NEDOVRŠENINEDOVRŠENIPOSAOPOSAO

TOMASLIGOTI

SENGLESKOGPREVEOGoranSkrobonja

Sadržaj

INadnicazaživot

NEDOVRŠENIPOSAO

IIMrtvinamponovodolaze

IMAMNAROČITIPLANZAOVAJSVET

IIIPoslovanjujekrajMREŽAKOŠMARA

NEDOVRŠENIPOSAO

Prvideo

1

Oduveksamseplašio.Međutim,kolikogodzvučaloda sevadim,nikad to nisam smatrao razlogom za stid ili kajanje, iako iz takvejedneosobinemožeproistećinepodnošljivapatnja.Činilomisedaninajboljiljudi,umeriukojojsezaljudetouopštedareći,nemoguadane odaju prilično jak strah i nesigurnost, pa čak i pravu paniku. Sdruge strane, onaj ko preturi preko glave makar jedan jedini dannetaknutovakvomilionakvomstrepnjom,sigurnousebinosiznatnukoličinusvinjskihgena,danepominjemonekoji sesvojski trudedaupadajuu opasne susrete i neustrašivoprivlačena sebepažnju, kaodamašurukamaisvimaubliziniobjavljuju:„Hej,pogledajteme.Ovdesam.Viditeštajaumem.Jasamtajkogatrebadasrušite.Tajsam."

Naravno da nečeg zverskogmora biti u svakome ko se trudi daodrži svojemesto u svetu, u svakome ko nije toliko pristojan da seizdvoji iz krda bilo nasiljem prema sebi samom, bilo potpunomkapitulacijompredsvojomstrepnjom.Samojepitanjestepena.

Ufirmiukojojodavnovećradim,najčistokrvnijesvinjebilisunjihsedmoro s kojima sam se susretao u sali za sastanke u skladu snedeljnim rasporedom. Napredovao sam, pomalo kolebljivo ali sneporecivomprimesomsvinjskosti,domestašefausvomodeljenju,ukompanijikojasesastojalaodjošbezbrojdrugihodeljenja.Zbogtogaje bilo neophodno da prisustvujem tim sastancima zajedno s joššestorodrugihnalikmeni, i sedmimkoji nam je bio nadređen samozahvaljujućitomeštonasjenadmašiousvinjarijama.

Nasastankukojisamodržaosasopstvenimosobljem,nekočijiumnije bio toliko usredsređen, kao moj, na analogiju sa svinjama,pomenuojeteljudeskojimasamsesastajaoponedeljnomrasporedu,kaoSedampatuljaka.

„Štamuondadođemja,Dejve-Snežana?"

„Ne,Frenk",ubacilaseLisa,„timuondadođešprinc,uh,kakoonobeše..."

„Nabelomkonju",kazalajeLois.„Molim?",odgovorilajeLisa.„Princnabelomkonju.Zarnisičaknifilmodgledala?"NatuprimedbusenaLisinomlicupojaviuvređenizraz.Dobarje

bio,veomarealističan.„Hej, samo sam se šalila", rekla je Lois, koja nije lako padala na

lažneiliprenaglašenepojave.Lisasenatoozarilainastavila:„Takoje,Princnabelomkonju."„Baštihvalaštotokažeš,Lisa",rekaosam.Alinisambiodovoljno

brzdapreduhitrimKristinu.„ObičnolepopričamooFrenkunjemuizaleđa.Alinemaveze,tisi

ovdeteknedeljudana."„Žaomijeakojeispalodapokušavamdamusedodvorimilitako

nešto", kazala je Lisa, i ovog puta čak zvučala sasvim iskreno.„Odeljenjeukojemsamranijeradila..."

„Nisi više tamo", rekao sam. „Ovde si. A svi ovde prisutni već suradilinanekomdrugommestuukompaniji."

„Osim tebe, Frenk", rekao je Elija. „Ti si u ovom odeljenju odpamtiveka."

„Sasvimtačno",odgovoriosam.

Kadasamzavršiosastanaksasvojimosobljem,otišaosamodmahnadrugisastanak,gdesamnameravaodaglumimsvinjuonakokakoto nikada ranije nisam pokušao. Imao sam novu zamisao koju samhteodapredstavimkolegama,itoje,naravno,podrazumevalomnogomlataranja rukama i ponašanje koje privlači pažnju. Prošlo je većnekovremeotkakosamseponovodokazivaopredsebiravnima,ivećme jeobuzimaoneprijatanutisakda jemoj statusmeđu tim ljudimadovedenupitanje.

Evo šta je paradoksalno kad ste stalno u strahu: dok boloviizazvani podozrenjem i stidom mogu da vam omoguće da sebezamišljate kao da ste stvoreni od prefinjenijegmaterijala od većine,određeni nivo takve agonije nužno vas nagoni da cvilite zarazuveravanjemiodobravanjemsvinja,ilipatuljaka,akovamsetakovišedopada,kojislužekaoprovodnicistrahaodkojegonisamikaoda

uopštenepate. Ikakoonisamodobromogudakontrolišu taj strah,okrećugaprotivvas idovodedotogadanjegovagroznastrujakrozvastečetamantolikodugodaimmoratepohrlitiususretnebilivambilo omogućenodapokažete koliko ste i sami svinja, u nadi da ćetemoždadokazatikakostečak ivećasvinja, ilimanjipatuljakodnjih.To je jedino što. može doneti izvesno olakšanje od onognajpogubnijeg vida strahovanja - anksioznosti koju izazivaju drugiljudi i ono što oni mogu da vam urade, bilo kolektivno, bilo kaozasebnejedinke.

Tragično je to što isti taj strah koji vam omogućava da smatratesebeboljimprimerkomljudskevrsteodonihokovasmožedasetrpisamo izvesno vreme. Kad se ta tačka pređe, svako preterivanje uanksioznosti dovodi do toga da zamišljate sebe strpanog u nekisobičakpodjakimsedativima,ilipomišljatedanauditesebi(ilimoždadrugima). Zato sam savbrideood toga koliko sam seuzdaou svojunovu zamisao, naročiti plan za uvećanje prosperiteta kompanije - teinstitucionalne manifestacije svinjskosti. Čeznuo sam za tim da mimojekolegepovaljanjuukaljuziodajupriznanje,damisedamostalihpatuljaka tihim glasom (kako sam se nadao) odaju priznanje. Nemoramnidanapominjemdasamzbogtogapremiraoodužasa.

2

Kaoiobično,prvisamstigaousaluzasastanke,gdesamdočekaojoš šest šefova odeljenja i Ričarda, našeg direktora. Ova sala je bilasmeštena izvan modernizovanog poslovnog prostora gde je najvećideokompanijeobavljaosvojeaktivnosti,ibilajemestogdeseidaljeprimećivao, nenaružen preuređivanjem, stil zgrade iz vremena prevelike ekonomske krize, u kojoj je kompanija zauzimala nekolikospratova.Nikadnisambiosiguranutočemujetaprostorijaprvobitnoslužila,alibilajeneprikladnovelikaivisokazaćaskanjeoposlovanjukoje je odjekivalo u njoj. Osim toga, bila je baš slabo osvetljenanizovima ukrasnih školjkastih zidnih lampi postavljenih u pravilnimrazmacima na izbledelim i nakićenim tapetama, koje su na nekimmestimapočeleda se ljušte. Jedva su semogli videti oronuli gipsaniodlivci ubačeni između gornjih ivica zida i tavanice prekrivenesenkama.

Sto za kojim smo seja i ostali okupili kao da je bio donesen izdvorane za bankete iz nekog ranijeg veka, dok su ogromne kožnefotelje, u kojima su naša tela uistinu izgledala patuljasto, tokomgodinapostalekrte iškripalesukaostaredaskebrodskogpodakadgodbismosenanjimapomerili.Najednomzidusenalazionizvisokihizdeljenihprozora,sviidaljesdraperijama,alibezzavesa.Voleosamdagledamkrozteprozorezatoštojetamopucaopoglednarekukaoinalepupanoramunekolikodrugihstarihposlovnihzgrada.

Međutim,togjutraseteškaprolećnamaglazadržalatamantolikodugo da zakloni svaki pogled na reku, a druge je zgrade u centrupretvorilaunjihovesopstveneaveti,ividelosedasamojednaodnjihbaca svetio kroz maglu nalik na čudan svetionik. A ja sam biozahvalanostarelimspomenicimagradazaumirujućuperspektivukojuvammožepružitisamoprizorurušavanjaipropadanja.

Ali i ostali su ubrzo stigli i zauzeli svoja mesta, spustivši na većizbrazdanupločustolapredimenzioniranešoljezakafuilivisokeboceflaširanevode.Nikadsenedesidasenezapitamkakoimsamopolaziza rukom da unose u sebe toliko neverovatne količine kafe, vode,voćnog soka i čega sve ne tokom tih sastanaka, koji su uvek trajali

najmanjejedansat.Ličnosamseupadljivotrudiodaneunosimusebeneuobičajenekoličine tečnostipre tihnedeljnihokupljanja,kakobihmogaodaizbegnemnužnoremećenjetokasastankažurnimizlaskomizprostorijeupotrazizanajbližimtoaletom.

Ali niko od ostalih kao da nije imao nikakvih problema u vezi stim,kolikogodsampažljivotragaoza izdajničkimznacimastresananjima.TakvetelesnenelagodnostiRičardakaodasumučilenajmanjeodsvih,poštojeonuvekdolazionesamosnajvećomšoljomkafe,veći s ogromnim termosom iz kojeg je najmanje dvaput dopunjavao tosvojeburesodštampanimlogomkompanije.Ipukoposmatranjenjihkako obilno gutaju te raznovrsne tečnosti ponekad mi je u mislidonosilo fantazije o blistavim redovima pisoara. Možda svi na sebiimaju specijalanveš,pomislio sam jednom, i slobodno seolakšavajudokmirazgovaramoobudžetimaibrojuzaposlenih,brziniizlaskanatržišteiautsorsingu.

Svetojednostavnogovoriotomedasuzamene,usvakomsmislu,moje kolege u okviru odeljenja, zajedno s Ričardom, bile pravamisterija.TisumiljudiličilinafantastičnabićakojasasvimzaslužujuimeSedampatuljaka,pravoizbajke,premdajepostojaoprozaičnijiiočigledniji razlog da budu tako nazivani. Taj razlog, moram to danaglasim, nije proistekao iz osobina zbog kojih bi to sedmoro, bezmene, okupljenih oko oronulog stola podsećalo na Tupka, Ljutka,Pospankaiostalečlanoveteslatkeimarljiveekipe.

Mojekolegešefovi,zajednosRičardom,nisubiliniupadljivoslatki(sjednimizuzetkom),nitinaročitomarljivi.Alinjihovaimenasubila,bezsvešale,Beri,Heri,Peri,Meri,Keri,Šeri i,naravno,Ričard,kogasam čuo da nazivaju „Doktorom", premda ga poreklo njegovognadimka, koje je istovremeno bilo predmet uverljive anegdote ineobičnihmaštarija,ninakojinačinnijevezivalozapatuljastogDocuizbajke.1

Ričardjekonačnopročistiogrlouzusiljen,hrapavzvuk,kojijebioznak da on zvanično otvara sastanak. Svi su prestali s ćaskanjem iokrenuli sepremačelustolagde je sedeo jediniodnaspremačijemtelu foteljanije izgledalapreveliko.AliuRičardovomdržanjubilo jevišeodstavanekogakosvojaodelakupujeuprodavnicamazakrupnemuškarce.Njegovafizičkagrađa,čvrstaipravaodglavedopete,bilaje impozantnoatletska,anatomijanekadašnjegigračanekogsportas

loptom,kojijeiusrednjimgodinamazadržaodobruformu.Ričardje,najverovatnije,osvajaoblistavetrofejeuslavuSopstvenuiŠkolsku.Inije on bio prvi pripadnik srednjeg ili višeg korporativnogmenadžmentasasportskomprošlošću,isvimpratećimmetaforamasasportskogterenakojepozajmiiztogmiljea,aglavnameđunjimabilaje ona besmislica o timukojame je nagonila na povraćanje (reći zanekoga da je „timski igrač" bila je na vrhumoje liste takvihmučnihizraza).

„Dobro onda, da počnemo", zarežao je Ričard dok je zurio ustranicunastolusagendomtačakazaovonedeljnisastanak.„Izgledadasitiprvi,Domino.Neštouvezisasektoromzanoveproizvode."

Kolikodasezna:neprezivamseDomino;prezivamseDominio,sadva„i".

Kolikodasezna:pokušavaosamvećdaispravimRičarda,ijavnoinasamo,uvezistimekakosetačnoprezivam.

Kolikodasezna:nikadnisammogaodabudemapsolutnosiguranda li me je on to iz čiste nezainteresovanosti, a ne sklonosti kazlobnom ruganju, uporno nazivao Domino, premda je to lukavosakaćenje mog prezimena obavezno izazivalo malo prigušenogkikotanjakodostalih,aRičardjetomoraodaprimeti.

Kao delilac u partiji pokera, brzo sam kolegama razdelio svojpredlog na dve stranice, sažet izmnogo obimnijeg dokumenta. Ovajskraćenitekstimaoješirokemargineikrupanfontkakobigazauzetipripadnici srednjegmenadžmenta brzo apsorbovali u sistem. Trudiosam se da ne gledam njih oko stola kako bacaju pogled na tekst igotovo istovremeno prelaze s prve na drugu stranu. Kada je Ričardzavršio,spustiojedokumentnastoispredsebeizagledaoseunaskaoda zuri u činiju sa žitnim pahuljicama u kojoj mu se učinilo da jeugledao nešto gadno... ilimožda kao da viri u rečno korito gde je uplićakuibistrojvodinačasugledaogrumenzlata.

„Izvini,Frenk“,rekaojeRičard,„alinisamsigurandarazumemštabiovotrebalodabude."

Uspraviosamsekolikogodsammogaousvojojdžinovskojfotelji.„Na poslednjem sastanku si rekao da su iz sektora za nove

proizvode uputili jedan od svojih retkih poziva na sugestije za, pa,idejeonovimproizvodima.Ovojepredlogzanoviproizvod,moždaizačitavulinijunovihproizvoda."

„Tolikorazumem,hvalati.Samoštojeovo,pa,malopredalekoodonogaštojemakoimaonaumu."

„Jasno mi je zbog čega bi tako moglo da izgleda. Zato sam ipomislioda idejunajpre iznesemnaovomsastanku.Svakomišljenjekojebihmogaodadobijembilobimiodvelikekoristi prenego štopodnesemsvojdovršenpredlog."

„Imajošovoga?",upitaojeRičard.„Poprilično,da",rekaosam.„Hmm. Zaista neverovatno.Mogu samoda se pitam gde si našao

vremenazato,kadseimauvidukolikosemiostaližestokotrudimoda se iskopamo iz jednog ili drugog odrona sranja koji preti da nasovdezatrpa."

„Najvećideoovogauradiosamusvojeslobodnovreme,akotetobrine",rekaosam.

„Menejedinobrine",odgovoriojeRičarddokjepolakoobigravaopogledom oko stola i posmatrao ostale šefove, „mene prvenstvenobrine,rekaobih,toštoidejazanoviproizvodkojupredlažešneličinaono što mi ovde radimo. Mislim, jesam ja za preuzimanje rizika,inovativnostisveto,aliovoje...malopreterano."

„Alimibismomogli todauradimo",usprotiviosamseja.„Imamoljude,poznajemomateriju,sviprocesisunamvećnaraspolaganju."

„Tojesasvimtačno",priznaojeRičard.„Alineznambaš.Imalijošnekonekakvomišljenjeoovome?"

„Stvarnojedrugačije",rečePeri.„Definitivnodrugačije",rečeHeri.„Nisam sigurna da zapravo imamoosoblje potrebnoda bismo se

latilinečegovakvog",rečeMeri.„Janeprestano imamsvemanje ljudina svevišeprojekata", reče

Keri.„Sistemski",zaustiBeri,momentalnoizgubivšipažnjuslušalaca.Na

jednom mestu u svom žargonom zagađenom solilokviju poslovnoganalitičara,upotrebio je izraz „vampovanjepodataka", imislimda jeto neologizam koji je sam izmislio. Na kraju se, naravno, složio sRičardom, zaključivši da je moja ideja, koja je po Berijevomobjašnjenju bila ugrađena u najmanje dva, možda čak i dva i po„elementa", nije „prednosno fokusirana" niti je, po Berijevommišljenju,„dovoljnoorijentisananaklijenta."

Šerijebila,kaoiobično,nesposobnadadodabiloštanovolitanijinegiranja koju su ostali deklamovali, iako je uspela da izusti „brže,bolje, jeftinije", što jeuovomslučajumogloda seprotumačikaodaonamislikakomojpredlognijeuskladustimtroglavimidealom.

U tim trenucima, ja sam se već koprcao u krckavim dubinamasvoje fotelje, odmahivao glavom u blagoj drhtavici užasa i u glavisklapao frazekoje suodbijaledase sklopeusuvisle rečenice.Onda,nakratko,trenutno,rečisusezgusnule.

„Znam da je kompanija tradicionalno proizvodila samo ono štonalikuje njenim ranijim proizvodima - drugim rečima, recikliraneimitacijeonogaštosmoradiliuprotekledvedecenije."

„To se zove korišćenje tržišne prednosti, Frenk. Time se mibavimo,ijošnamdonosidobruzaradu."

„Alinakolikodugo?"„Vidi",rečeRičard,„uživamurazmatranjunovihidejakolikoisvi

ostali.Samojeposreditoštoti,samimtimštosimiovoizneo,svimanamaovde,kaodatražišnekuvrstuodobrenja.Atojepriličnovelikzahtev.Kakobibilodamalosačekašsovim?Danamsvimadašmalovremena da o ovome razmislimo i kasnije se ponovo timepozabavimo.Štakažešnato?"

„Svakako",rekaosam,sigurandanikovišeovustvarnikadnećenipomenuti.

„Dobro",rekaojeRičard.„Pređimosadanasledećutačkudnevnogreda."

Idokrajasastankatrudiosamsedaneodampreviranjekojesamosećaousebi.Štaviše,nisammogaodaodvratimmisliodopsednutostinovimužasom:utiskomdasamžrtvazasede-danikakavplankojibihsmislionebiimaonikakvešansepredovimkonkretnimskupom,dabisvaki projekt koji bih doneo na taj sastanak i izložio na tomvremešnomstolutamoiskončao.

Izaprozoratestareprostorije,maglasepolakorazilazilaiponovootkrivalapogledna reku i gradskipejzažukojemsemojumkretaomeđuprizorimaumirujućegpropadanja.

3

Kad se strah pomeša s neuspehom, dobija se smrtonosna smesa.Toliko sam bio obuzet svojom novom idejom, koju sam smatraobriljantnom, svojim specijalnim planom, da nikad nisam ozbiljnorazmišljaooposledicamanjegovogodbijanja, i toupravoodonihzakoje samnajviše želeodagaprihvate.Bila je togreškauproračunuogromnih razmera, van svake sumnje. Do kraja tog jutra, dok samsedeousvomšefovskomodeljku,mogaosamsamodaseprekorevamusebištosambićepotpunonesposobnodaproceni...pačaknito:biosam puki primitivni organizam lišen sposobnosti bilo kakvogprosuđivanja, mrlja sluzave budi koja glumi ljudsko biće. „Previšeznačajapridaješovome",reklojejednoodonihmojihsekundarnihjakoja svi u sebi imamo i koja se bude u ovakvim prilikama,deklamujući kretenske klišee kao neki poludeli školski direktor izizanđale knjige mudrosti za svaki dan. „U velikom poretku stvari",nastavio je taj glas pre nego što sam ga dograbio obema rukama izavrnuomušiju,bljujućiprezriverečikrozstisnutezube...

A:Nepostojinikakavvelikiporedakstvari.B: Ako i postoji veliki poredak stvari, činjenica - činjenica - da

nismo sposobni da ga pojmimo, bilo prirodnim bilo natprirodnimsredstvima,košmarnajeiskaredna.

C:Samazamisaoovelikomporetkustvarikošmarnajeiskaredna.Kad je Galilej izneo svoja saznanja pred upravnim odborom

Vatikana a.d., bio je makar naoružan činjenicama koje su relativnopotkrepljivale njegov neuspeli pokušaj da se usprotivi zastupnicimaskarednezamisliovelikomporetkustvari.Onjemogaodaznadajeupravu, iako je i sambio čistabudala zbog toga što je svoja saznanjaizneopredpogrešneljude.

Janisammogaodaznamništaotomevredilimojaideja,mojplan;njegova vrednost počivala je isključivo u proceni ljudi oko mene,naročitoRičarda.Nijebilovažno - čaknimeni -da libi se tomoglopokazatikao izvorprofitazakompaniju,umaloverovatnomslučajuda više sile tog komercijalnog entiteta ikada postupe po mojimplanovima. Većina inicijativa nije donosila bogzna šta. Važno je bilo

pokazati da semoje četiri noge s papcima svinjski batrgaju u istomsmeruspapcimasvihostalih.Debaklkojiseodigraonasastankutogmaglovitogjutrasamojeposlužiodaodaonoštosamnajvišeželeodasakrijem:dasekrećemsasvimdrugačijimsmeromodsvihostalih.

Sad mi je preostalo jedino da sledim Galileov primer i odbacimsopstvenusmešnuzamisao,svojspecijalniplan.Počeosamisamdasepitamzbogčegajemojumuopštesmislioneštotakvo.Znaosamštajetrebalodagovorimiradimnasvommestuukompaniji, i tedužnostinisu uključivale nikakvu inovaciju niti briljantnost. Od tog trenutkasamseusebiodrekaotakvihstvarikaognusnih izarekaosedavišenikada neću smisliti novumisao, plan ili šemu osim ako neko to odmenenezatraži,aznaosamdamitakavzadataknikadnećezapasti.Govoriću iradićusamoonoštotrebadagovorimiradim.I to jesve.Toisamoto.

Alidoksumisemisliidaljevrteleutojbrazdihistrionskihzavetaiodricanja,zaklinjanjaiporicanjazakletvi,glomaznoRičardovoobličjepojavilosenaulazuumojodeljak.

„Imašmalovremena?",upitaojeon.„Naravno", kazao sam dok je on već ulazio u moj radni prostor

kakobi se raskomotio.U rucimu jebila kopija sažetkapredloganadvestranicekojisampodelioranijetogjutra.

„U redu, evo kako stoje stvari. Pod jedan - ne kažem da ću dapotpišem išta od svega ovoga, niti da ću to na bilo koji način dapodržim", rekao je lako zamahujući dvema stranicama premameni.„Poddva -neželimdamisliškakosamobičanzlikovac ikakomi jeposaoda ti ubijamduh kad godmi se za to ukaže prilika. Zato samodlučiodaovoprosledimsektoruzanoveproizvode-bezspecijalneisporuke,paradeifanfara,samodaimtutnemusandučeividimštaćeonirećiotome.Švediovonajednustranu,jošboljebibilosamopola,pamipošalji.JaćutoondaprosleditiekipiizNP-azajednosjošnekimporukamakojeimamzanjih.Odgovaralitito?"

„Da,odgovarami.Mnogotihvala."Zvučaosamsasvimnehajno,ilisammakarmisliodajetako,aliu

tom trenutku nisam mogao da odolim da ne osetim isceljujućeolakšanje koje mi je prostrujalo organizmom. Bio sam spasen. Iuprkossvimgorkimodricanjimakojasuneprestanoodjekivaladopresamonekolikotrenutakaumrakuumeni,sadasamsesavnaduood

zahvalnosti.JeliovakoRičardstekaosvojnavodninadimak?Hvalazalekciju,Doktore!

„Možda čak uspemoda udenemo tvoju ideju za proizvod u daljuraspravunasastankusledećenedelje",nastaviojeRičard.„Kakotitozvuči?"

„Dobromizvuči."„U redu onda", rekao je Ričard, okrenuvši se da izađe iz mog

odeljka.Ali zastao je usredokreta i vratio se. „Uh, Frenk", kazao je,kakomiseučinilo,utišavšiglas.

„Da?"„Možda bi trebalo da mi zajedno s dopisom za sektor novih

proizvodapošalješ i ostatak radakoji si napisaoo ovome", rekao jeRičard,zamahnuvšijošjednomdvemastranicamauvazduhu.

„Kaoštosamirekaonasastanku,naovomesamradiouglavnomkodkuće.Materijaljetamo.Delomidaljeispisanrukom.Sredićusvetopaćutiposlatičimbudemmogao,akojetouredu."Nitrennisamoklevao u odgovoru na Ričardov zahtev, a opet sam u nemerljivomdelićutrenutkavideodaseonskameniopredmojimočimaizapiljiogranitnimpogledomumene.

„Naravno",rekaojeon.Pošto je Ričard otišao, čekao sam sve dok nisam pomislio da je

bezbedno,aondaklonuogornjimdelomtelaprekopultamogodeljka.Znao je, pomislio sam. Znao je da sam ga slagao. Imao sam ceopredlognadiskuiodštampanusređenojformikaogomiluodpedeseti nešto stranica u donjoj fioci stola. Otvorio sam fioku da proverimjesu li dokumenti i dalje zaista tamo. Bili su, iako sam iz nekogsumanutog razloga mislio da možda neće biti. Dodirnuo sam disk inekolikoputaprelistaostranice. Jošsubiletamo.Zatvoriosamfiokustola. Onda sam je ponovo otvorio i još nekoliko puta obavioinspekcijuprenegoštosamkonačnozaključao fioku iključstaviounovčanik.

Ali i dalje nisam mogao da shvatim razlog sopstvene obmane.Počinio sam je vođen čistim instinktom, bez ikakvog racionalnogosnova. Svakako senisamplašiodabiRičardmogaodaukrademojpredlogiuredidaonpoberezaslugezanjega,pomisliosam.Drugisumi to već radili tokom godina, i njihova izdaja mi nikada nije ninajmanje smetala. Nisam želeo da se penjem dalje na lestvici u

kompanijiuodnosunamojtrenutnipoložaj,pazaštobihondamarioza to da razgovaram s bilo kim osim sa svojim neposrednimrukovodiocem?

Želeosamdaostanemtamogde jesam,želeosamdasvojeradnomestozadržimbezbednounepromenjenomstanju,iželeosamdamesvi ostave namiru. To je biomotiv za svemoje postupke na poslu.Zbog toga su zaposleni sličnog držanja bili prebacivani u mojeodeljenje kad god bi se ukazalo prazno mesto. Bili smo trupazadovoljnihparazita,samosvojnihneuspešnihlikovapomirenihstimda su gubitnici. Ono života što smo vodili odvijalo se u potpunostiizvan psihičkih granica kompanije. Radili smo svoj posao jednakodobroiliboljeodsvihostalihutojorganizaciji.Aondasmoišlikući,provodili vreme sa svojim porodicama, radili u bašti, slikali ilijednostavno nismo radili baš ništa. Šta god da smo želeli dapostignemouovomnesigurnomi-sasvimiskrendabudem-bednomsvetu,tražilismotoizvankompanije.

Naravno, mogao sam da pošaljem svoj celoviti predlog većsutradan,iRičardbiondamogaosnjimdaradištagodpoželi.Utomsmislu nisam sebi naročito naudio. Ali on bi i dalje znao da sam galagao,inisampojmaimaoštabitomoglodaznači.

4

Prošla su tri dana. Svakog od tih dana, odmah po buđenju izbesmislenih ili strašnih snova, govorio sam sebi: „Danas ću Ričarduposlati dokument s planom." Na kraju svakog dana, pošto Ričardunisamposlao ništa, govorio sam sebi: „Sutra ću, neizostavno, poslatiRičardudokumentsplanom."

Zbogčegasamondaodlagaosveovo?Zaštosamsezaputiostazomočiglednog samouništenja, dopunjujući postojeći prekršaj time štosam lagao Ričarda s neskrivenim prezirom prema njegovimuputstvima da mu pošaljem kompletan dokument s mojim planom?Mogućiodgovornatopitanjedošaomijepolako,tokomtatridana.Asve je počelo tim nedeljnim sastankom, na kom sam osetio da samžrtva zasede svih njih, ne samo Ričarda. Njegova je glava bilajednostavno najveća i najgroznija glava čudovišta: ostalih šest jetakođeštrčaloiztelazveri,itesuglavekružilenadugačkim,zmijskimvratovima oko širokog i izobličenog lica u središtu stvorenja,zakrvavljenih očiju i ubistvenog daha (Ričard je, u stvari, patio odhalitoze koja bi i crve podavila). Nekoliko incidenata u tomtrodnevnom periodu potkrepilo je, premda veoma suptilno, mojuteoriju o sedmoro protiv jednoga. Svaki od tih incidenata bio jenaizgled izolovan. Neki od njih, brzo bihmogao da priznam, bili susasvimmoguće lišeni bilo kakve zle namere ili značaja. Navodim ihovde po redu, s podnaslovima kako bih ukazao na glavne igrače uovimvinjetama.Dakle,krećemo,prvijeunizu...

PeriKasnijeuponedeljak,nadantognedeljnogsastanka,prolaziosam

kroz prijemno odeljenje kompanije. Ono je bilo bogato zastrtotepihom, blago osvetljeno i skupo ukrašeno, kako bi istovremenozadiviloizaplašilosvakogakounjegauđe,pogotovoposetiocekojisetunađuprviput,poputonihkojipodnosemolbuzanovozaposlenjeičekaju da ih pozovu na razgovor, poslovnih ljudi koji čekaju da ihpozove njihov kontakt iz kompanije, ili jednostavno neki klinac kojiisporučujepice.

Međueksponatimauovomprostorunalazioseikoncertniklavir,kojinikonikadanijenipipnuo...osimPerija.Nijebiloneuobičajeno,naročito oko ručka, videti ga kako mu ili prilazi, ili se udaljava,zadržava se iznad klavira, ili čak i svira na njemu. Na sreću po sveprisutne,nikadanijesviraopreteranodugo.Aonoštojesviraobilojeuvekisto.Perijevrepertoar,sudećipoonomeštosamčuo,sastojaoseupotpunostiodnizadžezerskihpromenaakorda,koje jeon izvodiotrapavim lupanjem po klavijaturi, prateći tu larmu zveckavimkićenjemdesnomrukomnavišimdirkama.

Ta aktivnost bila je samo jedan element predstave koju je Periizgledaimaoosebikaoopravomdžezeru,ikojujeočiglednoželeodaprenosi i drugima, premda je to činio na zbrkan, ili možda pomaloneodlučan način. Sve u svemu, Peri nije bio neki džezer. A bio jedovoljno inteligentan i pronicljiv da shvati tu činjenicu. Svejedno,kakvi god bili njegovi tajanstveni motivi, Peri je bio voljan da sezadovoljikostimomGospodinaDžezazaNočveštica,kostimomkojisesastojao od nekoliko rekvizita, malobrojnih stereotipnih gestova iplastične maske. Osim sviranja klavira i pričanja o najnovijimdiskovima džez muzike koje je kupio, najupadljiviji aspekt Perijevedžezerske ličnosti bile su njegove naočari, upravo one nijansirane sdebelim okvirom kakve su nosili umetnici kul džeza iz pedesetihgodina dvadesetog veka na fotografijama sa zadnjih strana omotanekoliko istaknutih ploča iz tog perioda. E sad, i sam sam nosionaočari (modernog dizajna), sa staklima blage nijanse ćilibara,premda sam se za to odlučio po savetu oftalmologa. (Nisam jošupoznaooftalmologa ili zubarakojiu srcunijebioprevarant.Danepričamo o lekarima opšte prakse ili - hah! - onim kasapima uma stablicompsihijatranavratimaordinacije.)Oftalmologmijepredložiotunijansukakobihpomogaosvomdefektnomvidudalakšeizlazinakraj s fluorescentnim svetlima u kancelariji kao i sa bleštanjemtelevizijskogekranai...čoveče,kakosamomrzimčakidapomislimnatureč:kompjutera-alieto,rekaosam.

Kao što sam već pomenuo, samo sam prolazio kroz prijemnoodeljenjekompanije.Zaputiosamseudruguprostorijunatomspratu,gde je trebalo da prisustvujem sastanku u vezi s jednom rutinskomfunkcijommog posla. Klavir je bio postavljen tako da je Peri svojedžezerske petljancije na njemu izvodio okrenut leđima, dok sam ja

prolazio što sam tiše mogao. Zato nije bilo nikakve potrebe da gapozdravimilinabilokojidruginačinuznemirimgenijalnogdžezera.

AlitamankadsamskoroizašaovanPerijevogvidokruga,primetiosamdaseosvrnuoprekoramenakakobimepogledao.Naravnodautomtrenutkunisammogaodaseukopamumestuitakopokažemdasam video kako se osvrnuo prema meni na, učinilo mi se, podao ipreteći način, očiju potpuno zasenčenih odrazom slabog svetlaprijemnog hola na njegovim tamno toniranim naočarima. U istomtrenukadajeokrenuoglavupremameni,Perijeokončaosvojnastup,ali ne kićenim zveckanjem viših dirki klavira, već disonantnimskupom tonova dobijenih udarcem njegove leve ruke po najnižemregistruklavijature.Kakofonijairežanjetihtonovapratilisumedoksam zalazio iza ugla i polazio dugačkim i blistavo fluorescentnoosvetljenimhodnikompremasastanku,nakojemjeslučajnobila...

MeriStajala je tamo, malo dalje niz hodnik, samo oko metar od

otvorenih vrata sale za sastanke, zamrznuta na sekund u pozi kojusam već viđao da zauzima. U sebi sam to nazivao njenom „pozompredulazak", držanje koje je poprimala na delić sekunde kada bi sečinilodajejošukrućenijanegoinače,kaodasespremadasepribereikonsoliduje, mentalno i fizički, pre izlaska na određeni javni skup.Meri jebilausvojimpedesetimiopremalase-odfeniranihkovrdžanaglavidošpicastihcipela svisokompotpeticom - svimkrojačkim ikozmetičkimoklopimakojejejednaženamoglanasebidanosi.Kadjezatekneupozipredulazak,ilizapravoubilokomtrenutkukadanegovori,beležineštourokovnikilisepomeraovamoilionamo,čovekbi lakomogaodapomisli za nju da je lutka iz izloga, čak i iz velikeblizine.

Neokrenuvšiglavupremameni-neštotakvomibašinijetrebalood jedne lutke iz izloga - ušla je u salu za sastanke... a ja sam ušaoodmahzanjom.

Tokom ovog sastanka, još jedne redovne nedeljne aktivnosti -ovoga puta je bilo reči o rokovima proizvodnje - Meri je pronašlaprilikudaizneseprimedbu:„Naravno,Frenkovoodeljenjenećebitiumogućnostidasvezavršiuroku",neobrazloživšitutvrdnjurazlogom,kojijesasvimdobroznala.

„Još testiramonovi softver", objasnio samonimakoji eventualnonisu bili upoznati s razlozima privremenog pada produktivnosti umom odeljenju. Kao i obično, reč „softver" mi je zapela u grlu izazvučalapomalonapuklo.

