Embed Size (px)
Citation preview
NATOu 21 veku
NATO Public Diplomacy Division /
Division Diplomatie publique de l’OTAN
1110 Brussels / Bruxelles
Belgium / Belgique
Web site: www.nato.int
Site web: www.otan.nato.int
E-mail: [email protected]
NATO
21SER
0304
© NATO - 2004
Namena ove brošure je da zainteresovanim čitaocima pruži sažet prikaz NATO-a.Više informacija o NATO-u možete naći na web sajtu Severnoatlantskog saveza www.nato.int.
Sadržaj
6-7 Nastanak Saveza
4-5 Odgovor na nove pretnjepo bezbednost
8-9 Kraj Hladnog rata
10-11 Kako NATO funkcioniše
12-13 Izgradnja bezbednostikroz partnerstvo
14-15 Uvećanje NATO-a
16-17 NATO na Balkanu
18 NATO – šire aktivnosti
19 Transatlantski odnosi
20-21 Transformisanje Alijanse
22-23 U budućnost
3
Atlantskisavez
Severnoatlantski pakt (NATO) predstavlja transatlantsku sponu koja vezuje Evropui Severnu Ameriku u jedinstveni odbrambeni i bezbednosni savez. Osnovna i trajnasvrha postojanja NATO-a, kako je i određeno Vašingtonskim ugovorom, je dagarantuje slobodu i bezbednost svih svojih članica političkim i vojnim sredstvima.U tom cilju, od svog osnivanja 1949, NATO se brinuo i pružao kolektivnu bezbednostsvim svojim članicama. Takođe je služio i kao bitan forum za bezbednosnekonsultacije koja su bile od interesa za njegovo članstvo, i kao oslonac mirui stabilnosti u evroatlantskoj regiji.
Sa krajem Hladnog rata, Savez je preuzeo nove zadatke, uključujući izgradnjupartnerstva u oblasti bezbednosti sa demokratskim zemljama širom Evrope, sve doKavkaza kao i unutar Centralne Azije. U odgovoru na promene u sveukupnombezbednosnom okruženju, Savez je preuzeo i dodatne odgovornosti. One uključujuposvećivanje pažnje kako nestabilnostima koje uzrokuju regionalni i etnički konfliktiunutar Evrope, tako i pretnjama koje dolaze izvan evroatlantske regije.
Sada, Savez je angažovan u brojim aktivnostima koje se i dalje umnožavaju, a koje sukoncipirane da unaprede saradnju sa Rusijom, Ukrajinom i drugim zemljama izvanNATO-a, kao i da se energično suprotstave novim bezbednosnim izazovima 21. veka,kao što su oni koje nameće međunarodni terorizam i povećana opasnost od upotrebeoružja za masovno uništenje. Kako bi ostali efikasni u odbrani i unapređenjubezbednosti u novom bezbednosnom okruženju koje je podložno brzim promenama,Savez je angažovan na tekućim promenama koje se tiču novih misija, novih članova,novih mogućnosti, uspostavljanju novih partnerskih odnosa, kao i novih načina nakoje obavlja svoje zadatke.
Mada su događaji od 11. septembra 2001. predstavljaliogroman šok za Savez, NATO je nekoliko godina ranijeotpočeo sa prilagođavanjem svog načina rada kako biodgovorio na promene u bezbednosnom okruženju.Tokom 1999, saveznici su se složili oko novog strateškogkoncepta. Taj dokument u kome se navode pretnjebezbednosti sa kojima se Savez suočava kao i traženjeadekvatnog načina za odgovor na te pretnje, opisuje terizike kao “rizike koji dolaze sa mnogo strana i koje ječesto teško predvideti”, a posebna pažnja je posvećenapretnji koju predstavlja povećanje količine oružja zamasovno uništenje kao i sredstava za njegovu isporuku.Takođe je jasno naglašeno da na bezbednosne intereseSaveza mogu uticati i drugi ne-vojni rizici, kao što suteroristički akti, sabotaže i organizovani kriminal, kao i remećenje tokova snabdevanja bitnim prirodnimbogatstvima.
Da bi odgovorio na ove pretnje, Savez je preduzeo čitavniz inicijativa radi poboljšanja vojnih mogućnostii saradnje kako između članica i zemalja partnera takoi sa međunarodnim organizacijama. To uključujeInicijativu o odbrambenim mogućnostima, programvisokog nivoa koje je predstavljen 1999. kako bi seunapredili i doveli u stanje spremnosti vojni kapacitetii njihove mogućnosti za odgovor u novombezbednosnom okruženju, ustanovljenje Centra zaoružje za masovno uništenje u toku 2000, u komesaveznici razmenjuju informacije o pretnjama oružjemza masovno uništenje i iznalaze načine koordinacijekako bi se odgovorilo na najadekvatniji način; kaoi razvoj Identiteta evropske bezbednosti i odbraneu okviru Saveza kako bi se omogućilo evropskimčlanicama NATO da preuzmu veću odgovornost napolju bezbednosti i odbrane.
Odgovor pretnje
po bezbednostna nove
O Uvežbavanje odbrane od hemijskog napada
Teroristički napadi protiv SAD koji su se dogodili11. septembra 2001. godine, u kojima su avioni civilnogvazduhoplovstva korišćeni kao oružje za masovnouništenje, uverili su nas u način na koji se bezbednosnookruženje promenilo od kraja hladnog rata i na ranjivostmodernog društva u odnosu na nove pretnjebezbednosti. Kao odgovor, saveznici su po prvi putaktivirali Član 5. Vašingtonskog ugovora, odredbeo kolektivnoj odbrani članica NATO, pružajući političkui praktičnu podršku SAD u tom kritičnom trenutku.Šta više, od tada oni su ne samo pomogli SADu odgovoru na te terorističke napade, već su preduzelii korake kako bi poboljšali sposobnost NATO-a da senosi sa pretnjama koje je pred njih postaviomeđunarodni terorizam.
