Kombuha

Pravilno gajenje kombuhe višestruko nam se vraća u vidu napitka koji je vrlo ukusan, a uz to i veoma koristan po zdravlje. Gljiva se čuva u staklenoj posudi.

Priprema se tako što u jedan litar skoro proključale vode, sipamo 1–1,5 kašičicu mešavine(pola – pola ) crnog i zelenog čaja, zatvorimo poklopcem i ostavimo na toplom mestu pola sata do sat. Nakon toga, čaj procediti, dodati 5 supenih kašika šećera i kada se dovoljno ohladi, sipati u posudu (najbolje staklenu – velike tegle, stakleni akvarijum od celog stakla bez šavova...). Ako kombuhu pripremate u teglama, nemojte ih puniti više od 3/4 - tako da gornji nivo tečnosti bude dva prsta niže od početka suženja tegle, kako bi gljiva imala dovoljno kontakta sa vazduhom. Kada se prohladi do temperature tela, u pripremljen čaj sa šećerom sipate oko 1/5 gotovog kombuha napitka i stavite odozgo gljivu. Površinu posude prekrijte gazom kako biste zaštitili napitak od insekata i prašine. Stavite posudu na mesto na koje ne dopire direktna sunčeva svetlost, nema intenzivnog strujanja vazduha i gde je toplo. Svakako da mesto gde se priprema kombuha treba da bude čisto i u toj prostoriji ne treba pušiti. U zavisnosti od temperature, debljine gljive, količine dodate kombuhe i još niza uslova, kombuha će se pripremati u proseku od 8 do 16 dana. Prepoznaćete da je gotova po prijatnom kiselkastom ukusu – zrela kombuha treba da rezi i ne sme da bude nimalo slatka. Nemojte da vas uplaši ako je kombuha mutna, naročito pri dnu. Slobodno je koristite, a ako vam smeta sluzava masa koja se nekada nađe u napitku, samo je procedite.

Ako želite da sačuvate kombuhu duže, sipajte je u plastične flaše, zatvorite i ostavite na hladnijem mestu (ne u frižideru). Na ovaj način može da se čuva i po nekoliko meseci, s tim što treba povremeno proveravati da se flaše ne nadmu (usled stvaranja ugljen-dioksida) i ne eksplodiraju. Zato povremeno delimično otvorite poklopac i ispustite vazduh ili nadutu flašu što pre iskoristite, a poklopac pažljivo otvarajte.

Ako želite da dobijete veoma zdravo, ukusno i blago sirće, onda ostavite kombuhu zajedno sa gljivom da odstoji oko mesec dana. Po ukusu ćete prepoznati da li je sirće gotovo (ako je sirće zaista gotovo onda nema više stvaranja ugljen dioksida). Gotovo sirće sipajte u flaše i koristite ga po potrebi. Ako želite da obogatite ukus sirćeta, stavite u njega različite biljke

Pod kojim uslovima čak i najkvalitetnija hrana ne može dobro da se stvari i postaje otrov

1. Jedenje na brzinu – nema dobrog žvakanja, natapanja hrane pljuvačkom bogatom fermentima. Organizam ne može da kvalitetno svari i usvoji progutane velike komade hrane, kao što ne možemo gajiti biljke u zemljištu suvom i u komadima. Isto tako, jedenje na brzinu je znak unutrašnje napetosti koja takođe veoma remeti varenje i usvajanje hrane.

2. Prejedanje – onemogućava normalan proces varenja. Hrana ne može dovoljno da se pokreće u prepunom želucu i crevima – što onemogućava ravnomerno mešanje sa sokom i fermentima neophodnim za varenje, a preopterećuje i sisteme za njihovo lučenje. Nakon preobimnog obroka, hrana će se duže zadržati u organima za varenje, što stvara dobre uslove za razmnožavanje štetnih mikroorganizama i kvarenje hrane, a kod nas dovodi do više ili manje izraženog trovanja.

3. Jedenje često i pomalo – jedenje pomalo smo već razmotrili, a učestalo jedenje onemogućiće da se prethodno pojedena hrana kvalitetno svari, a pošto će se pomešati

sa novodospelom hranom, proces varenja će takođe biti poremećen, a nekada čak i onemogućen. Dobar put prema distrofiji i trovanju organizma.

4. Korišćenje žvake - osim što potpomaže razvoj nekoliko vrsta raka, utiče i na lučenje sokova i nadražaj u želucu, što je veoma štetno, naročito kad se dešava na prazan stomak, a isključivo štetno za vreme gladovanja. Tvrđenje da ćemo poboljšati varenje korišćenjem žvake posle jela nije tačno. Za normalan proces lučenja odgovarajućih sokova za obradu hrane – pljuvačke, želudačnih sokova itd. potrebno je imati ukus i žvakati upravo tu namirnicu koju koristimo. Žvakanje druge namirnice ili žvake izaziva lučenje specifičnog soka koji ne može služiti za varenje drugih vrsta namirnica.

