti od go va ra ju ćim prav nim ak ti ma.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 101

Iz­ri­ca­nje­me­ra­za­šti­te­od­na­si­lja­u­po­ro­di­ci

Po red do la že nja do sa zna nja u ko jim slu ča je vi ma je do šlo do po kre ta nja sud skog po stup ka i ka ko je on okon čan, ovim is tra ži va njem smo že le li da do đe mo do po da ta ka i o to me da li su i u ko li ko slu ča je va na si lja u po ro di ci iz ri ca ne me re za šti te pred vi đe ne Po ro dič nim za ko nom Re pu bli ke Sr bi je2.

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da su u sa mo de vet slu ča je va bi le iz re če ne me re za šti te od na si lja u po ro di ci. U pod jed na kom pro cen tu su me re za šti te bi le iz re če ne u slu ča je vi ma na si lja ko je su pre tr pe le is pi ta ni ce iz gra da (šest ili 5%) i sa se la (tri ili 5%), pa se u tom po gle du ne be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze.

Po sma tra no pre ma vr sti na si lja ko me su že ne bi le iz lo že ne, pri me ću je se da su me re za šti te iz re če ne u pet slu ča je va fi zič kog i psi hič kog na si lja, u tri slu ča ja u ko ji ma su bi la pri sut na sva tri ob li ka na si lja, tj. fi zič ko, sek su al no i psi hič ko na si lje, kao i u jed nom slu ča ju u ko me je is pi ta ni ca na ve la da je bi la iz lo že na sa mo fi zič kom na si lju. Ima ju ći u vi-du vr stu na si lja, či ni se da je u ovim slu ča je vi ma bi lo sa svim lo gič no i oprav da no iz ri ca nje me ra za šti te, ko ji ma se, ka ko sto ji u za kon skim od red ba ma, pri vre me no za bra nju je ili ogra ni ča va odr ža va nje lič nih od no sa s dru gim čla nom po ro di ce a u ci lju za šti te nje go vog fi zič kog i psi hič kog in te gri te ta, du šev nog zdra vlja i spo koj stva. Osim to ga, ove me re ima-ju za cilj i ot kla nja nje okol no sti ko je mo gu da do ve du do no vog na si lja.

S ob zi rom na to što je pre ma od red ba ma Po ro dič nog za ko na mo gu će iz ri ca nje ve-ćeg bro ja me ra za šti te u jed nom slu ča ju, is pi ta ni ce su na pi ta nje ko je me re su bi le iz re če-ne, mo gle da da ju vi še stru ke od go vo re. Po da ci do ko jih se do šlo po ka zu ju da je naj če šće iz ri ca na me ra za šti te za bra na uz ne mi ra va nja (u de vet slu ča je va), po tom za bra na pri bli ža-va nja (6), za bra na pri stu pa u pro stor oko me sta sta no va nja ili ra da (4) i ise lje nje na sil ni ka iz sta na (3). Iz ri ca nje me ra za šti te je u pet slu ča je va tra ži la is pi ta ni ca, dok ih je u če ti ri slu ča ja za tra žio jav ni tu ži lac. U pet slu ča je va re a li za ci ja iz re če nih me ra je kon tro li sa na, a u isto to li ko slu ča je va na sil nik se pri dr ža vao iz re če ne me re. Me đu tim, ovim is tra ži va njem se ni je do šlo do po da ta ka o to me da li je dr ža va pred u ze la od re đe ne me re u slu ča je vi ma u ko ji ma se na sil nik ni je pri dr ža vao iz re če ne me re za šti te.

Po­stu­pa­nje­pra­vo­sud­nih­or­ga­na­i­za­do­volj­stvo­nji­ho­vim­od­no­som

Is pi ta ni ce ko je su na ve le da je u slu ča ju po sled njeg na sil nog do ga đa ja o ko me su go vo ri le vo đen sud ski po stu pak, pi ta li smo da li su bi le za do volj ne na či nom na ko ji su bi-le tre ti ra ne u to ku sud skog po stup ka. Od 18 is pi ta ni ca ko je su na ve le da je vo đen sud ski po stu pak, jed na ni je pri su stvo va la po stup ku ko ji je vo đen pro tiv na sil ni ka, dok njih 17 je ste. Od tih 17 is pi ta ni ca, ve ći na, to jest njih 13 ili 72.2% bi la je za do volj na na či nom na ko ji su bi le tre ti ra ne to kom sud skog po stup ka.

Ta be la 5. Za do volj stvo is pi ta ni ca tre ti ra njem u to ku sud skog po stup ka

Zadovoljstvo tretiranjem u toku sudskog postupka Broj Procenat

Bila sam zadovoljna 13 72.2 %

Nisam bila zadovoljna 4 22.2 %

Ukupno 17 100 %

2 Slu žbe ni gla snik RS br.18/2005.

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija102

Glav ni raz lo zi za do volj stva žr ta va tret ma nom to kom sud ske pro ce du re je su po-dr ža va ju ći od nos uče sni ka po stup ka i nji hov bla go na klon stav i is hod sud ske pro ce du re, od no sno, do ne ta pre su da. S dru ge stra ne, pak, ne za do volj stvo tret ma nom u sud skom po stup ku pro iz la zi iz ne a de kvat nog tret ma na žr tve, od no sno, okri vlja va nja i oma lo va ža-va nja žr tve to kom po stup ka. Ta ko je jed na is pi ta ni ca re kla: Su di ni ca je vi ka la na me ne, pi ta la za što ži vim sa njim i što ne odem. Dru ga is pi ta ni ca je, pak, na ve la da su je to kom sud skog po stup ka tre ti ra li kao da je ona pre stup nik, a ne žr tva.

Po red pi ta nja da li su is pi ta ni ce ko je su pri su stvo va le sud skom po stup ku bi le za-do volj ne ukup nim tret ma nom to kom po stup ka, pi ta li smo ih i da li su bi le za do volj ne od no som po je di nih uče sni ka sud skog po stup ka pre ma nji ma, i to su di je, tu ži o ca i advo-ka ta, i to ka ko bra ni o ca na sil ni ka, ta ko i svog pu no moć ni ka.

Od 17 is pi ta ni ca ko je su pri su stvo va le sud skom po stup ku, njih 13 (72.2%) re klo je da su bi le za do volj ne po na ša njem su di je. Kao raz lo ge za za do volj stvo is ti ca le su slu ša nje i ko rekt no po na ša nje (u de vet slu ča je va), kao i sa mu pre su du (u če ti ri slu ča ja). Pre su da je jed noj is pi ta ni ci bi la raz log za ne za do volj stvo, dok su tri is pi ta ni ce bi le ne za do volj ne ne pro fe si o nal nim po na ša njem su di je.

Od no som tu ži o ca bi la je za do volj na ve ći na is pi ta ni ca ko je su uče stvo va le u sud-skom po stup ku (88.2%), i to u naj ve ćoj me ri (80%) zbog ade kvat nog ukup nog od no sa pre ma nji ma i pro fe si o nal nog po na ša nja.

Sve is pi ta ni ce ko je su an ga žo va le advo ka ta da za stu pa nji ho ve in te re se u po stup-ku (njih de set) bi le su za do volj ne od no som advo ka ta pre ma nji ma. Pri to me, pet is pi-ta ni ca je bi lo za do volj no in for ma ci ja ma ko je su do bi ja le od advo ka ta, če ti ri „uspe šno oba vlje nim po slom“ u nji ho vu ko rist, a jed na ukup nim pri stu pom i po dr škom ko ju je do bi la. S dru ge stra ne, od no som advo ka ta na sil ni ka bi le su za do volj ne če ti ri is pi ta ni ce, pet is pi ta ni ca je bi lo ne za do volj no, dok osam na sil ni ka ni je ima lo bra ni o ca.

Ta ko đe se uoča va da ni u jed nom slu ča ju u ko me se žr tva po ja vlji va la na su du ni su bi le pri me nje ne od red be kri vič no pro ce snog za ko no dav stva u po gle du pra vi la sa-slu ša nja po seb no ose tlji vih ošte će nih i sve do ka. U tri slu ča ja sa slu ša va na su i de ca is pi-ta ni ca, ali ni ta da ni su pri me nje na ni ka kva po seb na pra vi la sa slu ša nja ko ja za cilj ima ju za šti tu de ce od se kun dar ne vik ti mi za ci je.

Na osno vu do bi je nih po da ta ka, do la zi se do za ključ ka da za do volj stvo od no som uče sni ka sud skog po stup ka pre ma žr tvi pro iz la zi iz pro fe si o nal nog i ko rekt nog od no sa, bez oma lo va ža va nja i po ni ža va nja žr tve, uz nje no slu ša nje i ade kvat no in for mi sa nje. S dru ge stra ne, pak, pri me ću je se da iz vor ne za do volj stva ne le ži to li ko u ne a de kvat noj od lu ci (gle da no iz ugla žr tve), ko li ko u od no su ko ji je za žr tvu po ni ža va ju ći, kao što su vi-ka nje, aro gan ci ja, op tu ži va nje za ono što joj se do go di lo. Upra vo zbog to ga, či ni se da bi pi ta nju pru ža nja po dr ške žr tva ma na su du, ko ja je vi še usme re na na emo tiv nu po dr šku, a ne to li ko na prav nu po moć, tre ba lo po sve ti ti da le ko vi še pa žnje. U pri log to me go vo ri i po da tak da su sa mo tri žr tve od njih 17 to kom sud skog po stup ka ima le po dr šku ne kih dru gih slu žbi, i to u sva tri slu ča ja po dr šku cen tra za so ci jal ni rad.

Po moć cen tra za so ci jal ni rad

Od ukup no 181 is pi ta ni ce, žr tve na si lja u po ro di ci, 33 (18.2%) na kon po sled njeg slu ča ja na si lja obra ti le su se cen tru za so ci jal ni rad u svom me stu za po moć, dok to ni je uči ni lo njih 148 (81.8%). U slu ča je vi ma u ko ji ma su žr tve za tra ži le po moć od cen tra za so ci jal ni rad na sil nik je u naj ve ćem bro ju slu ča je va bio su prug ili part ner (30 ili 90.9%), dok su u po jed nom slu ča ju to bi li očuh, maj ka i sin is pi ta ni ce.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 103

Od 33 is pi ta ni ce ko je su za tra ži le po moć cen tra za so ci jal ni rad, njih 20 (16.5%) je iz gra da, a 13 (21.7%) sa se la. Iako se u od no su na uku pan broj že na žr ta va na si lja u po-ro di ci iz grad ske, i se o ske sre di ne, pri me ću je da je ne što ve ći pro ce nat že na sa se la ko je su se obra ti le cen tru za so ci jal ni rad, ipak se ne be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u po gle du obra ća nja ovoj in sti tu ci ji i ti pa na se lja iz ko ga su is pi ta ni ce.

Na pi ta nje da li su bi le za do volj ne uslu ga ma cen tra za so ci jal ni rad, ve ći deo is pi ta-ni ca ko je su se obra ti le ovoj dr žav noj in sti tu ci ji – njih 20 (60.6%) – re kle su da ni su bi le za-do volj ne, dok je 13 is pi ta ni ca (39.6%) iz ra zi lo svo je za do volj stvo uslu ga ma te in sti tu ci je.

S tim u ve zi na me će se pi ta nje či me su is pi ta ni ce ko je su se obra ti le cen tru za so ci jal ni rad bi le za do volj ne, a či me ne za do volj ne. Kao glav ni raz log za do volj stva uslu-ga ma cen tra za so ci jal ni rad na vo di se po zi ti van is hod u smi slu re ša va nja pro ble ma u ve zi s da va njem mi šlje nja u po gle du sta ra telj stva nad de com. Po red to ga, kao raz lo zi za do volj stva be le že se i slu ša nje žr tve, pru ža nje po dr ške, da va nje sa ve ta i in for ma ci ja. O to me sve do če re či po je di nih is pi ta ni ca:

De te mi je bi lo ma lo let no, fi no su pri ča li sa njom i sa mnom, po mo gli su mi da vi­dim da ni sam lo ša maj ka, da sam do bra že na.

Po dr ža va li su me i me ni do de li li de te po sle raz vo da.

Što su me kroz raz go vor ohra bri li, edu ko va li i po mo gli za mo je da lje ko ra ke.

S dru ge stra ne, kao naj če šći raz log ne za do volj stva uslu ga ma cen tra za so ci jal ni rad, is pi ta ni ce na vo de da slu žbe ni ci cen tra za so ci jal ni rad ni šta ni su uči ni li ka ko bi im po mo gli, ali po mi nju i pru ža nje ne a de kvat ne po mo ći, ne ra zu me va nje pro ble ma, ne do-sta tak em pa ti je i sta vlja nje na stra nu na sil ni ka.

Ni su ni šta ura di li, ka žu da se raz ve dem, a ja ne mam kud.

Ni šta oni me ni ni su po mo gli, oni sa mo ka žu da ga na pu stim.

Pri stra sni su, ima la sam ose ćaj da su na stra ni na sil ni ka, ni sam do bi la po dr šku i po moć ko ju sam oče ki va la.

Ni su raz u me li pro blem, da va li su ne a de kvat ne sa ve te, bo lje su raz u me li na sil ni ka i oprav da li ga u od no su na me ne.

Čak i u slu ča je vi ma u ko ji ma su is pi ta ni ce bi le za do volj ne efi ka sno šću i pro fe si o-nal no šću za po sle nih u cen tru za so ci jal ni rad, kao i od lu kom ko ja je do ne ta u po gle du do de lji va nja de te ta, ipak je iz vor ne za do volj stva bi la hlad no ća i ne ra zu me va nje pro ble-ma. S tim u ve zi, jed na is pi ta ni ca je re kla:

Br zo su za vr ši li pred met, bi li su pro fe si o nal ni, ja sam do bi la de te na bri gu, od u ze li su mom biv šem mu žu de te, ali bi la sam ne za do volj na nji ho vom hlad no ćom i ne­ra zu me va njem.

Is pi ta ni ce ko je su bi le ne za do volj ne uslu ga ma pru že nim od stra ne cen tra za so ci jal-ni rad pi ta li smo šta je po nji ho vom mi šlje nju cen tar tre ba lo da pre du zme u kon kret nom slu ča ju. Na osno vu od go vo ra ko je smo do bi li za klju ču je mo da oče ki va nja žr ta va u po gle-du re a go va nja cen tra za so ci jal ni rad znače po tre bu za ve ćim an ga žo va njem te in sti tu ci je u re ša va nju slu ča ja, pru ža njem za šti te i po mo ći žr tvi. Dru gim re či ma, da sa slu ša ju žr tvu, raz u me ju si tu a ci ju, po stu pa ju s vi še em pa ti je, pru že po treb ne in for ma ci je i upu te na od-

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija104

go va ra ju će pro gra me (na pri mer, na po ro dič nu te ra pa ju ili da se na sil nik po ša lje na le če-nje), ali i da uti ču na to da se na sil nik ise li ili za tvo ri, to jest fi zič ki odvo ji od žr tve.

Na pred iz lo že ni po da ci go vo re o po tre bi da se na sta vi sa obu ka ma za po sle nih u cen tri ma za so ci jal ni rad, po seb no u po gle du od no sa pre ma žr tva ma na si lja, jer ova dr žav na in sti tu ci ja na pro sto ru Voj vo di ne upra vo pred sta vlja osnov nu ka ri ku u zbri nja-va nju žr ta va na si lja u po ro di ci. U pri log to me go vo ri i po da tak da se upra vo cen tri za so ci jal ni rad u naj ve ćoj me ri pre po zna ju kao slu žbe ko ji ma žr tve na si lja u po ro di ci mo gu da se obra te za po moć, što je u skla du s nad le žno sti ma i uslu ga ma ko je cen tri nu de. To po seb no do la zi do iz ra ža ja ako se ima u vi du da su u dva de set od ukup no 44 cen tra za so ci jal ni rad na pro sto ru Voj vo di ne uve de ni mo bil ni ti mo vi za rad sa žr tva ma, da u još tri cen tra po sto je pa siv na de žur stva za sve hit ne slu ča je ve, uklju ču ju ći i slu ča je ve na si lja u po ro di ci, kao i da u okvi ru po je di nih cen ta ra za so ci jal ni rad funk ci o ni šu sa ve to va li šta ili SOS te le fo ni na me nje ni žr tva ma na si lja u po ro di ci.3

Po moć me di cin ske slu žbe

Od 181 is pi ta ni ce, žr tve na si lja u po ro di ci, njih 54 (30%) obra ti lo se za po moć me di cin skoj usta no vi zbog po sle di ca pre ži vlje nog na si lja. Me di cin skoj slu žbi se obra-ti lo 77.3% že na ko je su za do bi le pre lo me ili iš ča še nja to kom po sled njeg slu ča ja na si lja, 48.9% že na ko je su za do bi le po se ko ti ne ili ogre bo ti ne, kao i 33.9% njih ko je su za do bi le mo dri ce i/ili na te kli ne. U sve ga ne ko li ko slu ča je va po moć me di cin ske slu žbe za tra ži le su že ne ko je su ima le ope ko ti ne ili po vre de unu tra šnjih or ga na.