5
Mada se ponekad članice NATO ne slažu okonajprikladnijih načina za odgovor na nove pretnjebezbednosti, one prihvataju da takve pretnje u najvećembroju slučajeva imaju svoje ishodište van evroatlantskogregiona. Takođe, slažu se da one ne mogu biti rešene niu okviru Organizacije niti oslanjanjem na odbrambenestrukture stvorene za konvencionalne vojne sukobe.Osim toga što sarađuje sa drugim kompetentnimorganizacijama, Savez mora da se prilagodi kako bi sesuočio sa novim i različitim izazovima. U vezi s tim,NATO je revidirao gledište od toga da bude geografskidefinisan savez, ka tome da prepoznaje i shvata dapretnje bezbednosti nisu više samo ograničene u smislulokacije i predvidivosti i spreman je da se suoči sa timpretnjama bilo kad i bilo gde se one pojave.
Šta više, radi izgradnje sigurnijeg okruženja, NATO“kuje” bliske veze sa međunarodnim organizacijama,uključujući Evropsku Uniju, Organizaciju za evropskubezbednost i saradnju, Ujedinjene nacije i čak i saSvetskom zdravstvenom organizacijom, kao i sazemljama nečlanicama, uključujući Rusiju, Ukrajinui partnere kako iz evroatlantske regije tako i širegmediteranskog regiona.
M Sastanak Severnoatlantskog saveta na samitu u Pragu
NATO u 21 veku
Teroristički napadi od 11. septembra 2001, samo sudoprineli da se još hitnije nastavi sa tim naporima.Probuđen, NATO je pokrenuo sveobuhvatnu revizijusvojih aktivnosti i radnih procedura. To je kulminiralopaketom reformi, inicijativa i programa koje su lideriAlijanse potvrdili na Praškom samitu u novembru 2002.Istovremeno, 14 savezničkih zemalja je poslalo trupeu Avganistan kao podršku u operaciji koju su vodileSAD protiv Al Kaide, terorističke grupe odgovorne zanapade i režima Talibana koji im je pružao skrovište,kao i u mirovnoj akciji koja je usledila posle toga uKabulu sa Međunarodnim snagama za podršku (ISAF).Šta više, na zahtev zemalja članica koje su imaleaktivnu ulogu u toj misiji i radi kontinuiteta, NATO jepreuzeo odgovornost za vođenje ISAF-a i razmatramogućnosti za druge slične operacije vanevroatlantskog regiona.
NATO u 21 veku
Kao posledica Drugog svetskog rata, istočna i zapadnaEvropa našle su se razdvojene ideološkim i političkimpodelama Hladnog rata. Istočna Evropa pala je poddominaciju Sovjetskog Saveza. U toku 1949. godine,12 zemalja sa obe strane Atlantika oformile suSevernoatlantski pakt kako bi se suprotstavile riziku daSovjetski Savez proširi svoju sferu uticaja i kontrole nadistočnom Evropom i na druge delove kontinenta.
Između 1947. i 1952, Maršalov plan je omogućio da seprikupe sredstva koja su poslužila za stabilizacijuzapadnoevropskih ekonomija. Uloga NATO-a kaopolitičke i vojne alijanse bila je da obezbedi kolektivnuodbranu protiv bilo kakve agresije i da očuva bezbednookruženje za razvoj demokratije i ekonomski rast.Prema rečima tadašnjeg predsednika SAD, HarijaS. Trumana, Maršalov plan i NATO su “dve polovineistog oraha”.
Članice osnivači NATO-a – Belgija, Kanada, Danska,Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija,Norveška, Portugal, Velika Britanija i SjedinjeneAmeričke Države – obavezale su se da priteknu i pružepomoć jedna drugoj u odbrani u slučaju bilo kakvevojne agresije protiv bilo koje od njih. Vezujući SevernuAmeriku za odbranu zapadne Evrope, Savez je pokazaoda će bilo kakav pokušaj političkog i vojnog nasilja nadzapadnom Evropom biti osuđen na propast.Istovremeno, obezbedio je da politike nacionalnihodbrana tih zemalja postepeno postanu višemeđusobno integrisane i međuzavisne.
NastanakSaveza
M Podeljena Evropa
O Projektili iz doba Hladnog rata
7
Početkom ranih pedesetih, razvoj međunarodnihdogađaja kulminirao je izbijanjem rata u Koreji, što je potvrdilo strahovanja zapadnih zemaljao ekspanzionističkim ambicijama Sovjetskog Saveza.Shodno tome, zemlje članice NATO-a su povećalenapore da razviju vojnu strukturu neophodnu da bi sesprovela njihova obaveza o zajedničkoj odbrani.Prisustvo severnoameričkih trupa na evropskom tlu,a na zahtev vlada evropskih država, pomoglo je da seobeshrabri Sovjetski Savez u razmišljanjima da agresijamože da uspe. Šta više, kako je odmicalo vreme,sve veći broj država su postajale saveznici.Tokom 1952. Grčka i Turska su se pridružile Savezu,da bi ih tri godine kasnije sledila Savezna RepublikaNemačka, a 1982. godine i Španija.
