Embed Size (px)
Citation preview
PRIVREDNA IZGRADNJA (2003) XLVI: 3-4, sIr. J53-175
UDC 339.5(497.11 + 497.16)Pregleclni clanak
Nebojsa Gagovic'
KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRHIJE I eRNE GORE
1. Teorijsko objasnjenje odnosa konkurentskih i komparativnihprednosti
Na osnovu obimne mec1unarodnc literature moguce je spoznati gcnezu teorijemec1unarodne trgovine od Smith-ovog koncepta apsolutnih troskova, preko Ricardove teorije komparativnih prednosti i Hecksher - Ohlin-ove teoreme faktorskih proporcija, do grupe relativno sroclnih koncepata zasnovanih na dominantnoj ulozi thenicko-tehnoloskog faktora i nesavrsenosti globalnog trzistu, Klasicne teorije mcc1unarodne trgovinc predstavljale su uproscen moclel razmene zasnovan na analizi dvezemlje, dva proizvocla i rada kao opredeljujuceg fuktora proizvodnjc. Osnov zamec1unarodnu proizvodnu i trgovinsku specijalizaciju cinila jc razlka u produktivnosti rada izrnedu dve zemlje, bilo da je rec 0 apsolutnim iIi uporednim troskovima.
Neoklasicni pristup predstavlja nesto slozeniji model komparativnih prednosti, Uizvornom obliku (radovima Hecksher-a i Ohlin-a) on je izrazen modelorn "2x2x2" dve zemlje, dva proizvoda i dva faktora, rad i kapital. Kasnijim modifikacijamamodel sc pokusavao dovesti do forme prikladne empirijskoj primeni. U analizu jeuvcden veci broj faktora, iIi jos tacnije, vrseno je razlaganje dva osnovna faktora nasadrzajne kornponente - nekvalifikovan, polukvalifikovan i kvalifikovan rad; ljudskii fizicki kapital: deo kapitala opredrnecen u obliku umortizacije osnovnih srcdstava idco invcstiran u razvoj i istrazivanje, zastitu okruzcnja itd. Porccl pokusaja osavrernenjavanja teorije, koncept ostaje ogrunicen na objasnjavanje samo jcclnog scgmcnta medunarodne razmene - trgovinc proizvoclima razlicite faktorske intcnzivnosti.
Porter smatra da komparativne prednosti, izrazenc preko radne procluktivnosti,prcclstavljaju vazan ali ne i dovoljan uslov medunarodne konkurcntnosti. "Dok jeRicardo bio na pravom tragu, fokus istrazivanja teorije medunarodne trgovineskrenuo je c1rugim pravccm. Faktori, kako ih definise HOS teorema, nisu nista c1rugovee osnovni inputi neophodni za obavljanje procesa proizvodnje".' Primer Korejepredstavlja ubedljivu ilustraciju relativnosti znacaja HOS pristupa. NakonKorejskog rata ova zernlja je ostala potpuno osiromasena kapitalom, a ipak je
, Islra£ivac saradnik u Institutu za xpoljnu trgovinu Privrcdnc kornorc Srbijc u Bcogradu.Rad jc primljcn inaja 2003.
I M. Porter, The Competitive Advantage of Nations, The Free Press, A Division of MacmillanInc., Ncw York, 1990. p. 1I.
153
I)RIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI
ostvarivala izvestan izvoz kapitalno-intenzivnih proizvoda. Odatle Porter zakljucujecia teorija faktorskih komparativnih prednosti moze biti uspesna u objasnjuvanjuglobalnih tenclencija promena svetske trgovinskc strukture. Medutim, ona ne pruzaodgovor na pojavu uze specijalizacije unutar grupe radno-intenzivnih ili kapitalnointenzivnih grana industrije. Drugim recirna, pornocu ove teorije nije moguceudekvatno objasniti uzroke ekspanzije intrasekrorske trgovine.
Faktorski troskovi ostaju vazan cinilac u granama koje zavise oel prirodnihresursa, u onim gde nekvalifikovani iii polukvalifikovani rad cini dominantan deoukupnog trosku i gde jc tehnologija jednostavna i lako dostupna. U rnnogim
granuma, medutim, faktorske kornparativne prednosti pruzaju nekompletnoobjasnjenjc za nastanak medunarodne trgovine. To narocito vazi za industrijskegranc i njihove segmente koji ukljucuju sofisticiranu tehnologiju i visokoeelukovanuraelnu sangu, oblasti koje ponajvise doprinose rastu produktivnosti''."
Savremena ekonomska nauka podrzava stanoviste prema kojern nijedna teorijamedunarodne trgovine (cak ni one novijeg datuma, poput: teorijc nesavrsenekonkurencije, teorije tehnoloskog gep-a, teorije proizvoelnog ciklusa itd.), izopstenaoel drugih, ne moze u potpunosti dati odgovor na osnovno pitanje: "5ta cinikonkurentsku prednost nacije?"
Uprkos ovakve konstaticije, ne hi se smeo zanemariti znacaj novijih tcorijaspoljne trgovine. Razvojern analize nesavrsene konkurencije, tehnoloskog progresa,markctinga i proizvodnog ciklusa reafirmisan je koncept apsolutnih prednosti.Porast znacaja intrasektorske razrnene na medunarodnom trzistu rczultat jecliverzifikovanc proizvodne strukture svetske privrecle. Posralo je jasno cia vazccasegmentacija globalnog trzista - na radno i kapitalno-intenzivne proizvode - hivapreuska da hi odrazavala stvarno stanje spoljnotrgovinskih odnosa u svetu.Intenzivirala se potreba za sustinskirn korekcijama u srnislu disperzija parcijalnihtrZista na onoliko segrnenata koliko se vrsta proizvoela rnedunarodno razmenjuje. Nataj nacin analiza postaje neuporedivo kompleksnija, jer obuhvata enormno velikibroj proizvoda koji se tehnoloskorn ekspanzijom permanentno umnozava.
Koncept apsolutnih prednosti podrazumeva logiku po kojoj je realizacija svakogproizvoda funkcija onog faktora koji je najvise angazovan u procesu njegovcreprodukcije. Odatle je rnoguce zakljuciti da je za proizvodnju n vrsta proizvoclaneophodno angazovati 11 razlicitih faktora. Ako je proizvodnja dva proizvoda radno-intenzivnog X I; i kapitalno-inrenzivnog X2; - funkcija clva fuktora, rada ikapitala,
1\, = f(L),
~X2 = f(K)
onda je proizvodnja n vrsta proizvoda funkcija n razlicitih faktora:
2 Ihid., p. 13.
154
(I)
BROJ 3-4 KOMPARATTVNE PREDNOSTI TZVOZA SRBTJE I eRNE GORE
PV""'Px =f(F1,···,F)./\1 n II(2)
Teorija kornparativnih prednosti nastala je kao rczultat disproporcijc brojaegzistirajucih privrcda i broja posmatranih faktora. Nemoguce je bilo razvrstativeliki broj postojecih zemalja tako da svaka ostvaruje apsolutne prcclnosti po osnovu
proizvodnje zasnovane na eksploataciji samo jeclnog iIi dva osnovna faktora.
Egzistcncija velikog broja zemalja koje zapravo ni u cernu ncrnaju aposlutnihprednosti, a opct aktivno ucestvuju u medunarodnoj razrncni, afirmisala je konccpt
komparativnih prednosti.Novijc teorijc predstavljaju, u stvari, priblizavanje ranijih koncepata meduna
rodne trgovinc idealnom modelu "nxnxn" - n zernalja, n proizvoda i n faktora,
1Iskladivanjcm broja zemalja i proizvoda II medunarodnoj razmcni sa brojemfaktora koji opredeljuju proizvoclnu spccijalizaciju, nestala bi potreba za Iikcijomzvanom "komparativne prednosti", i ponovo bi se otvorio prostor za reafirmaciju
konccpta upsolutnih prednosti, oclnosno konkurentskih prednosti. Drugim recima,komparativne preclnosti Sll zapravo konkurentske prednosti, sarno izrazene modelom
cija ogranicenja ne omogucavaju ispoljavanje apsolutnih prednosti, kao jcdinog
autenticnog merila konkurentnosti privrede i kao bazicnog tcorijskog konccpta
mcdunarodne trgovinc.
2. Indikatori konkurentnosti
U meri 1I kojoj konkurentnost predstavlja s!ozen, cvolutivan i prilicno neodredenpojarn, zamagljen subjektivnom sklonoscu istrazivaca cia potenciraju znacaj onihckonomskih fenomena kojima su posvctili svoj radni vek, kompleksan, prornenjljiv i
ncpotpuno clefinisan postajc i metod istrazivanja konkurentske pozicije privreclnihsubjekata, Osnovni ekonomski instrurnentarij odredivanja konkurentske pozicije
nekog subjekta na medunarodnorn trZistu zasniva sc na analizi indikatorakonkurentnosti. Indikatori predstavljaju precizno clefinisane ekonomskc relacije cijevrednosti ukazuju na nivo posmatrane pojave - u ovorn slucaju konkurentnosti.