„Naravno, razumemo to", kazala jeMeri i dalje beležeći nešto usvomrokovnikusaspiralom,neuputivšiminiovlašnipogled,kaodasam upravo nespretno pokušao da lažnim razlozima pronađemopravdanjezasebeisvojeosoblje.

I tako je šteta, makar ograničena u potpunosti na atmosferuumestonačinjenice,bilapočinjena.Itoveomavešto.

Tog dana nisam imao novih susreta sa Sedmorkom - zovimo ihtakoodsadapanadalje ipreskočimoonoopatuljcima.Štosemenetiče,bajke i legende,mitologije izsvihdoba iprostora,samosutruliostacisvetakojije,bilotodobroililoše,mrtav,mrtav,mrtav.Ljudskiživot nije potraga niti odiseja, niti neka od svih onih romantičnihsplačina kojima nas kljukaju od najranijih dana pa sve đo smrti. Uredu onda, što bi rekao Ričard, baš kao i mnogi drugi neustrašivipoputnjega.

Moj novi susret sa Sedmorkom dogodio se tek sledećeg jutra, uutorak, kad sam podigao pogled i video da na ulazu u moj odeljakstoji...

Keri„Imašlimoždakojupoštanskumarkicuviška?",upitalaje.„Moram

brzopoštomdapošaljemuplatuzakreditnukarticu."Bio sam usred savetovanja sa Lois u vezi s već pomenutim

softverom koji je moje osoblje testiralo kada nas je Keri(anoreksičarkasnosomkaokljuničetvrtastomvojničkomfrizurom)utomeprekinula.

„Da, mislim da imam još neku", rekao sam. Ali sam zapravopomislio: „ZbogčegaKeripozajmljujeodmenepoštanskemarkice?"Ona je ta kojoj se svi iz sektora obraćaju kad ostanu bez markica.Odgovorsamčuojednimuhomdoksampreturaopofiokamastola, iistrtljalagajesamaKeri.

„Nekojesvemojeukrao.Celurolnu,jošneotvorenu,pravoizfiokeradnogstola.Moramdapočnemdakrijemstvari.Sviovdeznajugdeihdržim."

„Izvoli", rekao sam okrenuvši se na stolici, i pružio joj zgužvanopakovanjespreostalihnekolikomarkica.Uistomtrenutku,videosamkakoKeripodiženeštospultamogodeljka.

„Hej,štajeovo?",upitalaje,ilidabudemprecizniji,optužila.Zaista, šta je ovo, pomislio sam, kad sam video da Keri drži

neotvorenurolnumarkica.Lois,kojajesedelanastoliciizmeđuKeriimene, trudila sediskretnodapostanenevidljiva,očijuprikovanihzanekutačkunatepihu.

„Keri",rekaosam,„pojmanemamodakletotu."„Baš ti verujemdanemaš, Frenk", kazala jeKeri prenego što se

okrenulaiodmarširalaodatle.„Lois",rekaosam,„jesilividelatemarkicekadsiušlaovamo?"Loissematerijalizovalaizsvojenevidljivostiiodgovorila:„Ne,ali

nemogudakažemsasigurnošćunidaihnisamvidela.Hoćureći,akobinekohteodadižedževuzbogtoga...štabihmogladakažem?"

„ZarmislišdasammogaodaukrademKerinemarkice?"„Nisamtopomislilaninasekund",odvratilajeonatolikobrzoda

su se njene reči gotovo preklopile s mojima. „Kako uopšte možešneštotakodamikažeš?"

„Izvini",rekaosam.„Izvinjenjeprihvaćeno",kazala jeLois. „Ali tošto jaznamdanisi

uzeoKerineusranemarkice..."„Da,lošetoizgleda",rekaosamja.„Da,izgleda",saglasilaseLois.To je, naravno, i bio razlog što se Keri postarala da Lois bude

prisutna kao svedok. To je Keri omogućilo da kaže: „Nestale su mimarkice...apronašlasamihnaFrenkovomstolu.Samonapred,pitajteLois - ona je bila tamo."A šta bi Loismogla da kaže osim: „Da, bilasam tamo. Videla sam da Keri uzima rolnu markica sa Frenkovogstola."Naravno,onabimoglaidaodbijerazgovorotome,alitobimesamo još dodatno opteretilo, nagoveštavajući da je Lois ne samoprisustvovala događaju već ga smatra isuviše gnusnim da o njemupriča.Kerijetakosmislilazamkuizkojenisamimaonikakvumogućuodbranu pred Sudom glasina, pa makar se ništa protiv mene i nijemoglosasigurnošćudokazati.

NasuprotsmelimKerinimtaktikama,tusubileisubverzijekojejesvelikomlakoćomizvodio...

HeriNjegamogudaopišemsamokaodopadljivuenigmu.Uvekdoteran

ipicnut,sauromučtivepozornostikojajevisilaokonjegakadgodbimusečovekobratio,uvekspremanda„odmahprione"nasveštobidrugiodnjega zatražili, uvek spremanda „odradi" stvari kadgodbinekotoodnjegazahtevao...adasvetonikad,amabašnikadneuradi.

Zbog svega toga se i nisam naročito potresao kad Heri nijeodgovorio ni na jednu od mojih telefonskih poruka (niko nijeočekivaodarazgovarasaživimHerijemodkrviimesakadbiokrenuonjegovlokal).TekkadasamHerijevouobičajenoodbijanjesvihmojihpoziva kasnije dodao Ričardovom neuobičajenom i zlokobnomodsustvupažnjepremamojimpostupcimadokrajatenedelje,kadabioninačeviriousvakojpogodnojpriliciprekomogramena,počeosamdasebrinem.

Ali kada su posredi bile stvari u vezi s Herijem, nije bilomnogotoga u šta sam mogao zaista da budem siguran. Kakav je to samomajstor u nastajanju bio, premda je najozbiljniji kandidat za boljestvari,bržestvari,alinipoštoijeftinijestvari,bio...

BeriOn je bio najočigledniji od svihmogućih naslednika za Ričardov

položaj kada kucne čas da nekadašnji proslavljeni kvoterbek(rekordni bacač u bejzbolu ili šta već ne), iz ovog ili onog razloga,napusti naš sektor, našu kompaniju, ili u potpunosti napusti svet.Činilo se da Beri samo kratko službuje na mestu šefa odeljenja usektoru. Došao je kod nas navodno kao čovek s veoma razvijenimorganizacionimsposobnostima,koje jepokazaonadelunanekolikodrugih nezgodnihmesta širom kompanije. Kada je došaomeđu nas,većsugasvineizmernohvalili-kakoizaširokihleđa,takoipravoubucmasto,brbljivolice-zbogvelikogmozgaineverovatnogtalentada„uoči pravu meru stvari", unese red i zakon u najneobuzdanijagraničnapodručjaiispostavefirme.

Menesumojiizvoriizvestiliotomekakojejedinirazlogzatakvoveličanje Berijeve nadarenosti među onima koji su sa njim radilimogućnost damu što pre vide leđa i oteraju ga iz svojih prostorija,ubaceunekoodeljenjekojesetomenenadaikojembidobrodošlo

malo „šlifovanja", odeljenje koje bi moglo da se okoristi retkimpotencijalima njegovog bogato obdarenog čeonog režnja. I tako jenastala legenda o Beriju Kefalu, Beriju Organizatoru i, na najvećunesreću,BerijuReorganizatoru.Ukojegoddivljepredelekompanijeda jezalazio,dobijao jeodrešenerukedarevidiragrafikone imape,procese i procedure koje su uvek naizgled funkcionisale tolikodobro...dokonsvojemesnatešapenebispustionanjih.Jerzapravo,krećući semoćnim koracima s jednogmesta u kompaniji na drugo,Berijeostavljaosamohaos,zbrkuikonfliktuprašinikojujedizaozasobom.

Sammogudaprimetimdashvatamkakoljudiunjemuvideosobusasuperrazvijenimorganizacionimsposobnostima,makarsamozbogtoga što se pokazivao surovo netolerantnim prema najmanjemnedostatku organizacije među onima oko njega, koristeći taneumorna usta i neumornu naklonost prema grafikonima idijagramima, koje niko drugi nije mogao da razume (usled njihovepreterane složenosti), i sasvim lažnu reputaciju kako bi dovodio upitanjekvalifikovanostsvakogakoposumnjaunjegovekvalifikacije.

Opet, svojevremeno sam čak saosećao s tim čovekom, jer jeočigledno patio od nekog kliničkog poremećaja (opsesivno-kompulsivnog), koji je mučio i mene, premda sam se ja upinjao dasakrijem svoju maniju, a ona se manifestovala na način koji nijemogao da pomogne mojoj karijeri, umesto da njom paradiramnaočigledsvih.Alivremezatuempatijujeprošlokadsamtenedeljeusredudošaonaposaoranijenegoobično.Nimalomenije iznenadilotoštojeBeribiotakoranoukancelariji,iakojemojunutrašnjialarmbioaktivirankadsamvideodasemuvaokomogodeljka ikrećese,kao što je uvek radio, komično žustrim korakom za čoveka toggabarita.

„Beri",rekaosamumestopozdrava.„Frenk",uzvratiomijeondokmuseglasudopler-efektugubiou

daljini.Tada,odmahpoulaskuusvojodeljakkakobihzapočeosposlom

zatajdan,odskočiosamunazadkaodajeodatlenameneđipilanekadivlja zver.Moja sopstvena opsesivnost nije obuhvatala prekomernismisao za organizaciju, ali moje radno mesto je bilo tu... sasvimuredno.Nisamninatrenpomisliodajeosobljezaodržavanječistoće

u zgradi krenulo u divlji pohod urednosti u mom odeljku. Tragovitakvogpristupanisusevideliniujednomodostalihuokolini,štosamustanovioposlekratkeipritajeneistrage.

Dobro, dakle, poruka je bila jasna: „Beri je bio ovde", pisalo jetamo kao da su za reči bile upotrebljene ukrasne čiode na mojojoglasnoj tabli. Pa šta onda?, pomislio sam ja - nemamštadakrijem.Onda je red došao na moju varijantu opsesivnosti, i ja sam sepraktično bacio prema fioci radnog stola u kojoj se nalazila svaelektronska iodštampanadokumentacijazamojpredlog,moju idejuza nov proizvod, moj naročiti plan. Bio sam na kolenima i rukama,zagledanu tamnometalno lice fioke.Želeosamda jezaprašimkakobihuzeootiskeprstiju,dalupompotražiminajsitnijetragovenasilnogotvaranja, testiram jemikrometromza slučajda supobravi čačkaletuđe ruke. Naravno, ništa od svega toga ne bi ublažilo mojuanksioznost i ja sam, posle izvesnog vremena, i dalje na sve četiri,konačnozgrabioručicufiokeipovukaojeutrenutkukadamijesrcestalo. Fioka je još bila zaključana, ako je to nešto vredelo. A nijevredelonimalo, jerneko jemogaodaobijebravu fioke,uzmenjenusadržinuiponovojezaključa.

Ondasamizvukaonovčanik izzadnjegdžepa,nespretnopotražioključipotomotvoriofioku.Sveštoseranijenalazilounutraidaljejebilo tamo, ali ja sam svejedno želeo svoj komplet za otiske,uveličavajućestakloimikrometarkakobihprosudiodali jeištabilopomerano.Poreddokumenata,utojfiocijebilazaključanaifasciklasfotografijamaraznihgradskihprizora,fotografijamakojesamsnimaogodinama. Imao sam jošmnogo više takvih fascikli kod kuće, punihslika sokaka i napuštenih kuća, zamandaljenih crkvi, ruševnebiblioteke (s fotkama enterijera, gde su bile poobarane police iplesniveknjigerasutepoprljavompodu).Najdragocenijimijebionizfotografijamestanakomjestajaokriviuličniznak,alitamonijebiloviše nikakve ulice vredne tog imena - samo malo krša i nekolikoostatakaneprepoznatljivihgrađevinasobestranetestaze.

Predgolimokomčiniloseda jeufiocimogstolasveuredu,ali idaljejebilomogućedajeBeriotvoriofiokujutrosunekomtrenutkupre mog dolaska na posao, fotokopirao odštampanu verziju mogdokumenta,kopiraoelektronskuverzijumogdokumentaivratiosvena mesto mukotrpno precizno, kako to samo još jedan opsesivac

može.„Štaradištudole?",upitaojeglasBerijaDetektiva,BerijaŠpijuna.Zalupiosamfioku,previšeuplašendashvatimkakosamseodao.„Uzimao sam nešto iz džepa pa mi je ispalo četvrt dolara.

Otkotrljalo sepod sto."Nešto iz džepa?TokodBerija nijemoglodaprođe.Moraosamdabudemkonkretan.Alijesamrekaočetvrtdolara,anesamonovčić.„Jesilineštohteoodmene?",upitaosam.

„Da, hteo sam", odgovorio je Beri ležerno, i krajnjenekarakterističnozanjega.Aondaseudaljio,takođesasvimležerno.

Berikojivedri,Berikojioblači.Berijeišao.Ipričao.Ležerno.Ponovo sam otvorio fioku i proverio njenu sadržinu, dodirnuvši

(posrani kompjuterski) disk i prelistavši pedesetak stranicaodštampanog dokumenta. Onda sam fioku zaključao. Potom samotvaraofiokuiponavljaotajritualpopotrebitokomdana.Trebalojedauzmemsvetoiistogjutrasevratimkući.Alitojesadamoralodasačekadokseneokončaradnidan.Jer,poštonesrećanikadnedolazisama,moraosamdadovršimjedanmaliprojektiprosledimga...

ŠeriOstaosamtogdanaublizinisvogodeljkakolikogodsammogao.

Uspeosamdaseuzdržimododlazakaumuškitoaletinisamotišaoizzgrade na ručak u restoran „Metro", premda mi je to predstavljalodnevno zadovoljstvo - štaviše, bekstvo - i nije bilo deo nikakvogritualnogponašanja.Alimorao samdaunekom trenutkuprepustimtajmalecniprojektŠeri.Rokzatojeisticaoudvasata.

Pomislio sam da bih možda mogao navesti Šeri da to pokupi umom odeljku, umesto da ja moram šve da nosim na drugu stranusprata,donjenog.Međutim,nionanijeodgovaralanamojetelefonskepozive,nitinaporukekojesamsvakihpolasataslaonjenoj...mašini.

Kadajekucnuočaszatuisporuku,pokušaosamdajeobavimštobrže,koračajućibrzokaoBeridoŠerinogodeljka,ublizinivratakojasuvodilaizvankancelarijskogprostorakompanije,uhodnik,gdeseidalje mogao videti arhitektonski stil zgrade iz vremena pre velikeekonomskekrizeigdeječovekmogaodauživaupogledunanapuklezidove i gipsane odlivke, prašnjave okrugle lustere okačene o

dugačke, zamrljane lance na visoke tavanice, i škripave ograde igelendereduž stepeništa izgubljenog i gore idoleunajsugestivnijimsenkamakojesamikadavideo.

Međutim, kada sam stigao do Šerinog odeljka, ustanovio sam dapredajanećeproćitakoglatkokaoštosamsenadao.

„Šeri“,rekaosam.„Možeš li da sačekaš koji sekund?", odgovorila je ona, veoma

zauzetakopanjemposopstvenojtašni.Shvatiosamdajezanjutobioprevelikzalogaj,daprimitajbeznačajnomaliprojektiiskopaneštoizsvoje tašne. Morala je da završi jedno pre nego što će mentalneresurseprimenitinadrugo,jednostavnojetobiloposredi.

U ovom dokumentu sam izjavio kako, „s jednim izuzetkom",Sedmorkanijebilanimaloslatka.Šerijebilatajizuzetak,iakoseovojtvrdnji mora dodati ozbiljna kvalifikacija. Ona je fizički zaista bilaprivlačna, ne toliko da bude nepodnošljivo lepa, ali sasvimdovoljnoda se vine iznad granice između žena prosečnog, pa čak i „dobrog"izgleda u društvo onih koje plene gde god se pojave. (Ako nekosmatra da ja imam nekakav proizvoljan ili iščašen pogled na svet,molim lepo - želim takvima sve najbolje u njihovim odnosima sdruštvenom stvarnošću.) Kvalifikacija koju sam maločas pomenuojestesledeća:ukolikobivamsedesilodaprođetekroztusobudoknanjenojdrugojstranistojiŠeri,suočilibistesesa...nemamčakniimezato - nekom vrstom stvorenja nastanjenog u telu privlačne žene, svanzemaljcem s neke obolele planete ili bićem niskog evolutivnogstatusakojesenekimčudomujednojfazisvograzvojapreobrazilouljudskobiće,tejetakonastaostvorpoimenuŠeri.

Dokjedržalazatvoreneočiićutala,Šerijezaistamogladaprođekaoprivlačnaljudskaženka.Aliistogtrenakadabiprogovorilailikadbičovekugledaonjeneneljudskeoči,pretvorilabiseuGorgonu(ovdenemamnameru,nitipotrebuda jojpripisujemmitološki značaj).Tajdualitet ovaploćen u Šeri često je mogao da bude izvor strahovitogkonflikta za one oko nje, koji bi u jednom trenutku osetili svuprivlačnostnjenefigureivećusledećem,kadbineštoreklailikadbise ukazale njene oči, u sebi povraćao od gađenja zbog samogpostojanja takvog stvora, i grčiobi seupotaji ododvratnostipremasebi samom što je uopšte osetio da ga takva kreatura privlači. A utrenutkudoksamstajaokrajnjenogstola,Šerinijegledalaumene, i

jasamvećzaboravionazvuktihšturihrečikojejeizgovorila.Itakosamstajaoigledaokakoonatragazanečimusvojojtašni,i

štojedubljekopala,višesepomeralanastolici,takodajojseionakokratkaitesnahaljinazadizalasvevišeivišepremaguzovima.Biosamopčinjen, skamenjen, svedoksevratapremahodnikunisuotvorila idoknekonijeušaoukancelarijskiprostorfirme.TajnekobilajeBeti,jednaodvisokorangiranihpotpredsednica firme.Videosamda je toBeti zato što sam sada, izronivši iz fiksacije zurenja u Šeri, primetiokako je ovoj u desnoj ruci ogledalce u kojem je gledala kako Betigledamenedokjagledamnju.Šeriseondazakikotalaiokrenula.

„Zdravo,Beti",reklajeona.„Zdravo,Šeri",reklajeBeti.AliBetinije imalazdravozaFrenka,pošto jevideladagledamu

Šerionakokakonikadnisamželeodabudeprimećeno.Nalicujojsevideo samo izraz gađenja (prema meni!) pre nego što je nastavilasvojimputem.

„Davidimosad,štasimitodoneo,Frenk?",kazalajeŠeri.Bezijednereči,spustiosamfasciklusprojektomnanjenstoi,prvi

puttogdana,otišaoumuškitoalet.

5

Došaojepetak,ajanisamninakojinačinkomuniciraosRičardomjoš od ponedeljka. Čisto formalnosti radi, odlučio sam da proverimkodnekogausektoruzanoveproizvodeda li jeRičardtamoposlaoskraćenu verziju mog predloga na dve stranice koju sam pokazaoSedmorkiprvogdanatenedelje,ilinijetouradio.

Nije tu bilo nikakvog iznenađenja: u sektoru za nove proizvodenije bio zabeležen nikakav predlog smojim imenom. Isto tako, nijebilo nikakvog iznenađenja: oni više nisu ni tražili ideje za noveproizvode,itosuinačečiniliretko,gotovonikad.

I isto tako, nije ni tu bilo nikakvog iznenađenja: sektor za noveproizvode je za mene u pogledu svrhe i funkcije bio jednakotajanstvenkaoisvakidrugideokompanije.

Ali evo iznenađenja: sve aktivnosti u vezi s novim proizvodimastavljene su „na led" dok ne bude pokrenuto predstojeće„restrukturiranje" kompanije i dok kompanija ne bude „relocirala"čitavo svoje poslovanje (vrlo verovatno u neki lepi novi neboder upredgrađu, kako bi umakla iz raskošne truleži grada u kojoj jeobitavaladužeoddvedecenije).

Idoksupomenutepromeneukompanijizamenebilenovost,itovelika,činilosedaonenisupotkrepljenenitrunkomrealnosti.Bilojetomanje-višetakosasvimslučajevima„trenutka"utomkonkretnomradnom svetu, a možda i u svim ostalim: često se na obzorjupojavljivao nagoveštaj nekakve kataklizme ili nekog svetlog novogdoba;alištagoddajebiloposredi,kakogodtoizgledalouuobrazilji,neizostavno će doći i proći kao oluja s grmljavinom koju čovekprespava,daostavizasobomnekoliko lokvi imalooborenoggranjarazbacanogpozemlji,kaojedinidokazdaseneštouopšteidogodilo.Svaki ključni događaj u istoriji kompanije, čak i kada su bilapredviđenavelikauzbuđenja,nakrajusezbiouskladusnekimtajnimi geološki razvučenim rasporedom, pa je tako bio lišen svakoginteresovanja i dramatike mnogo pre nego što se dogodio, i ondaprošaogotovoneprimetno.Danisuprolazili,čovekjestario,aništaodsvegatogakaodanijeimaloninajmanjeznačajailismisla.Konačno,

kad biste se osvrnuli sa samrtničke postelje čitavog vašeg života uradnomsvetu,ostalibistesusklikom:„0čemujetuuopštebiloreči!“(U tom smislu je svet kompanije bio samo odraz u ogledalu samogsveta, koji je uspevao đa postavi zanimljiv prvi čin, i možda čakobezbedinekolikointeresantnihscenaudrugom,prenegoserastočiu dramaturški košmar, kada glumci skraćuju svoje dijaloge ili ihpotpuno zaboravljaju, scenografija se ruši, rekvizita omanjuje, apublikanajvećimdelomnapuštapozorištezavremepauze.)

Svejedno,informacijekojesudomenedocureleizsektorazanoveproizvode poslužile su kao zgodan izgovor da se nađem s jednimprijateljemizfirmenaručku.(Da,imaosamihnekolikonatommestukoje samdosadovakomračnoopisivao.)Pozvao samnjegov lokal, izaistadošaodoživogbićasdrugestranetelefonskeveze.

„Hej,Frenk",rekaosam.Nesamoštosmoimaliistoime,većsmoobojicairadili„oduvek“,kakojetorekaonekoodmojihpotčinjenih,usvojimodeljenjima.

„Reci,Frenk."„Jesilineštoplaniraozaručak?"„Zarpitaš?"Naravno da nije. Frenk se po pravilu držao veoma povučeno.

Nekakojeuspevaodaostanenajošnižojprečkilestviceukompanijinegoja,zavremepodjednakoduge...karijere,pretpostavljamdabisetomoglotakonazvati.Tojebilodovoljnodaumeniizazovedubokopoštovanjepremanjemu.Onje,takođe,znaodostatogaokompanijiinjenomosoblju,štomeniunormalnimokolnostimanebiznačiloamabašništa.

Alitanedeljajebilasvesamonenormalna,iporedonogaštosamimao da kažem Frenku u vezi s informacijama koje sam tog jutradobio iz odseka za nove proizvode, želeo samod njega da zatražimneštoštomejeprvenstvenoinagnalodazatražimdaručamsasvojimimenjakom.

Nekoliko minuta sam čekao napolju dok se Frenk pojavio naobrtnim vratima stare zgrade, stavio naočari za sunce i pripaliocigaretu.

„Nastaromesto?",upitaojeFrenk.„Osimakonebiradijenanekodrugo",rekaosam.

Samo se osmehnuo, pa smo obojica krenuli prema odredištu,udaljenom nešto više od kilometar i po, provlačeći se kroz stalnupostavku ljudi u odelima i uličnog sveta, i Frenk je gledao dole, upločnik,dokjepušiocigaretuzacigaretom,ajasamšaraopogledompoprizorimananivouulice-radnjamasjeftinomodećom,radnjamasjeftinomelektronikom,radnjamaspićemilutrijomgdesuunovčavaličekove,vlasuljarskimradnjama,zalagaonicama,prodavnicamaoružja- i povremeno gledao u konture zgrada neoklasične arhitekture izprošlostikojasesvevišeudaljavala.

RestoranMetro senalazioodmahuz rub samoggradskog jezgra.Kad smo ušli tamo, pogledao sam prema pultu iza kojeg je stajalaLilijan Hejz, vlasnica i upravnica restorana proteklih tridesetakgodina.Uhvatio sam jojpogled iosmehnuose, aonami jemahnula.OndasmoseFrenkijasmestiliusepareuzadnjemdelu.

„Kakavimjesad'aljkaviburger'?",upitaojeFrenk.„Idaljealjkav.Idaljenajbolji."„Onda ću ja to", objavio je dok je gasio cigaretu u kristalnoj

pepeljari nad kojom se izvijaomalimetalni prsten sa žljebovima zadržanjeupaljenihcigareta.„Ovakvestvarisadateškomožešjošnegdeda nađeš", primetio je Frenk, posmatrajući pepeljaru s izrazomizuzetno osetljivog ljubitelja prezrenih predmeta. „Ima nečeg uovome,znaš?"

„Znam",rekaosamja.„Japanciimajurečzato-wabi.“„ Wa-BI", ponovio je Frenk, kome nije bila potrebna verbalna

definicijarečidabishvatioštaonaznači.Mnogo je toga u restoranu Metro imalo isto to svojstvo, i

prvenstvenozatosamtolikogodinatamoodlazio.Takode,živeosamu stanu iznad restorana, do kog se dolazilo zadnjim stepenicama, aLilijanmijezanjeganaplaćivalaskromnukiriju.

Uznaše„aljkaveburgere"ispričaosamFrenkuorestrukturiranjukompanijezakoje samčuo, i to jekodnjega izazvalosamosleganjeramenima kao izraz krajnjeg odsustva interesovanja. Onda sammurekao za preseljenje, što ga je zainteresovalo samo u smislupraktičnogpitanjavremenapotrebnogdadoposladođe i snjega sevrati.

„Jelitosve?",upitaojeFrenk.„Nebaš",rekaosam.

„Štasedesilo?Jelinekoumro?"„Nije",rekaosam.„Odlazišizkompanije.Sjajno."„Ne,Frenk,neodlazimizkompanije."„Štaonda?",upitaojeon.„Da te pitam nešto", reko sam, namerno ozbiljno, iako je tu

ozbiljnostFrenkjednakonamernoprenebregavao.„Uredu,dačujem."„Frenk,zaštoRičardazovuDoktor?"Frenk se osmehnuo i odgurnuo tanjir na kome je ostalo samo

nekoliko kečapom natopljenih krompirića. Onda je sporo, gotovoritualno,pripaliocigaretu.

„Zaovomorašdačastišručak,tovećznaš,zarne?"„Dogovoreno",saglasiosamse.„Zaistane znaš za to?Hoću reći, akoveć znašdaRičardauopšte

nazivajuDoktorom,trebadaznaširazlog."„Pa, ne znam. Nisam siguran čak ni otkud znam to što znam.

Mislimda samnegde tonačuo.Možda jeposredi i lažno sećanje, neznam.Aliimamutisakdazatonemogudapitamtektakobilokogaukompaniji."

„Tusiupravu", rekao jeFrenk. „Dasipogrešnuosobupitaoonoštosiupravopitaomene,mogaosidazavršišnaulici."

„Da, znam da su već otpuštali ljude zbog ovog ili onog u vezi sRičardom.Dakle,onimadoktoratizposlovnepolitike-tolikoznam."

„Pogrešno. Titula 'doktor' je ironična", objasnio mi je Frenk. „Aevo i razloga. Ričard je zaslužan za najmanje tri samoubistva - dveženeijednogmuškarca.Nemogudaverujemdaneznašzato."

„Znaš timene, Frenk.Glavudržimzakopanuupesku.Tamodolemibašprija."

„Znam.'Ostaniglupiostaćešživ'",rekaojeFrenk.„AlitogeslonevažikadjerečoRičardu.Poznajemporodiculikakojiseroknuo.Onje čak naveoRičarda u oproštajnoj poruci, ali porodica tu ništa nijemogladauradi - legalno,na tomislim.A lik je ionakovećbio lujka.Jednaodženakojesuseubilenijeostavilazasobomporuku,alinijebiloteškoustanovitivezuizmeđuuzrokaiposledice.Pričalosedasešvalerisala s Ričardom. U to vreme je on bio u... odseku u kojem jeradioprenegoštojedošaokodnas."

„Adrugažena?",upitaosamja.Frenk je načas zaćutao kako bi pripalio novu cigaretu. „Taj ti je

slučajnajbolji.Dogodiosenekolikomeseciprenegoštositipočeodaradišufirmi.RibajeiseklaveneusamojRičardovojkancelariji.Umrlajeopruženaprekonjegovogradnogstola,isveokonjebilojekrvavo."

„Kaomrtvapacijentkinjanaoperacionomstolu."„Takoje.ZahvaljujućinjojjedobionadimakDoktor.Pretogmalog

incidenta, osmehivalomu semesto generalnogdirektora. Trebalo jevećodavnodavodikompaniju.Ikoznagdebionsadabio?Svakakonebiupravljaonašomrupomodsektora.Čaknidrugasamoubistvanebi mnogo promenila. Štaviše, samo bi osnažila njegovu reputacijumoćnog funkcionera. Ali mrtva devojka u kancelariji - to već nijeizgledalonaročitolepo."

„Mislim da treba da krenemo natrag", rekao sam pogledavši nasvojsat.

NaizlaskusammahnuoLilijanuznakpozdrava,ionajemahnulameni.

„Frenk,nadamsedamenisipitaozaRičardazbog toga što imašnekiproblemsnjim",rekaojeFrenkdoksmosevraćali istimputempremazgradi.

Utovremenisamtomogaonidapotvrdimnidaporeknem.

6

Imaljudikojitvrdedanepamteštasanjaju,kojineznajuštaznačiprobuditisesvriskomilipoluizbezumljeniligotovosetresući,jošpoduticajemkošmara. Tonisunužnobudalasti, srećni ili ljudi zakržljalemašte. Ali oni su nekako zadržali u sebi nevinost za ceo svoj vek inikadanisuupoznalistrepnjukojunekiosećajukadaprilazespavaćojsobi i suočavaju se s tim silaskom u tamu nepoznatih svetova urasponuodkarikaturalnogapsurdadoneizrecivogužasa.Tiljudibašimajusreće.Voleobihdasamjedanodnjih.

Prekovikendasamsetrudiodaistisnemposaoizmislikao

RužansanTajzadataksumiznatnootežavalinovikošmarikojisupočelida

mepohode, oni u kojima je glavnu ulogu imalaRičardova verzija izsvetasnova.Utimsnovimanalazimseufirmi,aona jepodsećalanaradnjicuukojusamodlaziokadsambiomali.

U stvarnoj toj radnjici jedan ćošak je služio kao minijaturnaprodavnicakućnihljubimacagdejebilaizloženaživaroba.Unekolikoakvarijuma plivale su raznovrsne ribice, a u terarijumima su bilikameleoni ili nekakvi reptili boje katrana koji su nepomično ležalikraj stakla.Malipapagaji su cvrkutaliu zvonastimkavezima,dok suzamorciihrčcitrčkaralipočetvrtastim,smrdljivimkavezima.Polakosam išao prolazima u košmarima o radnjici, uplašen da ću privućipažnjunasebe.Razlogštosamkoračaotakosporobilaječinjenicadasepodsastojaoodmekihdrvenihdasakakojesuškripalesasvakimmojim korakom, a ja nisam hteo dame vidi Ričard, koji je stajao ućoškusaživotinjskimkavezima.

On im je radio nešto grozno, premda nisam mogao tačno daustanovimšta.

Ali njegovi prsti uspevali su da prođu između tesno razmeštenihrešetki kaveza, a prodirali su i kroz staklo akvarijuma i terarijuma.Hteo samda znamštaon to radi timživotinjama, ali previše samseplašio da bih pogledao. A glasovi su mi šaputali o Ričardu. „On ihsređuje",govorilisutiglasovi,odgovarajućinaneizgovorenopitanjeu

momprestrašenomumu. „ZbogčegagazovuDoktorom?",pitaosamnaglas,nikogakonkretno.„Onjetukakobiihsredio",uzvraćalisumiglasovi,kaodaželenekakoistovremenodamerazuvereiuplaše.

Želeosamdapobegnemizradnjice,aliprednjavratanakojasamušaosadasusepretvorilauobičanprazanzid.Mogaosamdaizađemsamo na zadnja vrata u ćošku gde je Ričard bio zauzet radeći naživotinjama. Činilo se da se priličnouneou gnusne stvari koje im jeradio, imislio samdabih,ukolikodovoljnobrzopotrčim,mogaodaprođem kraj njega i pobegnem pozadi. Kad sam konačno došao doodredišta, probijajući se kroz otpor atmosfere radnjice iz sna,ustanovio sam da su vrata zaključana. Pokušao sam da ih razvalimnogom,aliondasamvideodajenjihovostakloarmiranoizukrštanimvenama od metalne žice. Pre nego što sam se probudio s vriskom,Ričard jeokrenuoglavudapogledapremameni,aondapružiorukekakobimezgrabio.Alinjegovešakenisubilešake.Bilesuto

VelikebelerukaviceAlinatimrukavicamanijebilodovoljnoprstiju.Većsamihranije

viđao...itonesamousnovima.Jerništausnovimanijeoriginalno;svejekopijaživotanajavi.Aterukaviceusnubilesusamozastrašujućiodraznečegnaštasamnaišaoranije,togsubotnjegpopodneva.

Neposredno izvan jezgra grada nalazilo se jedno ruševnoskladište.Većnekovremesamsmeraodasezaputimtamokakobihmalo razgledao i snimao fotografije pre nego ga gradska upravazakatanči. Ni u kom smislu nisam bio stručan fotograf, i opremaminijebilaninajmanjemodernani skupa.Fotografisao samukoloru -ne crno-belo kao što bi to radio ozbiljan umetnički fotograf - a filmsamnosioulokalnudrogerijunarazvijanje.

I mada sam svakako želeo da zadržim snimke mesta koja samgodinama obilazio u gradu, moje fotografisanje je donekle biloizgovordaseopravdaiobjasni(kakomeni,takoisvakomdrugomkobimogaodasezapita)mojeprisustvoubrojnimkrajevimagradakojisuizoronulostiprelaziliuzapuštenost,izzapuštenostiuraspadanje,aizraspadanjaukrajnjufazedegeneracije,kojasegraničispotpunimnestankomsovogsveta.Nijemezanimaowabitrošnihalijoškorisnihobjekata; interesovao me je sobi stvari potpuno odbačenih iopustošenih,samotnih izaboravljenih-svegaonogašto jepodlegalo

sopstvenoj suštinskoj prolaznosti, svojoj kratkovekoj prirodi, svegaštoseklatilonarubunepostojanjakaosudbinesvegaštojeikadabilo,sudbinekojačekasveštoće ikadbiti... svakogčoveka,svakomesto,svaku svrhu i svaku ikada začetu zamisao. U najkraćem, to me jenavelo da istražujem, i fotografski dokumentujem, spoljnu ljušturu ienterijereoronulogskladištatogsubotnjegpopodneva.