Kroz Savez, zapadna Evropa i Severna Amerika nesamo da su zajednički branile svoju nezavisnost već sudostigle i izuzetan nivo stabilnosti. I zaista, bezbednostkoju je pružao NATO opisana je kao “kiseonik zaprosperitet”, Takva bezbednost je postavila osnove zaevropsku ekonomsku saradnju i integraciju.Početkom devedesetih Savez je takođe pomogao da seokonča era Hladnog rata i dalje podele u Evropi.
M Sastanak Saveta Severnoatlantskog saveza u Parizu
O Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma
Za vreme Hladnog rata, uloga i svrhaSevernoatlantskog pakta je bila jasno definisanapostojećom pretnjom koju je nametao Sovjetski Savez.Ranih devedesetih, Varšavski pakt je raspušten nainsistiranje novooslobođenih zemalja Istočne Evrope,i Sovjetski Savez je doživeo slom. Sa nestankomtradicionalnih protivnika, neki komentatori su verovalida je potreba za Severnoatlantskim paktom takođeprestala i da budući troškovi odbrane i investiranjau oružane snage mogu da budu drastično smanjeni.
U osvit raspada Sovjetskog Saveza, veliki broj zemaljasaveznika Severnoatlantskog pakta drastično je srezaotroškove odbrane, neki čak za 25 odsto. Međutim nadeza većom mirovnom dobiti pokazale su se kao previšeoptimističke. Vrlo brzo je postalo očigledno da se,mada je kraj Hladnog rata otklonio pretnju odneposredne vojne invazije, nestabilnost u nekimdelovima Evrope uvećala. Veći broj regionalnih sukoba,često ispunjenih etničkim napetostima, izbili su u bivšojJugoslaviji i delovima bivšeg Sovjetskog Saveza uzpretnju da se prošire. Zemlje NATO-a su brzo došle dozaključka da njihova opredeljenost za kolektivnuodbranu i saradnju koju su dostigli krozSevernoatlantski pakt i dalje pruža najbolje garancije zanjihovu bezbednost.
Kraj Hladnog
rata
O Rušenje berlinskog zida
9
Šta više, mada su izgledi za vojnom invazijom biligotovo nestali, novi vidovi političke i vojne saradnje subili neophodni kako bi se očuvao mir i stabilnostu Evropi i kako bi se sprečila dalja eskalacijaregionalnih napetosti po završetku Hladnog rata.Uistinu su bile neophodne značajnije unutrašnje reformekako bi se vojne strukture i njihova osposobljenostprilagodile za nove zadatke kao što su rukovođenjekrizom, mirovne operacije i podrška mirovnimoperacijama, uz dodatnu sigurnost kako bi seobezbedila njihova trajna sposobnost da i daljeobavljaju svoju osnovnu odbrambenu ulogu.U odgovoru na nove bezbednosne izazove,Severnoatlantski pakt je evoluirao od čvrstoisprepletanog saveza koji je prvenstveno bio zaduženza kolektivnu odbranu, u središte angažovanjapartnerskih odnosa između nacija koje blisko sarađujuna širem polju bezbednosti.
M Kontrola regionalnog sukoba
O Nekadašnji generalni sekretar Severnoatlantskog paktaManfred Wörner u susretu sa predsednikom SSSRMihailom Gorbačevim
NATO u 21 veku
Jedan od ključeva trajnosti Saveza je u procesuodlučivanja koji se zasniva na opštoj saglasnosti –konsenzusu. To znači da sve odluke moraju biti donetejednoglasno. Posledica toga je da su često potrebnedugotrajne konsultacije i diskusije pre nego što sedonese neka važna odluka. Mada taj sistem može daizgleda spor i glomazan za spoljnjeg posmatrača,on ima dva glavna preimućstva. Prvo, poštuje sesuverenitet i nezavisnost svake zemlje članice.Drugo, kada se donese odluka ona ima punu podrškusvih zemalja članica i njihovu rešenost da je sprovedu.
Najvažnije telo za donošenje odluka u NATO-u je SavetSevernoatlantskog pakta, u kome svaku zemlju članicupredstavlja stalni predstavnik u rangu ambasadora,kome podršku pruža nacionalna delegacija koja se
M Pripreme za poletanje
O Sednica Saveta Severnoatlantskog pakta
Kako
NATOfunkcioniše
NATO u 21 veku
11
sastoji od diplomatskog osoblja i savetnika za odbranu.Savet se sastaje na ambasadorskom nivou najmanjejednom nedeljno, a i češće. Tu su takođe i redovnisastanci Saveta na nivou ministara za spoljne poslove,ministara odbrane, a povremeno i na nivou predsednikadržava i vlada.
Na čelu Severnoatlantskog pakta je Generalni sekretarkoji se imenuje na period od otprilike četiri godine.On ima rang starijeg odnosno višeg međunarodnihdržavnika jedne od zemalja članica. Generalni sekretarpredsedava sastancima Severnoatlantskog paktai drugih važnih tela u okviru NATO-a, i pomaže da sedođe do opšte saglasnosti odnosno konsenzusa međučlanicama. U upravljanju i svakodnevnim aktivnostimaSaveza, on ima podršku međunarodnog osoblja,eksperata i zvaničnika iz svih zemalja članica NATO-a.
