BRZO

Ven~ali se Eskim i Eskimka.

Posle prve bra~ne no}i

mlada je bila u {estom mesecu

trudno}e!

ZNAWE

Na ~asu anatomije:

- Koliko ~ovek ima vratnih pr{qenova?

- [est.

- Nabrojte ih.

- Jedan, dva, tri...

UMALO

Ka`e plavu{a drugarici:

- Jutros umalo da ustanem na

levu nogu!

Po{tovani ~itaoci, ako ste raspolo`eni za saradwu {aqite svoje priloge na adresu:

„Ve~erwe novosti“ Trg Nikole Pa{i}a 7, 11000 Beograd (za vedru stranu)

XEPNI KALENDAR

NOVOSTI • Nedeqa, 31. jul 2011. 19

e-mail: trn@novosti.rs

(Ne)honorarni saradnik

Афоризам недеље

Napredwaci su se radikalno demokratizovali!

Aleksandar ^otri}

NAJBOQA SATIRI^NA PRI^A

HUMOR

Pi{e Ranko GUZINA

PONEDEQAK

Oni misle da mi blefiramo i

da ne}emo upotrebiti sva

raspolo`iva diplomatska

sredstva.

UTORAK

Svi koji misle druk~ije

od mene, robovi su

jednoumqa.

SREDA

Da li je Sheveningen

srpska enklava ili

srpska dijaspora?

^ETVRTAK

Politi~ke emisije bile bi

popularnije kada bi atraktivne

voditeqke pratili

harmonika{i.

PETAK

Radio je vredno preko tri

decenije i ve} se nadao penziji,

ali ga je preduhitrila

otpremnina.

SUBOTA

Ko ne veruje statistici, taj

sumwa i u vladu.

Eto, takvih qudi ima!

NEDEQA

Kroz vekove Srbe su predvodili

Crnojevi}i, ^arnojevi}i,

Kara|or|evi}i, Karaxi}i,

Mrkowi}i...

I nije tako crno kako je moglo

da bude!

Stanojevi} je {utnuo praznu fla{u

sa vodom.

Nedeqko Koviwalo, komentator

RADNICI

Moju suprugu ne zanima

mnogo fudbal, a ipak tra`i

dosta pogodaka!

Veroqub Jovanovi}

Tarzan je Srbin.

Odalo ga je to {to je bio

go i bos!

Du{an Pua~a

Aleksandar Pe{kov

Nekoliko puta sam poku{ao da pobegnem iz ludnice.

Ali me svaki put uhvate grani~ari. \or|e Ota{evi}

Goran D

ivac

Crta i

pi{

e:

Sa{

a D

im

itrije

vi}

Pisma iz Srbije (42)

Dragi moji,

U Srbiji sam skoro godinu dana i

ve} sam usvojio mnoge ovda{we

navike. Kasnim na posao i sastanke,

psujem pe{ake i voza~e, jedem

pihtije za doru~ak, pijem rakiju

svim wenim agregatnim stawima,

nerviram se zbog fudbala. Ipak, jo{

uvek nemam utisak da sam se sasvim

integrisao u srpsko dru{tvo, to jest

da sam bar malo postao Srbinom.

Pitao sam svoje srpske prijateqe

za{to je tako, a oni su mi uzvratili

kontrapitawem:

- Jesi li bio u Gu~i?

- Nisam. [ta je to?

- Eto vidi{. Pa kako

misli{ da postane{

Srbin ako nisi bio na

saboru truba~a u Gu~i?!

- Ali ja pojma nemam o

trubi!

Samo su se nasmejali.

- Ko te to pitao! U Gu~u se ide zbog

svega drugog, najmawe zbog trube!

- Zbog ~ega se ide ako ne zbog

muzike?, pitao sam.

- Pa na primer, veliki Srbi idu da

bi postanu jo{ ve}i, a mali Srbi

odlaze da bi porasli.

- Zar se to mo`e?

- O, itekako! Mnogi nisu ni znali da

su Srbi dok nisu oti{li u Gu~u, a

odatle su se vratili kao Srbende!

Ima i onih koji su ~itavog svog

`ivota bili Srbi drugog reda,

kojima su vrata svih nacionalnih

institucija bila zatvorena,

patriotske novine su ih ismevale, u

Crkvu nisu smeli ni da privire, a o

tituli akademika ni da sawaju. I

wima je Gu~a pomogla.

- Kako? Zar se u Gu~i dobija

sertifikat da si Srbin?

Moji sagovornici su se samo

zgledali.

- Naravno da ne. Onaj ko ho}e da u

Gu~i postane veliki Srbin, to jest

Srbin sa pedigreom, mora za to sam

da se izbori.

- Kako to?

