Najtra`eniji ~ovek nasvetu ovih dana sva-kako je YulijanAsan`, programer,anarhista, ~ovek koji

stoji iza najve}eg skandalaameri~ke diplomatije u istori-ji. Interpol ga tra`i, britanski{pijuni misle da znaju da sekrije u Londonu, a politi~ari{irom sveta sa zebwom i{~e-kuju da li }e jo{ koja tajna di-plomatska depe{a obigratisvet.

Uveliko se naga|a ko svestoji iza Asan`a, da li je onstvarno mozak operacije ilisamo predstavnik neke dalekomo}nije i brojnije grupe. Ceosvet se danas pita i koji su pra-vi motivi Asan`a da objavi250.000 dokumenata prepiskeameri~kih diplomata. Ured-nik magazina "Tajm" RikStengel ka`e da odgovor, kao iza svakog drugog ~oveka, tre-ba potra`iti u detiwstvu.

Asan` je odrastao u haoti~-noj porodici. Selio se vi{e de-setina puta, majka Kristina gaje krila od oca u starateqskojraspravi punih pet godina, ni-kada se nije skrasio i u su{tiniima sve odlike anarhiste. Ro-|en je 3. jula 1971. u Taunsvi-lu u Australiji. [kolovao sesvake godine u drugom gradupo{to su wegovi roditeqi vo-dili putuju}e pozori{te lutaka.Kristina je ve} u 17. godinipro{la Australiju uzdu` i po-preko, a wen sin Yulijan je osvom detiwstvu govorio da jepomalo li~ilo na roman o To-mu Sojeru. Kasnije su sewegovi roditeqirazveli i majka se1979. preudala zamuzi~ara, s kojimje dobila sina dabi joj tri godinekasnije i drugibrak propao.Yulijan je sa16 godina po-begao od ku-}e.

Poku{ao jebezuspe{no dastudira matema-tiku, fiziku i filo-zofiju, ali mu jeprogramiraweod najranijemladosti bilaglavna strast. Ha-kovawem po~iweda se bavi 1987. iod tada je vi{e pu-ta hap{en i ka-

`wavan, uglavnom nov~ano.Poznato je da je Asan` 1989.po~eo da `ivi sa devojkom sakojom ima i sina, ali i da su sesamo dve godine kasnije ra-stali pod nerazja{wenimokolnostima. Devedesetih iz-daje vi{e kwiga u kojima ob-ja{wava principe i motive ha-kovawa ra~unara. Ve} 1995.optu`en je za hakerske aktiv-nosti i uhap{en. Ka`wen je snekoliko hiqada australijskihdolara i pu{ten na uslovnuslobodu. Sa nekoliko saradni-ka osniva 2006. Vikiliks, por-tal ~iji je naziv zapravo kova-nica naziva "viki", koji poti~eod ~uvenog sajta Vikipedija, ire~i "liks", {to zna~i curewe.Vikiliks objavquje nekolikohiqada dokumenata izme|u2006. i 2009, ali ne uspevazna~ajnije da skrene pa`wusveta. Ipak, Asan` dobija silnenagrade za istra`iva~ko novi-narstvo tih godina, a mediji suga proglasili Yems Bondomsvetskog novinarstva.

Prvi pravi veliki udarac za-dao je u junu

2010. Re~ je o paketu od ne-koliko stotina hiqada doku-menata nazvanih "Vorlogs"(ratni kqu~), koji pokrivajudepe{e o zbivawima u ratu uAvganistanu i Iraku. Tada surazotkrivena mu~ewa ratnihzarobqenika, ubistva civila isli~no. Asan` je likovao, naja-vquju}i novu poslasticu - di-plomatsku prepisku.

Kako se ispostavilo, tajnadokumenta je Asan`u dosta-vio biv{i ameri~ki obave{tajacBredli Mening star samo 22godine, koji je slu`bovao uIraku i bio odli~no upu}en utehnologiju razmene i ~uva-wa informacija. Mening jetekstualne podatke te{ke 1,6gigabajta uredno skidao i na-rezivao na diskove sa omotompeva~ice Lejdi Gage. Kasnije jeipak uhap{en i nalazi se u sa-mici gde ~eka su|ewe poslekojeg bi, u najgorem slu~aju,mogao da ode na 52 godinerobije. Asan`a to nije pokole-balo, ali jeste wegovu ~etvori-cu prijateqa koji su sa wimosnovali Vikiliks. Svi su ga na-pustili.