Evolutivnim razvojem koncepta "konkurentnosti'' postepcno se mcnjaloshvatanje 0 faktorima koji je deterrninisu. Koncept "cenovne konkurentnosti"afirmisao je niz pokazatelja koji se baziruju na analizi promena cena, troskova icleviznog kursa. Koncept "strukturno konkurentnosti" definise spektar drugih,necenovnih cinilaca koji opredeljuju takmicarsku poziciju ekonornskih subjekata nasvetskorn trzistu. Vecinu ovih cinilaca predstavljaju veoma vazni ali nemerljivifaktori, poput kvaliteta, dizajna, organizacije, rokova isporuke, naplate i dr. OviIaktori postaju dorninantno oruzje u borbi za sticanje konkurentske pozicije natrzistu kompleksnih industrijskih proizvoda.
Jedan celovit pristup II analizi konkurenrnosti treba da obuhvati sistern ccnovnih(rnerljivih) i necenovnih (merljivih i nemerljivih) faktora kako bi pruzio sinteticku
155
GODINA XLVIPRIVREDNA IZGRADNJA._------------------------
occnu uspesnosti angazovanja privreclnih subjekata na medunurodnorn trzistLI.Slikoviro prikazano, idcalni odnos konkurcntnosri i faktora koji je odreduju mogaohi hiti definisan slcdccom rcgrcsionom jednacinom."
x..III
QQJ ;f:f) -o
I sa ~JI
n)
gde su:
XijrQ.I..n
p.I .. n
ToI..n
,.I .. n
R·I .. n
- izvoz robe r iz zemlje i u zernlju j,- kvalitet proizvoda zcrnlje izvoznice (i) uporeden sa stundurdnimkvalitetom proizvoda drugih zcmalja (j.k.n),- cene zemlje izvoznice (i) za proizvod I' u odnosu nu cene drugih
zernulja(j.k,n),- nacin placanja zernlje izvoznicc (i) i drugih konkurcnlskih zemalja(j.k ,n),
- rokovi isporuka zernlje izvoznice (i) i drugih konkurentskih zemalja(j,k,n),
- organizacija istupanja na strana rrzisra i marketing zcmlje izvoznice (i)i konkurentskih zernalja (j.k,n) i- razvojno osposobljavanje privrede zemlje kupca i eventualno drugifaktori.
P0l110CU rcgresionih koeficijenata odredio bi sc znacaj i uticaj svih obuhvacenihfaktora na konkurcntnost izvoza, dok bi se prevodenjem jednacinc na sisternkoeficijenata clirektno merila konkurentnost svakog subjekra u odnosu na takmacc izdrugih zernalja. Ako bi koeficijent Xijr bio veci oel I, znaci du je odnosni proizvodna svetskorn trzistu konkurcntan, a ako bi bio ispod I iskazivao bi nckonkurentnosl.U slucaju cia je Xijr jednako I, znaci da je ostvarena identicna konkurentnost kaokod drugih ponuduca, pa bi odlucujuci utica] imali ostali nedefinisani faktori.
Medutirn, kako je nemoguce kvantifikovati sve navedene faktore, u praksi senajcesce prirnenjuje niz drugih, jednostavnijih pokazatelja koji, po subjektivnornmisljenju istrazivaca, najpribliznije aproksimiraju idealni pokazatelj konkuretnosti.Tako je u literuturi rnoguce ustanoviti nekoliko razlicitih pristupa forrnulisunjuindikatora kornparativnih prednosti, ocl kojih se posebno izdvajaju pokazateljrelativnog spoljnotrgovinskog salcia, koji predstavlja oclnos neto izvoza i ukupnevreclnosti spoljnotrgovinske razmene i indeks otkrivenih komparativnih preclnosti(revealed comparative advantage index, koji predstavlja uprosccni oblik "marketshare" analize prilagoden oceni konkurentnosti izvoza svakog pojedinog proizvoda.
Najfrekventniji oblik ispitivanja izvozne konkurentnosti zasniva se na analizirelativnog ucecca zcmlje (iIi odrec1enog izvoznika) u saturaciji svetskog
3 M. Unkovic, Svctska privrcda dallas, Jugoslavij« publik, Beograd. 19~~, xtr. 15~.
BRO.! 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBIJE I eRNE GORE
(regionalnog) trlista. Porast znacaja (ucesca) na odredenom trzistu inelicira jacanjekonkurentske pozicije, dok njegov pael asocira na otupljivanje konkurentske ostriceposrnatranog izvoznika. Mnogi autori smatraju da je analiza ucesca na trzistu,zapravo, jedini prihvatljivi oblik utvrc1ivanja konkurentske pozicije izvoznika,Distnncirujuci xc oel ovako katcgorickih tvrdnji, ali i uz primedbu ela je rec 0,
sigurno, najznacajnijern obliku istrnzivanja u oblasti konkurentnosti, u daljern tekstucc biti prikazani osnovni oblici "Market Share" analize.
Najjeelnostavniji indikator trzisnog uccsca jeste koeficijent penetracije odrec1enogproizvoela i proizvodaca na inostrana trzista: 4
xC =-"1.-::;1
iii m./
gde je,
(4)
Cijr - kocficijent izvoza proizvoela r iz zcmlje i na trziste zernlje i.xij - ukupan izvoz toga proizvoela iz zernljc i na trziste zernlje j izrazen u
apsolutnoj vrednosti,m'j - ukupan uvoz toga proizvoda na trlistu zemlje j iz svih zemalja u svetu
izrazen u apsolutnoj vrednosti.
Dinamicki posmatrano, rast koeficijenta penetracije mogao hi znaciti povecanjekonkurentnosti izvoznika, dok bi pad njegove vrednosti ukazivao na gubitakkonkurenrske preclnosti. S elruge srrane, ako se analiza vrsi na osnovu sirnultanogpreseka, onda veca vrednost koeficijenta ukazuje du je odnosni izvoznikkonkurentniji (apsorbovao je veci cleo posmatranog trzista) oel partnera sa kojim seporcdi. Globalni koeficijcnt penctracije na svetsko trZiste dobija se kada se ukupanizvoz zcmlje podcli sa svetskim UVOZOI1l (izvozom). Pretvoren u procente, ovajpokazatelj kazuje koliki je udeo posmatranc zemlje u medunarodnoj trgovini.
Koeficijent penetracije, kao najjednostavniji sinteticki pokazatelj konkurentnosti,predstavljao je osnov za dalju razradu "market share" anaJize u ekonornskojliteraturi. LJ savremenoj literuturi postoji vise modifikacija metoele proeenetrzisnog ucesca, mcdu kojirna su najpoznatiji: pokazatelj iskazune komparativneprednosti Bulass-e RCA (Reveald Comparative Advantage) i eMS-model (ConstantMarket Share Analysis) Tyszynsk- og i Narvekar-a.
Koeficijent tzv. iskazanc komparativne prednosti dobija se tako sto se utvrdirelativni ueleo izvoza pojedinih robnih sektora posmatrane zemlje u ukupnornsvetskom izvozu tih istih sektora, a zatim se taj pokazatelj doveele u minos, sarelativuim ucescern ukupnog izvoza zemljc u ukupnom svetskorn izvozu. Ukoliko se
4 Ihid, sir. I S~.
157
PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI
RCA izracunati za dye godine stave u minos, mogu xe sagledati promenekornparativnih prednosti, odnosno meduanrodne konkurcntnosti pojedinih sektoru.>Koeficijent u baznoj godini ima sledeci oblik:
Xu
RCAI) = Xii = Zu
»; Zi
X/II
a u poslednjoj godini posmatranja:
(5)
IZj
(6)
Promena kornparutivne prednosti u razdoblju izrnedu dye posmatranc god incjednaka je kolicniku dva koeficijenta:
RCA
RCA I)
(7)
Sirnboli imaju sledece znacenje:
Xij - izvoz proizvoda i zemlje j u baznoj godini,Xit - izvoz proizvoda i svih zernalja u baznoj godini,Xnj - izvoz svih proizvoda zernlje j u baznorn periodu,Xnt - izvoz svih proizvoda svih zernalja u baznom periodu,Zij - udeo izvoza proizvodu i zemlje j u ukupnom izvozu proizvoda i
svih zemalja,Zj - udeo ukupnog izvoza zernlje j u ukupnom izvozu svih zemalja,o -bazni period,
5 B. Hulassn. Trade Libcraliscuion among lndusriat Countrirs, Nc Graw-Hill Book Company.New York - Toronto - London, Sydney. 1967, p. 203.
BRO.l3A
- tekuci period,- proizvod,
J - zernlja,n - svi proizvodi,
- sve zernlje.
KOMPARATIYNE PREDNOSTI IZYOZA SRBJ.lE I eRNE GORE
lzvozno konkurcntni proizvodi su oni kod kojih je 'pokazatelj iskazane
kornparativnc prednosti Zi/Zj> I. Nekonkurentni su oni proizvodi kod kojih je Zi/ZI
< I, dok su prosccno konkurentni proizvodi oni koji ostvaruju ucesce na svetskom
trzistu ravno ucescu ukupnog izvoza zemljc.odnosno kod kojih je Zi/Zj =I.Na osnovu dinamicke analize saglcdavaju se promene iskazanih
komparativnih prednosti pojedinih proizvoda u odredenorn vrernenskornrazdoblju. Poboljsanje konkurcntske pozicije ostvaruju oni proizvodi kocl
kojih je (Zlii : ZIJ) / (Zij : zi) > 1; pad konkurcntnosti iskazuju proizvodi kod kojih je
(z\ : zli) / (zij : Zj) < 1; dok proizvodi kod kojih je (Zlij : ZI) / (Zij : z.) = I, iskazujuneprornenjenu poziciju u odnosu na nivo ispoljene konkurentnosti u dye posmatranegodinc.
