Nastavnici su bitni...3.4. Prioriteti pri budućem razvoju politike .....000 Če tvr to po glavlje: raz vi ja nje zna nja i ve šti na na stav ni ka ..... 000 4.1. uloge nastavnika

Politike obrazovanja i usavršavanja

Nastavnici su bitniKako privući, usavršavati i zadržati efikasne

nastavnike

Sa engleskog preveli:Nina Pupovac i Bojan Đorđević

Stručnirecenzent:Mr Nataša Pantić

Prevod i stručnu recenziju ovog izdanja je finansiraoFond za otvoreno društvo - Srbija

Organizacija za ekOnOmSku Saradnjuirazvoj(oECd)

OECD je jedinstveni forum u okviru kog zajedno deluju vlade 30 demokratskih država kako bi odgovorile na ekonomske, društvene i ekološke izazove globalizacije. OECD takođe predvodi napore u cilju razumevanja novih trendova i problema, poput korporativnog upravljanja, informacione ekonomije i izazova populacije koja stari, i pomaže vladama da na njih reagu-ju. Organizacija obezbeđuje okruženje u kome vlade mogu porediti svoja iskustva, tražiti odgovore na zajedničke probleme, identifikovati dobre prakse i raditi na koordinisanju domaćih i međunarodnih politika.

Zemlje članice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, Češka, Danska, Fin-ska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Island, Italija, Japan, Kanada, Koreja, Luksemburg, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Portugal, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Velika Britanija. Evropska komisija učestvuje u radu OECD-a.

OECD-ovo izdavačko preduzeće (OECD Publishing) čini javno dostup-nim rezultate prikupljenih statistika Organizacije i rezultate istraživanja o ekonomskim, društvenim i ekološkim temama, kao i konvencije, smernice i standarde oko kojih su se dogovorile zemlje članice.

Za objavljivanje ovog dela odgovoran je Generalni sekretar OECD-a. Izloženi stavovi i korišćeni argumenti ne predstavljaju nužno zvanično gledište Organizacije ili vlada zemalja članica.

NASTAVNICI Su BITNI: Kako privući, usavršavati i zadržati efikasne nastavnike

5

Pred go vor

Mno ge dr ža ve OECD-a ima ju ve li ke po te ško će pri za po šlja va nju do volj nog bro ja kva li fi ko va nih na stav ni ka ko ji bi za me ni li ve li ki broj ko le ga ko ji će se pen zi o ni sa ti u sle de ćih 5-10 go di na. Ve ći na ze ma lja je za bri nu ta po vo dom efi-ka sno sti na stav ni ka, bez ob zi ra na to da li ih ima ju ili ne ma ju u do volj nom bro ju. Osim to ga, ulo ge na stav ni ka se me nja ju, te su im po treb ne no ve ve šti ne da bi od go vo ri li na po tre be raz li či ti jih gru pa uče ni ka i efi ka sno sa ra đi va li sa no vim vr sta ma oso blja u ško la ma i dru gim or ga ni za ci ja ma.

u apri lu 2002. go di ne Obra zov ni od bor OECD-a po kre nuo je me đu na rod ni pre gled po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka, ko ji bi po mo gao raz me nu ino va tiv nih i uspe šnih ini ci ja ti va me đu dr ža va ma, kao i da bi se iden ti fi ko va le stra te gi je za pri vla če nje, iz gra đi va nje i za dr ža va nje efi ka snih na stav ni ka. Ova pu bli ka ci ja je re zul tat tog ra da pri ko jem je na sta lo i 25 iz ve šta ja od stra ne dr ža va ko je su uče stvo va le, 10 iz ve šta ja od stra ne ne za vi snih ti mo va ko ji su po se ći va li te dr ža ve, te ne ko li ko ovla šte nih is tra ži va nja. Ovaj pro je kat OECD-a ve ro vat no pred sta vlja naj sve o bu hvat ni ju ana li zu ikad ra đe nu na te mu po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka na me đu na rod nom ni vou.

Na po ri OECD-a omo gu ća va ju dr ža va ma da uče jed ne od dru gih. Ta ko đe mo gu i po kre nu ti te me i pred lo ži ti stra te gi je o ko ji ma je mo žda te ško ras pra-vlja ti na me đu na rod nim de ba ta ma. Obe stav ke su oče vid ne u ovom iz ve šta-ju i u ra du ko ji iza nje ga sto ji. Obim ak tiv nog an ga žo va nja ze ma lja čla ni ca i part ner skih ze ma lja ta ko đe je ja san. 25 ze ma lja uče sni ca po sve ti lo je znat nu ko li či nu sred sta va to kom pe ri o da od dve do tri go di ne i pre u ze lo ri zik pod vr-ga va nja svo jih po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka eks ter nim is pi ti va nji ma i de ba-ta ma. Ko o pe ra tiv ni pri stup omo gu ćio je dr ža va ma da na u če vi še o se bi i pri tom do pri ne su ši roj ba zi zna nja pu tem sku plja nja me đu na rod nih in di ka ci ja o uti ca ju re for mi po li ti ke, kao i o okol no sti ma u ko ji ma su one naj de lo tvor ni je.

Svo jim uče šćem pro jek tu znat no su do pri ne le or ga ni za ci je i nji ho vi na-stav ni ci, škol ski ru ko vo di o ci, ro di te lji, uče ni ci, oni ko ji obra zu ju na stav ni ke, kao i po slo dav ci na ci o nal nih sa ve to dav nih od bo ra ko ji su pri la ga li pi sme ne pred lo ge, sa sta ja li se sa ti mo vi ma za eva lu a ci ju i uče stvo va li na kon fe ren ci ja-ma i ra di o ni ca ma.

Pro jek tu je do pri ne lo i uče šće Po slov nog i in du strij skog sa ve to dav nog od-bo ra OECD-a, (Bu si ness and In du stry Advi sory Com mit tee to the OECD; BI AC) i Sa ve to dav nog sin di kal nog od bo ra (Tra de Union Advi sory Com mit tee; TU AC)


i dru gih me đu na rod nih or ga ni za ci ja ta ko đe za in te re so va nih za po li ti ku na-stav ni ka: Sa vet Evro pe; Evrop ska ko mi si ja; Evrop ska fon da ci ja za obu ku; In-for ma ci o na mre ža o obra zo va nju u Evro pi (Eurydi ce); In ter na ci o nal na aso-ci ja ci ja za oce nu edu ka tiv nih do stig nu ća (In ter na ti o nal As so ci a tion for the Eva lu a tion of Edu ca ti o nal Ac hi e ve ment; IEA); Me đu na rod na or ga ni za ci ja ra da (In ter na ti o nal La bo ur Or ga ni sa tion; ILO); Or ga ni za ci ja uje di nje nih na ci ja za obra zo va nje, na u ku i kul tu ru (Uni ted Na ti ons Edu ca ti o nal, Sci en ti fic and Cul-tu ral Or ga ni za tion; UNE SCO); uNE SCO Evrop ski cen tar za vi so ko obra zo va nje (UNE SCO Euro pean Cen tre for Hig her Edu ca tion; CE PES); uNE SCO Me đu na-rod ni in sti tut za pla ni ra nje obra zo va nja (UNE SCO In ter na ti o nal In sti tu te for Edu ca ti o nal Plan ning; IIEP) i Svet ska ban ka.

u pr vom do dat ku ovog iz ve šta ja na ve de ne su oso be i or ga ni za ci je ko je su do pri ne le pro jek tu u svoj stvu na ci o nal nih ko or di na to ra, auto ra na ci o na lih iz-ve šta ja o sta nju, auto ra ovla šte nih is tra ži va nja i čla no va na ci o nal nih eva lu a ci-o nih ti mo va. Vi še od 150 lju di pre u ze lo je ove ulo ge i nji hov rad je imao zna-ča jan uti caj na pro je kat. Po red to ga, us po sta vlja nje na ci o nal nih sa ve to dav nih od bo ra, kon sul ta tiv ni pro ce si ko ri šte ni pri sa sta vlja nju na ci o nal nih iz ve šta ja o sta nju i to kom eva lu a ci o nih po se ta dr ža va ma, kao i ve li ki broj ško la i ter ci-jar nih in sti tu ci ja ko je su po se ti li eva lu a ci o ni ti mo vi, go vo re o to me da je ovom pro jek tu do pri ne lo još ne ko li ko sto ti na lju di. Na da mo se da ovaj iz ve štaj ade-kvat no od ra ža va nji hov trud i do dat no una pre đu je za jed nič ku ba zu zna nja.

u okvi ru OECD-a, pro je kat je spro veo Di rek to rij za obra zo va nje, Ode lje nje po li ti ka obra zo va nja i usa vr ša va nja pod ru ko vod stvom di rek to ra ode lje nja, Abra ra Ha sa na. Fi lip Ma ken zi (Phil lip McKen zie) i Pa o lo San tja go (Pa u lo San ti-a go) od go vor ni su za is tra ži va nje i pri pre mu ovog iz ve šta ja. Ane Sliv ka (An ne Sliw ka) (uni ver zi tet u Man haj mu) je kao sa vet nik pre u ze la glav nu od go vor-nost u obla sti raz vo ja na stav ni ka (če tvr to po gla vlje) u iz ve šta ju i Hi ro ju ki Ha se (Hi royuki Ha se) iz Se kre ta ri ja ta OECD-a obez be dio je zna čaj nu ko li či nu ma te-ri ja la. Jael Du ti leul (Yael Dut hil leul) (IIEP), ko ji je bio na pri vre me nom pre-me šta ju iz Svet ske ban ke, do pri neo je raz vo ju kon cep ci je pro jek ta i pre u zeo od go vor nost za dve na ci o nal ne eva lu a ci o ne po se te. Sta ti stič ku sa rad nju obez-be di la je po koj na Ka trin Du šen (Cat he ri ne Duchêne) sa Od se ka za in di ka to re i ana li zu obra zo va nja. Sa bri na Le o nar du ci (Sa bri na Le o nar duz zi) od go vor na je za sve ad mi ni stra tiv ne po slo ve, or ga ni zo va nje ra di o ni ca i ko mu ni ka ci ju sa ze-mlja ma uče sni ca ma. Džon Ku la han (John Co o la han), (Ir ski dr žav ni uni ver zi tet u Maj nu tu) obez be dio je va žne sa ve te u ključ noj fa zi pri pre me ovog iz ve šta ja. Vi vi jan Kon so li (Vi vi a ne Con so li) i Me li sa Pir les (Me lis sa Pe er less) su sa rad ni-ce ured ni ka ovog iz ve šta ja. Ve li ki broj dru gih ko le ga za po sle nih u Di rek to ri ju

6


7

za obra zo va nje do pri neo je svo jim sa ve ti ma u va žnim fa za ma. Po seb no bli ska sa rad nja us po sta vlje na je pri ra du na raz vo ju po ka za te lja kva li te ta na stav ni ka i pod u ča va nja, i sa ra dom Cen tra za obra zov na is tra ži va nja i ino va ci je (Cen tre for Edu ca ti o nal Re se arch and In no va tion; CE RI) na ra do vi ma: Ško lo va nje za su-tra i For ma tiv no oce nji va nje: Po bolj ša nje uče nja u sred njim ško la ma.

OECD na me ra va da odr ža va pod sti ca je svog ra da na na stav ni ke i pod u-ča va nje i da raz vi ja pro je kat po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka i ide je iz ovog iz ve šta ja.

Iz ve štaj je iz dat pod od go vor no šću ge ne ral nog se kre ta ra OECD-a.

Ba ri Mak go (Ba rry McGaw)Di rek tor obra zo va njaOECDMaj 2005.


