CASOPISZA POPULARIZACtJU NAUKE BROJ 54 - OTKOBAR 1976. ~ 7 0

»

3IIIAUSIJI)

BROJ S4OKTOBARV GODINACENA 7 010/76 SAUKSIJII

CASOPIS ZA POPULARIZACUU NAIIKE

SADRlAJ

SVET NESVRSTANIH; Bitka za buduOnostMEOUNARODNI ODNOSI; Putevima HabitataASTROBIOLOGIJA: Molekull ilvotaKOSMOLOQkJA: Ve£no mlada vasionaASTRONAUTIKA: Na ledima diinaCrvena planetaPovratak sa orbiteVAZDUHOPLOVSTyOi Avijacija buduOnostiOpSTENARODNA ODBRANA; NaS top-prvenacZASTITA ZIVOTNE SREDINE:PoOele pionirske igreAnonimnI spomeniciFUTUROLOGUA: Protiv rezignacijeZANIMUIVA NAUKANAUCNA FANTASTIKA: ..Eurokon 76'‘Robert Sekli; HodoOaide na ZemljuVIZUE 1 HIPOTEZE; Faraonova flota u AmericiPSIHOTRONIKA; Eksperiment DelpasENIGME; Mod piramidaELEKTRONIKA: Userske memorijeFIZIKA; Vreme unazadBIOLOGUA: Evolucija — sludaj 111 nuZnostPSIHOLOQIJA: Igre grade tiinostOBR/^OVANJE; Ra&unari u uaioniclMEDIC1NA; Somatostatin protiv dijabetesaAUT0M06ILIZAM: Tiha revolucija automobilaARHEOLOGkJA; Lovci nablagoET1MOLOGUA: PriCa o refilmaMOZAIKZOOLOG1JA: Zoolodkl vrt u prirodiGEOLOGIJA: Anatomija vulkanaISTORIJA PRONALAZAKA; §iva6a maSinaRADIO-AMATERSTVO; Zlatni konslruktoriFOTOGRAFIJA: Put do makrofotografijeHOBI: Zanimijiva fizikaVITRINAVESTI IZ NAUKE I TEHNIKE

Svetnesvrstanlh

Posle Petog samitanesvrstanlh

Bitka

zabuducnostNiicdan potaban dogada] iilalorijl nl)a ..glavaika'' prco-kranuo njan (ok, IMerlJa |a ta>vrlano IggKki marila vradneitivojih iinllaca dajudllm maatou akiadu aa zahtavima kola )avrama peaiavl)alo 111 ih, u na-iam latori)akom tranutku, po>itavlja. Pail aainlt naavraianlhzamalja nl]a nl pralandovae naulogu laloitjaka prakratnica —Jar to Jadan akup, ma kakoveNkI, I no mofo bid. SkupovInaavratanlh, kako Jo radano aaIrlblna Paiog aamlta, bill auaame pauza (anallza I alaboit-ranje) na puiu akcija keja |eznaidlla I znadi raallzaelju pro*klamovanlh clljava u akiadu aaprincipima I Maallma poatav-IJanlm pro vita od palnaaal

Politika neavrstavanja nije.kako |a nakima pre petr>aestgodrna izgiedalo. blla poatavlja-na kao strategija tranutka —radl izvladenja aveta Iz bladno-ratovsklh opaanostl. Mir imaavoju dublju sadriinu, pa je inesvratavanje poatalo trend du-bokih politidkih, druStvenlh iekonomskib promana, trandkojl se postavlje trajnim onollkokoliko I zejednidka sudbina do-

Mo2d8 ja, zato, i naitadnijaocena koju smo dull aa IriblnePata konterencije Satova dr2availl Vlada nesvratanih zemaija daKolombo nede promeniti latort-Ju, all 6e je svakako menjatl.kao Sto Bu Je snaga fllozofljenesvrstavanja I njenakonkrelnaakcija menjale u toku protekllhpetnaest godina. .>kko nesvr-sianl Izgube bltku, izgublda je idovadanstvo", istakla ja Sirima-vo Bandaranaike zatvarajudiPell ausret naavratanlh, dajuditime pravl zakijudak debatl naj-viiih predstavnlka 86 zamalja,koje danas predstavljaju vadinumedunarodne zajednice i Uja-dinjenih nacija. Nesvratanl audoblli jod JMnu bltku. Reaflrmi-sali su svoje jedinatvo, dall sna-gu avojoj akclji. potvrdill odlud-nosl da nastave borbu od dijeg

ishoda zavisi zajednidka sutrad-

Pre petnaest godina, u Beo-gradu se na Prvoj konferencljlokupMo 35 defova driava ill vla-da vanblokovskih zamalja. Pet-

naest godina Kasnije, u konfe-rencijskom zdanju ..SolomonBandaranaike" nadll su se naj-vldl predstavnlcl 66 zemaija. Toje za namemike i nenamernike,mada su prvi bill u dalako ve-dem broju bh avgustovskih da-na u Kolombu, blla najlmpre-sivnija dinjenica. Od dvadeset-

petorice u Beogradu, kojl su Itada predstavijall anagu veduod dianstva dva suprotatavijenabloka, nesvrstavanje je preraalou najubcajnljl masovni pokretnaroda u njlhovoj IMorljl, danesmodni dinllac na medunarodnojsceni, s kojim se more radunallu redavanju svih pitenja od in-teresa za dovadanstvo. Oakle.ne samo moralna I potitidkasnaga ved, zbog svojih prirod*nih bogatslava. I rastuda male-rijalna snaga. kao dto je to re-kao Predsednik Tito kada je na-glaslo da bi danainji svet beznesvrstanlh b

I

I

iezikom budu£ru>stl, Jezikomsvela koji za svu podelu izme-

du velikog mira u jednakosti Ipravdl I atalne opasnosll od sa-mouniStenja ne bl znao. 0 Islo-rljakom Irenutku u kome je odr-2ar

Medunarodni ^

ri 0. Putevima Habitata0 Ijudskim naseijima

s

<

fcneu mtpMIIproMin*; 2* u rtzvalu utazi^u dm ii4MM Adtt^tzndddlAd druiPfdAd'dkoAdmtdd katdgortlM f tfi m ferta» tidiwdidd maim

Inicijstiva zs odrtavsnia Ha-bltala potekla je od razvijanlhKapitallstifikih zemalja. BItnl ra-zlozl za njihovo opradelienje nakonferancljl prolzlaza Iz njiho-vlh dugorodnlh akonlmaklh In-teraae da u zemljama u razvojuobezbada poz)clja. plesiraiu ka-pltal, tahnotogiju I robu. kao ida na odredeni nabin utibu nanilhov drufttvenoekonomakirazvo|. Istlcanjem problematlkeIfudakih nasalja u prvi plan onesu ielete da aa suprostave na-sloianjlma zamaija u razvo|u daraSavanja probtema iovekovesredlne, kao Integralni deo ra-zvoja. dobija odgovarajuba me-ato u razvljanju madunarodpoaaradnje.

DruStveno-ekonomskakategorija

Dok au kapitallatlbka zemljeInslatlrala na sopalvenoj prakai,lakustvima I na stanovlitu da )epreblematika ljudakih naaeija uauitinl Whnibko-tehnoloiko pl-lanja. zamija u razvoju, aiavlja-

Ju6i akcante na polltibke as-pakte problems, tvrdlle su daona predstavija znaCajnudrubtveno-ekonomsku katego-riju. Prbblemi stanovanja i na-selja ne mogu se uspaSno raia-vatl u usiovima postojebeg sl-stema ekonomskih odnoss usvetu — istlcala su zemlje urazvoiu — nitl se mo2e preva-zidl kriza stanovanja dok se u8'“"- zemaljama ne obezbedidovoijno visok naclonatnl do-hodak da njegov odgovarajubldao mo2a da pokrija Izgradnjustanova i urbane opreme. Zbogtoga je neophodna kvalltativnatransformsclja koncepcija Isredslava za Izgradnju ljudskihnaaalja, 8to zahteva I transfor-maclju druitvenlh I ekonom-

skin odnosa — u naclonalnim lu medunarodnim okvttima.

Na predlog ..Oeklaraclje opnrtclplma" podneto je oko 250amandmana I sugealija Sto na-jubedljlvlje govon da se radi odekumentu koji Je neprihvatljlvza mnoge zemlje, naroilto zazemlje u razvoju. PoSto prego-vorl Qrupe 77 sa razvijenimkapitalislibkim zemaljama nlsudall zadovoljavajube rezuKete,zemlje u razvoju su izradllesvojpredlog Oeklaraclje I podnelega konterenciji. U njemu su sezalagale za usvajanje prtnclpa lslavova koji be, u Slram kontek-slu druStveno-ekonomskog ra-zvoja, omogubiti efikasno reia-vanje problematlke ljudskihnaselja.

Taktika ,,depolitizacije“Kao najvainlji cllj svake po-

lltlke Ijud^lh naselja, zemlje urazvoju su istakle poboljbanjekvalitata 2 lvota svih ljudi —zadovoljavanjam njihovlhosnovnih potreba u Istirani.sta-novanju, pitkoj vodi, zapo-slenju, zdraviju, obrazovanju —bez ikskve diskrimlnacije zbograse, boje, pole, jezika, rellglje,

Ideologlje, nacionalnog poreklaIII bito kojeg drugog razloga.EkonomskI razvoj treba da bu-de u funkclji poboljbanja kvsll-teta iivota, a uspostavijanja no-vog medunarodnog ekonom-skog poretka — medunarodnatrgovina, monetami sistem, In-dustdjallzaclja i potrotnja svet-sklh resuraa — predstavija bl-lan preduslov za druStveno--ekonomski razvoj I poboIjSanjeljudskih naselja, posebno u ze-mljama u razvoju.

Polltika Ijudeklh naselja tre-

ba da bude bitna komponentaglobalne strateglje razvoia I us-kladena a politikom Industrijali-zaclja, poljophvrede I obuvanjabovekove sredlrte. Ona treba dateJI ostvarenju Integracije IIIskladne koordlnaclje bitave se-rije elemenata, kao iu> au po-rast I raepodela stanovnibtva,zapobljavanje, stanovanja, korl-bbenje zemijibta, infrastrukturai usiuge

Na predlog Oeklaraclje ze-malja u razvoju kapitelistibkezamlje su podnele vibe amand-mana a clljem da )z ovog zna-bajnog dokumenta iskIjuCe sveone stavove koji imaju bltanmedunarodno-polltibki i eko-nomskl znabaj. Pri tom su op-tuilvale zemlje u razvoju da„polltlzlraJu'’ konterenciju po-krebubl pitanja kojim treba dase have druge medunarodneorganizacije, a ne Habitat. Ovekritike su, pra svega, bileupubene protiv naslojanja ze-malja u razvoju da Oeklaracijazauzme jasne stavove po pi-tanjlma koja se odnose nastanje na lerltorijama koje jaokupirae Izrael, kao I u pogledunovog medunarodnog ekonom-skog poretka. Taktikom ,,depe-lilizaclje'' konterenclja kapltali-stibke zemlje su nastojale daproblematlku ljudskih neselja

libe njihove politlbko-eko-

nomske subtins, kako bl i uovoj oblaatl sabuvale svoje pri-vllegovane pozidje.

Imperativsarad nje

PoSto I pored dug'h i napor-

nih pregovora rrije moglo dadode do saglasnosti, aemlje urazvoiu su svo] predlog Dekla-

raci|e podrrele konterenciji na

glasanje. 2a DeKlaraciju |e gia-salo 89 zemaija, 15 |e bllo pro-

tiv (Australija, Belgija, Kanada,

Danska, Francuska, SR NemaS-ka. Irska, Izrael, Italija, Lukeem-

selja. Svaka zemlja. na osnovusopstvene procene i svojih

usiova i mogudnosti, modi deda korlsti one preporuke kojeodgovaraju njenom konceptu.

Predlog dokumenta o ..Pro-gramu medunarodne saradnje"obuhvatao je ciljeve, lunkcije.programe i Institueionalne ara-n^mane u ovom podrudju. Uka-zano |e na potrebu po|adavan|a

ekonomsko-socljalna pltanja

OUN. 6Ho |e delegacija koje eupredlagale stvaranje novog, ne-

zavisnog organa, a neke se uovom pitanju uopdte nlsu izja-Snjavale. OuhovI su pomireni

odlukom da se ovo piianje iz-nese na XXXI. Generainu skup-Stlnu OUN I da ona donesedefinitivnu odiuku. Medutim,

narodnoj saradnjl. koji. pored

cija verillkovala. I pored toga

Sto nlje bilo govora o bududemrazvoju Ijudskih naselja. a ponekima nisu nl uskladenl slavo-vl. Habitat predstavija podetak

nove faze j angaiovanju medu-narodne zajednice, £to de sva-kako Imati odredenog ullcaja

zemljama tako I na medunarod-nu earadnju.

DruStvene dimenzije

burg, Holandlja, Novi Zeland,

Norveika. Velika Britanija I

SAD). 10 delegacija je apstlni-

ralo, a 18 nlje pristupilo

glasanju.

..Preporuka za naclonalneakolje" obuhvatale su polltiku I

slrategiju naselja. planlranje

naselja, smeStaj, infrastrukturu

I slu2be. zemljlSte. udeSde jav-nosll i Instltudija, kao I uprs-vljanje naseljima. I ovde je doS-lo do polemidkih konfrontacijaIzmedu razvijenlh kapltallstld-kih zemaija I zemaija u razvoju.

Kapitalistidke zemlje su se zala-

gale da I u predloiene preporu-ke Dudu uneseni njihovi Ideolo-8kl I polltidkl slavovi, demu suse suprotstavlle zemlje u razvo-

ju. Medutim, polto razmatranidokument ima karakter prepo-ruka, koje nl pravno nlmoralno-politidkl ne obavezuju

zemlje. bio je usvojen bez vell-

kin poteSkoda. I pored odrede-

nlh slabosti, dokument sadrZIeistematlzovne poglede na

saradnje na mubllateralnom Ibltateralnom planu. kao i

pruianje pomodi zemljama daostvare programe kojI se vedodvijaju u ovkirima ProgramaUN ze razvoj. Konferenoija nljezauzela definitivan stav premapreciznim programima medu-narodne saradnje, all je ukazala

na potrebu da se Sto pre ra-zmotre pltanja razmene Infomi-clja, podalaka i iskustava, obra-

zovanje i IstraZivanja. kao Itransfera tehnologlje.