Ovako koncipiranu izvornu verziju pokazatelja otkrivenih komparativnih
prednosti pojedinih izvoznih proizvoda, moguce je prikazati i kao kolicnik ucesCaizvoza odredenog proizvoda zemlje u svetskom izvozu tog istog proizvoda i ucescaukupnog izvoza zernlje u ukupnom svetskom izvozu. Oba nacina obracunakocficijenta otkrivenih komparativnih prednosti daju identican rezultat.
Ukoliko se indeks otkrivenih komparativnih preclnosti pomnozi sa 100, dobija se
procentualni pokazatclj odnosa izvoza odredcnog proizvoda posmatrane zernlje isvetskog izvoza tog istog proizvoda. U cilju preciznijeg sagledavanja komparativnih
prednosti moguce je iz ukupnog izvoza izopstiti izvoz posmatranog proizvoda, izvozzernlje dovesti u odnos prerna svetskom uvozu, iii logaritmovati odnose kolicnika.
Logaritmovanje (logaritrnom sa osnovorn 10) se vrsi da bi se naglasenije izraziliodnosi posmatranih kolicnika, U tom slucaju indikator otkrivenih komparativnihprednosti dobija slcdcci izraz:
'x~ II
RCA =--= loglO' I'--.x. Ii
i
(8)
159
PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVI
Negativne vrednosti RCA oznacavaju da zcmlja ima komparativne nedostatke uizvozu datog proizvoda, clok pozitivne vrednosti indikutora ukazuju na postojanjekornparativnih prednosri. Kada je RCA=O, to znaci da je izvozna pozicijaposmatrane zernlje u datom proizvodu ravna njenoj izvoznoj poziciji u ukupnorn
izvozu. Intenzitet kornparativnih nedostataka i preduosti sc u logaritamskoj skaliizrazava na taj nacin sto promena broja eel ih u vrcdnosti indikatora zu 1 ukazuje nadesetostruku prornenu ucesca izvoza datog proizvoda zernlje u njenom ukupnomizvozu u odnosu na ucesce svetskog izvoza istog proizvoda u ukupnorn svetskornlZVOZU.
Analiza pojavnih kornparativnih prednosti pruza najbolje rczultatc u uslovimaprivreclne i politicke stabilnosti, kao i u rezimu liberalne trgovine, odnosno, uvekkada se aktivnorn ekonornskom politikom vladc, iii nekim drugim eksternimuticajima, ne remeti uloga trzista kao najboljcg, mada no i idealnog, alokatornfaktora proizvodnje,
3. Pojavne komparativne prednosti 1I izvozu Srbije i erne Gore
U radu je koriscen logaritamski oblik indikatora pojavnih komparativnihprednosti, iskazan na nacin koji odgovara odnosu kolicnika maternaticki prikazunomu izrazu (8). Obracun pojavnih komparativnih prednosti za pojedine proizvode uizvozu Srbije i Crne Gore, vrsen je za 1981, 1989, 1997, 1998 i 1999, kao godinarnakoje su imale poseban znacaj za privredu nase zemlje. Nairne, 1981. je poslednjagodina u kojoj jos nije pocela da se ispoljava ekonomska kriza u Jugoslaviji, nastalakao rezultat prvih dospelih obaveza za otplatu inostranog duga u 1982. godini, ineophodnosti njegovog servisiranja, kroz primenu stabi Iizaeionog programaMcc1unarodnog monetarnog fonda. Nakon 1989. godine otpocinje proces rasturanjabivse SFR.I uz sve ekonomske i politickc potresc koji su raj proecs pratili, dok je1997. prva godina nakon zvanicnog ukidanja dela sankcija UN prcma nasoj zemlji,Preostale dve navedene godine su zapravo i poslcdnje za koje postoje publikovanipodaci (i to kako u papirnom, take i u clektronskorn obliku) 0 svetskorn izvozu popojedinim proizvodima. Nazalost, poslednja godina za koju su dostupni podaci 0
svetskorn izvozu po proizvodima, podudura se s godinom agrcsijc na .I ugoslaviju, pase clobijeni rezultati moraju tretirati s odgovnrajucom rezcrvorn.
U analizi su korisceni podaci Saveznog zavoda za statistiku 0 strukturi izvoza.Jugoslavije po pojedinim proizvodillla Standardnc mcc1unarodnc trgovinskeklasifikaeijc (SMTK-Rcv.2), objavljeni u okviru "Statistikc spoljnc trgovincJugoslavije" za odgovarajucc godine, kao i korespondirajuci podaci 0 strukturisvetskog izvoza, kojc objavljuju UN u svojim redovnim godisnjim publikaeijama"International Trade Statistics Yearbook". Podaei 0 iZVOZLl proizvoda su agrcgiranido nivoa robnc grupc (tri sifrc SMTK), kako su i prezentirani u tabclama. U analizisu korisceni podaci 0 vrednosti izvesenc robc, obracunati na bazi tekuceg kursa.
160
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTIIZVOZA SRBlJE I eRNE GORE
Tabela 1. Otkrivene komparativne prednosti privreda Srbije i erne Gore uperiodu 1981-1989
Robne grupe* Indikator otkrivenlh komparativnih(proizvodi agregirani na tri sitre SMTK) prednosti
]981 1989 Razlika(1) (2) (2)-(l)
PREDMETI RADA (SIROVINE 1REPR()MATERlJAL):
Hrana i razni poljoprivredni proizvodiol l-Mcso goycllc, SYl'/.c i smrvnut« om 0,12 O,O.'i
044-Kukurli/. II 7.l'I1ll 0,46 0,53 0,07
057- Voce SYell' i SllYO 0,16 0,32 0,16
Sirovine poljoprivrednog porckla248- Drvo. proxto obrudcno -0,14 o,m 0,17
Rude i metali682-13akar -0,01 0,80 0,81
684··Allllllini,iulll -0,1 l) 0, I8 0,37
686-Cink 0,57 0,19 -0,38
Hemijskc sirovine515-0rgansko-neorganska jcdinjcnja 0,28 -0,21 -O,4l)
523-Mctalnc soli i pcrokxisol i 0,40 0,02 -0,3 8
'i33-Pigmcnli, lak ovi i sl. 0,54 0,54 0,00
562-Dubriva O,U 0, I0 -0,.3
'i71-Polimcri ctilcn» 0,06 -Om -0,13
'il) l-Insckticidi i dr. za produju na malo 0,34 - -
';In- Eksplozivi i pirotchnicka srcdstva 0,38 0,22 -0, I()
Opste sirovinc i rcpromatcrijalO,Ll 0,50 OJ7625-GlllllC I.a automobile i s1.
651-Predivo 7.a tckstiln« vlakna -0,1 I 0,26 OJ7
653-Tkanine od sintcuck ih i vcstackih 0,29 Om -0,22
matcrijnla0,30 O,CJ3 0,33(,71-Sirovo gvo/.(1c i Icrolcgurc
673-Val,iani proizvodi, ncplatirani 0,00 0,17 0,17
()l)l)-Proi/vodi od pro-nih mctala 0,20 o,n 0,08
773-0prcma za distribuciju clcktricnc 1,23 0,98 -0,25
cncruijc
SREDSTV A ZA RAD:
Masine aparati i uredaji714-Pogonskc masinc i motori, 0,00 0.00 0,00
ncclcktricni
161
PRIVREDNA IZGRADNJA
71 ~·Pogonskc rnasine, osralc. i dclovi721·PoIjoprivn~dncmas inc736·Masinska oruc1a za obradu mctul.r
744·Mchanieki urcc1aji za manipulaciju74'i·Ncclcktrienc masinc, ostale
7'i9·Dclovi, prihor za kancelarijskcmCisillL~ i AOP
771-Elektrienc pogonskc masinc772·Elcktrieni aparati za strujna kola i sl.
774·Masine za prchrambcnu induxrriju
Trnnsportna srcdstva722-Traklori
7~3-Drulllskamororna vozila n.n.
786·Prikolice i poluprikolicc791·5 inska vozila i OprelTlCl793· Brodovi, camci i plovne konstrukcije
GODINA XLVI
· OJ7 ·0,42 ·
(l,2:, O,O() ·0,17O.O() ·0.42 ·O.4~
0,01 ·0,33 ·OJ4·O,O'i 0,17 0,22
· 0,30 ·
O.4'i ·0,47 ·O,()2
O,'i2 ·0,07 ·0,')'.)
O,~2 0,42 ·0,40o,n 0,31 O,O~
O,O~ . ·
O.4'i ·O,O() .o.s:·O,(l7 0,23 0,30
-.------......-------------+------+-----~-------1
RAZNl PIWIZVODI (U(:NEPOTROSNJE):
Rami gotovi proizvodiol-i-Mes» govec!c konzcrviranoO'i~..Voce i proizvodi, scm sokova
073·Proizvodi od cokoladc
112·Alkoholna pica
~21·NamcSlai i delovi~41-Muski kapuri, jakne i sl.