Severnoatlantski pakt nema sopstvene oružane snage.Najveći deo trupa koje stoje na raspolaganju Savezuostaju pod punom kontrolom nacionalnih komandi svedok im ne bude dodeljen zadatak od strane zemaljačlanica da preduzmu neku operaciju ili zadatak koji sekreću u rasponu od kolektivne odbrane do novih misijakao što su mirovne misije ili misije održavanja mira.Politička i vojna struktura NATO-a obezbeđuje sveuslove kako bi se unapred planiralo sve što jeneophodno da bi se obezbedilo nacionalnim snagamada izvršavaju svoje zadatke, kao i sve organizacionearanžmane neophodne za zajedničku komandu,kontrolu, obuku i vežbe.
M Izgradnja mosta
O Španski pilot
Mnogi od problema koji su se nalazili u osnovi evropskepodeljenosti u vreme Hladnog rata bazirali su se napolitičkom i vojnom antagonizmu između Istokai Zapada. Od dramatičnih promena koje su dovele dokraja Hladnog rata, NATO je preuzeo seriju inicijativakako bi ojačao bezbednost i stabilnost uspostavljajućiniz institucija za razvoj dijaloga, izgradnju poverenjai saradnje među bivšim protivnicima, kao i drugihevropskih i susednih zemalja u širem mediteranskomregionu.
Jedan od prvih koraka u tom pravcu bio jeustanovljenje Saveta za saradnju Severnoatlantskogpakta 1991. godine. Kada je preimenovanu Evroatlantski savet sa odnose sa partnerima,postao je glavni forum za konsultacije i saradnju izmeđuSevernoatlantskog pakta i zemalja nečlanicau evroatlantskoj oblasti.
Početkom 1994. godine NATO je predstavio inicijativupoznatu kao Partnerstvo za mir. Taj program jeosmišljen kako bi se pomoglo zemljama koje u njemuučestvuju da restrukturiraju svoje oružane snage i da imse omogući odgovarajuća uloga u demokratskomdruštvu kao i da učestvuju u mirovnim misijama podvođstvom Severnoatlantskog pakta. Prilagođenindividualnim potrebama svake zemlje, on nudimogućnosti za praktičnu saradnju na mnogim različitimpoljima, dajući priliku učesnicima da izaberu onoliko –mnogo ili malo – od tog programa i u onoj meri kako imnalažu njihove bezbednosne potrebe. Aktivnosti sekreću u rasponu od vojnih vežbi do seminara i obuke.Naročit akcenat je stavljen na stvaranje transparentnihoružanih snaga koje podležu odgovarajućem
Izgradnjabezbednosti
partnerstvo
M Pridruživanje Partnerstvu za mir
O Kontrolni punkt
kroz
13
demokratskom nadzoru i kontroli. Iskustva stečena krozprogram Partnerstvo za mir značajno su doprinelasaradnji između zemalja koje učestvuju u operacijamaodržanja mira kao što su Stabilizacione trupe (SFOR)u Bosni i Hercegovini i Snage na Kosovu i Metohiji(KFOR).
U 1995. godini NATO je uspostavio Mediteranski dijalogsa šest zemalja – Egiptom, Izraelom, Jordanom,Mauritanijom, Marokom i Tunisom – u širemmediteranskom regionu. Program, kome se 2000.godine pridružio i Alžir, imao je za cilj stvaranje dobrihodnosa i poboljšanje međusobnog razumevanja izmeđuzemalja u mediteranskoj oblasti, kao i promovisanjeregionalne bezbednosti i stabilnosti. Aktivnostiobuhvataju poziv zemljama učesnicama u Dijalogu dapohađaju seminare u NATO školi u Oberamergauuu Nemačkoj i Koledž za odbranu u Rimu, Italija.
O EAPC diskusija
NATO u 21 veku
U 1997, NATO i Rusija i NATO i Ukrajina uspostavili subilatelarnu saradnju na više formalnoj osnovi.Bilateralni sporazumi su potpisani između svake od tihzemalja i NATO-a kako bi se postavili temelji za njihovebuduće odnose. Stalni zajednički Savet NATO-a i Rusijei Komisija NATO-a i Ukrajine su ustanovljeni kao telakoja treba da omoguće redovne konsultacije i diskusijevezane za pitanja bezbednosti. Teme o kojima seraspravlja na sastancima tih tela kreću se od misija zaodržavanje mira na Balkanu, rukovođenja krizomi neširenja oružja za masovno uništenje,do preorijentisanja odbrane, zaštite okoline i izradeplanova zaštite civilnog stanovništva u vanrednimsituacijama.
U toku 2002. godine, saveznici i Rusija uspostavili sudublje i bliže odnose stvaranjem Saveta Rusije i NATO-akoji je zamenio Stalni zajednički savet. To je donelomnogo više od promene imena i postavilo je odnose napotpuno novim osnovama. Novim forumom, u kome svezemlje ravnopravno učestvuju, predsedava generalnisekretar NATO-a. Kao ključne oblasti saradnjeidentifikovane su: borba protiv terorizma, upravljanjekriznim situacijama i sprečavanje širenja oružja zamasovno uništenje. Kao i u Severnoatlantskom paktu,odluke koje donosi Savet NATO-Rusija su bazirane naopštoj saglasnosti.
Od ranih devedesetih brojne zemlje Istočne Evrope suzaključile da će njihovi interesi bezbednosti najbolje bitizaštićeni ulaskom u NATO i ozvaničile su svoje nameremolbom za prijem u članstvo. Tri nekadašnje zemljepartneri – Češka Republika, Mađarska i Poljska –postale su članice u martu 1999, povećavši time brojzemalja članica na 19. Na samitu Alijanse u Pragu,u novembru 2002, još sedam zemalja – Bugarska,Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačkai Slovenija – su pozvane da započnu sa razgovorimao ulasku u članstvo. One su se formalno pridružileAlijansi krajem marta 2004. godine.