Ve ći deo is pi ta ni ca ko je su se obra ti le me di cin skoj slu žbi za po moć bi le su za do-volj ne uslu gom i tret ma nom u me di cin skoj usta no vi – njih 47 (87%).

Od is pi ta ni ca ko je su bi le za do volj ne tret ma nom u me di cin skoj usta no vi, naj ve ći broj njih (44.7%) bio je za do vo ljan ukup nim po dr ža va ju ćim od no som oso blja usta no ve pre ma nji ma. Me di cin sko oso blje je, pre ma re či ma is pi ta ni ca, bi lo lju ba zno, str plji vo i pu no raz u me va nja za nji ho ve te ško će. Ne što ma nji broj is pi ta ni ca kao glav ni raz log za za do volj stvo is ti če sam me di cin ski tret man (23.4%), to jest pri jem pre ko re da, br zi nu i efi ka snost u sa ni ra nju po vre da. Osim to ga, kao raz lo zi za do volj stva na vo de se i ko rekt-no i pro fe si o nal no po na ša nje oso blja me di cin ske usta no ve u ko ju se is pi ta ni ca ja vi la, kao i da va nje le kar skog uve re nja o po vre da ma ko je je za do bi la.

Ka da su u pi ta nju is pi ta ni ce ko je ni su bi le za do volj ne od no som me di cin skog oso blja, s ob zi rom na ma li broj slu ča je va, te ško je iz vu ći ne ke op šti je za ključ ke. Kao raz lo ge ne za-do volj stva is pi ta ni ce su na ve le ne za in te re so va nost me di cin skog oso blja za uzrok po vre da, ne do sta tak po dr ške i ne ko rekt no po na ša nje le ka ra ko ji je pra vio ša le na ra čun do ga đa ja. Dru gim re či ma, iz vo ri ne za do volj stva, ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži-va njem, je su ne za in te re so va nost me di cin skih rad ni ka za ono što se žr tvi do go di lo, to jest neo bra ća nje ili ne do volj no obra ća nje pa žnje na pro blem zbog ko ga je žr tva tu.

Is pi ta ni ce ko je su iz ra zi le ne za do volj stvo oče ki va le su da će u me di cin skoj usta-no vi do bi ti po dr šku i da će ih le ka ri pi ta ti za po re klo nji ho vih po vre da, od no sno, da me-di cin sko oso blje po ka že vi še raz u me va nja za nju i njen pro blem, da se za in te re su je za ono što joj se do go di lo, da po nu di i dru ge vi do ve po mo ći i po dr ške i pru ži in for ma ci je o to me šta bi žr tva mo gla da ura di. Ta ko je jed na is pi ta ni ca re kla: Tre ba lo je da mi po nu di

3 Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem za po tre be raz vi ja nja uni ver zal ne in for ma ci o no-do ku men ta ci o ne ba ze po da ta ka prak si, uslu ga i ka pa ci te ta u obla sti za šti te žr ta va na si lja nad že na ma u Voj vo di ni, ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je re a li zo va lo to kom 2009. go di ne u sklo pu pro jek ta Ka sve o bu hvat nom si ste mu su zbi ja nja na si lja nad že na ma u Voj vo di ni.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 105

kon ti nu i ra nu psi ho lo šku po dr šku, teh ni ke za spre ča va nje ma ni pu la ci ja, dok je dru ga na-ve la da je le kar tre ba lo da se ras pi ta bo lje za što imam mo dri ce i sve to.

Me đu tim, po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem isto ta ko po ka zu ju da ne za in te-re so va nost ili ne do volj na za in te re so va nost me di cin skih rad ni ka za pro blem zbog ko ga im se že na obra ti la, po je di nim že na ma od go va ra, jer, ka ko one ka žu, vo le da se le ka ri ne me ša ju u ono što im se de ša va, da je naj va žni je da ne po sta vlja ju pu no pi ta nja o to me ka ko su po vre de na sta le i da ve ru ju u nje nu pri ču o to me ka ko je za do bi la po vre de. O to me sve do če sle de će re či po je di nih is pi ta ni ca:

Za do volj na sam što me ni su ni šta du blje pi ta li, ne vo lim da se oni me ša ju.

Bi li su lju ba zni i ne žni i što je naj va žni je, ni su po sta vlja li pu no pi ta nja, po ve ro va li su da sam ru ku po vre di la pri pa du niz ste pe ni ce.

U na šoj am bu lan ti ni su ta ko ne u pu će ni, al’ ću te i ra de svoj po sao.

Pa ipak, ovo sva ka ko ne oprav da va ne a de kvat no po stu pa nje zdrav stve nih rad ni ka, već pre go vo ri u pri log po tre bi da ljeg ra da na nji ho vom do dat nom ob u ča va nju u prav cu ade kvat ni jeg, po dr ža va ju ćeg od no sa pre ma žr tva ma na si lja. To se či ni po seb no va žnim ako se ima ju u vi du po da ci dru gih is tra ži va nja ko ja su po ka za la da zdrav stve ni rad ni ci svo-ju ulo gu opa ža ju kao ka ri ku u lan cu po dr ške, ali s ne do volj no ja snom funk ci jom (Đi ka no-vić, 2008: 49, 69). Zdrav stve nim rad ni ci ma ne do sta ju ja sne smer ni ce ko je bi im omo gu ći le pru ža nje po treb ne po mo ći i po dr ške žr tva ma. Uto li ko se kao ne ke od pre pre ka za pru ža-nje po mo ći i po dr ške žr tva ma od stra ne zdrav stve nih rad ni ka iz dva ja ju ne do sta tak obu ke, pro to ko la o po stu pa nju i zva nič no di stri bu i ra nih in for ma ci ja ko je bi oni po tom mo gli da pru že žr tva ma u za vi sno sti od kon kret nih po tre ba (Đi ka no vić, 2008: 52, 70).

Obra ća nje ne vla di nim or ga ni za ci ja ma

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da 65.7% is pi ta ni ca ko je su pre ži ve le na si lje u po ro di ci zna da u Voj vo di ni po sto je ne vla di ne or ga ni za ci je ko ji ma se mo že obra ti ti za po moć, a 64.1% njih zna da u Voj vo di ni po sto je si gur ne ku će. To po-ka zu je vi sok ni vo upo zna to sti že na s po sto ja njem ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je mo gu da pru že po moć žr tva ma na si lja u po ro di ci, kao i s po sto ja njem si gur nih ku ća.

S dru ge stra ne, pak, pri me ću je se da je broj že na žr ta va na si lja u po ro di ci ko je su za tra ži le po moć ovih slu žbi ipak ve o ma ma li. Na i me, sve ga osam (4.4%) is pi ta ni ca se obra ti lo za po moć ne vlad ni nim or ga ni za ci ja ma, a ni jed na ni je po tra ži la po moć si gur ne ku će. Ka da se uzme u ob zir i po da tak da čak 74.8% is pi ta ni ca ko je su pre ži ve le na si lje sma tra da je rad ovih or ga ni za ci ja ko ri stan, on da se po sta vlja pi ta nje za što se ta ko ma lo njih obra ti lo ne vla di nim or ga ni za ci ja ma za po moć.

Is pi ta ni ce ko je su se obra ti le za po moć ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, obra ća le su se Auto nom nom žen skom cen tru u Be o gra du, or ga ni za ci ji ŽAR u Ki kin di, Eku men skoj hu ma ni tar noj or ga ni za ci ji u No vom Sa du, kao i SOS te le fo ni ma (u kom slu ča ju ni su na-ve de na me sta u ko ji ma su SOS te le fo ni ko je su žr tve po zi va le). In te re sant no je da iako ni jed na is pi ta ni ca ni je na ve la da se obra ća la si gur noj ku ći, ipak je u de lu o obra ća nju ne vla di nim or ga ni za ci ja ma jed na is pi ta ni ca na ve la da je po moć po tra ži la u sklo ni štu, ali ne u Voj vo di ni, već u Auto nom noj žen skoj ku ći u Za gre bu (Hr vat ska).

U ve ći ni slu ča je va u ko ji ma su žr tve po tra ži le po moć ne vla di nih or ga ni za ci ja ra di-lo se o part ner skom na si lju – na sil nik je u šest slu ča je va bio su prug, od no sno part ner; u jed nom slu ča ju to je bio očuh, a u jed nom sin. U ve zi sa istim do ga đa jem, če ti ri od osam

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija106

po me nu tih is pi ta ni ca obra ti lo se i cen tru za so ci jal ni rad, a u dva slu ča ja do šlo je do po-kre ta nja sud skog po stup ka.

Uslu ge ko je su ovim že na ma pru že ne u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma uglav nom su se sa sto ja le u pru ža nju emo tiv ne po dr ške („kroz raz go vor i pra vu reč“), psi ho lo ške po-mo ći i in for ma ci ja.

Sa mo jed na is pi ta ni ca ni je bi la za do volj na onim što je do bi la u ne vla di noj or ga-ni za ci ji ko joj se obra ti la. Ona je na ve la da ni je bi la za do volj na raz go vo rom sa oso ba ma iz te or ga ni za ci je, za to što joj je, ka ko ona ka že, bi la po treb na kon kret na po moć: To ni je po moć, sa mo te sa slu ša ju, ali ne po ma žu.

Osta lih se dam is pi ta ni ca is ka za lo je za do volj stvo uslu ga ma ko je su im u ne vla-di nim or ga ni za ci ja ma pru že ne, a kao raz lo ge za do volj stva is ti ču psi ho lo šku po dr šku i in for ma ci je ko je su do bi le. To ilu stru ju i nji ho ve re či:

Bi la sam za do volj na na či nom na ko ji sam bi la pri hva će na.

Ose ća la sam se sna žni jom i si gur ni jom.

Bi la sam za do volj na kom plet nom in for ma ci jom do naj sit ni jeg de ta lja.

Bi la sam za do volj na pri hva ta njem i em pa ti jom.

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da je upo zna tost že na žr ta va po-ro dič nog na si lja s ne vla di nim or ga ni za ci ja ma vi še na ni vou ap strakt ne upo zna to sti, od-no sno, da u slu ča ju ka da im je po treb na po moć ovih or ga ni za ci ja, že ne za pra vo ne zna ju da upra vo nji ma mo gu da se obra te za po moć ili ne zna ju na ko ji na čin mo gu da se obra te za po moć ovim slu žba ma. To, ba rem jed nim de lom, ob ja šnja va ova ko ma li broj obra ća-nja žr ta va po ro dič nog na si lja ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. Po red to ga, ma li broj ja vlja nja ne vla di nim or ga ni za ci ja ma je po ve zan i s ma lim bro jem ovih slu žbi na pro sto ru Voj vo di-ne,4 kao i s ne do volj nom do stup no šću po sto je ćih slu žbi svim žr tva ma.

Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la i svest že na o za kon skoj re gu la ti vi

Kao što je već po me nu to, je dan od ci lje va is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Voj vo-di ni bio je do la že nje do sa zna nja o to me na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje, tj. da li ga sma tra ju ob li kom kri mi na li te ta ili ne, kao i da li su upo zna te i u ko joj me ri s po sto je ćom za kon skom re gu la ti vom u na šoj ze mlji u ve zi sa ovim pro ble mom.

Per cep ci ja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la

Do po da ta ka o to me na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje u po ro di ci, od no sno da li ga sma tra ju kri mi na lom ili ne, do šlo se na dva na či na. Naj pre, sve is pi ta ni ce, bez ob zi ra na to da li su bi le vik ti mi zi ra ne na si ljem u po ro di ci ili ne, pi ta li smo da li mo že da se go vo ri o kri mi na lu ka da muž ili sin do đe pi jan ku ći i is tu če že nu, od no sno, maj ku. Na taj na čin že le li smo da pro ve ri mo nji ho vo pre po zna va nje na si lja u po ro di ci u is ku stvu dru gih že na. Ta ko đe, u ci lju do la že nja do sa zna nja o pre po zna va nju na si lja u po ro di ci 4 Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem za po tre be raz vi ja nja uni ver zal ne in for ma ci o no-

do ku men ta ci o ne ba ze po da ta ka prak si, uslu ga i ka pa ci te ta u obla sti za šti te žr ta va na si lja nad že na ma u Voj vo di ni, ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je re a li zo va lo to kom 2009. go di ne u sklo pu pro jek ta Ka sve o bu hvat nom si ste mu su zbi ja nja na si lja nad že na ma u Voj vo di ni, po ka zu ju da je na te ri to ri ji Voj vo di ne iden ti fi ko va no 19 ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je pru ža ju po dr šku žr tva ma na si lja u po ro di ci.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 107

u sop stve nom is ku stvu, is pi ta ni ce ko je su bi le žr tve po ro dič nog na si lja pi ta li smo da li sma tra ju kri mi na lom po sled nji na sil ni čin o ko me su nam pri ča le.

Per­cep­ci­ja­is­ku­stva­dru­gih­že­na­s­na­si­ljem­u­po­ro­di­ci

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da od ukup no 516 is pi ta ni ca njih 444 (86%) sma tra da je na si lje u po ro di ci kri mi nal, od no sno da mo že da se go vo ri o kri mi na lu ka da muž ili sin do đe pi jan ku ći i is tu če že nu, od no sno, maj ku. Od tog bro ja, 153 (34.5%) že ne su bi le ili su još uvek žr tve na si lja u po ro di ci, dok njih 291 (65.5%) ni je. Po da ci ne po ka zu ju po-sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu že na ko je su pre ži ve le na si lje i onih ko je ni su ima le ova kvo is ku stvo u po gle du sta va o to me da li ovaj vid na si lja pred sta vlja kri mi nal. Ta ko đe se ne be le ži po sto ja nje zna čaj ne raz li ke u po gle du per ci pi ra nja na si lja u po ro di ci kao kri mi na la ni sa ob zi rom na tip na se lja: u go to vo istom pro cen tu is pi ta ni ce iz grad skih (86%) i se o skih sre di na (86.2%) na vo de da na si lje u po ro di ci je ste kri mi nal. Me đu tim, uko li ko stav is pi ta ni ca u po gle du to ga da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal po sma tra mo imajući u vidu me sto bo rav ka, pri me ću je mo da sve osim jed ne is pi ta ni ce (98.6%) iz Su-bo ti ce sma tra ju da je na si lje u po ro di ci kri mi nal, dok to isto mi sli sa mo 71.3% is pi ta ni ca iz No vog Sa da. Uto li ko se u ovom slu ča ju uoča va po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu sta vo va že na iz raz li či tih okru ga (Hi kva drat = 46.224, df = 6, p<0.01).

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da obra zo va nje, na ci o nal nost i ma te ri jal ni sta tus že na zna čaj no uti ču na kre i ra nje nji ho vog sta va o to me da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal ili ne. Kao što se vi di u ta be li br. 6, što je ni vo obra zo va nja vi ši, ve ći je ni vo per ci pi ra nja na si lja u po ro di ci kao vi da kri mi na li te ta.

Ta be la 6. Od nos obra zo va nja is pi ta ni ca i sta va da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal

Obrazovanje

Da li je nasilje u porodici kriminalUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Bez obrazovanja 7 41.2 % 10 58.8 % 17 100 %

Nezavršena osnovna škola 11 45.8 % 13 54.2 % 24 100 %

Osnovna škola 63 76.8 % 19 23.2 % 82 100 %

Srednja škola ili gimnazija 237 90.8 % 24 9.2 % 261 100 %

Viša škola ili fakultet 118 95.2 % 6 4.8 % 124 100 %

Magistratura ili doktorat 8 100 % 0 0 % 8 100 %

Ukupno 444 86 % 72 14 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 81.432, df = 5, p = 0.000

Po sma tra no pre ma na ci o nal noj struk tu ri is pi ta ni ca, pri me ću je se da naj vi ši ni vo sve sti o to me da na si lje u po ro di ci pred sta vlja kri mi nal ima ju Bu njev ke (100%) i Hr va ti-ce (95.3%), po tom Srp ki nje (88.4%) i Ma đa ri ce (88.2%), dok se naj ni ži ni vo sve sti o to-me be le ži kod Rom ki nja (52.6%). Sto ga se i u ovom slu ča ju be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke me đu is pi ta ni ca ma raz li či te na ci o nal ne pri pad no sti u ve zi sa sta vom o to me da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal (Hi kva drat = 42.251, df = 5, p< 0.01). Ta kva si-tu a ci ja bi mo gla da se ob ja sni raz li či to sti ma kul tu ro lo ških i ver skih na sle đa i uti ca ja ko ji se uoča va ju kod pri pad ni ka raz li či tih na ci o nal nih gru pa, ali i ni skog obra zov nog ni voa,

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija108

po seb no kod Rom ki nja. To go vo ri o po tre bi po di za nja sve sti že na, po gotovo Rom ki nja, o to me da na si lje u po ro di ci ni je ne što što tre ba da se to le ri še i pri hva ta kao nor mal no po na ša nje, već da ono pred sta vlja kri mi nal kao i sva ki dru gi ob lik na si lja. Ovo je po seb-no va žno ako se ima na umu po da tak da čak 89.5% Rom ki nja na si lje ko je se de ša va iz van po ro dič nog okru že nja sma tra kri mi na lom.