Zna6aj Habitata

U pogledu bududlh Instltucl-onalnih aranimana vedina ze-maija u razvoju jezastupela Slav

da treba korlstitl postojede in-stituclje I mehanlzme OUN I nataj nadln IzbedI prollferaciju no-

vlh organa. Izvestan broj dele-

gaclja, posebno iz razvijenihzemaija, zalagalo se za jadanjeContra za stanovanje I izgra-

dnju i planlranje Odeljenja za

preambule, sadrti vISe preporu-

ka za medunarodnu saradnju,nadelne stavove o svetskommeduviadinom organu za Ijud-ska naselja. organlzaelji na re-glonalnom nivou, prlorltetu,koordlniranlm akcijama, sara-

dnji sa finansijskim instltuclja-

ma I organlzacijama van siste-ma OUN.

lako Habitat nije postigao

rezultate koji su od njega ode-klvanl — Deklaraciju nisu usvo-jile sve zemlje, Sto de imati

odredenog uticaje na razvljanjesaradnje Izmedu kapitalistidkihzemaija I zemaija u razvoju —on Ipak predstavija znadajankorak u sagledavanju proble-

matlke Ijudskih naselja I utraZenju puteva za reSavanjenagomllanlh problems.

Pred mnogim zemaljamastoje krupnl zadaci da posto-jeda ljudska naselja udIne lunk-

clonalnljim I humsnijim, a uIzgradnjl novlh primenjuju prln-

cipe I lekustva koja je konferen-

Rezultati Habitata i iskustva

koja su na njemu sledena pred-stavljaju svojevrstan podsticaj

za na8u zemlju za dalju razradukoncepclje o ljudskim naselji-

ma kao znadajnoj komponentinaSeg druStveno-ekonomskograzvoja. Jasno je da ostvarenjeovakve orijentacije u znatnojmeri zavisl od ekonomake sna-ge naSeg druStva. Medutim, vansvake je sumnje da de razrade-nost koncepcije i opredeljenost

za samoupravno-socijalistidkusadriinu Ijudskih naselja u

mnogome doprinetl da se onestvaraju i razvijaju na novimosnovama, a ne po inerciji po-stojedih navika i prakse u kojoj

su materijalno-finansijski fakto-

rl imali iesto nephkosnovenuprednosi pred zahievima da

ljudska naselja budu ljudska upravom smislu te redl. To znadi

Iskijudivo arhitektonska i urba-

nlstidka reSenja. nego de presvega morati da sadrie jasnoIzra2enu druStvenu dimenziju.

Danas je nezamisllvo da segrade ljudska naselja bez ela-mentame infrastrukture, kojaobezbeduje normalan bioloSki

2ivot slanovnika. Medutim,

neophodno je da se uljudskimnaseljima nalaze I oni elementi

koji de obezbedivati normalan

druStvenI, politidki i kultumiii-

vot; proelorije za kudne savete,druStveno-politidke organizaci-

je I omiadinu, obdeniSta, blbllo-

leke i druge Institucije. To zna-di da naselja ne smeju da budu,.kutije za spavanje" u kojima

samo formaino koegzistirajuinade otudene jedinke.

ir/) Ijudskih naselja I gradovabududnosti, u kojima treba dase odvija znalan deo Zlvota na-§lh radnih ljudi, morade da seIde ka ustanovijavanju obavez-

nlh mlnimums „druStvene di-menzlje'’ naselja. Jer, naselje

naSeg druStveno-ekonomsKograzvojs i ciljevima kojima te2i

naie samoupravno socljalistid-ko dru8tvo. Na tom putu de irezultati Habitata, bez obzira nanjlhove izvesne nedostalke.

modi da budu koneni.

Momiilo PeIsS

Astrobiologija

Interdisciplinarna

izudavanja Molekuli zivota

9

SDlflfJSIJIl

KosmologijaVreme kao osnovnifaktor Vecno

mlada vasiona

Hrisryuitie

;

Astronaut! ka

Razvojni put rakete

PiSe: Millvoj Jugin, dipt in2. Na ledimadzina

Tefino gorivo

Sva Ml to. medutim, bile ra'tr Borivom, Iimaju dalskost

Nacrvenoj pbneti

Ja vlaintjl. Nauinicl Iz PaaMenadanas naglaiavaju da ..nIMa ito |edo sada vldano u rnnici Ulopljano navodi na pomisao da au tamovladall povoljnljl ualevi za 21vot‘’.

Otfo, a btoloSkog stanoviSta au-momo vManie Utopija motda pod-aeda na one, niita manje aumoma.prognoze o potpunom nsuspetiumlaija „V>klng-2" koja su iakraltodmaft po apuitaniu. U poaladnjollazi pFlzemtjenJa koCadI motor vo-dan kompiularom nl|a dobro raa-govao, pa lo lander ..alropodtao" a

lu raooat rte dele i biolozl.

prvoj

indicila 0 tlvotu, odredena pravaa-

!!vl!dngu-l”(^tt»l)w?'M"pr«an-Btvano biPlotkl cilievl. Setimo sada Ja baS na zahlav btologa ovaj

nicu Utoplla. za ko|u ae odekIvaJo- ptftrivena s amiinutim dina-lairtlm I pogodnim za kakvo-

gaaa bila bi aponja I trajala bl 10dana). U dnjgom ogedj oprama |aragiatrovata avoluclju kiaaonika uloku Inkubaclje, opal neobldnobumu. I Vadi akaponmant bio )a udobroj meri podudaran a maiabo-liCkom aktivrioSdu maraovakih mc-kroorganizama raitrkanih u tiu:merenja radioaktivnog ugljan-monok^da i ugnjan-dlokaida re-zuKIralo ja a 96 otkucaja u minutu,

onolko koliko bi proizveo raaprSanIantaiktieki 2lvol.

drugom ogIsOu) u aludaju neaten-lizovanog uzorka a zallm odau-atvo ovib proceaa kod uzoraka kojlsu sterllizovtuil — mogu dobitl Ikad |8 potredi beZivotno, ak tar-malno nettablino oksidlSude tio.

Na istom zadatkuSudan afekat, naima, moglo bi

da izazove tio u kojam ima parok*sida. superokaida Hr ozonids. Kia-trijum-ozonid, na primer, raspadaaa na aobnoj tamperautiri, a natn*Junv-auperokaid na 100*C. Ako

ulaine od 20 m, onavdi tnut za 8‘. Msdu prvimJot neproditdanim. jedan ja poka-

ito ja Izazvalo strabovanja dpranoa bit! onamogudon; madlapoalavilo ae da jo potredi gru-man Ha ko|i ja tu doapeo pnllkotnudara o povrtinu,

Pivi animcl povrilrw pokazalitu da )e odakivanie pajaaZa patda-nth dim viaokih 10—20 m i dugih200—250 m bllo pogretno: okolinaJeata puatlnjaka, all baz dine. Tio japoeuto tijunkom i kamanjam raz-nlh velidlna i oblika, u mnogoma

„Viklnga-1" —i metaontakog

|u utitak — modda i vartjivUloplja na pru2a nitta boijatttaje za olktide neka bielo-

tka aktivnoll nago rsunica KdaProvara uredaja • laboratoiija traja-la ja do 11. aaptambra (upravo ka-da ja zakijudan ov^ broj ,.Galaksi-

okruglastl)

» leiwl-ra alika pokazalo ja da kamenja ni-Ja iupijikavo, nago M na njemuomm u r^i(!f*Krla I’toJ^’au mataia ualad udara iljunka i patkapod nalatima vatra.

Nepodeljena radostPnzor oko .,Vlklnga-2 " auganto

da ja red o lavinl Kamanja, tto zna-... ...... ..

..VIkingu-2" funkclonlia (iati takiuradaj na ,,Vikirk)u-1" nija aa oalibodio iz tvog laZltta, dima |a ga.Ipga lltio znadijnlh podatakatfuani^ akUvnoall).

rezultala anallza uzoraka u(orijama ..Viklnga-1". uz puldaju6 da da aa ,,Vikir^m-2'' bl

ma, Maraova naobldmla ja konluziju u Intarpraliranja ta-

radoaktivnim ugljan-dloKaidom I

ugljan-monok’aidom.’ Na nevbljub^

Izmedu hemijei biologije

U pnrom aktparimantu (uzoreiau uzatl 28. lull), umaato postoja-nog toke oalobadanja ugljmHllok-aida Iz radloakHvna hrana uzorko-vanog pnaustvom pnmitivnih iivlb

gaaova. koja ja praaMila poele 70daaova (da ja bito mlkroba, emiallB

na^idrte i naodeki-vana bemljake aktivnoati — tto daoprazan naudnik lakia < prihvatitl.Kao tto vail Olarl Habaro (JerryHubbard), jedan od biblologa Izpaaadanakog Hma: „Lakia ja oavamu loma razmltljati pomoduhamija nago pomodu biologije,maker tu hamiju l na razumali".

ukazuju na varovalna Iragova Zlvo-ta u uzorclma, Zivota kojl ja ubijanprocasima toplolne starllizacija(trodaaovno zagrevanje na 1S0*C).,.dak su I nail kt hamiji orijwitlaa-nl akepticl uzbudenl z^ ovih re-zultata", veil dr Harold Klajn (Ha-rold Ktain), drug! dian time. A drNormw Horovic (Horowitzj,

ipna blla) impllkaclje evantiialnogZlvoia na Marau. Utollko ja

.'lie potreban ito aa alldnl rezultatl— okaldaclja hranijive aupe u

ugljan-monokai^^u

ovakvi akHvni saatojcl poaloja u HuMarsa, onl bl procaaom atarillzsci-ja bill unittani kao i bioletkl ^ste-

rakama ..ViKlngu-2'’ odakuju ae ujavnoati prvlh dana oktobrmi, vrati-mo aa nadaa nekim manje probla-matldnlm dinjanicama. Inalrumantlm „Vlkingu-2‘' izmarlli su pnliaakod 7,78 millbara (0.0079 atmosle-ri). prama 7.14 za ..VIklng-1". Udollni Kns Izmarana ja sradnjamaktfmalna temparatura od-34'C (atvama najvada Iznotila ja-24'C), a u ravnici Utopija-3B'C: aradnja minimalna uptvom aludaju iznoai -86'C, a za„Viklng-2‘' -89'C. Oakle, Utopijaja u proaaku bladnlja za 4'C. tto ieI rKumlJlvo.

Slo sa anorganskin anallzauzoraka He tida. „Viklng-l‘’ ja avojzadatak ebavid vaoma pa^lno.Prama njemu, marsovaka pratimsadrZI: 2—7 odato tiumlnijuma,15—30 allicljuma, 12— 18 gwidt,3—a kalcljuma, 0,5—2 titana. oko8 odato sumpora, 0—2 kalljuma.3 vanadljuma. do 5 hroma, da 7

od 0J)1 rubidijuma I

llkih kolldint vbda.

Eaad Jakupovid 17

anufisun

Povrataksa orbite

ZavrSen program„Luna-24‘'

Uzorcisa Meseca

ODNOSl U KAPITALIZMU...•Bl^Stipanlfi: MARIN GETALDiCOr D. MarkovIC: UVOD U ALQEBRUM. Srebrit; PLASTICNE MASEDrT. Novakov; STRUKTURA JEZGRAB. Qa)16: ATOMI I PERIODNI SISTEM ELEMENATA..DrD. Bajii: RADIO-TALASI.S. Botin: DEJSTVO ELEKTRICNE STRUJEM Raikovl6:GOVORNEI PREVODILACKE MARINE.M. Napljalo: AGREGATNO STANJE MATERIJER. Radovanovir^: SISTEM EFIKASNOG

SAMOOBRAZOVANJA.50. - A, C. PunUOGLEDi izPSIHOl-OGIJESPORTA.61. - J. Sandven: VASPITANJE I RAZVITAh52. - Mr M. Raapopovid: FIZIKA I DIJALEKTIKA53. - Dr 0. Ivanovid: FILOZOFSKE OSNOVESAVREMENE FIZIKE

KMIGE no CEIlHinil12 t963.6DDinE

Tragajutii za lettlnom knjlgom doill smo doizdania Zavoda za udtbenlke ko|a su itampanau periodu od 1963. do 1975. godine, a prodajuse po prvobnnim cenama.Knjlge su veoma dobro opremijene (kruH po-vez, i(uatracije) I sluie kao prlruEnlcI ufienlclmasvih uzrasta I svima koii se Interesuju za naukui njena dosiignuda. Autori su poznatl nauinl

radnici.

Od ovih knjiga sami moiete pravHI komplele.Na|(nan|l Iznos porudiblna ie 50 dinars. Ukollko

pla6ate pouzedem dobijate 10% popusta. Ako|e Iznos ve6i od 300 dinars moiete ga otplatiti u6 maseenlh rata, bez korlidenja popusta.Ko naruOi eve knjlge Iz ovog splska pouzeiemdobija 20% popusta.

