МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНО МАШИНСТВО ПРЕДМЕТ: ТРИБОЛОГИЈА СЕМЕСТАР: V; 3+3 ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА: Упознавање студената са основним појмовима и теоријама који описују процесе трења, хабања и подмазивања. Посебно се обрађују интерне и екстерне триболошке појаве код друмских и железничких возила, као и њихови економски и еколошки аспекти. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:

• Уводна разматрања. Улога и значај процеса трења. Позитивни и негативни ефекти Спољашње и

унутрашње трење. • Међусобни контакт чврстих тела. Топографија слободне површине. Параметри храпавости. Методе и

инструменти за мерење параметара храпавости. Прорачун и мерење параметара контакта. • Спољашње трење чврстих тела. Подела трења. Трење клизања. Трење котрљања. Статичко и кинетичко

трење. Коефицијент и сила трења. Предпомерање и значај статичког трења. Параметри који утичу на трење. Методе за одређивање параметара трења: рачунске, експерименталне. Моделирање процеса трења. Појаве и процеси који прате процес трења. Теорије трења: адхезиона, молекуларно механичка, енергетска.

• Хабање. Теорије хабања: енергетска, теорија замора. Параметри хабања, методе за одређивање параметара хабања: рачунске, експерименталне. Методе за повећање отпорности на хабање: конструктивне, технолошке. Трансфер масе при хабању. Селективни трансфер масе и његов значај. Утицајни фактори.

• Подмазивање. Функција, значај и утицајни параметри. Основни видови и врсте подмазивања. Општа подела мазива. Избор врсте мазива.

• Триболошке појаве и процеси код друмских и железничких возила. Проблеми поласка, кретања и заустављања. Екстерне триболошке појаве. Контакт точак-шина. Механизми трења код пнеуматика. Трење на површини возила. Контакт пантограф-контактни вод. Интерне триболошке појаве и процеси. Покретни и непокретни трибомеханички спојеви код возила. Пресовани спојеви. Лежишта и други покретни елементи.

• Економски и еколошки проблеми. Директни и индиректни губици као последица деловања триболошких параметара. Загађење животне средине.

ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Предавања. Вежбе: Рачунске и лабораторијске. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: Уредно похађање наставе и вежби и израда једног семинарског рада. ИСПИТ СЕ ПОЛАЖЕ: Писмено. Испит се може положити полагањем колоквијума који се организују за време извођења наставе. ЛИТЕРАТУРА: 1. Бранко Ивковић, Александар Рац: ''Трибологија'', Југословенско друштво за трибологију, Крагујевац 1995. 2. Душан Стаменковић, Мирослав Ђурђановић: ''Трибологија пресованих спојева'' монографија, Машински

факултет Ниш, 2005.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНО МАШИНСТВО ПРЕДМЕТ: ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА ВАЗДУШНОГ САОБРАЋАЈА СЕМЕСТАР: VI; 3+3 ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА: Упознавање студената са теоријским и практичним основама примене средстава, технологија, начином функционисања и принципима организације превоза (робе и путника) у ваздушном саобраћају. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:

• Уводно разматрање о улози, значају, подели и организацији ваздушног саобраћаја и транспорта. • Организација, делатност и садржај пословања предузећа и компанија из области ваздушног саобраћаја. • Међународне организације цивилног ваздухопловства (IKAO, IATA) и релевантна нормативне

регулативе из области домаћег и међународног ваздушног саобраћаја. • Коридори и линије ваздушног саобраћаја. Редовни и чартер летови. • Основне карактеристике и техничка средства ваздушног саобраћаја и транспорта. • Основни елементи, техничко-експлоатационе карактеристике, уређаји, опрема и типови ваздухоплова. • Ваздухопловна флота. Савремени путнички ваздухоплови. Ваздухоплови за превоз терета.

Ваздухопловно особље, посада и остало стручно особље. • Услови безбедности лета ваздухоплова, режими њиховог одржавања, контроле стања и

дијагностицирања. • Организације превоза и обављања превоза путника и терета у ваздушном саобраћају. Организација,

особље и рад аеродрома. Процедура, техника прихвата и опреме путника и пртљага на аеродрому. Резервација места. Услови, услови и процедуре прихвата и отпреме терета. Паковање и складиштење робе. Средства руковања при утовару и истовару пошиљака и терета у и из ваздухоплова и учвршћивање терета.

• Делатност органа и организација који суделују у процедури прихвата и отпреме путника, пртљага и терета.

• Безбедност рада и саобраћаја на аеродрому. Контрола ваздушног саобраћаја. Навигација. Правила и системи контроле летења и вођење ваздухоплова.

• Организација и основни показатељи рада у ваздушном саобраћају. Измеритељи рада, производност и превозна способност ваздухопловне флоте.

• Елементи безбедности и квалитета превоза у ваздушном саобраћају. Путна и техничко-технолшка документација ваздухоплова.

ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Предавања. Вежбе: Рачунске и огледне у лабораторијама и погонима у радним јединицама. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: Уредно похађање наставе и вежби и израда једног семинарског рада. ИСПИТ СЕ ПОЛАЖЕ: Писмено. Испит се може положити полагањем колоквијума који се организују за време извођења наставе. ЛИТЕРАТУРА: 1. Др С.Гвозденовић, Ваздухопловна превозна средства I и II,1995.год. и 1999.год.Саобраћајни факултет Београд 2. Др Д. Зорић, Основи ваздушног саобраћаја, 1977.год. Техн.војна академија Загреб

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНО МАШИНСТВО ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ САОБРАЋАЈА И ТРАНСПОРТА СЕМЕСТАР: V; 4+4 ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА: Упознавање студената са појмовима саобраћаја и транспорта, њиховој подели, са елементима система саобраћаја, елементима и параметрима саобраћајно-транспортне производности, технолошким процесима и организацијом појединих видова саобраћаја и њиховим компаративним предностима и недостацима ради практичних решавања проблема из праксе. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:

• Појам саобраћаја и транспорта. Саобраћајно-транспортна делатност. Подела саобраћаја: географска, функционална, институционална и гранска подела.

• Елементи и параметри саобраћајне производње и њихова квантификација. Тржиште транспортних услуга. Понуда, тражња и елементи квалитета превозних услуга.

• Улога транспорта и саобраћаја у производњи и пословању предузећа. Транспортни токови сировина, материјала и производа.

• Фактори развоја и основне функције саобраћаја у савременом развоју привреде и друштва. Показатељи развијености саобраћаја.

• Логистички принципи у производњи, снабдевању, складиштењу транспорту и дистрибуцији роба. Транспортни ланци и модели њихове оптимизације. Локација предузећа и индустрије у зависности од саобраћајног опслуживања.

• Саобраћајни систем и његови подсистеми. Елементи, структура, функције и основне перформансе саобраћајног система и његових подсистема.

• Саобраћајно-транспортна географија. Саобраћајнице, саобраћајни чворови и саобраћајни коридори у земљи и Европи. Путна и железничка мрежа у земљи, Европи и свету. Мрежа пловних путева у речном и поморском саобраћају у земљи, Европи и свету. Коридори ваздушног саобраћаја и мрежа аеродрома. Мрежа цевовода и гасовода.

• Принципи организације, средства и технолошке операције при превозу путника и робе у: друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају.

• Места, средства и начин обављања транспортних манипулација(утовар, истовар, претовар) са робом. Транспортне особине, амбалажирање и паковање роба. Класификација роба, терета, пошиљака и опасних материја.

• Организација и технологија превоза опасних материја и мере безбедности. • Показатељи превоза и експлоатационог рада и квалитета превоза у области путничког и робног

саобраћаја. • Организација, средства и технологија унутрашњег, индустријског и интегралног транспорта и

комбинованих система саобраћаја. • Екологија и саобраћај. Утицај саобраћаја на угрожавање и загађење животне средине. Еколошки

аспекти пројектовања саобраћајница, возила и мере заштите животне средине. • Основне карактеристике и компаративне предности појединих видова саобраћаја.

ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Предавања. Вежбе: Рачунске и огледне у погонима појединих видова саобраћаја. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: Уредно похађање наставе и вежби и израда једног семинарског рада. ИСПИТ СЕ ПОЛАЖЕ: Писмено. Испит се може положити полагањем колоквијума који се организују за време извођења наставе. ЛИТЕРАТУРА: 1. Др М.Адамовић, Др С.Пeјчић-Тарле, Увод у саобраћај и транспорт,1996.год., Саобраћајни факултет Београд. 2. Др Р.Вукадиновић, Експлоатација железница, ЖЕЛНИД,1998.год., Београд.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНО МАШИНСТВО ПРЕДМЕТ: ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА СЕМЕСТАР: VI; 3+3 ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА: Упознавање студената са теоријским и практичним основама примене средстава, технологијом, начином функционисања и принципима организације превоза (путника и робе) у друмском саобраћају. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:

• Уводна разматрања о улози, значају, подели и организацији друмског саобраћаја и транспорта. • Организацијске форме и садржаји пословања компанија, предузећа и радних јединица у области

унутрашњег и међународног друмског саобраћаја и транспорта. • Подела и основне техничко-експлоатационе карактеристике возила друмског саобраћаја ( за превоз

терета, путника и специјализована) и услови њихове експлоатације. • Систем показатеља и измеритеља експлоатационог рада возила друмског саобраћаја. Возни парк,

његова подела, процеси и елементи транспортног рада. Временски рад возног парка(ауточасови, аутодани) и одређивање степена искоришћења возног парка. Принципи коришћења друмских превозних средстава. Проста и сложена вожња. Обрт возила. Избор превозног пута. Врсте итинерера у организацији превоза путника и терета.