Ma te ri jal no sta nje is pi ta ni ca ta ko đe zna čaj no uti če na stav o to me da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal.

Ta be la 7. Od nos ma te ri jal nog sta nja i sta va da li je na si lje u po ro di ci kri mi nal

Materijalno stanje

Da li je nasilje u porodici kriminalUkupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Sve gore i gore 42 73.7 % 15 26.3 % 57 100 %

Stabilno loše 43 84.3 % 8 15.7 % 51 100 %

Malo dobro, malo loše 185 87.7 % 26 12.3 % 211 100 %

Bilo je jedno vreme loše, ali je onda počelo da biva sve bolje

41 100 % 0 0 % 41 100 %

Bilo je dobro, pa je sada loše 54 77.1 % 16 22.9 % 70 100 %

Dobro je sve vreme 70 90.9 % 7 9.1 % 77 100 %

Sve vreme je srednje 9 100 % 0 0 % 9 100 %

Ukupno 444 86 % 72 14 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 22.097, df = 6, p = 0.001

Kao što se vi di u ta be li br. 7, ni vo sve sti o to me da je na si lje u po ro di ci kri mi-nal naj ni ži je kod že na či ja se ina če lo ša ma te ri jal na si tu a ci ja per ma nent no po gor ša-va la (73.7%), kao i kod že na či je je ma te ri jal no sta nje bi lo do bro a on da je po sta lo lo še (77.1%). S dru ge stra ne, sta bil nost ma te ri jal nog sta nja (ma kar ono bi lo i kon stant no lo-še, ali bez osci la ci ja), kao i nje go vo po bolj ša nje uti ču na po ve ća nje ni voa sve sno sti že na o to me da na si lje u po ro di ci je ste kri mi nal. Ovi po da ci se či ne ve o ma zna čaj nim ako ima mo na umu da upra vo ne sta bil no ma te ri jal no sta nje zna čaj no uti če na po ja vu svih vi do va na si lja, te da su upra vo že ne ko je ne sma tra ju da je na si lje u po ro di ci kri mi nal te ko je su i naj vi še iz lo že ne ovom vi du na si lja. Na si lje u po ro di ci ta ko po sta je deo nji ho vog sva ko dnev nog ži vo ta, one se mi re s njim u ne mo guć no sti da zbog eko nom ske ne mo ći i ne sa mo stal no sti tra že iz laz iz ta kve si tu a ci je. Osim to ga, u ta kvim okol no sti ma eko nom-ski pro ble mi ce le po ro di ce po sta ju do mi nan tni, pa u na sto ja nju da se oni re še, že ne za ne ma ru ju na si lje ko je tr pe, to le ri šu ga i ne do ži vlja va ju kao kri mi nal.

Ka da upo re di mo od go vo re is pi ta ni ca ko je su bi le ili su još uvek žr tve na si lja u po ro-di ci u po gle du per ci pi ra nja sop stve ne vik ti mi za ci je kao kri mi na la i per ci pi ra nja na si lja ko je se de ša va u ne koj dru goj po ro di ci, uoča va se da 97.6% že na ko je per ci pi ra ju sop stve nu vik ti mi za ci ju kao kri mi nal sma tra ju da je kri mi nal i na si lje ko je se de ša va u ne koj dru goj po-ro di ci. Dru gim re či ma, per cep ci ja na si lja u sop stve noj po ro di ci kao kri mi na li te ta zna čaj no uti če na per ci pi ra nje na si lja u po ro di ci kao kri mi nal nog po na ša nja u dru gim po ro di ca ma.

Da bi se uoči lo na ko ji na čin že ne per ci pi ra ju na si lje u po ro di ci, od no sno, da li po-sto je raz li ke u po gle du per ci pi ra nja na si lja u po ro di ci, s jed ne, i na si lja van po ro dič nog okru že nja, s dru ge stra ne, is pi ta ni ce smo pi ta li i to da li je kri mi nal ka da mla dić u pri pi-tom sta nju sret ne po zna ni ka na uli ci i iz u da ra ga.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 109

Ta be la 8. Pa ra lel ni pri kaz mi šlje nja is pi ta ni ca o na si lju u po ro di ci i na uli ci

Stav o tome da li je porodično nasilje

kriminalBroj Procenat

Stav o tome da li je nasilje na ulici

kriminalBroj Procenat

Jeste 444 86 % Jeste 491 95.2 %

Nije 72 14 % Nije 25 4.8 %

Ukupno 516 100 % Ukupno 516 100 %

Ta ko 491 (95.2%) is pi ta ni ca sma tra da na si lje ko je se de ša va van po ro dič nog okru-že nja je ste kri mi nal, dok njih 25 (4.8%) ovaj vid na si lja ne do ži vlja va kao kri mi nal. Po da ci pri ka za ni u ta be li br. 8 go vo re da ne po sto ji zna čaj na raz li ka u po gle du per ci pi ra nja na si-lja u po ro di ci i van nje kao vi da kri mi na li te ta. Pa ipak, uoča va se da ne što ve ći pro ce nat is pi ta ni ca sma tra da je kri mi nal na si lje ko je se de ša va na uli ci, van po ro dič nog okru že-nja, u od no su na pro ce nat onih ko je na si lje u po ro di ci do ži vlja va ju kao kri mi nal.

Per­cep­ci­ja­sop­stve­ne­vik­ti­mi­za­ci­je­kao­na­si­lja­u­po­ro­di­ci

Ana li zom sa gle da va nja sop stve ne vik ti mi za ci je kao kri mi na la za pa ža se da do sta vi sok pro ce nat is pi ta ni ca (68%) sma tra da na si lje ko je tr pe u po ro di ci je ste kri mi nal. Me-đu tim, ka da ovaj po da tak upo re di mo s po dat kom da 84.5% že na žr ta va na si lja sma tra da je kri mi nal na si lje ko je se de ša va u ne koj dru goj po ro di ci, ipak mo že mo da za klju či mo da je žr tva ma lak še da sa gle da va ju vik ti mi za ci ju ko ja se de ša va ne ko me dru gom ne go svo je lič no is ku stvo kao kri mi nal.

Sa sta vom da je na si lje ko je je žr tva pre tr pe la kri mi nal zna čaj no su po ve za ni ka ko uz rast is pi ta ni ca, ta ko i te le sne po vre de ko je su pri li kom po sled njeg na sil nog in ci den ta ko ji sma tra ju kri mi na lom pre tr pe le.

Ta be la 9. Od nos sta ro sti is pi ta ni ca i sta va da li je na si lje pre ma nji ma bi lo kri mi nal

Starost

Da li je nasilje koje su pretrpele bilo kriminal Ukupno

Da NeBroj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

18-25 godina 14 50.0 % 14 50.0 % 28 100 %

26-32 godina 13 65.0 % 7 35.0 % 20 100 %

33-40 godina 26 83.9 % 5 16.1 % 31 100 %

41-48 godina 26 69.4 % 12 31.6 % 38 100 %

49-56 godina 27 77.1 % 8 22.9 % 35 100 %

57-65 godina 12 75.0 % 4 25.0 % 16 100 %

Preko 65 godina 5 38.5 % 8 61.5 % 13 100 %

Ukupno 123 68 % 58 32 % 181 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 14.750, df = 6, p = 0.022

Do ži vlja va nje sop stve ne vik ti mi za ci je kao kri mi na la naj vi še je iz ra že no kod is pi ta ni ca uz ra sta iz me đu 33 i 40 go di na. U ne što ma njem pro cen tu pri sut no je kod is pi ta ni ca u uz ra-snim ka te go ri ja ma od 49 do 56 go di na i od 57 do 65 go di na. Is pi ta ni ce u uz ra snoj ka te go ri ji od 41 do 48 go di na, u ko joj je fi zič ko i sek su al no na si lje naj pri sut ni je, ma nje su sprem ne da

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija110

zlo sta vlja nje ko jem su iz lo že ne po sma tra ju kao kri mi nal. Ovaj stav je naj ma nje pri su tan kod is pi ta ni ca ko je su sta ri je od 65 go di na, što je do ne kle i oče ki va no bu du ći da je pret po stav ka da su i u pri mar noj i se kun dar noj po ro di ci ži ve le (i da lje ži ve) po stro go pa tri jar hal nim prin-ci pi ma i da ni su upo zna te s pro me nje nim od no som dru štva pre ma na si lju ko je tr pe.

Per ci pi ra nje sop stve ne vik ti mi za ci je kao kri mi na la ta ko đe je zna čaj no po ve za no s te le snim po vre da ma ko je su is pi ta ni ca ma na ne te pri li kom po sled njeg na sil nog či na (Hi kva drat=5.253, df=1, p<0.05). Dru gim re či ma, na no še nje fi zič kih po vre da žr tvi zna čaj no uti če na nje nu per cep ci ju do ži vlje nog na si lja kao kri mi na la. Ta ko je 73.6% že na ko je su bi le po vre đe ne pri li kom po sled njeg na sil nog do ga đa ja re klo da to što su pre ži ve le pred-sta vlja kri mi nal, dok 26.4% njih ovaj do ga đaj ni je oka rak te ri sa lo kao kri mi nal.

Re zul ta ti ne po ka zu ju zna čaj nu po ve za nost iz me đu ti pa na se lja u kom is pi ta ni ce ži ve i nji ho vog sta va o to me da li je na si lje ko je su pre tr pe le kri mi nal. Na i me, go to vo pod jed nak pro ce nat is pi ta ni ca ko je ži ve na se lu (70%) i u gra du (66.9%) sa gle da va sop-stve nu vik ti mi za ci ju kao kri mi nal.

Oce­na­per­cep­ci­je­na­si­lja­u­po­ro­di­ci­kao­kri­mi­na­la

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju vi sok ni vo pre po zna va nja na si lja u po ro di ci kao vi da kri mi na li te ta. Pri to me, ipak se či ni da što se ide da lje od na sil-nog či na, ko ji je že na pre tr pe la, to je lak še po sma tra ti na si lje kao ne što što ni je do zvo lje-no, kao kri mi nal, to jest kao po na ša nje ko je tre ba da bu de na ne ki na čin sank ci o ni sa no. Dru gim re či ma, že na ma je naj te že da sop stve nu vik ti mi za ci ju do ži ve i ver ba li zu ju kao ne do zvo lje no, kri mi nal no po na ša nje, dok naj lak še pre po zna ju na si lje na uli ci kao vid kri mi na li te ta. To go vo ri o po tre bi po di za nja sve sti že na o to me da je na si lje, bez ob zi ra na to gde se de ša va, ipak na si lje, da je to ka žnji vo po na ša nje i da ne mo že i ne sme da se to le ri še. To se či ni po seb no va žnim ako se ima na umu či nje ni ca da upra vo že ne ko je su naj u gro že ni je na si ljem u po ro di ci to isto na si lje ne do ži va lja va ju kao kri mi nal. To se sva ka ko re flek tu je na nji ho vo (ne)tra že nje iz la za iz na sil nog okru že nja. Dru gim re či ma, ne per ci pi ra nje na si lja ko je tr pe kao na si lja, po red dru gih okol no sti, si gur no ogra ni ča va že ne u po gle du do no še nja od lu ke da na pu ste na sil ni ka, da na si lje pri ja ve, po tra že po-moć dr žav nih in sti tu ci ja ili ne vla di nih or ga ni za ci ja i slič no.

Upo zna tost že na sa za kon skom re gu la ti vom o na si lju u po ro di ci

Do po da ta ka o upo zna to sti že na s po sto je ćom za kon skom re gu la ti vom i dru gim mo guć no sti ma u po gle du re a go va nja u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci do šlo se ana li zom od go vo ra na pi ta nja da li je is pi ta ni ca ma po zna to da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo u na šoj ze mlji, da li zna ju da kod nas po sto je me re za šti te od na si lja u po ro di ci i da li su upo zna te s tim da mo gu da pri ja ve na si lje ko je se de ša va iz van nji ho vog po ro dič nog do ma. Ta pi-ta nja smo po sta vi li svim is pi ta ni ca ma, ne za vi sno od to ga da li su žr tve na si lja ili ne.

Upo­zna­tost­sa­či­nje­ni­com­da­je­na­si­lje­u­po­ro­di­ci­ka­žnji­vo

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da je 62% is pi ta ni ca upo-zna to s tim da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo u na šoj ze mlji, to jest da pred sta vlja kri vič no de lo. Pri to me se uoča va da zna čaj no ve ći broj is pi ta ni ca iz gra da (67%) zna da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo u na šoj ze mlji, dok za ovu či nje ni cu zna tek ne što vi še od po lo vi ne is pi ta ni ca iz se o ske sre di ne (51.5%).

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 111

Po sma tra no pre ma me stu bo rav ka, pri me ću je se po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka me đu is pi ta ni ca ma iz raz li či tih okru ga. S či nje ni com da je na si lje u po ro di ci ka-žnji vo naj u po zna ti je su is pi ta ni ce iz Som bo ra (82.3%), dok naj sla bi ju in for mi sa nost po-ka zu ju is pi ta ni ce iz Su bo ti ce (42.9%) i No vog Sa da (57.4%).

Na upo zna tost že na s tim da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo u na šoj ze mlji zna čaj no uti ču i sta rost i obra zov ni ni vo is pi ta ni ca.

Ta be la 10. Od nos sta ro sti is pi ta ni ca i zna nja is pi ta ni ce o to me da li je na si lje u po ro di ci ka žnji vo

Starost

Da li je ispitanicama poznato da je nasilje u porodici kažnjivo u našoj zemlji

Da Ne Nisam sigurna Ukupno

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

18-25 godina

36 61 % 7 11.9 % 16 27.1 % 59 100 %

26-32 godina

55 71.4 % 10 13 % 12 15.6 % 77 100 %

33-40 godina

71 67 % 16 15.1 % 19 17.9 % 106 100 %

41-48 godina

51 58 % 20 22.7 % 17 19.3 % 88 100 %

49-56 godina

61 67 % 18 19.8 % 12 13.2 % 91 100 %

57-65 godina

25 54.3 % 13 28.3 % 8 17.4 % 46 100 %

Preko 65 godina

21 42.9 % 14 28.6 % 14 28.6 % 49 100 %

Ukupno 320 62 % 98 19 % 98 19 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 21.119, df = 12, p = 0.049

Kao što se vi di u ta be li br. 10, že ne sta ro sti od 26 do 32 go di ne po ka zu ju naj vi ši ni vo upo zna to sti s tim da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo u na šoj ze mlji. U ne što ma njem pro cen tu su sa ovom či nje ni com upo zna te že ne sta ro sti iz me đu 33 i 40 go di na i iz me đu 49 i 56 go di na, dok, či ni se sa svim oče ki va no, naj ma nju upo zna tost s tim da je po ro dič-no na si lje ka žnji vo po ka zu ju sta ri je že ne, od no sno že ne sta ri je od 65 go di na. Me đu tim, ako ima mo u vi du po da tak da su že ne ko je pri pa da ju sta ro snoj ka te go ri ji iz me đu 41 i 48 go di na naj u gro že ni je fi zič kim i sek su al nim na si ljem u po ro di ci, a da tek ne što vi še od po lo vi ne njih zna da je kod nas na si lje u po ro di ci ka žnji vo, on da to upu ću je na za klju čak da je po treb no da le ko vi še pa žnje po sve ti ti in for mi sa nju že na sred njih go di na o to me da je na si lje u po ro di ci kri vič no de lo. To bi, ma kar de lom, mo glo da do pri ne se i nji ho vom sa gle da va nju sop stve ne vik ti mi za ci je kao ne do zvo lje nog po na ša nja, to jest kri mi na la, i po mog ne im u do no še nju od lu ke o to me da na si lje pri ja ve i/ili po tra že po moć dr žav nih in sti tu ci ja ili ne vla di nih or ga ni za ci ja i iza đu iz za ča ra nog kru ga na si lja.

S dru ge stra ne, što je obra zov ni ni vo is pi ta ni ca vi ši, ve ća je nji ho va upo zna tost sa za kon skom re gu la ti vom u po gle du ka žnji vo sti na si lja u po ro di ci. Me đu tim, in te re san tan je po da tak da u ne što ve ćem pro cen tu že ne ko je su bez ika kvog for mal nog obra zo va-nja (35.3%) po ka zu ju bo lju upo zna tost sa ovom či nje ni com u po re đe nju sa že na ma ko je ima ju ne za vr še nu osnov nu ško lu (29.2%). Ta ko đe je va žno is ta ći da su u ne što ve ćem pro cen tu sa za kon skom re gu la ti vom upo zna te že ne sa sred njom (65.1%) u od no su na one s vi šom ili vi so kom struč nom spre mom (63.7%).

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija112

Naj zad, uko li ko se upo re di upo zna tost sa za kon skom re gu la ti vom že na ko je su bi le žr tve na si lja u po ro di ci i onih ko je ni su, iako se ne be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna-čaj ne raz li ke, ipak se uoča va da u ve ćem pro cen tu upo zna tost s tim da je na si lje u po ro-di ci ka žnji vo po ka zu ju že ne ko je su pre tr pe le ili još uvek tr pe na si lje u svom po ro dič nom okru že nju (66.3%), u od no su na one ko je ni su vik ti mi zi ra ne ovim vi dom na si lja (59.7%).