1 - M JovMie: VAZDUSNI OKEAN 4,802 - M. Juflin: SATEUTSKI I KOSMICKI BROOOVI 6,603 - L6osl(i;TOJETELEGBAFiJA - 3,30

4 - OrR.Tomovi6:ELEKTRONSKtRACUNAR.- 4,20

5 - A. Matejid: SNAGA I BOGATSTVO UGUA 9,006. - S. Mltrovlfi; NUKLEARNI REAKTOR 3,807 - M. Miljkovid: KAKO SE OSTVARUJE RAD10-PHEN0S 3,008. - Dr 1, Bandid: MERENJE U PRIRODI 4,809. - DrE-StipanId; USVETUBROJEVAl FIGURA ”

10. - Matematldkl institui SAN; MATEMATICKATERMINOLOQUA11. - J. Kostid: VELENJE12 - DrV. MiSid:MLAOIPRIRODNJAKNAPLAN1NI13. - D. Colid; EROZUA14 - DrS-Grozdanld:DRUSTVENlZlVOTZlVOTINJA.15. - Dr, V. Pantid: CEUJA— OSNOVAZiVOTA16. - I- M. Smalhauzen: ISTORIJSKI RAZVITAKkiOmenjaka...17. - DrS. Slankovid I dr.: U 2IVOM SVETU18. - Dr V, Miild: EKOLOSKI FAKTORI I NJIHOVznaCaj za BIUNI SVET19. - DrI. Mamuzid:CAROLIJAClTANJA20. - M. Aleekovid:SREBRNIVOZ(pesme)21. - T. Stanojevld: NAS PRVl SUSRET S DRUGOM TITOM.22. - 0. N- Grabovac: HOMER (Izbor Iz ilijada i Odiseje)23 - S. Bosiljdid: RADANJE REPUBLIKE24. - Dr V-Korad: KARL MARKS25 - A Lekid: IZABRANE PESME IZ NOB26- - M. Najdanovid: SRPSKI REALIZAM U XIX veku27. - DrJ.Oeretld:KOMPOZICIJA„GORSKOGVUENCA"...28. - V. Duraiincvid; KOMANOANT LUNEj.29. - Dr D. Medakovld; BEOGRAD U PROsLOSTl30. - Dr J. Ferloga: KRSTASKIPOHOOI31. - Dr M. GaraSanin: ARHEOLOSKI NALAZI UJUGOSLAVUI IS-OO32. - Dr I. Kovadevid: INDUSTRIJSKA REVOLUCUAU ENQLESKOJ lO’SC33 - Dr B Radoikovld- STAROSRPSKOZLATARSTVO 4.6034 - L Jovandld; STAMI DANAS ZNAMOOPRVIMUUDIMA12,0035. - 6. Subotid: ARHITEKTURA I SKULPTURASREDNJEG VEKA U PRIMORJU 5,8036- - Dr R. MIhallovid: ZAPAONOEVROPSKAUMETNOST U XVII I XVlil VEKU 9,8037. - B. GllSId: POZORISTE 9,0038 - Dr J Markovid: PRIRODA I PRIRODNERETKOSTI JUQOSLAVUE

I

Servis knjiga]

Redakcija Galaksije i Zavod za udzbenike

i nastavna sredstva Beograd preporucuju vam

urismuG

s

VazduhoplovstvoPosle ..Konkorda"i ..Tu-144‘' Av|ac|a

buducnosti

..QALAKSIJA" vam pm-ia cnoguinotl da uz popualkorlatita ava aranimanapulnidka aganelja „>luge>agant", za odmor i putova-n|a po calo) zamljl I caloni

Ake aa kupenotn na kra>|u ovog alupea ppdata u..Jugoagant" (IN kupen upu-Wa pottom) dobldala pe-puat na ava aranimana ovaAgandja:

AMAZONUA>«almaa>atodnavno pulovanja u Rioda ianairo, Sao Paolo, Bra*zHIJu I Manaoa, grad u arcudiunj^a, na uidu Rio Nag-ro u Amazon. *

Cana 27.900 dinara po

Kradit na 12 maaael.POPUST UZ KUPON 900

dinara.KARNEVAL RIO — W-

naaModnavne putovanja uRio da ianaire, Patropela,BrazlH|u I Sao Paolo, uzudaiOa na najvodam aval*akom kamavahi.

Cana 25.300 dinara po

Kradit na 12 maaael.POPUST UZ KUPON 950

XI SVETSKI KONQHESORL — dvanaaatodnavneputovanja u Buanoa Airaa(oaam dana), Rio da ianairo(dva dana) 1 Parlz Qadandan).

Cana 2S.300 dinara pooaobL

Kradll na 12 maaael.POPUST UZ KUPON 960

dinara.

OETIRI OSTRVA MEOI-TERANA — twvogodlinjakraiaranja brodom „UlMml>|a‘‘: Malta, Sardinia, Koizl-ka, Napulj, SlcHI)a.

Cana 5,900 dinara pooaobl.

Kradit ita 9 maaael.POPUST UZ KUPON 5%.Na ava oatala aranima-

na „Jugeaganla"; Spanlja,Ordka, Tunia, SovjalakI Sa-vaz. Skandlnavlja, Eglpal,Sjadlnjana AmarlOka Orta-va, Japan . . . CEO SVET,Porai, Hvar, Dubrovnik . .

.

CELA OBALA — dobldalauz ovaj kupon popuat od3%.

Ako hodala popual zacalu porodicu, morata Imallkupen za avakog dana^^^

.^uacAoeur' — kmez m-HAIIOVA 22 BEOaRAD, ML929- >91. 92»d7ft

„aALAKaiJA

MtEIPflEZWE;

Op§tenarodnaodbranai ratna tehnika

Oru2]e u rukamajugoslovenskih vojnika

Uredu)e: Vlada Ristid

Mtdu nalbolja I iMlpOMidaflilaoruii* u rukama nailh vojnikaubraja aa brdakl lop B-1. Zna6a|tog onida nljt aamo u loma ile )#to prvi t^ Jugoolovonaka ko«-•trukctja I ^olzwonja, vad narodl-to u toma ite |a to prve modomoam)an|ako eruda apacljaino kon-atrulaano >a utlova natag

NastDp-prvenac

Id vita od dva daoanlje topsvl

odbrtmlianlh tnaga Tim topovlma.

po avoloi kondiukcljl polpune pit>lagodana tpacifldnim uiloviiriB I

brdskog I ravnliarakog zemljiWa.

Top B-1 gada I poatadno I oopo-aradno, a moie odiiino da poaluZI Iza boibu protlv tankova. Podladna-ko ga mogu upolrabl|avatl I rnolori-zovana vo|na jadinica, kao I enakoja Im^u konjaku vu4u III — atoja

Dugtfkala 1 . 1 /s mm. a taaica 76 kg. Nausllma caul la gasna kodnica. Za-tvarad t» poluautamataki, a to

"

doba kada |a la) top uvadan uiruZanja bllo vrlo modamo rat'koja ae nl|a moglo nail nlladatnim amariiklh I dehotlovaiWhbidakih topova. Zatvarad na B-1 soautomataki otvaral IzbaculadahurupoEia opalianja, pa aa autotr—zatvara dim la matak ubaci

s |e avotavramano na

Uz 7. oktobar — Oan artiljarije JNAArtiljerijski plotuni slobode

Matvem p/va psnltantKa otitnja na Mislldki aa/odrom u Knljavv7. oktobra 1941. goa-na poialo la tatko. all i tapaino raaan/a anillailla

u narodnooaIPboPilaekom ralu. Tal dan artlllarel JugosIPvanaka amlja

a/ava kao avpl dan — Dan ad«^ri>BOa tog vreiT

k!upn/m /znatajnim podadama nadm aniljaraca . , .leliam. Na tom puto, u revo/ucipnamo) borol. uz atainu brigu I pamoPeruga Tia. uporado $a laean/am naSa armlja itratlaia ja i njana

artf^rlM da P/ danaa poatala ladan od modnih /odova orutanih anagaaocliaoatldka I aamoupraime Jugaslarija.

Vae od pn/lh dana na/odnoosloPoOifadka borpa. u avim krajaviman«4a rem/>a usl»i/r5ka anaga taphn/tvala su.

•• —

—

anlliartiaka oruda a njlhava eavl au aa

las naia arlilianja la proSla dug i alavanrazvilenjam. laCaniam > uasviiavaniam.a nailh aniljaraca u sukobima a neprtja-

Oni uporado . . .rada na a^oj voirroatrutnoj iigradnjl. mladujutl alolanorrx artlljanj-akom tabnlkom I alktuOl markalatlika inanja.

Doaadainll nat raamj I put kojlm amo iSli vodani drugom Tltom ISavKOm komunlala Jugoalatlja, radno odulauljanja naiin Ijudi. naj-bolia au oamnclla da dame vlaalltim anagama moil da i dalja jaiamcborbanu tpramnoat aniljanjaklh jadmlca koia. zajadno aa oalalm

dalovlma oruiat^ih anaga. budno atoje na alrail mira, apramni da bra-

na I odbrana nazavlanost naia domovina i ravoluelonama takovina

brdakim topovlma.Ovo naia attlljanjsko onjde ta-

ka je konatfulsano da omogudu)epravoz na todkovlma, motomom III

Za vudu su dovoljna dva konia utandem zaprezl. Radi pranoianjana (ovamol aioci oruda aa raaklapa

oklopa nego amarldki, a i brzirgadanla |a znatno vada S nailorudam mogu ae marit) aamo nan^novljl topovl. tako da on nl cdanaa nl|e tahnIEkI pravaziden. T

napravin )oi bdjc brdski top.Brzina gadanja topa B-1 ja 25

granaia u mlnutu. Matak ja S|a-dinjen a kumulallvnom granatom illpokjajadlnjan sa 4 dalimidna barut-na punjanja sa dalidnom grsnatomteikom 6,2 kg. Upaljad ja za Iranut-no III usporano dajatvo.

Ukralko, top B-l odlikuje samslom teZInom. brzomalnoidu. etl-kaanoidu I izdrZljlvo4du matenjalaod kojag ja napravljan. Namanjanja za uniitBvanja I neutrtllsanje

NAOHUZkNI NAROP — )• «Mlc

manjuja tf razkdMni ualovlina na-

./laonjianl narod" I u naa I u avatuodonadle aa paala dnjgog avat-

paSANTNI REJON — ja zaMlUla

lo 1 ka|ag da)aivv)u ptael, mllr^aaei, snipada. vojmd i baatnajMal. 10 ja, naldaiea, debt

i

vojno-tehnidkapanorama

Kakav kalibar datitopu

Vatins snnljs dsnat laspolsls li

BjtomallKIh lopova. HOIaniM

nt primer, zavrilli Ispitivanjematekog lopa kalibrt 25 nBrltsncl vet Imau u naorx

Svedskaprotivtenkovska raketa

Odavno ae u Svadakoj proizvo-de protMsnkovsXI raKetnl proisktilllipa ..bantam". To au vodentprojek-tlli kojlma ae a>gnali za vodenja

ialju od komanOnos pulta pomotutics. Nisj vite najmedemlll all au

vrio alikatnl u rukama obutsnin

Italijanski

trenazno-borbeni avion

BDimsijn

Za§tita zivotnesredineUreduje; Rade IvanSevlb

Nau£nj skup0 Mediteranu u Splitu

Pnpram* z» velikI nautnl ski^,25. kongrM mMuntrodne komiaij*2a nau6no Is(ra2>vanja MMiterana.koi> te sa kraiem oklobra MrtUI uSplitu, napreduju na zadovoljava-jud naein.

U rtdu Kongma audalovaPaoko 300 nauinih radnlka i2 16oiediteranskln zamalja i najnada billpolpuno zavrtan, all da vad oanov-na aaznanja stadana u njagovu pii-pramanju bill dostupna da aa po*nude odradana praktidna ratanjana primer u zaitidavanju mora odotpadnib voda III u pru2anju mode-la ekoloika atud'ja.24

ZsStita 6ovekove sredine u Makedonljl

Za Ohridsko jezero 340 miliona

nallspiin itzers j naSoj nml|l, iijsi/pi^puMvnn pjuo>p^pa^pip«tp>.sv« vitoposlaie nepooodfio zBnormalt..ilvot blljnlh I 2tvotin)tklh vnla. Nakada ladinstvani akoltdM razervoarsva visa ugro2av«ii otpadna ooaa Ohrida Stnigt, (urtalieklh naIndualdia kao I nanosi muija I paska Sateska reka

ZAon o zadtiti Ohddekog iezara kojlm sa pradvida polpuna zova phdodna raklostl. Poaebno |e znadajno da 6a ae za raiakanalizacija Ohhda, Stniga I tudalldklh nasalfa uirppilti 340 mdinara. Na laj nadin jazaro, odnotno njagova fauna i flora, <

irivradna aktlvnoatl

Projekat za organizovanu akcijuNadavno ja na aadnici Sobranja SR Makadonlje formiran Odbor za

izradu projakla za zaititu dovakova iradina u Makadoniji. Na realizacijiprojakta poaapno 6a n angalovatl Savat za zaJlitu I unapradenja6ovakova sradina SR Makadonlja I Zajadnica za naudnl rad Makedoni-|a. U diskusiji Lazara Kolitovakog i akadamika Dorda Filipovakog is-taknuta ja potraba da se organlzovano pristupl aialematskom iarraZI-uanju uoblaall zaillta i unapradanjldovakovasradlna. OvacslraZIvanjapaalu2i6a za a'ikaaniju druStvanu, nauOnu I pnvradt«u aktiju. Flnanai-ranje ovog peduhvala calm navadanih Insiltuclia obazbedida Pnvradnakomora c Sobranja a stnjdru pomo6 6a datl Makadonska akademija

RijeCani ispred zakona

Zuon 0 za9tltl eovakova aradi

ovom problamailkom oslanjaju6i sana mnoge druga odiuke I proplta.li Rljacl ie Socl)alistl6ki aavaz pra-duzeo niz takvih akclja 1 uzao oba-vazu da oalgura uakladlvanja ak-tivnstl u masrlm zajadnlcama. op-JHnama I zajadnici

apacljalizovanim

SSRN odnoano PredsadniatvoKonfaranciia zajadnica opSHna za-htava takode da ae oatvari najuiaaaridnja u trouglu druitveno planl-ranja. proslomo planiranja. Va6 auzapo6eia rstraihranja RI|a6kog zali-va 1 vr3a ae prlprama za Konfaren-ciju MadiUranakih gradova Rlja-kom kniZe ..piave patrola " masnez^ednlea, kbja dWa. uraduju, oza-lanjavaju ) saHupljalu sakundamaslrovina, a sva to prate avakodnav-no aredstva Informiaanja. Inveatlci-je za nova objakte mora da oddbri iSavat za dovakovu sradinu a fpnan-alranja sludlja za tekve objakla oai-guravade sadainjl 1 potandjalni za-gadhrad).

Konlarenclja SSRN zajadnicaopdtina Rijeka daje poaabnu podr-iku projaktu .Jadran 111 " i poalaeapreporuku rapublidkim organimada se oanuje meduragionalna usta-nova kojombiaaoslguraostalan radna oZhrotvorenju razultata doblje-nlh ovim projektom. Takode setrail da aa na temelju Zakona o—-— '— I vodnom dobru. luka-

Buka uniStavaSkoljkeNadavno ja podeo sudski spor

izmedu praduzeda ..Induatrija im-port" Iz T'lograda I Jugosloven-skog aerolransporta zbog State ko-|u su b uzgajaiiSlu ikoljkl donelibuku I otpadna vode novog aero-drome u Tivtu. Poznato ja da aaneposradno uz aarodrom nalazijadro od n^vedlh uzgajallSta da-gnji naJaOranu.kolajegodiSnjada-valo prako 30 tone najkvalttatrijagmesa od Skoljki. U ovo uzgajaliSte..industiijt Import" ja uloilla goto-vo poll mllljardi slarth dinara a

godirta poala otvaranja aarodromaproizvodnja Skoljki opali za polovl-nu. Kako JAT nija prihvatio dapodnase troSKova prasalanja uzge-jaliSta na drugu lokaciju. doSlo jado sudskog spore u koma su an-gaiovanl najpoznatljl strudnjasl.