Tomestosenije tolikorazlikovaloodmnogihdrugihkojasamizsličnih pobuda posetio. Spolja se nije sa sigurnošću mogla odreditinekadašnjasvrhagrađevine,kojajezauzimalabezmalopolagradskogbloka(tuneubrajamplacprekrivenraspuklimbetonomtikuzzgradusavzarastaoukorov).Reči ispisanenabočnomzidusvremenomsuizbledele pod dejstvom sila prirode, tako da su bile svedene nanekolikofragmentarnihslovakojasuisamapostalagotovonevidljiva.Ali ja sam već stekao dovoljno iskustva u ovim stvarima pa sammogao da razlikujem ruševnu fabriku od ruševnog skladišta. A kadsamsejednomobreounutra,ušavšikrozulazbezvrata,shvatiosamdamijeprocenabilatačna.

Trebalobi da kažemdaminije uobičajenapraksa, kao ljubiteljusavremenihruševina,daupadamunjihoveenterijere.Zatosamimaonekolikodobrihrazloga.

Prvo: postojali su fizički rizici kad čovek poremeti osetljiveprostore ruševnih građevina - svaki korak je mogao dovesti dolančanereakcijeurušavanjazidova,stepeništa,instalacijaiznadglaveisličnihstvari.

Drugo: ta mesta su često služila kao prebivališta raznim licimakoja nisu imala drugi dom, odbačenima i gubitnicimau svetu kojemnisubilipotrebniikojiječiniosvekakobiihodgurnuousvedubljeidublje progonstvo, jer je prisustvo tih živih duhova, tih hodajućihaveti, jednostavno bilo previše tegobno da bi se trpelo, kao nemilipodsetniknaneštoštoseposvakucenumoraignorisati...jerteutvarenisubilesamoljudskiotpadkojismomiostaliostavilizasobom,većistotakoigrađanibudućnostikojačekasvacarstvakojazagađujuovuzemlju,danepominjempredstojećipadtihkrhkihdomovinaodkrviimesakojenastanjujesvakoodnas.Imadasamvećpreduzeonekolikopsiholoških koraka zašavši u njihov očajnički svet, osećao sampreveliki strahod tihu zaboravprevremenodospelih stanovnikadabihnastaviodalje.

Treće: u tužnim i spokojnim zadovoljstvima sabija, koji me jemamio tim starim hrpama, najbolje se uživalo sa distance, usugestivnim iz daljine slikanim scenama pustoši, pre nego u isuvišejasnomkrupnomplanunekogbeznadežnogpijancailinarkomanakojimokriuzazid.

Opet,postojegrađevinekojevasuvlačeusebe,pozivajuunutradasevaljateučudesimanjihovepropasti.Otkadsamprviputposetioovoruiniranoskladište,koje samspoljaveć fotografisao, znaosamda jeono jedno od takvih mesta, makar samo zato što je njegovaspoljašnostnudilatakomalousmisluspoljnesugestivnosti-bezimenaljuštura čiji su prošlost i nade bili skriveni od spoljnog posmatrača.Svejetoizgledalobašprimamljivo,alikaoikodsvakedrugeatrakcijeu svetskom luna-parku, najveći deonjeneprivlačnosti krije se u timtrenucima iščekivanja.Akadsesve tozavrši, taosobenaprivlačnostkojajenekadatolikotogaobećavalaostavivasnezadovoljnog,lišenogradoznalosti i utoliko osiromašenog. Ni ova ruina od skladišta,naravno,nijebilanipočemudrugačija.

Makarunutranijebilobespravnouseljenihskojimabihmoraodase nosim, ili bar ja nisam video nijednog. A građevina je još bilaprilično bezbedna i čvrsta, sa čeličnim stepeništima koja se nisuodvalilaodzidova,pamijetoomogućilodabrzoizvidimunutrašnjostod vrha do dna. Pored uobičajene gomile otpadaka i ostataka zadeponiju - boca od alkohola, izlizanih automobilskih guma, delovamašina,delovakućnihuređaja,delovadelova -pronašaosamormarza odlaganje dokumentacije u prostoriji na poslednjem spratuskladišta. U fiokama tog ormara bilo je nekoliko stranica iz bloka spriznanicama na kojima je stajao pečat Marfijevih kostima ipozorišnihpotrepština,firmekojajeočiglednotuskladištiladeosvogimenovanog inventara.Posledalje istrage,pronašao sam ipredmetekojisuležaliuprljavštiniimrakurazorenogzida.Bilesutamo(1)dvešake lutke iz izloga, obe leve, i (2) dve veoma prljavepredimenzioniranerukavice,svakasapočetiriprstanaliknakobasice-veranalineobičnonepraktičanrekvizitzaopremanjekakoamatera,tako i profesionalaca koji su imitirali omiljenu zvezdu iz crtanihfilmova s takvim rukavicama. Koliko je samo misteriozno, kolikosmešnoštojemojusnulimozakodbacioteotkinutešakelutke,akojesumenibiledovoljnozanimljivedaihponesemkući,iodabraodami

ukošmaroRičarduubacioneneprirodnovelike rukavice, koje samostavio za sobom kao nedostojne uspomene na tu razočaravajućuposetuskladištu.

Dok sam se vraćao u svoj stan, prošao sam kraj brojnih senkivelikihhotela,bioskopa,robnihkuća iposlovnihtornjeva, i sve je tonekada bilo krcato snovima o budućnosti koja ih je sve ostavljalaneočekivano žurno, da preostanu samo zanemareni spomenici nagroblju koje se više niko nije trudio da obilazi - osim tog čudačkogfotografa ruševina. Sjaj sumraka se probijao namestima između tihgrađevina i osvetljavao njihove visoke vrhove ćilibarskim svetlom,nijansomsunacanazalaskuisvetovaunestajanju.

Unoćikojajeusledilaiščeznuojejedansat,poštojeuvremenskojzoniukojojsamživeobilanametnuta„uštedadnevnesvetlosti",štojezamene samo značiloda ćuprovesti ostatak togproleća, celo leto ipetsedmica jeseniupokušajudaponovodođemdo izgubljenogsatasna.Taforazauštedudnevnesvetlosti-zastvaranjeiluzijedamožemonavijati satni mehanizam našeg sunčevog sistema - nekada je bilaopravdavanakao„dobrazaposao."Prepovratkausvojstan,svratiosamurestoranMetrodaotomeporazgovarams...

Lilijan„Dobrozaposao?“, ponovila jeona,naglasivši to sa skepsom. „Za

jednumatoruženukaoštosamja,tojezaistanovost.Jesilivideojošnekogaosimsebekakosedizamojimšankom?"(Lilijanjeobičnokaosinegdohuzačitavrestorankoristilareči„njenšank.")„Mislišdamenineštoznači još jedansatsunčevesvetlosti?Moždaznačidrugima,neznam."

Dokmi se obraćala, Lilijan je zurila u dve lutkine šake koje samspustionabarskustolicukrajsebe.Posegnulajeispodšankaiizvuklajednuodsmeđihkesaukoje jerestoranpakovaonaručenuhranuzaslanje.„Molimte,buditolikodobardaskloništegadostitamogdenemogudaihvidim",reklajepruživšimikesu.

„Izvini,Lil",kazaosamtrpajućigipsanešakeukesu,gužvajućivrhda je zatvorim. Ali nisam bio siguran izvinjavam li se zbog toga štosam tenečistepredmetedoneouLilijanin inačeveomačistposlovniprostor, ili zato što ju je pogled na te imitacije ljudskih delova telanekakouznemirio.Pretpostavljao samda jeposrediovopotonje, ali

nisamteraomaknakonac.„Jošslikašonestarezgrade iotpatkezasvojuknjigu?",upitala je

Lilijan.„Mm-hm", odgovorio sam joj bez reči, okrenuvši sedapogledam

krozprednjiizlogrestorana.Bilomijeteško,gotovobolnodaidaljelažem Lilijan u vezi s „mojom knjigom". Ali šta sam mogao da jojkažem?Dameprivlačetestarezgradeiotpacizatošto(glaspočinjedacepti)...zatoštomevodeusvet(ceptisvejače)...svetkojijeupravosuprotanovome(glassadaceptiizsvesnage)...nakojisamosuđendau njemu živim zahvaljujući sopstvenoj slabosti i strahu (ceptinekontrolisano, metamanijački)... da živim nedeljama, mesecima,godinamairadim...radim...radim?

„Ja tone razumem", rekla je ona. „Ima toliko lepih stvari kojebimogao da slikaš. Kad smo već kod toga, i dalje ne znam zbog čegastanuješ gore - ne kažemdaminijedrago što imamstanarakojimiredovno plaća kiriju. Ali čak i ja stanujem u lepšem kraju. A ti bimogaodaživišgdegodpoželiš."

„Štadatikažem,Lil?Navukaosamsenatvojukuhinju.Ikadvećtopominjem,dalibihmogaodadobijemonuspecijalnuveknuodmesaprenegozatvoriškafanuzadanas?"

„Naravski damožeš", odgovorila je Lilijan dok je palila cigaretu.„Rudi,jesiličuoto?"

„Da,čuosam",razlegaoseRudijevglas.Dok jepuniladve šoljicekafom (zamenebezkofeina, što je već

dobro znala), pitao sam se plaše li se Lilijanini zaposleni nje istoonakokaoštosejaplašimRičarda.Nakrajukrajeva,jedanposaojeusuštini isti kao i svaki drugi, a ona je vlasnica, generalni direktor ijedini akcionar tog starog preduzeća po imenu restoran Metro.Procenio samda bi onamogla sasvim lako da bude jednako surovakaoRičardi,usopstvenomsvetu,jednakopronicljiva.Dalijatosadaprijatnoćaskamspostarijomcrnkinjomkojaseispodpovršinenimalone razlikuje od Ričarda Hulje, Ričarda Groznog? Meni se Lilijandopadala,alipoznavaosamjesamo izperspektivemušterije,štomeje činilo samomalom strujom u toj reci gotovine koja jemorala dapristiženanjeneračune.

„Mislišsamotakodazijašutukafu?",upitalajeLilijan.Osmehnuo sam se kao da me je uhvatila u nebranom grožđu

zaokupljenosti mračnim mislima. Onda sam srknuo malo kafe bezkofeina.

„Dobra je. Ukus joj je kao da je prava", rekao sam, i ovoga putasamgovorioistinu.

„Nije nimalo teško pripremiti šolju dobre kafe", rekla je Lilijanovojmušterijipalećinovucigaretu.

A ta tvrdnja je donekle bila odgovor na moja pitanja o Lilijan injenomposlovanju. Jer kafa u restoranuMetro nijemorala da budetoliko dobra, a ni izvrsna hrana koju su tamo služili nijemorala dabudetolikobrižljivopripremana,anitakopristupačnecene.Takosenijeradilotamogdesamjabiozaposlen.Kompanijaukojojsamradiogledalajesamokakodanudiononajjeftiniještonjenikupcimogudatolerišu,datoizbacujenatržišteštobrže,idazatonaplaćuještovišedogodtoprolazi.Kadbitobilomoguće,kompanijabiprodavalaonoštosve firmepoputnjesanjajudaprodaju,proizvodilaonočemusvinaši zajednički napori prećutno treba da vode: što je njihov krajnjiprodukt-Ništa.Azatajproizvodtražilabiikrajnjucenu-Sve.

Ta tržišna strategija bi onda trajala sve dok jednog dana, međuruševinamapropalihfabrika,skladištaiposlovnihzgradaširomsvetanebiostalasamojednajedina,sjajnagrađevinabezprozora,ulazailiizlaza. Unutra bi bila i biće - samo gusta mreža kompjutera kojiobračunavajuprofit.Napoljućebitiplemenadivljihnomadakojinećerazumetiprirodunitisvrhutesjajnegrađevinebezprozora.Moždaćejojseklanjatikaobožanstvu.Moždaćepokušatidajeunište,anjihovoprimitivno oružje pokazaće se potpuno neefikasnim spram glatkih ineprobojnih zidova zdanja, kojima čak ni ogrebotinu neće moći dananesu.

Provodiosamsvojedaneusvetuposvećenomtomeda tuskaskupretvori u stvarnost, znao sam to. Takođe sam znao da restoranuMetronemamestau tomsvetu,da jeonnekako locirannapotpunodrugommestu,uzonigde jesunčevasvetlostzaistabivalasačuvana,iako je brzonestajala. Zatomi sedopadalaLilijan; zato samživeoustanu iznad njenog restorana. I zato sam, avaj, počeo da sanjam oDoktoru koji svojim naduvenim rukavicama s četiri prsta poseže ukaveze i rezervoare sa životinjama, živom robom, u odeljku zamezimceneketamoradnjice.

U ponedeljak ujutro sam se probudio pre zore, drhteći pod

dejstvomjošjednogodtihsnova.„On ima specijalne rukavice kojima ih sređuje", promumlao sam

užasnutodsna.„Možepomoćutihrukavicadaprodreunutra."Joštadajeonvećbioumeni,baškaoštojebioutolikodrugihpre

mene...sređivaoih,sređivao,sređivaoisređivaosvedokoni-ovakoilionako-nebipukli.

7

Dobroonda,dapočnemo!Ali nisam imao priliku da čujem kako Ričard izgovara te reči u

ponedeljak.Kadsamušaouprostorijuukojoj smose ja iSedmorkaokupljali po nedeljnom rasporedu, gde smo sedeli u sasušenoj kožiogromnih fotelja za izbrazdanim stolom za bankete, gde su namglasići zujali po velikom i slabo osvetljenom prostoru ukrašenom uviktorijansko-gotskomstilu,videosamdajesastanakvećutoku.

„Vidi,vidi,kojetorešiodanamsepridruži",grmnuojeRičarddoksam zatvarao za sobom teška, minuciozno izrezbarena vrataprostorije.„Dragomiještosiuspeodastigneš,gospodineDomino."

Bacio sam pogled na svoj ručni sat, koji sam obično opsesivnogledaootkadznamzasebe.Nisamzakasnionasastanak.„Nisamznaodajepočetaksastankavraćenunazad",rekaosamdoksamzauzimaosvojemesto,idoksumesviostaligledaliutišini.

„'Vraćen unazad' ili 'pomeren unapred'?", upitao je Ričardretorički...ipodmuklo.„Nikakotodarazlučim."

„Priličnosamuverenada jevraćenunazad",kazala jeŠeridajućiodgovornapitanjekojega-štoonanijeshvatila-nijenizahtevalo.

„Pa, na prostom engleskom, vreme početka sastanka jepromenjeno", rekao je Ričard, vrativši se na svoj uobičajeni tonučtivogautoriteta.„Trebalobidačitašporukekojetistižu,Domino."

„Čitaosamih.Nijebilonikakveporukeo..."„Ustvari,Ričarde",prekinulagajeKeri,„nisamželeladarizikujem

dasenekonepojavinavremezbogtogaštonečitaodmahporuke,pasamsveotomeličnoobavestila...uključujućiFrenka.“

Imalo je smisladaKeri, onakojanedužnima smeštada suukralinjene usranemarkice, dobije zadatak da se poštara da ja obaveznozakasnimnasastanak.Nijebilonikakvesvrhedajojprotivrečim.Onajeumeladalažemnogoboljenegoštosamjaumeodagovorimistinu.Ali u tom trenutku me nije to brinulo. Veći problem je bio što jeSedmorka održala tajni sastanak pre stvarnog sastanka. A ja nikadnećuznatištajebilonadnevnomredutogdrugogsastanka.

„Pa, pustimo to sada", rekao je Ričard kao dame je privremeno

poštedeo. „Već smo ionako dovoljno vremena izgubili na ovo.Pređimo samo na uobičajene izveštaje i besmislice. Ja ću Frenkakasnijeupoznatisostalim."

Prošao je još čitav jedan sat pre nego što se sastanak okončao.Dotadsusvi iskapili svojebocesvodomodpbdva litra, tetrapakesvoćnim sokom i šolje kafe, čaja ili ko zna sve čega, veličinevulkanskog grotla. (Ja sam još osećaokakoumeni bućkaona jednašoljakafebezkofeinakojusampopiouzdoručakurestoranuMetro.)ČakjeiRičardokrenuonaopakosvojvisokitermosskafom,istresaogaprekošoljekakobiiscediotihnekolikotvrdoglavihkapisdna.Tonikadaranijenisamvideo,pamejenavelodaseupitamkolikosusvionivećbiliusalizasastankepremogdolaska.Naravno,nikonijenipomenuo moju ideju za novi proizvod, moj specijalni plan. Cela tastvarjezašlaudomenigrekojasesadaticalasamoRičardaimene,inije imala nikakve veze s kompanijom... niti s mojim prvobitnimnameramadareafirmišemsvojejedinstvosaSedamSvinja.

Po okončanju sastanka, ostalih šestoro šefova pokupilo jerokovnike sa spiralama zajedno sa šoljama, bocama i tetrapacima, iizašloukoloniizprostorijeupotpunojtišini,ostavivšimeneiRičardada sedimona izvesnoj udaljenosti jedanoddrugog za timdugačkimstolomzabankete.Ričardje jošpremeštaonekepapireiškrabaoposopstvenom rokovniku, ili bolje umnožini, rokovnicima, dok sam jauznemireno čekao dame on „upozna s ostalim". On je bio vrhunskimajstorveštinemučenjaodlaganjem, i stvarao jeutisakdabiperiodčekanjamogaodaserazvučeuvečnost.Ondaje,iznenada,preurediopapire u urednu gomilu, zalupio oba rokovnika i pogledao niz sto uDomina, koji je okretao olovku tamo-amo u pokušaju da izgledasmirenoinehajno,kaodasegotovodosađuje.Aliuprskaosamstvar,jer čim je Ričard bio spreman za razgovor, ja sam momentalnoprestao s okretanjem olovke i cimnuo vratom kako bih se sučelio sčovekomučelustola.

„Evokakostojestvari,Frenk",započeojeon.„Doćićedoizvesnihpromena,maloćemopreureditistvari.Berinapuštanašumalugrupudabivodiokomisijukojaćedonetipredlogzanovorestrukturiranjenašekompanije,asviznamodasetospremalo.Beriželidaitibudeščlantekomisije-štojepopriličankompliment,rekaobih,akoseimau vidu od koga potiče. E sad, ovo je samoprivremeni aranžman, ali

podrazumevapunoradnovreme.Ti,Beriijošnekolikodrugihkojećuimenovatikasnijetrebadosredineletadasačinitenacrtpredloga.Tajrokstižepravoodozgo.Tamobiželelidavidenovorestrukturiranjeuprimenidokrajagodine."

„Mogulidapitamzasvrhutognovogrestrukturiranja?"„Znašveć.Istajekaoiprilikomposlednjegrestrukturiranja.Hoću

reći,zaboga,kolikovarijacijamožepostojatinajeftinije,bržei...kakobeše ono treće?" Ričard je bio jednako vešt u tome da privatno sdrugimadelisvojsasvimstvarnicinizamkakobistvoriolažanosećajda je zaista na vašoj strani. „Ali da sam ja na tvom mestu, ne bihpostavljao takva pitanja pred ostalima iz komiteta. Samo bih sledioonoštoBeriradi.Onznakakotoidestimstvarima."

„Aštasedešavaumeđuvremenu,dokBeriijaradimopunoradnovremeutojkomisiji?"

„Meri će preuzeti svakodnevni nadzor nadBerijevimodeljenjem,poredsopstvenog.AKeriće isto touraditi s tvojim ljudima.Onaznapodostaonovomsoftverukojisetestirautvomodeljenju.Tojesamoprivremeno.Jatunevidimnikakvepotencijalnesmetnje.Ati?"

„Ni najmanje", saglasio sam se, ne trudeći se da pomenemKerinmilitaristički pristup menadžmentu, njenu propupelu psihozu isveukupnudemonskuprirodu.

Sledećihnekolikomesecislužiosam-podBerijem-ukomisijizarestrukturiranje, pokušavao da uhvatim za glavu i za rep njegovekonceptereorganizacijenanivoucelekompanijeiumornoprihvataouzastopnemodifikacijeonogaštojeonnazivao„Masterdijagramom",i što je još u najranijim fazama podsećalo na gušće iscrtanu idijaboličniju verziju Danteove mape pakla. Beri je nama ostalimadelio te revidirane dijagrame gotovo svakodnevno. Svaki je sadržaoponeku infinitezimalnu izmenu ili dodatak u odnosu na prethodnu,svedokstranicenakojimajeprikazanočedonjegovihrazmišljanjaorestrukturiranju nisu bile gotovo crne od pravougaonika ispunjenihsićušnimslovimasastrelicamauperenimuvis,doleipostrancepremadrugim pravougaonicima ispunjenim sićušnim slovima. Nikad nisamčitaotereči-makarsampretpostavljaodaseradiloorečima-kojesutasićušnaslovaobrazovala,aonasubilasvesićušnijaisićušnijakakosusepravougaonicisvevišeumnožavali,astrelice(strelice!)konačnopokazivale na sve strane. Najzad je došao taj dan kada je komisija

trebalo da podnese svoj predlog višim silama čije su kancelarijezauzimale dvadeseti (dvadeset prvi?) sprat zgrade iz vremena prevelikeekonomskekrizeukojojsekompanijanalazila...doknedođevremedaseonapreselinalokacijuupredgrađu,dalekoodporezaizcentralnogjezgragrada.Sadasammogaodasevratimsvom.staromposlušefaodeljenja-zarne?

Ne: Jer su pod Kerinom upravom dva pripadnika mog starogosoblja prebačena u drugi sektor, dvoje je napustilo kompaniju, advojejeotpušteno.

Ne:ZatoštosuKeri injenoosoblje, „Kerini specijalci"kako ih jezvala,obavljalisadasavposaokojisuranijeobavljalimojiinjeniljudizajedno.

(NiBerisenijevrationasvojestaromestošefaodeljenja,alitakoje i trebalo da ispadne. On će početi da radi na Drugoj fazirestrukturiranja širom kompanije, dok će se njegovo osobljeintegrisati među Kerine Specijalce. Dva nedovoljno popunjenaodeljenjasadasuobavljalaposaozatrikojasubilaupunomsastavu.DasamsamovišepažnjepoklanjaoBerijevimdijagramima,moždabihi primetio da je to spajanje „radnih ćelija" deo restrukturiranjakompanije.)

I ponovo ne: Zato što sam ja dobio novu ulogu u firminomlutkarskom pozorištu, a Ričard je vukao moje uzice pomoću četirihirurškispretnaprstanjegovevelikerukeurukavici.

8

Krajem leta, sedeo sam u jednom od sićušnih Berijevihpravougaonika u ćošku kompanije, daleko odmesta na kom sam senalazio pre samo nekoliko meseci. Moji saradnici su sada biliprivremeno zaposleni, pripravnici s koledža i ljudi kadri da svakiradnidanprovodetakoda imočibudučetrdesetpetcentimetaraodbleštavog________ekrana,sjagodicamaprstijuuneprestanompokretuprekotastature,iuvekjednakovelikomhrpomstranicanagomilanomnastolukrajnjih.

U retkim prilikama kada bih naleteo na nekoga iz Sedmorke -moždautoaletu,moždauhodniku-uvekbimepozdravilinajslađimmogućimosmehomibrižnimraspitivanjemotome„kakomiide."

„Sasvim dobro", odgovarao sam, iako su me neosmehnuto lice izagroban glas odavali Pobedničkoj Sedmorki, koja je bila na stranipravičnosti, pravila korporativnog zakona, i Ričardovoj. Kad ga većpominjem, trebalo bi da zabeležim činjenicu da sam s vremena navreme i dalje od njega dobijao poruke u kojimame je zapitkivao omojoj ideji o novomproizvodu i ukazivao na to da je za kompanijumoždakucnuočasdapovučenekerizičnijepoteze.

Da li je to ozbiljnomislio? Nisam znao. Da li je hteo da iskoristikompletnudokumentacijumojeideje,mogspecijalnogplana,kakobipodriomojpoložajukompaniji jošvišenegošto jevećuradio?Ili jepostojao neki sasvim drugi razlog da on i dalje održava sa mnomkomunikacijunatutemu?Nisamtoznao,nisamtoznao.Aliznaosamjedno:akodamRičarduonoštoodmenetraži, iztoganijemoglodaproistekneništadobro.Onnikada,bašnikadanećevidetikompletnudokumentaciju za moju ideju, jer sada je ona već bila skrivena naveoma bezbednom mestu. A uskraćivati Ričardu ono što je želeopružalomijeizvesnositnozadovoljstvokojejeolakšavalo,kolikogodbeznačajno,sveštosamistrpeoodSedmorke.

Zbog čega sam onda trpeo takav tretman? Zašto nisam otišao izkompanije? Zašto nisam uradio ništa od svega onoga što sam većgodinamapomišljaodauradim?

Utovremepostojao jesamojedanodgovornatapitanja.Doktor

sezavukaoumeneisvojimrukavicamamesredio,itodobro.Jesamlivećpomenuodapatimodopsesivno-kompulsivnogporemećaja?

Čak i za osobu prosečne emocionalne stabilnosti, žudnja zaosvetommožebitistvarkojazahtevapriličnomnogovremena.Menijeonaoduzimalasvevreme.Guralajepodaljesvakudrugumisaokojabijojseisprečilanaputu,svakufantazijuiosećajkojijemogaodamevratimome bivšem ja, svako sećanje na to ko sam ili šta sam ikadabio.Mojenoći ivikendisadasubili ispunjeninizomscenarijakojisuseneprestanorecikliraliiukojimajeizaDominakucnuočas.Atajječasbionatopljenprolivenomkrvlju,sudnjidannadkojimjesunceštonikadnezalaziluđačkigorelocrvenospramcrnogneba.

Alijasamoduvekbioslabi,kaoštomislimdasamvećpomenuo,oduveksamseplašio.ZatobiDominosveotrpeo,Dominobiostajaotu gde je, Domino bi se pritajio sve dok... sve dok... sve dok, nisamimaopojmašta.Svedok...

Jedne večeri sam se pripremao da krenem s posla, odlagao samidentifikacioni bedž, isključivao taj ________ kvadrat koji je zurio umeneitd.Ikakosamvećopsesivno-kompulsivan,ušlomijeunavikuda stavljam stranicu iz notesa povrh svoje hrpe s neunesenimpodacima, stranicu na kojoj je pisalo „NEDOVRŠENI POSAO", za tajmaloverovatanslučaj,zbogminimalnihizgleda,danekoodčistača,ilikoznako,tugomilupodatakamoždavidikaopapirezabacanje,aonisu, u stvari, upravo tako i izgledali. Niko drugi među mojimsaradnicima, nemoram to ni da pominjem, nikada nije preduzimaotakve predostrožnosti. Ja, s druge strane, nisam mogao bez togpostupkadasačuvamusebitutrunkumirakojusamjošimao.

Ali kada sam sledećeg jutra došao do svog stola, moja cedulja snatpisomNEDOVRŠENIPOSAOnestalajezajednosačitavomgomilompodataka koju je pokrivala, nigde se nije mogla naći, iščezla je.Prijaviosamnestalematerijalesvomšefu,koji,začudo,kaodanijebioninajmanjezainteresovanzatogdebionimoglibiti.

„Frenk, mene zapravo brine", rekao je taj momak koji do pregodinudananijeničuozakompanijuukojojjesadazauzimaomestošefa, „u stvari, prvenstvenome brine tvoj sveukupni učinak, kako uovom odeljenju, tako i u kompaniji kao celini. Pod jedan, ti sinajneproduktivniji zaposleni u odeljenju. A čitao sam tvoj dosije izkadrovskog.Priličnojegadan,akobašželišdaznašistinu.Nastranu

to što nikada nisi zaista bio timski igrač, makar sudeći poevaluacijama od tvog ranijeg direktora. Tu su i stvari u vezi spotkradanjemdrugih službenika, loševođenjeodeljenjakada si sambiošef, izbegavanjeposladoksiradioukomisijizarestrukturiranje,seksualno zlostavljanje, sveukupno indo... indol... loše vladanje. Ceotvoj profil je problematičan. Pokušavao samda timalo gledamkrozprste zato što si već dugo u firmi. Ali sada si ti običan teret. Tajtakozvani nestanak tvojih materijala - šta bi sad trebalo o tome damislim?Nekoćemoratigrdnodasepomučikakobiponovogenerisaotepodatke.Činimisedajetomoždaupravoonoštosiiželeo."

Pošto jenekovremenastaviodapričau istomstilu, tajdripacodmogšefapružiomijeprilikudadamotkazkompaniji,štosamodmahiuradio.Nisamtoželeo,zaistanisam.Alinijebilodrugogizbora.Znaosam ko stoji iza svega toga, a protiv njega nisam imao nikakvihizgleda.

Prenegoštosamisprazniosvojradnisto-štoinijebiovelikposaopošto sam od privatnih stvari sada na poslu čuvao samo nekolikopaketićakeksa - i prenego što sampodneo svojepismosostavkom(Zaštopismo?Zaštone izjavu... ilideklaraciju?), svratiosamumuškitoalet i jednostavnostao ispredvelikogogledala,zurećiu likčovekakojezurioumene.

Bio jeprosečnevisine igrađe,prosečnetežine,prosečnihgodina,kose ni duge ni kratke. Bio je glatko izbrijan. Imao je korektivnasočivablagećilibarskenijanse.Očisumubilesmeđe.

„Dobroonda,dapočnemo",rekaojeonlikuuogledalu.Potomseokrenuoiizašaoodatle.

9

Radnjesjeftinomodećom,radnjesjeftinomelektronikom,radnjes alkoholom i lutrijom koje unovčavaju čekove, radnje s perikama,zalagaonice, prodavnice oružja... prodavnice oružja... prodavniceoružja.

Bila je tamo jedna prodavnica oružja kraj koje sam prolaziosvakogdanadoksamodlazionaposaoivraćaosesnjega.Nalazilaseumalojzgradiikaodajeneprestanobilazatvorena.Nikadapretoganisam bio u prodavnici oružja, ali u ovu sam ušao kao najobičnijamušterija. Dok sam se obazirao oko sebe, osećao sam isto onouzbuđenje koje sam iskusio kao dete kad sam otišao u lokalnuradnjicukakobihpogledomprelazioprekošarenihkutijasmodelimaautomobila, robotima na baterije, pištoljima na vodu, pištoljima nakapisle,kaubojskimpištoljima,mašinkama.

„Izvolite,štaželite?",upitaojesitnibradonja,gotovopatuljak,kojije izašao iz zadnje prostorije. Sigurnomunisamodgovorio, pošto jeponoviopitanje.Ondajerekao:„Želitelidakupitevatrenooružje?"

„Da,gospodine",rekaosamusrdno.„Zaista,želim."„Neštožaličnuzaštitu?",upitaojebradatičovečuljak.„Zapravo", kazao sam ja, „ovde sam zbog dve stvari. Zaista je

posrediličnazaštita.Vidite,krajukojemživimvišenijebezbedankaoštobitrebalodabude."

„Sasvimvas razumem",ubacio jebradonjakojikaoda je izgubiojošnekolikocentimetaravisineotkadsepojavio.

„Da,pavidite,tojeprvideomojemisije.DrugijetoštosamdošaodamalokupujemzaBožićprenegoštopočnugužve.Imamprijatelje,sedmoro njih da budem precizan. I ove godine bih voleo da imsvakomepoklonimponeštoza,kakovećkažete,ličnuzaštitu."

„Isamsamtovećradio."„Stvarno",rekaosam,primetivšidasepatuljakizradnjesoružjem

smanjio za još oko centimetar. „E sad, moram priznati da nisamnaročito vičan svim tim raznimvrstamapištolja - a vi ih ovde imatebašmnogo."

„Najboljiizborucentrugrada."

„Pa to je sjajno. Pokažite mi onda šta sve imate. Veoma samotvorenzavašepredloge."

Alipatuljakjepotpunonestaoizvidokruga.Ondasamvideodajesamočučnuokakobizavukaoglavuustaklenuvitrinukojajestajalaizmeđunas.Kadjeustao-nimalovišinegomaločas,moždačaki jošmalo niži - pružiomi je pištolj koji je na njegovom sićušnom dlanuizgledaoapsolutnodžinovski.

„Slobodno-uzmitega."Učiniosamto.„Tovamjeglok",rekaojeon.„Čuo sam za njih u televizijskim serijama", kazao sam, zapanjen

divnimosećajemuruci.Uperiosamgauzidipogledaonizcev.Umalomisuzenisupošlenaoči.Doksamjauživaoutomushićenju,patuljakje govorio o pouzdanosti oružja... njegovoj preciznosti... kapacitetunjegovogšaržera!

„Ubedisteme. Kupiću dva ovakva - jedan za sebe, i još jedan zamogdrugaBerija.Štajošimate?"

Patuljak jepočeoužurbanoda semuvaokolo. Sada jebio tolikoblizu poda da sam morao da pogledam preko vitrine kako bih gavideo.Pokazaomi je rugere, pokazaomi jemauzere, pokazaomi jesmitove,brauningeiberete.Aondamijepokazaofajerstar.

„Kompaktan,nijetežak.Moglibistedaganositeusakouidanikoineznadagaimate.Unjegastajesedammetaka."

„Sedam", ponovio sam. I u sledećemdahu ga pridodao spisku zakupovinu,namenivšigaŠeri. „Trebalobidasavršenostaneuženskutašnu,zarne?"

„Valjda.Poduslovomdatašnanijeodonihmajušnih."Pošto sam video još nekoliko marki i modela pištolja koje sam

moraodapreskočim,osećajučisevećkaostručnjak,patuljakjeizneotaktičkiUSP.

„Četrdeset petica automatik. Cev od dvanaest i po centimetarazbogvećepreciznosti.Pravooružjezaspecijalce."

„Rekostelizaspecijalce?",kazaosamja.Rekaoje.„Imatelijoškojitakavnalageru?"Imaogaje,tajbogomdanipatuljak.Trebalomijejošdvakomadakakobihkompletiraosvojarsenal.A

tačno sam znao šta želim. Ispostavilo se da je dužina njihovih cevisamočetiriipocentimetra.

„Zovu ih 'Čizma ujke Majka'", rekao je patuljak. „Taman staju ufutroluzagležanj,baškaoštostereklidahoćete."

„Aimateliuponudiitakvefutrole?",upitaosam.„Mogudaihnabavimzavremepotrebnodaprođepapirologijaza

ovurobu."„Imalitihfutrolaucrnojboji?",upitaosam.„Proveriću.Želitelifutroleizaostale?"„Da,želim.Ipostarajteseizajednufutrolazalevustranu,zamog

levorukogdrugaraPerija."Zapravo, pored drugih mojih neuobičajenih osobina, bio sam i

ambidekster. A filmski prizor osvetničke figure koja izvlači pištoljeobemarukamanajednommijeblistavozatreperilauglavi.

„Futrole su važne iz bezbednosnih razloga", zapištao je glas izsenkinapodu.„Imamistotakoionekojevamsekopčajunakaiš."

„E baš samnanjihmislio", rekao samdok sam spuštao kreditnukarticunavitrinuipočinjaodapopunjavamformularezaregistraciju.„Uzgred, postoji li negde u blizini mesto gde bi nekomogao da mepodučipravilnojupotrebivatrenogoružja?"