Poslednjih sedam najnovijih članica kao i druge kojeimaju aspiracije da postanu članice NATO-a, izvukle sumaksimalnu korist iz Akcionog plana za prijem novihčlanova, koji je uspostavljen 1999. godine kako bipomogao zainteresovanim zemljama partnerima da sepripreme za buduće članstvo. Potencijalnim članicamaPlan nudi praktične savete i pomoć u realizaciji njihovogcilja. Zauzvrat, od članica pretendenata se očekuje daispune izvesne političke ciljeve uključujući i miroljubivorešavanje teritorijalnih razmirica, poštovanjedemokratskih procedura i vladavine prava,kao i demokratsku kontrolu njihovih oružanih snaga.Učešće u Planu ne nudi bilo kakve garancije za budućečlanstvo, ali pomaže zemljama da prilagode svojeoružane snage i da se pripreme za obavezei odgovornosti koje donosi članstvo u Alijansi.
UvećanjeNATO-a
MM Lideri NATO i tadašnji generalni sekretarHavijer Solana na Vašingtonskom samitu
M Novi saveznici u misiji održavanja mira
NATO u 21 veku
15
Vlade zemalja članica NATO-a su jasno stavile doznanja da uvećanje Alijanse nije cilj sam za sebe,već predstavlja dalje proširenje bezbednosti podokriljem NATO-a, čineći Evropu u celini stabilnijom.Proces uvećanja pomaže da se spreče konflikti,jer sami izgledi za članstvo služe kao podsticajpretendentima da razreše svoje sporove sa susedimai da nastave sa reformama i procesom demokratizacije.Osim toga, nove članice treba ne samo da uživajukorist od članstva, već, takođe, treba da doprinesuopštoj bezbednosti svih zemalja članica.Drugim rečima, one treba da budu pružaoci isto kolikoi korisnici bezbednosti.
M Ceremonija podizanja zastave nove članice
O Potpisivanje protokola o pristupanju
NATO snage za održavanje mira stigle su u Bosnui Hercegovinu u decembru 1995, a na Kosovoi Metohiju u junu 1999. godine zajedno sa vojnicima izmnogih partnerskih zemalja uključujući Rusijui Ukrajinu. U oba regiona, NATO se angažovao svomsnagom u kampanje radi sprečavanja borbi širokihrazmera. Savezničke snage NATO-a su sprovelevazdušnu operaciju protiv snaga bosanskih Srbau avgustu i septembru 1995. godine. Ta akcija jepomogla da se izbalansira odnos snaga izmeđuzaraćenih strana na terenu i ubedila je vođstvobosanskih Srba da prihvate mirovne pregovore koji suse održali u Dejtonu, država Ohajo u SjedinjenimDržavama.
SFOR ima mandat UN ne samo da održava mir u Bosnii Hercegovini, već da ga i primeni ako je neophodno.Kako se bezbednosna situacija popravljala tako jesmanjivan i broj vojnika prisutnih u Bosni i Hercegovini.Istovremeno priroda zadataka je evoluirala.Danas SFOR pomaže izbeglicama i raseljenim licima dase vrate svojim domovima i traga za osumnjičenima zaratne zločine kako bi ih priveo pravdi. SFOR takođedoprinosi reformama bosanskih vojski – koje su pookončanju konflikta ostale podeljene u tri etničkesuparničke vojske (bosanskih muslimana, Hrvata i Srba)– kako bi onemogućili bilo kakve izglede i odvratili ih odobnove sukoba.
Vojnoj intervenciji NATO na Kosovu i Metohiji prethodiloje više od godinu dana eskalacije nasilja, uz povećanupretnju da se sukob proširi na ceo region, i kontinuiranokršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN-a od stranevlade u Beogradu koje su pozivale da se prekine sarepresijom nad albanskim stanovništvom na Kosovui Metohiji. U martu 1999, Alijansa je odlučila da pokrene
U osvit raspada bivše Jugoslavije, Alijansa je usmerilaveoma mnogo pažnje i energije ka Balkanu. Savez jevojno intervenisao da bi zaustavio ili preduprediosukobe u tri navrata – 1995. godine u Bosnii Hercegovini, 1999. godine na Kosovu i Metohiji,i 2001. godine u Bivšoj Jugoslovenskoj RepubliciMakedoniji* – i trenutno rukovodi dvema misijama zaodržavanje mira, Stabilizacionim snagama (SFOR)u Bosni i Hercegovini i Kosovskim snagama (KFOR)u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Obe misijetraže način na koji će garantovati bezbedno okruženjeu kome će svi građani, bez obzira na etničko poreklo,moći da žive u miru i u kome će se, uz međunarodnupomoć, razvijati demokratija.
O Pešadijska patrola na Kosovu
NATOBalkanu
na
17
Mandat KFOR-a proizilazi kako iz Vojnotehničkogsporazuma potpisanog između NATO-a i komandanataVojske Jugoslavije, tako i iz rezolucije Saveta bezbednostiUN 1244, iz juna 1999. godine. KFOR je na ovaj načinodgovoran da spreči obnavljanje neprijateljstva,da uspostavi bezbednosno okruženje kao i dademilitarizuje Oslobodilačku vojsku Kosova. Osim toga,snage pod vođstvom NATO-a pružaju podrškumeđunarodnim humanitarnim naporima i rade zajedno sameđunarodnim civilnim predstavnicima, sa privremenomadministrativnom misijom UN na Kosovu (UNMIK) kako bistvorili postojano okruženje za budući razvoj pokrajine.
U bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji* NATO jeodgovorio u avgustu 2001. na zahtev predsednikaRepublike radi razoružanja albanskih etničkih grupa čijesu aktivnosti predstavljale pretnju za bezbednosti stabilnost zemlje. Tu intervenciju pratio je i političkidogovor između predstavnika etničke zajednice Albanacau zemlji i vlade u kome su posredovali specijalni izaslaniciiz različitih međunarodnih organizacija uključujuću NATOi posrednike iz Sjedinjenih Država. Zahvaljujući ovomeoko 3.500 pripadnika NATO-a prikupili su blizu 4.000komada oružja u toku tridesetodnevne misije. Ta akcijakao i manje prisustvo snaga NATO-a pomoglo je da sepredupredi konflikt i pripremi teren za pomirenjei rekonstrukciju u zemlji. Na zahtev Skoplja snage NATO-asu ostale u BJR Makedoniji nastavljajući da pružajuzaštitu za posmatrače Evropske Unije i Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju sve do kraja marta 2003.kada je misiju preuzela Evropska Unija.
vazdušnu kampanju protiv vojnih i paravojnih strukturajugoslovenske vlade odgovorne za represiju. Odluka jedoneta pošto su sve druge opcije bile iscrpljene i poštosu mirovni pregovori ponovo propali zbogbeskompromisnog stava Beograda. Suočene sanesposobnošću Saveta bezbednosti UN da preduzmeakciju kako bi osigurao da se ispoštuju njegoverezolucije koje se odnose na konflikt, zemlje članiceNATO-a su zaključile da je jedina preostala opcija dapribegnu vojnim sredstvima kako bi zaustavilehumanitarnu katastrofu i povratile stabilnost u regionu.Vazdušna kampanja je trajala 78 dana.
Uprkos žestokoj političkoj debati oko intervencije Alijanse,preduzeta akcija je rezultirala u postizanju osnovnihuslova koji su bili potrebni da se započne sarekonstrukcijom. To su bili pre svega kraj oružanih sukobaizmeđu zaraćenih strana; povlačenje Vojske Jugoslavije,srpske policije i paramilitarnih snaga sa Kosovai Metohije; sporazum o stacioniranju međunarodnih snagana Kosovu i Metohiji; sporazum o bezuslovnomi bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica,i garancije i volja svih strana da rade na političkomsporazumu za Kosovo i Metohiju.
M Francuski “mirovnjak” u Sarajevu
NATO u 21 veku
* Turska priznaje Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.
Medijski izveštaji NATO-a neizbežno se fokusiraju nadiplomatiju visokog nivoa, samite Alijanse i vojnekampanje. Ali najveći deo posla koji Alijansa obavljaostaje van vidokruga javnosti. NATO je dnevno uključenu niz projekata pomažući da se poboljša evropskobezbednosno okruženje. To uključuje pomoć u reformamavojske istočnoevropskih zemalja, izgradnju programa kojiće pomoći kod prekvalifikacije bivših oficira i uključivanjau civilni način života, kao i pružanje pomoći prilikomuklanjanja mina i uništavanja zaostalih zaliha oružja.
NATO –šire
aktivnosti
NATO u 21 veku
Pored toga, NATO je aktivan i u koordiniranjuhumanitarne pomoći. U toku 1999. godine, Savez jeotvorio Evroatlantski koordinacioni centar zaublažavanje posledica nesreća preko koga je sposobanda koordinira operacije prilikom vanrednog stanjai ublažavanja posledica nesreća u slučaju katastrofaizazvanih prirodnim uzrocima ili onih koje izazove ljudskifaktor. NATO je, na primer, bio veoma angažovanu koordinaciju isporuke pomoći izbeglicama koji subežale od borbi koje su se odvijale na Kosovu i Metohiji1999, zatim je pružio pomoć žrtvama poplavai zemljotresa u više zemalja uključujući i nekolikozemalja centralne Evrope u leto 2002, i pomogao jeTurskoj da pripremi mere u slučaju vanrednog stanjakako bi zaštitila svoje stanovništvo od potencijalnihnapada oružjem za masovno uništenje za vreme ratau Iraku 2003. godine.
NATO takođe ima svoj naučni program u okviru kogapruža podršku razvoju saradnje između naučnikau civilnom sektoru iz zemalja članica Severnoatlantskogpakta i partnerskih zemalja. Nekih 10.000 naučnika,na različite načine, godišnje učestvuje u događajimai projektima obuhvaćenim ovim programom, uključujućitu i inicijative za unapređenje računarske mrežei proširenja međusobnog pristupa putem Internetaizmeđu zajednica koje vrše istraživanja na Kavkazui Središnjoj Aziji. Osim toga, u skladu sa promenamaprioriteta NATO-a posle terorističkih napada od11. septembra 2001, program se sve više okretao kapodršci saradnji na istraživačkim projektima koji seodnose na odbranu od terorizma i suprotstavljanjudrugim pretnjama modernom društvu.