Zagadivafii bez kreditaU sradnjorodnom planu razvoja

naSa zemija posabna palnja po-svadana ja problamima zaStIta Iunapredenja dovakova sradina. U

paju u planove koji sa donosa.Nadavno ja Ini. Andrej Marine,pradsadnik Slovanadke vtada. ra-kao da ae u Slovaniji vdo ozbIIjnoradi na zaStItl dovakova sradina.Formiran ja i Komitet za zaStItu kojIIma zadatok da povazuja i uamara-va calokupnu akllvnost na ovm po-drudju. Donato ja i viSe zakonA aavakako najznadajnlja odiukaza ot-ktanjanje avantualnih buduCIh za-gadivanja sredirte odnoal sa naobavazu Uubljanska banka da naodobiavB kredita bnim Investltori-ma koji na prulaju garaneija da da

zastitl okollna.

PoitujudI ova prlncIpepodala da se realizuju InvazaSt'itu Svotna sradina uKrkl I Sod), ns Bledu I

"nT^

DruStveni dogovorza zaStitu Reke

Jedan od najzagsdenljlh vodo-loka u naSoj zamljl — raka Reka —iija su vode ugrezlle Notranjskudolinu sa Skoeijanskom jamom ItrSdanskI vodovod, bide uakoro za-Stidana.

Nadavno ja potpisan OruStvenldogovor o Izdv^anju sredslava zaCildenje Rake, koji su polpisaliIrvrSno veda Slovenija, Primorskavodna zajadnica, Savez vodnih za-jednlea Slovenije, SO Ilirska Bistri-ca I organIzBclje udrulenog radakoja zegaduju ovu raku. Kasnije daisti dogovor potpisatl I vodna za-jadnica za zaStitu Raka koja sa naovaj naCIn formira.

ZavrSatak radova pradvida sedo kraja 1979. godine, autroSICesa— J20 miliona dinara. Omi-

,. zajedniigaraneija daRake neCe dn 25

8

mniiKSiJA

Neza§ti6eno

kulturno i istorijsko naslede

Anonimnispomeirici

Futurologija

Za ,.Gataksiju“ govori IIIfuturolog Robert Junk | I V

rezignacijens. I OoSao aam do zaklJjeKa da sa mnogoStrpljanla one poalaje doslupno. Medulim. vedinainteleKtualaca nama atrpl|en|a za rad aa ijudlma.lar l|udi nemaiu amelosll da odmah govo'a osvoiim lifinlm, najlntiinnijlm preokupacljama. tJ

prvim razgovonma se uata2u. ponavtjaju Kiciea•

• nauiill. Tak poataperor-"-'—

— Ja smalram da le radnieko aamouprav-Ijarje veoina vaino. To |a oaCIn podatlcanla IJudira safflooatva'enje, lzgradlvan|a sopsivene llCno-

-a kolekttvu, zalednicl.

miiljenja sam da mora da funkdoniia. Jajpoml iatraZivBd spoaobnoatl, Iskualva I prega-laStva ..malog doveka", njegovih Izvomlh idaja.

anglaakim klbemelldarom. Stafanom Birom(Baer) ko|l ja bio u CHeu i sa Aljendaom organl-zovao radnidko sarnoupravljanja. Btp ja vaomaiznanadan doDrim Idajama vaieg samoup-rauljanja I rradlnom na Kojl ate vl doili do to-ga I inldllenlB aam da najvadi zadatak. ki^l mlintelekiualcl danas Imamo. jeate prlblliavanje na-rodu. svealrano piuZanja pomodl radanju novlbIdaja — njihovlh Ideja. Vadinl mtalektualaca na-doslaja l|ubav za dovaka. potraoa za takvomvrstom angadovanja.

• Smalrata li da ja ni

im, kO|i guai nova anaga. vn

ivo om u luilljl, Portugalljl III Spanljl, IIIaraoi Nemadkoj - ne moia se tadtto nshnokralski specljailsll ved iziaze aa wo

astoje pukotine, kojimajekUve. Pokusavam urn

zoiiam siran, uu in uoadlm da woje aposob-stave u sluibu z«ednlcs, da na moraju dasamo za IMB I ITT. A proinena odnosa nada dode odozgo; Ijudi moiaju aktlvno I aami

relraju svoju budpdnosl. Traba bbl dovol|no

an da bl se uodlle sva promena. Za avaku

|u ja od ogromna vaZnosll da posaduja do-

0 slobode za nova Idaja. Druitvo koje ne

anuipjsijii

Zanlmljiva

nauka

leKlrohemlitKIh procna Ifudl 1 2lv^

islraii^Ma u tom pravcu,‘

Robot karatista

munjevlto zida protlvudtrac u )«-

Ju42in VitclonI J« predvWto i

Siiinost Os za udova ..LudogjB " privets noteve. TtenlranlBs ovim robolam ne preporuOuie sapotelnieims.

Biolator —neobidni „kalendar"

praOvlOinje dobrih I loiih dsns r>afizipkom, djhovnom I tntalaktull-

zvan ovsj rspunar, p^ttsvlia avo-levrsnl tlvolnl kalardar — progra-mlran ja da funkeloniaa 99 godina.Aktlvlranjem dirka ,,dala‘' (datum)kohsnlk uplsuja n^pre datum svpgrodanla. a zatim datum dana za ko)ltalc da sazna ivo|u bioloSku tllku.Da bi as krlvulje praclznp proCItala,pdtlakB $a dlixa ..blo" I onda avekakiivuljB doblla tvoj clfarsKi Izraz

(dve brojke za tvaku).

Nagradenianti- pronalasci

Kornja6e u opasnosti

Faraon jeretikAmvnofit IV, poznM i pod im*-

nom Akanaton, prethednlkTutanU-monl. vladio la Eglptom od 1369.do 1 352. pra n.a. On l» oMao zaba-Man u Mori]) I zbog tvog knvovar-atva: ukinuo |a pantaon agipatakihbogova u kon»t aamo jadnog bogaMona

fantastika r* TfC"„ciiroKon /D

evropske SFasocijacije

Drugi broj ,,Andromede"

N^zad «mo u pnllcl

9s(. Rad na arugomi

Nakraiu, |adnova2no upoaoranja kaKoisltuaciju da ostanete bez avog prmarVa ..Andr'—

ogfanlianog |ir-‘•

—

maid pRjalnuaemnojlma

.. .j (Irala prvog Ori^a. prepotufujemo vam datplalita pulara pralplatnih kugona priloienih u ..GalaKaiji"

na drugi broj. Sva irMicila govora da Pa inleraaovanje za ..Andromedu"I ovoga puta biti vallko. a a obzirpm da Pa tirai > ovoga puta bit)ograniPen, ato 8kon|a pratplala je nars^gurnifi naPin da dodala do avog

Obave§tenie o rezultatima konkursa

U proilom broju ..Gatakaija " omakla nam la jadm pograika u vaziaa .Andromedinim'* kcokuraom za domaPu SF pn^, Kazalt amo,Raima, da Pamo razultala ovog kpnkuraa objavitl u drugom broju..Andromade" Izveatan broj pltalaca na8ag Pasppi&a a razlogcm jaddmah reagovao na ovu odiuku, ukazavli nam na njenu naodritvoal. Ulorn smialu.mf Im aa zanvaljujamo I ujadno Izvinjavamo zbog upinjanogprevlda Kako ja koRkuia anonlman, rezuHatl moriju da budu poznatlpra no SIP ..Andromeda " brcq dvabuds kranulau ilampu. buduPi da Jtpradvidano da u njo; budu objavijena i pMplaana Iri prvonagridanapnPa: zbog ova dkobieatl, razuHala kpnkuraa obiavIPama u daeam-barakom broju „GaLBkai)a". VaP sada molimo uteanika konkurM danam aa, u aluPaiu da dobliu rieku od nagrada, java I kppljom potvrdaavoj idantdat na|kaani)a nadaliu dana nakpn pbia«l|Kran|a razuNala u

bita komplalltana i pnoramljena za publikovanja u drugom broju.Andromeda", koji Pa aa lada vaP uvaliko nalulil u ttampl.

31

Hodocasce na Zem^uRobert §ekli

S«mon bio je roden na KazargI IV, malo{ poljopnvraOnoj planellArKtumaa, I lamo |e vozio kombajn Iiroz p4«ol4na poija a o duglm

'' na sluiae Ijubavne peame sa Zamlje, anlinl|ere na plota.

_ Kazangi bio la prljaUn a devolka |edre.popoatljive, flobra pratllia za 4etn)u k""pouzdane llvolna saputnica. Allprostoduanog iovaka na Kazangl

Salmon pride I vIda da umaalo uobISalenih mlit iena u prozlmlm velovima, s*-

—•-iaiu I po ladna na avakoj do|el.

plivan|a u potoku,' -m alJialul Za

idullm, zabava

naeinu itvola.Sajmon )a osePao da neSlo nedostaja u etJadnog dana otkrio |a I ita to.

Jedan trgovac stlgao la na Kazangu raskllmatanlm avamlrakim brodoma tovaroin koil au aaPInjavala knjlga. Bio {a auvonjav. aad i pomalo lud. Unjegovu £a>t odiiana je svePanoat ier tu u apoljnlm avatovima novosti

uvak doPaklvane a odutevlianjam.Trgovac Im |a lapiieao najnoviia veati: o ralu Izmado OatrolU II l HI.

kako se gosla ribarl na AlanI, ita nosi pradaadnikova 2ena na Uoracljl i

kako |a Pudan govo' IJudl a planale Doran V. Najzad, nako |e zamotio:— Priialte nara o Zemljl.

... ... _v-... aa tul«e Plijjod 0

— Devolko, — raSalrgovae Wage— Zeml)a)eiBdinogda la |c4 moguPno naPI l)ubavl Detroit II I III pokuPali eu da je naguju.su uatanovlli da je suviie skupa. Na AlanI au zakliueill da ja neatalna. pa

nama vremena da ae IzvozI na Moraclju I Doran V. All kao tto re“-Zemlja ae specljalizovala za nepraktiSno, I to aa laplaPuie.— laplapule? — zaiudi aa deimekaatl tanner.— Naravno! Zemlja la stara, njenl mloerall su i8crpl|«il a |

naplodna. N)ene kolonlje aada su nezavlsna I nasaljene trezvanlm avc

kao ito ate vi, kc^l trail protlwrednost za avoiu robu. Sta bl dnjgo sH

Zemlja mogla da ponudi ostm aporednih stvan I

'

— Nego ita — uzvratl isada putu)em. Prijatalll, ova kniiga. .

.

Pp paprenoj can) Salmon |e kupio jednu prastanz knjigu poezlje

eitaioPI sanjao o slrsstl na Parobnoj meseiini, o zorl Ko|a- -

a od Ijubavl I zagluiuiuPs mla Zemljl to |a bllo moguPa! Jar, Iila su da zaplnju u lieu zneia svo

ia mrapnoj morskol pi

A nelstraienih diungll. Sva

tiljlvo planinguOIJeno u m

naMoraclJllabilodlto bllo |s dobro. upi

Naito je nepoviaino izguiZemljl znalo za ljubav.

I tako. Salmon Je radio, itedeo i sanjao. Kaoa Jedavet godina, prodao je larmo, apakovao CIste ko4ul|e u torbu, navukao

n^lepSe odelo, «iuo cipale a dabellm donovima I ukreao se na vaslonski

brod k^l Je saobraPao na linijl Kazanga-Metropola.Napokon. stlgao je na Zemlju gda au snovi moral

zakon garantovao da ie bitl Ispunjanl.

Prvo $to mu Ja palo u oPi bio Je beskonaPan nlzbL. ...... .Ill PatW dlmenzije. Sa svoje desne strane ugledao Ja dn

RASCE na VENERI! DOKUMENTARNl PRIKAZ ._ - MEOU STANOVNICIMA ZELENOG PAKlAt SENZACIO-

NALNOI INF0RMATIVNO1Htao ja da ude. All u bloskopu preko puts pnkazivao se

table su blaitale rePI: SINOVI SUNCAI POSVECENO DAVOLIMA IZ SVE-MIRSKE MORNARICEI a neito dalja davao sa Him s naslovom TARZANpflOTivu cudoviSta sa SATURNAI

Tarzan Je bio praslari etniPki Junak sa Zamtje.

Sva to PInilo mu sa divno. all bllo je joP lepPlhmalih trgovlna, gda je Povek mogao da kupi finmu w ».m u.mposebno stara zemaljska jala kao Sto su pica, virile i ^agatl. On nlfkuda Pa. Zatim Je duo oStra puenje Iza svojlh leda i osvmup se.

Bllo Ja to samo strellite. dugaPka. uzana. iareno obojena bapultom do pojasa. Vlasnik. Jedatt debaljko a dvostrukim podvBlJkom,

|e na visokoj stolid I smeikao se Sajmonu.— Da okuiata srepu?

soje bezbroj

dim se da Pai me promaSiUI.. . glevl pravePI sa da nlje iznenaden.

Je ZamIJa na kojoj Je dozvoljeno sve ito gc-"

— Hajde. mladiPu! KiSajmc -

sr-'— Da 11 ostajete mrtvt kad vas uWJem?— Na budi giup — cdbnisi ona. NaviklaSalmon s8 upravo sprei

—

vlasnik nagnu preko tezge— CoJ, late, imam ovdeStvamo motei. .

.

njemu i poverijivo re

s! NIkadI To Je straino!Nisi raspoat Patin p>

.... iPi Paluitlo Je da mu ruke dmte. S naporom lb Ja umlrlo

Jkono |e sebesto sudl oZamlJI polazaPlod sopstvenin—

^

Zemljl ui^u da ubijaju JJuda I trt« namaju^ni**

ku raklamu na kojoj Je61 bunlp? Illbudu ubljene. zaito bl se neko

Stigarrfi do 44. ulica ugledeo Je ogromnupispio druStvo za UUBAV.