- Lepo. Uzmimo na primer nekog

lidera male srpske opozicione

stranke koji je ve} godinama na

glasu kao izdajnik, strani pla}enik,

jednom re~ju nedokazani Srbin. Kad

takvom politi~aru dosadi takav

status ili kad se u`eli novih

glasa~a on se sjuri niz Ibarsku

magistralu do|e u Gu~u i po~ne da se

posrbqava.

- Tad radi {ta?

- Najpre skine sako i kravatu i

obu~e majicu sa nekim

patriotskim motivom,

~etiri ocila, mrtva~kom

glavom ili ako je ba{

ambiciozan - likom nekog

ha{kog optu`enika. Potom

na iskap popije par rakija i pet,

{est piva, u|e u prvu {atru, naru~i

pola pe~enog vola i peva~icu da mu

peva u krilu. Kad iza|e napoqe,

najmawe dva puta padne u najve}e

blato i bar jednom se popne na

spomenik truba~u. Onda potra`i

prvu televizijsku ekipu i izjavi

kako je Gu~a du{a Srbije.

- I?

- I ni{ta. Tad mu je prelazak

cenzusa zagarantovan.

- Kad tako rade mali Srbi {ta li

onda rade veliki?

- Isto to samo dvaputa gore.

- A stranci?

- Stranci se prvog dana ~ude, drugog

se jedva bude, a posle tre}eg tra`e

srpsko dr`avqanstvo.

- Zna~i moram i}i?

- Mora{, nema ti druge.

- A ko pobedi na saboru truba~a?

- Pobednici su svi.

Svi koji pre`ive.

Va{

Bojan Qubenovi}

Visoki predstavnik Evropske unije

zadovoqno klima glavom.

– Gospodo, ispunili ste sve na{e uslove!

Premijer ne krije odu{evqewe.

Ministri za ekonomiju i evropske

integracije sna`no se rukuju i zvu~no

qube. Ministar kulture poput dirigenta

podi`e ruke i poziva sve ~lanove Vlade

da slo`no zapevaju himnu Evropi.

Radost i pesmu prekida predstavnikovo

trezveno upozorewe:

– Ostao je, ipak, jo{ jedan uslov. Poka`ite mi radnike!

Ministar privrede pqeska rukama, pozivaju}i qude u plavim

kombinezonima da stanu pred uglednog evropskog slu`benika.

Musavi mu{karci staju u vrstu. Lica im oka|ena izduvnim

gasovima servisiranih automobila, umazana uqima majstorskih

radionica, ogaravqena dimovima pekarskih i industrijskih pe}i.

Visoki predstavnik lako prozire naivan poku{aj izvrdavawa

pravila. Radnicima nare|uje:

– Poka`ite ruke!

Premijer pretrne. U Vladi muk. Ministar vera moli se

Svevi{wem.

– Ovo su va{i radnici? – zajedqivo pita visoki predstavnik i

pokazuje na ruke preru{enih ~inovnika. Odaju ih belina usisana sa

nebrojenih dopisa i re{ewa, meko}a upijena iz tapaciranih

stolica, nokti negovani u vi{e~asovnim pauzama izme|u po~etka

i kraja radnog vremena.

– A razvijena Evropa vrvi od radnika? – drzne se ministar

privrede. Dok ga dr`avni sekretari u}utkuju, a ministar policije

`e`e pogledom, premijer skru{eno odgovara:

– Svuda smo tra`ili.

Sve prevrnuli. Nudili povezan radni sta` na

nevi|eno. Ne na|osmo nijednoga.

– Ne mo`e tako, gospodo. Bez proizvodwe nema odr`ivog razvoja.

– Ali... Vi ste nas nau~ili da su usluge stvorile Evropsku uniju... –

pla~nim se glasom pravda ministar rada.

– Kod nas sve rade roboti – predstavnik hladno podu~ava

ministra privrede.

– Imate li vi tih robota... za izvoz? – poku{ava premijer da

premosti diplomatsku provaliju.

– Naravno. U svim oblicima. Za sve namene – likuje predstavnik.

Visoki.

– A... Skupi su?

– Prili~no.

– Pa... mo`e li jedan kredit? Ne pitamo za kamate! – odlu~an je

premijer.

Predstavnik lista odgovore na pitawa Evropske unije.

– Mo`e! Samo petnaest odsto kamate! Grejs period mesec dana! I

roboti su va{i!

– Bi}e proizvodwe! Bi}e! – ci~i ministar ekonomije i qubi

ministra za za{titu `ivotne sredine. Ministar vera zahvaquje

Svevi{wem.

Evropa nikad nije bila bli`a! Sa{a Toma{evi}

To{

o Bo

rkov

i}