~42Zcnski kaputi, ogrtaei i sl.~43·Muski kaputi i sl., pleteni
~4'i·Odcca, plctcna~51·0hucCi
Nepomenuti proizvodi971·Zlato, ncmoncrarno
0,13 -0,41 O,M 0,23
· o,m ·
0,06 ·O,'i4 ·0,60
O,6'i 0,44 0,210,3 I 0,12 ·0, I()
0,06 -O,(l7 -0,13
OJI 0,12 -0,19
0,46 0, I0 -0,36
0,76 O,~3 0,07
O,2() O,O~ -0, I~
* Robnc grupe su agregirane prcma namcm na prcdmcte rada, srcdstva rada i srcdstva licncpotrosnje po mctodolouiji koju korisic SZS i UNCTAD. Kornpromis jc nacinjcn tako sto jc robna
grupa 773-elcktroprovodnici, klasifikovanu u prcdmcrc rada kako to ciui SZS, dok jc deo scktora
otrctiran kao predmcti radu, a drugi dco kao srcdstva I.a licnu potrosnju,Izvor: lvracunuto, prcma podacima SZS, Suuistika spoIjne trgovinc Jugoslavijc i UN, International
Trade Statistics Yearbook. odgovarujuca izdanja.
U 1981, godini privrede Srbije i Crne Gore ostvarile su kornparativnc prednosti uizvozu 33 robne grupe, dok su u 1989. godin: kornparativne prcdnosti ostvarile uizvozu 34 robne grupe. Za jedan relativno mali geografski pojam, kakav predstavljazajednica Srbije i Crne Gore, navedeni broj proizvoda sa iskazanim komparativnimprednostima se moze smarrati vise nego zadovoljavajucim,
162
BRO.! 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBIJE [CRNE GORE
Pojedine proizvode moguce je klasifikovati prerna V1SIm indikatorakomparativnih prednosti, tako sto bi se u kategoriju proizvoda sa zadovoljavajucimprednostima svrstali proizvodi sa vrednoscu RCA od O do 0,15, u kategorijuznacajnih prednosti proizvodi sa vrednoscu RCA od 0,15 do 0,30 i u kategorijuizuzetnih komparativnih prednosti proizvodi sa RCA preko 0,30.
U kategoriju proizvoda sa izuzetnim komparativnim prcdnostima, cije ucesce uizvozu Srbijc i Crnc Gore za vise od 10t)C;{) prernusuje ucesce tog istog proizvoda usvetskom izvozu, 1I 1981. godini spaelalo je 17 proizvodnih grupa, a u 1989. godini14 proizvodn ih grupa. lzuzetne komparativnc prednosti u 1981. godine iskazivali susledeci proizvocJi: elektroprovodnici, rnasine za prehrambenu industriju, elektricniaparati za strujna kola, traktori, zeleznick i vagoni, obuca, odeca, muska garderoba,narnestaj, pirotehnicka sredsrva, insekricidi, lakovi, super fosfati, cink i kukuruz 1I
zrnu.U proizvodc sa znacajnim kornparativnim prednostima, cije je ucesce u izvozu
Srbije i erne Gore izrncdu StYli, i 100ck, vece oel ucesca tog istog proizvoda usvetskorn izvozu, u 1981. godini ubrajali su sc: masine za obradu metala, autobusi idelovi, orgunsko-neorganska jedinjenja, sintcticke tkanine, sirovo gvozdc i legure,otkivci i otpresci od gvozda, ncmonctnrno zlato i svcze i suseno voce.
Zadovoljavajucc komparativnc prcdnosii (do SO(k; vece uCeSce u domacemizvozu od ucesca u svctskom izvozu) u 1981. imali su sledeci proizvoeli: mehanickamanuclna oprema, aluti, dubriva, polietilcni, automobilske gume, prikolice, vino,zenska gareleroba i zovede meso sveze, zarnrznuto i konzervirano.
Srbij:1 i Crna Gc;ra su u 1981. godini od ukupnog broja proizvoda koje izvoze6
ostvarile kornparativne prednosti u 17,7'!Ic slucajeva, od cega je izuzetnc prednostiiskazalo 7,5% proizvoda, znacajnc prednosti 4,YYrJ i zadovoljavajuce prednosti4,9%. Najvece preelnosti xu ostvarcne u izvozu reprodukcionog materijala (posebnohemijskih sirovina i opsteg repromaterijala) i proizvoda numenjenih licnoj pororsnji,gde su dorniniruli radno-intenzivni proizvocJi poput odevnih artikala i narnestaja.
Slicnaje situacija bila i u 1989. goelini. Kornparativne prednosti je ostvarilo1 proizvoela, od cega je izuzetne prcdnosti iskazalo 7,5% proizvoda, znacajncprednosti 3,8(10 proizvoda, a zadovoljavajuce prcdnosti 7,0% proizvoda. U razdoblju1981-1989 godine 22 robnc grupe su pogorsalc svoje kornparativne prednosti, dokje ih je 21 poboljsala. Medu novim proizvodima koji su 1989. godine iskazalikornparativne prcdnosti nalaze sc: bakar, alurninijurn, pogonske i poljoprivrednemasinc, kancelarijske masinc i AOP, clekrricnc pogonske masine, plevna sredstva iproizvodi od cokolade. Zbog pada traznje na svetskom trzistu znacajno jc smanjenakonkurentnost izvoza konzcrviranog govcc1cg mesa,7 elcktricnih aparata za strujnakola, masina za prehrambenu industriju, zclcznickih vagona, muske garderobc,pletcnc odccc i zlata za kOll1creijalnu upotrcbu.
(, K,IO prosck za svc posmatranc god inc jc 1I/.cto da Srhija i Crna Gora i/.vo/.c proizvodc 186 (ml
postojccih 26')) rohnih grupa.
7 Uprkos izrazenoj politici sllhvcl1ciol1is,lIlja i/.vo!:1 govcc1cg mesa.
PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI
U posmatranorn razdoblju (1981-1989) je, ipak, doslo do izvesnihkvalitativnih pomaka, koji se ogledaju u ostvarivanju izrazenijih kornparativnihprednosti u sektoru sredstava za rad (posebno raznih vrsta rnasina), obojenih metalai opsteg reprornaterijala, i u znacajnom gubitku kornparativnih prednosti u izvozujednog dela hernijskih sirovina, transportnih sredsrava i proizvodu licne potrosnje,
Tabela 2. Otkrivene komparativne prednosti privrede SR' 1I periodu 1997-1999
Rohne grupe* Indikatori komparurivnlh prcdnostitproizvodi agregirani na tri sifre SMTK)
1997 1998 1999 Razlika(I) (2) (.1) (.1)-(1 )
PREDMETI RADA (SIROVINE IREPROMATERUAL):
Hrana i razni poljoprivredni proizvodi00 l-Hrana i :f,ivc zivolinjc OJN 0,32 0,31 -0,07
012-Mcso i ostali jcsrivi otpaci 0,CJ2 O,NS 0,N7 0,2S
022-Mlcko i prnizvodi od maslaca -0,09 -0,44 0,12 0,21
041-Pscnica i napol ica u zrnu -0,36 0,32 0,(,2 0,9N
041-.Iccam u zrnu -0,49 ·0,62 O,I() 0,6N
044-Kllkuruz u zrnu O.NO 0,<)9 1,07 0,27
046-Prckrura, hrasno oel pscnicc 0,66 1,10 O,SO -0,16
047-Prckrupa, brasno od ostalih zilarica 0,S9 O,SO 1,06 0,47048-Proizvoeli od zitarica, brasnu 0,13 -O,OCJ O,M O,SI
OS4-Povrcc, svezc, smrznuto, preradcno 0,39 OJ3 0,4<) 0,10
OS6-Povrcc prcradcno, nn 0,9S O,N6 0,<)9 0,04
OS7-Voce sveze i SliVO -0,34 -,046 O,O() 0,40
081-Stocna luana (scm zita u zrnu) 0,18 0,18 0,44 O,2()
Sirovine poljoprivrednog porekla121-Duvan, sirov, ncprcradcn -0,04 0,41 0,42 OA()
21 l-Sriova krupna i sima koza O,SI O,3N O,(,S 0,14
223-LJljano scmcnje za ostala ulja 0,36 O,4S 0,74 O,3N
232-Sintcticki, rcgcnerisuni kuucuk , otpaci O,NS o,n o,n -0,12
24S-0grcvno drvo i clrvcni ugalj 0,2() 0,23 0,30 0,04
247-Drvo ncobradcno iii gruho obrudcuo 0,30 0,09 -O,ON -O,3N
248-Drvo, presto obrac1cno 0,70 0,70 O,N I 0,11
267- Vd!acka i sintctick« vlakna, ost, 1,00 0,70 - -
273-Kamcn, pesak i gr~lfit -0,36 -0,S4 0,13 0,49
292-Biljc sirovc matcrijc O,OCJ O,(l3 0,27 0,21
411-Zivotiniska ulja i masti O,ON - -0,13 -0,21
431-Zivotinjskc i hiljnc masti i ulja 0,31 0, IN 0,S9 O,2N
Goriva i maziva334-Ulja oel natrc i mincrala -0.20 0,04 -0,9S -0,7S33S-0tpaelni proizvodi oel naftc i sl. -0,<) I 0,34 -0,69 0,22