Otvpreno dvadesal Petiri Paso

Sajmon se namriti Jar ga je proiela strains sumnja. Ipakpenice I uieo u malu pnjavnicu. nameitenu sa ukusom. C

Kkroz dugaPak bodnIlCmo oa le doPekao ljubt to se s njim I upilao:

- Otkod zi m odanxs?leTeJtic

zaialltl ito ste i

II. Doik I

.lanja firn

mpgo vepa od natag najjapeg konkuranta. Nudimo strasllIm Kolipinama Staviie, naie oene su prlsIupaPne. Smemle Puli za nas? Jests II proPIlatl oglas u ..Tajmsu"? Hi. .

.

— Prolazio sam ovuda i svratio — odgovon Sajmon.— Ah, lake? — Tejt se osmebnu.— Pa nama svrha odi

vamo zbog Ijubavl I dobIPale Je.Pre nego ito Je dotakao dugme na svom slolu. Sajmo_ Ne bih ieleo da budsm grub, all. .

.

_ Da? — upita TeJt s ohrabruJuPlm osmehom.— No razumem ovo. — Salmon pocivene a po Palu mu . — .noja. ~ BoJIm aa da sam na pograinom mestu. Nlsam dotao ne Zemljutmo zbog. . . HoPu Oa kaiem. ne moiale stvamo do prodsjata ljubav. Sv... .11 ... iimk..; Mlsiim da lo ne moie bitl prava ljubav, zar na?

• lu Tejt I uatada sa stollca. — U tome- Bois btagi, to je pored ljudakog

ljubav Je ratka. ljubav Je nr—tjirrsar."., ,- Tela na mrsPnoJ morskd plaii? — upita Sajmori.

eki film.— Dekalla! — povlka Tivas. all u stvan nije. Ako Je tloiku, Hzloloiku I psihOloSku

ljudskog uma. Dosulom. ako na Otidete zadovoijnl, na morale >

pare. To Ja nal

Ml poznajamo bdostlgnuPa nsuk

le. Vrata ae otvorita. I^na davojka atup u sobu I on praatada bezgranlino voli.

Izaili su Zajedno drieil sa za ruka I avion in )a pravazao do bale kuilceborovoj iumi a pogledom na more, gda su razgovarali, smelali se I vodlll

ibav, a kaanlje ^mon la video Bvaju vMjanu, obavijanu zraeima-jlszeiag sunca kao da ja boginja vatre. U plavom lutonu posmaltala gaje svoilm vellklm tamnim oilma, a njano telo ka|s ja vai poznsvao opal japostalo tajanatveno. Izaiao ie masec, iaroban I svelao a do su prekrllsduboks sanke: I dok je one plakala I dobovala pesnlcamaonjegovagnjdi.S^mon je lakoda plakao ne znajua zsito. Naposletku. rodila sa zora, ablada svellosi obtajavala |a njihove usne i spofana (ala i za sve to vremaBluiali su zagluSujuiu huku morakih (alasa koja je raspaijlvala n|ihove

strasll I Izbazumljlvala Ih.

Oko poooil vratlll au se u poslovne proslonje DRUSTVA ZA LJU8AV.PenI mu je za irenuWr slagla ruku, a zatim ISiazIa Iza jadnin vrata.— Ja II to blls prava Ijubav? — uplta Tajt.— Dal

rdjnl?I Ifubav, blla |<

vradmo?Posthlpnotlika komandt -

to alvamol All zailo ja ztntavatt da s

— To nlja bllo potrabno — reie on. — Naravno. platliu da bih japonovo video. Gda {a ena sada? Sta ala ublnlll a njom?— Mbllm vas— primati Tajt blagim glasom — pokuiajla da aa amirite.— Neiu da se sminml — prodera sa Salmon. — Hoiu PenI.— To |e, na iaiost. namoguis — Izjavl aadi iovek iljl ja glas pasta za

nljacisu hladnljl. — Hoiata II bill tako ijubaznl da na Izlgravate budalu?— Pokuiavale II da iz mane iscadite vlia novea? U redo, platliu. Kolikotreba da dam da bih je ISiupao Iz vaiih kandilT

Obuzet besom Sajmon Izvadi novianlk I trasnu gapokralom Tajt podlie lisnlcu I pruii mu je.— .j; -'ara ugiadna hrmi

.. Izbaeim,

napbr Sajmon se nekako sdia. Gumuo ja

oioilednc

... ,e duboko udehnuo .— To |e vai bolje— reie Tajt. — Na volim da viiu

‘ — —•— Sta vas muti?Izvlnlo.

ako vl budate uvldavnl, I ja iu se postarall. Sta vas muii?— Sts ms muii? —Sajmon I nehotiea povW too, air se odmah savl

— One me volt. Kako sta mogll da nas razdvojlla?— Kakve veze Imaju ta dva stvarl? — uplta Tajt. — Ljubav je pnjalnl

Intermaco. opuitanje. dobro za Intalakt, za ago, za produkclju hormons'

belli ten, All nlko ne tail da staino bude zaljobljen, zar ne?— Ja ialim — Izjavi Sajmon. — Ova ljubav blla je neito naroiilo,jadlnstvano. .

.

— Sve au takva. Prslpostsvl|am da neilcjanja Ijubavi?

— Na. Mislio sam da ja to. . . prirodno.Tajt odmahnu glavom.— Ml amo prirodnu salakclju odbaclll joi

Mantniika ravolucija. Blla je suviia sporaI vria vekova or

itabilna, Zeito da se..zianje koja zaiellmo

rgu? A razuitat? PenI. lolalno- -^"

s

sfnnKsun

Vizije i hipoteze ^ 0%“ rsrdonovd tioiB

u Americi

Egipatski spomenicina tiu Amerike

MMinat Habi.

noj i samitskoi ObitTinl|a islr&ilvsnjt donel* sunov8 izranadenja. BupMicije su |Mna za dnj-goin proflirale u flhinglu I mo&vara sradniOBina-nikih driava i Mekaika Tek 1930. godine akipa.na (bl)em aa 2elu nalazio amanekl amaologStirling, otkrila |e da |a oalrvo u danainioimotvamoj oblaali kod La Vania nakada predsta-vljalo melropolu Olmaka

Doseljenici iz Starog sveta?

Na ostrvu kod La Venta otknvana au njlavlnakomplaksnih gradevira a ladnom piramidoin. ana dublnl od 7 metara mozalk izradan na aitall-

Mougfie |«. tBkode. ds mj poDunienIci zs

delov» kopna na ko|e sj tak prispeli I .naredill tamoSnjira jrnelflleima da ovake

nilhova iikove sa osvetnidkim izrazom na li

Oa je ova prelpostavka verovatno ta£na

stoia I druga indidjeSvaka agipatska ekspedlclla vodila le s

bom pisara. pa le take poatupio i RamziJedna olmedka akulptura to nadvoamlalenc

kazuje. Res je 0 akulptuh koja nema glavnlje raS ol o kakvom oJlatenju, vet je jtrjednoalavno nije nl izvajao. Po a»om oi

kom kopnenih I pomorakth ekapeoicija. To jeprikazeno ra lakozvanoj Taniskoj akulptun. Ina-

Se. Tanl: je bila uka dravnog Eglpta. Iz koje |eRamzes Ml poalao ivoju llolj na zapad

PouSno le uporedenja Tanlakog apomencka alednom olmeSkom kamenom glavom. Na glavl aevidl kapa koja je svojavrameno. na onginalu, bila

naSIrjena oO koie i na boSnlm stranama Imalairake za vezivanje pod bradom. Medutlm, takvimkapama bill au opremljeni I Ramzesovi vojnicl,in se »idi na Taniskom spomenikul KamenI Ilkna olmeSkom apomenlku je izrazilo negroldan,Izraz na njemu ozbiljan, nemilosrdan, zapoved-

nlSkl. Otuda I zakljuSak latrallvaSa o egipatskoj

pramcu sedi ..Dele Sunca ' a prstom u uatima.To niau jedine koincldondje, za koja bi sa

ipak leiko moglo redi da su sluSaine. na lobanja-ma umrilh Ramzesovih prellipdnika i neposred-nih naslednika dravni EglpSanI namamo su pra-vlli dtvore. a na jadnoj slid olmeSko boianatvo je

IBkode pnkazano sjaanlm otvorom na loOanji.To

bolanstvo 6110 je gospodar podzmelja. Njegov

kip nalazid sa u ppdnoiju kralera svelog vulkana

Pajapan. nedaiako od MeksiSkog zallva — narilualnoj kapljl Olmeka.

Medu olmeSkim spomennielma kulture pdsto-jl reijef na kome je pitkazano boSanstvo koje aabod prollv neke ogtomna zven. Flgura boianstvapMpuno hSi na svd| pandan — agipalsko Qofan-

Na ladnom olmeSkom reljelj m'de sa dvabprca pored Sudovlita koje pratl sunSavoj bard

na kraiu njenog pulovanja. pre no 4» Sa nestatlu noSi- Na tonu reljefa prikazanl su vojnici kojiprste Suncs na njegovom putovanju ka zapadu— pnzor Islovetan s pnkazora na egipalskimraijeflma na kojima vojniol prate boianstvo Ra

ulptura eglpatskit

Sumerski simboliu zemiji Olmeka

Na oko tri slotine mllja oO S». Lorsnca. koi

Juksllatiuakaba, u jeOnoj provaliji olknveni si

1999 . godlna peSinski erleZI Slje je ..deiliro

vanje" izazvalo senzaciju. Gotovosvl cneSi Imaji

nedvosmislena, suStInske aliSnosIi sa crteilm.

fresaka i skulptuiama drevnog Eglpta. Samp n.manjem brpju crleia prikazanl su likovi i zbivanj

Iz — sumsrsklb epova.Na jednom crtaiu pnkazan je ogroman li

Sovaka egmolog lavljlm kiznom u ulozi sudije

podzemnom s*etu. Sto potpuno odgovara *elikom apu 0 aumerskom neroju — poluboianstvGllgameiu. U nm apu govort sa o tome kako |kralj Lira Namu doiao kod GHgamaia da oodiuSI o njagovol posmrtnoj sudblnl. Gllgams

kraSe na velil^ putovanje ka dalekom zapadi

tamo gda se ounce presudujs". da bi sazne

kako se moZe ulicall na posmrtnu sodbinu ljudi

da li uopSte pcslojl neko ko mote ljudima oobezbedi besmnnosl. U (Oku pulovanja Gilgamzprelazi preko nabujalih. opaanin voda i dospev

u veiiku peSinu. Njot bimogla da odgovara velik

pesina u provaliji kod Juksllatiuakaba na Sljsi

dnu teSe nemima reka koja ponire u nepoznai

dubine.Ovo nije jedini sumersko-vavllonski aimbol

svatu Olmeka. U Kalkacingou, na jadnoj povedi

kamenoi gromadi uklesao je veliki Droj raljelB,

boginje koja sedi papiiu. vipaf ya "Ua laziMw^aw. jv. ww..,

na njemu bilo napisano mogao sanjio pisar da

^^Rekonslnikcija dramaliSnin zbivanja sa upra-

vo apski odretava bai u loj skulplun: kao vami

zastupnik i zsStitnik faraonovlh Interesa, Oriavni

sluibenik — pisar — suprotstsvio sa pobunjanl-ctma I onl su mu odsekli glavu. Pobeda pobunje-nika bllB je potpuna, all je pogubijanjem pisara

neitao I j^lnl preOatavoik pismenpati u oblaatl

MeksiSkog zallva. Ona Sa se ponovo pojaylli lek

posiB nekohko generaoija. Zbog toga su Istraii-

vaSI. bar zasad. olknil samo jedan egipatsklnijerogllt koji je pretiveo dramu laraonove (late:

na jednom olmeSkom apomenlku vidl se egipet-

ski slmbol naba.Taj ogromni islorijSd roaterijal cnraOuju sada

mnoge ekipe amerlSkih i maksiSklh alraiivaSa. Utoku rede sva se jasnlje pokazuje da om u lajpoduhvat moraju da ukljuSs I egiptologe, Jer,

EoipSani su sligli u Ameriku golovo In biljaOe

godlna pre Kolumba na u kratkotrajnu poselu.

vaS da bl se tamo nastanlll. zasnivaiuSi tako s

domorocima jednu zagonelnu clvilizaoijo koja se

preko Ovadeset vekova borila za svoj opstanak.

Poklekla jo lek prad Spanaklm korkvist^ortma

sdaproklljajuilte

i drianje potpunoko-vavllonska bo-

) ovaino Sunce sI je one veS atlgloIne. Sam po sebi

I drevnl EgipSanI

mils s krslom —

Drama faraonove floteReljefi olKnvani u olmaSkim bramovima <

prinali su da se painja isIraiivaSa usmeri

zbivenja koja su se u tom raglonu dogodila ivisa hlljada godlna. Onl su. posle opsat

istraSivanja. danas u slanju da na osnovu ki

kretnlb spomenika kulture rekonitruliu draiSkom llu: kao ito su protivamom Egiplu sklapane zavera Iusianci, u koje su bill umaiani i

I je moguSe da su se na brodovi-. obale Amerike. piAunlll cmaSkI

Pn'redio.' NenaO Sfrovl/sv 35

PsihotronikaU carstvuizmedu smrti t 2ivota Eksperiment

Del^

I

jiiiii

urisiviiiijs

38

Enigme|||| #

ivioc pifsmids

Elektronika

Nove tendencijeu konstrukciji raSunara Laserske memorije

S

SRIIKSIJII

Fizika

Konfuzne teorjjei genija1naotkri

negitivnu. D«kla, iz )ednosl*vnogtgabankos zakona on iz\ria£i (lzl£-kt zakon kojlm uBpoalavl>a nagativ-nu ansrgiju.