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da je in for mi sa nost is pi ta ni ca o za kon skoj re gu la ti-vi ko ja se od no si na na si lje u po ro di ci na pri lič no vi so kom ni vou ka da je reč o kri vič nom de lu na si lja u po ro di ci. Ipak, ako se po da tak da je oko 60% is pi ta ni ca ima lo sa zna nja da je na si lje u po ro di ci kri vič no de lo do ve de u ve zu s po dat kom da čak 86% pre po zna je na si lje u po ro di ci kao kri mi nal, čak i pro ce nat is pi ta ni ca upo zna tih sa za kon skom re gu-la ti vom mo že se sma tra ti ne do volj nim.

Ima ju ći to u vi du, do la zi se do za ključ ka da po sto ji po tre ba bo ljeg in for mi sa nja že na i po di za nja sve sti o to me da je na si lje u po ro di ci pred vi đe no po zi tiv nim kri vič nim za ko no dav stvom kao po seb no kri vič no de lo. Ne in for mi sa nost o to me da na si lje u po-ro di ci pred sta vlja kri vič no de lo ta ko đe mo že da uti če na to da se na si lje ko je že ne tr pe ne do ži vlja va kao po na ša nje ko je je ozbilj no i ko je zah te va in ter ven ci ju dr žav nih or ga na, od no sno, uti če na (ne)opre de lji va nje že na da na si lje pri ja ve po li ci ji ili po tra že po moć dru gih in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja.

Upo­zna­tost­s­me­ra­ma­za­šti­te­od­na­si­lja­u­po­ro­di­ci

U ve zi sa za šti tom od na si lja u po ro di ci, is pi ta ni ce smo pi ta li i to da li im je po zna-to da kod nas po sto je me re za šti te od na si lja u po ro di ci. S me ra ma za šti te od na si lja u po ro di ci upo zna to je 313 is pi ta ni ca (60.7%). U go to vo istom pro cen tu su s po sto ja njem ovih me ra upo zna te že ne ko je su bi le ili su još uvek žr tve (fi zič kog i/ili sek su al nog) na si lja (61.9%) i one ko je ni su (60%).

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da su is pi ta ni ce iz gra da bo lje upo zna te s me ra ma za šti te od na si lja u po ro di ci. Na i me, 63.3% is pi ta ni ca iz gra da u od no su na 55.1% is pi ta ni ca iz se o skih sre di na zna za ne ke me re za šti te od na si lja u po-ro di ci. Ali, ni su pro na đe ne zna čaj ne raz li ke ka da se upo re di in for mi sa nost o po je di nim me ra ma u za vi sno sti od ti pa na se lja u ko ji ma is pi ta ni ce ži ve.

Ta be la 11. Od nos me sta bo rav ka i zna nja is pi ta ni ce o to me da li po sto je me re za šti te

Okrug

Da li znaju da postoje mere zaštite od nasilja u porodici kod nas Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Novi Sad i okolina 77 63.1 % 45 36.9 % 122 100 %

Subotica i okolina 45 64.3 % 25 35.7 % 70 100 %

Zrenjanin i okolina 45 54.9 % 37 45.1 % 82 100 %

Pančevo i okolina 14 20 % 56 80 % 70 100 %

Sombor i okolina 49 79 % 13 21 % 62 100 %Sremska Mitrovica i okolina

45 75 % 15 25 % 60 100 %

Kikinda i okolina 38 76 % 12 24 % 50 100 %

Ukupno 313 60.7 % 203 39.3 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 69.207, df = 6, p = 0.000

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 113

S dru ge stra ne, pak, uoča va se po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu me-sta bo rav ka i upo zna to sti is pi ta ni ca s po sto ja njem me ra za šti te. Ka ko se vi di u ta be li br. 11, naj vi ši ni vo upo zna to sti s po sto ja njem me ra za šti te po ka zu ju is pi ta ni ce iz Som bo ra (79%). U ne što ma njem pro cen tu za ove me re zna ju is pi ta ni ce iz Ki kin de (76%) i Srem ske Mi tro vi ce (75%), dok su naj sla bi je upo zna te is pi ta ni ce iz Pan če va – sve ga 20%. Taj po da-tak go vo ri o ne jed na kom po kla nja nju pa žnje in for mi sa nju jav no sti o me ra ma za šti te u raz li či tim de lo vi ma Voj vo di ne. To me si gur no do pri no si i ne jed na ka ras po re đe nost ne vla-di nih or ga ni za ci ja ko je or ga ni zu ju kam pa nje za po di za nje sve sti že na o po sto ja nju me ra za šti te ili na dru gi na čin in for mi šu že ne o nji ho vom po sto ja nju. Osim to ga, či nje ni ca da je ve li ki broj ak tiv no sti na pla nu pre ven ci je i su zbi ja nja na si lja u po ro di ci uči njen na pro-sto ru Som bo ra to kom pro te klih go di na, sva ka ko do pri no si bo ljoj in for mi sa no sti že na iz ovog gra da i nje go ve oko li ne s po sto ja njem me ra za šti te.

Naj zad, upo zna tost že na s po sto ja njem me ra za šti te je u zna čaj noj me ri po ve za na s nji ho vim uz ra stom i ste pe nom obra zo va nja.

Ta be la 12. Od nos sta ro sti is pi ta ni ca i zna nja is pi ta ni ce o to me da li po sto je me re za šti te

Starost

Da li znaju da postoje mere zaštite od nasilja u porodici kod nas Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

18-25 godina 33 55.9 % 26 44.1 % 59 100 %

26-32 godina 48 62.3 % 29 37.7 % 77 100 %

33-40 godina 75 70.8 % 31 29.2 % 106 100 %

41-48 godina 57 64.8 % 31 35.2 % 88 100 %

49-56 godina 59 64.8 % 32 35.2 % 91 100 %

57-65 godina 24 52.2 % 22 47.8 % 46 100 %

Preko 65 godina 17 34.7 % 32 65.3 % 49 100 %

Ukupno 313 60.7 % 203 39.3 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 21.691, df = 6, p = 0.001

Ka ko se vi di u ta be li br. 12, naj vi ši ni vo upo zna to sti s po sto ja njem me ra za šti te od na si lja u po ro di ci po ka zu ju is pi ta ni ce sta ro sti iz me đu 33 i 40 go di na. U ne što ma njem pro cen tu za me re za šti te zna ju že ne ko je pri pa da ju sta ro snim ka te go ri ja ma iz me đu 41 i 48 go di na i 49 i 56 go di na, dok su s me ra ma za šti te na jsla bi je upo zna te sta ri je že ne, to jest že ne s vi še od 65 go di na.

Ta be la 13. Od nos obra zo va nja is pi ta ni ca i zna nja is pi ta ni ce o to me da li po sto je me re za šti te

Obrazovni status

Da li znaju da postoje mere zaštite od nasilja u porodici kod nas Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Bez obrazovanja 1 5.9 % 16 94.1 % 17 100 %

Nezavršena osnovna škola 6 25 % 18 75 % 24 100 %

Osnovna škola 41 50 % 41 50 % 82 100 %

Srednja škola ili gimnazija 172 65.9 % 89 34.1 % 261 100 %

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija114

Obrazovni status

Da li znaju da postoje mere zaštite od nasilja u porodici kod nas Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Viša škola ili fakultet 86 69.4 % 38 30.6 % 124 100 %

Magistratura ili doktorat 7 87.5 % 1 12.5 % 8 100 %

Ukupno 313 60.7 % 203 39.3 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 47.416, df = 5, p = 0.000

U po gle du obra zo va nja, pri me ću je se da je, što je obra zov ni ni vo vi ši, ve ći i pro-ce nat že na ko je zna ju da u na šoj ze mlji po sto je me re za šti te od na si lja u po ro di ci. Taj po da tak se či ni sa svim lo gič nim, ali ipak go vo ri u pri log to me da je kam pa nje za po di za-nje sve sti že na o po sto je ćim za kon skim re še nji ma, a po seb no s mo guć no sti ma iz ri ca nja me ra za šti te, po treb no pri la go di ti ka te go ri ja ma že na ko je ne ma ju for mal no obra zo va-nje ili su ni žeg obra zov nog ni voa.

Is pi ta ni ce ko je su re kle da zna ju za po sto ja nje me ra za šti te od na si lja u po ro di ci, za mo li li smo da nam ka žu u če mu se te me re sa sto je. Me đu tim, ana li zom do bi je nih od-go vo ra za klju ču je se da je sa svim ma li broj is pi ta ni ca kao me re za šti te pre po znao me re ko je su uve de ne Po ro dič nim za ko nom Re pu bli ke Sr bi je iz 2005. go di ne. Na i me, sa mo 10.9% is pi ta ni ca je na ve lo da su upo zna te sa za štit nim me ra ma ko je su pred vi đe ne po zi-tiv nim po ro dič nim za ko no dav stvom. Pri to me, s me rom za bra ne pri la ska i ko mu ni ka ci je upo zna ta je 21 is pi ta ni ca ili 6.7%, a s me ra ma ise lja va nja na sil ni ka iz sta na i use lja va nja žr tve – 13 is pi ta ni ca ili 4.2%.

Me đu tim, za ni mlji vo je da je sko ro po lo vi na is pi ta ni ca (151 is pi ta ni ca ili 48.2%) od go vo ri la da je upo zna ta sa za štit nom me rom sme šta nja žr tve u si gur nu ku ću, ko ja kao ta kva ni je pred vi đe na Po ro dič nim za ko nom, iako ova kav ob lik za šti te od na si lja u po ro-di ci žr tva ma fak tič ki sto ji na ras po lo ga nju. Ta ko đe, je dan broj is pi ta ni ca (21 is pi ta ni ca ili 6.7%) na veo je i dru ge vr ste me ra, ko je su od zna ča ja za za šti tu žr ta va na si lja u po ro di ci, kao što su, na pri mer, za tvor ska ka zna, nov ča na ka zna, pri nud no le če nje, fi zič ka za šti ta. Dru gim re či ma, na vo de se ra zni vi do vi re pre siv nog de lo va nja, ali i me re ko je za cilj ima ju tret man i le če nje na sil ni ka. Pri to me, iako is pi ta ni ce ove me re per ci pi ra ju kao mo gu ći vid za šti te žr ta va, nji ho va pre vas hod na svr ha se ipak ne sa sto ji u to me. Naj zad, čak 107 is pi ta ni ca ili 34.2% od go vo ri lo je da je upo zna to s po sto ja njem me ra za šti te, ali ni je mo-glo tač no da de fi ni še te me re ili ih na ve de.

Ima ju ći sve to u vi du, do la zi se do za ključ ka da je in for mi sa nost že na o po sto ja-nju me ra za šti te ko je su pred vi đe ne po zi tiv nim po ro dič nim za ko no dav stvom Re pu bli ke Sr bi je još uvek na ni skom ni vou. Is pi ta ni ce su s mo guć no sti ma za šti te upo zna te vi še na ni vou op šteg, ap strakt nog sa zna nja ne go što zna ju ko je im kon kret ne me re sto je na ras po la ga nju. Va žan po da tak do ko ga se do šlo je ste da je vi sok pro ce nat is pi ta ni ca sme-šta nje u si gur nu ku ću pre po znao kao me ru za šti te. Po da ci do ko jih se do šlo ta ko đe po-ka zu ju da je po treb no vi še pa žnje po sve ti ti in for mi sa nju že na u se o skim sre di na ma, kao i u po je di nim okru zi ma, po put ju žno ba nat skog (s Pan če vom kao uprav nim cen trom), o mo guć no sti ma za šti te od na si lja u po ro di ci.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 115

Upo­zna­tost­is­pi­ta­ni­ca­s­mo­guć­no­sti­ma­pri­ja­vlji­va­nja­ na­si­lja­u­po­ro­di­ci

U ve zi sa upo zna to šću is pi ta ni ca s mo guć no sti ma u po gle du pri ja vlji va nja na si lja u po ro di ci, pi ta li smo ih da li im je po zna to da mo gu da pri ja ve na si lje u po ro di ci ko je se de ša va u kom ši lu ku. Ve ći na is pi ta ni ca, tač ni je njih 378, to jest 73.3%, ima sa zna nja da mo že da pri ja vi na si lje u po ro di ci iako se ono ni je de si lo u nji ho vom sop stve nom do mu, već u kom ši lu ku. Pri to me, ne be le ži se po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ca ko je su bi le ili su još uvek žr tve (fi zič kog i/ili sek su al nog) na si lja u po ro di ci i onih ko je ni su bi le vik ti mi zi ra ne ovim vi dom kri mi na li te ta. Ta ko je sa ovom mo guć no šću upo zna to 72.9% že na žr ta va na si lja u po ro di ci i 73.4% onih ko je ni su bi le vik ti mi zi ra ne fi zič kim i/ili sek su al nim na si ljem u po ro di ci.

Ta be la 14. Od nos me sta bo rav ka i zna nja o to me da li se mo že pri ja vi ti na si lje u kom ši lu ku

Okrug

Da li je ispitanicama poznato da mogu da prijave nasilje koje se dešava u

komšiluku Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Novi Sad i okolina 97 79.5 % 25 20.5 % 122 100 %

Subotica i okolina 46 65.7 % 24 34.3 % 70 100 %

Zrenjanin i okolina 66 80.5 % 16 19.5 % 82 100 %

Pančevo i okolina 27 38.6 % 43 61.4 % 70 100 %

Sombor i okolina 58 93.5 % 4 6.5 % 62 100 %

Sremska Mitrovica i okolina 42 70 % 18 30 % 60 100 %

Kikinda i okolina 42 84 % 8 16 % 50 100 %

Ukupno 378 73.3 % 138 26.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 65.941, df = 6, p = 0.000

Kao što se vi di iz ta be le br. 14, ovu in for ma ci ju naj ma nje po zna ju is pi ta ni ce iz Pan če va (38.6%), a naj bo lje is pi ta ni ce iz Som bo ra (93.5%), pa se ta ko be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu me sta bo rav ka i upo zna to sti is pi ta ni ce s tim da mo že da pri ja vi na si lje ko je se de ša va iz van nje nog do ma. Osim to ga, po da ci po ka zu ju zna čaj-nu ve zu iz me đu ti pa na se lja i upo zna to sti s tim da na si lje ko je se de ša va u kom ši lu ku mo že da se pri ja vi (Hi kva drat = 6.878, df = 1, p <0.01). Sa ovom mo guć no šću upo zna to je 76.8% že na iz gra do va i 65.9% že na sa se la.

Slič no kao i u slu ča ju upo zna to sti že na sa za kon skom re gu la ti vom, to jest sa či nje-ni com da je na si lje u po ro di ci ka žnji vo i da kod nas po sto je me re za šti te, i na upo zna tost že na s tim da mo gu da pri ja ve na si lje ko je se de ša va van nji ho vog do ma zna čaj no uti ču sta rost i ni vo obra zo va nja is pi ta ni ca.

Ta ko naj bo lju in for mi sa nost po ka zu ju is pi ta ni ce sta ro sti iz me đu 33 i 40 go di na (83%), po tom, is pi ta ni ce iz me đu 26 i 32 go di ne (76.6%) i 18 i 25 go di na (74.6%), a tek on da že ne sta ro sti od 49 do 56 go di na (72.5%) i od 41 do 48 go di na (70.5%). I u ovom slu ča ju, naj sla bi je su in fo r mi sa ne sta ri je že ne, to jest že ne s vi še od 65 go di na.

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija116

Ta be la 15. Od nos obra zo va nja is pi ta ni ca i zna nja o to me da li se mo že pri ja vi ti na si lje u kom ši lu ku

Obrazovni status

Da li je ispitanicama poznato da mogu da prijave nasilje koje se dešava u komšiluku Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Bez obrazovanja 5 29.4 % 12 70.6 % 17 100 %

Nezavršena osnovna škola 8 33.3 % 16 66.7 % 24 100 %

Osnovna škola 58 70.7 % 24 29.3 % 82 100 %

Srednja škola ili gimnazija 199 76.2 % 62 23.8 % 261 100 %

Viša škola ili fakultet 101 81.5 % 23 18.5 % 124 100 %

Magistratura ili doktorat 7 87.5 % 1 12.5 % 8 100 %

Ukupno 378 73.3 % 138 26.7 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 42.741, df = 5, p = 0.000

S dru ge stra ne, pak, ka ko se vi di u ta be li br. 15, naj sla bi ju upo zna tost s mo guć-no sti ma da se na si lje van po ro dič nog do ma mo že pri ja vi ti po ka zu ju že ne bez for mal nog obra zo va nja (29.4%), dok in for mi sa nost že na ra ste ka ko ra ste nji hov obra zov ni ni vo.