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBIJE I CRNE ClORE
Rude i metali2RR-Otpaci od baznih mctala -0,23 O,OR 0,22 0,,456RI Srcbro, platina, osr. plat. mct. 0,11 0,23 -0,19 -0,:106R2-Bakar 1,09 1,04 1,03 -0,066R4-Al1Il11inijlll11 0,75 0,5R 0,R9 0,14685-01ovo 1,21 1,01 0,30 -0,') I
686-Cink 0,92 0,:17, 0,07 -0,85689-R:lzni obojcni prosti mctuli 0,69 0,62 0,53 -0,16
Hemijskc sirovine511-lIgIjovodoniei i dcriv.ui 0,63 0,55 OJl9 -0,545 12-Alkoholi, tcnoli, dcrivati 0,27 1,17 0,16 -0,1151 :1-Karhonske kisclinc, dcrivuii OS) O,4R 0,17 -0,42522-Ncorganski hcmijski clcmcnti, okxidi, soli 0,12 0,09 -0,04 -0,1652:1-Metalnc soli i pcroksisol i 0,27 0,02 o,m -0,24554-Sapllni, prcparati za ciscenje -0,15 -0,29 0,06 0,21562·f)lIbriva CU5 0,16 -0,42 -0,77582-Ploce i sl. od plasticnih mnxa -0,74 -0,59 0,51 1,25591-Insekticic!i i elr. za prodaju na malo -0,19 -0,44 0,01 0,20592-Skrob, inul in, albumini, lcpak -0,.)5 -0,:10 O,IR 0,5,
Opste sirovine i repromatcrijal611-Ko/a 0,26 -0,05 O,2R 0,0261 :1-StavIjena, obrudcna krzna 0,11 -0,08 OJ)5 0,06621··Proizvoeli od kaucuku 0,42 0,37 0.40 -0,02625-Gume z.a automobile i sl. 0,70 0,66 0,85 0,15634-FlIrnir, ost. obrudcno elrvo 0,10 0,05 0,25 0,156:15-Proi/'voc!i od elrveta, nn 1.45 -0.08 0,30 -1,15652-Tkanine od pamuka 0,71 0,79 -0,04 -0,75659-Pokrivaci za podovc 0,44 0,24 0,58 0,14661-Krec, cement, gradevinsk i matcrijal -0,04 -0,17 0,09 0,11662-Glineni, vatrostulni grudcvinski malcrijal o,n 0,50 1,10 0,37663-Gotovi mincralni proizvoeli -0,09 -0,32 0,19 0,2R665-Proizvoc!i od stakla 0,28 0,26 0,35 0,076()6-Grncarski proizvodi 0,00 0,05 O,()8 0,08671--Sirovo gvo/c1e i Icrolcgurc 0,61 -0,17 -1,21 -1,82673- Valjani proizvodi, ncplatirani 1.16 1,13 0,67 -0.49674- Vaijuni proizvoeli, platirani 0,02 0,01 -0,45 -0,47CJ76-Sipke, prof'ili, ccvi 0,46 - 0,84 0,3867()-Cevi, suplji prolili od gvoZc1a, cclika 0,84 0,80 0,74 -0,106') l-Konstrukcije i dclovi -0.19 0,08 0,37 0,56692-Mctalni konicjncri -0,07 -0,05 0,4:1 0,50693-Proi/'voeli oc! lice -0,06 -0,07 0,04 0.10773-0prcl11:1 za disrribuciju clcktricnc cncrgijc 0,30 0,26 0,33 0,03
165
PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI
SREDSTV A ZA RAD:
Masin«, aparuti, uredaji i alati0,31 0,14 0,15()95-i\lali, rucni i za m:lsinc, -O,lh
721-Poljoprivrcdlll' mas inc -0,15 -0,11 0,02 0,17
737-Masine za obrudu mctalu. dclovi, nn 0,04 -0,3(, -0,62 -O,h()
Transportna sredstva722-Traklori 0,19 0, IX 0,52 o,:n79 I-Sinska vozil« i oprcma -OAO 0,11 -0,05 0,35793-Brodovi, camei i plovnc konstrukcijc -0,37 om (L04 0,41
RAZNI PR(HZVODI (LI(~NE POTROSNJE):
Razni gotovi proizvodi05X- Voce i proizvodi, scm sokovu I,IX 1,16 1,]9 0,21
07:l-Proizvoeli od cokoludc OJ] OJ4 OJJ:j 0,10
075-Z:lcini 0,47 0,59 O,X I 0,34
O')l-Maruurin i ell', jcxiivc masnocc -0,13 -O,hl 0,56 o,m09X-.lcslivi proizvudi i prcradcvinc, nn 0,23 0,03 OJ7 0,14
l l l-Bczalkoholna pica 0,30 0,02 O,6X OJX
I 12-i\lkoholna pica O,2() o,m 0,04 -0,22
122-Duvan, prcradcn 0,74 Om -0,44 -1.1 X
h97-0prcma za domacinstva od prostih mcrala 0,31 OJ4 O,XX OS?
X21-Namcslaj i dclovi O,2X 0,05 0,27 -0,0 I
X42-Zenski kapuri, ogrlaci i sl. 0,22 0,65 O,4') 0,27
X43-7,cnski kuputi i «r.. plcicni -0,50 0,21 0,34 O,X4
X45-0elcca, plcicnn -0,34 O,Oh 0,14 OAX
X46-Prihor za odct.u oel tcksiilnih rk.mina -O,2h 0,0') 0,23 O,4')X51-·()huc:1 0,11 (UX 0,47 (U(,
W)2-SI:ullpanc xtvur: 0,0') 0,06 om -(),(l6
W)J-Proi/voeli od plasiik«. nn -0,23 -0,0] OJ)I 0,24
Nepomenuti proizvodi,)]I-Specijalnc transukcijc proizvoda -0,23 0,74 -0,0 I 0,22
* Rohnc grupc su ailrcgmll1c prcma prema IslOIl1 priucipu kuo I u tubcl i I.Izvor: Izrucun.uu, prcma podacima SZS, Statistika spoljne trgovine .lugoslavije i liN,International Trade Statistics Yearbook, oelgovarajuca izdunja.
Raspad SFRJ, sankcije koje Sll UN, 1992. godine, uvele Srbiji i Crnoj Gori, i s
tim II vezi drastican pad izvozne aktivnosti, praccn ratnim dejstvima ria ovim
prostorima, dovcli SLl do velikih promena Ll strukturi kornparativnih prednosti SRJ uposlcdnje tri posmatrane godinc. Primarni zadarak za dornuce izvoznike Ll 1997.
godini odnosio sc na P0l10Vl10 uspostavljanje prekinutih veza sa trudicioualnim
spoljnotrgovinskirn partnerima. Obnavljanje veza domacih izvoznika sa partnerima,
podrazurnevalo je i uspostavljanje spoljnotrgovinskih relacija prerna bivsim
republikama SFRJ, a posebno prcl11a Mukedoniji i Republici Srpskoj, kao vise negoznacajnim partnerima tokom kriznog pcrioda.
166
BRO.I 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBlJE I eRNE GORE
Medutim, kako uspostavljanje poslovnih odnosa sa inostranim partnerimapredstavlja stratesku aktivnost, koja se vrsi u jednom duzem kontinuiranom periodu,
i kako je dornaca privreda tokom krize znacajno umanjila svoje sallse zaravnopravnim ukljucivanjem u medunarodnu podelu rada, proccs rcafirmacijekomparativnih prednosti naseg izvoza na svetskorn trzistu nije okoncan ni do danas,To se najbolje oglcda u drasticnom padu izvoza Srbije i Crne Gore, uprkos cinjcnicidu se, nakon raspada SFRJ, isporuke 1I bivse jugoslovenske rcpublike tretiraju kaoizvozni poslovi. U odnosu na 1989. godinu, kada su Srbija i Crna Gora izvezle robuza 4.461 milion dobra, u 1997. je njihov izvoz iznosio 2.677 miliona dolara, u 1998.2.858 miliona dolara i u ratnoj 1999. godini svega 1.498 miliona dolara. 8
Pad vrednosti izvoza i promena njegove regionalne strukture (visoko ucescebivsih republika SFRJ u izvozu SR.I), znacajno su uticali na evoluciju iskazanihkomparativnih prcdnosti jugoslovenske privrede tokom poslednjih godina, i to kakou kvantitativnom, tako i u kvalitativnom srnislu. Kvantitativne prorncne su scodrazilc u dva pravca. Kao prvo, znacajno je povecan broj proizvoela koji iskazujuizvesne komparativne prednosti u izvozu, i drugo, inelikatori kornparativnihprcdnosti, krajem deveelesetih, iskazuju znatno vise vrednosti nego sto su illiskazivali tokom osamdesciih godina,
L! J997. goelini je cak , 63 robnc grupe (iIi 33,9% broja izvezenih proizvoda)iskazalo kornparativne prednosti. Tokom naredne dvc goeline broj proizvoda koji suiskazali kornparurivne prednosti povecan je na 67 (36,OC!b) u 1998. i na 68 (36,6C;y) u1999. goclini. Izuzetne kornparativne prednosti u izvozu 1997. godine iskazalo je 36vrsta proizvoda, iii 19,4(/0 ukupnog broja izvezenih proizvoda; u 1998. godini 35vrsta proizvoda, ili 18,8%; a u 1999. godini 42 vrste proizvoda, ili n,CICk. Znacajnekornparativne prednosti u 1997, 1998. i 1999. goelini iskazalo je 14 (7YYc), 10(5,4(Yt) i l4 (7,5 %) vrsta proizvoda, respektivno.: dok je zadovoljavajucc prednostiiskazalo 13 (7 ,()lYo), 22 (11,8%) i 12 (6,4%) vrsta proizvoda, respcktivno.