• Технолошко-експлоатациони измеритељи рада возила: техничка брзина, саобраћајна брзина, комерцијална и експлоатациона брзина, пређени пут и степен искоришћења носивости возила. Производност возила и комплексни показатељи рада возног парка.

• Утврђивање путничких и робних токова и избор одговарајућих средстава за превоз на одређеним линијама превоза у друмском саобраћају . Прорачун потребног броја возила(аутобуса, камиона, полуприколица) за превоз. Утврђивање превозне способности расположивим возним парком.

• Трошкови експлоатације возила и трошкови превоза путника и робе у друмском саобраћају. Тарифе и цене превоза у друмском транспорту.

• Основни принципи организације даљинског међуградског и приградског путничког саобраћаја. Нормативи и стандарди возила и возача и потребни услови за организацију међународног транспорта путника и робе. Путна и транспортно-технолошка документација.

• Елементи безбедности и квалитета превоза у друмском саобраћају. • Оперативно планирање и управљање експлоатацијом и одржавањем возног парка и друмским

саобраћајем ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Предавања. Вежбе: Рачунске и огледне у лабораторијама и погонима по радним јединицама. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: Уредно похађање наставе и вежби и израда једног семинарског рада. ИСПИТ СЕ ПОЛАЖЕ: Писмено. Испит се може положити полагањем колоквијума који се организују за време извођења наставе. ЛИТЕРАТУРА: 1. Лазар Ђокић, Организација друмског транспорта, Саобраћајни факултет Београд 2. Љ.Топенчаревић, Организација и технологија друмског транспорта,1987.год., Саобраћајни факултет Београд

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНО МАШИНСТВО ПРЕДМЕТ: ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА СЕМЕСТАР: VI; 3+3 ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА: Стицање потребних торетских и практичних знања о средствима, технологији, начину функционисања и принципима организације превоза путника иробе у железничком саобраћају. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:

• Уводна разматрања о улози, значају, организацији, основним специфичностима и карактеристикама железнице.

• Основне делатности, делокруг рада и организацијске формације железнице. Основи функционисања железнице. Систем сигнализације.

• Техничка средства, постројења, извршне јединице и особље извршних служби за организацију железничког саобраћаја. Основи функционисања железнице. Принципи регулисања кретања возова. Систем сигнализације.

• Систем показатеља експлоатационог рада железнице. План превоза. • Техничко-експлоатационе карактеристике теретних кола, технологије њиховог коришћења и

организације и показатељи рада теретног саобраћаја. • Техничко-експлоатационе карактеристике путничких кола, технологија њиховог коришћења и

организација и показатељи путничког саобраћаја. • Техничко-експлоатационе карактеристике вучних возила, технологија организације и показатељи рада

њиховог коришћења. • Усклађивање колских и локомотивских паркова. • Организација саобраћаја возова. Ред вожње, графикон саобраћаја возова и елементи за њихову израду.

Регулисање саобраћаја возова и њихова припрема за саобраћај. • Капацитети, технологија и организација рада железничких станица и чворова. Технологија маневарског

рада. • Капацитет и техничка моћ железничких пруга. • Систем оперативног управљања у железничком саобраћају. Утврђивање транспортне способности

железнице. Елементи квалитета превозних услуга на железници. ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Предавања. Вежбе: Рачунске и огледне у погонима и извршним јединицама железнице. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ: Уредно похађање наставе и вежби и израда једног семинарског рада. ИСПИТ СЕ ПОЛАЖЕ: Писмено. Испит се може положити полагањем колоквијума који се организују за време извођења наставе. ЛИТЕРАТУРА: 1. Др С.Ерор, Организација железничког саобраћаја I,1989год., Саобраћајни факултет Београд. 2. Др Ђ.Копић, Технологија железничког саобраћаја,1998.год., Факултет техничких наука Нови Сад. 3. Др Р.Вукадиновић, Експлоатација железница, ЖЕЛНИД,1998.год., Београд.

UNIVERZITET U NIŠU MAŠINSKI FAKULTET Katedra za mašinske konstrukcije

Mašinski elementi II – program nastave Fond časova: V sem.: 2+2 Sadržaj predmeta: 1. UVODNI DEO. Metodski pristup razvoju i konstruisanju proizvoda. Proračun nosivosti mašinskih elemenata u oblasti radne izdržljivosti.

2. MAŠINSKI SPOJEVI. Proračun i konstrukciono izvođenje odgovornih zavrtanjskih veza. Proračun i konstrukciono izvođenje pojedinih tipova opruga. 3. ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE. Proračun nosivosti cilindričnih, konusnih i pužnih parova po kriterijumu radne izdržljivosti. Izrada, tolerancije i konstrukciono izvođenje zupčanika. Frikcioni prenosnici – varijatori. 4. ELEMENTI ZA OBRTNO KRETANJE. Proračun i konstrukciono izvođenje aksijalnih i radijalnih kliznih ležaja. Spojnice – izbor, proračun i konstrukciono izvođenje. Ciljevi i zadaci predmeta: Upoznavanje studenata sa konstrukcionim oblicima, proračunom, principima izrade, načinom funkcionisanja i primenom mašinskih elemenata prvenstveno sa aspekta eksploatacionih uslova. Literatura: 1) Miltenović,V.: Mašinski elementi - oblici, proračun, primena. Univerzitet u Nišu - Mašinski fakultet, Niš, V-

izdanje 2004. s.585.

2) Miltenović,V.: Mašinski elementi - tablice i dijagrami. V-dopunjeno izdanje 2004. s.189.

3) Miltenović,V.,Šarenac,M.: Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz mašinskih elemenata. Univerzitet u Srpskom Sarajevu - Mašinski fakultet, Srpsko Sarajevo, 1999. str.175.

Obaveze studenata: Redovno pohađanje nastave i vežbanja i izrada 5. samostalnih radova. Radovi se rade preko odgovarajućih radionica na fakultetu. Polaganje ispita: Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita traje 4 sata, sadrži 4 zadatka i vuče 50 poena. Uslov za izlazak na usmeni deo ispita je osvojenih minimum 25 poena. Usmeni deo je ocena samostalnih radova.

Predmet: POUZDANOST MAŠINSKIH SISTEMA Semestar: VI Fond časova: 3+3 Nastavnik: Dr Dragan Milčić, vanredni profesor Kabinet: Laboratorija L15 Konsultacije nastavnika: Ponedeljkom i petkom od 12 do 14 sati. Asistent: Miroslav Mijajlović, dipl. maš. Inž.

Kabinet asistenta: Laboratorija L15

Konsultacije asistenta: Utorkom i četvrtkom od 12 do 14 sati.

Način polaganja: Ispit (100 poena) se sastoji iz predispitnog dela, koji nosi maksimalno 70 poena, a minimalno 50 poena i usmenog dela (30 poena). Predispitni deo čine 3 kolokvijuma (45 poena) i 1 projektni zadatak (15 poena). Redovno pohađanje nastave i vežbanja (10 poena).

Uslov za polaganje: Odslušana predavanja i vežbanja Kredit: Program predmeta:

Otkaz i vreme ispravnog rada. Razaranja mašinskih delova. Osnovni pojmovi statistike i teorije verovatnoće. Matematički modeli zakona raspodele otkaza. Raspodele prekidnog karaktera. Raspodele neprekidnog karaktera. Ispitivanje i analiza pouzdanosti. Pouzdanost sistema. Modeli pouzdanosti sistema. Metode analize pouzdanosti sistema - FMEA, FMECA. Analiza stabla otkaza (FTA – Fault Tree Analysis). Teorija Markova. Alokacija pouzdanosti. Metode alokacije pouzdanosti. Konstruisanje na osnovu pouzdanosti.

Pregled nastavnih celina:

1. UVOD. Objekt pouzdanosti. Otkaz i vreme ispravnog rada. Razaranja mašinskih delova. 2. OSNOVNI POJMOVI STATISTIKE I TEORIJE VEROVATNOĆE. Učestanost

pojave otkaza. Kumulativna učestanost pojave otkaza. Pouzdanost. Intenzitet otkaza. Statistički pokazatelji. Definicija verovatnoće.

3. MATEMATIČKI MODELI ZAKONA RASPODELE OTKAZA. Raspodele prekidnog karaktera. Binomna raspodela. Poason-ova raspodela. RASPODELE NEPREKIDNOG KARAKTERA. Linearna raspodela. Uniformna raspodela. Eksponencijalna raspodela. Normalna raspodela. Log-normalna raspodela. Weibull raspodela.