Iako je ne što vi še od dve tre ći ne is pi ta ni ca upo zna to s tim da mo gu da pri ja ve na si lje ko je se de ša va van nji ho vog po ro dič nog do ma, či ni se da to još uvek ni je na za-do vo lja va ju ćem ni vou, pa bi in for mi sa nju že na i o ovoj mo guć no sti tre ba lo po sve ti ti vi še pa žnje. Na taj na čin se ujed no de lu je i u prav cu raz bi ja nja pred ra su da o na si lju u po ro di-ci kao pri vat noj stva ri. Pri to me, slič no kao i u po gle du upo zna to sti že na sa za kon skom re gu la ti vom, po seb nu pa žnju tre ba lo bi obra ti ti na in for mi sa nje že na ko je ži ve u se o-skim sre di na ma, kao i u po je di nim okru zi ma, a po seb no u ju žno ba nat skom, s Pan če vom kao uprav nim cen trom.

Upo zna tost is pi ta ni ca s mo guć no sti ma pru ža nja po mo ći žr tva ma na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni

Is tra ži va njem smo na sto ja li da do đe mo i do po da ta ka o sve sti že na o po sto ja nju i ak tiv no sti ma slu žbi ko je mo gu da pru že po moć i po dr šku žr tva ma na si lja u po ro di ci. Ta pi ta nja smo po sta vi li svim is pi ta ni ca ma, ne za vi sno od to ga da li su žr tve na si lja ili ne.

Da bi se do šlo do po da ta ka o upo zna to sti is pi ta ni ca sa slu žba ma ko je mo gu da pru že po moć žr tva ma na si lja u po ro di ci, is pi ta ni ce smo pi ta li da li im je po zna to da li u nji ho vom me stu po sto je or ga ni za ci je ko ji ma mo gu da se obra te za po moć, da li zna ju da u Voj vo di ni po sto je ne vla di ne or ga ni za ci je ko je pru ža ju po moć žr tva ma na si lja u po ro di-ci, kao i da li zna ju da u Voj vo di ni po sto je si gu r ne ku će za žr tve na si lja u po ro di ci.

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da oko po lo vi ne is pi ta ni ca (262 ili 50.8%) zna da po sto je or ga ni za ci je i in sti tu ci je ko je pru ža ju po moć žr tva ma na si lja u me stu u ko me one ži ve. Iako ne zna čaj no, ipak ne što ve ću in for mi sa nost o po sto ja nju or ga ni za ci ja i in sti tu ci ja ko ji ma žr tve mo gu da se obra te za po moć po ka zu ju že ne ko je su bi le vik ti mi zi ra ne fi zič kim i/ili sek su al nim na si ljem (54.7%) ne go že ne ko je ni su bi le žr-tve po ro dič nog na si lja (48.7%). To, s jed ne stra ne, go vo ri u pri log ak ti vi te ta že na ko je su pre ži ve le ili još uvek tr pe na si lje, ko je na sto je da se ipak in for mi šu o to me ko me mo gu da se obra te za po moć, čak i ako od tih slu žbi po moć ni ka da ne za tra že. S dru ge stra ne, in fo r mi sa nost tek ne što vi še od po lo vi ne žr ta va na si lja u po ro di ci o to me od ko ga mo gu

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 117

da za tra že po moć ipak je ve o ma ni ska. To si gur no pred sta vlja još jed nu od pre pre ka da u slu ča ju na si lja žr tve za tra že po moć ne ke dr žav ne slu žbe ili ne vla di ne or ga ni za ci je.

Uz to, ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, po sto ji sta ti stič ki zna čaj na ve za iz me đu ni voa obra zo va nja i upo zna to sti is pi ta ni ca s po sto ja njem slu žbi ko je mo gu da pru že po moć žr tva ma (Hi kva drat = 24.365, df = 5, p<0.01). Naj sla bi ju in-for mi sa nost po ka zu ju is pi ta ni ce bez for mal nog obra zo va nja (17.6%), a naj vi šu one ko je ima ju ma gi stra tu ru ili dok to rat (87.5%).

O po sto ja nju or ga ni za ci ja ko ji ma mo gu da se obra te za po moć u svom me stu naj-bo lje su upo zna te is pi ta ni ce iz Su bo ti ce (67.1%), a naj sla bi je is pi ta ni ce iz Ki kin de (18%).

Ta be la 16. In for mi sa nost o or ga ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma ko je pru ža ju po moć žr tva ma po ro dič nog na si lja

Organizacija/institucija za koju znaju Broj

Centar za socijalni rad 140

Nevladine organizacije koje pružaju neposrednu pomoć žrtvama 134

Policija 40

Druge državne službe 10

Ženske nevladine organizacije koje ne pružaju neposrednu pomoć žrtvama 10

Druge nevladine organizacije 4

Medicinske ustanove 3

Humanitarne organizacije 2

Znam da postoji neka organizacija, ali ne znam kako se tačno zove 28

Kao što se iz ta be le br. 16 mo že vi de ti, naj ve ći broj is pi ta ni ca pre po zna je cen tre za so ci jal ni rad kao slu žbe ko ji ma mo gu da se obra te za po moć, a po tom ne vla di ne or-ga ni za ci je ko je pru ža ju ne po sred nu po moć žr tva ma, kao što su si gur ne ku će i SOS te le-fo ni. Ta ko đe, je dan broj is pi ta ni ca vi di po li ci ju kao slu žbu ko ja mo že da im pru ži po moć u slu ča ju na si lja u po ro di ci.

Me đu tim, uko li ko ove po dat ke do ve de mo u ve zu s po da ci ma o obra ća nju žr ta va na si lja u po ro di ci ovim slu žba ma, mo že mo da za klju či mo da je in for mi sa nost že na o na-ve de nim slu žba ma vi še na ni vou ap strakt nog pre po zna va nja. Na i me, u po re đe nju s bro-jem is pi ta ni ca ko je su pre po zna le na ve de ne slu žbe kao one ko je mo gu da pru že po moć žr tva ma, broj že na ko je su im se obra ti le za po moć na kon pre ži vlje nog na si lja da le ko je ni ži. Uz to, iako se u od no su na po li ci ju, da le ko če šće kao slu žbe ko je pru ža ju po moć žr-tva ma pre po zna ju cen tri za so ci jal ni rad i ne vla di ne or ga ni za ci je, po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da se žr tve ipak če šće opre de lju ju da na si lje pri ja ve po li ci ji, ne go da se obra te za po moć cen tru za so ci jal ni rad ili ne koj ne vla di noj or ga ni za ci ji.

Po sto ji zna čaj na raz li ka iz me đu is pi ta ni ca iz gra da i sa se la u po gle du nji ho ve in-for mi sa no sti o slu žba ma (dr žav nim or ga ni ma, in sti tu ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja-ma) u me stu nji ho vog bo rav ka ko ji ma se mo gu obra ti ti za po moć u slu ča ju po ro dič nog na si lja. Na i me, ve ći broj is pi ta ni ca iz gra da (58.2%) in for mi san je da po sto je ova kve or-ga ni za ci je. Pri to me se, na pri mer, ne uoča va po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke me-đu is pi ta ni ca ma iz se la i gra da u po gle du in for mi sa no sti o mo guć no sti obra ća nja cen tru za so ci jal ni rad u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci. Sa dru ge stra ne, ve ći pro ce nat is pi ta ni ca sa se la u od no su na one iz gra da na veo je po li ci ju i dru ge dr žav ne or ga ne kao slu žbe ko je mo gu bi ti od po mo ći u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci. Raz log za to bi mo gao da se na đe u ne što sla bi joj in for mi sa no sti že na sa se la o po sto ja nju dru gih, pre sve ga, ne vla di nih

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija118

or ga ni za ci ja ko je pru ža ju po moć žr tva ma, kao i či nje ni ci da su ne vla di ne or ga ni za ci je ma hom kon cen tri sa ne u grad skim sre di na ma, pa ni su do volj no do stup ne že na ma sa se-la, te ih one i ne pre po zna ju kao slu žbe ko ji ma žr tve mo gu da se obra te za po moć.

U po gle du in for mi sa no sti is pi ta ni ca o po sto ja nju ne vla di nih or ga ni za ci ja na pro-sto ru Voj vo di ne, ko ji ma mo gu da se obra te za po moć, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da pre ko po lo vi ne is pi ta ni ca, to jest njih 323 (62.6%) zna da ta kve or ga ni za ci je po sto je. Pri to me, iako se ne be le ži po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu vik ti mi za ci je na si ljem u po ro di ci i in for mi sa no sti o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je pru ža ju po moć žr tva ma, ipak se uoča va ne što bo lja in for mi sa nost žr ta va na si lja u po ro di ci (65.7%) u po re đe nju sa že na-ma ko je ni su ima le is ku stvo vik ti mi za ci je na si ljem u po ro di ci (60.9%).

Ta ko đe se ne uoča va sta ti stič ki zna čaj na raz li ka u po gle du in for mi sa no sti že na o ne-vla di nim or ga ni za ci ja ma po sma tra no pre ma ti pu na se lja u ko me ži ve, iako se pri me ću je da su ne što bo lje in for mi sa ne že ne u grad skim (65.6%) ne go u se o skim sre di na ma (56.3%).

Ta be la 17. In for mi sa nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma u Voj vo di ni u za vi sno sti od me sta bo rav ka

Okrug

Da li znaju za NVO koje pomažu žrtvama nasilja Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Novi Sad i okolina 79 64.8 % 43 35.2 % 122 100 %

Subotica i okolina 44 62.9 % 26 37.1 % 70 100 %

Zrenjanin i okolina 51 62.2 % 31 37.8 % 82 100 %

Pančevo i okolina 32 45.7 % 38 54.3 % 70 100 %

Sombor i okolina 50 80.6 % 12 19.4 % 62 100 %

Sremska Mitrovica i okolina 32 53.3 % 28 46.7 % 60 100 %

Kikinda i okolina 35 70 % 15 30 % 50 100 %

Ukupno 323 62.6 % 193 37.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 20.767, df = 6, p = 0.002

Po sma tra no, pak, pre ma me sti ma u ko ji ma su vo đe ni in ter vjui, pri me ću je se da je naj ve ći pro ce nat is pi ta ni ca iz Som bo ra (80.6%) upo znat s po sto ja njem ne vla di nih or ga-ni za ci ja ko je pru ža ju po moć žr tva ma na si lja u Voj vo di ni, dok su o nji ho vom po sto ja nju naj ma nje in for mi sa ne is pi ta ni ce iz Pan če va (45.7%). Sto ga se uoča va da po sto ji sta ti-stič ki zna čaj na raz li ka iz me đu is pi ta ni ca iz raz li či tih okru ga u po gle du in for mi sa no sti o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma (Hi kva drat = 20.767, df=6; p < 0.01).

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju da sta rost, obra zo va nje, na-ci o nal na pri pad nost i rad ni sta tus is pi ta ni ca ta ko đe zna čaj no uti ču na nji ho vu in for mi sa-nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je na pod ruč ju Voj vo di ne pru ža ju po moć žr tva ma po ro dič nog na si lja.

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 119

Ta be la 18. In for mi sa nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma u Voj vo di ni u za vi sno sti od sta ro sti

Starost

Da li znaju za NVO koje pomažu žrtvama nasilja Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

18-25 godina 45 76.3 % 14 23.7 % 59 100 %

26-32 godina 50 64.9 % 27 35.1 % 77 100 %

33-40 godina 69 65.1 % 37 34.9 % 106 100 %

41-48 godina 58 65.9 % 30 34.1 % 88 100 %

49-56 godina 60 65.9 % 31 34.1 % 91 100 %

57-65 godina 25 54.3 % 21 45.7 % 46 100 %

Preko 65 godina 16 32.7 % 33 67.3 % 49 100 %

Ukupno 323 62.6 % 193 37.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 26.121, df = 6, p = 0.000

Ta ko se s ob zi rom na sta rost is pi ta ni ca pri me ću je da su naj in for mi sa ni je že ne sta-ro sti iz me đu 18 i 25 go di na, po tom že ne sta ro sti iz me đu 41 i 48, od no sno iz me đu 49 i 56 go di na, dok naj ma nji ste pen in for mi sa no sti po ka zu ju že ne sta ri je od 65 go di na.

Po sma tra no pre ma obra zo va nju, uoča va se da što je ni vo obra zo va nja vi ši, po sto-ji i ve ća in for mi sa nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je po ma žu žr tva ma. Pri to me, naj-ve ći ste pen in for mi sa no sti be le ži se kod že na s ma gi stra tu rom ili dok to ra tom (100%), po tom, s vi šom ili vi so kom struč nom spre mom (75%), sred njom ško lom ili gim na zi jom (69%) i osnov nom ško lom (42.7%). Naj ni ži ste pen in for mi sa no sti uoča va se kod že na s ne za vr še nom osnov nom ško lom (12.5%), dok je 23.5% onih ko je su bez ika kvog for mal-nog obra zo va nja ipak in for mi san o slu žba ma ko ji m žr tve mo gu da se obra te za po moć i po dr šku.

Ovaj po da tak go vo ri o po tre bi ade kvat ni jeg osmi šlja va nja kam pa nja za po di za nje sve sti i in for mi sa nje že na o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je pru ža ju po moć žr tva ma na-si lja u po ro di ci, ka ko bi se te in for ma ci je na što ja sni ji i ra zu mlji vi ji na čin pri bli ži le že na-ma, po seb no onim bez obra zo va nja ili s ni žim ni vo om obra zo va nja.

Ta be la 19. In for mi sa nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma u Voj vo di ni u za vi sno sti od na ci o nal no sti

Nacionalnost

Da li znaju za NVO koje pomažu žrtvama nasilja Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Srpkinja 194 64 % 109 36 % 303 100 %

Romkinja 14 36.8 % 24 63.2 % 38 100 %

Mađarica 47 61.8 % 29 38.2 % 76 100 %

Hrvatica 35 81.4 % 8 18.6 % 43 100 %

Bunjevka 6 60 % 4 40 % 10 100 %

Ostalo 27 58.7 % 19 41.3 % 46 100 %

Ukupno 323 62.6 % 193 37.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 17.867, df = 5, p = 0.003

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija120

Ka ko se vi di iz ta be le br. 19, naj ve ći ste pen in for mi sa no sti po ka zu ju Hr va ti ce (81.4%), a naj ma nji že ne rom ske na ci o nal ne pri pad no sti (36.8%). S ob zi rom na rad-ni sta tus, uoča va se da naj vi še in for ma ci ja o po sto ja nju ne vla di nih or ga ni za ci ja ima-ju stu dent ki nje i uče ni ce (77.8%), po tom za po sle ne že ne (75.8%), a naj ma nji do ma ći ce (33.3%). Ta kva di stri bu ci ja se či ni sa svim lo gič nom ako se ovi po da ci do ve du u ve zu s po da ci ma o uti ca ju ni voa obra zo va nja na in fo r mi sa nost že na o po sto ja nju ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je pru ža ju po moć žr tva ma na si lja u po ro di ci.

Ta be la 20. In for mi sa nost o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma u Voj vo di ni u za vi sno sti od rad nog sta tu sa

Radni status

Da li znaju za NVO koje pomažu žrtvama nasilja Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Zaposlena 194 75.8 % 62 24.2 % 256 100 %

Nezaposlena, tražim posao 45 54.2 % 38 45.8 % 83 100 %

Na prinudnom odmoru, stečajna radnica

6 42.9 % 8 57.1 % 14 100 %

Domaćica 20 33.3 % 40 66.7 % 60 100 %

Penzionerka 37 48.7 % 39 51.3 % 76 100 %

Studentkinja ili učenica 21 77.8 % 6 22.2 % 27 100 %

Ukupno 323 62.6 % 193 37.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 54.712, df = 5, p = 0.000

Od 323 is pi ta ni ce ko je zna ju da po sto je ne vla di ne or ga ni za ci je ko je na pod ruč ju Voj vo di ne pru ža ju po moć žr tva ma, njih 258 (79.9%) sma tra da je nji hov rad ko ri stan, a sa mo 21 (6.5%) sma tra da ih ima do volj no. Od 258 že na ko je sma tra ju da je rad ne vla di-nih or ga ni za ci ja ko ri stan, njih 169 (65.5%) ni su is ku si le fi zič ko i sek su al no na si lje u po ro-di ci, dok 89 (34.5%) že na je su bi le ili su još uvek žr tve na si lja. Iako se ne be le ži sta ti stič-ki zna čaj na ve za iz me đu is ku stva vik ti mi za ci je i sta va da je rad ne vla di nih or ga ni za ci ja ko ri stan, ipak je va žno uka za ti na to da ma nji pro ce nat že na ko je su pre ži ve le na si lje u po ro di ci (74.8%) sma tra da je rad ovih slu žbi ko ri stan u po re đe nju sa že na ma ko je ni su bi le vik ti mi zi ra ne (82.8%). To mo že da uti če na (ne)opre de lji va nje že na da po tra že po-moć ovih slu žbi, a ti me, ka ko po ka zu je ovo is tra ži va nje, i na ve o ma ma li broj obra ća nja žr ta va ne vla di nim or ga ni za ci ja ma na kon pre ži vlje nog na si lja.