U pono} 26.

novembra Asan` je pustiosvetske tajne u svet. Po{to jepretpostavqao da bi mu sajtmogao biti oboren, pobrinuose da se dokumenta pohranena vi{e mesta. Bio je u pravu.Senator Yo Liberman je 30.novembra zahtevao od Ama-zona da uskrati Vikiliksu pra-vo kori{}ewa servera i sajt jenakratko pao, ali kad se shva-tilo da to zapravo ne}e zausta-viti curewe tajnih informaci-ja, sajt je ponovo proradio.

Asan` je morao da se da ubeg. U junu je objavio spise izratova u Iraku i Avganistanu,a gle ~uda, ve} u avgustu je u[vedskoj pokrenuta istraga onavodnom silovawu u kojemje u~estvovao. Zapravo, Asan`se sumwi~i da nije koristiokondom prilikom voqnogseksualnog ~ina, iako je toprethodno obe}ao partnerki,{to se prema {vedskim zako-nima smatra seksualnim uz-nemiravawem. Ni ameri~kidr`avni tu`ilac Erik Holder nemiruje, pa tako razmatra po-kretawe postupka protivAsan`a za {pijuna`u i ugro`a-vawe nacionalne bezbednosti.

Asan` se preventivno krije.Wegova majka je rekla da nezna gde joj se krije sin i da onau stanu nema kompjuter. Po-jedini novinari koji su u kon-taktu sa Asan`ovim saradnici-ma ka`u da svakodnevno me-wa fizi~ki izgled, ~ime izmi~epoterama. U me|uvremenuEkvador mu je ponudio uto-~i{te "bez ikakvih uslova iproblema".

I dok be`i pred {pijunima ipolicijom, Asan` ne miruje

te najavquje novu bom-bu. Slede}i putwegova meta bi-}e najve}e ame-ri~ke banke. Iz-gleda da sequdska slobo-da preselila nainternet.

Ljubi{a IVANOVI]

SEDAM DANA 3.NEDEQAVESTI

BROJKE GOVORE

X Kako ocewujete re-zultate Galupovog istra-`ivawa koje je pokazaloda gra|ani Srbije naj~e-{}e podmi}uju lekare?

- To je pora`avaju}e!Stepen korupcije u

zdravstvu se stal-no pove}ava,

pa su ove go-dine gra|anilekarima uproseku dava-li 250 evra,{to je prose-

~an dohodak uSrbiji. Pro{le go-

dine je prosek izno-sio 160 evra.

Brojke sa-me go-

vore! Ali ovo je samo za-grebalo po povr{ini, po-stoje mnogo gore stvari.X Na primer?- Gde idu pare od zdrav-stvenog fonda? Premapodacima Svetske banke,za ovaj fond izdvajamo10,6 odsto nacionalnogdohotka, a prema izjava-ma biv{e direktorke fon-da i ministra zdravqa se-dam ili osam odsto. O~i-gledno se radi o prevari,ali glavno pitawe je gdeide taj novac.X Da li znate o kojoj su-mi je re~?- Re}i }u vam samo dasvaki procenat vredi oko300 miliona evra, pa vi

sami sra~unajte.X U pore|ewu sa ovimispada da je novac kojigra|ani guraju u yepo-ve lekara, zapravo, si-tan?- Da, to je ni{tau odnosu naove velike pre-vare. Sve je todovelo do op-{teg pada pove-rewa gra|ana nesamo u zdravstvo, ve} i udonacije i nevladine or-ganizacije. U nazovine-vladinim organizacijamasede dr`avni i vladini ~i-novnici koji i na ovaj na-~in ostvaruju znatne pri-hode.