5. Jedenje uz televizor, novine, važan razgovor... – neće omogućiti da se dovoljno skoncentrišete na hranu, a samim tim neće se omogućiti ni kvalitetno lučenje sokova, ni žvakanje, ni kontrola nad količinom hrane koju pojedete. Jedno jednostavno ne ide s drugim.

6. Težak fizički napor nakon osnovnog obroka će znatno otežati ili onemogućiti proces varenja. Za vreme fizičkog napora veliki deo krvi će ići prema mišićima, a želudac će dobijati manju količinu krvi.

Tako ćete se osećati tromo i neprijatno za vreme fizičkih aktivnosti, a takođe ćete poremetiti i varenje. Važno je da znate da blagi fizički napor – na primer lagana šetnja – pomaže varenju i prija.

7. Pijenje napitaka za vreme i posle obroka će značajno poremetiti i delimično onemogućiti procese varenja.

8. Jedenje voća, suvog voća, slatkih dezerata (čak i pripremljenih na zdrav način, sa medom i malteksom) za vreme ili nakon osnovnog obroka izazvaće usporavanje procesa varenja, dovesti do vrenja, pa će time upropastiti čitav obrok i izazvati trovanje.

9. Odsustvo salate ili suviše malo salate uz osnovni obrok otežaće varenje (naročito ako su namirnice termički obrađene) isključivanjem ili smanjenjem procesa samovarenja (efikasnije varenje za 40-50%).Takođe, ako ne započnemo obrok salatom, više će biti izražena leukocitoza na hranu.

10. Pržena i na drugi nepravilan način obrađena hrana u kojoj je isključen proces samovarenja i uništene ili izgubljene skoro sve korisne supstance, a koja je takođe poprimila neka veoma štetna svojstva (na primer: toksičnost termički obrađenih masnoća, tri puta teže usvajanje termički obrađenih belančevina, delimično zadržavanje strukture hrane posle varenja i trovanje organizma), dodavanje štetnih dodataka (alkoholno sirće, konzervansi).

11. Nezrele banane, termički neobrađene ili nepotpuno obrađene mahunarke, (osim kikirikija, svežeg graška ili mahunarki u proklijalom stanju); sveže belančevine sadrže u sebi inhibitore (blokatore) procesa varenja. Ako se hrana pojede na takav način, u najboljem slučaju će samo proći kroz vas, ili što je češće, dovešće do trovanja. ...

Pomoć u slučaju upale grla, krajnika, kao i njihovo čišćenje i jačanje

1. Ispiranje grla vodom sa morskom solju (grgotanje po 3 – 4 puta odjedanput, više puta u toku dana)

2. Ispiranje grla glinenom vodicom. (1č.k. gline na 1 čašu vode) , od velike je koristi za čišćenje i jačanje sluzokože grla i krajnika. Radi se više puta dnevno

3. Mućkanje u ustima mešavine od : 2 čajne kašičice maslinovog i 1 čajne kašičice kanatrionovog ulja , 10–15 min. Nakon toga ispljunuti i isprati usta – od velikog je značaja kako za jačanje sluzokože grla i usta, tako i za podsticaj njihovog čišćenja.

4. Žvakanje sasušene smole od bora , 10–15 minuta kada se nalazite u prirodi, a druga sredstva vam nisu dostupna – izvrstan je način jačanja i čišćenja grla.

5. Vežba položaj lava (kleknete na kolena, sednete između stopala, ispravljenih leđa); napravite uobičajen, ne mnogo dubok udah - a na izdahu - istovremeno maksimalno isplaziti jezik, pokušavajući da dotaknete bradu, razrogačite oči, ispružiti ruke i maksimalno napregnete prste i podlaktice. Ostati u tom položaju nekolko sekundi - istovremeno praviti izdah do maksimuma.

Značajno poboljšava dotok krvi prema grlu i značajno ubrzava proces ozdravljenja.

Radi se odjedanput 3–4 puta više puta u toku dana. 0sobe sa visokim krvnim pritiskom, treba da obazrivo rade vežbu .

6. Lizanje meda sa tanjira – od ogromne je koristi za brže lečenje grla i čišćenje krajnika. Veliki tanjir se namaže po celoj površini tankim slojem meda, koji se zatim poliže. Značajno poboljšava protok krvi ka grlu , a uz to u delovanje se uključuje lekovito, lokalno i opšte dejstvo meda. Veoma moćan metod koji treba sprovoditi više puta dnevno.

7. Uzimanje mešavine soka limuna i meda (pola – pola), više puta dnevno.