Ispostavilo se da postoji. I tako je moj raspored bio određen.Mogao sam da preuzmem pištolje u petak, i onda neko vreme daradimnatehnicikorišćenjaoružja.Doponedeljkaćubitispreman.

Dok sam popunjavao poslednji formular za registraciju, slučajnosam pogledao u drugi deo vitrine gde je bilo izloženo mnoštvoblistavihnoževazadivljinu.Jedanmijeposebnozapaozaoko.

„Lovački nož za dranje jelenske kože, sečiva trinaest inča",objasniomijepatuljak.

„Pa to je sjajno", prodahtao sam trudeći se iz petnih žila da nezajecamodzahvalnostipredtimveličanstvenimpredmetom.

Zbogom skromnim čarima wabija, mrzovoljnim zadovoljstvimasabija. Pozdravi moćnoj radosti hladno kovanog čelika... oštrim iopojnimmirisima komponenti polimera otpornih na temperaturu... iposebanpozdravčistojbalističkojmoćizaustavljanja.

„Danas ćete baš da ispraznite kreditnu karticu", rekao je bradatičovečuljakkojisevratiosvojojranijojvisini.

„O, ništa zato", rekao sam uzimajući torbu u kojoj se nalazio i

lovačkinož zadranje jelenskekožeukožnoj kaniji. Već sam izvršioposlednjuisplatutimkrvopijamakojesumiizdaletokonkretnoparčeplastike,pomisliosamdoksamizlazioizradnjespištoljimanasunceblistavog oktobarskog poslepodneva. Ali čekalo me je mnogo poslatogdana,inisamimaovremenazagubljenje.

10

Preskočio sam ručak i otišao do jedine iole pristojne prodavnicemuške odeče čija je franšiza još imala lokal u centru. Poredulaza uradnjustajalajemetalnapločakojamijesaopštavaladajetafirmazaproizvodnjuodećeosnovanaisteonegodinekada jemladaMeriŠeliobjavila prvo izdanje svog romanaFrankenštajn (1818). Kakva lepaslučajnost:bašsamtragaozaodećomugotskomstilu.

Kupiosam jedan lagan ikomotankišnimantil (boje:crne), jednupolurolku napravljenu uglavnom od italijanske merino vune (boja:crna),crnefarmerkekojesulepopadaleprekocrnihkožnihčizamaiostavljale dosta mesta za skrivanje tih pištolja nazvanih po staromdobromujkiMajku.(Aitefutroleboljedabuducrne,pomisliosam.)Izašaosamizradnjesnovomodećomnasebi,ostavivšistaruukabinizapresvlačenje.Zatražiosamdazadržimkutijuzačizme,poštomijeonatrebalazabanku,ukojusamsepravozaputiokakobihisprazniosvojštedniračun.

„Smem li da pitam zbog čega ste odlučili da zatvorite svoj računkod nas?", upitao me je muškarac u sivom odelu kome me jeblagajnica poslala. Sedeo je za radnim stolom u uglu velikogzasvođenogpredvorjabanke.

„Zatoštovasprezirem",odgovoriosam,pogledavšigapravouočiizanaočarasnijansomćilibara.

„Kako,molićulepo?"„Mislimdastemečuli.Ovo jebanka.Radijebihnosiosvojnovac

unaokolougaćamanegodopustiodaonslužiciljevimaoveinstitucijemaiminutduže."

Bankarje,doneklehirovito,uzeotriformularaizgornjefiokesvogstolaizatražiodaihpopunim.Dvaformularajezadržao.Rekaomijeda treći odnesem blagajnici koja me je kod njega poslala. „Ovo jeizjavaoodricanjuodpotraživanja.Razumetedabankanemožebitiodgovorna za podignutu gotovinu pošto jednom dođete do svojihsredstava. Čak ni dok ste još u prostorijama banke, naši čuvari vamnećebitinaraspolaganjukaozaštita."Doksamustajaodasevratimšalterublagajne,ipotrpamsavsvojnovacukutijuzačizmekojusam

doneo sa sobom,muškarac u sivomodelu je nadodao: „Iskreno smouživaliutomeštosmovampružalisvojeuslugeinadamosedaćemoiubuduće za to imati priliku." Palo mi je na pamet da je čitavacivilizacijastvorenasamozatodabitakviljudimoglidaiznosesličnepodmukle primedbe i prolaze nekažnjeno za to. Prolazili sunekažnjeno za to hiljadama godina, i nastaviće s tim dok je sveta iveka.

Poštosampodigaogotovinuizbanke,odneosamkutijuusvojstanidobrojeizlepiotrakomzapakovanje.Ondasammarkeromnapisaona poklopcu: „Za Lilijan Hejns. Hvala ti." Potpisao sam se imenomispodtihreči,zajednosdatumom.Ondasamkutijustavionaradnisto,izmeđuračunaraištampača.

Da: posedovao sam jednu takvu mašinu uprkos svim kletvamakojimasamihredovnoobasipao.(RekaosamRičardudasamradionasvojojidejionovomproizvodukodkuće,itojebiloistina.Slagaosamsamotodasamdeoimaourukopisu.)

Ne: nisam nameravao da je sada uništim palicom za bejzbol ilisekirom.

Da: nameravao sam da je uništim sekirom ili palicom za bezbolkadzatodođevreme.

Alidotadasamjošmogaoda je iskoristim.Prenegouradimonošto samsmeraodauradim,morao samdanapišem izjavu, jernisamimaonamerudasezadržavamdameisleđujupoštosedimraziđe.Anekimpitanjimasamdefinitivnomoraodasepozabavim.

Prvo: Pitanje ludila. Ta stvar će svakako zauzeti priličan brojstrana.Koliko god tomeni sad smešno zvučalo, u to vreme sambioveoma zabrinut da ću posle svega biti otpisan kao samo još jednalujka. Usamljenik koji je u slobodno vreme fotografisao ruševine.Spržen u mozak. Tip koji nije mogao da podnese pritisak, pa jekonačno„puko"kaotolikodrugihprenjega.Jošgore-moglibidamesmatrajupsihološkomžrtvomvremena,kaodaubilokomperioduilimestunakomsekonkretnoteloslučajnonadeupokretupostojineštospecijalno!

Drugo: Pitanje zla. Mnogo godina sam u mislima iščitavao sitnetekstovebezbrojnihstranicaizistorije...ilirazmišljaoonekimvelikim(iline tolikovelikim) zverstvima iznoćnihvesti, i uvek samgovoriosebi: „Boljebitipogubljeni,negoonajkopogubljenje izvršava."Znao

sam da ću morati da izmislim neko zgodno rezonovanje kako bihprevalio put od tog pravednog mudrovanja iz fotelje do gomilemecima izrešetanih tela, pa makar poslednje na gomili bilo mojesopstveno. Mnogo, mnogo reči treba otkucati i mnogo stranicaodštampatikakobihobjasniotolikodramatičanmoralnipreokret. Ilimi je takomakar izgledalodoksamšetkaoposvomstanu i sečivomsvoglovačkognožazadranjejelenskekoželupkaoseuritmuponoziucrnomteksasu.

Treće (i poslednje): Problem polemike. Nipošto nisam želeo dabudemuhvaćenustanjugologsamoopravdavanjazbogonogaštoćenesumnjivobitisagledanokaočinrazularenog ipreteranogubijanja.Na kraju krajeva, kakve je Sedmorka to zločine počinila da zaslužitakvupresudu,ikosambiojadatupresudusprovedenitakosurovo...i tako sa stilom? Pa, voleli to ili ne, u takvim stvarima ne postojepravila - samo impulsi, demonstracija sile, i zgodno vreme i mesto(motiv,sredstvoiprilikaučkiljavimočimaZakona).

Pitanje:Zarnijebilodrugihrešenjakojabipodrazumevalamanjenasilja?

Odgovor: Nijedno se takvo nije javilo u mom opsesivno-kompulsivnommozgu.

Pitanje:Zarnisammogaozatražitiprofesionalnupomoćkakobihkontrolisaosvojumaniju?

Odgovor: Već sam se nagutao čitave apoteke bez ikakvihprimetnihrezultata(osimneprestanoggrčauželucu).Aprošaosamikrozsijasetterapijakojenisubilenimaloefikasnijeodmedikamenata,madamakarnisuuticalenamojdigestivnitrakt.

Pitanje(ponovo):Zarnijepostojaonekidrugipostupakkojemsammogaodapribegnem?

Odgovor: Da jeste, pribegao bihmu; budući da nisam, nije ga nibilo.

Dakle,tesumistvarizaokupljalemisli,zajednosjošmnogodrugihbesmislica, kada sam poslednji put toga dana izašao do prodavnicekancelarijskogmaterijala. Moraću svakako da kupim dosta papira ijoš koji kertridž tonera ekstra kakobih izneoprikladnudeklaraciju,

krajnju izjavu,o svimčinjenicama...mojepismosostavkom ljudskojrasi.

Na kasi prodavnice, moja kreditna kartica je konačno ispustilaposlednjidahijasamje,poizlaskuizradnje,baciounajbližukantuzasmeće. Tada mi je palo na pamet da mi neće trebati niti jedan oddokumenatakojesamgodinamasakupljaounovčaniku,pasamisvetođubrebacio, zajednosa samimnovčanikom - tim izlizanimstarimdrugarommog zadnjeg džepa. Oslobođen tih opterećenja zvaničnogidentiteta, praktično sam jezdio kao ogromna crna vrana krozoktobarskisumraknatragpremasvomstanu.

Bezobziranato,uglavimiseidaljevrteloimisliosamkakotačnoda sročim i formulišem svoju Konačnu Izjavu. Činilo mi se da jepreostala još neka stvar s kojom ću tek morati da se suočim, nekoneodređenoalifundamentalnopitanjekojenisamjošrazmotrio,nekagrozomornatemakojojjošnisammogaodapristupim,ikojojmoždanitijedanljudskimozaknikadanijepristupio.

Naravno, jednostavan odgovor na sve što sam nameravao dauradim bio je da sam se osećao zatočenim u lavirintu bola, i da jejedini postupak koji se ukazao mojim vijugama smrtnika bioprobijanjenapoljeoružjem.Uveksammogao tomedasevratimkaosvojojzavršnojrečenici.

Međutim,svetementalnevežbenaglosuukočilekadasamshvatioda sam, zahvaljujući sopstvenoj rasejanosti, ostavio kupljenu robu uprodavnici kancelarijskog materijala... a radnje samo što se nisuzatvorile. Okrenuvši se na pločniku, jurnuo sam prema mestukupovine.Alidogodiloseneštoštomejesprečilodaikadastignemdoodredišta.

Kadasedogodilo:neznam.Gdesedogodilo:neznam.Štajetobilo:e,tovećznam.Biojetonajglasnijizvukkojisamčuouživotu.

Drugideo

1

Nije bilo ničeg osim tame.Tekla je kao crna rekabezdna. I nijebila ograničena nikakvim obalama, beskrajna, uzburkana i bezikakvogsmera,bezizvoraiodredišta.Samotamakojajeteklautami.

Ondajeneštopočelodaseotimautojcrnoj ibeskrajnojrecibezdna,neštoneformirano,jošuzačetku,kovitlaloseumraku.Nijeimalooči,baškaoštoihnijeimalanitama.Nijeimalomisliniosećaje,samoje tama proticala kroz to, oko toga, u šlepom haosu uzbuđenogkoprcanja. Bilo je to nešto živo, nešto nemirno i živahno umraku, iteklo je neumoljivo kao crna reka u crnom svetu. A opet, čak i bezočiju, misli ili osećaja, kretalo se to prema nedostižnoj površinimraka...iprobilosekroznju.

Oduveksamseplašiomraka.Sadajeonbiosvudokomene,opakizlokoban,bezoblikailiimena.Abiojeiumeni,takodanisammogaodamuumaknemninakojinačinibiosamparalizovanodstraha.Alito je polako počelo da se povlači - ta bezimena tama, to opako izlokobnoprisustvonakojesamnailaziosamounajgorimkošmarima-ponovosesakrilo idozvoliloobličjimadasepojavekaonamutnojmesečini, pustilo unutra one misli i osete neophodne za stvaranjesopstvenog bića. I kao da sam sve to sanjao, činilo se da sam bioodsutančitavuvečnost.Ikaodasamsvetosanjao,činilosedanisambioodsutanninatren.

Bila je noč, a ja sam se nalazio u svom stanu iznad lilijaninogrestorana. (Kako sam tamodospeo?Gde sambioprenego štomi jetamazaslepilanm?) Jedno je sigurno:nisamnastanjivaoprostorokosebe na isti način kao ranije. Mogao sam da se krećem poprostorijamasvog stana, aopetmi za tonije trebalo ljudskoobličje,nitisamgakoristio.(Kakojeovomoglodasedešava?Štasedogodilo

smojimtelom?)Pukomsnagomvoljeodigaosamsespodaipočeodalebdim kao paučina u uglu tavanice. Video sam kako mesečina sijakrozstarezavesenaprozorukodmogradnogstola.

Još jednamisterija: sada sammogaodagledam iza zavesa i krozprozoruvrtoglavi lavirintsoba,hodnika,ulica i sokaka,dokmiseuglavi ljuljalo na hiljadu strana, pa sam na kraju bio prisiljen daprekinemstim.Posletogpokušaja,otvoriosamuši-samonatren-zanesuvisli hor glasova, presekavši ih pre nego što se izgubim unjihovombesmislenombrbljanju.

Bilo je toliko zastrašujućih stvari, toliko pitanja i zagonetki zavreme te snene faze iskustva da sam znao kako to nije bio nikakavsan.Ali sviodgovorisumi izmicali ibežaliu tamnekrajevegdemojum nije mogao da ih sledi. Kad god bih pokušao da prodrem u teoblasti, ustanovio bih da sam se obreo u zamci i ćorsokaku punomsenki, te sam takva mesta u mislima počeo da nazivam „mračnimtačkama", gde je crna reka tekla sva masna i uzburkana. Te tamnetačke bile su izvor mog straha i osujećenosti. Ukazivale su naprisustvo nepoznatog igrača u igri čija sam pravila tek počinjao daučim.

Jošsambioonajstariopsesivno-kompulsivnija-tojetakođebilosasvim izvesno - inijemi sedopadala slutnjada se šeme i strategijesprovodeokomene...daseizamojihleđaodržavajutajnisastanci...dasam osuđen za nešto što nisam uradio... da su me ponižavali imanipulisali mnome... da su moju sposobnost u pitanje dovodilebudale, a moje poruke prenebregavali moroni... da sam bio silomoteranustatusnepostojećeosobeuorganizacijikojojsamtolikodugoi toliko dobro služio... kako bi me konačno otpustili i sa togbesmislenogibeznačajnogradnogmesta.

Nedovršeniposao!Nedovršeniposao!Njihovalicasusadaistiskivalasveostalo izmojihmisli.Bila jeto

moja konačna želja, moj sasvim naročit plan, da ta lica vidim kakovrište,okrvavljena,tedakonačnoležebeživotnopodmojimnogama-kako sam se samo dobro svega toga sećao. Ali balistička feštazakazana za ponedeljak sada je otkazana. U svom trenutnom stanjunisammogaodadržimniparčepapira. (Papir,papir - zaštomi je tarečnačasodjekivalauglavi,samodabiizbledalaizamrlauhvaćenautimtamnimtačkama?)KakosapimogaodazamahnemtaktičkimUSP-

om i raznosim glave, ili glokom 17, kojim bih nekome smrskaokolena? Nisammogao da vidim čak ni rođeno lice dok sam lebdeoispred ogledala u svom kupatilu. Nikad neću biti u stanju da to licepokažemkaoposlednještobitesvinjeugledalenadansvogpokolja.

A onda se to dogodilo.Mašinerijamog ubilačkog besa zahuktalase,gorivojojjesagorevalouotrovnaisparenja,iznjesulevoidesnoizbijalevarnice,prštale iprštale... svedokogledalo ispredmenenijepočelodasijajezivimsvetlom.Itamoseukazalo,usredištutepakleneaure.Tamomijebilolice,zračilojeopsesivnommržnjom.Tamosumibileočiionesustreljaleizasočivasćilibarskomnijansom.Tamosamstajaoupunomcrnilusvogobličja.Aulevojrucimijebiolovačkinožza dranje jelenske kože. Podigao sam ga i sečivo pljoštimice lakoprisloniouzobraz,umalosenezanevšiodcrneradosti.

Posleteprvemanifestacije,dozvoliosamsebidapotonemnatragu senke. Sada sam imao sposobnost da kontrolišem sopstvenusupstancu.Kasnijećunaučitidakontrolišemmoćisvogvidaisluha.Abilo je tu i drugih stvari, sila i svojstava nečuvenih i čudesnih, da ihubrzootkrijem.

Mojposaonećeostatinedovršen.Mojposaotekpočinje.

2

Dvojica detektiva iz odeljenja za ubistva - jedan crni, drugi beli,obojica sedokosi - izašla su iz lifta stare poslovne zgrade u centru iušla u prijemni prostor kompanije koja je u zgradi bila najstariji inajprosperitetnijizakupac.Primetilisublagoosvetljenjeiskupdekor(s koncertnim klavirom), ali to kao da ih nije ni najmanje uplašilo.Obojicasumnogoputatokomgodinaposećivalatustaruzgradu.

KaoštojedetektivBelirekaodetektivuCrnomuliftu:„Uprizemljuovezgradebilajeposlastičarnica.Nikaduživotunisamjeotakodobarsladoledsvrućimsosomodčokolade.Roditeljisumevodilitamodoksmoživeliugradu."

„Davnojetobilo",napomenuojedetektivCrni.„Baš vala", rekao je detektiv Beli, s jedva primetnom primesom

sentimentalnezamišljenostiuglasu.Iz prijemne prostorije odveli su ih na dvadeseti (dvadeset prvi?)

sprat,gdeihjedočekaladrugarecepcionerka(crtica)administrativnapomoćnica koja je čekala da dođu.Marša Linstrom, ako je verovatimesinganoj pločici s imenom na njenom stolu, uvela je detektive izodeljenja za ubistva u kancelariju generalnog direktora kompanije,koji ličnonijeznaoništaštobi impomoglou tompolicijskomposlu,alijemogaodaimobezbediovlašćenjedasekrećupokancelarijamakompanije zajedno sa ženom koju je Marša pozvala iz kadrovskeslužbedaimbudevodič.Kadasupočelidasilazestepeništemkojesepružalo kao kičma kroz deset spratova poslovnog prostorakompanije, Marša Linstrom - izuzetno efikasna službenica - već jeprekotelefonanalagalanekomedasazna„gdećeikada"bitisahrana.Te da naruči venac kakav kompanija uvek šalje u slučaju smrtizaposlenog.

Dole u kadrovskoj, detektivi odeljenja za ubistva zatražili su dapogledajudosijekojijekompanijaimalaopreminulom,kaoidosijeaosobakojesuspreminulimtesnosarađivale,zajednosdosijeimasvihzaposlenih koji su nedavno otišli iz kompanije „kao neodgovarajućikadar". Ranije tog dana, detektivi odeljenja za ubistva su, na svoje

zadovoljstvo, ustanovili kako su prijatelji i članovi porodicepreminulog nepodobni za osumnjičene. Istraga na radnom mestužrtve jednostavno je bila sledeći korak u prilično mehaničkomprocesu. Obojica muškaraca su beležili informacije iz dosijeazaposlenihkojasupregledali.

„Zašto ne bismo najpre poradili na ovom Frenku Dominiju? Dapopričamosnjegovimšefom",rekaojedetektivCrni.

„Da, znam", odgovorio je njegov partner. „Njegov dosije baš i nedaje sliku idealnog zaposlenog. A žig prinudnog otkaza baš ume darazgnevinekeljude."

„Menitozvučikaodapričašizličnogiskustva."„Kažemtitoupoverenju",rekaojedetektivBeli.„Likbimoraodabudebašdibidusrazgnevljendabiovouradio",

rekaojedetektivCrni,izvukavšimrkikoveratkojijedržaopresavijenudžepumantila.

„Pretpostavljamdatozavisiodlika."Alimladišefskojimsudetektiviodeljenjazaubistvarazgovarali

nijeimaoništazanimljivodadodadosijeuFrenkaDominija,ilimakarnesvesno.GospodinDominionijedugoradiouodeljenjumladogšefaprenego što je daootkaz. „Trebalobi da razgovarate s nekimko jeradio s Dominom duže nego ja. Ja sam u kompaniji tek oko godinudana."

„MisliosamdamujeprezimeDoMINio",rekaojedetektivCrni.„Pa zar nisam to i rekao?", uzvratio je mladi šef, slagavši

arogantno.„Ne,reklisteDomino",potvrdiojedetektivBeli.„Pa, nisam nameravao tako da kažem", rekao je mladi šef,

najednompokajnički.„ŠtajetoondaFrenkuradio?"„Hvalavamzavremekojestenamposvetili,gospodineČipmank"2,

rekaojedetektivCrni.„PrezivamseČipman."„Mojagreška."Onda su se detektivi odeljenja za ubistva okrenuli i otišli svom

sledećem,najboljemkandidatuzaisleđivanje.„Dvanaesti sprat. Neki Ričard", kazao je detektiv Beli, bacivši

poglednabeleške.„Danajpresvratimodoklonje?"

„Bašsammisliodapredložimistoto."Umuškomtoaletu,kojisenalazioizvanprostorijakompanijeibio

idaljevećinomopremljenprvobitnimsanitarijamaizvremenakadajezgrada građena, pre velike ekonomske krize, detektivi odeljenja zaubistva su se olakšali okruženi masivnim mermernim zidovima,teškim drvenim vratima na ulazu u prostrane klozetske kabine, idubokimporcelanskimumivaonicimasazasebnimručkamaslavinezatoplu i hladnu vodu. Pošto se prvi zakopčao, detektiv Crni je prišaoumivaoniku i okrenuo obe ručke prema sebi, skupivši šake ispodzajedničke slavine. Ali voda nije pohrlila u njegove postavljenedlanove,većsesamozačuloglasnostenjanjekojejezakruljilounutarzidova i od koga je porcelanski umivaonik na njegove oči zadrhtao.Ustuknuo je od umivaonika dok je njegov partner to posmatrao. Izmetalneslavinenaliknaguščjivratnakrajujepoteklagustaimasnatečnost, kao da su vodovodne instalacije toaleta bile povezane scrnomrekomotpadnihvoda.

„Ovojebašstarazgrada",viknuojedetektivBelikakobinadjačaoglasnokruljenjeuzidovima,kojejesadaprešlouzverskorežanje.

„Da",rekaojedetektivCrnidokjeopreznozavrnuoručkezatopluihladnuvodunaumivaoniku,vraćajućiprostorijuupređašnjestanjeotežaletišine.

„Hajdemo",rekaojedetektivBeli.„Moramodaodemokodčovekaipopričamosnjimoubistvu."

Kad su stigli u Ričardovu kancelariju, on ih je očigledno većočekivao.Ustaojeodstolaižustroserukovaosdetektivimaodeljenjaza ubistva, predstavivši se, i onda zatvorio vrata. Pozvao je dvojicusvojih posetilaca da sednu na stolice postavljene ispred njegovogstola,iondasevratiosvojojfoteljiizanjega.

„Strašnu nam vest donosite", rekao je Ričard. „Ne mogu daverujem.Alizaštoumedijimanijebiloničegotome?"

„Telo je tek jutros pronađeno", objasnio je detektiv Crni. „Tajilismo to od novinara malo duže nego obično usled okolnosti smrtigospodinaStokovskog,kojesudonekleneuobičajene."

„Neuobičajene?Ukomsmislu?"„Po dosijeima koje smo pregledali, vi ste bili neposredni

pretpostavljeni gospodinu Stokovskom u trajanju od nekolikogodina", rekao jedetektivBeli. „Nadali smosedaćetevi ilinekood

ostalih koji su tešnje sarađivali sa žrtvommoći da nam pomogneteonakokakotodrugiskojimasmorazgovaralinisumogli."

„Nerazumem",rekaojeRičard.Detektiv Crni je otvorio mrki koverat koji je nosio sa sobom i

izvadio nekoliko fotografija, kako bi ih pružio Ričardu preko stola.„Ovo su fotografije snimljenenamestu zločina. To što one otkrivajunijeobznanjenomedijima."

Ričard jeprelistao fotografijebez ikakvepromene izrazana licu,štojesigurnočakinjemubiloteškodapostigne,akoseimajuuviduslikekojesumuseredalepredočima.DetektivCrnijeteslikesmestioukontekstkakobimalopomogaobivšemšefugospodinaStokovskog.

„KolagospodinaStokovskogpronašlasudvojicapolicajacakojisupatrolirali u okolini napuštenog skladišta koje vidite na ovimfotografijama.Sobziromnatoda jerečorelativnoskupomvoziluudobrom stanju, javili su broj tablica kako bi proverili da nijeukradeno."

„Ijelibilo?",upitaojeRičard.„Nije“,odgovorio jedetektivBeli,preuzevšidaljepriču. „Policajci

suonda istražili skladište.Gotovoodmahsunaišlinažrtvuvezanuustaroj kancelarijskoj stolici odguranoj uz taj zid koji se vidi naslikama/

„Činimisedaneštonijeuredusnjegovimrukama",rečeRičard.„Nisu to ruke", reče detektiv Beli. „Pa, nisu prave ruke. Potiču s

neke lutkeza izlog-dve levešake.Nekoveomajakodsekao ješakegospodinu Stokovskom - za njima i dalje tragamo - i nekako stopiokrajevenjegovihručnihzglobovastim,huh,veštačkimšakama."

„Priličnojeočiglednodaubicanijepokušavaodaprikrijeonoštoje uradio", reče detektiv Crni. „On je baš i želeo da telo budepronađeno u tom stanju i upravo na tom mestu - netaknuto. Da lividiteštapišenaziduodmahiznadžrtvineglave?"

„Da",rečeRičard.„Slova", reče detektiv Beli, „kao da su plamenom utisnuta u zid,

moždaacetilenskimgorionikom.Viditelištatamopiše?"„Ličina’Posao’ili’Došao’.’Nesavršenidošao’?",rečeRičard.„NEDOVRŠENI POSAO", ispravi ga detektiv Crni. „Sve velikim

slovima.Akopodrobnopogledate,svepišesasvimjasno."„U redu, sad tovidim", saglasi seRičard. „Ali i daljene razumem

zaštomislitedabihjamogaoioledarasvetlimovo...zverstvo."„Nadali smosedabi te reči, šake,bilo šta štoovdevidite,moglo

nešto da vam govori", reče detektiv Beli. „’Nedovršeni posao’ zvučikaofrazakojasesasvimprirodnokoristinaradnommestu.Ilimoždaprepoznajeterukopis,premdaznamdajetomaloverovatno."

„Upravuste.Menisvenapisanovelikimslovimaizgledaisto",rečeRičarddokjeredaoslikeuurednuhrpicuistavljaoihnastopodaljeodsebe.„Ne,žaomije-menisvetobašništanegovori."

„Pa, možda možete to pomenuti - što je moguće diskretnije -nekimaodsaradnikagospodinaStokovskog",rečejedanoddetektivaodeljenja za ubistva dok su ustajali sa svojih stolica. „Viditemogu lioninečegadasesete.Samouvezisnatpisom,razumese.Volelibismodaostalozadržimovandomašajamedijaštodužemožemo."

Detektiv Crni je onda pokupio fotografije i vratio ih u mrkikoverat. Detektiv Beli je ostavio posetnicu na Ričardovom stolu stelefonskim brojem i - bljak! - imejl adresom na kojoj se mogaouspostavitikontaktsdetektivimaodeljenjazaubistva.Ričardjepočeodaotvaravratadvojicimuškaraca,aliihjeondaponovozatvorio.

„Ako smem da pitam", reče Ričard. „Niste nijednom pomenuliuzroksmrti.Pretpostavljamdasutobileruke.Povreda,krvarenje."

DetektivBeliseosmehnuo irekao: „Otome jošnijedonetkrajnjizaključak.Najverovatnijesuuzrokbileruke."

„Najverovatnije",ponoviojedetektivCrni.Tada,samozatrenutak,Ričardseskamenio.Znaojedagalažu,ali

mogao je samoda kaže kako se iskrenonadada ćeuskorouhapsitiubicu,dodavši,gotovošapatom:„Perijebioveomaomiljenslužbenikunašojkompaniji."

„Siguransamdajeste",kazaojedetektivCrni,kojijeondanehajnoprelistaonekolikostranicasvojebeležnice.Onda,gotovokaodaseuposlednjemtrenutkutogasetio,rekaoje:„AtajtipDomino-činimisedaonovdenijebionaročitopopularan."

„Kakomolim?",rekaojeRičardNedužni.„FrenkDominio",rečedetektivBeli,samodabirazjasniookomse

službenikutačnoradi.„O,da",odgovoriojeRičardbezikakvenaznakedaištaznauvezi

sgospodinomDominiom.„Koliko smo shvatili, on baš i nije bio uzoran službenik", reče

detektivCrni.„GospodinČipmannamjekazaodastevipravičovekskojim treba da razgovaramo o tom liku. On je juče dao otkaz inapustiokompaniju?"

„To nisam znao", reče Ričard. „Pa, kao što izgleda već znate, onnijebioodonihkojebismoproglasiliradnikommeseca.Istinajedajeneko vreme radio ispodmene, ali... znate već kako je. Neki ljudi neostave baš neki utisak na vas. A video sam ihmnogo kako dolaze iodlaze."

„Dakle,gospodinDominiojebiosamojošjedanlikkojijeotišao",rečedetektivCrni.

„Kolikojaznam",rečemojbivšišef.Sada jenaRičardadošaoreddavidikakosusenjegovi islednici

skamenilizbogsumnjeuonoštojerekao.Onda,Ričarde,kakavjetoosećaj, Ričarde - da ostaneš da stojiš tamo dok detektivi Beli i Crniodlazeiztvojekancelarijeznajući-znajući-dasiihslagao.Slagaosi,Ričarde,itonetektamonekogaizkancelarije,većdvojicudetektivaodeljenjazaubistva.

Sigurnosivrlodobroznaokakooniznajudastobomneštonijeuredu.Pakakavjetobioosećaj?

3

Oduvek sam bio sklon da osetim privrženost ili divljenje premaljudima koje samposmatrao samo izdaleka. I upravo to samosećaoprema detektivima Belom i Crnom dok sam ih krišom gledao izudaljeneopservatorijemogstana,podešavaoprijemnjihovihglasovaislikaumom ličnometru,držao senautvarnojudaljenosti odočiju iušiju tih veteranau službi zakona. Činilo se da vrlo dobro rade svojposao, da su veoma predani i flegmatični na način koji pristajemuškarcimanjihovihgodina,muškarcimakojisuvidelisveonoštosuoni svakakomorali videti u svomprofesionalnom životu - leš PerijaStokovskog, na primer - i koji su znali šta da govore ljudima, ilisvinjama,skojimasubiliprimoranidasvakodnevnoopšte,aštaprednjimadaprećute.Osećaosamsegotovokrivimzbogtogaštonijezanjihbilonikakvenadedadođudouspešnogzaključkaslučajanakomsusadaradili.

AlikakosamsamoceniosećanjadetektivaBelognatesladoledesvrućimprelivomodčokoladeukojimajeuživaouzgradigdesamjanekadaradio,danepominjemonokakojedetektivCrni izradiošefaČipmana kad je tamala gnjida svesno iskvarilamoje prezime.Ali tamalareč,Domino,nijemogladapomognetimdivljenjaiprivrženostivrednimdetektivimaodeljenjazaubistva.Onićeidaljetorazmatratiizhiljaduuglovakadabudukonačnoproglasilislučaj,kojijebiotekupovoju,nerazrešenim.

A najbolje od svega bio je Ričardov skamenjeni izraz jasnopotisnuteosujećenostikadasugadetektiviBeli iCrni takoprovidnoslagaliizjavivšidasetrenutnojošneznatačanuzroksmrtigospodinaStokovskog. Mislio sam da sam video čak i stvarni trzaj straha naRičardovomlicu.(TojezamenebilojednakoslatkokaoizadetektivaBelog jedan od tih sladoleda s vrućim prelivom od čokolade izdetinjstva.) Naravno da nije bilo moguće, a svakako ni poželjno,otkriti bizarnu istinu o tom aspektu slučaja. Tada bi ih ljudi zaistasmatralilažovima,amoždailuđacima.

NafotografijamakojesupokazaliRičardu,Perijevaglavaklonulajeukrivo,baškaonasvakomdobromlešu.Svakojemogaodavidida

onidaljeimanaglavinaočari,zatosamsepobrinuo.Alinijesemoglovidetidasusočivacrvenenijansegotovosasvimnestala. Jedvada jeištaodnjihnađenonamestuzločina-samoslomljeniiverlevogsočivakoji je ostao u tom debelom crnom okviru. Tek pošto je obavljenaautopsija, predstava kojoj sam prisustvovao „lično", mrtvozornik jepronašaosmrvljeneioštrekomadićePerijevihsočivazariveneiznutrapo čitavom traktu leša. Crveno obojeni šrapneli iskidali su žrtvinevene i arterije, zabili su mu se oštro u unutrašnje zidove creva, isakupilimuseučvrstmaligrozd-naliknastaklenumalinu-uaorti.„Ne razumem.Kako je ovodospelo ovamo?", upitao jemrtvozornik.„Kaodamujenekotoubrizgaousistem."

Veomasteblizu,doktore.Namernosamostavio tajdelićcrvenogsočiva u Perijevim naočarima kako bi moglo da se uporedi skomadićimakojisuteklicrvenomrekomunjemuiiskidaligaiznutra.Crvenoideuzcrveno.Zamenejetoimalosmisla.Aliopet,jasambiolud, čudovište, neljudski zlikovacbez ikakvog izgovora ža sopstvenegnusnepostupke.

Čovekbipomislio,kaoštovisadverovatnomislite,dabisenekokovišenijemeduživimamoždauzdigaoiznadsvogzemaljskogbesa,stekao dovoljno perspektive da se povuče iz sitnih igara koje sunekada njegovo telo vezivale za svet. Ali zaista nije bilo sigurnognačina da se utvrdi kako ja zapravo više nisam među živima. Iakonisam „živeo" u uobičajenom smislu te reči - na primer: više nisamtrpeo od telesnih potreba poput gladi, žeđi ili pospanosti - u mompostojanjujedefinitivnopreostaoimaterijalniaspekt.