4. ISPITIVANJE I ANALIZA POUZDANOSTI. ISPITIVANJE POUZDANOSTI. Određivanje zakona raspodele otkaza. Grafičke metode. Veorvatnosni papir normalne raspodele. Veorvatnosni papir lognormalne raspodele. Veorvatnosni papir eksponencijalne raspodele. Verovatnosni papir Weibull raspodele. Velićine ranga i njihove raspodele. Područje poverenja. Troparametarska Weibull raspodela. Analitičko određivanje parametara Weibull raspodele. Metod najmanjih kvadrata (Regression analyse). Metoda momenata. Metoda maksimalne verovatnoće (Maxiumum-Likelihood-Methode). Složena raspodela. Statistički testovi. Test Kolmogorov-Smirnov (d�-test). Pirsonov �2-test. Strategije ispitivanja pouzdanosti. Grupna ispitivanja (Sudden Death Test). Ispitivanje sa pojačanim naprezanjem. Nepotpuna ispitivanja. Parametri Weibull raspodele nekih mašinskih elemenata.

5. POUZDANOST SISTEMA. MODELI POUZDANOSTI SISTEMA. Razvijanje modela pouzdanosti. Struktura sistema sa rednom vezom elemenata. Struktura sistema sa paralelnom vezom elemenata. Aktivna paralelna veza elemenata. Pasivna paralelna veze elemenata. Delimična paralelna veza elemenata u sistemu. Struktura sistema sa specifičnim vezama. Metoda redukcije kompleksnih veza elemenata u sistemu. Metode analize pouzdanosti sistema - FMEA, FMECA. Analiza stabla otkaza (FTA – Fault Tree Analysis). Teorija Markova.

6. ANALIZA POUZDANOSTI PRENOSNIKA SNAGE. 7. ALOKACIJA POUZDANOSTI. Metode alokacije pouzdanosti. Postupak

podjednake raspodele. ARINC metod alokacije. AGREE metod alokacije. EFTES metod alokacije. Metode troškova. Izbor metode alokacije pouzdanosti.

8. KONSTRUISANJE NA OSNOVU POUZDANOSTI. Statički interferentni model. Određivanje pouzdanosti za slučaj normalne raspodele čvrstoće i radnog napona. Određivanje funkcionalne zavisnosti pouzdanosti i stepena sigurnosti. Grafičko određivanje pouzdanosti. Dinamički interferentni model.

Literatura:

1. Milčić D.: Pouzdanost mašinskih sistema. Univerzitet u Nišu - Mašinski fakultet, Niš, 2005. s.200.

2. Ivanović G., Stanivuković D.: Pouzdanost tehničkih sistema – Zbirka rešenih zadataka. Mašinski fakultet, Beograd, 1987.

UNIVERZITET U NIŠU MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU PROFIL: MAŠINSKE KONSTRUKCIJE I MEHANIZACIJA SMER: "MAŠINSKE KONSTRUKCIJE"

PREDMET: KVALITET MAŠINSKIH SISTEMA Semestar VI: 3+3

SADRŽAJ PREDMETA KVALITET I KARAKTERISTIKE KVALITETA Osnovni pojmovi o kvalitetu. Planiranje i razvoj kvaliteta. Definisanje kvaliteta mašinskog sistema.Ekonomska razmatranja u vezi sa kvalitetom. Karakteristike kvaliteta i njihova klasifikacija i identifikacija. Karakterizacijafaktora i karakteristika kvaliteta - alati kvaliteta. PRIMENA KVALIMETRIJE U PROCESU RAZVOJA I KONSTRUISANJA Postupak selekcije ideja za razvoj mašinskog sistema. Analiza procesa razvoja i konstruisanja. Metod ocene varijanti projektno konstrukcijskih rešenja. Analiza konstrukcijskih kriterijuma i formiranje funkcije cilja. UPRAVLJANJE KVALITETOM PROIZVODA Sistem upravljanja kvalitetom. Metode upravljanja kvalitetom izrade (metode regulisanja i metode selekcije). Integralno upravljanje kvalitetom i osnove TQM. Upravljanje kvalitetom i sistem kvaliteta u CIM okruženju. Kvalitet podržan računarom CAQ. ODREĐIVANJE NIVOA KVALITETA MAŠINSKOG SISTEMA Metode ocene nivoa kvaliteta. Kvalitet po fazama proizvodnje (kvalitet konstrukcije, kvalitet izrade, kvalitet eksploatacije mašinskog sistema). Ulazna, procesna i izlazna kontrola kvaliteta. ISPITIVANJE MAŠINSKIH KONSTRUKCIJA Vrste ispitivanja i kategorije ispitivanja. Merni sistemi i instrumenti za merenje. Tačnost merenja i prikaz i obrada rezultata merenja. Princip merenja fizičkih veličina električnim putem. Eksperimentalno određivanje napona i deformacija (tenzometrijske metode, naponsko optičke metode, metode krtih lakova). Eksperimentalno određivanje zaostalih napona. Merenje osnovnih pogonskih karakteristika mašinskih sistema. Ispitivanje prenosnika snage. STANDARDIZACIJA I OBEZBEĐENJE KVALITETA MAŠINSKIH SISTEMA Teorijske osnove standardizacije (značaj, ciljevi i principi, stvaranje nizova veličina i optimizacija nizova, zavisnost parametarskih i dimenzionih veličina mašinskih sistema). Međunarodna, nacionalna i interna standardizacija (razvoj, sistem klasifikacije i označavanja, poslovi, primena). Standardi i modeli za obezbeđenje kvaliteta proizvoda.

ISPIT Ispit se polaže usmeno. Za izlazak na ispit uslovi su: odslušana predavanja, završene vežbe, ocenjen rad na vežbama. LITERATURA:

1. Vulić A.: Kvalitet proizvoda, Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, Niš, 2003. 2. Vulić A.: Ispitivanje mašinskih konstrukcija, Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, Niš, 2002. 3. Vulić A.: Standardizacija, Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, Niš, 2004.

Elektromehaničke i elektronske komponente u mehatronici 6 semestar 3+3 (četvorogodišnje i petogodišnje školovanje) Program: Uvod u teoriju električnih signala. Razumevanje rada osnovnih komponenata: otpornik, kondenzator, kalem, dioda, BT, FET, MOSFET, DIAC, TRIAC. Osnovni principi pojačavača i kola analogne elektronike. Operacioni pojačavač, osnove rada i bazične aplikacije. Osnove digitalne elektronike i bazična kola. AD i DA konvertori. Memorije. Mikroprocesori i mikro kontroleri. PLC. Osnove mašinskog programiranja i programiranje u jezicima niskog nivoa. Asembler. Konverzija električne u mehaničku energiju. Elektromehaničke analogije. Piezoelektične pojave i njihova primena . Elektro magneti. Servo motori. Mikro motori. dr. Aca Micić

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

MEHANIČKE KOMPONENTE U MEHATRONICI

1. Uvod. Specifičnosti mehaničkih elemenata u mehatronici. 2. Elementi za spajanje. Elementi za spajanje sa promenom stanja

materijala. Elementi za spajanje sa plastičnom deformacijom materijala. Elementi za spajanje sa elastičnom deformacijom materijala. Elementi za spajanje sa specifičnim geometriskim oblikom.

3. Funkcionalni mehanički elementi u mehatronici, podela. Elementi za

akumuliranje energije, statički elemnti za akumuliranje energije, dinamički elementi za akumuliranje energije. Elementi za vodjenje kod rotacionog kretanja, finomehanička ležišta. Elementi za vodjenje kod pravolinijskog kretanja, konnstrukciono izvodjenje vođica, problemi pri funkionisanju. Osovine i vratila kod finomehaničkih sistema. Mehanički elementi za transformaciju kretanja, zubčasti elementi, polužni elementi, bregasti elementi, mehanički elementi za transformaciju brzine obrtanja. Elementi za ostvarivanje otpora pri kretanju, ustavljači, kočnice, graničnici i prigušivači. Elementi za ostvarivanje veza, krute finomehanićke spojnice, elastične spojnice, uklčjučno-isključne spojnice, magnetne spojnice.

4. Elementi za zaptivanje. Pregled, funkcija i sistematizacija elemenata za

zaptivanje. Konstrukciona izvođenja elemenata za zaptivanje.

5. Pomoćni mehanički elementi. Elementi za rukovanje mehatroničkim sistemima. Elementi za prikazivanje. Elementi za priključivanje.

NAPOMENA:

• Semestar VI • Fond časova 3+3 • Vežbe se sastoje u izradi grafičkih radova. • Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

OSNOVI MEHATRONIKE

1. Uvod. Mehanički i mehatronički sistemi. 2. Struktura mehatroničkih sistema. 3. Osnove razvoja mehatroničkih sistema. 4. Mehanizmi u mehatronici. 5. Osnove merne tehnike u mehatronici. 6. Osnove modeliranja mehatroničkih sistema. 7. Aktuatori mehatroničkih sistema. 8. Elektronika u mehatroničkim sistema. 9. Osnovi upravljanja mehatroničkih sistema. 10. Primenjeni mehatronički sistemi.

NAPOMENA:

• Semestar V • Fond časova 3+3 • Vežbe su laboratorijskog tipa. • Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.

Naziv predmeta: TEORIJA MAŠINA I MEHANIZAMA Semestar: V (peti) Fond časova: 3+3 Cilj predmeta: Sticanje osnove za projektovanje novih, savremenijih mašina i uredjaja i

usavršavanje postojećih rešenja, povezivanjem strukturne, kinematske i dinamičke analize i sinteze mehanizama mašina.