Kad elektron kreneunazad

Da li uopita treba naglalavalida za ovaj pronalazak na poatojl nlna|manja ekapanmantalna provaraoaim, naravno, ako nako na prihvalikao dokaz zid nagalivna du 2lna.Prama Oifakovo| taorijl, a-"postaju okaan rupa. koja praiIjaju nagaclju nagativnih maa

Jadna slient algabarakaatnikclja omoguOlla ja Fajnnianu(Faynmann) da i on dobi - —vu nagradu Iz fizika: oriaalice sposobna da sakreiu unalrag. Proato radano. akcih lansiramo danas, ona ie za krat-ko vrama atiOi do Julija Caztra. OvazaiudujuOa hipolaza prolzlazi Izizuiavanja dva znaka brzina I vra-mana u Waaieno) jadnadini pradanerazdaljine « = ('V) (-l), Sto bl Ire-balo da znail da automobil kojl juri90 km na daa u toku tridasat minu-ta. tzmadu 12 I 1Z30 eaiova. ustvan juri izmedu 12,30 i 12 iaaovabrzlnom od -SO km.

NiJta na preterutamo. F^nmanja postupio na latl nadln, pratpo-tlavljalud da |a polazak ladnoo oo-zllrona elektroniidantidni moZda ja u loma Sto aviakupa pradelavljaiu jadan te latielaktron kojl u avakom Iranutku do-Zlvl fantiatiian pro) premaStanja ".

Dakla, na aamo da sa elaktronimogu vradall u pioSloal, ved onlimalu I svojatvo avepnsutnosti do temare da ae ladna lata iestica natazisvuda u lato vrsme. latinl za vdju.od momanta kada aa prlhvala kaolatinite I ona nslogidna laze, nor-malno la da aa allgrw do apaurdninzakijudaka. All tvrddi da sva lo pn-pada latraZIvanjIma lundamantalnatizike — pravlie ja.

Jubtleji

Povodom120-godj§njice NikoleTesle

Teslino

„Kolumbovo jaje"

Zloupotreba AjnStajna

Ookazano ja. na pnmar. da brzi-na elektromagnatakih lalaaa u va-kuumu nlje nepromsnljlva kao Slopradvidi Opsta Isonja relalivnoall.Od 196S. g^ina mnogobrojna me-renja u aatronomljl potvroila au ovukorekclju. Pa >pak, dogada aa dajadnom prolesoru Valeu (R. N. Vall-da, IrancusHI nauCnIk. autor siner-galldka laorije) odblju — na inter-vanelju vlade — naudni ekspoze

zato Sto taj rad taZI da dovedeu sumnju Izvaana aapekle relatlv-nosli AjnStajna, narodilo napro-menljlvosl brzina avstloatl u va-kuumu".

Dr Vtia ie i pre (oga Imao laSko-da sa oficljelnim naudnim krugovl-ma Slo ja pokuSao da ukaZa aamona ladnu malu giaSku u teonji rela-tlvnoall. Nikakvih primadbl. madu-lim, nljB bllo na ..Taoriju polja "

Undau I ursica, aovjalakih fizidara,kojl au otkrill da gravllaclona aliaodgovaraju negativnot energljl, di-me au navaii vodu na DIrakov mlin.

Nekreativan odnoa prema Ajn-Stsjnovcm taonjama pranos) sa namlada ganaraclja lizldara, pa nljeonda dudno Slo ladan naudntk uavojoi doktorakol dlsettaoljl piSa iovo: ..HIpoteza o pestojanju tahjo-na (Ij. daalica koja se kradu brZa odsvallostl. Slo po AjnSUjnj nlje bllomoguda) na dovodi u pltanie teonjureiativnosti ... Oak I da aa dokaZada tahjoni na posioja, ova hipotezaDslais jdna od naistlrnulatlvnljm uiatorljl fiziks: ako tahjoni poaloja.traba ih dokazatl I pronadi, ako na

posioja ". Treba II Oodaii da su ovamadlhranja odobrana i njihov autorja postao doktor nauka.

SItuactja ja takva da se lednarelatlvnosl prikrlveno obsSdaSduje,a lavno sa progliSava davidan-skom. III sa vad pola veka mnogiprlknvaiu Iza imena alavnog A|n-Itijna da bl lansirall sve mogudagluposll. *

OKTOBAR

1976.

vrisNHitie

42

Bioiogija

Povodom smrti 2aka Monoa

U Part2u j« nadavno, u 66. gedini, utnre2ak Mono (Jaequaa Monod), vallkl francu-skl naudnlk, direktor duvanog PaatarovogInatHuta i dobdnlk Nobalova nagrada zamadldnu IMS. godina. Odavno vtaokouvaiavan u naudnlm krugovlma zbog avo*|lh alruinih odldja, Mono |a akranue naaaba painlu Wra Intalaktualna favnoatl1670. gedina, kada |a objavio knjigu „Skj-Oaj I nuinoat", dalo koia |a. iz partpaktiva

tavramanlh bioloOkIh nauka, unalo pravuravoluclju u niozoflju priroda. OanevnaMonoova taza o pot^nol iludainoall kaolamalinom nadaki avakollka avoluct)a Iza*zvala |a vaoma buma raakdla kod golovoavih akiualnih fllezelakih pravaca detarml-nittidka or

panjuju6a morfoloSKa I fiziolofika raznovr-

Kako, dalje, moie odredena vrsta, kojakorlsti latl matahjal i lata nemijske transfor-macije kao i sva ostala, da pokolenjlmaodfii nepromenjenu strukturainu normukoi'a |e karakteriSa i dini osobenom u odno-

Danas raspolaZemo rHenjem i ovog pro-blema. Univeizalnl konstltuentl, nukleotidi iamlnoKisellne, pred»tavlja|u logieki ekviva-

tenat jednog alfabele kojtm se izraiavaatruklura, pa dakle I spacifline asocljativne

funkclje proteina. Ovom azbukom moZe dabude Ispisana svekollka razli£)tos( slruktureI funkcija bldsfere. Stavlte. nepromenlilvaraprodukcija leksta upisanog u dazoksirl-bonuklalnsko) I'lsallni kao nizu nukleolldalemdl nepromenijivost vrsta u svakom bu-dudam pokolenju.

LI modemlm bloloSkim istraZIvanjImajedno od najuglednlilh mesta zauzima, Kakou melodoloSkom pogladu, tako I po svomIzuzetnom znadaiu. takozvana molekulamagenetika, dljl su vodedi pregeoci Bencar(Banzer), Janovaki (Yanofsky), Brener(Brenner) I KrIK (Crick). Posebna zaalugaova discipline ogleda se u omogudavanjuansllze razliditih tipova takozvanlh dlskret-

nih sludajnlh promena koja odreduju poll-nukleotldnl sled u dvostrukoj spirail DNK.Chre promane su sludaina, plod nepredvl-dljivih okolnoati. A kako one predstavijaju/ad/n/ mogudi izvor modlDkacija genetskogteksta, tog iskijudivog skladl§ta naslednestrukture organizma. nuZrw sladi da |esludaj letiinl izvor svake Inovaciie, svakogstvaranja u blosteri.

Cist sluda). sasvim nasputan ali i slap,leZI u osnovi velidanstvenog evoluclonogzdanja: ova) sredlinji princlp modeme bio-logije nlje nIpoZto viie samo jadr^a medumn^o mogudih. Ill dak prlhvatljivlh hlpote-za. On |e sasvim izvestan i nasumnjiv Ijadlnl se zasniva na Ispltanlm I proverenlmdin|enlcama. NIZta nam ne dozvoljava dapretpostavimo (Mi da ae nadamo) da da seova koncapclje promenili. odnosno da dase modi dellmidno osporiti u bududnoiti.

Molekulama promenijivost

Poznato |e da |e Bergson shvatao evolu-clju kao izraz stvarelaCke slle, apsolutne usmislu da ja usmerena samo ka jadnomcflju — kreacljl po sabI I za sabe. Po tomese on korenito razlikovao od animlsta, kaoSto |e Tajar da Sarden (Teilhard da Char-din), III optimistidkih pozitivista apensarov-skog tipa, kojl su u evoluciji videll velldan-stveno realizovanje jednog programs utka-nog u samu suStInu sveta. Za njlh, dakle,evolucija nlja u osnovi stvaraladka, vedjedino predstavija „olkrovenja" do sadanetzreCene bit! prirode, Otuda I taZnjada sau embnonalnom razvoju vidi pojava istogareda kao I sama evolucija. Preme modemojteorijl, idaja ..otkrovenja" primenjuje sesamo na epigenelski razvo], a ne I naevolucloni, kojl, upravo zato Sto potida Iznepredvidijivo sudtirukog, istupa kao tvoracapsoluino novog. Predstavija II ova prividnakonvergentnost puteva metafizike bergsoni-janskog tipa i naudne misll primer polpunapodudamostl? Varovatno ne: osim toga Ztoje bio umetrtik I pasnik Bergson je bioiscrpno upudan u prirodne nauke svogvremena. a kao takav nije mogao da ostaneravnodudan pred raskodnim bogatsivombloafere. pred odaravajudom raznovrsnodduobllka I ponadanja kojl se lu manifestuju ikojl gotovo neposredno svsdode o nelscrp-nom stvarslaCkom rasipnidtvu. Ildanom sva-

Ail tamo gde je Bergson video najjasnijidokaz da je ..princip zTvota" zapravo samaevolucija, moderrta biologlja. naprotiv, uo-dava da su sva svojstva Zivlh bids zasnova-na na fundamentalnom mehanizmu mola-kulama promenlllvostl. Prema savremenojteorijl. avoluclja nlje svo/srvo iMh bl£a,bududi da I sama vodi porekio Iz rtesavrden-srava mehanizma oduvanja, kojl, u stvari,predstavijaju ftjenu jedirtu privileglju. Morase, dakle. zakijuditi da isti izvor sludajnlhporemedaja. ..durna", kojl bi u neZIvom,odnosno nereplikativnom sistemu postepe-no doveo do dezlntegraclje celokupnestrukture, predstavija porekio evolucija ubloaferi I motivide njenu potpunu stvaralad-ku slobodu, koja je pre svega mogudazahvaljujudi repllkatlvrtoj strukturi DNK:tom ..konzervatorijumu" sludaja kojl je upodjednakoj meri gluv kako za ..dumove",tako i za ..muziku".

Piiredio: Zoran iivkovid

OgenetiCkim manipulacijama

Srcdinem mirtt. dvs mesees pre emrtl. ZekMono )e die Inlenrju uredniku perltKsgdncvnlks „L‘ ngare", Pevod ze ovej razgo-ver, kojl Je ujedrro predetavljeo poilednjlkonlakl et diampom francuekog Nobelovea,bid |e kornantarjedne od nesumnjlvo nilprs-Hvurednlllti obleetl modemlh bWodklh nau-ka — takozvana ganMIdke rnanipulacije.Izabran smo nekoUko zanlmljivlh tragmenalaIt ovog ratgevera.

Pllania: Sta u ilvtri oznadsva larmln ..gane-tlCka monlpulaclja"?

Mono: Miellm da je satvim neprlkladan drug)deo ovog tormina. Izraz ..manlpulacija ’ sadrZlu sabt nalto uznemlravajude. pogrdno Zrul-no |e prseiznija radi ..genetidkl InZenjenng".Poeredi je tennl>(a ukalemljenja u nasiHeIzvasnlh prtmilivnih organizama. kao ito tubaktenje. odradenlh gena kojl mogu da poti-du iz saavim razliditih organizama — doveka.tivotinja I biljaka. Jednostavnost nizin organi-zama dinl in za sada daleko pogodnijim zaovu vrstu ekaperimenata od vidin.

Pllanja; Poatoja ll mogudrtoatl pnmene ovak-vlh opita u medicini?

Mono: Svakako; one au diroke i razrwlike.Poznato )e. ne pnmer, da su hprmonl ko|lragulidu IIzIoIoIIm ,«:>ca3e vltih organizamaveoma aloieni. dto Izuzetno ottiiva njlhovoaintatlzovanje I labrikovanje. Medutim. po-modu genetidkog inZenjerlnga mogude je na-kalemili na baklarlje gen kojl upravlja sirte-zom ovog hormona u vidim orgarrizmima :tako ga preizveatl aaavim lake. Bakietija daga. nalme, sasvim spontano stvarali. Islo lako,prMtojI mnoStvo viruartih oboljenja, prollvKojih ne poslojl ztdovoljavajuda vakclna;jkollko ae obradem uzorka krvi bolesnikaddOlje ..Iraka" DNK datog virusa. ona seislom tehnikom mote inkorporirall u bikteri-ju. Na tej nedin bl blio mogude. bez poaabnoguzgajanja viruse, groizveatl antlgene neop-hodne za vakclnacl)u. Genetidkl Intenjenng,dakle. dini oiNadjivim operaeije koja eu nei-zvodljlve brio kojom drugom tehnikom

Pitinja: Potlojl li mogudnosi zloupotrabeovog melodi?

Mono: Ako misllte ne ..bakterlolodki rat",moram priznall da ga nlkada niaam uzimaoodved ozbiijno U poradanju ea razomomsnagom tizidklh oruZja kojima se danas ra-apolate, bloloika au sasvim ztnemerijivaUostalom. uvak poatoji opasnost da se ora iokrenu prollv oolh kojl Ih konste. Konsdno, ugotovo svim sludajevima postoja valjane od-brans. Mnodtvo bolesti koje bl bile prouzro-kovana na ova] nadin mogu sa lako predupre-dit) vakeinaeijam. U svaxom aludaju. trefia se

P. iivat/inovi

Psihologiia

Igre grade

licnost

Doha igreKsd baba poina da tr^l prad-

mat kojl ne vMi. a. nardiilo. kadpoine da u nlemu nalazl i ono StoOj predmat nija, ona „einl napor daodraata". Tada aa odv^a od Kon-

kuttuma vrednoatl, mallena na gra-nlci beskorianog. Naravno, niau bUlj pravu. Joi I danaa eujam rodltel|akike tar^u dacu da sa igraju ne blII Mml eMail na minj. $a uarastom,Igra tve vita poata|a nailo ite aavezu>a za ozbilian 2lvo(. Spontano,data pedraiava edraMog i pomaiamu u njagovlm poslevima.

Klasifikacija igraCaka

Prelaakom Iz jadnog u drugodoba igra akradu paZnJu na poiavu

Nau5ne igraCkeIgraika u, uoalalom, ralko kad

I Mvarana za dacu. Igra kuglamabill ja najpra namenjena saliacima

45

g;

anmsijD

Obrazovanje

Pomagalo ili zamena?