Perimejesvakakosmatraofizičkompretnjomkadmejeprviputugledao u retrovizoru svojih kola dok se odvozio te noći od džezkluba „Pravo napred". Kad sam mu prislonio svoj lovački nož zadranje jelenske kože uz grlo, osetio je sečivo... počeo da preklinje icmizdri... i čuo kako mu moj glas daje uputstva kuda da upravljasvojim džezerskimmalim vozilom. A posle sam izašao iz ruiniranogskladišta, sam, istimputemkojimsamušaosPerijem,a to jebio istiulaz koji sam koristio onog dana kad sam posetio napuštenugrađevinu i pronašao te šake lutke i rukavice lika iz crtanog filma.Obrisao sam Perijevu krv s noža o desnu nogavicu svojih crnihfarmerki.Primetiosamozlojeđenodajemračnijenegoštobitrebaloda bude u taj jutarnji sat usled pomeranja vremena radi „uštede

dnevnesvetlosti."Zaista, nakon mog pogubljenja Perija, ispalo je mnogo mračnije

negoštobi trebalodabude,čak iakoseuzmeuobzir tajsatkojisesvakegodineizbacujenanekolikomeseci izvremenskezoneukojojsam se nalazio. Izgledalo mi je to, dok sam stajao na mesečini upraznom polju kraj skladišta, kao da postoji dublje crnilo iza crnilacrnog neba, neko sazvežđe „crnih tačaka", poput zvezda nafotografskom negativu, koje se sakupljalo iznad mene i koje sam,činilo mi se, samo ja mogao da vidim. Ali iako je to crnilo, u momopažanju, naizgled ocrtavalo nekakvo sazvežđe daleko u galaksijiiznad mene, takođe sam slutio na krajnje intiman način da je onopovezanostimzastrašujućimprisustvomnakojesamnedavnonaišao.

Na povratku umoj stan, ta formacija tamnih zvezda, zajedno sastrahomkojiihjepratio,uglavnomjeiščezla.Ipak,dokjesvitalo,jošjeostaloponešto,umomneobičnomvidu,odtihtamnihtačaka...takodajenanebubilanekavrstamrlje,prljaveflekekojasenikadnijedokrajarazišla.

O tom fenomenu nije bilo ni pomena u lokalnim izveštajima ovremenskimprilikama,kojesambioumogućnostidasasvimdetaljnoproveravamiponovoproveravampomoćusvojihnovostečenihmoćinadzora. Nekako sam znao da te tamne noćne tačke, te mrlje nadnevnomnebu,nisuvidljivenijednomživomčoveku.

Opet, i dalje nisam verovao da sam mrtav. To ubeđenje nijeproisticalo samo iz činjenice da čitavog života nisam verovao uzagrobni život - bio sam uvek voljan da priznam greške umišljenjukad bi se pojavilo dovoljno dokaza za suprotno. Ali takvih dokazajednostavno nije bilo, koliko god sam prilježno za njima tragao.Nijedna novinska čitulja - to su oni pravougaonici u kojima su sitnaslova-nije izvestilaosmrtiFrensisaVinsentaDominija.Moje imesenijepojaviloniujednomzvaničnomdokumentukojisampretražionasvojnačin.Stogasammoraodazaključimkakonisammrtav,premdaočiglednovišenisambionimeđuživima.

Tasituacijajemoglabitizameneveomaproblematičnadanisambio toliko zaokupljen onom drugom stvari. I dalje sam morao daskujemizvesneposebneplanove.AujednosamznaoidaćedetektiviBeliiCrniubrzokrenutizasvojiminformacijamaocrnojovcikojaje

„ovimdalaotkazkojimomentalnostupanasnagu"ukompanijigdejegospodin Stokovski donedavno bio zaposlen i koji je, kako sudetektiviodeljenjazaubistvasadakonačnoprimetili,tesnosarađivaospokojnikomvećnekolikogodina.

Beli i Crni će uskoro pitati Lilijan za stanara u stanu iznadrestoranaMetro.Moraosamdasredimnekesvojeposloveprenegoštosetodogodi.

4

„Zdravo, kretenu." Glas je bio Ričardov, a čovek kome se onobraćaobioješefČipman.

„Štasiimtorekao?",upitaojeRičard.„Ništa",kazaojeČipmankaodetekojepokušavadaprikrijeneku

nevaljalštinu.„NazvaosigaDominom."„Pašta?",rekaojeČipman.NaRičardovomlicunajednomsepojavio izraz lukavesmirenosti.

„Pašta,zaista."RičardkaodajerazmišljaodokjespuštaosvojutežinunapovršinuradnogstolauČipmanovomodeljkuispokojnoprekrštaoruke,veseloprekorevajućisebezbogpreteranereakcije.Nekiljudisuopsesivno-kompulsivni. Ričard je jednostavno imao razvijen instinktza podmukli oprez, za hiperpozornost kad su posredi smicalice sciljemočuvanjanjegovihsopstvenihinteresa.

„Hej,panikomenisampokazaoovo,akotetobašbrine."Dok je izgovarao te reči, Čipman je istovremeno otvarao donju

fioku svog radnog stola. U njoj je bila hrpa papira povrh koje senalazila stranica iz žutog bloka s rečima ispisanim mojom rukom:NEDOVRŠENIPOSAO.

„O,zaboga",rekaojeRičardzalupivšifiokuogromnimstopalomuzumbanoj cipeli na šnir.Onda jepažljivopovukao fioku stola tamantolikodazavučeunjuprste i izvadiparčepapirasnatpisom,zgužvagaupapirnulopticukojamujenestalaudesnojšacineposrednoprenegoštomujerukaiščezlaudžepupantalonaprugastogodela. „Sadseratosiljajostatka,dilejo."

„Nisamznaoštadaradim",rekaojeČipmanIzgubljeni.„Onoštoneznašozbiljnoćeuticatina tvojenapredovanjeuovoj

firmi.Jelitojasno?"„Jeste",rekaojeČipman.„Jeste?",podsmehnuomuseRičard.„Jeste,jasnomije."„Dobro. I da više nisam čuo nikakve priče o nekome po imenu

Domino."

„Da, jasnomi je", uzvratiomu je Čipman podsmehom. To je bilodonekleglupo,poštosesadaonnašaonaRičardovomspiskubaškaoinamom.Zapitaosamsekoćedonjegastićiprvi.

5

Istog popodneva, Ričard je sazvao Sedmorku - izvinjavam se,Šestoricu, na hitan „radni ručak". U tom trenutkumi baš i nije biloneophodno zamajavanje s tim pošto sam se utrkivao s časovnikom(proklet bio taj izgubljeni sat!), i bio sam primoran da pažnju delimizmeđuposlausvomstanuiprizorazaručkomukompaniji.

Uzgred:Antropolozikoji sunekadamislili kakobi se sva ljudskaaktivnost mogla svesti na samo tri stvari - hranu, borbu i, u ovomkonkretnomslučaju,malodraškanja-sazadovoljstvombiseuveriliutokolikojevernonjihovahipotezaprimenjenazastolomzabanketeutoj gotskoj galeriji gde sam se svojevremeno sastajao s tom otužnopoznatomgalerijomlikovaigdejesadautokubionjihovradniručak.

Šeri je otvorila poklopac plastične posude pune povrćanaseckanogumalakoplja.Alinajednomseukočila. „Zaboravila samda donesem nešto za piće", zacvilela je kreatura po imenu Šeri, nastoliciubliziničelastola,odmahlevoodRičarda.ObrokkojijeRičarddoneosastojaosesamoodjošjednogtermosakafe.Onjeotpiogutljajpravoiztermosakojijevećotvorio-kaoblistavimetalnisilos-aondagagurnuodoŠeri,kojajenačassamozijalauto,kaodagledaunekiegzotičnipredmetkojinikadaranijenijevidela.

„Evo", reče Ričard, tresnuvši plastičnom šoljom termosa predŠerinim očima, koje ni taj konkretan predmet nisu prepoznale ništaboljenegoonajprethodni.„Koristitokaočašu",objasniojeRičard.

„Ali...",zaustilajeŠeridakaže.„Da, znam", rekao je Ričard, mudro kao otac ispunjen

razumevanjem.OndajeposegnuodoleuŠerinutašnu,koja jestajalanapodu izmeđunjih, prekopaoponjoj i izvukaoodatleminijaturnubocuvotke.NehajnojeprešaorukompoŠerinojnoziprenegoštojojjedaotupatuljastuflašu.„Samonapred",rekaojojjeon.„Sviznaju."Šeri ga je poslušala i pažljivo nasula alkohol u plastičnu posudu, aonda brzo ispustila dokaz o svom alkoholizmu natrag u tašnu prenego što je dosula kafu, nespretno rukujući Ričardovim blistavimmetalnimtermosom.

RmpalijaBeri je izvadioprviodnekolikohamburgera izprepunekesekojajeležalanatomstoluzabankete.AliočisumubilefiksiranezaonoštojeKerisdrugestranestolatrpalauustastanjirazaizlete,kojijebioopremljenipoklopcem.

„Štatigledaš,gos'nAmerika?",rečeKeri.„Samopokušavamdaprepoznamtoštojedeš."„Jedemostatkeodjuče."„Dobro",rečeBerisneskrivenomsumnjomuglasu.Daljenizsto,Merijesedelaispredkartonskeposude-četvrtastei

plitke-sobrokomzagrejanimumikrotalasnojrerni.(Švedskećufteirezanci u sosu - njeno omiljeno jelo, mada je ponekad razbijalamonotoniju faširanom šniclom prelivenom sosom od pečuraka, imakaronamasasirom.)

Heri nije jeo, i samo je odmahnuonahamburger kojimu jeBeriponudio.„Imamihjadosta",kazaojeBeri.

„Siguransamdaimaš,hvalati",rekaojenedokučiviHeri.

IurestoranuMetrobilojevremeručka,ionjebiokrcat.Nigdeublizininisamvideodetektiveodeljenjazaubistva.Međutim,znaosamdasuproverilipromenenamojojkreditnojkartici:prodavnicaoružja,prodavnica odeće, i onda... i onda... papir? (Zar sam te večeri kupionekenovine?Sveidajetako,nebihzatokoristiokreditnukarticu.)Ali iakonisammogaodasesetimničegdrugogštosamkupio,nisammogao da se otresem slutnje da je bilo još nečega, nečega dalekoznačajnijeg od papira, što je takođe bilo maskirano tim tamnimtačkama.Usvakomslučaju,znaosamdaćemipolicajciubrzozalupatinavrata, ibilo je izuzetnovažilodaLilijandođeumojstanprenjih.Mojataktikazatoobuhvatalajeipalicuzabezbolkojamijenekadaslužilakaojedinosredstvoza„ličnuzaštitu".Stežućitajzgodankomaddrveta,staosamispredmonitorasvogkompjuterakaodasamsuočens omrznutim bacačem iz suparničkog tima. Zamahnuo sam iz svesnagei...

„Dobroonda,dapočnemo", rečeRičard. „Kao što svi već znamo,imamoproblem."

„Bez zezanja", reče Šeri. „Šta se dogodilo? Rekao si da je sFrenkomgotovo.Umestotoga,imamomrtvogPoljaka."

„Ovestvarineiduuvekpoplanu",rečeRičard.„Da,kaosonomdevojkom,Andreom,kakosebešeprezivala,koja

jezavršilamrtvanatvomradnomstolu",rečeKeri,nabadajućiidaljetajanstvenuhranunaviljuškuitrpajućijeuusta.„KazaosidaćeFrenkotićitiho.Sadjenastaohaos."

„Prenegoodeš izovesaleda ispovraćašručak,Keri,hteobihdanaglasimkakoproblemnijebiouDominu-većuPerijuStokovskom.Onjebiouhaosu."

„Kakoto?",upitaMeri.„Da to jednostavnokažem,Perinijebiobašdokrajapunopravni

člannašeporodice."„Daj,Ričarde,molimte,dostamijeonepraveporodicekojuimam

kod kuće. Nemam nikakvu potrebu da razmišljam o tome kao daimamjošjednu."

„Evidiš,tugrešiš,Meri",rečeRičard.„Datepitamnešto.Skimviševoliš da provodiš vreme, da ne pominjem i najveći deo slobodnogvremena-stimljudimakodkuće...ilisnama?"

Meri zamišljenospustipoglednapraznuposuduzamikrotalasnukojajestajalaisprednje.

„Menenemožešdaslažeš,Meri.Kaoniostalemeđunama.Mismotvojaporodica.Mismojedinaporodicakojusvakoodnasima.O,nekiodvasmoždaimajubračnogdrugailinekogaskimživite,moždačakidecu.Alioninisuvašaporodica.Štamisliš,zbogčegasedišsnamazaovimstolom?Nijetonimaloslučajno,datikažem.Razlogjetoštosamtejaodabrao."

Morao sam da zatražim tajm-aut u svom stanu zato što samzaboraviodaisključimkompjuter.Ciljminijebiodaizazovempožarutojstarojzgradi,većdaprivučemLilijaninupažnju.(Ine,Keri,nećujaotići tiho - otići ću uz priličnu buku i metež.) Pošto sam se rešiomoguće pretnje od požara električnih instalacija, konačno samzamahnuo palicom. Razočarao sam se kad sam video da je ona nakompjuterskom ekranu ostavila samo paučinu pukotina. (Dole urestoranu,usredsilnogžvakanjaićeretanjazavremeručka,mojprviudaracprošao jenezapaženo.Prvipromašaj.)Mojsledećizamahbioje posvećenAndrei i ostalima koje je Ričard upropastio. Dobro samzavaliotajmonitoriodbaciogadaleko,nanajvišetribine,tamogdeje

Ričardsedeoipijuckaokafuiztermosausunčanopopodne.Zatiličas,monitorsepretvorioupukugomilustaklaiplastikekojajeležalanapodu. Kraj njega je bila tastatura čije sam zube onda porazbijao upožudnomnaletuludila.Uslediojemomentalniprekidrazgovoradoleurestoranu,kaoizastojuraduRudijaikelnerice.ALilijanjekonačnopogledalauvispremamomstanu.

„Ti nasmožda jesi sve zaposlio, Ričarde. Ali to važi i za Perija",ustvrdila je Meri. „A sam si rekao da on nije bio član ove tvojeporodice."

„Rekao sam da nije bio punopravni član. Mislio sam da će svremenom to postati. Ali nisam očekivao da će mi odneti tolikovremenadagaodvratimodtihmuzičkihbesmislicanakojesetolikobadavatrošio.Onnijebiopotpunousredsređennajedinuvažnustvarunašimživotima-naPosao.Togajenavelodaspustigard.Asadgavišenema,bogdamudušuprosti."

„Izvini, Ričarde, ali ništa od svega što govoriš ne odnosi se naFrenkaDominija.Akobiikadazanekogamoglodasekažekakonijebio jedan od nas, onda je to Frenk. Zašto si, za ime sveta, 'izabrao'njega?"

„Frenk?", reče Ričard. „I on je bio član porodice... u svojstvupastorčeta.Zapravo,Frenknamjebiopotreban.Molimvassvedaneshvatiteovo lično.Štoćereći, svakoodvas imasvojusvrhu.Danijetako,nebistebiliovde.AliFrenk je imaonešto štoviostalinemate,baš kao ni ja. Samo je bilo pitanje vremena kada će nam to doneti.Nikoodnasnebimogaotodasmisli,"

„Mislišnatunjegovuideju?",rečeŠeri.„Takoje."„Šta je toliko sjajno u vezi s njom?", nastavi Šeri da zanoveta.

„Rekao si nam da se ne obaziremo na nju. Ameni se činilo da onaupravotoizaslužuje."

„Beri", reče Ričard, okrenuvši se desno. „Da li bi joj objasnio,molimte?"

Beri proguta zalogaj nakvašenog hleba imesa s izuzetnomnogokečapa, zalogaj odkogamu seobraznaduo.Onda jepodigaou rucionoštojepreostalo.

„Daliznašštajeovo,Šeri?"

„Da-tojehamburger,ilionoštojeodnjegaostalo."„Istotako, to jeFrenkova ideja.Aličakniontonijeshvatao.Evo

analogije.Netakodavno,nekomejenapametpalagenijalnazamisaoda stvori ovepljeskavice odmlevene junetine i ubaci ih izmeđudvameka parčeta hleba. Naravno da je tek posle izvesnog vremenashvaćen sav unosni potencijal tog jestivog izuma. Je li iko od nasmogaodaizmislihamburger?Teško."

Šeri se najednom osmehnu, umalo ne prosuvši kafu i votku izpunih usta. „Ali bismo svakako umeli to da prodajemo", umalo jeuskliknula.

„Milijardeimilijardekomada",nadodaKeri.

Svinje,svinje,svinje itd.Svakoizgovaranjeterečibilo jepraćenostrahovitim udarcem po metalnoj kutiji mog modema. Onda samispustiopalicu,okanuvšisetogprimitivnogsredstvazauništavanje, ipoduhvatio se utrobe zveri u skladu s prirodom svoje novorođeneličnosti - vezivao sam tranzistore u sićušne čvorove pukim trzajemuma,topiožicenapločamaidesetkovaodušutestvari-tedijaboličnečipove-nanivouatoma.Nikonećeuspetidaprodreumojumkroztupaklenu mašinu. A ti, Ričarde - ti si znao, znao si da je moja idejabriljantna, da vredim više nego svi vi ostali. Ali pustio si me da sezgrčim u masu opsesivne sumnje i gnušanja prema sebi samom.Smejtesedokjošmožete,svinjejednesvinjske.

Meri se zapravo kikotala na svom kraju stola, dok se Ričardsmejaogrohotom,dubokimimračnimtonom.ČakseiHeriosmehnuo,pomalo ukrivo. Baš je lepo bilo videti tako srećnu porodicu. Aličarobni trenutak je zamro kad je Keri progovorila, s oklevanjem, iupitala: „Ali zarnijebilo jošmnogovišedokumentacijeoFrenkovojideji?Zarnamtadokumentacijanetreba?"

„Videćemo. Možda nam treba, a možda i ne. Treba da semaksimalnopokrijemo,zarne,Heri?"

„Da,gospodine",odgovoriHeri.Sviostalizaćutaše.„Misliš li da možeš podjednako dobro da radiš i bez Perijeve

pomoći?"„Ićićemijošboljebeznjega",rečeHeri.„Upravojezbognjegasve

ono s Andreom, kako joj beše prezime, i krenulo po zlu. Ja nikad

nisamhteoništadakažem."„Znam",rečeRičard.„Nisamtebekriviozato."„On je bio beskorisni narkoman", reče Heri. (Uz Herijevu

napomenu, trebalo bi da dodam kakome je upravo Perijev špric ukaseti njegovih kola naveo na zamisao o tome da ga ubijemintravenozno.) Pošto je Heri konačno izbacio iz sebe tu žučnunapomenuoPerijevojgnusnojzavisnostioddroge,pogledaojeuŠeriirekao:„Nisammislionikogadavređam."

Očikreaturepo imenuŠeripiljilesuuHerija. „Tonije istastvar",zašištalajeona.„JasezovemŠeri.Ijasamalkoholičarka!Razumeš?"

„Uh,da",rečeHeri,kogajeočiglednobilobašbrigazasveto.Lilijan jenajzadkucalanamojavrata idozivalamepo imenu. Ja

samvrataostaviomaloodškrinuta, te samomogućioda seona lakootvore, a Lilijan je bila u prilici da primeni svoje pravo vlasnice iistražibukuustanukoji je izdavala.Obazrivo jeušlaukuhinjukrozvrata sa zadnjeg stepeništa. Kada se Lilijan našla unutra, ja samprestao da budem vidljiv. Nipošto nisam želeo da preplašim jedinuosobukojamijebilaiolebliska,kaočlanporodice.(Tusibiosasvimupravu,Ričarde -biosamotuđenodsvojihkrvnihrođakakao i sviviostali.)

Lilijanjezaprepašćenouzdahnulakadjeopazilarazorenumašinukoja je ležala na podu mog stana. Većinu komada sam odgurnuo ustranuitakonapraviostazukojajevodilapravodomogstolaikutijezačizmekojajujetamočekala.Podiglajekutijuipočeladasričerečinapisanenanjoj,rečikojesukutijuadresiralenanju.Ondajezavuklaruku ispod kecelje koju je imala na sebi, i iz uniforme kelnericeizvuklaperorez.Nijetobiolovačkinožzadranjejelenskekože,alijesvejednobioefikasaninstrument.Svakačast,Lil,pomisliosam.Poštojeizvuklasečivoizžleba,raseklajelepljivutrakukojomjekutijabilaobmotana, podigla poklopac i zapiljila se u nagomilane paketićečitavogmogovozemaljskogblaga. „Bože",preseklase.Sabravšibrzodvaidva,reklajenaglas:„Izgledadaovoznačidatevišenikadnećuvideti, Frenk. Srećno ti bilo." Lilijan je izgledala veoma tužnodok jevraćalapoklopacnakutijuistavljalajeispodmiške.

Pre nego što je izašla iz mog stana i zaključala za sobom vratasvojimglavnimključem(Hvalati,LilijanHejs!),okrenulasenačasdapogleda prostoriju. Nikako nije mogla da me vidi dok sam je

posmatrao iz svoje niše neživota. Ali nekako je prikovala pogled,načasdoduše,upravozaonomestoodaklesamjagledaounju.Ondajeotišla,ajasamvizuelnuiauditivnupažnjuponovousmerionaskupuVelikojsali.

„Još jedna stvar", reče Meri. „Pretpostavljam da ne radimo ovosamokakobikompanijamoglanatomedazgrnepareanasostavi,unajboljemslučaju,snekimbednimmalim'bonusom'?"

„Kaoglavaporodicemoramvamuskratiti,zaradvašegsopstvenogdobra, imajte to na umu, sve pojedinosti ovog poduhvata. Zasad jedovoljnodakažemkakoćestvariovdepostatimalčiceklimavepoštoBerijevplanzarestrukturiranjekompanijestupinasnagu-asvećetobiti urađeno, naravno, na zahtev generalnog direktora i sve ćeodobriti kompletna starija uprava. Može doći do perioda pada uprofitu u ovoj kući zbog haotičnog radnog okruženja. Akcionari ćeubrzopočetidasebuneikopajupapcimapozemljikaokrdogladnihgrla u potrazi za nekim novim kaubojima koji će voditi ranč - zaljudimasasvežimidejamainaročitimplanovima.Idokseokrenete...mićemobitikompanija."

Alijednopojedno,saglasilisuseoni.Prvestvarinaprvommestu,saglasilisuseoni.Aprvina tapetubio jeDomino,kojibi ceoovajposaomogaoda

zagovnaukolikonestignudonjegaprepolicije.Naravno, to je šlagvortza tebe,Heri. I tebećuposebnodržatina

oku.

6

Morampriznati dami je istovremenopodjednako laknulokolikome je i razgnevilo otkrovenje tog nepočinstva koje je radni ručakŠestorkeizneopredmojeudaljeneočiiuši.Mada,nisuseonipokazalinimalovećimsvinjamanegoštosamihsmatrao.Tonikakonisumoglidanadmaše.Ali ja samunjimaoduvek video čopor zveri koji svojazločinstva vrši donekle zbrda-zdola, vođen niskim životinjskimnagonom, koji je njuhom pronalazio stvorenja drugačije sorte,obeležavaoihkaometezabezumnoklanje.Sobziromnatuzamisaoonjihovojprimitivnojprirodi,normalnojebilodasamosećaoporivdana sličan način reagujem planirajući krajnje jednostavan masakr,premdasamsezanjegaopremiodozubasasvimprikladnimpriboromiodgovarajućomcrnomodećom.Stoga,kakosamsesamoiznenadio-istovremeno uznemirujuće i razgaljujuće - kad sam otkrio kolikodobrotastvorenjaznajuštarade.

Uznemirujuće zato što su oni imali šeme, strategije i ambiciozankrajnjicilj. Ispostavilo .sedasuoniplemepravihprijatelja,đavolskakabala,makijavelijanskaruljasRičardomkaoKnezomkojizapovedadvorjanimaipodanicima.

Razgaljujućeupravoizistihrazloga.Biosamveomazadovoljanštosu moje najgore sumnje u vezi sa Šestorkom, nekadašnjomSedmorkom, konačno, nedvosmisleno bile potvrđene. Oni su zaistabili banda dripaca. Moj um obuzet ubistvom - gonjen opsesivno-kompulsivnimmotoromemocijakojeoninetaknutitimporemećajemne mogu ni da pojme, u okretima na karuselu Straha, Mržnje,Poniženja i mnogih drugih konja bez jahača u mojoj ličnoj malojapokalipsi-nijepredalekoodmakaousvojimnasilničkimfantazijama.

Aopet, svese i svodilosamona fantazije.Čak ikadsampočeospripremama da se ponašam u skladu sa svojim gnevnim impulsima,kojisu,priznajem,bilimalopreteranijersutolikodubokobiliusađeniu j meni i predugo su potiskivani - situacija je i dalje bila u fazisanjarenja i glumatanja. A „Dominovom danu" nije bilo suđeno daikadasvane -neonakokakosamgaprvobitnozamislio,kao festivalmetakauponedeljakiujutro.(Kojošmožedakažedalibihzaistatoi

uradio?)Taj danne samo što je bio odložen (sticajemokolnosti vanmojekontrole,jošskrivenimodmojihmisli,makolikosetrudiodaunjih proniknem); njegove mogućnosti bile su isto tako drastičnoizmenjene.

Uzmaknimo načas za korak. Frenk Dominio je bio čovekhipernaboja iotkačeneimaginacije, tosenemožeporeći;alioduveksugasputavalistrahoviinjegoviunutrašnjidemoni.Domino,sdrugestrane, ne samo i što je biopotpuno izopačen već je i sampripadaoklasidemona.Obojicasuimalimnogosličnihosobina.Međunjimajebilaželjadazapočneprojekt,makarsamodabigaostaviozasobomšto jepremoguće.Stogamoj iposao,našposao,nijebioodložendoponedeljka,većjezapočeousredu,iprešaoučetvrtak(poistočnomdnevnomvremenu).Aveomakratakposaosmoodradili, iliboljedakažem: „sam odradio", kako bi bilo zgodnije, sa gospodinomStokovskim.

KikotaosamsekaodetezaBožićdoksamobavljaosvezadatkeuvezisPerijemPijanistom,PerijemDžezgmazom(paštaakojenjegovasklonostpremamuzicibiladubokaistvarna,anefolirantskakaoštosam ja mislio) i, kako ga je Heri nazivao, Perijem BeskorisnimNarkomanom.Sveštosetenoćidogodilobilojezameneterapeutskona način na koji nikakve pilule niti psihijatrijske usluge koje samgodinamaprimaonisutobile.

I upravo je u tomebio problem: toliko sambio zadovoljen onimšto sam uradio Periju Stokovkom da sam se uplašio kako će miponestati Volje da se pozabavim i ostalima sa svog spiska izprodavnice oružja. I šta bi onda ostalo odmene? Šta biva s jednomontološkom anomalijom - to jest s mojim ja, čudotvorcem - kadapočne da smatra kako je njegov POSAO zapravo DOVRŠEN? Tamnasazvežđa rasuta preko neba u završnim satima te noći, zajedno sačađavimmrljamakojesusepojavilekadjegranulosunce,satkasnijesledećeg dana, nisumi izgledala kao srećna predskazanja onoga štomečekapoštojednomispunimsvojusvrhuu,datakokažem,velikomporetkustvari.

Otudmoje olakšanje - i dvostruko snažnije oduševljenje - kad jeBanda Šestorke obnovila čistu žestinu moje Volje na tom radnomručkuučetvrtakpopodne,kojimi jedoneozaistavelikootkrovenje.Igra će se nastaviti, a moje spasenje je, makar na neko vreme,

zagarantovano.Jedina konsternacija koja je preostala nije imala nikakve veze s

Ričardovom odurnom porodicom, s njihovom degenerisanošću ipodlaštvom, gnusnim stripovskim mahinacijama, groznim fasadamakojesukrilenepodnošljivoružnalica.Ne,nijeutomebioproblem.Zamenejejediniizvorpreneraženostisadapreostaoumojojsopstvenoj,upornojneobaveštenostiinaivnosti,sklonostidavreluglavudržimuhladnom pesku. Nisam tim svinjama odao dovoljno priznanja, niblizu... a svojom kreditnom karticom nisam mogao da naručimdovoljnovatrenogoružja,niblizu,danjimezbrišemstvarikojesusedešavalenanjihovimsastancimaizazatvorenihvrata,danepominjemužasečijejeneprestanoizazivanjebilosvrhatihsastanaka,čudovištakojasunicala i skakutalaokolo, samočekajućidase tavrataotvorepredsvetom.Takvesusestvaridešavaleotkadsuvrataizmišljena...idešavalesusesvudaiusvimvremenimaotkadsuseprvačovekolikabićaokupilada„održesastanak".

Uopšteno govoreći: Ne očekujte da se rodi išta osim košmarnihskarednostikadseljudskeglaveudružeuzajedničkompoduhvatu.

Još uopštenije govoreći: Sve što se rodi na kraju će izrasti ukošmarnuskarednost-uvelikiporedakstvari.

Aštosemenetiče:AnđelinepostojeukolikonisuAnđeliSmrti...ijavišenikadanećuposumnjatiusvojemestomeđunjima,nitiizgubitirešenostdaslužimunjihovimmahnitimredovima.

7

Dabiste iole efikasno funkcionisali u svetu,morate - da, to i vasobuhvata-dadonositevelikibrojapsurdnihpretpostavki.Međunjimaje glavna pretpostavka da se vaš relativno zdrav um u manje-višezdravom telu kreće kroz stvarnost čvrstu kao kamen. Čak i jednaalkoholičarka poput ŠeriMersermože da objasni svaku smetnju dokoje je došlo u njenom psihosenzornom aparatu tako što će za tookriviti piće, što je onau prošlosti trpela relativnodobro imogla jezbog mnogo čega da očekuje da tako bude još mnogo godina ubudućnosti. Ova situacija je za nju počela da semenja nedugoposleradnog ručka, kada je poslednji put iskusila nešto iole nalik namentalnuilimetafizičkustabilnost.

„Jelisveuredu,Šeri?",pitalajejednaodnjenihslužbenicadoksurazgovaraleonekimsitnimpitanjimauŠerinojkancelariji.

„Sve je u redu", odgovorila je Šeri. „Ali ako ti ne smeta, moždabismomoglesutraovodazavršimo."

„Nemaproblema", kazala jemlada žena ustajući sa svoje stolice.Šeri je otvorila vrata i sačekala da ova izađe iz kancelarije. Onda jeponovo zatvorila vrata, dok joj se šaka tresla stiskajući kvaku sunutrašnjestrane.

ZahvaljujućiBerijevomrestrukturiranjukompanije,Šeri jedobilanovostvorenipoložajuzkojijeišlaimalaprivatnakancelarija.Ranijeje to bio luksuz i okolnost zgodna za nju, pošto je mogla da ispijakolikogodželialkoholatokomdana,itoumirnomidostojanstvenomokruženju. Međutim, od sada pa nadalje, ta je kancelarija isto takomogladabude smeštenadubokou srcupakla (srednjovekovnog, nemodernog,uskladusnjenimdekorom).

Kada je zatvorila vratakancelarije, Šeri je sklopilaoči.Onda je soklevanjemokrenulaglavupremaonomdeluzidakojijenakratkobioskriven kada su vrata bila otvorena. Šerine trepavice su se polakorazmakleipogledjojjesadabioprikovanpravozamestonakomesusespajalizidipodnjenekancelarije.

Ponovo je bilo tu. I dalje je bilo tu. Nije nestalo, kao što se Šerinadala.

Tokomnjihovograzgovora,onajeuspešnousmerilapažnjumladežene na taj konkretan deo zida. („Je li ono tamo neka buba, ili takonešto?", kazala je Šeri pokazavši pravo tamo.) Ali ova kao da nijeprimećivala ništa čudno u tom prostoru. Naravno, ni Šeri nije ništatamovidelasvedoprenekolikosati.

Alietogasadaponovotamo.Iza vrata Šerine kancelarije nalazila su se druga vrata. Bila su

mala, tamna i ružna, patuljasti portal koji je stajaona zidu ispupčenkao krasta. Površina im je bila gruba i nepravilna, kao da sunapravljenaodilovačeumestoizdeljanaoddrveta.Svejedno,činiloseda kroz njih prolazi komplikovana tekstura, da se uvija u brojnebrazdeiraspuklinenatimvratima,kovrdžaugrubekružnečvorove.Šerisetrudiladanegledaprevišepodrobnougustešarenavratima,ukojimajevećvidelaraznovrsnamalalicaidelovelica,asvejetobiloizobličenoiružnokaoisamavrata.Aliovogputa ječučnulakakobiporavnalaoči s gornjom ivicomvrata,primoravši sebeda sepribližitome više nego što se ranije usuđivala. Onda, kao da pokušava daverifikuje prirodu tog fenomena - da li on stvarno postoji ili jehalucinacija-prinelajeprstsašiljatimnoktomveomablizu,spremnadanekolikoputabrzokucnepovratima.Tadasupočelenevolje. Jerčim je dodirnula vrata... nokat joj se zaglavio u njima, uhvaćen kaomuva u nečemu više nalik na gusto istkanu mrežu, ili možda čakilovaču, nego na drvo. Kako je vukla da bi se oslobodila stege tihvrata,ustanovilajedajojprstsmojošdubljeupada,takodajeubrzobiozarobljensvedokorenanokta.

Naravno, mogla je da pozove koga god od ljudi koji su sedeli uodeljcima isprednjenekancelarije... i tobi zanjumožda još jednomdovelostanjestvariured.(Nijemoglatodaznaukolikonepokuša.)Međutim, pošto je Šeri bila takav stvor, nije želela da je iko vidi utrenutnosmešnom-moždačakipotpunoporemećenom-stanju.Sadaje sedela na podu, kratka suknja joj se zadigla uz zadnjicu dok seupinjaladaseoslobodi,sjagodicomprstazaglavljenomunečemuštonikodruginijemogaodavidi.Aonda...

Kuc-kuc-kuc.

Ali to niko nije kucao kod Šeri, nego kodmene. Detektivi Beli iCrnistajalisupredvratimakojasuvodilapremazadnjemstepeništu

mog stana. Kroz razmaknute zavese na prozoru vrata zurio sam udvojicu muškaraca koji su gledali pravo kroz mene, virili unutrakoliko god su mogli. Možda su imali nalog da potraže tamo mojlovačkinožzadranjejelenskekože,kojiseuzavisnostiodsudijekomsu se obratili mogao smatrati dovoljno smrtonosnom alatkom daotfikari šake Perija Stokovskog. Nisam naročito podrobno pratioaktivnosti ovih marljivih njuškala, pa tako nisam znao ni šta daočekujem.

Usvakomslučaju,misliosamdanećepronaćinožsveidaprovaleumoj stan, s nalogom ili beznjega, zato što samganosio sa sobomkad god sam prelazio u to jezivo stanje bivstva u kojem sam sadauživao:nož jepoprimaočvrstoobličje samokad i ja, i rastakaoseuvazduhu, kao i moja crna odeća i naočari s nijansom ćilibara, iliprolaziokrozčvrstepredmetekadgod je tomeniodgovaralo.Zar jemoglo postojati išta gluplje od odeće koja šeta okolo dok iznad njelebdenaočari?Iliodnožasasečivomodtrinaestinčakojisamodsebelebdi ulicom? Zato sam bio spreman za sve što je detektivimaodeljenjazaubistvamoglo,bitinapameti,alinijeumojojmoćibilodaznam šta je to tačno. Kakve god čudesne podvige bio u stanju daizvodim,činilosedasamjošvezanodređenimpravilima,baškaoisvedrugonaovomsmrdljivomsvetu,pabilatoživotinja,povrće,mineral,isparenje, čovek, natčovek ili nešto drugo - šta god ste u stanju dazamislite - šta god sebi možete predstaviti. Sve što postoji podležeograničenjimakojanamećuspoljneiunutrašnjesile.Nemaizuzetakanitiizuzimanja,premdamožedoćidonekihupečatljivihpreobražaja.