9

Sa dr žaj

Pred go vor .............................................................................................................. 000 .................................................................................................................................... 000Sažetak .................................................................................................................... 000

Prvopoglavlje:uvod:Fokusnanastavnicima ........................................... 0001.1. Po rast za ni ma nja za pro blem na stav ni ka .................................................0001.2. Okvir ni pre gled ci lje va po li ti ka ...................................................................... 000 1.3. Me to do lo gi ja i uče šće dr ža va .......................................................................... 0001.4. Or ga ni za ci ja iz ve šta ja ......................................................................................... 000

drugopoglavlje:zaštosupolitikekojesetičunastavnikabitne? ....... 000 2.1. Kva li tet no pod u ča va nje je ključ no za po bolj ša nje uče nja ...................000 2.2. Zna čaj na stav ni ka u rad noj sna zi i škol skim bu dže ti ma .....................000 2.3. Sve ve će bri ge oko po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka ...............................0002.4. Ana li za po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka .....................................................0002.5. Ana li za tr ži šta na stav ni ka ................................................................................ 000

Trećepoglavlje:Kakopretvoritiposaonastavnikauprivlačnukarijeru .................................................................... 000

3.1. Za bri nja va ju ći aspek ti pri vlač no sti pod u ča va nja ...................................0003.2. Pro ce na bu du će po tra žnje za na stav ni ci ma ..............................................0003.3. Fak to ri pri vlač no sti na stav nič ke ka ri je re ..................................................0003.4. Pri o ri te ti pri bu du ćem raz vo ju po li ti ke .....................................................000

Četvrtopoglavlje:razvijanjeznanjaiveštinanastavnika .................... 0004.1. ulo ge na stav ni ka se me nja ju000 ................................................................... 0004.2. Za ključ ci is tra ži va nja o efi ka snim na stav ni ci ma .....................................000 4.3. Po čet no obra zo va nje na stav ni ka1 .................................................................. 000 4.4. Ser ti fi ka ci ja no vih na stav ni ka ........................................................................ 0004.5. Pro gra mi uvo đe nja no vih na stav ni ka u po sao .........................................0004.6. Pro fe si o nal no usa vr ša va nje ............................................................................. 0004.7. Pri o ri te ti pri bu du ćem raz vo ju po li ti ka ......................................................000

Petopoglavlje:regrutovanje,biranjeizapošljavanjenastavnika ...... 000 5.1. Pod u ča va nje i za po šlja va nje u dr žav noj slu žbi ........................................0005.2. uslo vi za po šlja va nja na stav ni ka..................................................................... 000

1 Pod po čet nim obra zo va njem na stav ni ka (Ini tial Te ac her Edu ca tion/Pre-Ser vi ce Edu ca tion) pod-ra zu me va se for mal no vi so ko obra zo va nje na stav ni ka. prim.prev.


10

5.3. Re gru to va nje i se lek ci ja na stav ni ka .............................................................0005.4. Prob ni pe ri o di za na stav ni ke po čet ni ke .....................................................0005.5. Od go vo ri na po tre be za oso bljem u krat kom pe ri o du ..........................0005.6. Po kre tlji vost na stav ni ka .................................................................................... 0005.7. Pri o ri te ti za raz vi ja nje bu du ćih po li ti ka .....................................................000

Šestopoglavlje:zadržavanjeuspešnihnastavnikauškolama ............. 000 6.1. Za bri nu to sti u ve zi sa za dr ža va njem uspe šnihna stav ni ka u ško la ma .................................................................................................. 0006.2. Fak to ri za dr ža va nja uspe šnih na stav ni ka u ško la ma ............................0006.3. Pri o ri te ti za raz vi ja nje bu du ćih po li ti ka .....................................................000

Sedmopoglavlje:razvojiimplementacijanastavničkihpolitika ....... 0007.1. An ga žo va nje na stav ni ka na raz vo ju i im ple men ta ci ji po li ti ka ..........0007.2. una pre đi va nje ba ze zna nja ra di po dr ža va njana stav nič kih po li ti ka ................................................................................................... 000

Prvidodatak:Sprovođenjeaktivnosti ......................................................... 000Po za di na ak tiv no sti OECD-a .................................................................................... 000Svr ha ak tiv no sti OECD-a ........................................................................................... 000Me to do lo gi ja i uče šće ze ma lja ................................................................................. 000

drugidodatak:okvirniizgledupoznavanjasanastavničkimpolitikama ............................................................................. 000


Sažetak - 11

Sažetak

važnostpolitikakojesetičunastavnika

Po li ti ke ko je se ti ču na stav ni ka va žna su te ma na dnev nom re du mno gih dr ža va. Zbog tre nut nih da le ko se žnih eko nom skih i dru štve nih pro me na, vi-so ko kva li tet no ško lo va nje va žni je je ne go ikad. Zah te vi ko ji se sta vlja ju pred ško le i na stav ni ke po sta ju sve slo že ni ji. Mi ni stri obra zo va nja OECD-a svo jim su dr ža va ma po sta vi li cilj da se svim uče ni ci ma po bolj ša kva li tet uče nja. Ovaj am bi ci o zni cilj bi će ostva riv sa mo ako se svim uče ni ci ma obez be di pod u ča va-nje vi so kog kva li te ta.

Sve ze mlje su u po tra zi za na či ni ma da po bolj ša ju svo je ško le i da bo lje od go vo re na vi so ka dru štve na i eko nom ska oče ki va nja. Po što su naj va žni ji re surs u ško la ma, na stav ni ci ima ju cen tral nu ulo gu u na po ri ma za una pre-đe nje ško lo va nja. Da bi po bolj ša li efi ka snost i jed na ko prav nost ško lo va nja, mo ra mo se po sta ra ti da kom pe ten ti lju di že le da ra de kao na stav ni ci, da je nji ho vo pod u ča va nje na vi so kom ni vou i da svi uče ni ci ima ju pri stup pod u ča-va nju vi so kog kva li te ta.

Ovaj iz ve štaj te me lji se na re zul ta ti ma ve li kog pro jek ta OECD-a Ka ko pri-vu ći, usa vr ša va ti i za dr ža ti efi ka sne na stav ni ke, ko ji je spro ve den u pe ri o du od 2002. do 2004. go di ne. Pro je kat je uklju či vao pri pre mu na ci o nal nih iz ve šta ja o sta nju, po se te ne kim dr ža va ma od stra ne eks ter nih eva lu a ci o nih ti mo va, sku-plja nje po da ta ka, ovla šte na is tra ži va nja i ra di o ni ce. Či nje ni ca da je u pro jek tu uče stvo va lo 25 ze ma lja ka zu je nam da su pro ble mi na stav ni ka pri o ri tet u jav noj po li ti ci i da će ve ro vat no ste ći i ve ću va žnost u go di na ma ko je do la ze.

Zah te vi ko ji se sta vlja ju pred ško le i na stav ni ke po sta ju sve slo že ni ji. Dru-štvo sa da oče ku je da ško le efi ka sno ra de sa raz li či tim je zi ci ma i po re kli ma uče ni ka, da bu du ose tlji vi pre ma pi ta nji ma kul tu re i po la, da pro mo vi šu to-le ran ci ju i dru štve ni sklad, da efi ka sno od go vo re na po tre be dru štve no ugro-že nih uče ni ka i uče ni ka sa pro ble mi ma u uče nju ili po na ša nju. Od ško la se oče ku je i da ko ri ste no ve teh no lo gi je, da bu du u to ku sa ubr za no raz vi ja ju ćim sa zna nji ma i na či ni ma oce nji va nja uče ni ka. Na stav ni ci bi tre ba lo da bu du spo-sob ni da pri pre me uče ni ke za dru štvo i eko no mi ju u ko ji ma se od njih oče ku je da bu du sa mo-ini ci ja tiv ni uče ni ci, spo sob ni i mo ti vi sa ni da uče ce log ži vo ta.

Pro ble mi oko na stav ni ka ta ko đe su na vi so kom me stu na dnev nom re du po li ti ka zbog bri ga ko je su i sa mi na stav ni ci iz ra zi li po pi ta nju bu duć no sti nji-


12 - Sažetak

ho ve pro fe si je – da li je do volj no pri vlač na no vim ta len to va nim kan di da ti ma i da li su na stav ni ci do volj no na gra đi va ni i po dr ža va ni na svom po slu. S ob zi-rom na to da su na stav ni ci u sva ko dnev nom kon tak tu sa uče ni ci ma ko ji mo gu po sta ti sle de ća ge ne ra ci ja na stav ni ka, en tu zi ja zam i mo ral tre nut ne na stav-nič ke rad ne sna ge ima ju ve li ki uti caj na sa stav na stav ni ka u bu duć no sti.

Tre nut ni taj ming po ra sta in te re so va nja za pro ble ma ti ku po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka po seb no je bi tan. Ve li ki broj na stav ni ka ko ji su za po šlja va ni to kom pe ri o da eks pan zi je u še zde se tim i se dam de se tim sa da su bli zu pen zi o-ni sa nja. Ova či nje ni ca je i ogro man iza zov i je din stve na pri li ka u ve ći ni ze ma-lja. Iako je po treb na ve li ka ko li či na is ku stva i ve šti na da bi se za me ni li na stav-ni ci ko ji će se pen zi o ni sa ti, mno ge dr ža ve sa da ima ju je din stve nu šan su da se ob li ku ju i da is ko ri ste su štin ske pro me ne u na stav nič koj rad noj sna zi.

Mno go ve ći broj no vih na stav ni ka po če će se ba vi ti pod u ča va njem u sle de-ćih 5-10 go di na ne go što je to bio slu čaj u pro te klih 20. Pri liv po ve li kog bro ja no vih na stav ni ka sa sa vre me nim ve šti na ma i sve žim ide ja ma ima po ten ci jal da zna čaj no ob no vi ško le. Po sto ji i mo guć nost da će se oslo bo di ti i sred stva za raz voj po što rad na sna ga sa sta vlje na od mla dih na stav ni ka zna či i ma nje pri ti sa ka na bu džet. Sa dru ge stra ne, ako se pod u ča va nje ne bu de sma tra lo za pri vlač nu pro fe si ju, ako se pod u ča va nje ne pro me ni iz ko re na, po sto ji ri zik da će kva li tet ško la po če ti da opa da i da će to bi ti te ško po pra vi ti.

Glavniproblemi Iako in for ma ci je ni su do sled ne, ne do sta ju do go roč ni po da ci i ni su sve dr-

ža ve u is toj po zi ci ji, stvo ri la se okvir na sli ka sta nja.

Za bri nja va ju ći aspek ti pri vlač no sti ka ri je re na stav ni ka

– Pri bli žno po la ze ma lja iz ra zi lo je ozbilj nu za bri nu tost oko za dr ža va nja ade kvat nog bro ja kva li tet nih na stav ni ka, po seb no u obla sti ma gde po-sto ji ma njak na stav ni ka.

– Ras pro stra nje na je za bri nu tost po vo dom du go traj nih tren do va sa sta va na stav nič ke rad ne sna ge, npr. ma njak „am bi ci o znih” i ma njak mu ška ra ca.

– Po sto ji za bri nu tost za imidž i sta tus pod u ča va nja, i na stav ni ci če sto sma-tra ju da je nji hov rad pot ce njen.

– Za ra de na stav ni ka su u ve ći ni ze ma lja sve ni že.


Sažetak - 13

Za bri nja va ju ći aspek ti raz vo ja zna nja i ve šti na na stav ni ka

– Sko ro sve dr ža ve iz ra zi le su za bri nu tost po vo dom manj ka „kval te ta”: da li po sto ji do volj no na stav ni ka či je zna nje i ve šti ne mo gu da pod mi re po-tre be ško la.

– Po sto ji ve li ka za bri nu tost po vo dom ogra ni če ne po ve za no sti iz me đu obra-zo va nja na stav ni ka, nji ho vog pro fe si o nal nog usa vr ša va nja i po tre ba ško la.

– u mno gim ze mlja ma ne po sto je si stem ski pro gra mi za uvo đe nje na stav-ni ka po čet ni ka u po sao.

Za bri nja va ju ći aspek ti re gru ta ci je, oda bi ra i za po šlja va nja na stav ni ka

– u ve ći ni dr ža va po sto ji za bri nu tost zbog ne pra ved ne ras po de le na stav-ni ka me đu ško la ma i oko to ga da li uče ni ci u si ro ma šnim pod ruč ji ma ima ju do volj no kva li tet ne na stav ni ke.

– Ško le če sto ima ju pre ma lo di rekt nog uče šća pri pri ma nju na stav ni ka u slu žbu.

– u ne kim ze mlja ma po sto ji pre ko me ran broj kva li fi ko va nih na stav ni ka, što pred sta vlja do dat ne iza zo ve po li ti ka ma ko je se ti ču na stav ni ka.

Za bri nja va ju ći aspek ti za dr ža va nja uspe šnih na stav ni ka u ško la ma

– Ne ko li ko dr ža va su o ča va se sa ve li kim ste pe nom osi pa nja na stav ni ka, po seb no ka da su u pi ta nju no vi na stav ni ci.

– Na stav ni ci su za bri nu ti da ve li ka za du že nja, stres i lo še rad no okru že nje uti ču na za do volj stvo po slom i na uspe šnost pod u ča va nja.

– u ve ći ni ze ma lja po sto je ve o ma ogra ni če na sred stva za pre po zna va nje i na gra đi va nje na stav nič kog ra da.

– Pro ce du ra re a go va nja u slu ča ju ne e fi ka snog pod u ča va nja če sto je kom-pli ko va na i spo ra.

Sta re nje na stav nič ke rad ne sna ge do dat no po ve ća va go re na ve de ne bri ge. u pro se ku 25% uči te lja i na stav ni ka u osnov nim ško la ma i 30% pro fe so ra u


14 - Sažetak

sred njim ško la ma ima pre ko 50 go di na, a u ne kim dr ža va ma vi še od 40% na-stav ni ka su sta ri ji od 50 go di na. u sle de ćih ne ko li ko go di na do sta njih će se pen zi o ni sa ti.