Za vaspitanike obdanlita u Gtin Komu. N|u-jork, stare tri flo pel soC\n», retunarl predate-

vljaju zabavujg^''s d*”*'’ «rsrie'’a'

£s sij raCunah nastavno sredstvo preko kojeg desvoia JdenlKe upoznatl sa bra|evlme i osnounlmmatemalldklm operacljama. Danas se pnl upo-trebljav^u u svim stepenima obrazovanja i, pre-

ju utenlke strana od operaclja sa velikim broje-

Matemati£ke analfabeteMedutim, uvodenje radunara J pilonicu n

10 stvonti vide pr

nlsu koristlli — stranuju darersciju fnatematidkin analpgubl)ena i bez svojlh mai(John Cdongan). olrektor nidriavniin ikolama Voterauna, k'da |e upolraba kalkulatora ,.u izvesnoin atsmeSna". ,.Ne moiete udanicima datl kalku-a.^.I zaboravlli da ih naudite osnovnim radunsklmrednjama'' Amerdki naoionaini savel naslavnlkamaiematike poruduje: ,.Mi pnhvalamo kalkulato-re kao korisna pomagaie •• — i*-

iti nlsu n'r vidali radunare. Unajmetikoin, Udenici su dsslo pi

at ude lablicu innoiania I odiee aksloms. potpuno mehanidki. b>

operaclja bezalekironskpg r<

ih kaanije zabo-B obavljaju matematidkemaSIna za sabiranje ili

KlasiCne raSunaljkeLjudi an Jod pre nekoiiko hlljada godina po-

dall da koriste Izvesna poiriBoala pii radunanjuN^poznallja vanjanta table za radunanje |e do-

bro poznats radunal|ka. ill abakus. koja seodrtela do naSin dana. Radunaljka ima ilea IIISIpke po kojlma klize kuglica za radunanje. Da-nas je neki ljudi smairaju igradkom, zabpravlja-

|udi da se u mnogim dkolama radunalika joduvek korisli kSO oshovno naslavno sredstvo zsslicanje elementsmih znanja iz matemaiike

Radunaljka |e u Japanu. KIni, SSSR I nekimdruglm delovlma Sveta nalpopulamlja vrsta .,ma-dlne za taduranje ' I deslo sa radije korleti dak iod elektronskog radunara Male veStija osoba.koja je naviklB da upotrebliava radunaljku, moZepomodu nje da raSI svaki jMnostavnIjI zadatak

sabiranja.**

Radunaljka sa pokazala kao veoma dobroodigledno sredstvo u naslavl antmetika. Udanicl

mogu da vide, dodimu I Izbr^e kuglica pomodu

Racunariu ucionici

MedicinaNovi lek protiv opake bolesti Somatostatin

protiv d|abetesa

• kojltn «u njlhoy) preihednicl. pr* vli* od SOgodlna, dodaKaS Mkrida inauHna. Takat pranoal-mo Iz tmaridkog Riaaadnika .^lanca Oigatt",

1973. ^dio«. Ova hemijska supsianca Izazvala )eveliko uzbudanja madu lakarima. Ona. pd svemuaudepi, obaPava najvaPI napradak i konaPnoretenje u borbl protiv dijabalaaa, neizIePivog

oboljenia rnalaboiizma, Koje jo, u Amaricl na

primer. Ireoutno tia Irepam meatu madu uzroPni-clma amrtrrosli. Somaloilatin la bloheml|aka sup-alanca koja se sivara u ljudakem organizmu ikontrollSa procenat SePara glisagona I Insullna u

Sludajno otkrite

Oboliar

Automobilizam

Bezbedan. ekonomidan

i

nezagadujudi saobradaj Tiha revolucija

automobila

so odato prlmims energl)*, pa ismo like QodIdo zakijuika da on — kao pogonako gonvo —raspoltlu naHom I pnroOnlm gaaom.

,

Vodonik kao gonvo buduOnoatl zavlal od rtizvc^anukiaame anergija: on ea sa dobljali Diio aiaktro-tlzom voda pomoOu atnija ko|u da obeztadivailnukiaame alektrana u daeovlina kada niau preop-laradana, bllo diraktnim razlagranlam voda unuklaamlm raaktorima. vodonik bi mogao buk-vaino revoluclonlaatl aval Iranapona oko 1990.godina. uz pul raiava|uei i problem akladiaianjaalaklhdna anergija. KorlStenjem gorlvnlh dalijavodonik bl omogudio kondplranja alaktridn^komplakaa razarvoar'dalija'molor snaga 200Wn/kg, kojl bl mogao da ugrozi monopol banzln-akog motora (350 Wh/kg|. Novi tip dalija, bar upodaiku, bio bl pogodan aamo za lake automobi'la pradvidana za ^romna parlomanaa.

Mada alaktridna vuda obazbaduja boljl udiriak35 do 75 odato), zavlano od vrate upotrebe,prema 7 do 30 odato kod konvandonalni^motora, predvlda ae da da aa vodonik koriatlti Inapoaradno, kao gorivo za klipnl motor potreb-no jaeamo nadi raianja za njagovo uakladlttanja.Poatoja tn aoluclje: kompnmlrani gaa u bocama,ladni gas u razarvoanj aa uradajima za rathladl-vanja. III gas komblnovan aa matalidkim llbidl-ma. Ovaj posiadnji predlog Izgieda najprlvladnljlI nBjmanje opaaan; nalme. izvaani malali I lagura(rvarodlto gv^da-tltan) Im^u aposobnost da lakeapsoibuju vodonik, kao ito sunder upija vodu, ida ga zatim oalobadaju. All, prama iatraZlvanjimau tvomicama ,,marcedesa", trebalo bi aposob*noat apsorpeija ovih lagura povadatl za 100 do200 odato da bl cala shema bila svrslahodna. CakI da sa ova parspaktiva na ostvari u potpunosti,vodonik bl sa mogao koristitt kao dopunako

Njegov antipolucioni karaklar (sagoravanjavodonika stvara samo vodu) I potpuna nezavl-snosl od razarvl losllnlh goriva, dine vodonikidealnim gorivom bududnosti — Slo ns znadl,rvaravno da klaaidnom benzln^om motoru napradstola joi mnoge laps godina.Uvodonja alaklronlka: Zadudo. u skall maJInakoja sa masovoo konsta, automdbll je meduposlednjlma kb]! da prihvatitl alaktroniku. Pra-kratnlcB da, medutim, biti totalna: paijsnje. kar-

buraeija. pranosnisisiami kodanjatunkclonlaadeuz pomod elsktronskih kola.

Primena elektronlke Kod automobile namasamo za cllj da smanjl broj opsraeija koja sadamora da vrSi vozai III koja su nesavrieno auto-matlzovana. Elektronska ispomod da. takoda do-prinati smanjanju troikova i poluelje, kao I po-vedanju bezbednosll saobradaja Poznato je, napnmar. da „podeiavanja koda" stvara taikoda ipraktlino nijadan motor na moia bit! savrienopodeSen za dude vrema. To ja razullal nasposob-nosti poatojadin sistema kaiburacija da obszba-derdealn'jmeiavlnu benzine i vazduha. Ugradl-vanjam alaktronakog regulators maianja bl uvakbllo ravnomarno I precizno, bez obzlra na vra-menske prlllke i kvalltst benzine — pa prematoma udlnak I polrodnja optimalni. a polucijaznBtBjno raducirana.

U svaki aktivni sklop automobile mode aauklopiti elaktronskl radunar. A svaki radunar da(unkcionlsati saglasno dstim zadacima. bllo da je

ill raznim Inlormativnim pokazatalllma NajzanVmljivija je zamisao da as svi elaktronskl uredajiugradeni u automoOII podvrgnu jadlnatvenomcantralnom ra&unaru. kojl sadrdi mameriju saBvim pojsdlnadnlm programima. Ovaj ,.mozak uButomobllu" dalje bl uticao -na povadanja be-zbadnostl saobradaja i smanjenjs troikova ska-ploatacije i odilavanjavozlla. Oodajmo joi I to dabi cantralna mamorija sa svojin 3.000 tranzistora.

vr4inu*od svega 9 mm*1Struinjacl tvrda da lennidka mogudnosti viia

da one zavisi samo od povoljnog odnosa troiko-vl: rentabllnost. A kad do toga dode. ona da bitlod vliastruka konstl. U daljno] parspaktivi alak-tronrka moda omoguditl praciznu radlo-dlrlgova-nu vodnju, dak personalizovanu u zavlanosti odllzidkih I psihidkih svajslava vozada.

ArheologijaNauka Mi piratstvo?

Lovci na blago

pole^|*na blaga picduilmlilvl, potlavnl l]udl Izak^th iaalo ataja kempanije a vallkim kaptlalom.Onl pailllvo laudavaiu ataia ariXva, angaiuju

Oanak u Uudaklm ilvotitna I dalja aa pla£.aavramanl puatolovi atrpl|lvo, upomo Iuapainlia tragaju. O njlhovlm matodamakim novim lahnieklm izumlma ko|a koriaiatmarldkl ,.Sclanca World".

kl brod ..Savarac" letao ja ukolvljen u MeKshd*

U^toku* no6l^''na o*d^ crpkl "^reatal^B 'oavada ja potela da puni felitno korilo bNapoaradno prad avanuda ..Savarac" aa r . .pravipuo na bok, bacaiuCi 13 dianova poaade uvodj zallva. Praoslala in Clana — aklpar DirkPiter {Dirk Fiaherj, njagova Sana Andala {Argalj ironilac Rik Qajd! (Rick Qage) — naili an azarobljani u urulrainloati broda i potonuli zaiecno sa njim.

PoCatkom aaptambra 1622. godine dparrskIlou krarrula ja iz Havana MekaiCkim zalivornatovarana uoDiCaJenom goditejom podiljkordragocanoah. BrodovI au prenosill oko 100 IonZlata, srabra dragog Kamenja. bakra i Indiga. Dvdana kaanija uragan ja potopio najvadi dao llota.I

Etimologija hV If*

PricB 0 TBcima

„Q*laK«)*" eb)avl]v)* napit Izlatorila nakih rail I raiuBata all-moMklh latrailvanla. Svaka >atima avoj ratvo(ni put, IMnIfa —•voju latotiju, prako ko^a ta I dola-

la priia iznatama naka allmo-

Puna i prazna taStaDajuii etimologiju za reC punica

(taita) nail lalarlteri rail iapriitli

su I jMnu talu. Onl kaiu da rad lait• taStini danaa znada otiol i ofto-lo3t, ali im {e oanovno znadanjapman, pnanint prama alaroala-

ga korana — nafaifa, nadla, noStl-nu u znadenjj: na prszan iak/dac.Rai tiilt, rnadulim. postoje odleal, ali kako aa glaaovno aaatala apridevotn Isia (prazna). uzela |aauprolna rad od prazen. a to je pun,pa |a pomocu suliksa -/ca rzvadana

U ieziku su mogudi I takvl oOrtida laslova Zena postane puna. Jodjadan part u natam laziku nadinilaja isla rad. all on ja manje spekla-kularan. jar se odnosi na promenuoBlika same radi. Staroslovenakotail', odnoano I'Sr u znadanju pra-zan. ptiat. nelapunjan Imali amo iml u stariiem knillavnom jezlku. Odova tedi izvadana je i Itnanica (adfa-la. koja sa Izgovarala t'Staia, aznadlla je — uzaludnoet. gubItaKvramana. iuia. PomfnjejanaSstanpasnik DImItnja Kantakuzin u stihu:..Vzrldaju vramana (iMu", ill, upravodu: „Da uzridam gubltak vra-

Kao sto vldlmo. u radI t’dlefa uovome stihu izoslavijan je polugla-snlk. pa je nadlnjan oblik iSteta Uovom obliku rad sa (edko Izgovara.ps je iz glasQvnog spoja eipalo,.1" 1 novi oblik sa podeo izgovaratldfafa. On se saduvao do danas anlje izgubio nl svoje oanovno zna-denje. Glas ..T" ja otpao i u redinaradfa (na prazan ieludac), pa jedobljeno naite (na-ita) u istomznadanju.

JoS jedna stare rad, koja |e i u

(prazanj. saduvala nam se do dana-tnjin dana. To je aujalan od osroveauja. od koja I aujala I aujevarje(praznoverja). Suja znadi — praz-no. iuplje, baz sad'ilna. Od njasrpskoslovansko vaau/a (uzalud,uprazno). ,.OIa. koliko ml vasula

trudihoval" — uzgodrna naS nepoznatl

> ja joi 1<zapisivad

Raskovnlk ja. prama VuKovomlumadenju, nekakva Irava kojaolvara ava zaklope l otkrtva skrive-na blaga. Mrogi su je iz sujevarjaIradili. all je niko nlje nadao. Paipak. nail boianidad tvrda da su jepronaili I ubeleZlli u boUnidki red-

mnogih blliaka koja su nosile isto

Za raskovnik znaju I drugl slo-vanski rarodi. Kod Slovaks i Cahato su kapradl, jedna vrsla papratlkoja. prama varovanju. cvata jed-

B gde da su saknvena U varo-mjj LuSdkin Srba raskovnik ja

“nji se naziva kljuiem.

Serwjane kludiki ..I modra kluSIkl (pulmonaria}, alliradl, pravl kljud III raakovnIK. naposlojl. Za njime se trsga.

Zanlmljlvo ja da su I Starl Nemclznali za raskovnik. To ja baz su-mnja njlhovB Bandgraa (philahaawndinacaa). Rad ja aloZena odBand (uzica vazica, okov, land) IC/as (trava). a to znadi okov-lrava,III trava od okova, raskovnik.

mo na nat jazlk, dMIjamo iravukoja kod nas nosi Ova naobidnanarodna imena. Oaamica i polatlll-ka U Srskom milolotkom rainiku

koja su sa Izgovarala lli pavsia

prilikom vrsdanja I bajenia, a vrada-o sa I dajalo pomoiu bilja I trava.„Prama ovoma. I dava Oasmloa illpoiallllka siuZIla je u iatu svrhu. Povarovanju mogla ja da raidinl beds-re dini I da raskove, raskuja. olvon,sve sto je zatvorano. zakovano i uokova badeno.a baama ik baamica doistazruidl pasma, polvrdu nalazimo uluildkosrpskom jezlku: baaan japaama, baanik je peanik. To potvr-duje I drugolma iila trava — po-/atr/ika, u dljoj osnovi je po/»I; (pa-

dnigo Ima za ovu travu. Karakten-slldno ja Ima vazanka. dto znadi da|a sluSla I zalo da sa neko iinlmaveia, onesposabi.