Meehl proizvodima koji su iskuzali izuzetnc komparativne prednosti u 1997.goelini najveci broj pripada grupi proizvoda koji predstavljaju predmctc rada,odnosno, sirovine i reprornaterijal. Najizruzenije komparativne prednosti u izvozu1997. gcdine, otkrivcne su kod sledecih predrneta rada: proizvoda od drvcta, raznihlimova, cevi i supljih profila od gvozda, glinenog vatrostalnog grae1evinskogmaterijala, auto guma, proizvoda od kaucuka, tkallina oel pamuka, prera(lcnogpovrca, kukuruza u zrnu, prekrupe, mesnih jestivih otpadaka, zivih zivotinja,sintetickog kaucuka, prosto obra(lenog elrveta, vcstackih viakana, zivotinjskih ibiljnih masti i ulja, bakra, aluminijuma, olova, cinka i drugih obojenih metala,ugljovoelonika, karbonskih kiselina i elubriva. [zuzetnilll komparativnimprcdnostima oel sreelstava rada izdvaja se samo rucni i masinski alat; dok se izproizvoela za licnu potrosllju izelvajaju preradevine oel voca, cokolada, zacinl,prera(1e1l duvan i oprerna za clomacinstva oel prostih metala.
~ SZS, Statisticki godisnjak Jugosiavije 2001, Beograd. 2002.
PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI------------------_.
I medu proizvodima sa izrazenim komparativnim prednostima u 1997. godini,
takode, su dorninirali predmeti rada, poput: ogrevnog i neobradenog drveta, uglja,stocne hrane, metil-alkohola, metalnih soli, koze, proizvoda od srukla ielcktroprovodnika. Od sredstava za rad izrazene komparativne prednosti SLi iskazane
jeclino kod traktora; dok su kod proizvoda Iicne potrosnje izrazene prednosti
otkrivcne kod nekih jcstivih preradevina, bezalkoholnih i alkoholnih pica, namestaja
i zenskih kaputa.lzuzetne komparativne prednosti u 1998. godini od predrneta ruda iskazali SLl,
pored vecine navedenih proizvoda u prethodnoj godini jos i: psenica u zrnu, sirovi
duvan, otpadni proizvodi od nafte i metil-alkoholi. Medu sredstvima rada u 1998.
godini nije bilo proizvoda sa iskazanim ni izuzetnim ni izrazenim komparativnim
prcdnostima, dok je kod proizvoda licne potrosnje situacija iz prethodnc godinc
ostala uglavnorn nepromenjena.
Ratnim dejstvima NATO pakta u perioclu mart-jun 1999. godine ostecen je
znacajan deo dornace industrije, zalihu robe i infrastrukture. To je uticalo na
drasticno srnanjenje izvoza SRI, i omogucilo da neocekivano veliki broj proizvocla
iskaze izrazenije relativno ueesce u ukupnorn jugoslovenskorn izvozu nego sto je
rclativno lIeesce tih istih proizvoda u svetskom izvozu.
Izuzetne prednosti u ovoj godini iskazali su neki novi predrneti rada, kao s10 su:
brusno, stocna hranu, ploce od plasticnih masa, pokrivaci za podove, proizvodi od
stakla, metalne konstrukcije, metalni kontejneri i elektroprovodnici. Agresijom
NATO pakta ostecen je dobar deo petrohernijske industrije, pa je u 1999. godin i
primetan drastican pad konkurentnosti izvoza hemijskih sirovina. Od sredstava za
rad izuzetne prednosti iskazali su jedino traktori, a od sredstava za licnu potrosnju
jos i: margarin i drugi jestivi proizvodi, bezalkoholna pica i zenska pletena odeca.
Na osnovu kvantitativnih pokazatelja iskazanih kornparativnih preclnosti izvoza
Srbije i Crne Gore, moguce je uociti kvalitativne prornene u konkurentnosti dornacc
privrede. Te kvalitativne prornene predstavljaju, nazalost, krupan korak unazad.
Srbija i Crna Gora su i u vreme postojanja SFRJ bili orijentisani na izvoz predmeta
rada i potorosnih dobara, Medutirn, znacajne komparativne prednosti su postojale i 1I
segmentu proizvodnje masina za metalsku industriju, masina za prehrambenu
industriju, raznih vrsta pogonskih masina, kancelarijske oprerne i odredenih vrstu
transportnih sredstava (traktori, vagoni, autobusi i plovila), kao kompleksnih
industrijskih proizvoda najviseg nivoa finalizacije. Danas, nazalost, clomaea
proizvoclnja masina, transportnih sredstava i hemijske industrije ne iskazuje gotovo
nikakve komparativne prcdnosti. I u segmentu proizvoclnje odece uocava sc pad
konkurcntnosti iZVOUl visih oblika prcrade, poput muske konfekcije, i sve izrazcnija
dominacija u izvozu tehnoloski manje zahtevnih proizvoda, kao sto su zenska
konfekcija i pletcni odevni predrncti. Kod predmeta rada uocava se da komparativne
prcdnosti sve vise iskazuju sirovine poIjoprivrednog i mineralnog porekla, a sve
manic reprodukcioni matcrijal vise faze preradc, poput hemijskih proizvocla itekstila.
168
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBI.lE I eRNE GORE
Na osnovu dinamicke analize otkrivcnih kornpurativnih prednosti moguce jeoccniti izvoznc potencijalc zernlje i dati procenu komarativnih prednosti koje treba
podsticati u buducem periodu. Medutim, ovc procene xe baziraju na istorijskirnpodacirna i uz prctpostavku 0 neprorncnjenoj proizvodnoj funkciji, pa ih trebatretirati sa duznirn oprezorn.
Za potrebe odredivanja vodecih izvoznih proizvoda jugoslovenskc privreclcprimenjcn jc kriterijurn rungiranju proizvoda prema visini RCA u 1999. goclini iprcma pokazatelju promena kornpurativnih preclnosti u pcriodu 1997-199<) godine(rezultati su prczcntirani u tabeli 3.). Prema metodologiji ocene indikatoraotkrivenih kornparativnih prednosti, 1I vodecc izvoznc proizvode se ubrajuju oni savisokorn i rastucorn vrcclnosti RCA (gornji Icvi segment tabele). Po logici stvari, ovagrupa proizvocla bi trebalo da predstavlja osnovnu sansu za ekspanziju izvozu ubuducnosti. Nasuprot njima, u krajnjcm desnorn delu tabele, nalazi se grupaproizvoda sa niskim i opadajucim kornparativnim prcdnostima, koje domacnprivredu pre treba cia uvozi ncgo cia izvozi.