Ana li ze uka zu ju na to da su pro ble mi kvan ti te ta i kva li te ta na stav ni ka u bli skoj ve zi. u slu ča je vi ma manj ka na stav ni ka, škol ski si ste mi če sto na đu krat ko roč na re še nja ta ko što za po šlja va ju ma nje kva li fi ko va ne na stav ni ke; do de lju ju na stav ni ci ma pred me te za ko je oni ne ma ju do volj ne kva li fi ka ci je; po ve ća va ju na stav ni ci ma rad nu nor mu ili po ve ća va ju broj uče ni ka u raz re-di ma. Ta kva re še nja se po bri nu za to da uči o ni ce ne osta nu bez na stav ni ka i da ma njak ne bu de od mah oči gle dan, ali sva ka ko do vo de u pi ta nje kva li tet pod u ča va nja i uče nja.

Sa dru ge stra ne, i ze mlje u ko ji ma ne po sto ji ma njak kva li fi ko va nih na stav ni-ka mo gu se su o či ti sa pro ble mom (ne)do volj nog kva li te ta na stav ni ka – po seb no u slu ča je vi ma ka da pro ces se lek ci je ne re zul ti ra na la že njem naj bo ljih kan di da ta.

Ako se ne pri me ne stra te ške po li ti ke, po sto ji opa snost da će pro fe si ja na-stav ni ka po ste pe no pro pa sti. S ob zi rom na to da su dru štva po sta la bo ga ti ja, a obra zov ne kva li fi ka ci je ve će kao i mo guć no sti za za po sle nje, iz gle da da je iz ble de la pri vlač nost pod u ča va nja kao si gur nog za po sle nja i pu ta ka vi šem po lo ža ju u dru štvu. Ši ro ko ras pro stra nje na za bri nu tost po vo dom te ško ća sa ko ji ma se su o ča va ju mno ge ško le, pot po mog nu ta če sto ve o ma ne ga tiv nim iz-ve šta va nji ma od stra ne me di ja, uni šti la je pri vlač nost pro fe si je na stav ni ka. Od ško la se oče ku je i zah te va sve vi še, a mno ge dr ža ve ne ma ju do volj no sred sta-va da to is pu ne. Ogra ni če na sred stva igra ju ve li ku ulo gu u mno gim od na ve-de nih pro ble ma.

Me đu tim, po sto je i si gur ni zna ci da po li ti ke mo gu da me nja ju sta nje, što se oči tu je u pri me ri ma iz ovog iz ve šta ja. Po sto je ze mlje u ko ji ma su na stav ni ci na vi so kom dru štve nom po lo ža ju i gde po sto ji vi še kva li fi ko va nih kan di da ta ne go upra žnje nih me sta. Čak i u ze mlja ma ko je već ne ko vre me ima ju ma njak na stav ni ka ja vlja ju se zna ci ve ćeg in te re so va nja za pod u ča va nje, i iz gle da da su ini ci ja ti ve po li ti ke bi le efi ka sne.

implikacijepolitikanadvanivoa

Kva li tet pod u ča va nja ni je od re đen je di no „kva li te tom” na stav ni ka – iako je ono od vi tal nog zna ča ja – ne go i rad nim okru že njem. Čak ni spo sob ni na-


Sažetak - 15

stav ni ci mo žda ne će do sti ći svoj pun po ten ci jal ako im okru že nje ne obez be di ade kvat nu po dr šku i do vo ljan iza zov i na gra du. Po li ti ke ko je ima ju za cilj da pri vu ku i za dr že efi ka sne na stav ni ke ima ju za za da tak da za po sle kom pe tent-ne lju de u pro fe si ju, ali i da obez be de po dr šku i pod sti ca je ka ko bi se na stav-ni ci pro fe si o nal no usa vr ša va li i oba vlja li svoj po sao na vi so kom ni vou.

Ini ci ja ti ve po li ti ke neo p hod ne su na dva ni voa. Pr vi se ti če pro fe si je na-stav ni ka u ce li ni i te ži ka to me da po bolj ša njen sta tus i kon ku rent nost na tr ži štu ra da. Dru gi skup stra te gi ja je uže usme ren i ima za cilj da pri vu če i za dr ži od re đe ne ti po ve na stav ni ka, kao i da pri vu če na stav ni ke da ra de u od-re đe nim ško la ma. Pr va ta be la su mi ra glav ne ci lje ve po li ti ke pre ma to me da li su usme re ni na pro fe si ju na stav ni ka u ce li ni ili su vi še usme re ni na od re đe ne ti po ve na stav ni ka ili ško la.


16 - Sažetak

Ta be la 1. implikacijepolitika

Cilj po li ti ka Ak ci je usme re ne na pro fe si ju na stav ni ka kao ce li nu

Ak ci je usme re ne na od re đe ne ti po ve na stav ni ka ili ško la

Pretvaranjeprofesijenastavnikauprivlačanizborkarijere

PoboljšatiimidžistatuspodučavanjaPoboljšatikonkurentnostzaradenastavnikaPoboljšatiuslovezaposlenjaIskoristitivišaknastavnika

ProširitiizvorpotencijalnihnastavnikaOstvaritifleksibilnijimehanizamnagrađivanjaPoboljšatiusloveprijemanovihnastavnikaRazmotritikompromiseizmeđubrojaučenikaponastavnikuiprosečnezaradenastavnika

Unapređivanjeznanjaiveštinanastavnika

RazvijanjeprofilanastavnikaPosmatratiusavršavanjenastavnikakaoprocesOstvaritifleksibilnijeiefikasnijeobrazovanjenastavnikaAkreditovatiprogramezaobrazovanjenastavnikaIntegrisatiprofesionalnousavršavanjetokomcelokupnekarijere

UnapreditiizborosobakojeseobrazujuzazvanjenastavnikaPoboljšatipraksutokomobrazovanjaSertifikovatinovenastavnikeOsnažitiprogrameuvođenjauposao

Pronalaženje,odabirizapošljavanjenastavnika

OmogućitifleksibilnijeoblikezaposlenjaOmogućitiškolamavećuodgovornostprirukovođenjunastavničkimkadromRešitipotrebezaprivremenimzapošljavanjemPoboljšavatirazmenuinformacijainadgledanjeponudenastavnika

RaširitikriterijumselekcijenastavnikaUstanovitiobavezanprobniperiodPodsticativećupokretljivostnastavnika

Zadržavanjeefikasnihnastavnikauškolama

OcenjivatiinagrađivatiefikasnopodučavanjeOmogućitivišemogućnostizarazvijanjerazličitihkarijeraPoboljšavatirukovođenjeiatmosferuuškolamaPoboljšavatiusloverada

ReagovatiuslučajevimaneefikasnihnastavnikaObezbeditivećupodrškuzanastavnikepočetnikeOmogućitifleksibilnijeradnovremeiradneuslove

Razvijanjeiprimenapolitikenastavnika

UključivatinastavnikeurazvojiimplementacijupolitikeRazvijanjezajednicazaprofesionalnoučenjePoboljšavatibazuznanjakojabipodržavalapolitikunastavnika

Ovaj plan pred sta vlja ve li ki iza zov, ali po ku šaj re ša va nja jed ne obla sti bez pri da va nja ade kvat ne pa žnje bli sko po ve za nim aspek ti ma pro iz veo bi sa mo de li mič ne re zul ta te. I po red to ga, te ško je po sve ti ti se svim obla sti ma, a zbog ogra ni če nih sred sta va ne mo gu će je iz be ći kom pro mi se.


Sažetak - 17

implikacijepremarazličitimtipovimadržava

Ne ke od im pli ka ci ja po li ti ka ni je mo gu će pri me ni ti na isti na čin u svih 25 ze ma lja uče sni ca. u broj nim slu ča je vi ma, mno gi od ovih ci lje va već su ostva-re ni, dok su u dru gim ze mlja ma mo žda ma nje bit ni s ob zi rom na dru štve ne, eko nom ske i obra zov ne struk tu re i tra di ci je.

Ve ći na na stav ni ka za po sle na je u dru štve nom sek to ru, ali osnov ni mo de li za po sle nja u dru štve nom sek to ru raz li ku ju se od dr ža ve do dr ža ve. Po sto je dva osnov na mo de la ko ji uob li ča va ju za po šlja va nje na stav ni ka, a ko ji su vi-dlji vi u ze mlja ma uče sni ca ma: „mo del ba zi ran na ka ri je ri” i „mo del ba zi ran na po lo ža ju”. Po što ni jed na od dr ža va ne opi su je „ti pi čan” pri mer ovih mo de la, di stink ci ja je ko ri sna u raz ja šnja va nju od li ka za po šlja va nja na stav ni ka.

u si ste mi ma ba zi ra nim na ka ri je ri, od na stav ni ka se uglav nom oče ku je da osta nu u dru štve noj slu žbi to kom ce log rad nog ve ka. Za po šlja va nje se naj če šće de si u mla dom do bu, ba zi ra se na aka dem skim kva li fi ka ci ja ma i/ili dr žav nom is pi tu i kri te ri ju mi su obič no vi so ki. Na kon za po šlja va nja, na stav ni ci se ras po re-đu ju pre ma in ter nim pra vi li ma. una pre đe nja se te me lje na si ste mu oce nji va nja ko ji je usta no vljen u od no su na po je din ca, a ne u od no su na od re đe no rad no me sto. Po čet ne pla te su če sto re la tiv no ma le, ali po sto ji ja san put ka bo ljoj za ra-di, a iz gle di za pen zi ju su uglav nom re la tiv no po volj ni. Fran cu ska, Ja pan, Ko re ja i Špa ni ja pred sta vlja ju pri me re dr ža va sa mno gim od li ka ma dru štve ne slu žbe ba zi ra ne na ka ri je ri. u glo ba lu, ze mlje sa na stav nič kom slu žbom ba zi ra nom na ka ri je ri ne ma ju ozbilj nih pro ble ma sa po nu dom na stav ni ka. Ve ći na njih ima mno go vi še kva li fi ko va nih kan di da ta ne go upra žnje nih rad nih me sta. u ovim ze mlja ma za po sle nja u dru štve nom sek to ru uglav nom se uve li ko raz li ku ju od za po sle nja u pri vat nom sek to ru i sma tra ju se su per i or ni jim pre ma broj nim me-ri li ma (pro seč na za ra da, si gur nost za po sle nja, pen zi ja).

Za bri nu tost u si ste mi ma ba zi ra nim na ka ri je ri uglav nim je u ve zi sa kva-li te tom. Na i me, ja vlja se strah da obra zo va nje na stav ni ka ni je uvek u skla du sa po tre ba ma ško le, da kri te ri ju mi pri za po šlja va nju ne sta vlja ju ak ce nat na zna nja, ve šti ne i spo sob no sti neo p hod ne za efi ka sno pod u ča va nje, da na kon za po sle nja na stav ni ci ne do bi ja ju pod sti caj za da lje usa vr ša va nje i da stro-go in si sti ra nje na po što va nju pra vi la ogra ni ča va ka pa ci te te i pod sti ca je ško la da se iz bo re sa raz li či tim lo kal nim po tre ba ma. Ta ko đe se ja vlja pi ta nje da li su ova kvi si ste mi ne pri vlač ni oni ma ko ji ni su si gur ni da že le ta ko ra no po-sve ti ti ceo svoj rad ni vek ka ri je ri na stav ni ka, ili oni ma ko ji ima ju is ku stva u dru gim ka ri je ra ma. u skla du sa tim, glav ni pri o ri te ti u ova kvim dr ža va ma su


18 - Sažetak

ostva ri va nje sna žni je po ve za no sti iz me đu pr vo bit nog obra zo va nja, se lek ci je i pro fe si o nal nog usa vr ša va nja na stav ni ka, uvo đe nje flek si bil ni jih rad nih me-sta, otva ra nje ka mo guć no sti ma van red nog za po šlja va nja, da va nje lo kal nim obra zov nim vla sti ma i di rek to ri ma ško la vi še pro sto ra za od lu či va nje o ka dru i us po sta vlja nje ru ko vo đe nja pre ma ci lje vi ma.

Dru štve ne slu žbe „ba zi ra ne na po lo ža ju” ima ju ten den ci ju da bi ra ju naj po-god ni jeg kan di da ta za sva ko rad no me sto pu tem no vih za po šlja va nja ili una-pre đi va nja već za po sle nih na stav ni ka. Ta kvi si ste mi su u glo ba lu otvo re ni ji raz li či tim sta ro snim gru pa ma i če sto se de ša va ju za po šlja va nja kan di da ta sa dru ga či jim rad nim is ku stvom, kao i na pu šta nja, te po nov na vra ća nja pod u ča-va nju. Iako su po čet ne pla te uglav nom pri vlač ne, one se usta le pri lič no ra no u ka ri je ri. Na pre do va nje na stav ni ka za sni va se na uspe šnom kon ku ri sa nju na no va rad na me sta, a broj vi ših po zi ci ja je naj če šće ogra ni čen. u ova kvim si ste-mi ma, oda bir i ru ko vo đe nje ka drom uglav nom su de cen tra li zo va ni i oba vlja ju ih ško le ili lo kal ne upra ve. Dr ža ve ko je ima ju mno ge od od li ka dru štve ne slu-žbe „ba zi ra ne na po lo ža ju” su Ka na da, Šved ska, Švaj car ska i uje di nje no Kra-ljev stvo.