Ta ko đe se ne uoča va zna čaj na raz li ka me đu že na ma iz gra da i sa se la u po gle du pro ce ne ko ri sno sti ovih or ga ni za ci ja i oce ne da li ih ima do volj no. Na i me, sa mo 7.4% is pi ta ni ca iz gra da i 4.3% sa se la sma tra da ima do volj no ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je pru ža ju po dr šku žr tva ma na si lja u po ro di ci.

Naj zad, ka da su is pi ta ni ce di rekt no upi ta ne da li zna ju da na te ri to ri ji Voj vo di ne po-sto je si gur ne ku će za žr tve po ro dič nog na si lja, njih 318 (61.6%) da lo je po tvr dan od go vor. Za po sto ja nje si gur nih ku ća zna 64.1% že na ko je su bi le ili su još uvek žr tve (fi zič kog i/ili sek su-al nog) na si lja u po ro di ci, kao i 60.3% že na ko je ni su is ku si le ovu vr stu vik ti mi za ci je.

Po da ci po ka zu ju po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu obra zov nog ni voa is pi ta ni ca i nji ho ve in fo r mi sa no sti o po sto ja nju su gur nih ku ća u Voj vo di ni. Ka ko se vi di u ta be li br. 21, što je ni vo obra zo va nja vi ši, ve ća je i in for mi sa nost is pi ta ni ca o po sto ja nju si gur nih ku ća. Pri to me se za pa ža ve o ma ni zak ni vo in for mi sa no sti že na bez for mal nog obra zo va nja – sve ga 5.9%, kao i že na s ne za vr še nom osnov nom ško lom – 16.7%, pa bi

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 121

tre ba lo ra di ti na osmi šlja va nju na či na na ko ji bi ove že ne bi lo mo gu će upo zna ti s po sto-ja njem si gur nih ku ća.

Ta be la 21. Od nos obra zo va nja is pi ta ni ca i in for mi sa no sti is pi ta ni ca o po sto ja nju si gur nih ku ća

Obrazovni status

Da li znaju za sigurne kuće za žrtve nasilja u Vojvodini Ukupno

Da Ne

Broj Procenat Broj Procenat Broj Procenat

Bez obrazovanja 1 5.9 % 16 94.1 % 17 100 %

Nezavršena osnovna škola 4 16.7 % 20 83.3 % 24 100 %

Osnovna škola 42 51.2 % 40 48.8 % 82 100 %

Srednja škola ili gimnazija 168 64.4 % 93 35.6 % 261 100 %

Viša škola ili fakultet 96 77.4 % 28 22.6 % 124 100 %

Magistratura ili doktorat 7 87.5 % 1 12.5 % 8 100 %

Ukupno 318 61.6 % 198 38.4 % 516 100 %

Pir so nov Hi kva drat = 62.781, df = 5, p = 0.000

Is pi ta ni ce iz Som bo ra su naj bo lje upo zna te s po sto ja njem si gur nih ku ća (82.3%), dok su is pi ta ni ce iz Ki kin de po ka za le naj ma nju in for mi sa nost (48%). Iako se ni u ovom slu ča ju ne uoča va po sto ja nje sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u po gle du ti pa na se lja, ipak se uoča va od re đe na raz li ka me đu is pi ta ni ca ma iz grad ske i se o ske sre di ne u po gle du in for-mi sa no sti o po sto ja nju si gur nih ku ća. Na i me, ve ći pro ce nat is pi ta ni ca iz gra da (65%) u od no su na one sa se la (54.5%) zna za po sto ja nje si gur nih ku ća u Voj vo di ni.

Ima ju ći u vi du ove po dat ke, do la zi se do za ključ ka da su na še is pi ta ni ce u zna čaj-nom pro cen tu in for mi sa ne o po sto ja nju ne vla di nih or ga ni za ci ja, kao i da je vi sok pro-ce nat onih ko je sma tra ju da je nji hov rad ko ri stan. Me đu tim, na dru goj stra ni, ret ke su is pi ta ni ce ko je sma tra ju da u Voj vo di ni ima do volj no ne vla di nih or ga ni za ci ja s ob zi rom na po tre be žr ta va. U skla du s tim je i ma li broj obra ća nja is pi ta ni ca ovim slu žba ma za po moć.

Ta ko đe, ve li ki broj is pi ta ni ca je in for mi san o po sto ja nju si gur nih ku ća što je zna-čaj no ako se ima na umu po da tak da u Voj vo di ni po sto je sa mo dve si gur ne ku ći ko je funk ci o ni šu kao or ga ni za ci o ne je di ni ce cen ta ra za so ci jal ni rad. To ujed no upu ću je i na po tre bu bo ljeg in for mi sa nja že na o mo guć no sti ma u po gle du do bi ja nja po mo ći od dr-žav nih in sti tu ci ja, pre sve ga cen ta ra za so ci jal ni rad, ako se, ka ko je ra ni je na ve de no, ima na umu de lo krug nji ho vog ra da.

Mi šlje nje is pi ta ni ca o mo gu ćim ob li ci ma re a go va nja dr ža ve u slu ča ju po ro dič nog na si lja

Ovim is tra ži va njem smo na sto ja li da do đe mo i do po da ta kao to me da li bi i šta, pre ma mi šlje nju na ših is pi ta ni ca, dr ža va tre ba lo da pre du zme u slu ča je vi ma na si lja u po ro di ci. Do ovih po da ta ka se do šlo ana li zom od go vo ra na pi ta nje da li dr ža va tre ba da pre du zme ne što da bi se na si lje u po ro di ci za u sta vi lo, kao i ana li zom ko men ta ra i su-ge sti ja ko je su is pi ta ni ce mo gle da iz ne su na kra ju in ter vjua u ve zi s mo gu ćim vi do vi ma de lo va nja dru štva i dr ža ve u prav cu su zbi ja nja tog vi da kri mi na li te ta.

Na pi ta nje da li dr ža va tre ba da pre du zme ne što ka ko bi se na si lje u po ro di ci za u-sta vi lo, ve ći na is pi ta ni ca, to jest njih 487 (94.4%), od go vo ri lo je po tvrd no.

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija122

Ta be la 22. Mi šlje nje is pi ta ni ca o me ra ma ko je dr ža va tre ba da pre du zme

Kakve mere država treba da preduzme Broj Procenat

Mere represije 276 56.7 %

Mere prevencije 61 12.5 %

Mere od značaja za pomoć i zaštitu žrtava 56 11.5 %

Nerepresivne mere vezane za popravljanje nasilnika 18 3.7 %

Pravljenje redovnih anketa o viktimizaciji 8 1.6 %

Ne znam tačno 68 14 %

Ukupno 487 100 %

Kao što se vi di iz ta be le br. 22, ve ći na is pi ta ni ca – njih 276 ili 56.7% – sma tra da bi dr ža va tre ba lo da pre du zme re pre siv ne me re u ci lju su zbi ja nja po ro dič nog na si lja. U ve zi s tim, is pi ta ni ce su na ve le po tre bu po o štra va nja za ko nom pred vi đe nih ka zni, iz ri ca-nje stro žih ka zni u prak si, efi ka sni je spro vo đe nje za ko na i za tva ra nje na sil ni ka, efi ka sno de lo va nje po li ci je, tj. da po li ci ja od mah re a gu je, da iz ve de na sil ni ka iz ku će i za šti ti žr tvu. S tim u ve zi jed na is pi ta ni ca je re kla: Mi slim da bi tre ba lo po o štri ti ka zne za na sil ni ke u po ro di ci, jer ova po ja va sve vi še uzi ma ma ha.

Dru gu gru pu me ra či ne me re pre ven ci je, ko je, pre ma mi šlje nju na ših is pi ta ni ca, uklju ču ju raz li či te vi do ve edu ka ci je sta nov ni štva, po seb no mla dih, i to uvo đe njem sa dr ža-ja u ve zi s na si ljem u po ro di ci u pro gra me re dov nog obra zo va nja (po čev od osnov ne ško le), kao i pro fe si o na la ca (po seb no po li ci je), o na si lju u po ro di ci i nje go vim po sle di ca ma. S tim u ve zi jed na is pi ta ni ca je re kla sle de će: Ni je do volj no po sto ja nje za ko na ko ji re gu li šu na si lje u po ro di ci. Tre ba ih pri me nji va ti, ali i ob u či ti lju de iz in sti tu ci ja da ih ade kvat no pri me nju ju. Dru ga is pi ta ni ca pred la že: Me đu tim, mi slim da ni je do volj no sa mo ka žnja va ti, već tre ba ura di ti ne što što je ve za no i za pra vlje nje uslo va za eli mi ni sa nje na si lja u po ro di ci.

Po red to ga, u me re pre ven ci je mo gu da se uvr ste i me re ko je su usme re ne na po di za nje sve sti že na o na si lju u po ro di ci, nji ho vo in for mi sa nje i osna ži va nje. Že ne tre ba osna ži va ti i osve šći va ti o pro ble mu na si lja u po ro di ci. U pri log to me go vo re re či že ne ko-ja tr pi na si lje, ali o nje mu ipak go vo ri: Ovo su do bre an ke te, sa mo se že ne bo je da pri ča ju. Tre ba to ga pu no. Ni su sve hra bre. Ja mi slim da sam ja bi la hra bra. Naj zad, po treb no je me nja ti svest že na o na si lju, jer ne ma ma log i ve li kog na si lja, na si lje je na si lje i ni je kri vi­ca že ne, ne go na sil ni ka. S tim u ve zi, ne ke is pi ta ni ce su ge ri šu i po tre bu po di za nja sve sti že na o to me da na si lje ko je im se do go di tre ba da pri ja ve.

Me đu me ra ma ko je su od zna ča ja za po moć i po dr šku žr tva ma, po seb no se is ti ču po tre ba ula ga nja u si gur ne ku će za žr tve, ko jih bi, pre ma mi šlje nju ne kih is pi ta ni ca, tre ba-lo da bu de u sva kom ve ćem me stu, pru ža nje bes plat ne po mo ći žr tva ma, po seb no prav ne po mo ći, ve će uklju či va nje dr ža ve u obez be đi va nje fi nan sij ske po mo ći, sme šta ja i slič no, kao i da slu žbe za po moć žr tva ma bu du do stup ni je žr tva ma, da sve žr tve zna ju za njih. S tim u ve zi jed na is pi ta ni ca, žr tva po ro dič nog na si lja iz Ki kin de, re kla je: Šte ta što u Ki kin di ne po sto ji vi še SOS te le fo na, jer bi to že na ma žr tva ma na si lja mno go zna či lo.

Pre ma mi šlje nju is pi ta ni ca, po treb no je in for mi sa ti že ne o to me ko me mo gu da se obra te za po moć uko li ko se de si da su vik ti mi zi ra ne na si ljem u po ro di ci. Jed na is pi ta ni ca ta ko ka že: Va žno je ogla ša va ti se i sva ka že na ko joj je po treb na po moć mo že da zna gde i ko me da se obra ti. Me dij ski pro pra ti ti vi še ovu pri ču. An ga žo va ti že ne sa ova kvim is ku­stvom, a ko je že le da ga iz ne su, uklju či ti ih u pro gra me edu ka ci je, za šti te, pre ven ci je...

Va žnim se či ni i pre po zna va nje po tre be pru ža nja po mo ći na sil ni ci ma. Dru gim re či ma, pre ma mi šlje nju jed nog bro ja is pi ta ni ca, na sil ni ke ne tre ba sa mo ka žnja va ti,

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 123

već na njih de lo va ti i dru gim, ne re pre siv nim me ra ma, to jest me ra ma ko je za cilj ima ju nji ho vo le če nje, pre va spi ta nje i re so ci ja li za ci ju. To sva ka ko pru ža osno ve za la ga nju za uvo đe nje po seb nih pro gra ma i tret ma na za na sil ni ke ka ko bi se ne re pre siv nim me ra ma de lo va lo u prav cu me nja nja nji ho ve sve sti i po na ša nja, a ti me mo žda uči nio ko rak vi še ka su zbi ja nju ovog vi da na si lja nad že na ma.

S tim u ve zi tre ba na ve sti i po da tak da 41.3% is pi ta ni ca sma tra da bi, ako bi se na sil ni ku uz ka znu iz re kle i me re oba ve znog le če nja al ko ho li ča ra i oba ve znog pod vr-ga va nja psi ho lo škom tret ma nu, kao i me ra za bra ne pri bli ža va nja žr tvi na kon iz la ska iz za tvo ra, to mo glo uti ca ti na na sil ni ka da pre sta ne s na si ljem. Na su prot to me, 20.2% njih sma tra da iz ri ca nje ta kvih me ra ne bi mo glo da po mog ne, ali čak 38.6% is pi ta ni ca ni je si gur no, što sva ka ko go vo ri u pri log po tre bi da se ra di na po di za nju sve sti že na o zna ča ju ovih i slič nih me ra ko je bi, uz re pre siv ne me re, mo gle da bu du zna čaj ne za za šti tu žr ta va od no ve vik ti mi za ci je.

Za klju čak

Re zul ta ti is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni po ka zu ju da je ovaj vid na si lja po li ci ji pri ja vljen u 23.2% slu ča je va. To je, sa svim oče ki va no, is pod sto pe pri ja vlji va nja dru gih kri vič nih de la5 i po tvr đu je po zna tu či nje ni cu da na si lje u po ro di ci ka rak te ri še vi-so ka tam na broj ka. S dru ge stra ne, pak, u po re đe nju sa sto pom pri ja vlji va nja ovog vi da kri mi na li te ta u dru gim ze mlja ma,6 kao i u po re đe nju s pret hod nim is tra ži va nji ma po-ro dič nog i part ner skog na si lja u Sr bi ji7, mo že se re ći da sto pa pri ja vlji va nja po ro dič nog na si lja u Voj vo di ni ipak ni je ta ko ma la. Dru gim re či ma, že ne žr tve po ro dič nog na si lja u Voj vo di ni po ka zu ju ve ću sprem nost da pri ja ve na si lje u po ro di ci po li ci ji u po re đe nju sa dru gim ze mlja ma, ali i u po re đe nju sa sta njem u Sr bi ji s po čet ka ovog ve ka. To mo že da se ob ja sni zna čaj nim pro me na ma na pla nu pre po zna va nja na si lja u po ro di ci kao vi da kri mi na li te ta od stra ne dr ža ve, što je po seb no do šlo do iz ra ža ja sa uvo đe njem na si lja u po ro di ci kao po seb nog kri vič nog de la u kri vič no za ko no dav stvo Re pu bli ke Sr bi je 2002. go di ne. Osim to ga, vi dlji vo sti na si lja u po ro di ci, a ti me i ve ćoj sprem no sti že na da na si lje pri ja ve, sva ka ko su do pri ne le broj ne kam pa nje za po di za nje sve sti že na o ovoj te mi.

Na sprem nost že na da na si lje u po ro di ci pri ja ve po li ci ji po seb no uti ču eko nom ska sa mo stal nost že ne i vr sta i te ži na na si lja. Dru gim re či ma, od lu ku da na sil ni do ga đaj pri ja ve po li ci ji naj lak še do no se že ne ko je se be sma tra ju glav nim hra ni o cem po ro di ce i ko je su u rad nom od no su. S dru ge stra ne, že ne se če šće opre de lju ju da pri ja ve fi zič ko na si lje, po-seb no ako je ono pra će no i psi hič kim i/ili sek su al nim na si ljem, kao i si tu a ci je u ko ji ma je

5 Ta ko je, na pri mer, Me đu na rod na an ke ta vik ti mi za ci je, ko ja je 1996. go di ne spro ve de na u Be o gra du, po ka za la da sto pa pri ja vlji va nja kon ven ci o nal nog kri mi na li te ta iz no si 33% (Ni ko lić-Ri sta no vić, 1998: 1).

6 U Ma ke do ni ji, pre ma is tra ži va nju iz 2006. go di ne, sto pa pri ja vlji va nja po ro dič nog na si lja po li ci ji iz no si la je 20.7% (Ča če va, Fri ščić i Mi šev, 2007: 89). Me đu na rod na an ke ta o na si-lju nad že na ma po ka za la je da je sto pa pri ja vlji va nja u ne kim dru gim dr ža va ma i ni ža, to jest da se uglav nom kre će iz me đu 7% i 16% (Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008: 138). Jed no sko ri je is tra ži va nje na si lja nad že na ma u po ro di ci u Al ba ni ji (Ha a rr i Dha mo, 2009: 42) po ka za lo je da su že ne u sve ga 1.5% slu ča je va na kon pre ži vlje nog na si lja po tra ži le po moć po li ci je. Ovi po da ci se sva ka ko mo ra ju uze ti sa od re đe nom re zer vom s ob zi rom na raz li či-tu za kon sku re gu la ti vu u raz li či tim ze mlja ma, kao i zbog raz li či tog me to do lo škog pri stu pa ko ji je pri me nji van u na ve de nim is tra ži va nji ma.

7 Ta ko je sto pa pri ja vlji va nja po ro dič nog na si lja u Sr bi ji 2001. go di ne bi la 16.8% (Ćo pić, 2002: 91), dok je is tra ži va nje uti ca ja part ner skog na si lja na zdra vlje že na, ko je je spro-ve de no 2003. go di ne u Be o gra du, po ka za lo da se sve ga 12.1% že na žr ta va part ner skog na si lja ob ra ti lo za po moć po li ci ji (Ota še vić, 2005: 46).