PogledajtesamoštajemojeotečenobićesadabiloustanjudaradisaŠeri,čijijeprsttonuosvedubljeidubljeutaružnavrata.Svejetobila moja ideja, moj plan - makar u meri u kojoj bilo ko može dapolažepravonaneku ideju ili plan.Ali jesam li znaodamogu todaizvedem?Nikadnisamuradioništaslično.Mojaprvobitnanamera,jošonomad,bilajedaispalimmetakilidvaizsvoggloka17,ilimoždaizsvogfajerstara,umozakmrskogneprijatelja,nekogakosezaveriodame baci u najdublji bezdan pakla iz kog nisam imao snage da seizvučem.

Ali kojom bi snagom moj prst povukao obarač tog gloka, ilifajerstara? Znao sam da bi moj Mozak na kraju dao komandu dapucam,izvikujućisvetereči:„Uredu,Prstu-spreman,pozor,pali."Ali

istosamtakoznaodamojMozakprimanaređenjaodmogTela,dokistovremenofunkcionišekaonjegovintegralnideo.Poredtoga,imojeTelo i moj Mozak (kao integralni deo mog Tela) reagovali su napritiske drugih Tela i drugih Mozgova, poput Šeri u svojstvuindividualne Telo-Mozak jedinice, ili Sedmorke koja dela kao grupaTelaiMozgova...danepominjemraznovrsnedrugepritiskeobjekataidogađajabezljudskogTelaililjudskogMozga,uključujućivremenskeprilike,uštedudnevnesvetlosti,insekte-čitavneljudskisvetuopšte.

IkakosuondasvataTelaiMozgovi,uključujućiimoje,zajednosjoš bezbroj drugihneljudskih faktora, poput bubašvaba kojih jemojstanbiopun,mogli da se svi koordinišukakobiprisililimojprstdapovuče obarač gloka, ili fajerstara, i ispumpa deliće metala ubezvredni Mozak i lepo izvajano Telo Šeri Merser? Kako je tajzadatak, ilimakojidrugiuovojbediodsveta, ikadamogaodabudeobavljen? Kako tačno izgleda taj lanac komande - izvor čitave tezbrke, linija istorijskih fenomena koji su usput obuhvatili i mojneodoljivi poriv da kupim odabrane pištolje i lovački nož za dranjejelenske kože, da bi me kasnije nadahnuli da stvorim ta ružnavratanca koja smo, naravno, mogli da vidimo samo Šeri i ja... idovedem do toga da Šeri sada bude tamo zaglavljena sve do svogtananogručnogzgloba?

Odgovor:Odgovoranema,očigledno.Pitanje:PovučenonazahtevmogomamljenogMozga.NaredbazaTrupe:Ostanitefokusiraniinastavitenapadsvedoki

poslednjitragovibolaodŠeri,bašpoputonogbolaodPerija,nebuduneutralizovani.

Isadajeružnamalakvakanatimružnimmalimvratimapočeladasemrdatamo-amo,škripećiuŠerinimušima.Oblikomjedonekleličilana glavumalogmajmuna, ali Šeri je dograbila kvaku bez oklevanja,jerjenjenstrahodonogaštobimoglodaprođekrozvratabiojačiodgnusnog izgleda i mrežastog opipa svih tih uvojaka i čvorova srupama, tihmalih lica i delova lica. Pokušala je daupotrebi oslonacdržeći kvaku kako bi oslobodila drugu ruku. Ali postupivši tako,nažalost, samo je jošdubljeutonulauvratakojasu funkcionisalanaistinačinkaoiumzarobljenumrežiopsesivnihmisli:štoseviševi-idefinitivnoja-trudilidaseoslobodite,toćevaszamkačvršćestezati.

Šeri jesadavećosećalakako tanazovikvakapulsira ikoprcasekao da je živa u jednoj njenoj ruci, dok joj je druga bila izgubljenatamogdejujemaziloneštobezimena,neštoštobisesvejednomogloopisatikaouskomešana tama,crni svetcrvakoji jojpuzeokošake iizmeđuprstiju.Očisujojbilesasvimrazrogačene-teočikreaturepoimenuŠeri.Asadsunjenausta,kojasunekadatolikobrbljalastvarikarakterističnezakreaturupo imenuŠeri,pokušaladavrisnu.Ali iztih usta se nije začuonikakav zvuk.Bilo je tu još drugihučinakapoŠerinoteloimozak,aliboljejedasenekestvariobaveizazatvorenihvrata...ajasammoraodaposvetimpažnjunečemudrugom.

Izgledadadetektivi odeljenja zaubistvanisuuspelidaobezbedenaglogzapretresmogstana.DetektivBelijepriličnožustroprodrmaokvaku namojim vratima u nadi da će crvotočina oko bravemoždapopustiti i omogućiti njemu i njegovom partneru da ilegalno uđu uprebivališteosumnjičenog.Danisaminačebiozauzet,dozvoliobihimdauđu,izčisteučtivosti.Umestotoga,detektivisumoralidasevratenatrag stepenicama iza restorana i sada su bili usred razgovora sLilijan,prekonjenogpulta.

Lokal jebiogotovoprazan, iodmušterija jetamobiosamoHeri,koji jepijuckaokafunadrugomkrajupulta,sprammestagdesubiliLilijanidetektiviodeljenjazaubistva.

„Zaistabihvoleladavampomognem",rečeLilijantiho.„Alimislimdamorampoštovatiprivatnostmogstanara."

„Moglibismodasevratimosnalogom",rečedetektivCrni.„Tobiondabilasasvimdrugastvar",rečeLilijan.

Dok su detektivi dalje ispitivali Lilijan, Heri je sada mumlao umobilnitakodanikonijemogaodagačuje...osimmene.

„Da, ona je gazdarica", reče Heri u svoj telefon, pognute glave,Ričardukojijebionadrugojstranilinije,iliboljerečeno,frekvencije.

„Štaimonagovori?",rečeRičard.„Radiseotomeštaimnegovori.Sasvimjasnovidimdamasnolaže

pandure."Detektiv Beli je pokušavao da prikrije ozlojeđenost zbog blago

izgovorenihibesprekornoizvrdavajućihodgovoravlasnicerestorana.„Ikadastegaondaposlednjiputvideli?",upitaon.

„Nebihznala",rečeLilijan.„Dolazilionikadaurestoran?",upitadetektivCrni.„Ponekaddolazi."

Heri je bio u mogućnosti da provali da Lilijan laže detektiveodeljenja za ubistva zato što je i sam sigurno to isto radio iznova iiznova u svojoj karijeri, na šta su ukazivali moji upadi u dosijeerazličitih agencija za sprovođenje zakona. Pre nego što ga je Ričardzaposlio (pogodnija reč bila bi „probrao"), čovek koga sam jasvojevremenosmatraoHerijemEnigmombiojepoznatjošikaoHenkVodoinstalater, Džo Crepadžija i Bob Prodavač Enciklopedija, međuostalim lažnim imenima koja je koristio kako radi zarade (provale,učene;zadesetgodinaživotapetgodina jeproveouzatvoru) tako iradi zadovoljstva (nekoliko optužbi za maltretiranje maloletnika,punoletnika i nekih odista ostarelih osoba dok je radio kao KenBolničarustaračkomdomu;nijeosuđen).

„Veomajedobrautome",rečeHeriRičardu.„Priličnosamsigurandabionamoglaneštodanamkaže."

„Ondaustanovištabitoneštomoglodabude",rečeRičard.„Moglobidaispadnegadno",upozorigaHeri.„Panekabude.Gadnojeuredu.Aljkavojeonoštominetreba."Uredu,onda,RičardeKolovođo!

Detektiviodeljenjazaubistvosadasuizgledaliapsolutnozbunjeničinjenicomdaihovamatorkauuniformikelnericetakoglatkoradi.

„Kako vam je izgledao kad ste ga poslednji put videli?", upitadetektivBeli.

„Većsamrekladanebihznalakadsamgatoposlednjiputvidela",rečeLilijan.

„Dolazilionobičnokućiunekoodređenovreme?",upitadetektivCrni.

„Možda i dolazi, ne znam. Zaista ne vodim računa o tome kaddolaziiodlazi.Imamjasvojaposla,znate."

„Dalisteznalidajenedavnobioprimorandadaotkaznaposlu?",upitadetektivBeli.

„Tosemenezaistanimalonetiče",rečeLilijan.Poštosusasvimdovoljnovremenaproveliizloženizaslepljujućem

Lilijaninom foliranju, kojim me je ona dirnula gotovo do suzazahvalnosti za takvu želju da me zaštiti, detektivi su ostavili svojuposetnicu i otišli iz restorana sa dve kafe za poneti, na račun kuće.Ubrzo zatim, Heri je platio svoju kafu i pošao, samo da bi se vrationekolikosatikasnije,kadjeLilijanzaključavalalokalzatajdan.

Prenego što jeLilijanokrenulaključubravi,Heri joj jeprišao sleđa.

PrenegoštojojjeHeriprišaosleđa,jasamstupiouLilijaninoteloi preuzeo ga, smestivši njen um u stanje prijatne nesvesti dok samradio svoje. To je bila još jedna moja zamisao koja mi je sinula utrenutku. Nisam planirao ništa posebno, osim da zaštitim Lilijan.Ostaloćumoratiprostodaodigramposluhu,akadsebudezavršilo,pod pretpostavkom da sve prođe valjano, poslaću Lilijan kući bezikakveuzbuneunjenomsrcuiliuspomenaunjenojglavi.

„Molim vas da se vratite unutra, gospođo", rečeHeri nabivši cevpištoljaLilijanu leđaiumalojeneprimoravšidaispustismeđukesuzaspoljneisporukehranekojomjebalansiralazajednostašnomdokjezaključavala.„Ajaćudauzmemteključeve,akovamnesmeta."

Lilijan je pažljivo presavila i zaheftala kesu tako da Heri nijemogaodapretpostavida seuovojnalazi životnaušteđevinaFrenkaDominija.Dok ju jeguraodaljeodprednjegprozora,Lilijanreče (ilibolje, ja rekoh koristeći Lilijanine glasne žice): „Šta vi to hoćete,mladiću?"

Heriseosmehnunanehajni tontogpitanja. „Hoćudatesilujemiopljačkam",odgovorion.

„Jošneštoosimtoga?"„Da.Hoćutvojključzastannaspratu.Pretpostavljamdagaimaš."„Nego šta nego imam", reče Lilijan. „Da li bi vam smetalo da

spustimovestvarinapult?"„Ninajmanje."„Hvalavam.Esad, rekostedahoćetedameopljačkate.Davidim

samokolikoimamutašni."„Prekini s tim", dreknu Heri oborivši Lilijaninu tašnu na drugu

stranupulta.„Nema razloga da se ponašate tako nevaspitano", reče Lilijan.

„Samo sam se našalila. Znam da ne tražite sitniš iz ove stare tašne.Vidim ja da niste tek tamo neki beskorisni narkoman. Ne kao neki

drugi."Herijevapažnjajeistogtrenabilapodeljenaizmeđurečikojimaje

onistogpopodnevaopisaoPerijaStokovskogiaktuelnihdogađaja.Nasekundseukočioupoziklasičnogbandita spištoljemu ruci, čakneprimetivši da se Lilijan već okrenula i pošla hodnikom u senkezatvorenogrestorana.

„Toštotražite",doviknumuonaizmraka.„Evo,nalaziseovde."„Čekajbre",viknuHeri.„Mačekajtevi",rečeLilijandokjeotvaralaškripavavrataipalila

svetio,takodasenakrajuhodnikaukazalasobica.Kad je Heri ušao u sobičak, video je da Lilijan stoji u ćošku i

naginjeseiznadstarogsefakojiseotvaraoodozgo.Poslepodešavanjakombinacije, ona je povukla metalnu ručicu i otkrila sadržaj sefa.„Ovdeimadostanovca,momče",rečeona.„Nameravalasamsutratodanosimubanku,baškaoštoradimsvakogpetka."

„Izvaditonapolje",narediHeri.„Pa šta mislite da radim?", reče Lilijan. Pošto je izvukla tešku

platnenu vreću s gotovinom zarađenom u restoranu, Lilijan jeposegnulaudubinestarogsefaiizvadilajošnešto.„Verujemdabivaszanimalo i ovo", reče ona dok je pružala svežanj papira vezanobičnom gumicom. Heri pročita reči na prvoj stranici: „Noviproizvod",aispodtoga-„FrenkDominio."

„Znao sam da si lagala one pandure", reče Heri sasamozadovoljstvomuglasu.

„Ebašstevipametanmomakkadstenešto takvoprimetili. Ipak,živaještetaštonećetemoćidaodneseteodavdeništaodovogplena,opapirimadanegovorimo."

„Aštametopasprečava?",rečeHeri.„Pa,kaoprvo",rečeLilijan,„nemožetedaotvoritetavrata."Heri se brzo okrenu i shvati da su vrata koja su se otvorila uz

onako glasnu škripuuspela nekakoda se zatvore iza njegapotpunobešumno.KadsenaglookrenuonatragpremaLilijan,onareče:„Akaodrugo,tajvašpištoljvišeneradi."

Heripovučeobarač svogoružja (nije tobio glok).Ali iznjega sepojavio samo istopljeni grumen metala, kapnuvši iz cilindrične cevikaokadavodakapljeizneispravneslavine.Ondajesijalicanatavanicipočela da tamni da bi ubrzo zatim prostorija bila uronjena u

pomrčinu.Bilesutokrajnječudnepojavesameposebi.AliHerija jenajviše

uzdrmaozvuknečegaštojeumehurićimaizlaziloizunutrašnjostisefaiobasjavalosobuneobičnotitravimbojamadoksedizalopremaiviciuzsmradnaisparenja.Herisezagrcnuipokriustaslobodnomrukom.Govorećikrozprste,onreče:„Štasetodešava?Štajeto?"

„Supa sa dnevnog menija, momče - krem čorba od sluzokože.Pomislila sam da bi ti se dopalo nešto takvo, kada si već seksualnimanijakitakoto.Zaistamalovonja."

Herisesadaistovremenozagrcnjavaoigušio.Konačnojeuspeodaiskašljenekolikoreči.„Kositi?",rečeon.

Lilijan je bila ta koja je pogledala u Herijeve oči, dok je dugadrečavihbojapoigravalananjenomlicuiširomiskeženimustima.AlinaHerijevopitanjejeodgovoriomojglas.

„Jasamto,Heri",rekoh,„ja,Domino."Mogao sam izvesno vreme da likujem tako samo da Herijev

mobilninijezacvrkutaoudžepunjegovogsakoa.Tomejeprimoralodapožurim,jersamhteodasejavimnatajpoziv.Brzinommunjekojajeiznenadilačakimene,telefonseobreoumojoj-tojestLilijaninoj-ruci. Između drugog i trećeg zvona, Herija više nije bilo. Kožanjegovoglicajošjeposkakivalagore-doleučorbidokseonapovlačilaumrakizkojegjeidošla.Svetlostseponovoupalilausobičku.

Otvorio sam trzajem ruke Herijev telefon i primakao ga uz uho.„Hoj-hoj",rekaosam,nastavivšidakoristimsopstveniglas.

„Šta?",kazaoječoveksdrugestrane,atojebioRičard.„Rekoh:'Hoj-hoj.'TojefrazakojujeprviputizgovorioAleksandar

GrejemBelkaostandardnipozdravkadasekoristinjegovnoviizum.Padobro,nijetobiobašsamonjegovizum...alijeonnakrajupobraosve zasluge za njega, po mišljenju javnosti. Stara priča, zar ne?Naročito kadami - što će reći, ti i ja - razgovaramo o briljantnim iunosnimizumima."

„Zarotomerazgovaramo?"„Tiznašdajetako."„GdejeHeri?",rekaojeRičard.„Nedovršeniposao",odgovoriosam.„Takoznači",rečeRičard.„Štasetačnodogodilo?"„Žaomije,Ričarde,alizaistanisamneumemdatiobjasnimštase

dogodilo... tačno. Heri u tome svakako nije mnogo uživao, priličnosam siguran da je tako. A kad smo već kod toga, ne bi bilo loše daproveriškakojeŠeri."

„Uradićuto",rečeRičard.Kao što sam već rekao, da biste funkcionisali iole efikasno na

ovom svetu, morate donositi izvesne apsurdne pretpostavke. Mojapretpostavka u tom trenutku bila je da bi Ričard trebalo da zvučidalekouzdrmanijezbognašegrazgovora.Aliuopštenijebilotako.

„Dakle, to je troje van stroja", rekao sam počinivši grešku ipokušavši da izazovem neku reakciju kod svog nekadašnjeg šefa.„Ostajejoščetvoro,neračunajućiČipmana."

„Tisibašnekizajebanigrač",rečeRičard.„Daznašdajesam",rekohja.„Alizatosiupravotizaslužan."„To je obična lažna skromnost nekoga s tako ogromnim egom.

Štetaštotonikadanisiprepoznaousebi.Moglismoveomadobrodasarađujemo,samodajesi.Sigurnojeveomabolnoimatitolikovelikeplanove bez mogućnosti da priznaš kakva si zapravo ambicioznasvinja."

„Svinja?", rekao sam ja, dok je moja pribranost neprekidno svevišepucala.Nikadatajepitetnisampomenuonikomeukompaniji.

„Nijelitoonoštosimislioosvimanama?"„Manje-više.Tojeuobičajenarečpogrde."„Biće da jeste. Sigurno sam čuo da je neko pominje na poslu. Ili

samjemoždasanjao.Uverensamdanamsnovimogumnogopomoćiuživotu.Ati?"

Počeo sam da se kajem zbog toga što sam se javio na Herijevtelefon.„Mislimdasmorekliotprilikesveštosmomoralidakažemojedandrugome.Osimakoneželišjošneštodadodaš."

„Kaošta,naprimer?",rečeRičard.„Neznam.Kaoneštopreteče.Kaonaprimer,damikažešdasam

mrtav."„Ne,ninajmanje",rečeRičard.„Kadjetoposredi, javećznamda

nisimrtav.Alinisiniživ,Domino,jelitako?"Tada Ričard prekide vezu, ostavivši mi još jednom u glavi strku

neproračunljivihsumnjiipitanja,kaoi,iznadsvega,strahova.

8

PoRičardovomnaređenju,Čipman jeotišaodavidištasedešavasaŠeri.Bilo jetoneposrednoposlezavršetkaradnogdanaispratnakojem se nalazila Šerina kancelarija bio je tih i prazan, izuzevponekog od osoblja za čišćenje, koje se kretalo među odeljcima,prazneći korpe s otpacima svakog zaposlenog i pomalo usisavajući.Kad je lakopokucaonavrataŠerinekancelarije,Čipmanseosvrnuoda proveri gleda li ga neko, da bi se onda ušunjao u prostoriju izatvorioseunjoj.

„Štasad,kojimoj",rečeČipmannaglas.Svetiljka s tavanice i dalje je obasjavala kancelariju bezprozora,

ali to jesvetiobiloslabo i treperilo jeustroboskopskimintervalima.To sam ja priredio čisto zbog efekta, kao što sam napravio i opštineredusobi,kaoda jenekiminijaturnivihorsveokrenuonaglavce,takodasupolicezaknjigebilepoobaranenapod,radnistojestajaonaslonjennazidpoduglomodčetrdesetpetstepeni,a sadržinasvihfioka s fasciklama ležala je razbacana na sve strane. I dok Šeri nijebilo ni traga ni glasa, njena tašna se nalazila među ispreturanimstvarima unutar ta četiri zida. Čipman ju je ugledao u zadnjem deluprostorije, s otkinutim remenom i kožom spol ja ugaženom poputizduvanefudbalskelopte.

Dokjeopreznokoračaomeđuotpacima,Čipmanjevideodaneštosvetlucanapodu,daneštotamotrepćeuritmusvetiljkenatavaniciitakooživljavaprizorokonjega.Sagnuvši se,podigao je tajpredmet,koji je na prvi pogled izgledao baš kao ručno ogledalce izbačeno,zajedno sa svim ostalim, iz Šerine tašne. Svetlost i senke jezdile supreko reflektujuće površine ogledala. Isprva je to bilo sve što jeČipmanvideo.Alikadajepobližepogledaopredmet,primetiojedaseutomogledalunalaziilice...licekojenijebilonjegovo.AnijebilobašniŠerino.Alibilojetolicenečega,nekekreaturekojajeličilanaŠeri,stvorenja iz kojeg je bio isceđen gotovo svaki delić Šeri, tako da jepreostala samo ta njena čudovišna strana. I činilo se da lice vrištiustima punim iskrzanih zuba kojima je naizgled pokušavala daprogrizeputnapoljeizogledala.

Čipman je smesta ispustio ogledalo na pod, instinktivno. Onda jepočeo da ga gazi i mrvi, udara potpeticom po njemu sve dok odogledala nije ostala samo gomilica oštrih, svetlucavih fragmenata,kojejeondamahnitoišutiraousvećoškovesobe,raspršivšitimeslikuodkojemusedisanjeubrzaloaočiiskolačile,kaodaidaljeviditoliceizogledala.

Dok je stajaousreddrhtavihsenki tekancelarije - snakrivljenimnameštajem i sitnom srčom od ogledala iz luna-parka koja je jošblistala u otpacima oko njega - Čipman je izgledao kao izgubljen uuskim hodnicima mračnog sanjarenja. Ali došao je sebi kada je,odnekud iz haosa stare kancelarije Šeri Merser, zazvonio telefon.Čipman je brže-bolje pošao prema izvoru tog luđačkog zavijajućegzvuka,kojinijeninajmanjepodsećaonaprijatancvrkutnakakav jenavikaoodmodernihtelefonaukancelarijamakompanije.Konačnojedošao do uzročnika buke skrivenog ispod humke od fasciklirazbacanihpopodu.

„Da", reče Čipman, okanuvši se zvaničnih pozdrava s radnogmesta.

„Čipmane?",upitaojeglasprekotelefona.„Da,jasamto",rečeonimalosezasmeja.„GdejeŠeri?"„Ona je... ne znam, Ričarde. Nije u svojoj kancelariji. Ovde nešto

nijeuredu.Celasobaizgledakaodajeispreturanai...pa,tašnajojjeovde,ali...moždabitrebalotoisamdavidiš."

„Uredu,smirise."„Jajesamsmiren",rečeČipman.„Nezvučišmitako."„Pa,samojeposreditoda...bilojetunešto."„Slušaj me, Čipmane. Postaviću ti pitanje, a ti ćeš mi odgovoriti

jednostavnim da ili ne. Pored stanja u kojem je Šerina kancelarija ičinjenicedajenjenatašnajoštu..."

„Praktičnojerastrgnuta.Neštojujesigurno..."„Pustime da završim. Pored toga što simi rekao, premetačine i

tako to, jesi li video, ili možda čuo, bilo šta drugo, bilo šta... što bimoglodatiizgledaneuobičajeno?"

„Da", odgovori Čipman kao što mu je bilo naloženo, „video samnešto."

„Dobrojetako,lepotiide.Jošjednopitanje-odgovordailine.Toštosivideo,dalitejenateralodaseosetiškao..."

„Ričarde,pomisliosamdasamsišaosuma",upadeČipman.„Uredu,tojedobro."„Dobro je što sam pomislio da sam sišao s uma?", reče Čipman

gotovosvadljivo.„Ne. Dobro je što si mi rekao istinu. E sad, hoću da odeš kući.

Odmahnapustizgradu.Sutraujutrućebitisastanak,iželimdamuitiprisustvuješ.Samosepripazidotad.Možešlitakodauradiš?"

„Mislim da mogu tako da uradim", reče Čipman bez trunkeubeđenostiuto.

„Ondauredu",rečeRičard.„Jošjednastvar..."Tadajetelefonzanemeo.Čipmanjepokušaodagavratiuživot,da

pozoveRičarda, ali bez ikakvog uspeha. Bacivši beskorisnu stvar napod,Čipmanrečesamsebi:„Idemjasadlepokući.Ričardjerekaodatreba da idem kući." Onda se okrenuo i video šta je napisano navratima kancelarije. Reči su bile urezane u drvo preciznim velikimslovima,usečeneveomaduboko.Iranijetihrečinijebilotamo...

NEDOVRŠENIPOSAO.Čipman naglo jurnu prema vratima i otvori ih, kao da bi svako

oklevanjemoglodovestidotogadaizgubihrabrostiostanezarobljenu tojkancelariji - zagledanu te reči - zauvek.Ali sadrugestrane tihvratabilasusamojošjednavrata.

NEDOVRŠENIPOSAO.Aizanjegajebiosamotamanzidobasjantreperavimsvetlom.SadasečinilodaČipmanosluškujenešto,moždatragazautešnim

zvukomusisivačakojinekogurapotepihuhodnikaimeđuodeljcimau kancelarijama kompanije. Pozvao je upomoć, ali tamo nije bilonikoga ko bi mogao da ga čuje. Jer on više nije bio u kancelarijikompanije. Zapravo, nije više bio nigde. Svejedno, nastavio je dadoziva upomoć... i nastavio je da otvara jedna vrata za drugim:NEDOVRŠENIPOSAO,NEDOVRŠENIPOSAO,NEDOVRŠENIPOSAO...

Posle izvesnog vremena, više nisammogao da ga pratim na tommestusbeskrajnimvratimaumraku.

Trećideo

1

PORUKAZA:VasOD:MeneDATUM:ČetvrtakuvečePREDMET:Mrak

Kao što su mnogi među vama već shvatili, ja nisam odustao odsvojenameredanapišemdokumentkojisam,maloranije,opisaokaosvoju Poslednju izjavu. Taj dokument, ili izjava, samo je mutirao udrugačiji format - od sumanute deklaracije u nešto što bi se moglosvrstati u paranormalne memoare: delo u nastajanju, neizvesneforme, umnogome nalik na njegovog tvorca. Među glavnimelementimakoji su sepojavili u potonjoj formibilo je i to zlokobnoprisustvočijiseznakisimbolpojaviopredamnomkao(1)rekatame;(2) sazvežđe tamnih zvezda koje su ispunjavale mrak iza mrakanoćnog neba; (3) „tamne tačke" koje, uprkos mojoj poboljšanojpercepcijiokolnogsveta,idaljeodmogpogledaskrivajunekeključnestvari, ponajviše svako saznanje u vezi s neobičnim - „neživim" -stanjemukojemsamsadaobitavao;te(4)mrljeilifleketamekojesuseširilenebomusvakodobadanainoćiibilesveprimetnijesvakiputkadbihrazbucaonekogaizSedmorke(iČipmanapride).

Ugorenavedenovreme,najvišemejezaokupljaoposlednjiodtačetirifenomena,poštosameliminisaočaktriosobeprezalaskasunca(koji je, naravno, i dalje kasnio jedan sat za časovnicima u mojojvremenskojzoni,inastavićedakasnitakojošjedanoktobarskidan).Čakiupoznijimsatimatogčetvrtkapopodne,poštosamzbrisaoslicazemlje Šeri Merser i čoveka koga sam poznavao pod imenom HeriSmit-Džons, svet iza prozora mog stana bio je potpuno uronjen udubokisumrakdoklegodmijepogledsezao.

Tamnemrljesulebdelenanebuiznadstarihzgradaucentrugradai protezale se u daljinu preko reke, stvarajući gradski pejzaž takoujednačeno zatamnjen da je imao onaj lažni izgled scenografijespremne zadnevno snimanjenoćnih scenauniskobudžetnom filmu.Štaviše,ubrzopoštosamposlaoČipmanaupropast,biojetutrenutakkada su stvari definitivno poprimile još mračniju boju, kao daoznačavaju tačno vreme kadaMladi Šef više nijemogao od sebe dakrije činjenicu da nikada neće pronaći put iz tog beskrajnog nizavrata,odčegamujesrcestalo.

U tim zatamnjenjima koja su sledila posle svakog činanatprirodnog užasa nadmojim bivšim kolegama bio je uočljiv jasanobrazac. Upitao sam se nije li to znak nekog od onih glupih pravilakoja nas sve opterećuju, bili živi ili ne, zakon ograničenja koji glasi:„Dovde i ne dalje", ilimožda: „Ovoliko i ne više". U svakom slučaju,posle prilično burnog dana ispunjenog uklanjanjem opakih zveri,odlučio sam da te večeri napravim pauzu kako bih razmislio o tomobrascukojisamprimetio.Doksamležao,utelesnomobliku,nasofiudnevnoj sobi moga stana - tog čudesno turobnog apartmana iznadLilijaninog restoranau centru - procenio samotprilikeda ću, sudećipo brzini kojim ta zatamnjenja osvajaju moj svet, biti u stanju daeliminišem svoje preostale saradnike, to jest, nekadašnje saradnike,neposredno pre nego što i sam uronim u carstvo stalne i potpunetame,potonemutumetaforičkurekumrakaizkojesam,nanačinkojimi je idaljenepoznat,nekakoumakaoprenegosumenjenemasnevodepotpunoprekrile.

Ta spoznaja (kao da nije posredi bila čista stvar imaginacije,pomislio sam) sneveselila me je. Jer koliko god zadovoljstvapronalazio u svom radu na istrebljenju te gamadi na najbizarnijenačine koje sam mogao da zamislim, misli su mi se već okrenuleprema većim stvarima, komplikovanijim šemama daleko većihrazmera.Nakrajukrajeva,planetakojusamnastanjivao,stvarnostukojojsambiozarobljen,bilajeprepunaraznoraznihmogućihžrtava,a sve su one, u izvesnom stepenu, bile svinje koje bih radodoveousvojukasapnicu.

Tomojeosećanje,tapasija,bilajeapsolutnopotvrđenaiosnaženau trenucima kada sam zauzimao telo Lilijan Hejs sa ciljem dalikvidiram,ubukvalnomsmislu,HerijaPljačkašaiSilovatelja.Eto,bila

je to žena koju sam smatrao pristojnomumeri u kojoj je to uopštemoguće, onoliko bli-. zu nesvinjskosti koliko je to moguće jednomljudskom biću. A opet, sve to vreme dok sam obitavao u njenomfizičkom telu, osećao sam koliko je intimno to telo - kako u svomfizičkom, tako iumetafizičkomaspektu -bilopovezano sa sadavećpoznatom tamom, tim zlokobnimprisustvom... bićem koje bi sasvimlakomoglodaponeseimeVelikaCrnaSvinja-roktavom,bestijalnomsilomkoja jeanimirala,koja jekoristila naša teladabi se ludiralausvimonimgadostimanakojenaiđe,lascivnouzbuđenaucrnojreciukojoj je ljudska vrsta samo plutala okolo nalik na komade izmeta. Izaista,posleobitavanjautuđemtelu-uovomslučaju,teluLilijanHejs-činilomisedajezamisaooljudskojvrsti,obiločemuštosemoglonazvati „osobom" (ili osobama znanim i neznanim), samo običnafraza,zgodnazabluda.

Aonda,negdeizmeđuubacivanjaHerijaučorbuislanjaČipmanau izluđujući zaborav, palo mi je na pamet: Svima njima mora doćikraj...morajusvidanestanu!

I dok sam ležao na sofi u dnevnoj sobi svog stana, mogao samsamoda lamentiramnad činjenicomda nećumoći da nastavim svojrad posle Sedmorke (ne računajući Čipmana). Postavljeno jeograničenjemomtruduprenegoštosemrakupotpunostizatvoriokomene. I dalje sam bio predmet manipulacije, i dalje je protiv menezavereničkiradiloneštoizvanmojekontrole,neštoštojeosujećivalomoju Volju. Ali onda se dogodilo nešto, baš u toj dnevnoj sobimogstana,štomejenavelodasepomirimsovomsituacijom,ilijemakarmojojdušidoneloosećajneveselepomirenosti.

Uzelojeobličjebubašvabekojajetrčkaralapotepihu.Skočiosamsa sofe i, zahvaljujući brzini i preciznosti iznikloj iz tog neobičnogstanjamogpostojanja,zarobiostvorenjeispodsvojeteškecrnečizme,adaganisamubio.Čaksamikrozdebeliđontečizmeosećaokakobubatrčiumestu.Utomtrenutkusambioupukomfizičkomkontaktusnjom.Usledećem,uspostaviosamdubljesjedinjenjes tomgamadi,dopustio deliću sebe da poteče u njeno telo, poveže me s njenimživotom na isti način na koji sam se spojio s Lilijan Hejs. Iako mojprodorububašvabunijebio tolikopotpunkaokodLilijan, svejednosam imao baš isti osećaj: u bubašvabi nije bilo ničeg naročito„bubašvapskog", baš kao što ni u Lilijan nije bilo ničeg od neke

posebne„osobe"-poštojejednommračnaunutrašnjostsvakeodnjihbila probijena, tamo je bilo samo to zujanje svinjske uzbuđenosti iturbulentnimrak.VelikaCrnaSvinjabacakalaseububašvabijednakokao i u Lilijan Hejs, a jedina razlika bila je u tome što je insektunedostajalabilokakvazabludaonekomnjegovommestuusvetu,ilijemoždaonabilatolikoslabadajanisammogaodajeprimetim.

Dalijeposredibiojednostavnoredveličine?IzmeđububašvabeivlasnicerestoranaMetroširiosebogatspektarorganskogživota.Dalijepostojao iodgovarajući spektarzabludaozauzimanjukonkretnogmestausvetu?Naprimer,primetiosam-akonije?-damačkeizgledasebepoimajuveomanalik ljudima... i obrnuto. „Mačke su ljudi", čuosam kako neka starica progovara odnekud iz mog pamćenja. A izmačje perspektive, ljudi bi sasvim lako mogli da budu mačke. A usvima njima bilo je to neobuzdano uzbuđenje Proždrljive Svinje,ZavereničkeSvinjei,da,UbilačkeSvinje.Jedinotoimasvojemestousvetu. Sve ostalo su samo kostimi i maske, inventar drevne i jošuspešnekompanijezaproizvodnjupozorišnihrekvizita.

Isvejetomoralodanestane-ljudi,mačke,bubašvabe,biljke-svejemoralodanestane.

Aliznaosamdaja-štagodto„ja"bilo-nećutomoćidauradim.Tajposaojebiopreogroman,arazmeretogpokoljabilojenemogućedostići. Uverenje da je svaka trunka živematerije počišćena s ovogsveta - a šta je sa drugim svetovima? -moraće da ostane u domenunemogućihpoduhvata...božanskisanjednogopsesivno-kompulsivnogživogbića.