Ve li ki broj ova kvih si ste ma ima pro ble ma sa za po šlja va njem na stav ni ka, po seb no u obla sti ma te ma ti ke, pri rod nih na u ka i in for ma ci o nih i ko mu ni ka-ci o nih teh no lo gi ja. Iako su uslo vi za po sle nja u dru štve nom sek to ru uglav nom slič ni za po sle nju u pri vat nom sek to ru, dru štve ni sek tor ne ma do volj no ka pa-ci te ta i flek si bil no sti da bi se me rio sa pri vat nim. Zbog to ga je če sto te ško za-dr ža ti is ku sne na stav ni ke iz van sta ro sne do bi od 30 do 40 go di na. Sto ga ško le u ovim ze mlja ma če sto me nja ju ka dro ve, po seb no u si ro ma šni jim me sti ma. S ob zi rom na to da se si ste mi „ba zi ra ni na po lo ža ju” ma nje od si ste ma ba zi ra nih na ka ri je ri osla nja ju na pro pi se pri do de lji va nju oso blja ško la ma, ja vlja ju se ve će raz li ke me đu ško la ma u po gle du na stav nič kih kva li fi ka ci ja i is ku stva.

Kao od go vor na ove te ško će, pri o ri te ti po li ti ke u dr ža va ma sa ova kvim pod u ča va njem pod ra zu me va ju pri da va nje ve će va žno sti si ste ma ti zo va nju kri te ri ju ma pri se lek ci ji oso blja, eva lu a ci ji ra da i iz grad nji ka ri je re. Po što lo-kal ne vla sti ima ju pre sud nu ulo gu pri ru ko vo đe nju ka dro vi ma i pri la go đa va-nju škol skih pro gra ma po tre ba ma lo kal ne za jed ni ce, ove ze mlje mo ra ju da obra te ve ću pa žnju na oda bir i usa vr ša va nje di rek to ra i osta lih škol skih ru ko-vo di la ca. uzev ši u ob zir da je pro ces oda bi ra i ru ko vo đe nja na stav ni ci ma u si-ste mi ma ko ji se „ba zi ra ju na po lo ža ju” vi še na lik tr go va nju, ško la ma u si ro ma-šnim i ne po pu lar nim me sti ma mo ra se obez be di ti mno go vi še sred sta va ka ko bi se mo gle nad me ta ti za kva li tet ne na stav ni ke. Ta ko đe, po treb no je usta no vi-


Sažetak - 19

ti ve će raz li ke u za ra di i rad nim uslo vi ma ka ko bi se pri vu kli od re đe ni ti po vi na stav ni ka ko jih ne ma u do volj nom bro ju. Jed na ke pla te i uslo vi ima ju mno go ve će šan se da do ve du do pre ko mer nog bro ja ne kih ti po va na stav ni ka, a do manj ka dru gih.

zajedničkiciljevipolitika

I po red ve li kih raz li ka me đu tra di ci ja ma dru štve nih slu žbi ba zi ra nih na ka ri je ri ili po lo ža ju, po sto ji ne ko li ko za jed nič kih ci lje va po li ti ka.

In si sti ra nje na kva li te tu na stav ni ka, a ne na kvan ti te tu

Ve li ki broj is tra ži va nja uka zu je na to da me đu fak to ri ma na ko je po li ti ke mo že uti ca ti, kva li tet na stav ni ka i nji ho vog pod u ča va nja ima ju naj va žni ji uti-caj na uče nič ke re zul ta te. Po sto je i ja sni po ka za te lji da po sto je dra stič ne raz-li ke u efi ka sno sti na stav ni ka. uspeh uče ni ka se vi še raz li ku je u okvi ru ško le ne go me đu raz li či tim ško la ma. Pod u ča va nje je zah te van po sao i ne mo gu ga svi uspe šno oba vlja ti i či ni ti to kon stant no. Ipak, ge ne ral ni pri stup oda bi ru i za po šlja va nju na stav ni ka pod ra zu me va da su na stav ni ci uglav nom me đu sob-no za men lji vi, te se te me lji na bro ju na stav ni ka, a ne na kva li te ti ma ko je ima ju ili mo gu usa vr ši ti.

Ključ ne stav ke pri in si sti ra nju na kva li te tu na stav ni ka su po bolj ša va nje kri te ri ju ma se lek ci je pri obra zo va nju i za po šlja va nju na stav ni ka, kon stant ne eva lu a ci je to kom či ta ve na stav nič ke ka ri je re u svr hu in den ti fi ko va nja obla sti u ko ji ma ima me sta za po bolj ša nje, pre po zna va nje i na gra đi va nje efi ka snog pod-u ča va nja i obez be đi va nje sred sta va i po dr ške na stav ni ci ma ka ko bi is pu ni li vi-so ka oče ki va nja. Pro je kat ne sum nji vo po ka zu je da na stav ni ke ve o ma mo ti vi šu su štin ske do bro bi ti sa mog pod u ča va nja – rad sa de com i mla di ma, po ma ga nje nji ho vom raz vo ju, do pri nos dru štvu – te da dr žav ni si ste mi i škol ska rad na me-sta mo ra ju omo gu ći ti na stav ni ci ma da se fo ku si ra ju na te za dat ke.

u svom naj ra di kal ni jem ob li ku ve će in si sti ra nje na kva li te tu na stav ni ka mo glo bi do ve sti do to ga da se rad na stav ni ka ob li ku je ta ko da se vi še ba zi ra na aspek-ti ma pro fe si o nal no sti i zna nja; ka ko bi se za po šlja va lo ma nje na stav ni ka, dok bi bi lo vi še za po sle nih za oba vlja nje za da ta ka ko je tre nut no oba vlja ju na stav ni ci, a za ko je ni su neo p hod ne pro fe si o nal ne ve šti ne. Ta ko đe bi i pla te na stav ni ka bi bi le znat no ve će ka ko bi se pri vu kli i za dr ža li naj bo lji mo gu ći kan di da ti.


20 - Sažetak

Profilisanjenastavnikauciljuusklađivanjarazvojaiuspehanastavnikasapotrebama ško le

Ši ro ko je ra ši re no uve re nje da je po treb no da dr ža ve sa že to pre ci zi ra ju ka-kva se zna nja i spo sob no sti oče ku ju od na stav ni ka i da se ti pro fi li na stav ni ka mo ra ju uve sti u ško le i u si ste me obra zo va nja na stav ni ka. Pro fil kom pe ten ci je na stav ni ka tre ba da pro iz i la zi iz ci lje va uče nja i da obez be di pro fe si o nal ne stan-dar de i za jed nič ki spo ra zum o to me ka kvo se pod u ča va nje sma tra uspe šnim.

Pro fi li na stav ni ka mo ra ju da ob u hva te od lič no po zna va nje pred me ta pod-u ča va nja, pe da go ške ve šti ne, spo sob nost efi ka snog ra da sa ši ro kom pa le tom uče ni ka i ko le ga, do pri no še nje ško li i pro fe si ji i ka pa ci tet za na sta vak usa vr ša-va nja. Pro fil bi mo gao da iz ra ža va raz li či te ni voe učin ka pri la go đe ne na stav ni-ci ma po čet ni ci ma, is ku snim na stav ni ci ma i oni ma ko ji sno se ve će od go vor no-sti. Ja san, do bro struk tu ri san i ge ne ral no po dr ža van pro fil na stav ni ka mo že bi ti mo ćan me ha ni zam za uskla đi va nje ele me na ta ko ji sa či nja va ju zna nje i ve-šti ne na stav ni ka u raz vo ju, i za omo gu ća va nje sred sta va ko ji ma bi se pro ce ni li us pe si raz voj nih pro gra ma.

Usavršavanjenastavnikakaokontinuum

Po treb no je da fa ze po čet nog obra zo va nja, uvo đe nja u po sao i pro fe si o nal-nog usa vr ša va nja na stav ni ka bu du mno go bo lje me đu sob no po ve za ne da bi se stvo rio do sled ni ji si stem uče nja i usa vr ša va nja na stav ni ka. Stan dar di kom-pe ten ci ja i učin ka na stav ni ka u raz li či tim fa za ma nji ho ve ka ri je re obez be di će okvir za kon ti nu um usa vr ša va nja na stav ni ka. uz to, po treb no je i pre ci zi ra ti ka kva oče ki va nja po sto je po vo dom od go vor no sti sa mih na stav ni ka za nji ho vo kon stant no usa vr ša va nje kao i osmi sli ti si stem po dr ške ko ji bi pot po mo gao nji hov raz voj.

Per spek ti va do ži vot nog uče nja na stav ni ka zna či da se u ve ći ni ze ma lja mno go vi še pa žnje mo ra po sve ti ti po dr šci na stav ni ci ma u ra nim sta di ju mi ma nji ho ve ka ri je re i obez be đi va nju pod sti ca ja i sred sta va za kon stant no struč no usa vr ša va nje. u prin ci pu, bi lo bi bo lje una pre di ti re gru to va nje i usa vr ša va nje na stav ni ka to kom nji ho vih ka ri je ra ne go pro du ža va ti tra ja nje po čet nog obra-zo va nja na stav ni ka.


Sažetak- 21

Ostvaritifleksibilnijeobrazovanjenastavnika

u mno gim dr ža va ma od lu ku da se po sta ne na stav nik po treb no je do ne ti na po čet ku ter ci jar nog obra zo va nja. Me đu tim, stu den te bi to mo glo osu di ti na spe ci fič nu ka ri je ru iako po sto ji mo guć nost da će pro me ni ti mi šlje nje, i on da će pod u ča va ti za to što su tek na kon za vr šet ka stu di ra nja shva ti li da ih pro-gram ni je pri pre mio ni za šta dru go. u ta kvim si ste mi ma na stav nič ku ka ri je ru ne mo gu da iza be ru uče ni ci ko ji su već u po od ma kloj fa zi ter ci jar nog obra-zo va nja, kao ni lju di iz dru gih pro fe si ja ko ji su od lu či li da bi bi li za do volj ni ji pro fe si jom na stav ni ka.

Flek si bil ni ji si stem obra zo va nja na stav ni ka omo gu ćio bi vi še pu te va ka na stav nič koj pro fe si ji uklju ču ju ći: post di plom ske stu di je na kon sti ca nja pr-vo bit ne kva li fi ka ci je iz obla sti pred me ta pod u ča va nja; da va nje šan se lju di ma ko ji su ra di li u ško la ma kao ne ser ti fi ko va ni na stav ni ci ili po moć ni ci na stav-ni ka da se kva li fi ku ju na osno vu is ku stva u ra du u ško li i mo guć no sti da lju di ko ji me nja ju pro fe si ju odr ža va ju ma nje ča so va ne go što je pro pi sa no na stav-nič kom nor mom i u isto vre me uče stvu ju u pro ga mi ma za obu ku na stav ni ka. Ta kav si stem bi pod ra zu me vao i bli sku sa rad nju sa ško la ma uklju ču ju ći i ne-po sred ni ju po dr šku na stav ni ci ma po čet ni ci ma ra no u ka ri je ri. Ta kve pro me-ne, ko je se već uvo de u ne kim ze mlja ma, po ma žu da se sred stva za obra zo va-nje na stav ni ka usred sre de na lju de ko ji će ih naj bo lje is ko ri sti ti.

Pretvaranjepodučavanjauprofesijubogatuznanjem

Ima ju ći u vi du zah te ve dru štva zna nja, je dan od glav nih iza zo va za auto re po li ti ke je ka ko odr ža ti kva li tet na stav ni ka i po sta ra ti se da svi na stav ni ci kon-stant no na sta vlja ju efi ka sno pro fe si o nal no uče nje. Is tra ži va nje od li ka efi ka snog pro fe si o nal nog usa vr ša va nja po ka za lo je da je neo p hod no da na stav ni ci bu du ak tiv ni pri oce nji va nju sop stve nog ra da po pro fe si o nal nim stan dar di ma kao i pri ana li zi ra nju na pret ka svo jih uče ni ka uzi ma ju ći u ob zir stan dar de pod u ča va-nja. Po sao pod u ča va nja uglav nom je ostao isti kao od u vek, dok su se dru ga za ni-ma nja dra stič no pro me ni la. Mno gi dru gi pro fe si o nal ci za po či nju svoj rad ni vek sa ose ća jem da pre u zi ma ju ulo gu ob li ko va nu pro šlim is tra ži va nji ma ko ja će se to kom nji ho vih ka ri je ra i da lje me nja ti kroz bu du ća is tra ži va nja. Ovo uz bu đe nje je ne što što pod u ča va nje ni ka da ni je nu di lo. u po je di nim dr ža va ma ja vlja ju se na zna ke pro me na i po sto je na stav ni ci ko ji po red pod u ča va nja raz vi ja ju i ulo gu is tra ži va ča, na stav ni ci ko ji se ak tiv no uklju ču ju u no va sa zna nja, dok se pro fe si o-nal no usa vr ša va nje sve vi še te me lji na do ka zi ma u svr hu una pre đi va nja prak se.