Hleb i kruh

Lekaidki jadinica ntao nema za-nlmljivu isloriju. Prlpadala je Stanm

Garmanima u obliku hlalb- Istonda-ri Jazika na znaju ladno dlja ja, pa jasmatr^u zajadnidkom. Rad knih je.madutim. Imala bumljl razv^nl put.

imanicu kwpa (prakrupa, jadnenaptanidrta kaia). otkrtdamo da aaone u svamu poklapa sa named-kom Qroupa,- smatra sa da ja ko-ransks rad slovanska. a iatu oanovi-cu nalazimo i u nam. graupig(zmasi). To — ..zmaat" odradujekaraktarialIKu I osiallh oblika (upo-redl luZ. srp. kntpv — ,.grad, kru-iac. luda ’).

Na traba b»l znalac pa uoditlvezu izmedu ovin red! I glagola

krupiti (krupno mieli lito) I rraSagprldeva krvpan. Spaja in tsil koran,a oOnosa se na zmya, mnijanja.

sko kntpica (mrva), III atarija srpskokrupioa (krupna so. grumsnjs soli).Iz neSto arukdi)ag odnosa — zm/a.sejanye. prose/avan/e. potida pr'-sitan od slarijeg sin'. luZ. srp.(seiatl. prosejavatl). Zatosu krupani S'tan anionlmi, to jesi — dvs radikoja su po svome znadanju suprot-ne ledna Orugoj.

Odnos — zmja, mrvi/enie, mle-ven/e odreOio je ksrakterlsliku I ra-di kruh. Ona |e zalo Ovoznadna: konas Aiab, kod drugin Slovens— kcmsa.Qvodrugozn-’

It/ (lomiti). U staroi srpskoj

ukwh (koma^! jarbenaider (gladsn)velmr.Ovdajakr

-

komad, odnosno odiomak, knSIall hlaba. na dega drugog. lUknjh,od prafiksa u I glagola krutiovati uznadanju lomlN).

Zanlmljlvo je da u naSam jezlku.iako {8 u njemu hleb kruh, poalcqe ioblicl od krutiovat/ (lomiti). Tako jeanalogno poljskom krucny (lo-mljiv), tor — —

-

Analognolitvanskoir

oblika sakruiac I oruga.

!l/

T*hnolOfliJa

Superaijalica

Mozaik

Agrikultura

Kratkoro£na koristdugorofina Steta

Po fnlil|*nju pro). PItara

lautkaicl ava do pralaznogvKta podvrgnull Inlaiktu, nago iana

ReKrpsciJa

Testiranje kondicije

ba I njagovu Mpomoct nt cvakod-navfw oqMtvna bloloiks I ekolo-

1. izfneriM brztnu ptjlu(n4b»-!) j« at 10 u£inlH na vratu). KollKO«a labrofall?

a. mania od 607

Vradnevanja: Svako a. vredi SO.svako b. 40. svaKo c. 30 I svaKo d.20 poana.

Ako imala 230 poena, onda iavaia flzIOKa kondldla dobra.

Sa vita od 200. an manja od 230poana moiate biti zadovofjnl.

Sa 160 do 200 poana vatakondlel)a |a zadovoljavajuda, a ako

morale pobnnull da na (nm-slazlIII drugim veibama na aveiam vaz-

sninNsiJA

Zooloski vrt

u prirodi

Anatomijavulkana

i

s

anur/sum

vrisNtiiije

8

Radio-amaterstvo

konstruktoridie-kenurultta nitt IzmeM(|« privatni i

n«n|a dMI« |« [adan jadlnl kon-alniMor, da bl ova godina bUo de-daljafto Joi dvojid: Vladiniiru Kr*

tHOu i diBlomlranom lnian|arualahtronika 2lvoti NlkoNtu. U koma

ill ^Ihovom Savaau?

laiaia. ni|a

doitIgnuOa•konstruktoratvu. Kritefijumi

9u, moida. £ak I prevlia blagi:oum objavljanih radova. Pa cpak,dva vodaOa radlo-amatara, (Ijl )edoprlnoa razvoju jugoalovanak^radlo-konitruktontvB gotovo na-procen|iv, Irebalo ia da tadakaju daaa nekoliko I Hinlh I jubllaia Savezaallju u }adno da bl doblll priznanja

Vladimir Kralld,

baogradskog radlo-kluba ,,NixoiaTasla". valiki I aktniala i praktliar,rodoriaialnlk |a Mala tkole alaklro-nlka. U oyci akok podoata matikananadinilo )e avoje prva Koraka u du-

poluprovodra u koja

2lvota NIkolid. rukovodilac Kon-olno-mamo^ cartra Savazrw

profaaionalcima. alrudn|aka zamernu lahnlku. U dvadaaet godirwamatartkog radio-konairuktorakograda o&iavlo ja preko pat atolirtadlanaka, a mnogl od mernlb Inatru*menata koje au amalan prihvttlli usveloi prakai doill au Iz njagovelabaratohje. NIkolida ztsigumopamla i ditaoci ..Qalikaije" pouapelom kurau zi konsiniktore kojija vodio na atranicama naiag daao-

Uz Kntida I NIkolida bl sa. mimea, moglo naveati btram datataknt vibunaklh konalruktora nji-e generaelje i lato tollko onlhdolaza iz radova rtaimladih. Ta-

tradeg tazrada Ekonomaka ikola izRuskog Kratura Slavko ErdellnakIza konstrukclju minl-radunara, ura*

daja za koji na naiam jaziku namaama bai nikakva primanijive lilata-ture. Radunaru nija nimalo amatalo"0 ja u kutljl od ribljt konzerva da

iBvko ni mnogl drug! nataia sadakaju neki aladodi ve-

dio-konalruktora kojija ponaae I za kojeg bl poatojalovade priznanja, all nlko na Sail daaa drugadija borl za nju do svoiimradom. Ima u ovoj zamljl podoalavrtiunakih konatiuktora k^ltuzrtad-ku oamaju. Onl, jadnoslavno, na2ala da podnasu zahtev jar 3 pra-

odekuju da Savez prall, zapazinjihov rad. Na iraba aaave vlia Konstruktora da-

i)e van Savaza.Pod radio-konslruktorima oOld-

opkaju po svQilm uredajima kojiu Oovoijno vaiti da poprava talavl-

zor ill pabol|la|u karaktarislika sv

jib akuatidkin uradaia. I madatva(u radlo-konalruktoratvo uzii

Konatnjkiorsivo

nim datektorom, ...prijamnik blit dovotjrva dioda, tluia-

njagova oanovna praokvakoirtkvantna pojadala, :koderl, primopradajnici I—

obiaat ko

jizvaanija i ntjzanvalnijatak. Madutim. vadina konalrukoiraoslaja doilvoino vazana za

'

Nlje dllBva elaktronika umunlkacijamt, moida daknajbUniji dao. Tabnologijazvodnja postaju sva znadainl^a po-ija primena. I gotovo Iradina ama-tarakih konalrukcija j razvijanlmzamljama namenjena }a pIndualriji. poljopnvradi, sai

I domadinstvu. To avojimIjenjima jugoalovenaki Ronkaakaju za kolegama iz Inoatran-

— Elaktronika ja, aama po sabi,najvadi alimulana za radio-kon-alruktora — kaie 2lvoia Nikolid. —Pa ipak, to na znadi da ih trebapiepualili aama aabl. Bez drudtva-nog vrednovanja tezullala radauamaravanja intaraaovania i opra-daljenja 1 obazbsdivania potrabnihusiova nama ptavog napralka. To

potpuno zaboravija. Komponanteza gradnju au joft uvak jadannajvedlb problama. Amaten dam

"• irgovinama za odgova-

to $10 ja nalem dnjdtvu rebnlja U ttvaranju potrabna kli-:a, bitno ja, izmadu o^alog, i—inja na aamo amatarakih oriicij* nago i prolellonalnlh im

$a, mota dodi I iz njlnovlh laboralo-rija. All krjpna Inovaclje au poaaolittenjera alektronika. jar je zaozDIIjniji iairailvadkl rad polrebna

Madutim. lima radie-konatrjktor-atvo nimalo na gubi na znad^u

ssr.obrazuja. Mnogl inienjan e

tronike zapodeli au upravo kao ndio-konalruktori I ko zna kuda bl

S

3IUIKSIJII

Hobiza fotoamatere

do makrofotogtafije

Anegdote

..Pouzdan" svedoKU toku drugog svetttog f»l«.

dobitnici NobelovB nagrade, flaldadVigner I Fermi, kojl su tads rac'

'

raivoju atomeke bomM,

Vigner ea

Jednom prilikom Kada eu Vig-ner c Fermi iurlll na poaao. agentki^l se nalazid na atrall I prover-vao propuanica, poaumnjao |a zb<nebege u Identitei lainog Vinstcmzadrtao ga na kapiil. Teda se VIger obrtllo Enriku Fermlju a mebom da polvrdi da je on zalsla

Uljudnost pre svega

Tomaa Edivoil Def^, engletklpolami latrallvad. uieetvovao t*1908. godine u eKapedicljl na Ju2nlpol. U toku putovania po Antarktl-ku, u latom Satoru a Deividom ilveoje I njegov pomobnlk O^laa M^an.

Jednog dana, dok se nalazio uMtoru I radio na obradl Istrailvae-klti podataka, Mejan Je buo pozlvBvog kolege.— He). Mejane, da II ate mnogo

— Svakako — odgovorl Majsn,

provalio se led. Dr2lm ee za njego-ve Krajava. all nisain aiguian da IIbu )oi dugo mobi da ee odriim . .

.

Pravilno iz nepravilnog

atruklori aviona Dlafnja di

lends doSlo )s do rasprave:ae krlje zagonelka njegovlh tahnlb-Klh uapeha? Na kraju avi au ar' "

eilL naubrta I tehniaia rabenjiau pravllns zbog toga Ito azasrtivala na vellkom In2en|enIskuatvu

kao ja De Hevllend poato |s s

KS I ras^laZe kobnicom 1 regula*

Medutlm, nljedan od konsinjk-tore nlbta ne pomln)e o bezb^no-stl korisnika ovakv^ ..prevoza" Ioetallh ubesnifca u saobrab^u.

Kompjutorizovanabirokratija

Kada |e Oanac Vigo Frlsdal ckIporeekih vlaatl u Kopenbagenu p'

Kurlozitoti

Transplantacijaiz davnina

hlruiika Intsrvenlja. Na osnovu n]emoZe se zakljubin da su I u davna

kuan^ta^^ak uglednog poreida.'

ie transplantlrara noga ne-

Nlje poznato koie je godine sll-1 naatala all stiubnjacl se alaiu

Cizme ,,od sedam milja“StudentI jednog moekovskog

fakulleta konstrulsall su motors zabizme koje, navodno, mogu da pre-vezu svog ^asnlka od Moakve doTula (oko 200 km) za svega Jedan

prol^azl da je reb o prlmenl mallhmotors a unutratnjlm aagore-vaniem, koji se pnbvrbbulu na ava-ku blzmu. Verovaina brzlna |s oko300 m/mln, odnosno 18 km/bas, uzpotrobn|u 70 gr Panzina na baa.

I U SAD poslojl intsrssovanls zaalibne projakla. Izvasnl Bob Narsn-

' nnsJrulsao )«

ga |e Izvesllla da Je kaZnjwteo iwu krone (oko 250 dlnera), zatoito ..protlvpravno ' nl)s uplallo pO-

Zagonelke — projekti —otkriba

Tragom starog epaKao tto )a poznato. Hajnrih Oil-

man sa proslavio tuna ito ia otkriodrevnu Troju. rukovodebi sa Isklju-blvo podacima Iz Homarovog apaiiilaria" Flibnirr putsm namsrava-

iki ntubnicl. Upo-.. _ h binjeniea iz bu-apa ..Ramajsna " (7. vek pra

dobli do ztkiiubka da gsografskinazivl mogu predsiavljetl kljub zaIzbor mesta budubih arheolobklhradova. Razraden )e vlbegodlbnjiplan ietraZIvsnja u provinoljl UtarPradeb, gde su se debavala glavns

Speleolozi prouCavaju

S^rallai

tim. oZivlieno ia

da joj razmere i konfiguraolja ni-su do kraja snimllenl.

Prema drevrvo) legend!, Izlez IzGibraltarske peblne nslazi se nasuprolnoj strenl raoreuza, u Aldci.

U prilpg legendl n|erl pdvrienlclnavode da su se mnogobro|na sta-da aHIbkIh malmuna Iznenadt po-javljlwala ne brdu GIbraltara I u

U pebinu je najdalje prodro brtkl spaleolog O'Hara. Spubtalui-ilh debale konopos on Je doprduboke podzemne urvlna a

-n kaZe. kada--

S raznih meridijana

Dan obra£unaJadanput godibnje — obiftno

pobatkom jeseni — ribarl Japan-skog ostrva Tanegasima organlzujuDan obrabuna: razbacujubi podelje

mobu vellkih ZIbsnin mreZe Uvatajuajkula koja u vellkom broju navalju-

I pobadcs izviabe Ih na obalu, gdeIh bekaju blanovi njlhovlh porodlcaI psuli stanovnlel ostrva naoruZanIsakirama. motktma I abovlma .

.

Ubljinje

Stacionarnieksplozimetar

,,Obele2ena“svMena buba

Dudovi svilsna DuU jcdlnl j«Izvor prlrodng svils. Di bl M dobiti

n«go Hnke.

Ribe ka§ljijod zagadenevode

U Canlru za ispitlvanje voda

,,Umivanje" motora

Klipovl, glave cHIndara I diugldetal)l motora a unutraSnJltn aago-ravanjam prekrtvaju sa —

-

talozima dadl, uija i armogu oilstiti aarr

Baterjjska nosila za prenos bolesnikaJedna tmaridKa tlrma prolzvela ja batarijaka noalla za pranos bolaanl-

ka. poznala pod tmanom MOBILIZ&H, koja omoguOuju aamo jednompratlocu Da lako preneae tedkog I nepokretnog boteanika a iednog meala

Pratilac upravlfa jredaiem pomoPu tastatura za daljinsku kcntrolu kojudf