Sadržaj predmeta: Kinematika mehanizama: - analiza položaja, brzina, ubrzanja i putanja karakterističnih tačaka polužnih,

bregastih, planetnih i diferencijalnih mehanizama, mehanizama sa prekidnim kretanjem, kao i mehanizama za ostvarivanje velikog prenosnog odnosa (cyclo i harmonic drive), primenom analitičkih, numeričkih i grafičkih metoda, kao i savremenih softvera,

- sinteza (strukturna i dimenziona) polužnih mehanizama; kreiranje novih rešenja mehanizama za realizovanje odgovarajućih tehnoloških procesa, pretvaranjem koncepta kretanja u mehanizam i mašinu.

Dinamika polužnih mehanizama:

- dinamička analiza (odredjivanje zakonitosti kretanja struktura poznatih masa i dimenzija na koje deluju spoljašnje sile, kao i definisanje sila kojima se može realizovati zakon kretanja definisan funkcijom mašine), - dinamička sinteza (rešavanje praktičnih problema poboljšanja dinamičkog ponašanja mašine u realnim uslovima kao što su: ponašanje u periodu pokretanja i zaustavljanja mašine, otklanjanje posledica nelinearnosti prenosnih funkcija, uravnoteženje mehanizama i rotora i sl.). Materija se obradjuje na konkretnim primerima mehanizama mašina i uredjaja iz različitih oblasti mašinstva i ilustrovana je filmovanim zapisima izvedenih rešenja mehanizama i mašina, funkcionalnim modelima kao i softverskim animacijama. Studenti se upoznaju i sa mogućnostima savremenih softvera u oblasti modeliranja 3D-sklopova mehanizama, njihove kinematske i dinamičke analize, integracije sa programima koji koriste metodu konačnih elemenata za analizu naponskih stanja članova kinematskih lanaca mehanizama i ostalih vidova simulacije funkcionisanja mehanizama u realnim uslovima. U okviru laboratorijskih vežbi obradjuju se metode za merenje kinematskih i dinamičkih veličina u realnim uslovima (merenje puta, brzine, ubrzanja, sile, momenta, kao i uravnoteženje rotora).

Vežbe: auditivne, na računarima u računarskoj učionici, laboratorijske. Literatura: osnovna: Živković, Ž., Teorija mašina i mehanizama - Kinematika, Mašinski fakultet u

Nišu, 1992. Živković, Ž., Teorija mašina i mehanizama - Dinamika, autorizovana

predavanja, Katedra za mehatroniku i upravljanje, Mašinski fakultet u Nišu, 1999.

dodatna: Pantelić, T., Ćulafić,G., Mehanizmi (Sinteza mehanizama), Mašinski fakultet

u Beogradu, 1986. Frolov, K. V. i saradnici, Teorija mehanizmov i mašin, „Visšaja škola“,

Moskva, 1987. Volmer, J. i saradnici, Getriebetechnik, VEB Verlag Technik, Berlin, 1969. Burton, P., Kinematics and dynamics of planar machinery, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, N.J. 07632, 1979. Erdman, G. A., Sandor, N. G., Mechanism Design - Analysis and Synthesis, Prentice Hall, New Jersey, 1997.

softverski paket: The Interactive Geometry Software Cinderella (www.cinderella.de) Obaveze studenata: Redovno pohadjanje nastave (predavanja i vežbanja). Izrada 2 grafička rada. Polaganja ispita: Ispit se sastoji iz pisanog i usmenog dela. Redosled polaganja pisanog i

usmenog dela je po izboru studenta. Pisani i usmeni deo ispita se mogu polagati i preko 3 (tri) kolokvijuma. Pisani deo ispita se može položiti i aktivnim učešćem na vežbanjima.

Programi predmeta

Hidropneumatske komponente u mehatronici

Profil: Mehatronika Smer: Mehatronika Semestar: VI (šesti) Fond časova: 3+3

Cilj predmeta:

Osposobljavanje slušaoca –studenata za proračun hidropneumatskih komponenata, a posebno za njihov izbor i primenu u mehatroničkim sistemima. Sadržaj predavanja i vežbanja: Uvodna razmatranja posvećena teorijskim osnovama (iz mehanike fluida i termodinamike) na kojima se zasniva ovaj predmet. Hidraulički i pneumatički sistemi, njihove prednosti i nedostaci u odnosu na druge sisteme.

Radni fluidi i njihova svojstva za hidrauličke i pneumatičke komponente. Hidrauličke komponente:

• Za trasnformaciju energije (različite vrste zapreminskih pumpi i hidromotora) • Za upravljanje i regulaciju (različite vrste razvodnika i ventila) • Pomoćne (rezervoari, cevovodi, priključci za hlađenje i zagrevanje)

Pneumatskre komponente: • Za trasnformaciju energije (kompresori, pneumatički motori) • Pripremna grupa za vazduh • Ventili za prtisak • Filteri

Izbor hidropneumatičkih komponenata. Dijagnostika Literatura

1) D.Uzelac, Hidropneumatske komponente, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, 1995.

2) S. Zarić, Priručnik iz industrijske pneumatike, SMEITS, Beograd, 1995. 3) S. Zarić, Priručnik iz industrijske hidraulike, SMEITS, Beograd, 2004. 4) V. Savić, Uljna hidraulika I – hidrauličke komponente i sistemi, Dom štampe, Zenica.

Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja. Ispit: Na vežbama studenti polažu dva kolokvijuma uz korišćenje literature, a zatim na predavanjima imaju, uz korišćenje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ SMER MAHATRONIKA I UPRAVLJANJE

OSNOVI MERNE TEHNIKE

2. Uvod. Mesto i značaj merne tehnike u mehatronici. Merni lanac.

3. Merni pretvarači. Omski merni pretvarači. Induktivni merni pretvarači.

Elektrodinamički merni pretvarači. Magnetnodinamički merni pretvarači. Kapacitivni merni pretvarači. Piezoelektrični merni pretvarači. Termoelementi. Fotoelementi. Hall-efekat generatori. Galvanski elementi kao pretvarači. Pretvarači radioaktivnog zračenja. Inkrementalni merni pretvarači.

4. Obrada i prenos mernih signala. Analogna obrada mernih signala.

Digitalna obrada mernih signala. Prenos mernih signala.

5. Senzori mehatroničkih sistema. Merenje karakteristika pravolinijskog i kružnog kretanja. Merenje napona, sile i obrtnog momenta. Merenje pritiska. Merenje temperature. Merenje buke i vibracija. Merenje pH vrednosti. Merenje protoka i količine tečnih i sipkastih materijala.

6. Merenja eksplatacionih karakteristika mašinskog sistema.

NAPOMENA:

• Semestar V • Fond časova 3+3 • Vežbe su laboratorijskog tipa. • Ispit se sastoji iz pismeog i usmenog dela.

Naziv predmeta: OPTIČKI ELEMENTI U MEHATRONICI Semestar: VI (šesti) - profil MEHATRONIKA Fond časova: 3+3 Ciljevi predmeta: - dopuna osnovnih znanja iz optike,

- osposobljavanje za primenu i proračun optičkih elemenata pri realizovanju odgovarajućih funkcija u mehatroničkim uredjajima,

- osposobljavanje za merenja i podešavanja (justiranja) optičkim uredjajima.

Sadržaj predavanja i računskih vežbi:

Geometrijska optika (Zakoni prelamanja i odbijanja svetlosti. Funkcionalni elementi za skretanje svetlosnog snopa. Optički kablovi) Talasna optika (Polarizacija svetlosti. Interferencija svetlosti. Difrakcija

svetlosti. Apsorpcija svetlosti. Disperzija svetlosti. Optički materijali) Geometrijsko preslikavanje (Kardinalne tačke sferne prelamajuće površine i sistema od dve prelamajuće površine. Grafički i analitički postupak određivanja položaja i veličine lika) Blende i sočiva (Klasifikacija oblika sočiva. Proračun dimenzija sočiva. Funkcionalni elementi za ograničavanje svetlosnih snopova) Optički instrumenti (Ugaono uvećanje optičkih instrumenata. Prosti mikroskop. Lupa. Prosti durbin. Složeni mikroskop. Astronomski durbin. Holandski durbin. Specijalni durbini)

Sadržaj labora- torijskih vežbi:

- Određivanje indeksa prelamanja providnih tečnih i čvrstih tela pomoću totalne refleksije - Određivanje talasne dužine svetlosti pomoću optičke rešetke - Određivanje žižne daljine sabirnog i rasipnog sočiva - Izračunavanje histograma slike dobijene CCD kamerom - Modifikacija histograma slike dobijene CCD kamerom - Izračunavanje brzine pomoću slike dobijene CCD kamerom

Literatura:

osnovna - Pavlović,N., Tehnička optika, Mašinski fakultet Niš, Niš, 1989.

dopunska - Haferkorn,H., Optik, Johann Ambrosius Barth, Leipzig, 1994.

- Grimsehl,E., Lehrbuch der Physik, Band 3, Optik, BSB B.G.Teubner Verlagsgesellschaft, Leipzig, 1988.