M Pripreme za vanredno stanje
O Istraživanje na Crnom moru koje je finansirao NATO
19
M Generalni Sekretar NATO, Jaap de Hoop Scheffer i Državni sekretar SAD, Colin Powell
Transatlantskiodnosi
Odnos između Evrope i Severne Amerike se nalazi u srcuodnosa Atlantskog saveza. Tokom godina, taj odnos,kao i bilo koji sličan konstruktivan odnos, imao je svojeuspone i padove i razvijao se u skladu sa promenamaspoljnih okolnosti. Kao posledica Drugog svetskog rata,evropska ekonomija je bila osakaćena čineći evropskečlanice NATO-a veoma zavisnim od Sjedinjenih Država.Predsednik Truman i drugi kreatori američke politikeu vreme stvaranja koncepcije NATO-a imali su za cilj nesamo da stvore prosperitetne i demokratski orijentisaneevropske partnere već i da pomognu da se izgradistruktura koje će služiti legitimnim severnoameričkimbezbednosnim interesima. Osim toga, njihovo vođstvou tom periodu imalo je ulogu ekonomskog i vojnogkatalizatora u oporavku Evrope, i poslužilo je da seusmeri stvaralačka energija kontinenta u rekonstrukcijui pomirenje stvarajući uslove koji će dovesti doeventualnog stvaranja Evropske Unije.
U godinama koje su dolazile ono što se u međuvremenudešavalo jeste da je Evropa ojačala, postala snažnijai ujedinjena, tako da su se transatlantski odnosi daljerazvili ili bolje reći evoluirali kako bi odrazili te izmenjeneokolnosti. Kako su nestajale evropske političke podelei kako je Evropska Unija počela da razvija zajedničkumeđunarodnu i bezbednosnu politiku, Evropa je
postepeno postajala važan faktor u međunarodnimodnosima. Na taj način Evropska Unija je od NATO-apreuzela misiju u bivšoj jugoslovenskoj republiciMakedoniji krajem marta 2003.
Međusobne obaveze koju su svi Saveznici prihvatili kadasu postali članovi NATO-a, navode je u članu 5Vašingtonskog ugovora (reč je prvenstvenoo međusobnoj podršci u odbrani u slučaju vojne agresijeprotiv bilo koje članice), u početku je bila zamišljena kaonačin na koji će se Severna Amerika vezati za odbranuZapadne Evrope. Međutim, slučaj kada je u istoriji NATO-a član 5 prvi put bio primenjen je bilo u odgovoruna terorističke napade protiv Sjedinjenih Država 11.septembra 2001. godine. Tada je od evropskih saveznikai Kanade zatraženo, u skladu sa njihovim mogućnostima,da pruže pomoć Sjedinjenim Državama i odigraju uloguu borbi protiv terorizma.
Sada, evropski saveznici NATO-a i severnoameričkisaveznici formiraju široku transatlantsku zajednicu,u okviru koje su obuhvaćena politička, ekonomskai bezbednosna pitanja. Ova zajednica se bazira nameđuzavisnosti, zajedničkim vrednostima i zajedničkiminteresima. Mada različite nacionalne pozicije znače dase saveznici neće uvek složiti oko akcije koju trebapreduzeti u njihovom zajedničkom interesu, svrhaNATO-a je da olakša konsultacije i diskusije između njihkako bi se došlo do opšte saglasnosti kad god je tomoguće. Članice Severnoatlantskog saveza, dakle radezajedno kako bi odgovorile na sva pitanja koja senalaze na stalno rastućoj transatlantskoj agendi,počevši od uspostavljanja mira u Jugoistočnoj Evropii stabilizovanja novih demokratija, do borbe protivmeđunarodnog terorizma i sprečavanja širenja oružja zamasovno uništenje.
* Turska je priznala Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.
Kako nastavlja da se menja bezbednosno okruženje,tako i Alijansa mora da se transformiše kako bi ostalaefikasna. Ona mora da iznađe novi balans izmeđusprovođenja tradicionalnih misija usredsređenih naEvropu kao i da se suoči sa novim globalnim pretnjama.Ona mora da stekne vojne sposobnosti kako bi ispunilasvoje nove misije, uključujući sposobnost da reagujebrzo i fleksibilno na ove izazove. Praški samit je u svimovim oblastima pokrenuo procese transformacije kakobi obezbedio da NATO bude sposoban da se efikasnonosi sa bezbednosnim izazovima 21. veka kao što je tobilo sa pretnjama u prethodnom veku.
Uloga NATO-a u borbi protiv terorizma definisana jeu Pragu razvojem vojnog koncepta protiv terorizma,specifičnim vojnim mogućnostima koje su potrebneu tim novim misijama, sporazumom koji je postignutoko novog partnerskog Akcionog plana protivterorizma, i izraženom rešenošću da se istraje u pomoćimeđunarodnoj zajednici. Te su mere postavile temelj zabuduće odluke, uključujući preuzimanje odgovornostiza ISAF u Afganistanu i podršku Poljskoju administriranju sektora u Iraku.
Na samitu u Pragu, Saveznici su preuzeli specifičnupolitičku obavezu da poboljšaju sposobnosti u ključnimoblastima za moderne vojne operacije. Jednom, kadabude primenjena u celosti, takozvana praška obavezao razvoju sposobnosti će učetvorostručiti broj velikihtransportnih aviona za trupe u Evropi; uspostaviće flotuza dopunu gorivom u vazduhu; osiguraće da većinaNATO desantnih snaga u punoj gotovosti ima zaštitnuopremu od hemijskog, radiološkog, biološkogi nuklearnog oružja; i povećaće zalihe precizno vođenih
M Pripadnici ISAF trupa nadgledaju Kabul
O Inauguracija transformacije komande Alijanse
TransformisanjeAlijanse
21
Od marta 2004 godine NATO ima 26 članica.Međutim, do nedavno, organizacioni metodi rada suu najvećoj meri ostali nepromenjeni u odnosu na one kojisu razvijeni u ranim pedesetim godinama 20. veka kada jeAlijansa brojala 12 članica. Da bi uspešno delovaleu novom strateškom okruženju, zemlje članice suprihvatile neophodnost za većom fleksibilnošću i zasmanjenjem birokratske strukture. Još jednom treba istaćida je sastanak na vrhu u Pragu načinio snažan iskoraku tom pravcu. Broj komiteta koji je predhodno iznosio467, umanjen je za 30 procenata. Naredne odluke ćedoneti potkomiteti, ostavljajući više prostora SavetuSevernoatlantskog pakta da se usredsredi na strateškapitanja, a koji i dalje zadržava svoju sveobuhvatnuodgovornost za proces donošenja odluka u okviruAlijanse. Procedure vezane za ministarske sastanke sutakođe racionalizovane, kako bi omogućile više vremenaza suštinske promene. Te promene treba da vode kasavremenijoj i efikasnijoj radnoj strukturi unutar Alijanse.