X Gra|ani, ipak, najma-we veruju politi~arima?- To je paradoks. Istra`i-vawe je pokazalo da gra-|ani Srbije najmawe ve-

ruju politi~ari-ma i vlasti, a uisto vreme

smatraju daproblem

korupcijetreba da re{i

dr`ava.X Da li postoji re{ewe?- Ovako je definitivno lo-{e i mora da se krene sabilo kakvim promena-ma. Po~etak je, premamom mi{qewu, depoliti-zacija zdravstva, a zatimpromena Zakona o

zdravstvu koji sada osta-vqa veliko mesto za ko-rupciju. Na kraju iz stru-ke treba proterati qudekoji su lo{e radili svojposao! X Susretali ste se samnogim primerima ko-rupcije u zdravstvu. [taje na vas ostavilo najja-~i utisak?- Toliko je mnogo stvarikoje sam saznala, a kojesu ni{ta drugo nego stra-{ne. Ono {to me uvek za-pawuje jeste arogancija ibahatost qudi koji imajumo}. Oni gaze preko `i-vih qudi kao da su mr-tvi.

Jelena JELOVAC

Mo}nicigaze preko`ivih kao

da su mrtvi

Li~nost nedeqe D`ulijan ASAN@

5. decembar 2010.

Ministarstvo zdravqa godi{we zaturi milijardu evra

Anarhista me|udiplomatama

DraganomJovanovi}

Droga, najgora bolestIstra`ivawe o informisanosti i stavovima roditeqa

o narkomaniji, koje je sprovela Specijalna bolnica zabolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada, pokazalo je da~ak 69 odsto ispitanih roditeqa u Srbiji smatra da jedovoqno informisano o problemu narkomanije. Is-tra`ivawe je sprovedeno na uzorku od 810 roditeqa{kolske dece, uzrasta od 12 do 19 godina, na teritorijiSrbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ispitani ro-diteqi u 67 odsto slu~ajeva uspevaju da prepoznajujasne pokazateqe zloupotrebe droga. Tako da narko-manija vi{e nije tabu tema u ve}ini porodica u Srbiji,{to dokazuje i ~iwenica da 86 odsto roditeqa sa de-

com tinejyerima pri~a o ovoj temi. Dobra vest je i dabi 79 odsto roditeqa potra`ilo stru~nu pomo} u slu-~aju da primete problem kod deteta. Oprez roditeqapokazuje i ~iwenica da bi 80 odsto ispitanih roditeqabranilo svom detetu kontakt sa nekim ko zloupotre-bqava droge.

Istra`ivawe je, me|utim, pokazalo da su kod rodi-teqa i daqe prisutne neke od osnovnih predrasuda onarkomaniji, kao {to je verovawe da je narkomanijaneizle~iva, pa samo 44 odsto smatra da se mo`e le~i-ti. Svaki drugi roditeq smatra i da narkomanija uop-{te i nije bolest, nego problem slabe voqe, ne~ijeg iz-bora, razma`enosti i hira. Tako|e, zna~ajan broj ro-diteqa opravdavapodelu na lake i te-{ke droge, {to uve}a-va rizik od zakasne-le reakcije ili pogre-{nog re{avawa pro-blema.J. JELOVAC

biv{im sekretarom za zdravstvograda Beograda

Ispravni stavovi Srbija C. Gora BiHNarkomanija je bolest 50% 44% 53%

Narkomanija je izle~iva 44% 55% 33%

Ne postoje lake i te{ke droge 44% 36% 34%

Narkomanija mo`e svakom da se desi 57% 67% 58%

Stavovi roditeqa o narkomaniji

Srbija C. Gora BiHBar tri simptoma narkomanije 67% 68% 44%

Pribor za upotrebu marihuane 27% 44% 32%

Pribor za upotrebu heroina 19% 25% 27%

Brane dru`ewe sa narkomanom 80% 79% 91%

Potra`ili bi stru~nu pomo} 79% 77% 76%

Koliko prepoznajete problem

FOTO: ROJTERS

FOTO: A.^UKI]

120502-03.qxd 12/4/2010 2:59 PM Page 2