Obaveze studenata:

- uredno pohađanje predavanja i vežbi max. 25 poena - laboratorijske vežbe max. 25 poena - pisani deo ispita uz korišćenje štampane literature max. 25 poena - usmeni deo ispita uz korišćenje štampane literature max. 25 poena - seminarski rad max. 25 poena

Polaganje ispita:

- od 55 do 64 poena: ocena 6 (šest); - od 65 do 74 poena: ocena 7 (sedam); - od 75 do 84 poena: ocena 8 (osam); - od 85 do 94 poena: ocena 9 (devet); - od 95 do 125 poena: ocena 10 (deset).

ПППрррооогггрррааамммиии пппрррееедддмммееетттааа

Механика флуида - пренос топлоте и материје

Профил: Енергетика и процесна техника Смер: Енергетски Семестар: V (пети) Фонд часова: 4+4

1. Увод 2. Раванско и осносиметрично струјање 3. Примена функција комплексних променљивих - Комплексни потенцијал и комплексна брзина, комплексни потенцијал основних струјања, комплексни потенцијал збирних струјања, вртложно влакно здружено са извором, извор и понор једнаких издашности, извор у једноликој струји, ациклично струјање око кружног цилиндра, циклично струјање око кружног цилиндра. 4. Примена конформног пресликавања - Пресликавање једноликог струјања функцијом z = lnZ,пресликавање струјања из извора функцијом Z = 1/z, струјање око равне плоче. 5. Силе и момент на телу у струји савршеног флуида - Практично израчунавање притисне силе и момента 6. Опструјавање тела уз раздвајање струјнице - Опструјавање равне плоче 7. Навије - Стоксеове једначине (физичко тумачење појединих чланова) - Једначина континуитета 8. Кретање вискозне течности при малим Рејномсовим бројевима - Приближне Стоксове једначине, уопштене Стоксове једначине. 9. Теорија Ланинарног граничног слоја - Основне величине и особине, једначине граничног слоја, гранични слој на плочи, утицај Рејнолдсовог броја на гранични слој, слична решења.

10. Турбулентно струјање, Рејнолдсове једначине и физички смисао корелација брзина струјања између паралелних плоча Основе простирања топлоте 11. Кондукција - Суштина провођења топлоте - Поље температуре, градијент температуре, топлотни флукс, Fourier-ov закон - Једначина провођења топлоте у чврстим телима - Стационарно провођење топлоте - Стационарно провођење топлоте кроз једномерна тела: раван зид, цилиндар, сфера Нестационарно провођење топлоте - Нестационарно провођење топлоте кроз једномерна тела: раван зид, цилиндар, сфера 12.Конвекција - Суштина конвекције Транспортне величине и транспортни коефицијенти, једначина конзервације за енергију, једначина конзервације енергије за турбулентно струјање, теорија сличносати за кондуктивно и конвективно простирање топлоте, конзервационе једначине турболентног конвективног транспорта топлоте - Транспорт топлоте при турболеном струјању - ''Closure'' - проблем, модели турбуленције: EVM - модели ''Reynolds-stress'' - модели, аналогије транспорта топлоте и количине кретања - Нумеричке методе решавања проблема простирања топлоте - Метод коначних разлика - експлицитна и имплицитна шема, метод коначних запремина - ''Simple'' процедура - Пренос топлоте при промени агрегатног стања - Филмска и капљичаста кондензација, филмско и мехурасто испаравање 13. Зрачење - Суштина простирања топлоте зрачењем - Основни закони зрачењем: Stefan-Boltzmars Lambert, Kirchhoff......, размена топлоте зрачењем између чврстих тела у транспортној средини, угаони коефицијенти, зрачење гасова и пара Литература: 1) Вороњец К., Обрадовић Н., Механика флуида, Грађевинска књига, Београд, 1965. 2) Ђорђевић В., Динамика једнострујања флуида, Грађевинска књига, Београ, 1986. 3) Саљников В., Статика и кинематика флуида, Грађевинска књига, Београд, 1989. 4) Вороњец К., Динамика гасова, Машински факултет Београд, 1969. 5) Саљников В., динамика вискозног нестишљивог флузида, Машински факултет Београд, 1969. 6) Чантрак С., Бенишек М., Решени задаци из Механике флуида, Грађевинска књига Београд, 1988. 7) Термодинамика II - Илић Г., Радојковић Н., Стојановић Б, Машински факултет Ниш Обавезе студената:

Редовно похађање предавања и вежбања. Испит: а) На вежбама студенти полажу колоквијум уз коришћење литературе а затим имају, уз коришћење литературе, разговор са професором. На основу предходног формира се оцена. б) Студенти могу у, испитним роковима полагати писани део а после положеног овог дела усмени део испита. Prostiranje toplote i mase (4+4) V-ti semestar (Termoenergetika) 1. Osnovni mehanizmi prostiranja toplote – Uvod

I Kondukcija

2. Suština provođenja toplote 2.1. Polje temperature, gradijent temperature, toplotni fluks, Fourier-ov zakon 2.2. Diferencijalna jednačina provođenja toplote u čvrstim telima

3. Stacionarno provođenje toplote

3.1. Stacionarno provođenje toplote kroz ravan, cilindričan i sferičan zid bez i sa unutrašnjim izvorima toplote

3.2. Stacionarno provođenje toplote kroz štapove i rebra: provođenje toplote kroz jednomerni štap, orebren ravan zid, okruglo rebro konstantne debljine

4. Analitičke metode rešavanja nestacionarnog provođenja toplote kroz jednomerna tela: ravan zid,

cilindar, sfera

5. Numeričke metode rešavanja problema provođenja toplote 5.1. Metod konačnih razlika primenjen na problem stacionarnog provođenja toplote 5.2. Metod konačnih razlika primenjen na problem nestacionarnog provođenja toplote,

eksplicitne i implicitne šeme

II Konvekcija

6. Suština konvekcije 6.1. Transportne veličine i transportni koeficijenti 6.2. Jednačine konzervacije materije, količine kretanja i energije 6.3. Jednačine konzervacije za turbulentno strujanje 6.4. Teorija sličnosti za konduktivno i konvektivno prostiranje toplote 6.5. Konzervacione jednačine turbulentnog konvektivnog transporta toplote

7. Analitičko rešavanje aproksimativnih jednačina konvektivnog transporta toplote tipa graničnog

sloja 7.1. Koncept graničnog sloja, jednačine graničnog sloja 7.2. Primeri analitičkog rešavanja konvektivnog transporta toplote (Covette-ov i Hagen-

Poiseville-ov problem) 8. Transport toplote pri turbulentnom strujanju

8.1. „Closure“ – problem 8.2. Modeli turbulencije: EVM – modeli, „Reynolds stress“ – modeli 8.3. Modelisanje pomoću Prandtl-ove teorije o putanji mešanja 8.4. Analogije transporta toplote i količine kretanja

9. Prenos toplote pri promeni agregatnog stanja fluida 9.1. Filmska kondenzacija 9.2. Kapljičasta kondenzacija 9.3. Filmsko isparavanje 9.4. Mehurasto isparavanje

III Zračenje

10. Suština prostiranja toplote zračenjem 10.1. Oblici flukseva zračenja 10.2. Osnovni zakoni zračenja (Stefan-Boltzman, Lambert, Kirchoff...)

11. Razmena toplota zračenjem između čvrstih tela u prozračnoj sredini

11.1. Zračenje toplote između dve paralelne ploče 11.2. Zračenje toplote između dva tela koja formiraju zatvoreni prostor 11.3. Zračenje toplote između dva tela proizvoljnog položaja u prostoru, ugaoni koeficijenti

12. Zračenje gasova i para

12.1. Bouger-ov zakon 12.2. Optička svojstva vodene pare i ugljen dioksida

IV Prostiranje toplote i mase

13. Osnovni koncepti i zakoni (Fick-ov zakon) 13.1. Koncentraciona difuzija 13.2. Termička difuzija 13.3. Pritisna difuzija 13.4. Ukupni fluks difuzije

14. Diferencijalna jednačina prostiranja toplote i mase

14.1. Jednačina energije 14.2. Jednačina transfera mase 14.3. „Triple“ – analogija (trojna) 14.4. Ispunjenosti uslova za generalizaciju sličnosti pojava

Literatura: [1] Ilić, Radojković, Stojanović – „Termodinamika II“, MF, Niš, 1996 [2] Isačenko, Osipova, Sukomel – „Heat Transfer”, Mir Publish. Moskva, 1977 [3] Eckert, Drake – „Analysis of Heat and Mass Transfer”, McGraw Hill, 1972

MAŠINSKI FAKULTET NASTAVNI PROGRAM PREDMETA ZA OBRAZOVNI PROFIL: TERMOENERGETIKA I TERMOTEHNIKA

Naziv predmeta: TOPLOTNE TURBOMAŠINE Semestar: VI Časova: 3+3 Radnih nedelja 15 Fond časova: predavanja 45 vežbanja 45 1. PREDAVANJA

1. Uvod – Osnovni pojmovi i definicije, oblasti primene, istorijski razvoj, principi rada i podela.

2. Gasodinamički procesi u toplotnim turbomašinama –

- Jednodimenzijska stacionarna kompresibilna strujanja; - Udarni talasi; - Adijabatsko strujanje sa trenjem u cevi konstantnog preseka (Fanno proces); - Dijabatsko strujanje bez trenja u cevi konstantnog preseka (Rayleigh-ov proces).