Nasilje u porodici u Vojvodini i društvena reakcija124

na si lje nad nji ma re zul ti ra lo ozbilj ni jim po vre da ma. Ali, ka ko po ka zu ju i dru ga is tra ži va nja (Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008: 138), že ne su ma nje sprem ne da po li ci ji pri ja ve sek su al no na si lje, uko li ko ono ni je pra će no i fi zič kim na pa di ma. To go vo ri o još uvek do mi nan tnom pa tri jar hal nom obra scu so ci ja li za ci je, zbog če ga se sek su al no na si lje u po ro di ci ili ne per ci-pi ra kao vid na si lja ili se že ne zbog sra mo te ne od lu ču ju da ga pri ja ve i za tra že po moć. Ta-ko đe, že ne su sprem ni je da se obra te po li ci ji u slu ča ju part ner skog na si lja, ne go ka da se u ulo zi na sil ni ka po ja vlju ju čla no vi pri mar ne po ro di ce (otac ili maj ka, na pri mer). Ovi po da ci, slič no kao i po da ci o na pu šta nju na sil ni ka, uka zu ju na po seb nu kom plek snost po ro dič nog na si lja u ko me se kao žr tve po ja vlju ju ro di te lji i de ca, kao i na po tre bu da im se po sve ti po-seb na pa žnja i u pre ven tiv nom i u pro tek tiv nom smi slu.

U po gle du ne pri ja vlji va nja na si lja po li ci ji, pri me ću je se jak uti caj pa tri jar hal nih ste-re o ti pa ko ji in hi bi ra ju že ne da se za po moć obra te ovom dr žav nom or ga nu. Ta ko že ne još uvek za u zi ma ju stav da „na si lje u po ro di ci ni je do volj no kri mi nal da bi se tra ži la po moć dr žav nih or ga na“ (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002a: 109), sra mo ta ih je da na si lje pri ja ve ili ih je strah od eska la ci je na si lja. Me đu tim, ne ta ko za ne mar ljiv broj že na žr ta va na si lja u po ro-di ci na vo di ne po ve re nje u rad po li ci je, nji ho vu ne e fi ka snost i ne do volj nu za in te re so va-nost da re a gu ju u ovim slu ča je vi ma kao raz lo ge ne pri ja vlji va nja na si lja.

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da je broj slu ča je va na si lja u po-ro di ci ko ji su ima li sud ski epi log još ma nji u od no su na broj slu ča je va ko ji su pri ja vlje ni po li ci ji. Ta ko đe je za be le žen ma li broj iz re če nih me ra za šti te od na si lja u po ro di ci. Usled to ga, ne mo gu se iz vla či ti ne ki op šti ji za ključ ci o pri me ni od red aba kri vič nog i po ro dič-nog za ko no dav stva ko je su od zna ča ja za kri vič no go nje nje uči ni la ca i za šti tu žr ta va po ro dič nog na si lja. Ali, taj po da tak ipak po tvr đu je na la ze dru gih is tra ži va nja o to me da prak sa još uvek za o sta je za za kon skim re še nji ma (Ni ko lić-Ri sta no vić i Dok ma no vić, 2006: 97). To go vo ri o po tre bi pra će nja pri me ne za ko na u prak si, od no sno pra će nja sud-ske prak se ka ko u po gle du kva li fi ko va nja od re đe nih po na ša nja kao kri vič nog de la na si lja u po ro di ci, ta ko i u po gle du iz ri ca nja me ra za šti te od na si lja u po ro di ci.

Broj že na žr ta va na si lja u po ro di ci ko je su se za po moć obra ti le cen tru za so ci jal ni rad još uvek je ve o ma ma li, po seb no ako se ima na umu po da tak da ve li ki broj is pi ta ni ca pre po zna je cen tre za so ci jal ni rad kao ak te re pru ža nja po mo ći u slu ča je vi ma na si lja o po-ro di ci. Me đu tim, uko li ko ima mo u vi du da su po da ci is tra ži va nja na si lja u po ro di ci u Sr bi ji iz 2001. go di ne po ka za li da je 9.6% že na u Sr bi ji po tra ži lo po moć ove dr žav ne in sti tu ci je (Ćo pić, 2002: 101), da je sto pa obra ća nja cen tri ma za so ci jal ni rad na te ri to ri ji Ma ke do ni je 2006. go di ne bi la 18.7% (Ča če va, Fri ščik i Mi šev, 2007: 92), a pre ma po da ci ma is tra ži va nja spro ve de nog 2007-2008. go di ne u Al ba ni ji sve ga 0.5% (Ha a rr i Dha mo, 2009: 42), on da se ipak mo že za klju či ti da že ne u Voj vo di ni po ka zu ju da le ko ve ću sprem nost da na kon pre ži vlje nog na si lja po tra že po moć ove in sti tu ci je. To bi mo glo da se ob ja sni po ve ća njem uslu ga cen ta ra za so ci jal ni rad ve za nih za na si lje u po ro di ci, a po seb no uvo đe njem mo bil-nih ti mo va spe ci ja li zo va nih za rad sa žr tva ma na si lja u po ro di ci, pa siv nog de žur stva, kao i sa ve to va li šta i SOS te le fo na za žr tve na si lja u po ro di ci u po je di nim cen tri ma.

Me đu tim, ono što za bri nja va je još uvek pri su tan vi sok ni vo ne za do volj stva ra dom dr žav nih or ga na i in sti tu ci ja, po seb no po li ci je i cen ta ra za so ci jal ni rad. Pri to me se uoča va da ključ ni iz vor ne za do volj stva pred sta vlja od nos pred stav ni ka re le vant nih dr žav nih slu-žbi pre ma žr tvi, ko ji se ogle da u oma lo va ža va nju, pot ce nji va nju, okri vlja va nju žr tve, inert-no sti, ne za in te re so va no sti, ne ra zu me va nju pro ble ma i od su stvu em pa ti je. Uz to, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju odu stvo po dr ža va ju ćeg od no sa i od stra ne zdrav stve nih rad ni ka, čak i u slu ča je vi ma u ko ji ma su žr tve ge ne ral no bi le za do volj ne tret ma nom ko ji su ima le.

S dru ge stra ne, u slu ča je vi ma u ko ji ma su is pi ta ni ce na ve le da su bi le za do volj-ne od no som pred stav ni ka dr žav nih slu žbi, glav ni raz lo zi za do volj stva upra vo su bi li po-

Mr Sanja Ćopić, dr Vesna Nikolić-Ristanović, Nikola M. Petrović 125

dr ža va ju ći od nos, pro fe si o na li zam, slu ša nje i ade kvat no in for mi sa nje. Dru gim re či ma, ono što žr tve oče ku ju od nad le žnih slu žbi je ste nji ho vo ve će an ga žo va nje, raz u me va nje pro ble ma i po tre ba žr tve, pru ža nje po dr ške, po mo ći, za šti te i in for ma ci ja. To će re ći da pri ja vlji va nje na si lja u po ro di ci po li ci ji i obra ća nje žr ta va za po moć dru gim dr žav nim in sti tu ci ja ma na me će od go vor nost nad le žnim in sti tu ci ja ma da osi gu ra ju po sto ja nje efi-ka sne in ter ven ci je (Kelly, 2003: 60).

Sve to go vo ri o po tre bi da ljeg sen zi bi li sa nja pred stav ni ka re le vant nih dr žav nih in-sti tu ci ja u pogledu nasilja u po ro di ci, po sle di ca ovog vi da na si lja i po tre ba žr ta va, te re a li-zo va nja obu ka ko je bi se u ve ćoj me ri fo ku si ra le na pri stup i rad sa žr tva ma. Jer, ka ko su-ge ri šu po je di ni auto ri, žr tve ne će bi ti ohra bre ne da go vo re o svom is ku stvu na si lja sve dok po li ci ja i dru gi pru ža o ci uslu ga ne stek nu po tre bne ve šti ne i zna nja, i ne budu raspolagali po treb nim re sur si ma ka ko bi ade kvat no od go vo ri li na po tre be žr ta va i, u skla du s nji ma, obez be di li od go va ra ju će vi do ve po mo ći i po dr ške (Johnson, Ol lus i Ne va la, 2008: 165).

S dru ge stra ne, na še is pi ta ni ce su u zna čaj nom pro cen tu in for mi sa ne o po sto ja-nju ne vla di nih or ga ni za ci ja i sma tra ju da je nji hov rad ko ri stan, ali da ih ne ma do volj no s ob zi rom na po tre be žr ta va. Pa ipak, broj obra ća nja ovim slu žba ma za po moć na kon pre ži vlje nog na si lja ve o ma je ma li. To uka zu je na po tre bu kon kret nog in for mi sa nja že na o po sto ja nju ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je im mo gu bi ti od po mo ći. Ta ko đe, taj po da tak go vo ri o po tre bi po ve ća nja vi dlji vo sti po sto je ćih or ga ni za ci ja i nji ho vog osna ži va nja da na sta ve s ra dom, bu du ći da ih ne ma do volj no na pro sto ru Voj vo di ne, ali i o po tre bi osni-va nja no vih slu žbi za po moć žr tva ma. Uz to, ve li ki broj is pi ta ni ca je in for mi san o po sto-ja nju si gur nih ku ća što je zna čaj no ako se ima na umu po da tak da u Voj vo di ni po sto je sa mo dve si gur ne ku će. Me đu tim, is ku stvo na ših is pi ta ni ca po ka zu je da se mo guć nost sme šta nja u si gu r ne ku će ne do volj no ko ri sti.

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem po ka zu ju vi sok ni vo pre po zna va nja na-si lja u po ro di ci kao vi da kri mi na li te ta. Ta ko đe, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da je in for-mi sa nost is pi ta ni ca o za kon skoj re gu la ti vi ko ja se od no si na na si lje u po ro di ci na pri lič no vi so kom ni vou ka da je reč o kri vič nom de lu na si lja u po ro di ci i mo guć no sti ma nje go vog pri ja vlji va nja. Me đu tim, in for mi sa nost is pi ta ni ca o me ra ma za šti te pred vi đe nim po zi tiv-nim po ro dič nim za ko no dav stvom još uvek je na ni skom ni vou i vi še na ni vou ap strakt nog sa zna nja ne go što zna ju ko je im kon kret ne me re sto je na ras po la ga nju. To go vo ri u pri log po tre bi da se ra di na po di za nju sve sti že na o po sto ja nju me ra za šti te, o to me u če mu se one sa sto je, ko mo že da tra ži nji ho vo iz ri ca nje i šta one zna če za žr tvu. Uz to, či nje ni ca da je vi sok pro ce nat is pi ta ni ca sme šta nje u si gur nu ku ću pre po znao kao me ru za šti te, ko ja kao ta kva po sto ji u ne kim stra nim za ko no dav stvi ma, mo gla bi da bu de pu to kaz u prav cu da va nja pre po ru ke da naš za ko no da vac pred vi di i ovu za štit nu me ru.

Ve o ma je va žan po da tak da je in for mi sa nost is pi ta ni ca iz se o skih sre di na, ka ko u po gle du po sto ja nja ne vla di nih or ga ni za ci ja, ta ko i u po gle du za kon ske re gu la ti ve, na znat-no ni žem ni vou u od no su na is pi ta ni ce iz gra da, pa bi in for mi sa nju se o ske po pu la ci je tre-ba lo po sve ti ti po seb nu pa žnju. Uz to, ka ko su ge ri šu na la zi ovog is tra ži va nja, po seb nu pa-žnju bi tre ba lo po sve ti ti in for mi sa nju že na bez for mal nog obra zo va nja i ni žeg obra zov nog ni voa, pa im sa dr ža je u ve zi sa za kon skom re gu la ti vom i dru gim mo guć no sti ma dru štve-nog re a go va nja na ovaj vid kri mi na li te ta pri bli ži ti na što ja sni ji i nji ma ra zu mljiv na čin.

Naj zad, ohra bru ju će de lu je ve li ki broj is pi ta ni ca ko je sma tra ju da dr ža va tre ba da pre du zme ne što da bi se na si lje u po ro di ci su zbi lo. Pri to me, ve ći na is pi ta ni ca je pred lo ži la po o štra va nje re pre siv nog re a go va nja od stra ne dr ža ve, ali je ipak zna čaj no i pred la ga nje pre ven tiv nih me ra, me ra ko je se od no se na po moć i po dr šku žr tva ma, kao i me ra ne re pre siv nog ba vlje nja na sil ni ci ma. Ovo po sled nje da je osno ve da ljem za la ga nju za uvo đe nje po seb nih tret ma na, to jest pro gra ma za na sil ni ke.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović 127

Dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić

Za klju čak

Is tra ži va nje či ji re zul ta ti su iz lo že ni u ovoj stu di ji po ka zu je da je na si lje u po ro di ci ozbi ljan dru štve ni pro blem u Voj vo di ni. Vi še od po lo vi ne is pi ti va nih že na od go vo ri lo je da su na kon svog pu no let stva bi le žr tve ne kog ob li ka na si lja u po ro di ci. Pri to me, sko ro sva ka dru ga že na bi la je žr tva psi hič kog na si lja, sko ro sva koj tre ćoj že ni je pre će no fi zič-kim na si ljem, a oko tre ći ne je i po sta lo žr tva fi zič kog na si lja. Sko ro sva ka pe ta že na bi la je žr tva pro ga nja nja, a ne što ma nje od de se ti ne že na od go vo ri lo je da su vik ti mi zi ra ne sek su al nim na si ljem. U ve ći ni slu ča je va is pi ti va ne že ne su na si lje u po ro di ci do ži ve le to-kom po sled njih pet go di na, to jest u pe ri o du od 2004. do 2009. go di ne.

Do bi je ni po da ci su po ka za li da Voj vo di na spa da u pod ruč ja s vi so kom sto pom ka-ko psi hič kog ta ko i fi zič kog na si lja. Po seb no za bri nja va po da tak da je pre va len ca fi zič kog na si lja vi ša u po re đe nju sa ze mlja ma u okru že nju. Ta ko đe, po re đe nje do bi je nih po da ta-ka u ovom is tra ži va nju s po da ci ma do bi je nim is tra ži va njem po ro dič nog na si lja u Sr bi ji 2001. go di ne po ka zu je da se pre va len ca fi zič kog na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni po ve ća la, što uka zu je na mo gu ći trend da ljeg ra sta.

Ka da je u pi ta nju sek su al no na si lje, do bi je ni po da ci, kao i u dru gim slič nim is-tra ži va nji ma, vi še uka zu ju na (ne) sprem nost že na da o nje mu pri ča ju ne go na nje go vu stvar nu ras pro stra nje nost. To prak tič no zna či da je sek su al nog na si lja si gur no do sta vi še ne go što je is tra ži va njem ot kri ve no. Ipak, mo že se re ći da je sprem nost že na u Voj vo di ni da pri ča ju o sek su al nom na si lju na slič nom ni vou kao u ve ći ni ze ma lja u tran zi ci ji, kao i da u tom po gle du ne ma bit ni je raz li ke ni u po re đe nju sa si tu a ci jom ko ja je utvr đe na ra ni jim is tra ži va njem spro ve de nim na te ri to ri ji ce le Sr bi je.

U okvi ru na si lja u po ro di ci ko je se vr ši pre ma že na ma u Voj vo di ni do mi ni ra part ner-sko na si lje, ali, po red nje ga, iz dva ja se još i na si lje ko je vr še de ca pre ma ro di te lji ma, ro di te lji pre ma pu no let noj de ci, kao i na si lje me đu srod ni ci ma po ta zbi ni. Is tra ži va njem je iden ti fi-ko va no i ne ko li ko slu ča je va po ro dič nog na si lja od stra ne ma lo let ni ka. Iako pri sut ni u ma njoj me ri, slu ča je vi na si lja u po ro di ci ko ji se de ša va ju iz me đu ro di te lja i de ce, zbog svo je spe ci-fič no sti i kom plek sno sti zah te va ju od go va ra ju će pre ven tiv ne i pro tek tiv ne pro gra me, ko ji se raz li ku ju od onih pri la go đe nih part ner skom na si lju. Po seb nu pa žnju tre ba po sve ti ti da-ljem is tra ži va nju i pre ven ci ji ma lo let nič kog po ro dič nog na si lja, iz me đu osta log, i ka ko bi se spre či lo da ono pre ra ste u obra zac na sil nog po na ša nja u ka sni jim part ner skim od no si ma.

Is tra ži va njem je iden ti fi ko va no i vi so ko pri su stvo na si lja nad de com u po ro di ca ma u ko ji ma po sto ji na si lje nad že na ma. Do bi je ni po da ci, slič no ra ni jim is tra ži va nji ma, po ka-zu ju da su de ca če sto sve do ci na si lja nad svo jim maj ka ma, a če sto i di rekt no vik ti mi zi ra na, pa bi bi lo zna čaj no de talj ni je is tra ži ti ovu po ja vu i na is tra ži va nju za sno va ti efi ka sne pro-gra me pre ven ci je i po mo ći de ci, za jed no, s njihovim majkama, ali i odvojeno od njih.