22 - Sažetak

Omogućitiškolamavećuodgovornostprirukovođenjunastavničkimkadrom

uspe šni pred u zet ni ci če sto ka žu da su naj va žni je od lu ke ko je do no se one pri za po šlja va nju oso blja. Što se ti če pod u ča va nja, do ka zi na go ve šta va ju da pro ces za po šlja va nja su vi še če sto po štu je pra vi la kva li fi ko va no sti i sta tu sa ko ja ni su usko po ve za na sa kva li te ti ma po treb nim kod uspe šnih na stav ni ka. Čak i sa ma ve li či na škol skih si ste ma u mno gim ze mlja ma go vo ri o to me da je pro ces oda bi ra na stav ni ka kraj nje bez li čan i da je na stav ni ci ma te ško da iz-gra de ose ćaj po sve će no sti ško la ma ko ji ma su do de lje ni - kao što je i ško la ma da iz gra de ose ćaj po sve će no sti na stav ni ci ma.

unu tar obra zov nog si ste ma, ško la je po sta la glav ni po sred nik za una pre-đe nje uče nja što zna či da ško le tre ba da ima ju ve ću od go vor nost – i da bu du od go vor ni – za za po šlja va nje, rad ne uslo ve i usa vr ša va nje na stav ni ka. Me đu-tim, ka ko bi efi ka sno ko ri sti li ovu od go vor nost, oči gled no je da će mno gim ško la ma bi ti po treb ni ve šti ru ko vo de ći ti mo vi i sna žni ja po dr ška. Na ro či to će ško la ma u si ro ma šni jim za jed ni ca ma gde se če sto ja vlja ju ve li ki pro ble mi pri pri vla če nju i za dr ža va nju na stav ni ka, bi ti po treb no znat no vi še sred sta va da bi pre tvo ri li rad u tim ško la ma u od go va ra ju ću ka ri je ru. uspe šna de cen tra li-za ci ja upra vlja nja ka drom zah te va da cen tal ne i re gi o nal ne vla sti ima ju ve li ku ulo gu u omo gu ća va nju ade kvat ne i pra vič ne ras po de le na stav nič kih re sur sa ši rom ze mlje. Ta ko đe su neo p hod ni i ne za vi sno usta no vlje ni stan dar di ra da ka ko bi se po sta ra li da ve ća ulo ga ško la u ru ko vo đe nju ka dro vi ma ne po gor ša ne jed na ko sti u dr žav nim ško la ma.

razvojiprimenapolitikakojesetičunastavnika

Pi ta nja ko ja se po sta vlja ju u ovom iz ve šta ju se žu do sa me sr ži na stav nič kog po sla i ka ri je ra, a uspe šnost bi lo ko je re for me zah te va od sa mih na stav ni ka da bu du ak tiv no uklju če ni u raz voj i pri me nu po li ti ke. uko li ko se na stav ni ci ne uklju če ak tiv no u osmi šlja va nje po li ti ke i ne ose te ne ku vr stu vla sni štva nad re for mom, te ško da će se do ći do zna čaj nih pro me na. Sa dru ge stra ne, za in-te re so va ne stra ne ne bi tre ba lo da bu du u po zi ci ji da sta ve ve to na obra zov ne re for me pod man da tom de mo krat skih po li tič kih pro ce sa. u tom slu ča ju ri zi-ko va li bi gu bi tak jav ne po dr ške ko ja je od pre sud ne va žno sti za obra zo va nje. Ni je la ko pro na ći rav no te žu, ali osno vu ovog pro ce sa tre ba da či ne otvo re ni kon stant ni di ja log i kon sul ta ci je.


Sažetak - 23

In sti tu ci o nal no ure đe nje ta ko đe mo že da na pra vi ve li ke raz li ke. Ne ko li ko dr ža va us po sta vi lo je Sa ve te pod u ča va nja ko ji na stav ni ci ma i dru gim za in te-re so va nim stra na ma omo gu ća va ju fo rum za raz voj po li ti ke i, što je još va žni je, me ha ni zam za pro fe si o nal no vo đe no po sta vlja nje stan dar da i osi gu ra va nje kva li te ta u obra zo va nju na stav ni ka, nji ho vom ra du i raz vo ju ka ri je re. Ta kve or ga ni za ci je se bo re da zva nju na stav ni ka obez be de kom bi na ci ju pro fe si o nal-ne auto no mi je i jav ne od go vor no sti, što odav no po sto ju u dru gim za ni ma nji-ma po put me di ci ne, in ži njer stva i pra va. Na taj na čin bi na stav ni ci ima li ve ću ulo gu u po sta vlja nju kri te ri ju ma za ula zak u pro fe si ju, od re đi va nju stan dar da na pre do va nja u ka ri je ri, kao i usta no vlja va nju slu ča je va u ko ji ma bi ne e fi ka-sni na stav ni ci tre ba lo da na pu ste pro fe si ju.

Po tre ba da se na stav ni ci ak tiv ni je uklju če ni je sa mo po li tič ka i prag ma-tič ka. S obi rom na zah te ve dru štva zna nja, je dan od glav nih iza zo va za auto-re po li ti ke je ka ko odr ža ti kva li tet na stav ni ka i po sta ra ti se da svi na stav ni ci kon stant no na sta ve efi ka sno pro fe si o nal no uče nje. Po li ti ke ima ju ključ nu ulo-gu pri po ma ga nju na stav ni ci ma da raz vi ju za jed ni ce za pro fe si o nal no uče nje u okvi ru ško la i van njih.

u mno gim ze mlja ma po sto je ve li ke pra zni ne u is tra ži va nju po ve za nom sa na stav ni ci ma, nji ho vom pri pre mom, nji ho vim ra dom i ka ri je rom. Ta kva is-tra ži va nja su bit na ne sa mo da bi se una pre di la ba za zna nja za na stav nič ku po li ti ku, ne go i da bi se uve le no ve in for ma ci je i ide je u ško le i na stav ni ci ak-tiv ni je uklju či li u no va sa zna nja. Po seb no je uoč ljiv ne do sta tak is tra ži va nja ko ji bi upo re dio rad ne uslo ve i ka ri je re na stav ni ka i dru gih za ni ma nja. Ve li ka ko li či na po da ta ka i is tra ži va nja ko ja su ko ri šte na u for mu li sa nju po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka su sa mo u pu ću ju ća, te bi upo re đi va nje in for ma ci ja sa dru-gim za ni ma nji ma po mo glo da se stek ne bo lji uvid u tren do ve i za ključ ke ko ji se od no se na na stav ni ke – kao i u ide je za uvo đe nje pro me na.

Pro ce su osmi šlja va nja po li ti ke ta ko đe bi ve o ma ko ri sti lo ras pro stra nje ni je nad gle da nje i oce nji va nje ino va ci ja i re for mi. Dr ža ve su do šle do sa zna nja da se raz li ke unu tar si ste ma mo gu bo lje is ko ri sti ti ako se pre uvo đe nja pro me na re for me po li ti ke te sti ra ju na ba zi prob nih pro je ka ta u vo lon ter skim ško la ma i re gi o ni ma. Za efi ka snu stra te gi ju im ple men ta ci je od pre sud nog je zna ča ja iden ti fi ko va ti fak to re ko ji sa či nja va ju uspe šne ino va ci je, i u dru gim ško la ma stvo ri ti uslo ve za nji ho vo ši re nje, pri hva ta nje i odr ža va nje.


uVOD: FOKuS NA NASTAVNICIMA - 25

Pr vo po gla vlje

uVOD: FO kuS na na STaV ni ci ma

Kratakpregled

OECD je iz vr šio zna ča no me đu na rod no is tra ži va nje po li ti ka za pri vla če nje, raz vi ja nje i za dr ža va nje uspe šnih na stav ni ka u ško la ma. Ba zi ra ju ći se na is ku-stvi ma 25 ze ma lja ši rom sve ta, i na obim nim in for ma ci ja ma i is tra ži va nji ma, pro je kat OECD-a iz a na li zi rao je ključ ne mo men te ko ji uti ču na na stav ni ke i nji-hov rad, i raz vio pred lo ge po li ti ke ko ji su iz ne ti dr ža va ma na raz ma tra nje.

Po sta vlja ju se bit na du go roč na pi ta nja o po tre bi da škol ski si ste mi po sta nu vi še tak mi čar ski na stro je ni pri za po šlja va nju ve štih i mo ti vi sa nih lju di na me-sta na stav ni ka i o to me ka ko po bolj ša ti uspeh pod u ča va nja. u ovom po gla vlju raz ma tra se za što su po li ti ke ko je se ti ču na stav ni ka bit na stav ka na dnev nom re du svih ze ma lja, opi su je se me to do lo gi ja ko ri šte na na pro jek tu i na gla ša va se ko ji su to glav ni iza zo vi ko je po li ti ke sta vlja ju pred dr ža ve.

Pro je kat se ba zi ra na pro ble mi ma po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka u 25 ze ma lja: Austra li ji, Austri ji, Bel gi ji (fla man skoj za jed ni ci), Bel gi ji (fran cu skoj za jed ni ci), Ka na di (Kve be ku), Či leu, Dan skoj, Fin skoj, Fran cu skoj, Ne mač koj, Grč koj, Ma đar skoj, Ir skoj, Izra e lu, Ita li ji, Ja pa nu, Ko re ji, Mek si ku, Ho lan di ji, Nor ve škoj, Slo vač koj Re pu bli ci, Špa ni ji, Šved skoj, Švaj car skoj, uje di nje nom Kra ljev stvu i Sje di nje nim Dr ža va ma.

Me đu dr ža va ma po sto je dra stič ne raz li ke u tra že nju na stav ni ka, u nji ho-vom obra zo va nju, u za ra di, rad nim uslo vi ma, za po sle nju, eva lu a ci ji i or ga ni-za ci ji ka ri je re. Me đu na rod na ana li za da la je ze mlja ma šan su da na u če vi še o se bi ta ko što su upo re di le svo ja is ku stva sa is ku stvi ma dru gih ze ma lja i pri tom sku plja le do ka ze uti ca ja raz li či tih pri stu pa na na stav nič ku po li ti ku. Iz ve-štaj nu di mno go pri me ra ino va tiv nog i obe ća va ju ćeg raz vo ja po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka ši rom sve ta.

Mnogo veći broj novih nastavnika počeće se baviti podučavanjem u sledećih 5-10 godina nego u proteklih 20. Priliv povelikog broja novih nastavnika sa savremenim veštinama i svežim idejama ima potencijal da značajno obnovi škole. Međutim, ako se podučavanje ne bude smatralo za privlačnu profesiju, ako se podučavanje ne promeni iz korena, postoji rizik da će kvalitet škola početi da opada. Mnogo toga zavisi od politika koje se tiču nastavnika.

26 - uVOD: FO KuS NA NA STAV NI CI MA


1.1.Porastzanimanjazaproblemnastavnika

Po li ti ke ko je se ti ču na stav ni ka na la ze se vi so ko na li sti na ci o nal nih pro-ble ma. Zbog tre nut nih da le ko se žnih eko nom skih i dru štve nih pro me na vi-so ko kva li tet no ško lo va nje va žni je je ne go ikad. Zah te vi ko ji se sta vlja ju pred ško le i na stav ni ke po sta ju sve slo že ni ji. Mi ni stri obra zo va nja OECD-a svo jim su dr ža va ma po sta vi li cilj da se svi ma po bolj ša kva li tet uče nja. Ovaj am bi ci o-zni cilj bi će ostva riv sa mo ako se svim uče ni ci ma obez be de vi so ko kva li tet na pod u ča va nja.

Sve ze mlje su u po tra zi za na či ni ma da po bolj ša ju svo je ško le i da bo lje od-go vo re na vi so ka dru štve na i eko nom ska oče ki va nja. Obra zo va nje u ško la ma pred sta vlja osno vu za uče nje to kom ce log ži vo ta, kao i za raz voj in di vi dua i dr ža va. Po što su naj va žni ji re surs u ško la ma, na stav ni ci ima ju cen tral nu ulo gu u na po ri ma za una pre đe nje ško lo va nja. Da bi po bolj ša li efi ka snost i jed na ko-prav nost ško lo va nja, mo ra mo se po sta ra ti da kom pe ten ti lju di že le da ra de kao na stav ni ci, da je nji ho vo pod u ča va nje na vi so kom ni vou i da svi uče ni ci ima ju pri stup vi so ko kva li tet nom pod u ča va nju. Mi ni stri obra zo va nja OECD-a slo ži li su se da je ulo ga na stav ni ka i nji ho vog ra da pre sud na za kva li tet ško-lo va nja.