3. Rešetke toplotnih turbomašina – - Geometrijski parametri profila i ravne rešetke;

- Radni parametri rešetke; - Glavni gasodinamički parametri rešetke.

4. Jednodimenzijska teorija stupnjeva toplotnih turbina – - Opis strujanja u elementarnom stupnju toplotnih turbina; - Ojler-ova jednačina za turbine; - Stepen korisnosti na obimu aksijalnog akcionog elementarnog stupnja; - Stepen korisnosti na obimu aksijalnog reakcionog elementarnog stupnja tipa

PARSONS; - Značice za turbinske stupnjeve.

5. Unutrašnji stepen korisnosti stupnjeva toplotnih turbomašina –

- Gubitak zbog trenja; - Unutrašnji gubici zbog parcijalnog punjenja stupnja; - Gubitak zbog procepa; - Gubitak zbog vlažnosti pare.

6. Jednodimenzijska teorija kompresorskih stupnjeva – - Opis strujanja u kompresorskom stupnju; - Značice elementarnih stupnjeva kompresora; - Promene značice rada na obimu sa promenama značice protoka; - Promene kinematskog stepena reaktivnosti sa promenom značice protoka.

7. Prostorno strujanje u toplotnim turbomašinama –

- Jednačina radijalne ravnoteže; - Opšte rešenje uprošćene jednačine radijalne ravnoteže za izlaz iz pretkola; - Rešenje uprošćene jednačine radijalne ravnoteže za α1=const.; - Rešenje uprošćene jednačine radijalne ravnoteže za vihorno strujanje.

8. Višestupne parne turbine – - Broj oklopa i višestrukost oklopa turbine; - Broj obrtaja i vratila turbine; - Izbor načina regulisanja turbine i tipa stupnjeva; - Približna ocena unutrašnjeg stepena korisnosti turbine i određivanje broja stupnjeva; - Određivanje granične snage turbine niskog pritiska i izbor dimenzija poslednjeg

stupnja.

9. Rotori i ležaji toplotnih turbomašina – - Vrste rotora i materijali za njihovu izradu; - Proračun vratila na čvrstoću; - Određivanje kritičnog broja obrtaja višestepene turbine; - Radijalni ležaji; - Aksijalni ležaji, konstrukcija i podmazivanje.

10. Lopatice i oklopi toplotnih turbomašina – - Lopatice toplotnih turbomašina; - Izrada, materijali za izradu i učvršćenje lopatica; - Sile koje dejstvuju na lopatice i dopuštena naprezanja; - Vibracije lopatica; - Oklopi toplotnih turbomašina; - Opterećenja oklopa, dopuštena naprezanja i primenjeni materijali.

11. Toplotne turbine za TE-TO – - Kombinovana proizvodnja električne energije, toplote i tehnološke pare; - Tipovi toplotnih turbina za kombinovanu proizvodnju električne energije, toplote i

tehnološke pare; - Glavni termodinamički parametri parnog i gasnog bloka i turbopostrojenja za

kombinovanu proizvodnju energije.

12. Dijagrami režima rada parnih turbina za kombinovanu proizvodnju energije – - Dijagrami režima rada za protivpritisne turbine; - Dijagram režima rada za kondenzacione turbine sa regulisanim oduzimanjima pare; - Maksimalna električna snaga turbina za TE-TO; - Oduzimanja pare za daljinsko grejanje i pripremu sanitarne tople vode.

13. Automatsko regulisanje parnih turbina – - Termodinamički osnovi regulisanja parnih turbina; - Regulisanje parnog bloka u režimu konstantnog pritiska pare; - Regulisanje prigušivanjem; - Mlazničko regulisanje; - Regulisanje kliznim pritiskom; - Statika regulisanja parnih turbina.

14. Karakteristika višestupnog turbokompresora –

- Opšte karakteristike; - Sprečavanje pojave pumpanja u turbokompresorima; - Automatsko regulisanje turbokompresora.

15. Automatsko regulisanje gasnih turbina –

- Regulisanje broja obrtaja gasno-turbinskih postrojenja;

- Nestacionarni režimi rada gasno turbinskih postrojenja. 2. VEŽBE Vežbe su auditorne. Na vežbama se rade zadaci, daju uputstva za izradu projektnog zadatka i vrši pregled projekta. 3. KOLOKVIJUM U toku VI semestra organizuje se kolokvijum na kome se rešavaju zadaci iz oblasti strujno-termodinamičkih osnova rada stupnjeva toplotnih turbomašina. 4. ISPIT Uslov za ispit je urađen projektni zadatak. Ispit je pismeni i usmeni. Pismeni ispit polažu samo kandidati koji nisu položili kolokvijum. 5. LITERATURA

1. Živković D., Milenković D., Bajmak Š., TOPLOTNE TURBOMAŠINE, Univerzitet u Prištini, Priština 1997., s.294.

2. Stojanović D., TOPLOTNE TURBOMAŠINE, Građevinska knjiga, Beograd, 1973., s.365. 3. Vasiljević N., PARNE TURBINE, Mašinski fakultet, Beograd, 1984., s.383. 4. Ščegljaev A.V., Parovie turbini, Energija, Moskva, 1976., s.358. 5. Traupel W., Thermische turbomaschinen, Springer, Berlin, 1966, s.1522. 6. Živković D., Spasić Ž., Mitrović D., Toplotne turbomašine – Zbirka rešenih zadataka, Mašinski

fakultet u Nišu, Niš, 1998., s.356. Tehnika merenja (3+3) VI-ti semestar (Termoenergetika) 1. Uvod 2. Kvantitativna strana fizičkih veličina

2.1. Jedinice mere, etalonske i izvedene jedinice mere, SI-sistem 2.2. Osnovna jednačina merenja, konverzioni faktori 2.3. Greške pri merenju, apsolutna i relativna greška, klasa tačnosti, greška pri posrednim

(složenim) merenjima 3. Merni pretvarači

3.1. Statičke i dinamičke osobine mernih pretvarača 3.2. Parametarski i generatorski pretvarači 3.3. Otporno-tenzometarski, kapacitivni, induktivni, fotoelektrični, ...pretvarači

4. Osnovne veličine koje treba meriti u termoenergetici, hidroenergetici i procesnoj tehnici

4.1. Makro strujne veličine (brzina, temperatura...) 4.2. Mikro strujne veličine (turbulentne karakteristike) 4.3. Protokomeri mase i energije

5. Merenje pritiska u struji fluida

5.1. Statički, dinamički, totalni pritisak 5.2. Mehanički davači pritiska – manometri

6. Merenje brzine u struji fluida

6.1. Pojam brzine u struji fluida 6.2. Kontrolno-zahvatne zapremine za merenje brzine sa gledišta mernog sistema i sa

gledišta definicije brzine u kontinuumu 6.3. Metode merenja brzine u struji fluida 6.4. Pitot, Pitot-Prandtl-ove sonde 6.5. Anemometrija sa vrelom žicom, CTA-anemometar 6.6. Baždarenje (HWA) – anemometra sa vrelom žicom, King-ov zakon 6.7. Merenje srednje brzine i inteziteta turbulencije pomoću anemometra sa vrelom žicom 6.8. Laser-Dopler anemometrija 6.9. LDA-sistemi 6.10. Ostali davači brzine u struji fluida

7. Merenje temperature u struji fluida

7.1. Statička, dinamička, totalna temperatura 7.2. Dilatacioni davači temperature 7.3. Termoparska termometrija 7.4. Osnovni zakoni termoparske termometrije 7.5. Standardizovani tipovi termoparova 7.6. Refraktometrijske (optičke) metode merenja temperature, Lorenz-Lorentz i Gladstone-

Dale relacija 7.7. Schlieren, Shadowgraph i Mach-Zender-ova refraktometrijska metoda 7.8. Radijacioni i optički pirometri

8. Protokomeri mase i toplote

8.1. Metode merenja protoka zapremine i mase 8.2. Prigušnice-standardna blenda, Venturi-prigušnica, prelivi, danaide, integraljenje profila

brzine 8.3. Protokomeri toplote – kalorimetri 8.4. Brojila i nivometri

9. Merenje vlažnosti gasova

9.1. Parametarski davači vlažnosti 9.2. Merenje vlažnosti gasova na bazi merenja tačke rose – jednačina osetljivosti 9.3. Psihrometarski metod merenja vlažnosti – Assman-ov psihrometar jednačina osetljivosti

10. Merenje sastava gasova (gasni analizatori)

10.1. Elektrohemijski analizatori 10.2. Analizatori gasova na bazi IC zračenja

Literatura: [1] I. Vušković – „Osnove tehnike merenja“, MF Beograd [2] Eckert, Goldstein – „Measurements in Heat Transfer“

Programi predmeta

Turbomašine Profil: Energetika i procesna tehnika Smer: Hidroenergetika, Energetika Semestar: V (peti) Fond časova: 4+4

PREDAVANJA 1. Uvod

1.1 Definicije 1.2 Energija fluidne struje 1.3 Princip rada 1.4 Podela turbomašina 1.5 Istorijski razvoj turbomašina

2 Termodinamičke osnove 2.1 Podloge 2.2 Veličine stanja. Jednačina stanja. 2.3 Prvi zakon termodinamike. Specifična toplota. Veze veličina stanja. 2.4 Kompresija i ekspanzija. Tehnički rad. 2.5 Posebne promene stanja 2.6 Promene stanja u turbomašinama 2.7 Višestepeni procesi 2.8 Ciklusi