Zaključak128

Ovim is tra ži va njem se po pr vi put do šlo i do po da ta ka o pro ga nja nju kao ob li ku na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni. Do bi je ni po da ci po ka zu ju da je i ovaj ob lik na si lja u po ro di-ci ve o ma ras pro stra njen i da se, za raz li ku od dru gih ob li ka, pre te žno vr ši pre ma že na ma ko je su na pu sti le na sil ne part ne re i to s ci ljem da se one pri mo ra ju da se vra te na sil ni-ci ma. S ob zi rom na to što slič na is tra ži va nja ni su ra ni je vr še na ni u Voj vo di ni ni ti u Sr bi ji ili u ze mlja ma u okru že nju, ni je mo gu će da ti oce nu pre va len ce pro ga nja nja u Voj vo di ni u od no su na re gion. Ipak, ako se si tu a ci ja s pro ga nja njem u Voj vo di ni upo re di s dru gim ze mlja ma u sve tu, do bi ja se za bri nja va ju ći za klju čak da je nje go va ras pro stra nje nost na ni vou ze ma lja s naj vi šom sto pom pro ga nja nja u part ner skim od no si ma.

Iako na si lja ima u svim dru štve nim slo je vi ma, ono naj vi še po ga đa že ne ni žeg obra zov nog ni voa i sla bi jeg ma te ri jal nog sta nja, kao i pri pad ni ce dru gih so ci jal no mar gi-na li zo va nih gru pa, po put rom ske. Na si lju u po ro di ci po seb no po go du ju eko nom ske te-ško će i ne sta bil nost so ci o e ko nom skog sta tu sa ka ko že na ta ko i mu ška ra ca, od no sno ce-lih po ro di ca. Ta ko đe, is tra ži va nje u Voj vo di ni je po tvr di lo na la ze pret hod nih is tra ži va nja ko ji su po ka za li da je ne u jed na če nost eko nom skog po lo ža ja mu ška ra ca i že na, od no sno part ne ra, je dan od va žnih fak to ra ko ji uti ču na ja vlja nje na si lja u part ner skim od no si ma. Pri to me, za že nu po sto ji po ve ćan ri zik od vik ti mi za ci je on da ka da je ona eko nom ski za-vi sna od part ne ra, ali i on da ka da part ner za vi si od nje ili od dru gih čla no va po ro di ce.

Kom bi na ci ja pa tri jar hal ne so ci ja li za ci je i eko nom skih pro ble ma po ka zu je se ta-ko kao va žan fak tor uti ca ja na na si lje u po ro di ci u voj vo đan skom dru štvu. Eko nom ske pro me ne ve za ne za tran zi ci ju i svet sku eko nom sku kri zu sva ka ko da ju svoj do pri nos u tom po gle du. Pri to me, tre ba ima ti u vi du da će eko nom ske pro me ne ko je se oče ku ju u na red nom pe ri o du, po seb no u ve zi sa ot pu šta njem ve li kog bro ja za po sle nih, ima ti do-dat ne ne ga tiv ne po sle di ce. U tom smi slu mo že se oče ki va ti znat no ve ći uti caj ne za po-sle no sti mu ška ra ca na vr še nje na si lja u po ro di ci. Na ta kav za klju čak upu ću je i po re đe nje po da ta ka do bi je nih is tra ži va njem u Voj vo di ni s po da ci ma is tra ži va nja za ce lu te ri to ri ju Sr bi je iz 2001. go di ne, ko je uka zu je na trend po ve ća nja ude la ne za po sle nih mu ška ra ca me đu na sil ni ci ma.

Is tra ži va nje je po ka za lo da po re me će ni me đu na ci o nal ni od no si i rat i da lje zna-čaj no uti ču na ja vlja nje na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni. Po seb no za bri nja va na laz o zna-čaj nom ude lu uče sni ka ra ta me đu na sil ni ci ma, što u kom bi na ci ji sa eko nom skim pro-ble mi ma, upo tre bom oruž ja i al ko ho li zmom, uka zu je na vi sok ri zik od vr še nja na si lja u po ro di ci od stra ne ove gru pe mu ška ra ca. Upra vo sto ga, a ima ju ći u vi du i po tvr đe nu pret po stav ku o ve zi na si lja u pri mar noj po ro di ci s ka sni jim na sil nič kim po na ša njem mu-ška ra ca, me re usme re ne na su zbi ja nje na si lja u po ro di ci ne sme ju bi ti sve de ne sa mo na re pre si ju, već mo ra ju bi ti kom plek sne i uklju či ti i raz li či te ob li ke le če nja i psi ho so ci jal nog tret ma na na sil ni ka. Uz to, tre ba ima ti u vi du da je na še is tra ži va nje bi lo pre vas hod no usme re no na is tra ži va nje vik ti mi za ci je, to jest žr ta va, pa su i sa zna nja do ko jih smo do šli ogra ni če na na in for ma ci je ko je smo do bi li od žr ta va. Za pot pu ni je raz u me va nje na si lja u po ro di ci bi lo bi zna čaj no po seb no is tra ži va nje po sve ti ti na sil ni ci ma i nji ho vom gle da nju na raz lo ge i mo ti ve na si lja ko je vr še.

Naj zad, uočen je i uti caj dru štve ne po kre tlji vo sti, to jest mi gra ci o nih kre ta nja, kao i na si lja u pri mar noj po ro di ci žr ta va, na nji ho vu vik ti mi za ci ju na si ljem u po ro di ci. S tim u ve zi, uoče na je po seb na ra nji vost že na ko je krat ko vre me ži ve u me stu sta no va nja, kao i že na ko je su pri su stvo va le vik ti mi za ci ji ili su bi le di rekt no vik ti mi zi ra ne u de tinj stvu. To su zna čaj ni fak to ri ko ji mo ra ju bi ti uze ti u ob zir pri li kom kre i ra nja me ra pre ven ci je, kao i me ra po mo ći i za šti te žr ta va. Po seb nu pa žnju tre ba po sve ti ti ra nom ot kri va nju i efi ka snoj po dr šci i po mo ći de ci, di rekt nim i in di rekt nim žr tva ma na si lja u po ro di ci kao

Dr Vesna Nikolić-Ristanović 129

ob li ku pre ven ci je nji ho ve po nov ne vik ti mi za ci je, od no sno, uko li ko se ra di o mu škoj de ci, ka sni jeg vr še nja na sil nič kog po na ša nja.

Kao i u ra ni jim is tra ži va nji ma, i u is tra ži va nju na si lja u po ro di ci u Voj vo di ni obra zo-va nje i eko nom ska sa mo stal nost že ne iden ti fi ko va ni su kao zna čaj ni fak to ri ko ji po volj-no uti ču na na pu šta nje na sil ni ka, uklju ču ju ći tu i nje go vo pri ja vlji va nje i tra že nje po mo-ći. Is tra ži va njem su se is kri sta li sa li i dru gi fak to ri ko ji su zna čaj ni ka ko bi že ni ni na po ri da iza đe iz si tu a ci je na si lja bi li uspe šni, i ko ji se, uz na pred na ve de ne, mo ra ju ima ti u vi du pri li kom kre i ra nja pro gra ma pre ven ci je i za šti te žr ta va.

Po da ci ko ji se od no se na fak to re ko ji de lu ju po volj no na že ni ne na po re da se oslo-bo di na si lja, kao i oni ko ji uka zu ju na pre pre ke i pro ble me s ko ji ma se na tom pu tu sre će, tre ba da po slu že kao pu to kaz za kre i ra nje efi ka snih i bez bed nih pro gra ma za iz la zak že-na iz si tu a ci je na si lja. To se po seb no od no si na za šti tu od pro ga nja nja i eska la ci je na si lja pre ma že na ma ko je od lu če da na pu ste na sil ni ka, ali i na po di za nje sve sti i osna ži va nje njoj bli skih li ca, ka ko bi bi li u sta nju da joj pru že po treb nu po moć i po dr šku.

Po zi tiv ni po ma ci u ve zi sa za ko no dav stvom i dru gim dru štve nim od go vo ri ma na na si lje u po ro di ci, do ko jih je do šlo pro te klih go di na u Voj vo di ni, su de ći po re zul ta ti ma na šeg is tra ži va nja, ima li su uti ca ja na po di za nje sve sti že na o ne do zvo lje no sti na si lja u po ro di ci, o mo guć no sti nje go vog pri ja vlji va nja po li ci ji i o po sto ja nju or ga ni za ci ja i in sti-tu ci ja (dr žav nih i ne vla di nih) ko je im mo gu bi ti od po mo ći. Uz to, upr kos još uvek ma lom bro ju žr ta va ko je tra že po moć od dr žav nih or ga na, po da ci uka zu ju i na po rast sprem no-sti žr ta va da za šti tu od na si lja u po ro di ci po tra že od po li ci je i cen ta ra za so ci jal ni rad.

Na dru goj stra ni, na la zi is tra ži va nja uka zu ju i na ne do stat ke ko ji one mo gu ća va ju efi ka snu i ob u hvat ni ju za šti tu že na u Voj vo di ni od na si lja u po ro di ci. Na i me, još uvek je iz ra že no ne po ve re nje žr ta va u dr žav ne or ga ne, pre sve ga po li ci ju i cen tre za so ci jal ni rad, kao i ne za do volj stvo na či nom na ko ji su od njih tre ti ra ni. Ta ko đe, još uvek ma li broj pri ja vlje nih slu ča je va na si lja u po ro di ci do đe do su da, a još ma nji bi va okon čan osu dom na sil ni ka. Do bi je ni po da ci ne dvo smi sle no uka zu ju na to da tre ba na sta vi ti sa edu ka ci-jom struč nja ka svih pro fi la i pred u ze ti dru ge me re ka ko bi se obez be di la do sled na i ade-kvat na pri me na za ko na u prak si.

Udeo žr ta va ko je se obra ća ju za po moć ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ta ko đe je i da lje ja ko ma li, ali je ve o ma ma li i broj ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je u Voj vo di ni pru ža ju po moć žr tva ma na si lja u po ro di ci. Isto se mo že re ći i za si gur ne ku će. Po da ci do bi je ni is tra ži va njem uka zu ju na sla bu kon kret nu in for mi sa nost že na o to me ka ko da do đu do po mo ći i za šti te ka da im je po treb na. Uz to, že ne su sla bo in for mi sa ne i o me ra ma za-šti te, pred vi đe nim Po ro dič nim za ko nom i Za ko nom o pre kr ša ji ma, ko je im sto je na ras-po la ga nju. U tom po gle du po seb no pa da u oči sla ba in for mi sa nost že na sa se la i onih s ni žim obra zo va njem. Sa mim tim, pri bli ža va nje mo guć no sti za šti te ak tu el nim i po ten-ci jal nim žr tva ma na pri me ren na čin pred sta vlja neo p ho dan uslov za nji ho vo ko ri šće nje po sto je ćih uslu ga.

Ako se do bi je ni re zul ta ti po sma tra ju u ce li ni, i u kon tek stu sa vre me nog voj vo đan-skog dru štva, mo že se uoči ti, kao u dru gim slič nim dru štvi ma (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008), pa ra lel no de lo va nje ne ga tiv nih struk tu ral nih fak to ra ko ji do pri no se ja vlja nju na si lja u po-ro di ci i po zi tiv nih dru štve nih na po ra ko ji te že nje go vom su zbi ja nju. Uti caj kom bi no va nog de lo va nja pa tri jar ha ta, tran zi ci je, svet ske eko nom ske kri ze i po sle di ca ra ta si gur no će još ne ko vre me bi ti sna žni ji od uti ca ja me ra za nje go vo su zbi ja nje. No, to ne bi tre ba lo da obes hra bri da lje na po re ko ji u na red nom pe ri o du tre ba da bu du još ener gič ni je usme re ni na raz voj za ko no dav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra, i to uz nje go vo oba ve zno po ve zi va nje s me ra ma so ci jal ne po li ti ke i raz vo jem me đu sek tor ske sa rad nje.

Literatura 131

Literatura

Campbell, J., Jones, A., Dienemann, J., Kub, J., Schollenberger, J., O’Campo, P., Gielen, A., • Wynne, C. (2002) Intimate partner violence and physical health consequences. Archives of Internal Medicine, 162(10), str. 1157-1163.Čačeva, V., Friščik, J., Mišev, S. (2007)• Život vo senka. Skoplje: Združenie za emancipacija, solidarnost i ednakvost na ženite vo Republika Makedonija.Ćopić, S. (2002) Nasilje u porodici i društvena reakcija. U: V. Nikolić-Ristanović (ur.) • Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 91-105.Delsol, C., Margolin, G. (2004) The role of family-of-origin violence in men’s marital • violence perpetration. Clinical psychology review, 24(1), 99-122.Đikanović, B. (2008) • Dostupnost zdravstvene službe u pružanju usluga ženama s iskustvom nasilja od strane intimnog partnera. Magistarska teza, Beograd: Medicinski fakultet.Fatah, E. (1991) • Understanding criminal victimisation: An introduction to theoretical victimology. Scarborough: Prentice - Hall Canada Inc.Gelles, R. (1997) • Intimate violence in families. Thousand Oaks: Sage Publications Inc.Gilligan, J. (1997) • Violence: reflections on a national epidemic. New York: Vintage Books.Gondolf, E., Fisher, E. (1988) Batered women as survivors: An alternative to treating • learned helplessness. Lexington, MA: Lexington Books.Guth, A., Pachter, L. (2000) Domestic violence and the trauma surgeon. • The American Journal of Surgery, 179(2), str. 134-140.Haarr, R., Dhamo, M. (2009). • Domestic violence in Albania: a national population­based survey. Tirana: National Institute of Statistics (INSTAT) Albania.Johnson, H., Ollus, N., Nevala S. (2008) • Violence against women: An international perspective. New York: Springer.Kelly, L. (2003) • Vizija, inovacija i profesionalizam u radu policije u vezi sa nasiljem nad ženama i decom. Beograd: Savet Evrope, kancelarija u Beogradu.Knežić, B. (2002) Karakteristike pretrpljenog nasilja, nasilnika i posledica. U: V. Nikolić-• Ristanović (ur.) Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 77-82.Konstantinović-Vilić, S., Nikolić-Ristanović, V., Kostić, M. (2009) • Kriminologija. Niš: Pelikan print.Mamula, M. (2005) Definicije i oblici seksualnog nasilja. U: M. Mamula i N. Komarić (ur.) • Seksualno nasilje – teorija i praksa. Zagreb: Ženska soba, str. 9-24.Mechanic, M., Weaver, T., Resick, P. (2000) Intimate partner violence and stalking • behavior: exploration of paterns and correlates in a sample of acutely batered women. Violence and victims, 15(1), 55-72.Nicol, B. (2006) • Stalking. London: Reaktion Books.Nikolić-Ristanović, V. (1998) Victims and Police in Belgrade. • International Review of Victimology, 6(1), 49-62.

Literatura132

Nikolić-Ristanović, V. (2000) • Od žrtve do zatvorenice: nasilje u porodici i kriminalitet žena. Beograd: VDS & IKSI.Nikolić-Ristanović, V. (ur.) (2002) • Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej.Nikolić-Ristanović, V. (2002a) Nasilje u porodici u Srbiji: od razumevanja do mogućih • rešenja. U: V. Nikolić-Ristanović (ur.) Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 107-109.Nikolić-Ristanović, V. (2002b) Zašto žene ne napuštaju nasilnike? U: V. Nikolić-Ristanović (ur.) • Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 83-86.Nikolić-Ristanović, V. (2002c) Nasilje nad decom u primarnoj i sekundarnoj porodici. U: • V. Nikolić-Ristanović (ur.) Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 87-90.Nikolić-Ristanović, V., Dokmanović, M. (2006) • Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. Beograd: Prometej.Nikolić-Ristanović, V., Kovačević-Lepojević, M. (2007) Proganjanje: pojam, karakteristike • i društveni odgovori. Temida, 4, str. 3-12.Nikolić-Ristanović, V. (2008) • Preživeti tranziciju: svakodnevni život i nasilje u postko­munističkom i postratnom društvu. Beograd: Službeni glasnik.Otašević, S. (ur.) (2005) • Nasilje u partnerskim odnosima i zdravlje. Beograd: Autonomni ženski centar.Ollus, N., Nevala S. (2005) Challenges of surveying violence against women: Development • of research methods. In: W. Smeenk, M. Malsch (eds.) Family violence and police response: Learning from research, policy and practice in European countries. Aldershot: Ashgate Publishing Limited.Richie, B. (1996) • Compelled to crime: The gender entrapment of battered black women, London: Routledge.Sommer, R. (1994) • Male and female perpetrated partner abuse: Testing a diathesis­stress model. Doctoral dissertation, Winnipeg: University of Manitoba.Vidaković, I. (2002) Rasprostranjenost nasilja u porodici. U: V. Nikolić-Ristanović (ur.) • Porodično nasilje u Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije & Prometej, str. 13-72.Walker, L. (1979) • The Battered Women. New York: Harper Perennial.Walker, L. (1989) • Terrifying love. New York: Harper Perennial.