Me đu tim, u mno gim ze mlja ma škol ski ka dar sa sta vljen je pre te žno od sta ri jih na stav ni ka i sve je te že pri vu ći kan di da te sa do brim kva li fi ka ci ja ma i za dr ža ti ih na du že vre me na kon što su pri mlje ni kao na stav ni ci. Dru ge dr-ža ve pak ne ma ju pro ble ma sa manj kom lju di ko ji že le pod u ča va ti i ka drov ske pro me ne su ni ske. Ipak, iako ma njak na stav ni ka ni je vi dljiv, po sta vlja se pi ta-nje kva li te ta. Sve ze mlje uče sni ce iz ra ža va ju za bri nu tost po vo dom sprem no-sti na stav ni ka na sve raz li či ti je gru pe uče ni ka, sve ve ća dru štve na oče ki va nja ko ja se sta vlja ju pred ško le, na ra stu ća po lja zna nja i na no ve vr ste za du že nja. Sto ga po li ti ke ko je se ti ču na stav ni ka mo ra ju da ob u hva te pi ta nja i kva li te ta i kvan ti te ta ko ji su ve o ma če sto u bli skoj ve zi.

Pro ble mi oko na stav ni ka ta ko đe su na vi so kom me stu na dnev nom re du po li ti ka zbog bri ga ko je su i sa mi na stav ni ci iz ra zi li po pi ta nju bu duć no sti nji-ho ve pro fe si je – da li je do volj no pri vlač na no vim ta len to va nim kan di da ti ma i da li su na stav ni ci do volj no na gra đi va ni i po dr ža va ni na svom po slu. S ob zi-rom na to da su na stav ni ci u sva ko dnev nom kon tak tu sa uče ni ci ma ko ji mo gu po sta ti sle de ća ge ne ra ci ja na stav ni ka, en tu zi ja zam i mo ral tre nut ne na stav-nič ke rad ne sna ge ima ju ve li ki uti caj na bu du ću do stup nost na stav ni ka.



Tre nut ni taj ming po ra sta in te re so va nja za pro ble ma ti ku po li ti ke na stav ni ka po seb no je bi tan. Ve li ki broj na stav ni ka ko ji su za po šlja va ni to kom pe ri o da eks-pan zi je u še zde se tim i se dam de se tim sa da su bli zu pen zi o ni sa nju. Ova či nje ni ca je i ogro man iza zov i je din stve na pri li ka u ve ći ni ze ma lja. Iako je po treb na ve li-ka ko li či na is ku stva i ve šti na da bi se za me ni li na stav ni ci ko ji će se pen zi o ni sa ti, mno ge dr ža ve sa da ima ju šan su ko ja se ja vlja jed nom u ge ne ra ci ji da se ob li ku ju i da is ko ri ste su štin ske pro me ne u na stav nič koj rad noj sna zi. Mno go ve ći broj no vih na stav ni ka po če će se ba vi ti svo jim za ni ma njem u sle de ćih 5-10 go di na ne go u pro te klih 20. Pri liv po ve li kog bro ja no vih na stav ni ka sa sa vre me nim ve-šti na ma i sve žim ide ja ma ima po ten ci jal da zna čaj no ob no vi ško le. Po sto ji i mo-guć nost da će se oslo bo di ti i sred stva za raz voj po što rad na sna ga sa sta vlje na od mla dih na stav ni ka zna či i ma nje pri ti sa ka na bu džet. Ta kve pro me ne do pri ne le bi re a li za ci ji sce na ri ja „do ško lo va va nja” pri če mu bi ško le zna čaj no do pri ne le raz vo ju za jed ni ca i uži va le vi ši ni vo jav nog po ve re nja (OECD, 2001). Sa dru ge stra ne, ako se pod u ča va nje ne bu de sma tra lo za pri vlač nu pro fe si ju, ako se pod-u ča va nje ne pro me ni iz ko re na, po sto ji ri zik da će kva li tet ško la po če ti da opa da i da će to bi ti te ško po pra vi ti. Ovim ne po želj nim iz gle di ma dat je na ziv „naj go ri” sce na rio po ko jem se ma njak na stav ni ka pre tva ra u pra vu kri zu za po šlja va nja ka dra (OECD, 2001). Mno go to ga za vi si od po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka.

1.2.okvirnipregledciljevapolitika

Ovaj iz ve štaj ba vi se po li ti ka ma ko je do pri no se pri vla če nju, raz vo ju i za-dr ža va nju uspe šnih na stav ni ka u ško la ma. Ba zi ra se na re zul ta ti ma zna čaj nog pro jek ta OECD-a na te mu po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka, u ko jem je uče stvo-va lo 25 ze ma lja iz ce log sve ta. Či nje ni ca da je u pro jek tu uče stvo vao to li ki broj dr ža va ka zu je nam da su pro ble mi na stav ni ka pri o ri tet u jav noj po li ti ci i da će ve ro vat no ste ći i ve ću va žnost u go di na ma ko je do la ze.

Cilj iz ve šta ja je da pri ka že sve o bu hvat nu me đu na rod nu ana li zu:

– ten den ci ja i raz vo ja u na stav nič koj rad noj sna zi,

– do ka za o ključ nim fak to ri ma pri vla če nja, raz vo ja i za dr ža va nja efi ka snih na stav ni ka,

– ino va tiv nih i uspe šnih po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka i nji ho vog ra da, pred lo-ga po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka ko ji su iz ne ti dr ža va ma na raz ma tra nje,



– pri o ri te ta za bu du ći rad na na ci o nal nom i me đu na rod nom ni vou.

Iz ve štaj pri ka zu je da ini ci ja ti ve po li ti ke de lu ju na dva ni voa. Pr vi se ti če na stav nič ke pro fe si je u ce li ni i pod ra zu me va me re ko ji ma bi se po sti glo da se rad na stav ni ka ce ni, da se pod u ča va nje sma tra za ni mlji vim i vred nim za ni ma-njem i da se po bolj ša usa vr ša va nje i rad no okru že nje na stav ni ka. Dru gi ni vo je usme re ni ji, po seb no na či nje ni cu da ne po sto ji jed no je din stve no tr ži šte ra da za na stav ni ke. Tač ni je, po sto ji skup raz li či tih tr ži šta ra da ko ji se raz li ku ju po ti pu ško le (osnov na, sred nja, struč na itd.) i po in di vi du al nim ka rak te ri sti-ka ma (pol, go di šte, pret hod no rad no is ku stvo, aka dem ska spo sob nost i spe-ci ja li za ci ja pred me ta). Ta kve ini ci ja ti ve usme re ne su na fak to re ko ji pri vla če od re đe ne ti po ve lju di ka pod u ča va nju i za dr ža va ju ih u pro fe si ji, a na stav ni ke pri vla če da ra de u od re đe nim ško la ma.

Kva li tet pod u ča va nja ni je od re đen je di no „kva li te tom” na stav ni ka – iako je ono od vi tal nog zna ča ja – ne go i rad nim okru že njem. Čak ni spo sob ni na-stav ni ci mo žda ne će do sti ći svoj pun po ten ci jal ako im okru že nje ne obez be di ade kvat nu po dr šku i do vo ljan iza zov i na gra du. Po li ti ke ko je ima ju za cilj da pri vu ku i za dr že efi ka sne na stav ni ke ima ju za za da tak da za po sle kom pe tent-ne lju de u pro fe si ju, ali i da obez be de po dr šku i pod sti ca je ka ko bi se na stav-ni ci pro fe si o nal no usa vr ša va li i oba vlja li svoj po sao na vi so kom ni vou.

Ne ke od im pli ka ci ja po li ti ke ni je mo gu će pri me ni ti na isti na čin u svim dr-ža va ma. Dr ža ve ima ju raz li či te dru štve ne, eko nom ske i obra zov ne struk tu re i tra di ci je, i u raz li či tim su fa za ma raz vi ja nja po li ti ke. u tom sve tlu, ovaj iz ve-štaj po ku ša va da od re di glav ne pri o ri te te ze ma lja u dru ga či jim okol no sti ma. Ipak, i po red raz li či tih si tu a ci ja u dr ža va ma, mo že mo okvir no iden ti fi ko va ti ne ko li ko za jed nič kih ci lje va ko ji će bi ti raz mo tre ni u sle de ćim po gla vlji ma. Jed nim de lom ove ini ci ja ti ve su na sta le iz po tre be da škol ski si ste mi po sta nu vi še tak mi čar ski na stro je ni pri za po šlja va nju ve štih i mo ti vi sa nih lju di na me-sta na stav ni ka, a ta ko đe od ra ža va ju i mi šlje nja da će re zul ti ra ti una pre đe njem kva li te ta uče nja i pod u ča va nja. Po sta vlja ju se bit na du go roč na pi ta nja o to me ka ko na či ni ti pod u ča va nje pri jat ni jim i za ni mlji vi jim i ka ko po bolj ša ti efek tiv-nost ra da na stav ni ka.

1.3.Metodologijaiučešćedržava

Pro je kat je ba zi ran na me đu sob noj sa rad nji ze ma lja vo lon te ra i Se kre ta ri-ja ta OECD-a. Sa sto ji se od is pi ti va nja pro ble ma spe ci fič nih za od re đe ne dr ža ve



i re ak ci ja na po li ti ku pri vla če nja, raz vo ja i za dr ža va nja efi ka snih na stav ni ka, kao i po sta vlja nja tih is ku sta va u ši ru, me đu na rod nu per spek ti vu ka ko bi se do šlo do uvi da i re še nja bit nih za dr ža ve kao ce li ne. u pr vom do dat ku na ve-de ni su pro ce si uklju če ni u pro je kat, na ci o nal ni iz ve šta ji i dru ga do ku men ta na sta la to kom pro jek ta, kao i ve li ki broj or ga ni za ci ja i lju di ko ji su do pri ne li pro jek tu i pri pre mi ovog iz ve šta ja.

Pro je kat je uklju či vao dva kom ple men tar na pri stu pa: Ana li tič ki pre gled; i Na ci o nal ni pre gled. u Ana li tič kom pre gle du ko ri šte no je ne ko li ko sred sta va – Iz ve šta ji o na ci o nal nom sta nju, pre gle da va nje li te ra tu re, ana li ze po da ta ka i ovla šte ni iz ve šta ji. Svr ha je bi la da se ana li zi ra ju fak to ri pre sud ni za pri vla če-nje, raz voj i za dr ža va nje efi ka snih na stav ni ka i mo gu će re ak ci je na po li ti ku. u ovom pre gle du uče stvo va lo je svih 25 ze ma lja. Po red to ga, de vet dr ža va pri-sta lo je da bu du do ma ći ni Na ci o nal ne eva lu a ci je, što je uklju či va lo ne za vi sne eva lu a ci o ne ti mo ve ko ji su išli u in ten ziv ne stu dij ske po se te i či ji su za ključ ci uklju če ni u Na ci o nal noj na po me ni.

Ze mlje ko je su uče stvo va le u pro jek tu su 2:

– Ana li tič ki pre gled (25 ze ma lja, 26 iz ve šta ja o sta nju): Austra li ja, Austri-ja, Bel gi ja (fla man ska za jed ni ca), Bel gi ja (fran cu ska za jed ni ca), Ka na da (Kve bek), Či le, Dan ska, Fin ska, Fran cu ska, Ne mač ka, Grč ka, Ma đar ska, Ir ska, Iz rael, Ita li ja, Ja pan, Ko re ja, Mek si ko, Ho lan di ja, Nor ve ška, Slo vač-ka Re pu bli ka, Špa ni ja, Šved ska, Švaj car ska, uje di nje no Kra ljev stvo i Sje-di nje ne Dr ža ve.

– Na ci o nal ni pre gled (9 ze ma lja, 10 eva lu a ci o nih po se ta): Austri ja, Bel gi ja (fla man ska za jed ni ca), Bel gi ja (fran cu ska za jed ni ca), Ne mač ka, Ma đar-ska, Ita li ja, Ko re ja, Špa ni ja, Šved ska i Švaj car ska.

Pri stup sa ra đi va nja omo gu ćio je dr ža va ma da na u če vi še o se bi po mo ću upo re đi va nja is ku sta va sa dru gim dr ža va ma. Po sto je dra stič ne raz li ke me đu ze mlja ma u po gle du na stav nič kih rad nih sna ga, što je ilu stro va no pu tem ne-ko li ko in di ka to ra iz OECD-a (2004):

sta rost: u Ne mač koj i Ita li ji vi še od 50% na stav ni ka ima ju 50 i vi še go di na, dok sa mo 10% ko re jan skih na stav ni ka spa da u ovu gru pu.