3. Strujne osnove 3.1 Strujanje kroz turbomašine i proces razmene energije 3.2 Struktura strujanja kroz turbomašine 3.3 Jednačina kontinuiteta 3.4 Ojlerova jednačina kretanja 3.5 Bernulijev integral Ojlerove jednačine, energetska jednačina 3.6 Razmena energija. Jedinični rad struje. 3.7 Zakon impulsa. Rad kola. Ojlerova jednačina za turbomašine. 3.8 Trouglovi brzina 3.9 Proširena Ojlerova jednačina. Ubrzano i usporeno strujanje – stepen reakcije. 3.10 Strujanje kroz mlaznik. Kompresijski udar. 3.11 Hidraulični udar 3.12 Kavitacija

4. Radna svojstva turbomašina 4.1 Stepeni korisnosti 4.2 Zakoni sličnosti 4.3 Karakteristike 4.4 Efekat razmere 4.5 Radne krive. Topografski dijagrami. 4.6 Radno područje i radni režimi

4.7 Brzohodnost 4.8 Paralelno i redno sprezanje 4.9 Regulacija protoka turbomašina 4.10 Posebni radni režimi

5. Strujanje neviskoznog fluida kroz turbomašine 5.1 Rešetke profila i profili 5.2 Svojstva strujanja oko profila i kroz rešetke 5.3 Ravansko strujanje oko profila i kroz rešetke 5.4 Prostorno radijalno – osno strujanje 5.5 Strujanje kroz obrtne rešetke

6. Strujanje viskoznog fluida kroz turbomašine 6.1 Otpor profila 6.2 Sile koje deluju na profil 6.3 Strujno skretanje u rešetci 6.4 Zanošenje struje 6.5 Karakter viskoznog strujanja 6.6 Viskozno strujanje gasa 6.7 Strujanje kroz procepe 6.8 Otpor diska

7. Prostorno strujanje kroz turbomašine 7.1 Svođenje prostornog strujanja na kompleks dva međusobno zavisna dvodimenzijska

strujanja 7.2 Simulacija strujanja korišćenjem različitih softvera

8. Nestacionarne pojave kod turbomašina 8.1 Tipovi pojava 8.2 Mere zaštite turbomašina od štetnih nestacionarnih pojava

VEŽBE 1. Prikaz šema postrojenja sa odgovarajućim objašnjenjima. 2. i 3. Jedinični rad turbomašina i karakteristike cevovoda (izrada zadataka). 4. Strujanje kroz mlaznike i difuzore (izrada zadataka) 5. i 6. Trouglovi brzina i Ojlerova jednačina za turbomašine (izrada zadataka). 7. Snage i stepeni korisnosti pumpi i ventilatora (izrada zadataka). 8. i 9. Koeficijenti (značice) pumpi i ventilatora i teorija sličnosti (izrada zadataka) 10. Kavitacija i usisna visina (izrada zadataka). 11., 12., 13. Radne karakteristike turbomašina - radna tačka turbomašina - paralelno i redno sprezanje - regulacija protoka 14. i 15. Izrada ispitnih zadataka (priprema za polaganje ispita) Literatura

1. M. Babić, S. Stojković, ’’Osnove turbomašina’’, naučna knjiga Beograd, 1990. 2. Lj. Krsmanović, A. Gajić, ’’Turbomašine – teorijske osnove’’, Mašinski fakultet, Beograd,

1992. 3. Lj. Krsmanović, A. Gajić, ’’Turbomašine - pumpe’’, Mašinski fakultet, Beograd, 1996. 4. M. Babić, ’’Zbirka rešenih zadataka iz turbomašina’’, Naučna knjiga Beograd, 1978. 5. A. Krsmanović, S. Pejović, A. Gajić, ’’Zbirka rešenih zadataka’’, Mašinski fakultet,

Beograd, 1993. 6. Z. Protić, M. Nedeljković, ''Pumpe i ventilatori'', Mašinski fakultet, Beograd, 1992.

Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja. Ispit: Uslov za polaganje ispita položeni pisani deo ispita (preko odgovarajućih kolokvijuma). Ispit se polaže usmeno.

Programi predmeta

Hidroprenosnici snage

Profil: Energetika i procesna tehnika Smer: Energetika, Hidroenergetika Semestar: VI (šesti) Fond časova: 3+3

PREDAVANJA

2. OPŠTE O PRENOSNICIMA SNAGE

Funkcija i vrste prenosnika. Hidraulički (hidrostatički i hidrodinamički) i hidromehanički prenosnici. Kratak istorijski pregled razvoja hidrauličkih prenosnika.

3. HIDROSTATIČKI PRENOSNICI SNAGE. Komponente i vrste hidrostatičkih prenosnika. Funkcionalne šeme različitih prenosnika (sa otvorenom i zatvorenom konturom cirkulacije, regulisani i neregulisani, sa više izvršnih pretvarača) i osnovni opis njihovog rada.

4. Radne karakteristike zapreminskih pumpi i hidromotora. Kočenje hidromotora. Rad pumpe za vreme mirovanja izvršnih pretvarača.

5. Radne karakteristike hidrocilindra (faze kretanja, brzina i sila na klipnjači). Upravljanje radom hidrocilindra. Zaustavljanje klipa.

6. Radne karakteristike razvodnika i ventila.

7. Neregulisani hidrostatički prenosnici (hidrostatičke i hidromehaničke transmisije). Funkcionalne šeme i opis njihovog rada. Radne karakteristike.

8. Regulisani hidrostatički prenosnici sa pumpom i/ili hidromotorom promenljive radne zapremine. Funkcionalne šeme i opis rada. Radne karakteristike.

9. Prigušno regulisani hidrostatički prenosnici. Funkcionalne šeme (sa prigušenjem na ulazu, sa prigušenjem na izlazu i sa prigušenjem na ogranku). Radne karakteristike.

10. Hidrostatički prenosnici sa više izvršnih pretvarača (hidromotora ili hidrocilindara). Funkcionalne šeme i opisi rada prenosnika, kod kojih su izvršni pretvarači povezani: a) redosledno, b) paralelno, c) serijski i d) kombinovano.

11. HIDRODINAMIČKI PRENOSNICI SNAGE. Hidrodinamičke spojnice i hidrodinamički menjači. Opis konstrukcije i objašnjenje principa rada. Prikaz crteža različitih konstruktivnih rešenja.

12. Radne karakteristike hidrodinamičkih spojnica sa konstantnim punjenjem (spoljne, bezdimenzijske i univerzalne karakteristike). Nomogrami za izbor hidrodinamičkih spojnica. Režimi kočenja.

13. Radne karakteristike zajedničkog rada pogonskog motora i hidrodinamičke spojnice.

14. Radne karakteristike hidrodinamičkih menjača (spoljne, bezdimenzijske i univerzalne). Prozračnost menjača. Režimi kočenja.

15. Radne karakteristike zajedničkog rada pogonskog motora i hidrodinamičkog menjača.

16. Višestepeni hidrodinamički prenosnici. Objašnjenje principa rada i radnih karakteristika sledećih prenosnika: a) sa dva hidrodinamička menjača i b) sa jednim hidrodinamičkim menjačem i dve hidrodinamičke spojnice.

VEŽBE

3. Simboli označavanja komponenata (elemenata) hidrostatičkih prenosnika. Funkcionalne šeme prenosnika.

4. Prikaz crteža zapreminskih pumpi i hidromotora i opis njihovog rada.

5. Blok šeme pumpi i hidromotora. Ispiranje hidromotora.

6. Prikaz crteža razvodnika i ventila i opis njihovog rada.

7. Proračun pada pritiska u komponentama (elementima) hidrostatičkog prenosnika.

8. Pritisak i protok u sistemu hidrostatičkog prenosa snage. Primeri izbora pumpi, hidromotora i hidrocilindara.

9. i 8. Proračun i izbor komponenata jednog neregulisanog hidrostatičkog prenosnika snage. Samostalni rad studenata, prema zadatim funkcionalnim šemama prenosnika i zadatim opterećenjima izvršnih pretvarača.

9. Jednačina za obrtni moment i jedinični rad obrtnih kola turbomašina. Bezdimenzijski radni parametri i bezdimenzijske radne karakteristike turbomašina.

10. Radne karakteristike elektromotora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Redukcija ugaone brzine i momenta motora na ulazno (pumpno) vratilo hidrodinamičke spojnice ili hidrodinamičkog menjača, zavisno od mehaničke transmisije između njih.

11. Momentne karakteristike opterećenja krajnjeg (izlaznog) vratila prenosnika snage (vratila pogonskog točka, mešača, vratila dizalice i dr.) i njihova redukcija na izlazno (turbinsko) vratilo hidrodinamičke spojnice ili hidrodinamičkog menjača.

12. i 13. Određivanje radnih karakteristika zajedničkog rada pogonskog motora, hidrodinamičke spojnice i pokretanog uređaja. Samostalni rad studenata, prema zadatim momentnim karakteristikama motora, hidrodinamičke spojnice i izlaznog (krajnjeg) vratila i zadatim mehaničkim transmisijama u prenosniku.