Veliki broj reformi, inicijativa i programa koje suusaglašene u Pragu činiće srž aktivnosti Alijanseu nekoliko narednih godina, sa fokusom na realističnei ostvarive mere proporcionalne potrebama koje mogugarantovati bezbednost teritorija, stanovništva i snagačlanica NATO-a u odnosu na sve moguće pretnjei izazove.
projektila iz vazduha, čija zemlja porekla nisu SAD,za nekih 40 posto. Istovremeno, saveznici su sedogovorili da formiraju tehnološki napredne NATOsnage za brzi odgovor koje će biti u stanju da se brzopremeštaju na one lokacije gde je to potrebno i dadelaju kao katalizator koji će postaviti u središtei promovisati poboljšanja kada su u pitanju vojnemogućnosti Alijanse i njihova kontinuiranatransformacija. Ujedno su potvrdili koncept nove,svedene i efikasnije vojne komandne strukture.U buduće, komanda strateških snaga NATO će bitibazirana u Belgiji, a stratešku komanda koja će sebaviti preobražajem u Sjedinjenim Državama uzprisustvo i u Evropi. Ova potonja biće odgovorna zatekuće preobražaje u vezi sa vojnim mogućnostiAlijanse.
M Punjenje gorivom u vazduhu
NATO u 21 veku
U prvoj dekadi 21. veka NATO je značajno evoluiraou odnosu na bezbednosni savez kako je oformljen1949. godine. Za period od više od pola vekapostojanja, i Savez kao i šira svetska zajednica, razvilisu se na način koji osnivači Severnoatlantskog paktanisu mogli da predvide. Takođe, NATO je evoluirao odinstitucije koja je u toku četiri dekade Hladnog ratabranila Zapadnu Evropu do nadziranja njene tranzicijeu posthladnoratovskom periodu devedesetih godina20. veka. Sa integracijom novih zemalja članica, processtalnog prilagođavanja je neizbežan kako bi mogli da sezadovolje interesi šireg članstva, a opet da to ne zadireu sposobnost Alijanse da donosi pravovremene odluke.Činjenica je da će, prema promenama strateškogokruženja, koraci kojima grabi NATO u svojoj evolucijimoraće da se ubrzaju kako bi spremno dočekali novepretnje.
Dok se menja priroda pretnji sa kojima se suočavajudržave članice i sa kojima se NATO suočava, osnovnanačela saradnje unutar Alijanse ostaju verna načelimauspostavljenim Vašingtonskim ugovorom.NATO obezbeđuje transatlantski političko-vojni okvirkoji omogućava da se odgovori na bezbednosneizazove, povezujući evropske i severnoameričkeinterese, ali vodeći računa i o izbalansiranom pristupuinteresima pojedinačnih zemalja članica.
O Vežba na moru
budućnostU
23
Stalni preobražaj NATO-a je deo procesa osmišljenogkako bi se povećala bezbednost zemalja članicaAlijanse kao i buduća stabilnost i prosperitetevroatlantske regije u celini. Od samita u Pragusaveznici su intenzivirali napore kako bi prilagodiliNATO savremenim izazovima – odbrani zajedničkihvrednosti kao što su očuvanje demokratije i ljudskihprava; borbi protiv međunarodnog terorizma i pretnjikoju predstavlja širenje oružja za masovno uništenje;izgradnji mostova bezbednosti sa Rusijom i Ukrajinom;dalje razvijanje osnove za blisku saradnju sa drugimzemljama partnerima; i kad su iscrpljeni svi drugi putevi,da deluje kao efikasan instrument u rešavanju kriza i daobezbedi da se štetni efekti sukoba ne prošire prekogranica i ugroze širu stabilnost. To predstavljasveobuhvatan zadatak koji zavisi od potpore i podrškejavnog mnjenja, kako u zemljama članicama tako i u zemljama partnerima Alijanse, koje nisu spremne daprihvate politiku sukoba i koje su odlučne da gradebezbednost zasnovanu na razumevanju i saradnji zadobrobit budućih generacija.
M Generalni Sekretar NATO, Jaap de Hoop Scheffer
O Novi horizonti
NATO u 21 veku
NATOu 21 veku
NATO Public Diplomacy Division /
Division Diplomatie publique de l’OTAN
1110 Brussels / Bruxelles
Belgium / Belgique
Web site: www.nato.int
Site web: www.otan.nato.int
E-mail: [email protected]
NATO
21SER
0304
© NATO - 2004
Namena ove brošure je da zainteresovanim čitaocima pruži sažet prikaz NATO-a.Više informacija o NATO-u možete naći na web sajtu Severnoatlantskog saveza www.nato.int.