Međutim,zabubašvabu jepričabilazavršena.Kadsampritisnuočizmom o pod, osetio sam kako se sve umirilo i zanemelo u tomtelašcugde je ranijebiloprisutno samožestokobacakanjeumraku.Osetiosamčak ikako jedelićmene-onajdelićkojemsamdozvoliodapocuriububu-zanemeoiumiriose.Prijalomijeto.Veomamijeprijalo,kolikogodtajosećajbioprolazan.Uistinumogudakažemdaje to bio jedini trenutak stvarne dobrobiti koji sam iskusio u životu,akosemojetrenutnostanjepostojanjazapravoimoglosmatratitomlažikojusamnazivaosvojimživotom.

Iutomtrenutkubiosamsigurandasamidaljenanekinačinživ-da čak iako nisam baš sasvim živ, isto tako nisam ni načistomrtav.Nekakosambiouhvaćen izmeđudvasveta -zarobljennamestugde

samuspostavioretkuvezusVelikomCrnomSvinjom,stommahnitomizlobnomtamomkojatečekaorekakrozsvakoživobiće,amoždaiuprostoruokosvegaštoživi,pasamtakomogaodabudemgdegodtatamateče,sjedinimsestomuzbuđenomsilomkojasenalaziposvudaiusvemu,kojapokrećesavnastaliživotnaovomsvetu imanipulišenjim,tesamsadamogaoijadapokrećemstvariimanipulišemnjimapo svojoj volji, volji koja je svejedno bila samo beznačajna voljajednogizolovanogbića-bubašvabeuzdignuteuljudskoobličje,malogvirautojstrujimrakavelikojitrajnojkolikoisamsvet,strujikojajebilatajnoliceživogsveta,senunutarsvegživota,neštoštoćenastavitidaživiidaljeidalje,doksvimiusvojusmrtodlazimosami,jednopojedno. Jertajživotkojimi imamosamoježivottoga, ikadnašatela,naša tela bubašvaba, postanu previše oštećena da bi se on u njimamogaoodržati...tajmrakotičedalje,ostavljajućizasobomuvelulozu,smrvljeni lub bube, ili ljudski leš - stvari lišene sopstvenog života,predmeteukojimanijepreostaloništastvarno.

Opet,akojemojživotupotpunostibioobmana,neizbežnajebilaiobmana da ja - isto kao, avaj, i vi - nisam imao izbora nego da jepratim, kud god ona vodila. A ja sam i dalje imao još četiri bića daoduvam iz ovog jezivogpostojanja. Sve dok to ne postignemmoj ćeposao ostati nedovršen, a moj život (ili neživot, ako ćemo pravo)izgledaće neporecivo vredan življenja. Nekako sam dobio moć dadovršim posao koji sam započeo kada sam ušao u tu prodavnicuoružjaucentrugradakakobihkupiogomilupištoljailovačkinožzadranjejelenskekože.

Ja-kaoivi-sadashvatam:Dolazimonaovajsvetizništavila.Ja - kao i vi - sada shvatam:Ostajemo u životu u nekom obličju,

bilokomobličju,samodoksemahnitobacakamookosebe,slušamosvoje najsnažnije vitalne porive, i uopšte ne dozvoljavamo da seumirimoizanemimo,svedoknebudeisceđenaiposlednjakapmrakakojiunamateče.

Ja - kao i vi - sada shvatam: Bićemo povučeni natrag u strujumraka tek kada počinimo svu onu štetu koja nam je dopuštena, tekkadanašposaobudedovršen.Posaokojiviobavljateprotivmene...ijaprotivvas.

2

U petak ujutro, detektivi odeljenja za ubistva sedeli su u svojimneobeleženimkolimamaloniženizulicuodprodavniceoružjaukojojsamsvojevremenonameravaodapokupimnekolikostvari.Radnjaseotvarala u deset sati, ali oni su stigli pola sata ranije. Bili su tamo,pijuckali kafu i dokono osmatrali sve što bi im se pojavilo uvidokrugu. Ja sam sedeo - nevidljiv - na zadnjem sedištu i mislio usebi:„Zarzaistaočekujetedasepojavimipreuzmemkupljenooružje?Ljudi,ilisteveomatemeljni,iliveomaglupi."

Onda je detektiv Beli rekao nešto što me je prenulo. „Znaš dagubimoovdevreme,zarne?"

„Aha",rečedetektivCrni.„Nemašansedaseonpojavi."„Znašizaštojeporučniknarediodasedimouovojzasedi,zarne?"„Aha.Panijemuprviput."„Aliidaljemisveovosmrdi."„Samo polako. Evo, uzmi đevrek", reče detektiv Crni dok je

zavlačiorukuupapirnukesu.Detektiv Beli uze đevrek i navali na njega kao ljut pas. „Ne bi

trebalodabudemoovde.Trebalobidaispitujemoonerukovodioceukompaniji,snjihovimadvokatimailibeznjih."

„Aliporučnikneželito."„Neželitozatoštomujejavljeno."„Javiomučovekkomejejavljeno",rečedetektivCrni.„Znašlikolikojeljudiprestalotamodadolazinaposao?".„Znam."„Voleo bih da popričam s onima koji su još tamo", reče detektiv

Beli dok su njegovi izvanredno četvrtasti zubi kidali nov komadđevreka, a onda nastavi da govori punim ustima. „Oni znaju šta sedešava.Nevolimkadmiljudigovorekakonetrebadapokušavamdasaznamštasezaistadešava."

„Znašvećkakotoide",rečedetektivCrni.„Velikajetokompanija.Onoštosetamodešavaverovatnobinaškodilonjihovomposlovanju."

„Trebadanaspustedaradimosvojposao."„Slažemse."

„Ljudi treba da znaju šta se zaista dešava u ovom gradu", rečedetektivBeli.

„Ijabihtoponekadvoleodaznam.Alištadaseradi?"„Ništa."„Hoćeš još jedanđevrek?", rečedetektivCrni dok je samuzimao

onajsasemenommaka.Detektiv Beli odmahnu na ponudu drugog đevreka i nastavi

dokonodazurikrozvetrobranneobeleženihkola.Davećnisamznaoonoštosamznaoo izvesnimstvarima,možda

bihpomisliousebi:„E,ljudi,stvarnoste..."

„Dobro onda, da počnemo", rekao je Ričard okupljenimpodanicima na uobičajenom mestu za sastanke. Već je pokušao dastupiuvezusČipmanom,ikodkućeinaposlu,alimladićevoodsustvoganimalonijeiznenadilo.AlištadakažeostalimauvezisČipmanom,akamoliuvezispraznimstolicamanakojimasunekadasedeliŠeriiHeri?Hajde,Ričarde,ispričajimonoštoznašoDominu.Ispričajmenionoštoznaš.KaoidetektivBeli,ijasamželeodaznamštasedešava.

MeriiKerisusedelelevoidesnoodRičarda,dokseBerismestionasuprotnomkrajustola.

„Zaštosemalonepribližiš,Beri,momčino?",rečeRičard.Meriprekriusta išapnu: „Bašgadnosmrdi,Ričarde.Mislimda je

bolestan."„Uh, dobro mi je tu gde sam", reče Beri. I time je tema bila

iscrpljena.„Idobro,Ričarde,štaćemosad?",rečedrčnaKeri.RičardosmotriKerikaodagledaupsakojijeupravoprogovorio,

aona jezapravotako i izgledala, ionda jojsetihoobrati: „Moždabitrebaloozbiljnijedagledašnaovusituaciju,Keri."

„NeplašimsejanimaloFrenkaDominija.Bašbihvoleladapokušanešto. Spremna sam", reče ona i potapša malu izbočinu u džepusportskog sakoa koji je svakog dana nosila zajedno s majicom,farmerkamaipatikama.

„Bojimseda ja tozasebenemogudakažem",rečeMeri. „Ima liikakvesvrhepominjatidrugekojidanasnisumoglidabudusnama?"

„Bašnikakve,Meri",rečeRičardposlovnoineopozivo.„Ašta jestobom,Beri?Imalikakvebojaznitamokodtebe,natomkrajustola?"

Beri je samo zurio neusredsređeno, kao čovek kome je urađenalobotomija. Onda je šmrknuo, zapravo frknuo, veoma glasno, ipočešao se ispod pazuha. Očiglednomu je bilo teško da prati šta sedešava.Nekobi-ipritommislimnasebe-mogaodakažekakotovišenijeonajististari,briljantniBeri.

„Čemuondaovajsastanak?",upitaMeri,čijasemaskaodšminkepresijavalazbogznoja.„Sve,svinašiplanovi...hoćudakažem,gotovojestim...zarne?"

„Nijegotovosvedoknebudegotovo",progovoriRičard.„Važnojezadržatiistustarusliku.Nikoodnasnemaštadakrije."

„Madaj", rečeKeri. „Frenk je tamonegde, i sređujenas jednopojedno.Alimismonjegaprvisredili."

„Misvakakonismopočinilinikakvonasiljenadnjim",rečeRičard.„Samosmohtelineštoštojeonimao."

„Akad jednomdotogadođemo-štaonda?TisiDoktor,Ričarde.Znamomištatoznači."

Ričarduzdahnukaodasebeskrajnodosađuje.„DalijošnekoovdepodržavaKeriunjenimoptužbama?"

Meri se ujede za donju usnu, umazavši zube karminom. Berinastavidasečešeišmrkće-frkće.IdaljesamželeodaimRičardpričao onome što zna oDominu, ali sada je bilo očigledno da se to nećedogoditi.Čitavsmisao togsastankasvodiosezaRičardanakontroluštete.Aonjeznao,baškaoija,dasaštetomjošnijegotovo.

3

Sklonost prema grotesknom nije bila ni urođena, ni dugoročnacrtamogkaraktera.Prećebitidajenastalairazvilaseuperiodukojipokriva ovaj dokument, moja Poslednja izjava. U petak - poslednjipetakoktobra - ta sklonost, koja je većbiladozrelakao i voćepredjesenje branje, konačno je potpuno istrulila. Sada se pretvorila uneutaživu glad za nečuvenim užasima, za svim onim poremećenimslikama koje nastaju u najmorbidnijim groznicama, i za stvarima izkošmaratolikoizopačenim,tolikognusnimdabudniumnijemogaonida ih pojmi ni da ih se seti.Molimvas, dozvolite da vampokažem -svimavama-štasamsvetogdanauradio.Prvijenaredubio...

BeriZapravosamnameravaodamojprviprojektbudeBeri,anePeri,s

obzirom na to da je taj zagegani propalitet bio Ričardova glavnaalatka u pripremi mog sunovrata i propasti u kompaniji. Međutim,razboritostjenadvladalaosvetničkignevijasamodlučiodapočnemda vežbamnapijanisti - čije je uništenje sada ličilo na prostu vežburasviravanja u poređenju s mojim kasnijim delima - dok samprobranijesubjektečuvaozakasnije,kadadosegnemvrhunacsvojihčudovišnihmoći. Ali bez obzira na to, Beri je od samog početka zamene ostao sporedni projekat. Njegova nedotupavost i smrad nasastankuupetakbilisusamopovršinskiznacidajetasvinjaspremnazastočnupijacu.

Berijeotišaosposlamnogopreručka.Višesenijeosećaoprijatnoutakostrukturiranom-ispravka,restrukturiranom-okruženju.Želeoje samo da se vrati u svoju kuću od cigala (slama i pruće nisu bilidovoljnodobrizatoprase),gdejesvebilobašonakokakojevoleo.

Dok se vozio kolima vijugavim gradskim ulicama - više nije biomentalnosposobanzavelikebrzineihitrorazmišljanjeneophodnozamanevrisanjepoauto-putu-uglavijeimaosamoslikesvogdoma.(Tomestoje,dagaopišemsminimumomgadnihpojedinosti,praviobor...bukvalno.) Te slike kojima je sada bio ispunjen Berijev zverski um,poštomujesposobnostdamisliurečimaikonceptimagotovosasvim

atrofirala,sastojalesuseupotpunostiodvaljanjauprljavštini,što jeobuhvatalo i ostatke prljavštine koju je trpao u svoje telo, kao iprljavštine koja je izlazila iz istog tog tela i širila se preko svakogpedlja njegovog poda i nameštaja. Berijev bungalov od cigle bio jezaistarajzasvakogkrmka.Aonjejedvačekaodaskinesasebesvojuljudsku odeću i uvalja svoje mlitavo, golo meso u pomije, frkćući iskičećineprestano.

AliBerijevumnijebiotolikointelektualnooštećendanijemogaonekolikoputadastanekrajšalteraprodavnicabrzehranenaputudokuće, kako bi napunio i prednje i zadnje sedište u kolima kesama ikesama burgera, takosa i hrskave pržene piletine. Upravo je naposlednjoj od tih stanica (gde su prodavali rebarca!) Beri uhvatiomirisnečegdrugog štomu jedražilo čula, premda tonijemogaodapojede.

Tako se dogodilo da je Berija vožnja kući vodila odmah krajdržavnog vašara, koji je sada bio u punom jesenjem zamahu, sizložbama i štandovima proizvođača hrane gde je bilo u izobiljukuvanog kukuruza i šećerne vate, dok je vazduh ispunjavala kantrimuzika iz amfiteatra, a farmeri su, kao i obično, izlagali svojeproizvode,kakopoljske, takoištalske.Bio jetoBerijevsrećandan...baškao imoj.Bezoklevanja,mani trunke,Beri jezaustaviokolanavašarskomparkingu,ipoštojeproždraojednuilidvekeseshranom,odlutaojeuslavljeničkisvetsajmišta.Slediojetajneodoljivimirisiusvojojslepojpotraziiščeznuougužvi...iščeznuozauvek.

JedinanaznakaotomeštasemoglodogoditisBerijemEdvinsombioječlanaksutradanobjavljenuglavnimgradskimnovinama,kojijepreuzelojošnekolikopublikacijaizdrugihregionadržave.Evokakoglasečinjenice:

Prvo:Nekaženajeprijavilapolicijikojajeodržavalarednavašarudajevidelagologmuškarcakakopokušavadaseparisnagrađenomsvinjomnaizložbiživestoke.

Drugo: Kada su policajci stigli na izložbu, nigde nisu mogli dapronađutoggadnoggologmuškarca.Alizatosunaišlinasilovanjeutoku... s tim što je to bio ružičasti krmak na krmači s plavomnagradnomtrakom.

Treće: Nije pronađen niko ko bi potvrdio pravo vlasništva nadkrmkom zlotvorom. Jedan stari stočar je zapazio da su genitalije

krmka, doduše veoma male, bile netaknute. Što će reći, bila je toživotinjakojunisupropisnopriredilizauzgojinjenujedinusvrhu.

Poslednje: Pošto je policija dala dozvolu da se uradi ono što semoralo uraditi (u zamenu za sticanje vlasništva nad tim priličnodobrimprimerkomsvojevrste),staristočarjenalicumestakastriraoživotinjukakobiuspostaviokontrolunadnjomiobećaodaće,kadadođevreme,tajzgodnikrmakpronaćidomunekojdobrojkasapnici.

Da bih obeležio ovaj razvoj događaja, poslao sam - bljak! - imejlporukunaRičardovkompjuterspredmetomkoji jeglasio,akakobidrugačije,NEDOVRŠENIPOSAO.Alibilomijeuskraćenozadovoljstvoda vidim kako Ričard čita tu poruku. U stvari, kao da sam potpunoizgubio sposobnost da ga lociram. To me je ispunilo izuzetnimstrahom. Jer on je mogao da se sakrije od mene samo na jednommestu.Ričardjenekakoprešaoutamnutačku,alijanisammogaodabudemsiguranzbogčegasetodogodilo,nitikako.Zarnisamoduvekimaoodrešenerukeuradu?Nemaveze,rekaosamsebi,ostalojejošnedovršenogposla.Ieto,naredujebila...

MeriPoslehaosakojisučistačizatekliukancelarijiŠeriMerser,Merise

trudiladaštomanjevremenaprovodiusvojoj... ilimagdedrugdeuposlovnom prostoru kompanije, ukoliko je to ikako mogla. Njenepotpetice sada su kuckale po pločnicima u centru i nosile je premanjenomomiljenommestuzaručak,ispunjenomgužvomukojojćeseonaosećatirelativnosigurno.

Međutim,kakoto-neslučaj,većmojamalenkost-nalaže,Merijesamoprošlapored svogodredišta. I nastaviladahodapremaoboduposlovnogdela grada, tumarajući oronulimkvartovima, krajmnogihmeninekadaomiljenih ruševina (uključujući i jednustaruzgradunačijemjeprozorujošstajaoznaksnatpisom:„Sobezamuškarce").Alitaj moj šmek za takva mesta bio je sada stvar prošlosti. Utešnostsabija,njegovupustoškojabistrimisli iderutnostkojautažujedušu,zamenilajemojasklonostpremaGrotesknom.Ništaosimgrotesknognijemoglodazadovoljimojrazulareniumiotrovanudušu.Ništaosimgrotesknog.

ItakosamodveoMeridaljeodogromnihpraznihpoljaipredivnorasporenihiispražnjenihzgradadabihjeostavionamestupoimenu

Muzej u Mehaničkoj ulici. Taj nazovi „muzej" širio se duž blokanapuštenihkućanedalekoodželezničkognadvožnjakaiprekodrumaod deponije za stare sofe i fotelje, stare gume, stare ormariće zalekove i sve ostalemogućepredmete kojima je istekao rok trajanja.Eksponatemuzejačinilesuisključivostaredečjelutkeilutkeizizloga,ili njihovi različiti delovi. Te ljudske simulacije nastanjivale su ienterijeresvihnapuštenihkuća,injihovaprednjadvorišta.Izasvakogprozora,čestorazbijenog,kućautomdeluMehaničkeulice,moglasevidetiilicelalutkaizizloga-ponekadobučenailidelimičnoobučena,aponekadine-ilimakardeotelutke,recimovitkapodlakticaišakakoju je držao git s unutrašnje straneprozorskogokvira. Pored toga,natimsuseprozorimamoglevidetilutkeobešenekaonavešalima,ilisamolutkinaglavakojavisinakrajužice.

Tazajednicadečjihlutakailutakaizizlogaizležavalaseistotakoinadrvenimverandama,ilistepenicamakojesuvodiledotihverandi,aponekad je virila iz budžakaotkrivenih ispodnekolikonapuštenihkuća.Najzanimljivijedečje i lutke iz izlogabile suonepostavljeneustarefoteljeilisofepokupljenesdeponijeprekoputa.Dečjelutkesuseukrivonaslanjaleufoteljamakojesuredovnobileprevelikezanjih,doksuoneizizlogaležaleizuvrtanenasofamabezjastukazasedenje.Niko nikada nije preuzeo zasluge za stvaranje tog muzeja, koji jestekao skromnu slavu kako u lokalnim publikacijama, tako i uumetničkimžurnalimakojisusedistribuiralipočitavojzemlji.Nitijeikoikadazatečen,premdasumnogitopokušavali,učinudoterivanjaeksponata,punjenjatihkućauMehaničkojuliciinjihovihdvorištailizamene dečjih i lutaka iz izloga koje su previše oštetili vandali iliprirodnenepogode,dabiostaleizložene.

Kao što samvećobjasnio,MeriDreler, koja se zaputilana ručakizvan kancelarije, zavedena je u oblast Muzeja u Mehaničkoj ulici.Nikoukompanijinijeprimetiodanije isključilakompjuter,pasusvipretpostavilidajeona,baškaoiBeriEdvins,togpetkaranijeotišlasposla.Njenmužjetekkasnijetevečeriprijaviopolicijinjennestanak.Naravno,policijanikadanećepronaćiMeri,alijaćuvamreći-kogoddasteilimislitedajeste-kojujetačnopronašao,igdejepronađena.

Prošlo je bilo nekoliko sati kako je sunce zašlo (po istočnomvremenu)kadasudvaklošara,obojicapijanaiporemećena,prolazila

kroz Muzej u Mehaničkoj ulici. Već su oni prolazili tuda i nije ihnimalobrinuoneobičanizgledmuzeja.Ustvari,bašsuprotno.Zastavšiispred kuće gde je s visokog tavanskog prozora piljila glava dečjelutke, propaliteti su se smestili s obe strane sofe blizu pločnika.Izmeđunjih je sedelapotpunoobučena lutka iz izloga finogdržanja,iakojojjeglavabilazavrnutaprekonaslonasofe.Međusvimlutkamaizizlogakojesuovipropalitetiikadavidelimotajućiseublizini,ovajebilanajbližanečemuštosegreškommoglozamenitizaljudskobiće.

„Sigurnojenova",rečeprvipropalitet.„Da",rečedrugi.„Ali-uuurrp-vidijojfacu."Koliko god da su bili pijani i poremećeni, čak ni ovi klošari nisu

moglidazanemarefalinkunatojlutkiizizloga.Konkretno,njenolicenije iskazivalo traženo isprazno blaženstvo nego je, naprotiv, bilostrahovitoizobličeno-licenečegazamrznutdgutrenutkupanike.

„Kladim se da bismomogli da dobijemoneke pare za tu odeću",rečeprvipropalitet,prelazećiprljavimrukamaprekotelalutke.„Imačakinajlonke."

„Dajdajeskinemo",rečedrugi.Svlačeći tu lutku iz izloga, klošari su sedodatno zapanjili videvši

nanjojidonjiveš.PrvijepočeodaseobraćalutkinazivajućijeDejzi,aondase idrugiklošarpridružio toj fantaziji. Imicpomic... kadsuDejzi skinuli do gole kože, klošari su položili tu lažnu noćnu damuprekosofeipočelidasesmenjujunanjoj.TenoćijesijaopunmeseciznadMehaničkeulice,aovipropalitetisuevidentnobiliraspoloženidasemaloprovesele,pamakarpredmetnjihovepožudebioiobičnalutka iz izloga, premda takva da se za nju lako moglo greškompomisliti,baškaoštoseidešavalovećgodinama,dajeljudskobiće.

Onda je jedanklošar najednomodskočio od lutke, zateturavši seunazadspantalonamaokogležnjeva.„Njeneoči",rekaojeon.„Njeneoči...pogledalesupravoumene."

Drugi propalitet, koji se zakopčavao, sada je prišao bliže stvarikojajeležalaraširenihrukuinogunasofibezjastuka.„0,božeblagi",zastenjaojeon.

Ondasuobapropaliteta,gurnuvšinajpre lutkunapločnik,počelidajegazepolicuiudaraju jepotelukomadommetalnecevikoja jeležalanazemljinedalekoodnjih.Ispostavilosedajeonoštosunašliulutkibilozanjihizvorjošvećeuznemirenostinegonjenozgrčenolice

iliočikojesugledalepravounjihove. Jer ispodgipsanespoljašnjostilutkenalazioseanatomskitačankomplettelesnihorgana,premdasečinilodasuioninapravljeniodveštačkihmaterijala.Dasupropalitetibiliioleprisebni,ilidasuimaliištauglavi,moglibisebidaobjasnetuužasnu figuru kao konstrukt namenjen upotrebi na medicinskomfakultetu,udaljenomsamonekolikokilometaraodatle.Umesto toga,nastavili su da mlate po toj neprirodnoj stvari, naročito po njenomlicu,svedokodnjeganijepreostaosamorazbijenigips.Ostavilisučaki tuodećuzasobomkadsuse,bezdaha iposrćući,daliubekstvo izMuzejauMehaničkojulici.

ImadajeepizodasMeribilaveomauspešna,premdajojjemoždanedostajalo izvesne maštovitosti (već sam upotrebio temu lutke izizlogakadsamseotarasioPerijaStokovskog),zadovoljstvokojemijepružalanjenagrotesknostpodrivaojeuporanneuspehupronalaženjuRičarda. Oduvek sam nameravao da on bude poslednji iz Sedmorkekome će u posetu doćimoj gnev. Sada sam počeo da se brinem daneštonijeuredu.

Vizijedoktorasvelikimbelimrukavicamapočelesudamiremete- priznajmo to - ionako beznadeženo poremećen um. Ostavio samporukuNEDOVRŠENIPOSAOnanjegovojgovornojpošti imobilnomtelefonu.AliRičardnijeprihvataokomunikacijusamnom,videosamto. Pusti ga sad, rekao sam sebi. Trebadapažnju -mislio sam tunasebe-usmerišnapretposlednjuosobusaspiska,tojestna...

KeriPronašaosamjemaloposleponoći.Parkiralajekolaispredkluba

namenjenog - gle iznenađenja - mušterijama sadomazohističkihsklonosti.

Taj klub, lišen bilo kakvog znaka koji bi otkrio njegovo ime iliprirodu,nalazioseučetvrtisaskladištimanedalekoodreke, ibio jesmešten u oronuloj staroj zgradi koju sam ja nekada moždaodmeravao kao ruševinu podobnu za moje meditacije i moj foto-aparat. Ali ova zgrada je bila oblivena mutnim crvenim sjajem, nazaklonjenommestunapoloviniputapunog rupa ibezuličnih lampi,podnebomkoje je,makarzamene,bilo ispunjenosamotimtamnimsazvežđima koja su tamo gore zakrilila sve zvezde. A posle

isplaniranogsusretasKeri,neboćejošvišepotamneti.Uprkos sadomazohističkom razlogu postojanja tog kluba, u

njegovoj dekoraciji nije bilo ničega tamničkog, i ni po čemu se nijedalo zaključiti da je to palata posvećena bolu i ponižavanju. Nekepapirne bundeve i lobanje bile su pokačene iznad malog šanka uiščekivanju nastupajućeg praznika Svih svetih, iako je u svakomdrugompogledumestopodsećalonalokalnukafanustarogkova.Kaoi kad je reč o kompaniji u kojoj sam svojevremeno bio zaposlen,vlasnik ovog lokala očigledno je bio posvećen standardnomposlovnom principu da svojoj klijenteli nudi najmanje što može(nekoliko stolova i stolica, nešto rasklimatanih barskih stolica uzšank)ponajvišojceni(konzumacijasevinulanebupodoblake,apićesasamogdnasvojekategorijekoštalojebezobraznomnogo).Čakjeito navodno sklonište za devijantne, autsajdere, funkcionisalo kaonajobičnijakomercijalna jedinica, ioduvekstremilofiskalnomidealupo kojem sve treba pripasti njima, svetskim prodavcima irasprodavcima, a ništa sleduje... pa, za mene su sada svi bili „oni",makarusmisludamesevišenisuticalanikorporativna,nimakakvamaterijalnaposla.

Ili sam makar tako govorio sebi, premda nisam mogao dasagledamcelusliku...anegdeutminiteoktobarskenoći,Ričardsejoškrio od mene na nekom tamnom mestu gde nisam mogao da ganađemonako lakokao što sam sledioKeri doove skrivene rupeodkafane.Amoraosamdaganađem-kakobihdovršiosvojposao,prenegoštosesvezamenenepretvoriu jedanveliki svet tame.Opet, idaljesamsmatraokakosumojiproračunitačni-stopaukupneštetekojumijebilopoverenodananesembilajefiksna.Anamomračunupostojanjanasvetuostalojejošdovoljnoglavnicedadovršimzadatakkojisamzapočeo-nikoodSedmorke(ani ja)nećevidetinoviosvit;niko od nas neće ponovo doći do onog sata koji nam je ukradenštednjomdnevne svetlosti iz prethodnog proleća i koji je trebalo danam bude vraćen tek za otprilike dvadeset četiri sata. Ali šta značisat... dan... godina ili deset? Uvek ima dovoljno vremena za ononajgore.Svakojedovoljnostardasesuočisasvojomsudbinom.IstojevažiloizaKeriKin.

Ona jeupravoušlanavrata,nosećiu jednojrucikožnutorbu,netašnu. U svojoj uobičajenoj odeći, odgegala se prema daljem kraju

šanka i nagnula se preko njega da upita šankera: „Je li Kanta većstigao?"

„Čeka te dole", reče šanker dok je bacao Keri ključ okačen nacrveni plastični disk. Keri smesta krenu prema zavesom zastrtomprolazu koji je vodio niz stepenice, gde se nalazio kompleks sobauređenih nalik na podzemni motel... pritom veoma jeftin. Pošto jeprošla kroz nekoliko hodnika, tu levo, tamo desno, bez ikakvogoklevanja,stalajepredjednimvratima,otključalaihiušla.

Sdrugestranejebilamalagolaprostorijakojaseukazalauistomdrečavocrvenom svetlu koje je obasjavalo kafanu tamo gore, kao ihodnike u podzemlju. U senkama jednog ugla sobe, nizak, debeomuškaracklečao jepognuteglave, kaoda semoli.Nije čaknidigaopogled kada je Keri upala u sobu i zalupila vrata za sobom. A nijepodigao pogled ni kad je Keri bacila svoju kožnu torbu na pod iskinula sportski sako, otkrivši dve mršave ruke koje su štrcale izmajicebezrukava.

„Zdravo,Kanto",rečeonamuškarcuućošku,kojijošnijepodigaopogledpremanjoj.„Donelasamvečeraszatebeneštospecijalno."

„Kanta" je, to sam već znao zahvaljujući ranijem istraživanju(oduvek sam temeljno radio svoj posao), bio pseudonim koji je zaKeri, kao i za većinu onih koji su semotali po sado-mazo sceni, bioskraćenicaodLjudskaKantaZaĐubre.AliprenegoštojeKeristigladapočnedakoristituživuposuduipunijenaročitimotpacimakojejete večeriponela sa sobom, shvatila jedaneštonijeu redu:Kanta jeizgledao ukrućeno kao kip. Nije bilo njegovih uobičajenih rečiobožavanja i potčinjenosti, koje je Keri navikla da čuje u ovomtrenutku ritualaod togniskog,debelog i gologmuškarca.Otišla jeudrugi kraj sobe i nekoliko puta ošamarila, i dlanom i nadlanicom,bucmastoKantinolice.Aliodtefigurekojasejošnalazilaupoložajunememolitvenijebilonikakvereakcije.

Ondasusevrataotvorilaiusobusamušaojaodevensavucrno,sasvekožnommaskomzakopčanomrajsferšlusomprekolica.

„Pogrešiosisobu,Maskirani.Šetaj."Maskiranijestajaojunačkizanemeoisavršenokrut,zurećiuKeri

krozdverupezaočisdebelim,gotovohirurškimšavovimaokonjih.Ondajezavukaorukuudžepmantila, izvadioneštomaloiokruglo, ibaciotoKeriuruke.Istesekundekadjeshvatiladajetoneotvorena

rolna poštanskihmarkica, krenula je prema svom sportskom sakou,kojijezvecnuokadgajemaločasbacilanapod.MaskiranijebiobržiodKeri igurnuo ju jeuzazid,vodećiračunada jenegurneprejako,prenegoštojemogladasedokopasvogoružja.PotomseMaskiranipomeriopunombrzinomiizvukaovatrenooružjeizKerinogsakoa.

Biojetoglok.I tako mi je prijao njegov dodir pod prstima kad sam pomerio

kočnicu i uperio ga u Kerinu glavu. Ona se pribila telom uza zid odgrađevinskih blokova, kao da stoji pred streljačkim vodom. Ovakosamprvobitnozamišljaodaćudovršitisvojposao.Samodanijebilo...papira?Bilomijemukaodtogaštosumimislimučilipapirnimeseci,papirni tanjiri, papirni proizvodi svih vrsta, kako figurativno, tako ibukvalno. Zaštonisammogaoda seprobijemkroz ta tamnamesta isetim se? Sve jemoglo da budemnogo lakše,mnogo brže, i dalekomanje groteskno za sve zainteresovane, samo da su stvari išle poplanu.ČaksamisadabiouiskušenjudasaspempunšaržeruKerinotelo i ostavim je tako. Ali već sam skovao druge planove. Bio samtemeljan,kaoiuvek,usvomistraživanju.

„ZnašlizbogčegagazovuKanta?",upitaosamKeri.„Ididođavola.Zaštosamoneopališiztoga?"„Pitaosamtedaliznaš,dalistvarnoznaš,zaštogazovuKanta?"„Zatoštoglumikantuzađubre.Onjede... jedesveštomustavišu

usta.Gutatoipreklinjezajoš."„Budi tako dobra i malo se primakni gospodinu Kanti", rekoh

pokazavšipremaparalizovanojpriliciućošku.„Jošbliže,Keri.Tikuznjegovotelo,kaodagajašešnakrkače.Tako,tojedovoljnoblizu."

„Dovoljnoblizuzašta?",upitaona,sazadovoljavajućimdrhtajemstrahauglasu.

Tadasampočeodaispunjavamsvojplan...injenotelojepočelodauranja u njegovo. Otimala se. Čak je i vrištala. Ali na tom mestuvrištanje isprvane shvatajuozbiljno.Osim toga, vrata subila teška izaključana.NastaviosamrazgovorsKerikaomonolog,pošto jeonabrzo tonula u meso debeljka i počela je da se guši u sopstvenomužasu.

„UpravusištosetičegospodinaKante.Onzaistajedeštagodti,ilinekopoputtebestaviteunjegovausta.Alijedeonidrugestvari.Nijeonsamokantazađubre,Keri.TiogospodinuKantinisiznalatodaon

nema samo tajni život koji se odvija na ovakvimmestima. Vodi on itajnitajniživotokojemtinikadnebipričao.Noćujeonljudskakantazađubrekojupoznaješ,aliverovatnonevoliš.Aliujoštamnijojnoćisvojeduše,gospodinKantaje...pa,nepostojidovoljnosuptilannačindatiovokažem.Onjeljudožder.Atićešseubrzosjedinitisnjim-tvojmozak će biti zakopan u njegovommozgu, tvoj nervni sistem će seintegrisatisnjegovim,tvoježeljećesepovezatisnjegovim.Nažalost,biće ti uskraćena bilo kakva kontrola nadmišićima. Postojaćeš kaonekakavparazitskiorganizamunjemu.Kaopantljičara,akobašželišdatikažem.Alinjemunećešsmetati.Nastavićeondajedesveonoštosi oduvek znala da jede. A ti ćeš znati da i sama jedeš isto što i on.Ješćeistotakoionoštonikadnisiznaladaonjede.Imaihjošsličnihnjemu, i on je potajno udružen s njima. Proždiru uglavnombeskućnike koji neprimetno ispadnu iz igre. Ponekad im malopomognuutomnjihovomispadanju.Uretkimprilikamasvojuhranujedu živu. Jesi li znala kako su ljudožderi koji su nekad nastanjivaliostrvauJužnomPacifikunazivali„ljudskobiće?"Prevodilosetokao„hranakojagovori".GospodinKantaiostalinjegovefeleživekakobijeli. Znamda to nikad nije bio tvoj stil, Keri, ali od sada pa nadalje,biće... sve dok gospodin Kanta bude živ. I znaš šta: on je obaviospecijalnepripremesasvojimdrugovimaljudožderimazadankadćebitiprevišemrtavdabižvakaohranu.Izgledadaimježelja,nepitajme zbog čega, da posle smrti budu pokopani goli na tajnommestu.Poštoseokončanjihovživotispunjenjedenjem,poslednjaželjaimjeda postanu hrana za druga živa bića. Prilično duhovna stvar, štamisliš?Velikikrugpostojanjaitakoto.Naravno,pukačinjenicadajegospodin Kanta mrtav ne znači nužno i da ćeš mu se ti pridružiti.Mnogo si mlađa, mnogo zdravija - čak i kad se uzme u obzir tvojamanijakalnaanoreksija-negoon.Pretpostavljamdaćemaliparazitunjemunadživetiuizvesnomsmislunjegovotelo,premdanemogudaznam koliko će to potrajati. Čuješ li me još, Keri? Baš brzo kliziš unjega.Čovekbi rekaokako jedvačekada tamouđeš.Naćuliuši akoželišdačuješjoštoga."