Tabela 3. Kornparativne prednosti izvoza SR.J 1I 1999. godini promenekornparativnih prednosti 1I periodu 1997-1999
Rastuce komparativne prednosti
Robne grupe SMTK RCA
Izuzetne kornparutivne prednosti:
Opadajuce komparativne prednostiRobnc grupe SMTK RCA
lzuzetne komparativne prednosti:
O:'ig- Voce i proizvodi (se111 sokova)C1C12-GllllCni, vutrost. grac1cv. marcrijal044-Kukuruz n zrnu047-Prckrup<i, bra<no od oxt. zitaricaO:'i(,- Povrcc, prcradcno()g4-AluminijumC197-0prcl11a I.a dom.u'. ml prost. mat.o12-Mcso ostalo i jcstivi otpaciC12:'i-Cinl11c I.a automobileC17()-Sipkc, pro lili, I·al.onski celik07:'i-Zac'ini24g-Drvo, prosro obr.ulcno
223-1IIj<lI1o xcmcnjc la ost,d" uljal l l-Bczalkoholna pica04g-Sirnva krupna i sitn.: koz.a071-Prnil.vodi od zitarica. brasna041-C\,kolac!;\431-P<enica i nupolica u IrIlU
C1:'i9-Zivotinjske i hiljnc masti i uljaOl) l-Pokrivaci I.a podovc722-Margarin i dr. jcstivc masnocc:'ig2-Traktori
1,391,101,07
I.OC10,99O,g9O,ggO,g7O,g:'iO,g4n.x IO,g I0,74O,6g0,65O,M
0,63O,h2O,:'i9O,5gO,:'i('O,:'i2
C1g2-Bakar(,79-Cevi, suplji profili od gvoz.• ccl iku232-Sintc\icki, regencr. kaucuk, olpacihT)- Valjani proizvodi, ncplarirani(,W)-R'II.ni ohojcni prosti mcruh
04(1-l'rckrupa. brusno od pscnice(,21-!'rni/vodi od kuucuk«00 I-Zive zivot injc
1,030,74o,nO,C170.5.1O,:'iOOAO0,31
PRIVREDNA IZGRADNJA
0)4-Plocc i sl. od plasticnih mas.:~42-Povrcc svczc, smrznuro,prcrudcno~51·Zcnski kaputi, ogrtaci i sl.O~ l-Obuca
692-Stocna hrana (scm lila u zrnu)692-Metalni kontcjncri121-Duvan, sirov, neprcradcnOlJ~-Jestivi proizvodi i prcradcvine69 l-Konstrukcije i dclovi665-Proizvodi od siaklu~44-Zcnski kapuri i sl., pletcni
77:l-0prcma za distrib, clekt. cneruijc
Izrazene komparativnc prcdnosti:
0,510,49O,4lJ0,470,44O,4:J0,420,:170,:170,:150,:140,:1:J
GODINA XLVI
Izrazene komparativnc prcdnosti:
245-0grevno drvo i drveni ugaIj611-Koza292-BiIjne sirove mutcrije6:J4·Furnir, osr. obrudeno drvo~4lJ·Pribor za odccu od tcksrilnih tkan.2~~-Olpaci od baznih mcrala04:J-.Iccam u zrnu
66:J-Golovi mineralni proizvodi5lJ2-Skrob, inulin, albumini, lcpak
Zadovoljavajucc kornparat. predn.:
~45-0deca, nn27:l-Kamen, pcsak i grafil022-Mlcko i proizvodi od maslaca661-Krec, cement, gradcvinski mater.666-Grncarski proizvodi057-Voce svczc iii suvo554-S~lpuni, prcparati za ciscenje(}!3-J'roi/vodi od liee7lJ:J-Brodovi, camei, plovnc konstrukc.721-Poljoprivrcdne masinc5()l-lnsckticidi i dr. za prodaju na malo~lJ:J-J'roizvodi od plastikc
0,30O,2~
0,270,250,230.220,190,190, I ~
0,140,130,120,09O,O~
0,060,060,040,040,020,0 I0,0 I
635-Proi/.vodi od drveta6~5-0Iovo
~21-NamcSlaj i dclovi513-Karbollske kiselinc i deriv.u i512-Alkoholi, Icnoli, dcriv.ui
Zadovoljavajuce komparat. predn.:
695-Alati, rucni i za masinc51 I-Ugljovodonici i derivati6~6-Cjllk
613-StavIjena, obradcna krznaII2-Alkohollla pica523-Mclalne soli i peroksisoli~92-Stampanc stvari
0,:100,:100,270,170,16
0,15O,()l)
0,070,050,040,03
Om
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SRBIJE I eRNE GORE
Nedovoljne komparat. prednosti: NedovoJjne komparat. prednosti:
931-Specijalne transakcijc proizvodu -0,01 522-Ncorganski hem. clcm., ok sidi, soli -0,04791-Sinska vozila i oprcma -0,05 652-Tkanine od pamuka -0.04335-01paclni proizvodi oel nattc i sl. -0,69 247··Drvo neobradcno iii ~ruho obrad, -O,O~
411-Zivotinjska ulja i Illa~ti -0.136R l-Srcbro, platina, ost, plat. mctali -0,19562-Duhriva (scm sirovih) -0,42122-Duvan, prcradcn -0,44674-Valjani proizvodi, platirani -OA5737-Masine za obrudu mcralu, elelovi -0.62334-Ulja od naftc i mincrala -O,()S
671-Sirovo gvozc1e i ferolcgurc -1,21
Vodeci izvozni proizvodi Srbije i Crne Gore su pretezno poljoprivredni proizvodii industrijski proizvodi svrstani po materijalu, koji se prema nameni proizvodasvrstavaju u predrnete rada, Rec je 0 resursno-intenzivnim proizvodima kao sto su:preradeno voce, kukuruz, prekrupa, sveze i preradeno povrce, mesni otpaci, zacini,prosto obradeno drvo, sirova koza, brasno, cokolada, psenica, stocna hruna,margarin, sirovi duvan, zivotinjska i biljna ulja i rnasti, uljano semenje,bezalkoholna pica, gume za automobile, gvozdene sipke, pokrivaci za podove,mctalni kontejneri, metalne konstrukcije i proizvodi od stakla. Oel kapitalnointenzivnih industrijskih proizvoda u ovu grupu spadaju sarno truktori,elektroprovodnici, alurninijum'', i ploce od plastike (od ova cetiri proizvoda sarnotraktori spudaju u sredstva za rad, dok se ostala tri proizvoda trciiraju kao predmetirada), a od radno-intenzivnih proizvoela namenjenih licnoj potrosnji - obuca i zcnskatekstilna i pletena odeca.
5. Zakljucna razmatranja
Analiza globalne konkurentske pozicije jedne privrede na meduanrodnom trzistupredstavlja kompleksan i multidirnenzionalan poduhvat. Stoga, ovaj rad ncpretenduje cia pruzi "apsolutnu istinu" 0 kompurativnim prednostima izvoza Srbije iCrne Gore, vee da, koristeci meru otkrivenih kornparativnih prcdnosti, pokusa daoclreeli granice objektivnog pozicioniranja nasc zemlje prerna osposobljenosti njcnihizvoznika za konkurentsku utakmicu s izvoznicima iz ostalih zemalja. Sumiranjernrezultata prethodnih istrazivanja upravo sc zcli postici minimum objektivnogdefinisanja meda varijacija komparativnih prednosti robnog izvoza Srbije i CrneGore u relativno dugorn vremenskom periodu od skoro dye decenije.
9 Zhog vclikng lIlroska clcktricnc encrg ijc, proizvodnja aluminijuma xc trctira kao kapitulnointenzivna.
PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI-----------
Na ovaj nacin prccutno sc priznaje postojanje dve bitnc kurakterisrikekonkurentnosti - prornenjljivosti na kratak rok i evolutivnosti na drugi rok. U tokurcl.uivno kr.ukog vremenskog pcrioda, Cl:StO i unutar jedne godine, mogucc je uocitiznacajnu promcnu konkurentske pozicije izvoznika ria odredcnorn trz,istu. To jeposledica cgzistcncijc vclikog broja Iaktora koji je oprcdeljuju, ali i ncsavrsenostiindikurora kojirn xe vrsc mercnja. Uocenc varijacijc najcccc nc predstavljaju izrazrealne konkurentskc pozicije izvozniku. Ona se najboljc izrazavu parulclnomupotreborn veceg broja razlicitih metoda i indikatora. S drugc srranc, karnktcristikucvolutivnosti na dugi rok zahteva analizu dugih vremenskih serija, sto, sve skupa,uticc na Iormirunje prilicno ncjasne slike 0 stunju i prorneni konkurentnostiodrcdene privredc, i iziskuje sisternatsko slaganjc parcijalnih rezulrata u sumarnimozaik podaraka rclevantnih za donosenjc odgovarujucih znkljucaka.
Metod identifikacije iskazanih kornparativnih prcdnosri, koji je primcnjcn u ovorn
radu, prcdsravlja krajnjc pojednostavljcn model, sto analiticare nagoni cia pritumaccnju rezultata obratc paznju na najmcnje elva njegova kljucnu nedostatkaPrvo, kao slo j sam naziv ukazuje, rcc jc 0 modclu ex post unalize vee iskazanihkompurativnih prcdnosti, koji ne pruza mogucnost du sc na konkurentnost izvozu
utice prl' njcgove rcalizacijc na medunarodnom trzistu. 1drugo, ovaj indikator pruz«sliku globalnih kornparativnih prednosti, ne otkrivajuci koliki doprinos u tomepripada primarnirn, a koliki izvedenim komparativnim prcdnstima. Samo prirnarnckompurativne prednosti , koje sc zasnivaju nu raspolozivosti Iaktora proizvodnjc iefikasnosti njihovog koriscenja, pruzaju pravu sliku za procenu konkurentnoxtiprivrede i zu donosenje stratcskih odluka 0 pravcima i modalitctima izvoznoorijentisanog privreduog rasta. lzvedcne kompurativne prednosti zavise oe! nizaekstcrnih faktora, poput: podsticaja, subvcncija, politike dcviznog kursa i drugihnametnutih cinilaca, sve do samog ckonornskog i politickog uredcnja zcmljc, kojistvaraju jedinstvcn ambijcnt u kojcm kompartivne prednosti trcbu da dodu e!oizrazaja.
I pored permanl'ntnih POZIV:IIl.l'l na liberalizaciju svelske razmene, ul11ec1unaroelnim trgovinskim oelnosillla dominira protekcionizam. Kao kontra-lezazelji vl'cine zemlja da zastill' svoju privrl'du od inostranl' konkurl'ncijc, razvio sl'sirok dijapazon raznovrsnih (oprave!anih i neopravelanih) mera stimulisanja izvoza.Znacajan deo varijabiliteta iskazanih komparativnih prl'dnosti nasl'g izvoza ll10guccje pripisati utieaju izvedenih kOll1parativnih prellosti, zasnovanih na odnosuadministracijl' prcll1a pitanjillla trgovinskog rl'zill1a, politikl' podsticanja izvoza ipolitikl' dl'viznog kursa.