1 Ipak, i dr ža ve OECD-a ko je ni su uče stvo va le u pro jek tu uklju če ne su u ana li zu i pred sta vlje ne u gra fi ko ni ma i ta be la ma u iz ve šta ju, uko li ko po sto je u Obra zov noj ba zi po da ta ka OECD-a.



rod: u Če škoj Re pu bli ci i Ma đar skoj že ne sa či nja va ju 80% na stav nič kog ka dra, dok su u Ja pa nu sa mo 40% na stav ni ka že ne.

obra zo va nje na stav ni ka: u Ita li ji je po treb no u pro se ku 8 go di na ter ci jar-nog obra zo va nja za po sao sred njo škol skog pro fe so ra, a u Austra li ji i En gle-skoj 4 go di ne.

pla te: uči telj sa 15 go di na rad nog is ku stva u Ko re ji za ra đu je 2.7 BDP-a po gla vi sta nov ni ka (op šta me ra pro seč nog pri ho da), dok u Slo vač koj Re pu bli ci to iz no si 0,55 BDP-a po gla vi sta nov ni ka.

Do ku men tu ju ći ta kve raz li ke me đu dr ža va ma i po ku ša va ju ći da pro na đe raz-lo ge i po sle di ce, kom pa ra tiv na ana li za mo že po mo ći da se do ve du u pi ta nje usta-lje ne prak se, kao i da se sa ku pe do ka zi o uti ca ju raz li či tih pri stu pa po li ti ke.

1.4.organizacijaizveštaja

Iz ve štaj sa dr ži još šest po gla vlja. u dru gom po gla vlju na la zi se obra zlo že-nje stu di je i na čin na ko ji je spro ve de na, uklju ču ju ći i me đu sob nu po ve za nost ključ nih obla sti po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka. Od tre ćeg do še stog po gla vlja ob ra đu ju se glav na po kre tač ka pi ta nja pro jek ta: pri vla če nje kom pe tent nih lju di u pro fe si ju pod u ča va nja (tre će po gla vlje); usa vr ša va nje zna nja i ve šti na na stav ni ka (če tvr to po gla vlje); re gru ta ci ja, se lek ci ja i za po šlja va nje na stav-ni ka (pe to po gla vlje); i za dr ža va nje uspe šnih na stav ni ka u ško la ma (še sto po gla vlje). u sva kom od ovih po gla vlja ras pra vlja se o za bri nja va ju ćim tren-do vi ma i do ga đa ji ma, o glav nim fak to ri ma ob u hva će nim po li ti ka ma ko je se ti ču na stav ni ka, o pri me ri ma re a go va nja na ino va ci je po li ti ke, o do ka zi ma uti ca ja po li ti ke i op ci ja ma ko je su pred lo že ne dr ža va ma na raz ma tra nje. Sed-mo po gla vlje ras pra vlja o to me ka ko uklju či ti na stav ni ke, obra zov ne sin di ka te i dru ge za in te re so va ne stra ne u raz voj i im ple men ta ci ju po li ti ke, o glav nim pra zni na ma u is tra ži va nju i ba zi po da ta ka i o pri o ri te ti ma za na sta vak ra da. Pr vi do da tak na vo di pro ces spro vo đe nja ovog pro jek ta i raz ne iz ve šta je ko ji su na sta li to kom ra da. Dru gi do da tak nu di okvir ne smer ni ce za upo zna va nje sa po li ti ka ma ko je se ti ču na stav ni ka i pro ce nju je do stup nost po da ta ka na na-ci o nal nom i me đu na rod nom ni vou.

Sle de ća po gla vlja pri ka zu ju mno ge pri me re na ci o nal nih ini ci ja ti va u po-li ti ka ma i pro gra mi ma ko ji se ti ču na stav ni ka. Ne ko li ko po seb no ino va tiv nih i obe ća va ju ćih ini ci ja ti va po seb no je na gla še no u za seb nim do da ci ma gde se



nu di vi še de ta lja o re for ma ma. Me đu tim, zbog ogra ni če nog pro sto ra ni smo bi-li u mo guć no sti da pri ka že mo sve de ta lje, te upu ću je mo či ta o ce da se upo zna-ju sa iz ve šta ji ma o na ci o nal nom sta nju, iz ve šta ji ma o na ci o nal noj eva lu a ci ji i is tra ži va nji ma. Svi do ku men ti na sta li to kom pro jek ta na ve de ni su u pr vom do dat ku i do stup ni su na www.oecd.org/edu/te ac her po licy.

Li te ra tu ra

ZAŠTO Su POLITIKE KOJE SE TIČu NASTAVNIKA BITNE? - 33


Dru go po gla vlje

zaŠToSuPoLiTiKEKojESETiČunaSTavniKaBiTnE?

Kratakpregled

Ovo po gla vlje nu di obra zlo že nje ana li zi ra nja po li ti ka ko je se ti ču na-stav ni ka i na čin na ko ji su pro u ča va ne nji ho ve glav ne kom po nen te i nji ho va me đu sob na po ve za nost.

Na stav ni ci su bit ni zbog nji ho vog uti ca ja na uče nje uče ni ka. Is tra ži va nja uka zu ju na to da je po bolj ša nje kva li te ta na stav ni ka naj bit ni ja stav ka po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka jer ima naj vi še iz gle da da zna čaj no una pre di uspeh u ško la ma. Me đu tim, po sto ji mno go va žnih aspe ka ta kva li te ta na stav ni ka ko ji ne spa da ju pod kva li fi ka ci je, is ku stvo i te sto ve aka dem ske spo sob no sti. Pri pri pre mi i za po šlja va nju na stav ni ka po treb no je is ta ći one oso bi ne na stav ni-ka ko je je te že me ri ti, a ko je mo gu bi ti od pre sud ne va žno sti za uče nje.

Zna čaj na stav ni ka ogle da se u ve li či ni na stav nič ke rad ne sna ge. u pro-fe si ji pod u ča va nja za po slen je naj ve ći broj lju di sa fa kul tet skim obra zo-va njem, i u pro se ku 64% tre nut nih škol skih tro ško va od la zi na na kna de na stav ni ka. Po li ti ke ko je se ti ču na stav ni ka ima ju uti ca ja na mno go lju di i mo gu se zna čaj no od ra zi ti na škol ske bu dže te.

Pro ble mi po li ti ka ko je se ti ču na stav ni ka po ve ća li su se u po sled njih ne ko li ko go di na usled tre nut nih da le ko se žnih eko nom skih i dru štve nih pro me na i usled po tre be da ško le obez be de osno ve za uče nje to kom ce-log ži vo ta. Svi škol ski si ste mi uklju či li su se u ozbilj ne re for me ku ri ku lu ma i is ta kli va žnost rod ne rav no prav no sti u ško la ma, va žnost in kor po ra ci je in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja i ve će in te gra ci je uče ni ka sa po seb nim po tre ba ma. Ovi do ga đa ji zah te va ju pre i spi ti va nje ulo ge na stav-ni ka, nji ho ve pri pre me, ra da i ka ri je ra.

Glav ni iza zov pred sta vlja raz u me va nje slo že ne kom bi na ci je za bri nja va-ju ćih fak to ra – dru štve nih, na ni vou škol skog si ste ma, na ni vou ško le – ko-ji ima ju ve li ki uti caj na na stav nič ku po li ti ku. Po treb no je iden ti fi ko va ti na ko je na či ne ti fak to ri uti ču jed ni na dru ge i na ko je fak to re bi se mo glo uti-ca ti pri me nom po li ti ke. Po seb no je va žno raz u me ti na čin funk ci o ni sa nja na stav nič kog tr ži šta ra da. u ključ ne aspek te spa da ju: fak to ri ko ji uti ču na po nu du i po tra žnju za na stav ni ci ma, re a go va nje na stav ni ka na pod sti ca je, kom pro mi si sa ko ji ma se su o ča va ju vla de pri od re đi va nju bro ja po treb nih na stav ni ka i me ha ni zmi ras po re đi va nja na stav ni ka po ško la ma.

34 - ZA ŠTO Su PO LI TI KE KO JE SE TI Ču NA STAV NI KA BIT NE?


Ovo po gla vlje nu di obra zlo že nje ana li zi ra nja po li ti ka ko je se ti ču na stav ni-ka i na čin na ko ji su pro u ča va ne nji ho ve glav ne kom po nen te i nji ho va me đu-sob na po ve za nost. Ter min „po li ti ke” ko ri šten je za to što su na stav ni ci u ve ći ni ze ma lja uglav nom za po sle ni u dru štve nom sek to ru ili u ško la ma ko je su ma-kar de lom fi nan si ra ne od stra ne dr ža ve (pri mer 2.1. sa dr ži de fi ni ci ju „na stav-ni ka” u me đu na rod nim is tra ži va nji ma). u ze mlja ma OECD-a pro seč no 90% svih tro ško va osnov nih i sred njih ško la na mi ru je se iz dr žav nih iz vo ra (OECD, 2004a). Na ci o nal ni tro šak na ško le iz no si u pro se ku 3,5% GDP po gla vi sta-nov ni ka ili je dva is pod 10% ukup nih dr žav nih tro ško va. Kao što je pri ka za no is pod, pla te na stav ni ka naj ve ća su stav ka utro ška na ško le. Po red to ga, dr ža ve su te ko je uglav nom me nja ju or ga ni za ci ju ško la, glav ne od li ke obra zo va nja na stav ni ka i nji ho ve rad nih uslo va.

2.1.Kvalitetnopodučavanjejeključnozapoboljšanjeučenja

Re zul ta ti uče nja ve o ma va ri ra ju me đu uče ni ci ma istog uz ra sta. Na pri-mer: is tra ži va nje o spo sob no sti ma či ta nja spro ve de no 2000. go di ne pod na-zi vom Pro gram me đu na rod ne pro ce ne po stig nu ća uče ni ka (Pro gram me for In ter na ti o nal Stu dent As ses sment, PI SA), do šlo je do sa zna nja da je sa mo 10% pet na e sto go di šnja ka u dr ža va ma OECD-a spo sob no da oba vlja kom pli ko va-ni je za dat ke kao što je rad sa in for ma ci ja ma ko je je te ško na ći u ne po zna tim tek sto vi ma i pri la go đa va nje poj mo va ko ji bi mo gli bi ti su prot ni oče ki va nji ma (OECD, 2001a). Sa dru ge stra ne, ni vo pi sme no sti 18% uče ni ka bio je na pr-vom ni vou ili ni ži; tj. u naj bo ljem slu ča ju bi li su u sta nju da po ve žu in for ma ci je u tek stu sa op štim, sva ko dnev nim zna njem. Nji hov ni zak ni vo pi sme no sti zna-či da po sto ji ve ća ve ro vat no ća da će se ta kvu uče ni ci mu či ti to kom ško lo va nja i da će ima ti ve li kih po te ško ća da se za po sle ili na sta ve ško lo va nje. u ne kim ze mlja ma raz li ke u naj bo ljim i naj lo ši jim spo sob no sti ma či ta nja pet na e sto go-di šnjih uče ni ka bi le su jed na ke efek tu do dat nih 7 go di na ško lo va nja.

Mno gi fak to ri ima ju uti caj na uče nje uče ni ka: nji ho ve spo sob no sti, oče-ki va nja, mo ti va ci ja i po na ša nje; po ro dič no fi nan sij sko sta nje, stav i po dr ška po ro di ce; spo sob no sti, sta vo vi i po na ša nje vr šnja ka; or ga ni za ci ja, sred stva i at mos fe ra ško le; struk tu ra i sa stav ku ri ku lu ma; ve šti ne, zna nje, sta vo vi i po-stup ci na stav ni ka. Ško le i uči o ni ce su slo že na, di na mič na sre di na i od re đi va-nje me đu sob ne po ve za no sti i uti ca ja svih ovih raz li či tih fak to ra – na raz li či te ti po ve uče ni ka i raz li či te ti po ve uče nja – od u vek je bio glav na te ma is tra ži va-nja u obra zo va nju.



Spro vo đe nje is tra ži va nja fak to ra ko ji uti ču na uče nje pred sta vlja iza zov u po gle du kon cep ta, me to do lo gi je i po da ta ka Vi njo le et al.(Vig no les et al., 2000). Is tra ži va či su bi li pri si lje ni da ko ri ste po dat ke i me to do lo gi je ko ji omo gu ća-va ju sa mo ogra ni če no me re nje uče nja i de li mič ne po ka za te lje či ta vog spek tra uti ca ja na uče nje uče ni ka. Re zul ta ti, tu ma če nja i im pli ka ci je po li ti ke ta kvih is tra ži va nja če sto su ospo ra va ni. Neo p ho dan je oprez pri ge ne ra li zo va nju re-zul ta ta is tra ži va nja jer se ona naj če šće ne mo gu od no si ti na dru ga či je me sto i vre me, a po seb no ako su u pi ta nju raz li či te dr ža ve. Mno ga is tra ži va nja po ti ču iz SAD-a gde se obra zo va nje raz li ku je od obra zo va nja u dru gim ze mlja ma u mno gim va žnim aspek ti ma, iz me đu osta log po upra vlja nju, fi nan si ra nju i pra-vi li ma o ku ri ku lu mu i oce nji va nju.