14. i 15. Određivanje radnih karakteristika zajedničkog rada pogonskog motora, hidrodinamičkog menjača i pokretanog uređaja. Samostalni rad studenata, prema zadatim momentnim karakteristikama motora, hidrodinamičkog menjača i izlaznog vratila i zadatim mehaničkim transmisijama u prenosniku.

Literatura

1. Bogdanović B, Nikodijević D., Vulić A., HIDARAULIČKI I HIDROMEHANIČKI PRENOSNICI SNAGE, Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet, 1998.

Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja. Ispit: Uslov za polaganje ispita su samostalno rešena tri zadatka iz programa vežbi. Ispit se polaže usmeno.

Programi predmeta

Mehanika fluida II

Profil: Energetika i procesna tehnika Smer: Hidroenergetika Semestar: V (peti) Fond časova: 3+3

Predavanja:

• Uvodna razmatranja. Fizička svojstva fluida, mikorstruktura i makroskopske relacije. • Kinematika kontinulanih sredina. Teoreme Helmnolca, Lagranža i Kelvina. • Dinamika idealnog fluida. Jednačina bilansa energije pri adiabatskom strujanju,

jednodimenzijsko strujanje, neadiabatska i neizotropska kretanja. • Primena analitičkih funkcija. Kompleksni potencijal i brzina, primena komfornog preslikavanja

transformacije Žukovskog. Metoda Čapljagina. Opstrujavanje profila. • Dinamika viskoznog fluida. Kretanje fluida pri malim Re brojevima, Stoksova metoda,

Hidrodinamika teorije podmazivanja, Ozenova metoda, dinamika viskoznog gasa. • Teorija laminarnog graničnog sloja. Automodelna i neautomodelna rešenja graničnih slojeva,

približne metode, univerzalna teorija sličnih rešenja. • Turbulentno strujanje. Poluempirijske teorije turbulentnog prenosa. Turbulentna kretanja. • Isticanje tečenjem i isticanje gasova. Strujanje u otvorenim tokovima, Prelivi.

Vežbe: Izrada zadataka iz navedenih oblasti. Literatura:

1) Voronjec K., Obradović N., Mehanika fluida, Građevinska knjiga, Beograd, 1965. 2) Đorđević V., Dinamika jednostrujanja fluida, Građevinska knjiga, Beograd, 1986. 3) Saljnikov V., Statika i kinematika fluida, Građevinska knjiga, Beograd, 1989. 4) Voronjec K., Dinamika gasova, Mašinski fakultet Beograd, 1969. 5) Saljnikov V., Dinamika viskoznog nestišljivog fluida, Mašinski fakultet Beograd, 1969. 6) Čantrak S., Benišek M., Rešeni zadaci iz Mehanike fluida, Građevinska knjiga Beograd,

1988. Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja Ispit: Na vežbama studenti polažu dva kolokvijuma uz korišćenje literature, a zatim na predavanjima imaju, uz korišćenje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.

Programi predmeta

Pumpe i ventilatori Profil: Energetika i procesna tehnika Smer: Termoenergetika, Procesna tehnika Semestar: V (peti) Fond časova: 3+3

PREDAVANJA

17. Uvod 2.1 Definicije 2.2 Energija fluidne struje 2.3 Princip rada 2.4 Podela pumpi i ventilatora 2.5 Istorijski razvoj pumpi i ventilatora

18. Strujne osnove 2.1 Strujanje kroz turbomašine (pumpe i ventilatori) i proces razmene energije 2.2 Jednačina kontinuiteta 2.3 Razmena energija. Jedinični rad struje. 2.4 Ojlerova jednačina 2.5 Trouglovi brzina 2.6 Proširena Ojlerova jednačina 2.7 Stepen reakcije 2.8 Kavitacija i usisna visina pumpi

19. Radna svojstva pumpi i ventilatora 3.1 Stepeni korisnosti 3.2 Zakoni sličnosti 3.3 Radne karakteristike. Topografski dijagrami 3.4 Radno područje 3.5 Brzohodnost 3.6 Radne tačke pumpi i ventilatora 3.7 Paralelno i redno sprezanje pumpi i ventilatora 3.8 Posebni radni režimi

20. Regulisanje i podešavanje rada pumpi i ventilatora 4.1 Promena karakteristike cevnog sistema 4.2 Regulisanje usmernim lopaticama i zakretanjem lopatice radnog kola 4.3 Promena geometrije kola (podsecanje lopatica)

4.4 Promena broja obrtaja 4.5 Primena metode optočnog voda

21. Pumpe. Šeme, opis i princip rada. 5.1 Spiralna jednostepena pumpa 5.2 Višestepene pumpe 5.3 Dvostrujne pumpe 5.4 Osne pumpe 5.5 Zavojne (dijagonalne) pumpe

22. Ventilatori. Šeme, opis i princip rada. 6.1 Centrifugalni ventilatori 6.2 Dobošasti ventilatori 6.3 Osni ventilatori 6.4 Reversni ventilatori

23. Ispitivanje pumpi i ventilatora 7.1 Utvrđivanje radnih karakteristika pumpi i ventilatora 7.2 Ispitni štandovi 7.3 Određivanje nivoa buke ventilatora

VEŽBE

10. Prikaz preseka pumpi i ventilatora sa odgovarajućim objašnjenjima.

11. i 3. Jedinični rad pumpi i ventilatora i karakteristike cevovoda (izrada zadataka).

4. i 5. Trouglovi brzina i Ojlerova jednačina za turbomašine (izrada zadataka).

6. Snage i stepeni korisnosti pumpi i ventilatora (izrada zadataka).

7. i 8. Koeficijenti (značice) pumpi i ventilatora. Teorija sličnosti (izrada zadataka)

9. Kavitacija i usisna visina (izrada zadataka).

10. i 11. Radne karakteristike i jedinični rad paralelno ili redno vezanih pumpi/ventilatora (samostalni rad studenata prema zadatim karakteristikama pumpi/ventilatora i zadatom karakteristikom cevovoda).

12. Izbor pumpi i ventilatora za date parametre (samostalni rad studenata).

13. i 14. Ispitivanje pumpi i ventilatora (laboratorijske vežbe).

15. Priprema za polaganje ispita – završavanje samostalnih radova i laboratorijskih vežbi.

Literatura

7. M. Babić, S. Stojković,’’Osnove turbomašina’’, naučna knjiga Beograd, 1990. 8. Lj. Krsmanović, A. Gajić, ’’Turbomašine – teorijske osnove’’, Mašinski fakultet, Beograd,

1992. 9. Lj. Krsmanović, A. Gajić, ’’Turbomašine’’, Mašinski fakultet, Beograd, 1992. 10. B. Bogdanović, D. Milenković, J. Bogdanović-Jovanović, ’’Ventilatori – radne

karakteristike i eksploataciona svojstva’’, Mašinski fakultet Niš, 2006. Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja. Ispit: Uslov za polaganje ispita su samostalno rešena dva zadatka i dve laboratorijske vežbe. Ispit se polaže usmeno.

Programi predmeta

Uljna hidraulika i pneumatika

Profil: Energetika i procesna tehnika Smer: Hidroenergetika Semestar: VI (šesti) Fond časova: 3+3

Predavanja: Uljna hidraulika: • Uvodne napomene. Princip rada hidrauličkog sistema, hidrauličke komponente, fizička

svojstva radne tečnosti. Gubici energije pri laminarnom i turbulentnom režimu strujanja tečnosti.

• Zaptivanje • Komponente za transformaciju energije: zapreminske pumpe i motori, hidraulički cilindri,

hidraulički akumulatori. • Komponente za upravljanje i regulaciju: razvodnici, ventili. • Pomoćne komponente: rezervoar, filteri, cevovod, priključni elementi, uređaji za hlađenje i

zagrevanje. • Konstrukcija i održavanje hidrauličkog sistema: projektovanje hidrauličkih sistema, upravljanje

i regulacija hidrauličkim sistemima, proračun hidrauličkog sistema, dijagnostika i pronalaženje uzroka smetnji u radu hidrauličkog sistema.

Pneumatika:

• Uvodna razmatranja: prednosti i nedoatci pneumatičkih sistema u odnosu na druge, vazduh kao radni fluid.

• Pneumatičke komponente: pripremna grupa za vazduh (filter, regulator pritiska, zauljivač, odvajanje kondenzata i sprečavanje smrzavanja), razvodnici, ventili. Primeri pneumo-hidrauličkih sistema.

Literatura

5) D.Uzelac, Hidropneumatske komponente, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, 1995.

6) S. Zarić, Priručnik iz industrijske pneumatike, SMEITS, Beograd, 1995. 7) S. Zarić, Priručnik iz industrijske hidraulike, SMEITS, Beograd, 2004. 8) V. Savić, Uljna hidraulika I – hidrauličke komponente i sistemi, Dom štampe, Zenica.

Obaveze studenata: Redovno pohađanje predavanja i vežbanja. Ispit: Na vežbama studenti polažu dva kolokvijuma uz korišćenje literature, a zatim na predavanjima imaju, uz korišćenje literature, razgovor sa profesorom. Na osnovu prethodnog formira se ocena.