Stoga, krl'atori strategijl' izvozno-orijl'nlisanog rasta i razvoja Srhijl' i Crne Gorene bi sll1cli postati "taoci" procena zasnovanih na iskazanilll kOlllparativnilllprednostillla, jl'r Sll C)IlC c10brilll delolll doslc do izrazaja zahvaljlljllci spl'cificnilllekonoll1skill1, istorijskim i polilickim uslovima, koji su vladali na OVilll prostorill1a uprotl'klih nl'koliko dl'cl'nija. Stratl'ski razvojni cilj Srbijc i Crne Gore jl' u lllenjanjutih usJova i njihovolll prilagoc1avanju uslovill1a poslovanja koje illlaju njihovikonkurenli iz industrijski razvijenih trzisnih zl'll1aIja.
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE PREDNOSTIIZVOZA SRBlJE I eRNE GORE
Na rast nacionalnog izvoza, pored napora za snizenjem troskova i poboljsanjemkvaliteta ponude, presudan znacaj ima izbor odgovarajuce palete proizvoe!a zakojima postoji ekspanzivna svetska traznja, kao i opree!eljenje za ona trZista cije seprivrede nalaze na uzlaznoj razvojnoj putanji. Zemlje koje su se oprecJelile za izvozrelativno propulzivnih industrijskih proizvoda i koje su regionalno usmerene napencrraciju trzista IRZ i dinamicnih azijskih ekonornija, ostvarile su veci rast izvozaod zcmalja koje su propustile da se prilagoe!e strukturnim promenama svetsketraznjc.
Zato razvojn i prioriteti Srbije i erne Gore ne mogu biti ni poljoprivreda, nitekstilna industrija, ni rnetalurgija, vee koriscenje "nisa" na trZistu kako bi sedomaca privreda uklopila u globalni projckat razvoja strateskih incJustrijskih grana.
I poree! zalaganja za liberalnu ekonomiju, najrazvijenije drzave sveta nisuprepustile razvoj strateskih grana pod iskljucivo e!elovanje trzisnih zakonitosti. Uzemljama GECD posroji ogranicen broj industrijskih grana koje uzivaju strateskupodrsku svojih vlada, Rcc je, ugluvnom, 0 industriji poluprovodnika, kompjutera,tclekornunikucijuma, potrosnoj elektronici, avio-industriji, automobilskoj industriji ibiotehnologiji. Gotovo sve navcdcne industrijske grane (osirn biotehnologije)karakterisu: oJigopolsko lrziste, masovna proizvocJnja i dorninacija mocnih kartela,
Medutim, u ekonornxkoj teoriji jos uvek ne postoji jasna definicija na osnovu kojehi sc mogle dctektovati strareskc industrijske grane. Izvesni autori strateskeindustrije posmatraju 1I najsircm znacenju, definisuc: ih kao aktivnosti koje generisuone proizvode i tehnologije cija se prirnenjivost i znacaj za ekonomski intereszemlje protezu ria dug period. Drugi smatraju da strateske industrije podsticu efektestaricke i dinamicke U' ckonornije obima, kao i cla cloprinose ostvarivanju posebnihkoristi za zernlju, iii region, kroz rnobilisanje vitalnih investicija, koje ostajunedostupne za ostala preduzeca u sroe!nim grunama. Ipak, najveci broj ekonornistaiSlice znacaj i ulogu naprednih proizvodnih tehnologija, koje prozimaju celokupnuprivredu zemljc (poput mikroprocesora, robot a i mikroinzenjeringn), odnosnonjihovu osposobljcnost da se infiltriraju 1I nacionalnu ekonomiju kao kljucni inputi,oliceni u progrcsivnim znanjimu I savremenim materijalnim sredstvima zaproizvodnju.
Otczavajuci faktor pri forrnulisanju jedinstvene cJefinicije strateskih industrijaprcdstavljaju dinamicne promene u strukturi industrijske proizvocJnje i konfliktniodnos izmcdu razlicitih nacionalnih ekonomskih interesa. Primera radi, danasgotovo cia i nema ekonorniste koji bi proizvoclnju gvozda i celika okarakterisao kaostratesku granu industrije, uprkos izrazenim efektima ocl ekonomije obima inernerljivorn e!oprinosu izgraclnji privreclne infrastrukture. S druge strane, u velikomhroju zemalja se hrodogradnja, koja koristi celik kao repromaterijal u ogromnimkolicinuma, smatra granom industrije od srrateskog nacionalnog interesa,
10 Din.unicku ckonomiju obim.. ohuhvain cfcktc rchnoloskog progrcsa i strucnog usavrsavanja uz
POS:IO.
173
PRIVREDNA IZGRADN.lA ClODINA XLVI------
Prerna tome, postaje jasno da teorijsko definisanje stratcskih industrija nije odvelikog prakticnog znacaja, U praksi jc mnogo vaznije pitanjc, koje aktivnosti vladcpojedinih zernalja u datom trenutku saglcdavaju kao kljucne za ostvarivanje njihovihstrateskih ciljeva, i da Ii su sprernnc da politicki i matcrijalno podsticu njihov rast.
Jasno je da Srbija i Crna Gora nisu sposobne da same podsticu razvoj strateskih,tehnoloski uaprednih grana industrije. Mcdutim, one moraju uticati na usrneravunjestrukturnih promena u trgovini, podsticuci razmenu zasnovanu na visim oblicimasaradnje s inostrunstvom (strane direktne investicije, dugorocna proizvodnakooperacija, fransizing itd.) na teret smanjcnja relativnog udela razmene po osnovuostalih vrsra spoljnotrgovinskih poslova (kupoprodaja, kompenzacija, Ion posloviitd). Drugim recima, domaca prcduzeca nc moraju po svaku cenu da proizvode iizvoze finalne proizvode, jer je za malu zamlju obicno mnogo svrsishodnije da sespccijalizuje za obavljanje sporednih uloga u okviru velikih mec1unarodnih projekata(EUREKA, ESPRIT itd.), iii razvojnih prcgrama multinacionalnih I
trunsnacionalnih korporacija. Stoga, podsticanje ukljucivanja privrede Srbije i CrneGore u velike mec1unarodne projekte i razvojnc prograrne mocnih korporacija, nabazi kooperantskih odnosa, prcdstavlja jedan od nacina da dornaca privrcda zapocnes procesorn makroekonornskog prestrukturiranja u pravcu razvoja tehnoloski- i I&Rintenzivnih industrijskih grana.
Literatura
Balassa B., Trade Liberalisation and Revealed Comparative Advantage, TheManchester Schoool of Economics and Social Studies, Manchester, May 1965.
Balassa B., Trade Liberalisation among Industial Countries, Nc Graw-HillBook Company, New York - Toronto - London, Sydney, 1967.
Kovacevic M., Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza, Oeconornica,Beograd, 1973.
Porter M., The Competitive Advantage of Nations, The Free Press, A Divisionof Macmillan Inc., New York, 1990.
SZS, Statisticki godisnjak Jugoslavije 2001, Beograd, 2002.SZS, Statistika spoljne trgovine 2001, Beograd, 2002.UN, International Trade Statistics Yearbook 1999, New York and Geneva,
2000.UNCTAD, Handbook of Statistics 2000, United Nations Conference on Trade
and Development, New York and Geneva, 2000.Unkovic M., Svetska privreda danas, Jugoslavija publik, Beograd, 1999.
174
BROJ 3-4 KOMPARATIVNE l'REDNOSTI IZVOZA SRBLJE I eRNE GORE
COMPARATIVE ADVANTAGE OF EXPORTS FROM SERllIA AND MONTENEGRO
Summary
The revealed comparative advantage index shows country's share of worldmarkets in a given product, relative to its share in all manufactures. It expresseswhat specific products the country exports, and where it losing or gainingadvantage. For ease of interpretation this paper reports the' logarithm of RCAmeasure. According to this measure, the leading export products are those with highand rising RCA.
In the case of Serbia and Montenegro, an unusual mix of manufactures appears tobe among leading industries, including footwear, clothes, agricultural products, andmineral raw-materials.
Key Words: Comparative advantage, Competitiveness, Foreign trade, Strategicindustries.
Rezime
lndcks otkrivenih kornparativnih prcdnosti pokazuje udeo zemlje na svetskomtrZistu odredenog proizvocla u odnosu na njen udco u ukupnoj svctskoj trgovini. Onukazuje na konkretnc proizvodc s kojima odredeua zernlja ucestvujc umedunarodnoj razmeni i pruza odgovor na pitanje, dn Ii je u konkrctnom slucajuiskazan porast iii smanjenje izvoznih prcdnosti, Radi lakse interpretacijc, u radu jekorisccn logaritamski oblik indikatora komparativnih prednosti. Prema ovorn
pokazatclju, vodcci izvozni proizvodi su oni koji iskazuju visokc i rastuce vrcdnostiRCA.
Vodece izvozne proizvodc Srbije i Crne Gore cin i jcdan poprilicno neuobicajenrobni miks, koji sacinjavaju: obuca, odeca, poljoprivredni proizvodi i mineralncsirovme.
Kljucne reci: kornparutivne prednosti, konkurentnost, spoljna trgovina, strateskegrane
175