Primer 2.1.definicija„nastavnika”

ukoliko se ne naznači drugačije, termin „nastavnik” u ovom izveštaju bazira se na definiciju koje je usvojena od strane OECD-ovog projekta In-dikatori obrazovnih sistema (INES), u priručniku podataka odakle potiče veliki deo podataka korištenih u ovom izveštaju.

Nastavnik je osoba čija profesionalna aktivnost uključuje prenošenje znanja, stavova i veština koje se garantuju učenicima upisanim u program obrazovanja. Ova definicija ne zavisi od kvalifikacija koje nastavnik pose-duje, niti od mehanizma isporučivanja. Bazira se na tri koncepta:

1. aktivnost, čime se isključuju nastavnici bez aktivnih dužnosti podu-čavanja – što se ne odnosi na nastavnike koji trenutno ne rade (npr. zbog bolesti ili povrede, porodiljskog ili roditeljskog odsustva, pra-znika ili godišnjeg odmora),

2. profesija, što isključuje ljude koji rade povremeno ili kao dobrovoljci u obrazovnim institucijama,

3. obrazovni program, što isključuje ljude koji pružaju neke druge uslu-ge, a ne formalnu nastavu učenicima (npr. supervizori, organizatori aktivnosti, itd.).

Nastavnički kadar podrazumeva stručno osoblje koje je direktno uklju-čeno u podučavanje učenika uključujući redovne nastavnike, nastavnike posebnog obrazovanja, nastavnike koji rade sa učenicima kao čitavim ra-zredom u učionici u malim grupama u kabinetima, ili individualno podu-čavanje unutar ili izvan regularne učionice. u nastavnički kadar spadaju i predstavnici odseka u čije dužnosti potpada određena količina podučava-nja (tj. najmanje 0,25% punog radnog vremena), ali tu nije uključeno ne-stručno osoblje koje pomaže nastavnicima u podučavanju učenika kao što su pomoćnici nastavnika i drugo nesertifikovano osoblje.

Takođe, uglavnom se pod nastavnike ne klasifikuju direktori, zamenici direktora i drugi upravitelji koji nisu zaduženi za podučavanje u obrazov-nim institucijama, kao ni nastavnici koji nisu aktivno uključeni u poduča-vanje učenika u obrazovnim institucijama.

Podaci o platama nastavnika odnose se samo na nastavnika sa punim radnim vremenom.



U slučaju stručnog i tehničkog obrazovanja, nastavnici „prakse” u dual-nom sistemu smatraju se za nastavnike, za razliku od onih koji, u okviru dualnog sistema, obrazuju učenike unutar neke kompanije.

nastavnicizaposlenisapunimradnimvremenomi sapolaradnogvremena

Klasifikacija obrazovnog kadra na nastavnike zaposlene „sa punim rad-nim vremenom“ i „sa pola radnog vremena“ zasniva se na konceptu radnog vremena. ugovaranje zaposlenja sa punim radnim vremenom najčešće se bazira na „zakonom propisanoj normi” ili „normalnoj ili zakonskoj rad-noj normi” (a ne na stvarnom ili ukupnom radnom vremenu ili vremenu provedenom podučavajući). Zaposlenje sa pola radnog vremena odnosi se na osobe koje su zaposlene da obavljaju manje od zakonom ugovorenog radnog vremena za zaposlene sa punim radnim vremenom.

Nastavnik koji je zaposlen sa najmanje 90% normalne ili zakonske radne norme propisane za nastavnika zaposlenog sa punim radnim vre-menom tokom perioda od jedne školske godine, smatra se nastavnikom sa punim radnim vremenom. Nastavnik koji je zaposlen na manje od 90% normalne ili zakonske radne norme propisane za nastavnika sa punim radnim vremenom tokom perioda od jedne školske godine, smatra se na-stavnikom sa pola radnog vremena.

Detaljnije informacije o ovim opštim definicijama i pravilima mogu se naći u publikaciji Pogled na obrazovanje: indikatori OECD-a (Education at a Glance, OECD Indicators, 2004).

(Videti takođe www.oecd.org/edu/eag2004)



Ima ju ći ove pro pi se na umu, ja vlja ju se tri op šta za ključ ka is tra ži va nja o uče nju uče ni ka. Pr vi i naj po u zda ni ji za klju čak je da naj ve će va ri ja ci je u uče nju po ti ču od raz li ka u ono me što uče ni cu do ne su u ško lu – nji ho ve spo sob no sti i sta vo vi i obra zo va nje ste če no u po ro di ci i za jed ni ci. Na ove fak to re je te ško uti ca ti po li ti kom, ma kar u krat ko roč nom pe ri o du.

Dru gi op šti za klju čak je da me đu pro men lji vim ko je su po ten ci jal no pod lo-žne uti ca ji ma po li ti ke, naj va žni ji fak to ri uti ca ja na uče nje su oni ko ji se ti ču na-stav ni ka i pod u ča va nja. Tač ni je, po sto ji op šte sla ga nje da je „kva li tet na stav ni-ka” naj va žni ja škol ska pro men lji va ko ja ima uti ca ja na uspeh uče ni ka (po gle da ti iz ve šta je: San tja go (San ti a go, 2002), Šak ter I Tum (Schac ter and Thum, 2004) i Aj di (Eide et al., 2004). Efek ti pro u zro ko va ni raz li ka ma u kva li te tu na stav ni ka od su štin ske su va žno sti. Na pri mer: u ra du Riv ki na et al. (2001) na vo di se da će, ako se pod u ča va nje od stra ne pro seč nog na stav ni ka za me ni pod u ča va njem ko je je na 85% kva li te ta pod u ča va nja, uče ni ci po pra vi ti svo je ran gi ra nje za 4 pro cen ta u jed noj go di ni, što po nji ho voj pro ce ni pred sta vlja efe kat ko ji je ot pri-li ke jed nak efek tu uče nja u uči o ni ci sa 10 uče ni ka ma nje. San ders i Ri vers (San-ders and Ri vers, 1996) pro ce nju ju da uti caj na stav ni ka ni je sa mo ve lik – uče ni ci naj e fi ka sni jih na stav ni ka (kva li te ta iz me đu 80-100%) če ti ri pu ta su uspe šni ji u uče nju od uče ni ka naj ma nje efi ka snih na stav ni ka (kva li te ta iz me đu 0-20%) – ne go se taj uti caj po ve ća va to kom vre me na. Ne ko li ko uspe šnih na stav ni ka za re dom mo že zna čaj no sma nji ti pro sek raz li ka u uspe hu uče ni ka iz po ro di ca sa ni skim i vi so kim do hot kom i ma nje uspe šni uče ni ci ima ju vi še ko ri sti od efi ka-sni jih na stav ni ka. Ro kof (Roc koff, 2004), ko ji je ko ri stio ve o ma obim ne po dat ke pri pra će nju iste gru pe na stav ni ka to kom 10 go di na, pro ce nju je da raz li ke me-đu na stav ni ci ma ob ja šnja va ju do 23% va ri ja ci ja u uspe hu uče ni ka na te sto vi ma na ko je bi se mo glo uti ca ti po li ti kom.

Tre ći op šti za klju čak is tra ži va nja, ko ji je ne što vi še spo ran, ti če se po ka za-te lja ili me đu sob nih od no sa kva li te ta na stav ni ka. Ve ći na is pi ti va nja is tra ži va la su ve zu iz me đu uče nič kog uspe ha, naj če šće me re nog re zul ta ti ma stan dar di-zo va nih te sto va, i mer lji vih na stav nič kih ka rak te ri sti ka kao što su kva li fi ka-ci je, is ku stvo u pod u ča va nju i po ka za te lji aka dem skih spo sob no sti ili po zna-va nja pred me ta. Ta kva is tra ži va nja obič no po ka zu ju da po sto ji ve za iz me đu ovih iz me re nih na stav nič kih ka rak te ri sti ka i uspe ha uče ni ka, ali je ona ma nja ne go što se mo žda oče ki va lo. Na pri mer: Ha nu šek (Ha nus hek, 2002, 2003) u svo jim iz ve šta ji ma o is tra ži va nji ma u SAD-u na la zi da u glo ba lu ne po sto je ja sni si ste ma tič ni efek ti ka rak te ri sti ka po put na stav nič kog obra zo va nja ili is-ku stva na uče nič ka po stig nu ća, iako po sto ji sra zmer no ja ka po dr ška efek ti ma aka dem skih spo sob no sti na stav ni ka (što je iz me re no re zul ta ti ma te sto va za



na stav ni ke). Dru gi is tra ži va či ne sla žu se sa ne kim od ovih za klju ča ka. u svo-jim me ta-ana li za ma, Grin vald et al. (Gre en wald et al., 1996) i He džis i Grin vald (Hed ges and Gre en wald, 1996) do šli su do za ključ ka da su pro men lji ve po put obra zo va nja, is ku stva, i spo sob no sti na stav ni ka sna žno po ve za no sa uspe hom uče ni ka. Gu staf son (Gu stafsson, 2003) u svo jim iz ve šta ji ma ta ko đe su ge ri še da po sto je va žne ko re la ci je iz me đu uspe ha uče ni ka i ra znih po ka za te lja kom-pe tent no sti na stav ni ka uklju ču ju ći nji ho vo obra zo va nje, is ku stvo, iz me re no zna nje i ve šti ne i ob u ča va nje u slu žbi.

Mo gu će ob ja šnje nje za ne do sta tak do sled nih i ja snih efe ka ta uobi ča je no me re nih ka rak te ri sti ka kva li te ta na stav ni ka je to da su is tra ži va nja če sto su-o če na sa ve o ma ma lim va ri ja ci ja ma u slu ča ju ne kih ka rak te ri sti ka (npr. for-mal ne kva li fi ka ci je) me đu na stav ni ci ma unu tar istog škol skog si ste ma. Po red to ga, u ve ći ni ovih ka rak te ri sti ka, naj če šće se pri me nju je „efe kat pra ga”: da bi bi li efi ka sni, na stav ni ci mo ra ju ima ti od re đe ni ni vo kva li fi ka ci ja ili is ku stva, ali ve ća do stig nu ća iz van to ga su ve ro vat no pro gre siv no ma nje bit na za uspeh uče ni ka (is tra ži va nja o uti ca ji ma obra zo va nja i pro fe si o nal nog usa vr ša va nja na stav ni ka de talj ni je su ob ra đe na u če tvr tom po gla vlju).

Či nje ni ca oko ko je se raz ne stu di je sla žu je da po sto ji mno go bit nih aspe-ka ta kva li te ta na stav ni ka ko ji se ne mo gu ob u hva ti ti uobi ča je nim me ri li ma kao što su kva li fi ka ci je, is ku stvo i te sto vi aka dem skih spo sob no sti. Me đu ka-rak te ri sti ke na stav ni ka ko je je te ško me ri ti, a ko je mo gu bi ti ključ ne za uče nje uče ni ka, spa da ju: spo sob nost ja snog i uver lji vog pre no še nja ide ja, stva ra nje efi ka snog okru že nja za uče nje s ob zi rom na raz li či te po tre be uče ni ka, odr ža-va nje pro duk tiv nog od no sa sa uče ni ci ma, en tu zi ja zam i kre a tiv nost, efi ka sna sa rad nja sa ko le ga ma i ro di te lji ma.

Ge ne ral no, re zul ta ti is tra ži va nja uka zu ju na to da je po bolj ša nje kva li te ta na stav ni ka od vi tal ne va žno sti za una pre đe nje uče nič kog uspe ha i da upra vo ta ini ci ja ti va po li ti ke ima naj vi še šan si da zna čaj no do pri ne se ra du ško le (Ha-nu šek, 2004). Ipak, re zu la ta ti ta ko đe uka zu ju na to da ini ci ja ti ve mo ra ju uze ti u ob zir da po sto je ve li ke raz li ke u efek tiv no sti me đu na stav ni ci ma sa slič nim mer lji vim ka rak te ri sti ka ma. Tač ni je, s ob zi rom na ne do sta tak čvr stih do ka z

Documents

Nastavnici su bitni...3.4. Prioriteti pri budućem razvoju politike .....000 Če tvr to po glavlje: raz vi ja nje zna nja i ve šti na na stav ni ka ..... 000 4.1. uloge nastavnika