Alinjevišenijebilo.Baškaonimene.„Probuditese,gospodineKanto",rekaosammuškarcuućoškupre

negoštosamizašaoizsobe.

4

KadasamostavioKeriigospodinaKantuzasobomutojsobinaliknaostavu,poslaosamRičardusvojuposlednjuporuku(NEDOVRŠENIPOSAO,zaslučajdastezaboravili),upotrebivši svamogućasredstvakomunikacije, uključujući i lavež psa u zadnjem dvorištu kuće doRičardove,ispisstik-dezodoransomnaogledalunjegovogkupatila,pačak i telepatiju,kojami -znaosamtoodsamogpočetkaovegnusnesage- inijenaročitoišlaodruke.Aliopetnisamuspeodadođemdonjegatimbežičnimsredstvima.Idaljenisammogaodalociramnjegovpoložajnasvomradaru.

Sada su ulice napolju bile tako mrtvački mračne da više nisamvideo kuda hodam. Čak i kad sam prešao na putovanje utvarnimprečicama,zakojesamseonolikoizveštio,ustanoviosamdavišenegospodarimtimstazamaibogazama.Sviputevikojisumibilipoznatikao da su se promenili, uglavnom u niz ćorsokaka. Činilo mi se dapokušavam da pronađem izlaz iz lavirinta koji me nije vodio tamokuda sam ja hteo da idem, već tamo gde je on želeo da stignem. Akada sam konačno došao do, kako sam pomislio, puta ka slobodi,ustanoviosamdanisamizašaoizlavirinta,većsamsezapravoobreousamomnjegovomsredištu.Atosredištejebilastarasalazasastankeizvanposlovnogprostorakompanije,alizatodubokousvetuRičardaMinotaura.

Ponovo sam se materijalizovao i otvorio vrata prostorije. Iakooduvek slabo osvetljeno, to mesto u mojim očima nikada nijeizgledalo tamnije nego tada. Bez obzira na to, zaputio sam se krozprostorijuutelesnomobličju.Prišaosamstoluutelesnomobličju.Iutelesnom obličju sam zauzeo mesto za stolom gde je, sa suprotnestrane,sedeoRičard.

„Dragomiještosiuspeodadođeš",rečeon.„Neverujemdasamimaomnogoizbora."„Alitiželišdabudešovde.Višeništazapravonijevažno."„Dragomiještosisepomiriosčinjenicama."„Mislišsatimštosidošaoovamodauradišneštostrašno?"„Najgore što mogu", rekao sam, premda ne onoliko ubedljivo

kolikobihvoleo.„Najgoreštomožeš,sigurno.Isvetozatoštosamtenateraodase

lošeosećaš.Tozaistadokazujedaništanisinaučio.Čakniposlesvegaštosiprošao."

„Iluzije ne umiru tako lako. Zapravo i nije važno šta sam svesaznao.IdaljesamDomino,svedoktipostojiš."

„Hoćešreći,svedoktipostojiš."„Takoje.Rekaosidaznašdanisammrtav."„O,zatojebiopotrebansamojednostavandetektivskipostupak."„Zaštotoondanisuobavilipravidetektivi?"„Zatoštooninisuznalionoštosamznaoja.Odsamogpočetkasi

imbioglavniosumnjičenizaPerijevoubistvo...Prenegozaboravim-čemušakelutkeizizloga?Tojebilopriličnosirovo."

„Činilomiseprikladnim.Ikakvesadtovezeima?Uredu,nisamutovremeznaodoklesvemogudaguram.Redmisadštatodetektivinisuznali."

„Radi se o njihovoj pretpostavci. Kad se ima u vidu ono što sedogodilo Periju, prirodno je što su pomislili da si krenuo u pohodnaliknauobičajenepoludele ubice.Kako sumogli da znajuda je topriličnodalekoodistine?Kadasuproverilištasisvekupiokreditnomkarticom onog dana kad si... onog dana kada si dao otkaz, sasvimrazumno su se usredsredili na tvoju posetu prodavnici oružja. Nisusmatralivažnimtoštosikasnijepokupionekolikostvariuonojradnjizakancelarijskimaterijal,premdasumenepitalismatramlidatoimanekakvogznačaja.Alijasamsamonedužnoslegnuoramenima."

SigurnosamRičardapogledaopotpunobelokadjepočeodapričaoprodavnicikancelarijskogmaterijala.Pamtiosamkupovinupištolja;pamtiosamkupovinuodeće.Pamtiosamdasamsenajednomtenoćiobreousvomstanu-tokolikosambiozbunjenikakosambiostrašnouzrujanzbogtogaštonisamznaojesamliživilimrtav.Činilomisedanemamsnagenilistpapiradapodignem...apomisaonapapirjezivojeodzvonilaumojojglavi.

„Shvatašlisada?Nisibioustanjudasesetišdasikupioterisovepapira", nastavio je Ričard. „Čudno kako neke stvari prosto ostanublokiraneuglavi."

„Štapatiznašotome?"„Neznamkolikoti, tosigurno.Alisadasamtezainteresovao,zar

ne?Znači,saslušaćešmojećeretanjeotomekakosamzaključioštasedogodilosmalimDominom."

„Nemoram ja ništa da slušam", rekao sam, izvukao svoj lovačkinožzadranjejelenskekožeizdžepaistavioganasto.

„Auh. Pa to može ruku da ti otfikari. I sam bih voleo to daupotrebim na nekim ljudima.Misliš da si jedini koji ima neizmireneračune?Nijeuopšteposreditodalikaznaodgovarazločinu,jelitako?Neza svinjekao što smomi. Samonam jepotrebnoda izbacimo tajbol iz sistema... i ubacimo ga u nečiji tuđi. Mračan je to svet. Nemaničeg osimmraka. A koga se uopšte tiče, osim nas, šta se dešava umraku?"

Želeosamdabudemsmiren ida izgledampreteče.Želeosamdabudemstvorenjegladnoubijanja, čudovišteobuzeto svakim ludilom.ŽeleosamdaRičarduradimstvarizbogkojihbisesunceohladiloodužasa. Ali morao sam da sledim njegov scenario. „Naravno da samzbunjenzbogonogaštojesam,zbogonogauštasamsepretvorio.Alinisamočekivaodaćusepitatištasitizaimesveta."

„Ja?",rečeRičard.„Jasamčovekkaoti.Pa,nebašsasvimkaoti.Tisi čudesančovek.Nisi toznao.Medicinskočudo.Kaoštosamrekao,kad sam jednom već ustanovio da si bio prisutan u prodavnicikancelarijskogmaterijala,preostalo je samodaproverimu lokalnimnovinama da li se još nešto zanimljivo dogodilo te večeri u njenojblizini."

Dok jeRičardgovorio,uglavimi se javio zaglušujući zvuk.Zvuktreskanja i krckanja,metala, kostiju i vrištanja vrištanja vrištanja. Aondazvukzahuktalecrnereke.

„Bio je to autobus, Frenk. Poslednji na toj liniji, te večeri.Ako tebaš zanima, vozač je potpuno oslobođen odgovornosti. Istrčao siispred njega kao velika crna ptica, što je nekoliko očevidaca reklopolicajcimana licumesta.Bukvalnosibiosamlevenukašu,potpunoneprepoznatljiv kao ljudsko biće, a kamoli kao neka konkretnaosoba... pogotovo zbog toga što nisi sa sobom nosio nikakvadokumentazaidentifikaciju.Tonijebilonaročitopametno."

„Paondajesammrtav",rekohnaglassamsebi.„Svi koji su videli tu groznu nesreću pomislili su da jesi. Neki su

reklikakoneznajuštajegore-toštosuvidelidatijeteloizgnječenoiiskrivljeno na način koji niko ne bi trebalo da vidi... ili to što su

ustanovilidasiidalježiv.Ukomi,aliživ.Nekolikoputasamtiotišaouposetu. Naravno, tamo nije bilo - izvini, tamo nema - šta da $e vidiosimhrpezavoja.Aitahrpajepriličnomala,ikrvizbijakrozgazu.Aliopčinjavajućisuzapravo tvojimoždani talasinaEEG-u.Prenegoštosamse ja tamopojavio,mislilisudanemanikakvesvrhedatenatokače.Alijaumemdaodglumimpriličnoubedljivogmedicinarakadtoželim.Rekaosamimdasamspecijalistaidasamvećimaoiskustvastakvimslučajevima.Dasisamomogaodaimvidišizraznalicukadjemonitor počeo da skače i divlja. Tada sam shvatio da ćešmi pravitiprobleme."

„Kakosimogaotodaznaš?"„Baščudnoštometitopitaš,Domino.Jabihtebeistotakomogao

da pitam otkud si ti znao kako da radiš sve ono što si uradio. Netražimpojedinosti.ČuosamČipmanovglasdokjeopisivaokancelarijuŠeriMerser.On je tamovideoneštoočemuuopšteneželimništadaznam. Čak i ne uzimajući u obzir ono što se desilo samom tommladiću. Bilo je dovoljno gadno što sam dobijao sve te poruke o'nedovršenomposlu' kad godbi neko iz grupenaizgled jednostavnonestao. Ali znao sam u šta se upuštam kad sam te zaposlio. I tebe iostale.Alitisibiotaj,Frenk.Tisibionajcrnjiodsvihnjih.Videosamtoutebiodsamogpočetka.Verujmi,sveotomeznam.Mismo-svimi-tamaodkojesusazdanisnovi.Netvrdimdasamposebannabilokojinačin.Dovoljanjeparbistrihočijudasevidištapokrećesvet.Znamjatojošodmalihnogu.Zarsamkrivzbogtogaštosamvoleodazurimusenke sve dok one nisu počele da zure za uzvrat u mene? Što sammalo operisao na zalutalim životinjama? Zaista sam bio doktor u todoba svog života. Ali kada sam zavlačio ruke u ta stvorenja, uopštenisam očekivao da osetim ono što se tamo zaista nalazilo. Tek kadsam bio malo stariji, shvatio sam da je ono što sam osetio u njimaujednoiumeni-danemaničegdrugogunutraosimmraka.Pomišljaosamdaseubijem...alinijetobilozamene.Imalojetodrugeplanovezamojživot,ijanisammogaodrugododaihispunjavam.Ljudikaojadonose odluke u ovom svetu, alimi taj posao za sebe nismo tražili.Uglavnommislimodasamistvaramosebi raspored, sledimozadatkekoji nam dolaze iz mozga... ili 'odozgo', gotovo nikad odozdo, osimmožda u onim zaista legendarnim slučajevima kada neki sirotanpomislidajesklopiopogodbusđavolom.Kakvesutosamogluposti.

Ne tražim ja tvoje saosećanje, Frenk. Zar to ne bi bilo nenormalno?Samo sam hteo da znaš kako imam izvesnu zamisao o tome šta siradio,danepominjemonosačimsisesuočavao,uproteklihnekolikodana.Čudnojebilotoštotisedogodilo,alineverujemdajeposredibilaslučajnost.Većinaljudinemapojmaštasedešavanaovomsvetu.Alitiznašštaonvoli.Volistrah,uzbuđenje,sukobisvetestvarikojeslužekaoizvanrednareklamasvimaonimaštotakvestvariprodaju-nastranusvionikojisezadovoljavajupukimvirenjemkrozprozorumučionicuživota.Hteosamdaznašdajatakođeznamzato.Samotosamimaodatikažem.Ištasad?"

„Uposlednjevrememibaš ideodrukedasmišljamsudbinegoreod smrti. Pa onda, štamisliš o jednoj odnjih?", rekao sam.Ali te surečičak imenizvučaleprazno. Jošsamseplašio,nesamogRičarda,već onoga što se u njemu nalazilo, onoga što ga je koristilo, kao imene, onoga što nas je koristilo kao tako poslušne organizme zakrajnjegnusneimračnepostupke.

„Možešdamiuradišštagodhoćeš,naravno",rečeon.„Ali,akosene varam, jedva si uspeo da dođeš ovamo. A gledaš umene kao dastojimucrnojmagli.Zarmislišdamožešdamiuradiš toštohoćeš istignešidaljedosvojesledećestanice?Jerzatebesesveovosvodinato,zarne?Hajde,de,menenemožešdalažeš."

Naravno,biojeupravu.Njeganisammogaodalažem.Alinisamnimisliodatotrebadaradim.

„Mislim da si u pravu, Ričarde. To što mi se dogodilo nije biloslučajno.Inećebitigotovosvedoknenamirimtraženibrojtela.Bilovasjesedmoro."

„Tačno. I sedmoro si uzeo.NisimislionaČipmana, je li tako?Onnikadanijeninakogaostaviobogznakakavutisak.Alibiojedžokerkogsamubacioušpil.Ukolikoprotraćišposlednjiostatakpreostalogsvetlanamene,nikadnećešstićitamokudsisezaputio.Tojezatebegrozan izbor. Siguran sam da bi voleo da stupiš u mrak u meni irazigraš se tamo tom tvojom nožekanjom. To je pravi zlikovac, iobojica znamo da je tako. Ta crna materija. Ali šta pa možemo dauradimouvezistim?Mismosamoslikenamalaneumraku.Idiispasisebe, Domino, ako ti spašavanje sebe samog još iole nešto znači.Pravo da ti kažem, i ja sam sit svega ovoga.Možeš da radiš kako tivolja."

PretpostaviosamdasuRičardoverečisamodeonjegoveglumesciljemdasespase.Biosamsiguranutokadmejeupitao:„Uzgred,štabisonimdokumentomotvojoj ideji,otvomnaročitomplanu?Čistomezanima.Neočekujemdatozaistaividim."

Bio sam u položaju nepodnošljive osujećenosti. Najgora od svihsvinjabila jeonakojusammoraodapustim.Činilosedasamzaistaporažen,dokćeonnastavitidanapreduje.

„Da tikažem,Ričarde.Samodržinaokuekransvogkompjutera.Ubrzoćutiposlatinešto."

Rekavši to, vratio sam nož u džep i počeo da puzim natrag dužlinija tamekojećemeodvestisamodo jednogmesta,do jednemalesobe.

5

Ležaojetamo,zavežljajokrvavljenihzavoja.EEGjejošbioaktivaniprikazivaojezabrinjavajućenaletemoždaneaktivnosti,bacajućiokosebe jezivi sjaj.Samosamzahvaljujući šarenimsvetlimamedicinskihuređaja u toj sobimogao bilo šta da vidim. Izgledao je kaomumijanekogačijisusviudovidoneklebiliamputirani.Cevisusepružaleizzavijenog patrljka gde je nekada bila čitava ruka, kao i iz zamotajakoji su ukazivali na to da je ispod njih bezoblična glava. Kateter jevijugaoispodprekrivača,iiznjegajekapalouplastičnukesuokačenuokrevet.

Kod pulta za bolničarke malo dalje u tihom hodniku nalazila setablazaobaveštenjanakojusubilipokačeniisečciiznovinauvezisovim pacijentom: prvi izveštaj o nesreći (s dijagramom), istraga opodacimauvezisvožnjomlikakojijesedeozavolanomtogautobusa,grozno otkrovenje da je žrtva još živa uprkos neverovatnoj traumikojujepretrpelautojnesreći,ičlanakotomedaje„traganjeidaljeutoku" s pozivom svima koji bi mogli da daju informacije zaidentifikacijučovekakojiležiukomiuMemorijalnojbolnici.Savijenižičaniokvirnaočarakojesumoždapripadalenepoznatommuškarcupronađen je nedaleko od njegovog tela, ali stakla su ili ispala, ili suostalaizgubljenausrčiiotpacimaposlenesreće.

Ibiosiupravu,Ričarde.Nijetobilanikakvaslučajnost.Doksamgledaoodozgoutajostatak ljudskogtela,konačnosammogaodasesetimštasedogodilo.

Žurio sam natrag u prodavnicu kancelarijskog materijala,zaokupljen izjavom, svojom Poslednjom izjavom, koja će na krajuzacrniti te prazne stranice izbačene iz štampača u mom stanu. Alisuštinatogdokumentajošmijebilazbrkanauglavi,anjegovaporukakrhkaibezsnage,stričavomtemom:„Zbognjihsamselošeosećao",daparafraziramtvojesopstvenereči,Ričarde,„pasamkupiooružjeisve ih pobio". Takva tvrdnja, koliko god bila detaljna i duga,jednostavno ne bi bila prikladna. Shvatio sam to još dok sam trčaopločnikom kako bih stigao natrag u prodavnicu kancelarijskogmaterijala pre nego se zatvori. A isto tako sam znao dami nikakve

reči velike težine ili razložnosti neće pasti na pamet kad se budemvratiokući.Udeliću sekundemi se smučilapomisaona toda sedimpredekranomsvogkompjuteraikuckamistuporukuiznovaiiznova,s tekmalim varijacijama na temu „zbog njih sam se loše osećao, pasam kupio oružje i sve ih pobio". Nije bilo ničeg u toj tvrdnji osimsamoponižavanja,izlaganjasamogsebeporuziioptužbama.Svakokobitopročitaopomisliobi:„Kojabeskorisnapropalicaodčoveka.Živaštetazatihsedmoroljudi."Uiznošenjutakveizjave,utakvomjednomčinu,zamenenebibilonikakvogspasenja.

Ali onda sam video kako moje spasenje juri ulicom u oblikuautobusa koji se zaputio prema predgrađima. Ubrzao sam korak.Pohrliosamususretjedinomspasenjukojemije,znaosamto,ostalonaraspolaganju.Isavršenosamproceniotrenutak.

Smatraosamdaćutimeštoubijamsebeubiti isvevas,svakozlotelo na ovom svetu. U mojoj glavi, u tom trenutku, svi mi koji kaosvinje učestvujemou ovoj svetskoj lutkarskoj predstavi skončaćemokadatajautobusbudeudarioumene.Svakosamoubistvojeubistvo-ili više ubistava - osujećenih pre nego se dogode. Moj bes, mojeunutrašnjecarstvoubilačkemržnje,nikadnijebilotakosnažnokaoutim trenucima pre nego što sam se susreo s nailazećim autobusom.Ubrzo ču izneti svoju izjavu, ne rečima već nasilnim postupkom nakoji će jedino svakoobratiti pažnju, pamakarna jedandan.A temamoje izjave: „Dajesenaznanje -ovimodbijamdabudemsvinja idaživim u svetu svinja koji su svinje sazdale i koji svinjama jedino ipripada. Ova svinja se zasitila svojih svinjskih ambicija, svinjskihintriga i, iznad svega, svojih svinjskih strahova i opsesija. Stoga seodričem svog udela u svetu za račun mojih naslednika u carstvusvinja."

Itojetrebalodabudekrajsvega.Pojmanisamimaodaćezamenebitidodatnogposla.Pojmanisamimaodapostojiinekoveće-akonebaš„veliko"-ustrojstvostvari.Ninatrennisampomišljaodaćuidaljebitipredmetmanipulacijeizavere...daćupostatiinstrumentjošvećihmanipulacija i zavera, a da sve vreme uopšte ne znam šta se zaistadešava, šta je trebalo da bude stvarna tema moje Poslednje izjave,koju sada pokušavam da vam predočim, i iz koje niko neće izvućinikakvu korist. Ljudi ne znaju, i nemogu da se suoče s onim što sedešavanaovomsvetu,spotajnimkošmarimazbogkojihsvakodnevno

patemilioni... ineznajuzamučniparadoks,zakošmamuskarednosttoga što ne znaju šta su iakomisle da to znaju, da su zapravo samosićušne čestice koje tvore telo Velike Crne Svinje koja se valja uVelikoj Reci Mraka, telo koje nama izgleda kao izlazak sunca ineboderi, kao svi isprepletani događaji iz prošlosti, te njihovorasplitanjeubudućnosti,kaorođendaniisahrane,kaosateliti,mobilnitelefoniiraketelansiraneusvemir,kaodržaveinarodi,kaoprirodnizakoni i zakoni čovečanstva, kao porodice i prijatelji, kao sve,uključujući i ove reči koje pišem. Jer ovaj dokument, ova navodnaPoslednja izjava, samo beleži incidente namenjene kanti za đubre ukoju odlazi sve ono neverovatno. I to s pravom. Ovi incidenti se usuštini nimalo ne razlikuju od bilo kog drugog incidenta u svetu:zbivaju se u određenom nizu, neko im prisustvuje i povremeno ihdokumentuje,alinakrajunemajunikakvogznačaja,smisla,značenja,makar u meri u kojoj ja - poput vas i vas i vas - mogu te ispraznekonceptedashvatim.

Preostajemisamo,kaoštopreostajemomkomatoznomdelukojeležiuzamračenojbolničkojsobi,dapodarimkrajstvorenjuispodsvihtih zavoja. Siguran sam da ćemi biti omogućeno da to uradim.Mojposao jekonačnodovršen.Aopet,sobziromnasvemukekrozkojesam prošao kako bih sačinio ovu izjavu, ne mogu se odupretismešnomiskušenjudagabacimpredgomilu.RekaosamRičardudaću mu poslati nešto na njegov kompjuter, premda to neće bitidokumentacija za ideju o novom proizvodu, koju sam uništio i udigitalnomiuštampanomformatu.IkakvogodtozadovoljstvomoglodonetidetektivimaBelom iCrnom,kopiju ćuproslediti i njima, takodamogudauporedeotiskeprstijusdrškeovognožakojidržimiznadsvogtelasonimakojinanjihčekajuumomstanu...paćetakomoždaioni saznati nešto o zverskim čudesima ovog sveta. U ponedeljakujutro, svi štampači u kompaniji štampače ove beskorisne stranice.Možda će ta pojava doneti loš publicitet koji ti trgovci bajatiminformacijama što okapaju nad podacima toliko uzbuđeno žele daizbegnu, jersekompanijasadaborizagoliopstanakukorporativnojareni.Jasesadaborimzasvojusmrt.Itomijejedinovažno.

Ne kajem se zbog toga što sam zbrisao sedam osoba, ništa višenegozbogčinjenicedanikadanećupovratititajizgubljenisatkojimijeoduzetprešestmeseci.Ničimneopravdavamsvojepostupke, ine

tražimoproštajnitipomilovanjezaživotekojesameliminisao.Prokletibili.Ovosurečisvinjekojasamočeznezasopstvenimklanjemoštrim,

nazubljenimsečivomlovačkognožazadranjejelenskekože.Prokletbioija.Biosamslabiuplašen...azavršiosamsasmrtonosnimoružjemu

tamnojruci,oružjemkoječaknija-kojeniko-nikadavidetineće.Prokletobiloiono.Sećamsekolikojedivnobilo iskusitimalusmrtonebubašvabeu

mom stanu. Mogu samo da se nadam kako ću iskusiti taj osećaj upotpunostikadakucnečas i rekapohrlidameudaviusvommraku.Možda je toliko dozvoljeno onim svinjama čiji je posao konačnodovršen.Jedvačekamdazasečemtananomesosvojeposlednježrtveijednimjedinimpotezomubijemdve.

Jedvačekamdabudemmrtav.Jedvačekam.Višeseneplašim.

IMAMNAROČITIPLANZAOVAJ

SVET

Sećamsedasamradioukancelarijiukojojjeatmosferanapetostipostalatolikojakaisveprisutnadasejedvamoglovidetipolametraubilo kom smeru. To je za posledicu imalo znatne poteškoće za onemeđu nama koji su pokušavali da rade ono što su naši poslovizahtevali.Naprimer,ukolikosmoiznekograzlogamoralidaodemood svog stola i pronađemo put u drugi deo zgrade, nismomogli davidimo dalje od određenog vidokruga, koji je u najboljem slučajudosezao do nekih pola metra. Izvan granice tog kruga - te „čaurejasnoće", kako smo je nazivali - sve se pretvaralo u drhturavomagnovenje, uzrujano okruženje u kome je čvrst i sumoran dekorkancelarijakompanijeizgledaokrajnjeizvitopereno.

Ljudi su se neprestanomeđusobno sudarali u uskim prolazima ivisoko zasvođenimhodnicima kancelarijaKompanijeBlejn, toliko jeteškobilotostanjestvariukojemjenapetaatmosferatogmestačinilada svaki predmet udaljen više od pola metra bude izgubljen unestalnoj,gotovofilmskojslici.Čovekjemogaonačasdaugledanekoneprepoznatljivoobličjeublizini,moždaneštonaliknalice,aonobiunajboljem slučaju izgledalo kao gumena maska. Onda biste senajednomsudarilisnekimodkolegaizkancelarije.Utomtrenutkubilik te druge osobe postao groteskno jasan nasuprot inače mutnomokruženju izazvanom tom teškom napetošću, neverovatnomuzrujanošćukojajevladalaukancelarijiiprožimalasvakinjenkutak,čakiunajmanjojostaviisuterenustareposlovnezgradečijijejedinizakupacbilaKompanijaBlejn.

Poslejednogodtihsudarakolega,kojisusedogađaliveomačestoutodobanapetosti,osobekojimabisetodogodilobrzobiseizvinilejednadrugoj.Naravno,jamogubitisiguransamousvojereči-bilisutouvekučtiviizraziizvinjavanja,kakogodsejazapravoosećaoutomkonkretnomtrenutkusudara.Aštosetičerečikojebiizgovorioonajdrugi, ne znam ništa o njima, pošto bi one neizostavno bilepromumlane ili ponekad i potpuno izgubljene u istoj toj atmosferinapetosti i uzrujanosti koja je vladala u poslovnim prostorijamakompanije Blejn. (Čak i u najmanjim prostorijama, svaki zvukrazgovoraprenosiosenajvišedopetcentimetaraudaljenostiprenegoštobisepretvorioubesmislenobrbljanje ilisepotpunoizgubio.)Ali

nijenibilovažnokojesu torečibile, jerbistesevrlobrzopribrali iponovo otisnuli u magnovenje prostora oko sebe u kancelarijamaKompanije Blejn, pokušavajući da iz glave istisnete tu snažnoiskristalisanu slikukojoj steprisustvovali,makar samoublesku inatren-uočnujabučicusmikroskopskimdetaljima,tesuperdefinisaneusne (ili samo jednu od tih usana), nozdrvu punu nakostrešenihdlačica,zglavakvelikkaoplanina.Štagoddastevideli,želelistesamodaizbacitetoizglaveštopre.Inačejetaslikanekogdelaljudskoglicaili ljudskog tela mogla da se zakači za vaš mozak i poveže se sažestoko napetim i uzrujanim stanjem u kom smo svi obitavali,započevši tako niz nasilnih misli i fantazija u vezi s tom očnomjabučicomiliusnama,pogotovoukolikosteprepoznaliosobukojojsuti delovi pripadali, pa ste mogli predmetu svog ubistvenog besa danadeneteikonkretnoime.

Do izvesne mere, uslovi koje sam opisao mogli su se pripisatisistemuupravljanjauskladuskojimjekompanijabilaorganizovana.Činilo mi se očiglednim da su različiti šefovi odeljenja, pa čak imenadžerivišegnivoa,poslovaliuskladusmandatomkoji jeodnjihzahtevao da stvaraju i održavaju okruženje ispunjeno konfliktima inapetošćumeđunižimosobljemkompanije.Pitanjedali jetupraksunalagao neki trend u tehnikama menadžmenta ili je ona bilaendemska za kompaniju Blejn, bilo je predmet razmatranja. Alipostojao je još jedan, pritom značajniji razlog za tu klimu napeteuzrujanosti u kojoj smo svi radili, situacija koja je, nakrajukrajeva,zajedničkasvimradnimokruženjima.Razlogkojipominjemsvodisenasledeće:gradukomesusenalazilekancelarijeKompanijeBlejn-ustvari, one su sasvim nedavno tu preseljene - nekada je bio poznat,sasvim zasluženo, kao „Grad ubistava." Otud nije bilo nerazumnozaključiti da je napeta atmosfera, uzrujanost koja je povremenoozbiljno ispunjavala prostor zgrade čiji je jedini zakupac bilaKompanija Blejn, imala svog parnjaka na gradskim ulicama izvanzgrade.

Ovaj grad, nekada poznat kao Grad ubistava, najčešće je bioprekriven žućkastom izmaglicom. Ta izmaglica je obično bila tolikogustadasuuličnelampeucentrukaoiuogromnimčetvrtimakojesupropadaleokogradskogjezgra,radileidanjuinoću.Štaviše,postojalajedirektnavezaizmeđuubistavakojasusedešavalaugraduigustine

žućkaste izmaglice koja je zastirala njegove ulice. Iako niko nijeotvorenopriznavaotuvezu, tasečinjenicadalaproveriti:što je težežućkasta izmaglica pritiskala grad, to su lokalne novine javljale ovećembrojuubistava.Prostoijednostavno.

Stvarnibrojubistavamogaosepreciznopratitisamoutabloidnimnovinama po imenuMetro herald, koje su živele od senzacionalnihpričaistatistika.Ispostavilosedasuostalenovine,onekojesuimaledostojanstveni ju sliku o sebi, bile mnogo manje pouzdane kako spojedinostima ubistava koja su se dešavala širom grada, tako i sastvarnimbrojemtihubistava.Tepotonjenovinetakođenisuuspevaledaukažuninakakvuvezuizmeđugustinežućkasteizmagliceibrojagradskihubistava. Istina je,doduše,daniMetroheraldnijeukazivaona tu vezu - jednostavno je lakše bilo takvu stvarnost pratiti nanjihovim stranicama, negona stranicamanovina s dostojanstvenijimimidžom,akamolinaradijuiliiztelevizijskihizvora,kojisusemučilipod teretom iznošenja informacija ili ljudskim glasom, ili slikomljudskeglavepropraćenomljudskimglasom,takodasuobatamedijaodavalautisakvećeneposrednosti istvarnostiodnjihovihštampanihparnjaka.Posledicapojačanestvarnostiizradioilitelevizijskihizvoravestibilajedaoninisusmelidaizveštavajuostvarnojkoličiniilisvimpojedinostimaubistavakojasuseneprestanodogađala.Jerukolikobinudili takve izveštaje ljudskim glasom, uz prisustvo ljudske glave ilibez nje, postali bi nesnošljivi za svoje slušaoce i gledaoce, te bikonačnoostalibezprihodaodreklamazatoštobi ihnjihovapublikanapustilaiostavilatimljudskimglasovimaiglavamadaizveštavajuoubistvuzaubistvom,adaihnikoneslušanitigledakakodeklamujuotim zločinima... dok su novine s dostojanstvenim imidžom bile umogućnosti da iznose do tančina takve priče o ubistvima na svojimbrojnim stranicama, omogućavajući čitaocima da te priče po voljiprihvataju ili ostavljaju, dok je Metro herald čak napredovaozahvaljujući širenju takvih senzacionalnih vesti čitaocima željnimopisa najturobnijih, najbizarnijih i najskandaloznijih postupaka nasvetu. Ali čak je iMetroHerald bio prinuđen da u jednom trenutkupovučecrtuupogleduizveštavanjačitalacaostvarnombrojukaoiopravoj prirodi svih tih ubistvenih dešavanja u gradu u koji seKompanijaBlejnpreselila-gradukojijenekadabiopoznatkaoGradubistava.

Naravno, u vreme selidbe kompanije, taj atribut Grada ubistavanije više bio u širokoj upotrebi, pošto ga je izbrisala pametnakampanja za odnose s javnošću pripremljena samo zato da bi seprivukli komercijalni entiteti poput Kompanije Blejn. Stoga jemestonekadapoznatokaoGradubistavasadadobiloneformalninazivZlatnigrad.Kaoštojesvakomogaodaprimeti,nikadanijepruženonikakvospecifičnoobjašnjenjekojebiopravdalo tonovo licegrada-kvalitet„zlatni"jednostavnojeisturenkaodataodlika,noviidentitetkojijenanajbestidniji način proturan u radijskim, televizijskim i novinskimreklamama,danepominjemobilborde ibrošure.Bilo je toneštoštose podrazumevalo, kao da je ta „zlaćanost" - sa svim asocijacijamakojeprateovajtermin-oduvekbilavitalnielementgrada.Kaoštoseidalo očekivati, niko nije pominjao meteorološki fenomen žućkasteizmaglice koja je uistinu znatno izdvajala fizički pejzaž grada oduobičajene slike, uključujući i ogromne okolne četvrti u propadanjuoko gradskog jezgra. U radijskim, televizijskim i novinskimreklamama, na bilbordima i sjajnim stranicama brošura koje su seslale poštom širom sveta, grad je uvek opisivan kaomesto s vedrimnebom i urednim velegradskim avenijama pod njim. Ta je slika,naravno, potpuno odudarala od urušenih i gotovo napuštenihgradskih kula, ispod kojih su ulice bile toliko zagušene žućkastomizmaglicom da je čovek imao sreće ako je video više od nekolikometaraokosebeusvimpravcima.

Znao sam sa sigurnošću da je sklopljen dogovor između lokalneprivredne komore i firmi poput Kompanije Blejn koje nisu mogle,zbogsopstvenogimidža,dasepreseleumestočijejedrugoimeGradubistava, ali su sasvim lako mogle da se smeste u Zlatni grad. Bezobzira na sve, to mesto - u tom izmaglicom pridavljenom Graduubistava-privuklojeKompanijuBlejnibiloje,kaoštosamjadobroznao,sasvimprikladnozaciljevejednogkomercijalnogentitetapoputnje.

NedugopoštoseKompanijaBlejnpreselila,svizaposlenisudobilidopis iz kancelarije osnivača i predsednika kompanije, U. G. Blejna,čoveka koga niko od nas, s izuzetkom nekih članova višegmenadžmenta,nikadanijevideoiodkoganikadnismodobilinikakvuneposrednu poruku, ili makar ne otkad sam ja bio angažovan daradim u firmi. Dopis je bio kratak i jednostavno je obznanio da

predstoji „restrukturiranje na nivou cele kompanije", iako za tajdramatičanpostupaknisupredočeninikakvidatuminiti razlozi, kaoni bilo kakvo objašnjenje. Nekoliko meseci posle objave togopskurnog „restrukturiranja", šefovi različitih odeljenja unutarKompanije Blejn, kao i nekoliko članova višegmenadžmenta, svi suredompobijeni.

Moždabitrebalonaovommestudakažemmalovišeoubistvimakojasamupravopomenuo,aonasuuistinubilaneuobičajenačakizagradkojijenekadabiopoznatkaoGradubistava.NajvažnijipodatakkojibitrebalodaiznesemsvodisenatodajesvakoubistvolicakojasuzauzimalapoložajeuupraviKompanijeBlejnpočinjenouZlatnomgradu u danima kada je žućkasta izmaglica bila naročito gusta. Tučinjenicujemogaodapotvrdisvakokobiseiolezainteresovaozato,makarnijednelokalnenovine(danepominjemoradijskeitelevizijskeizveštaje) nisu uopšte ukazale na ovu vezu. Svejedno, bilo je sasvimjasnoštasesprema,akobinekosamoodvojiotolikovremenadabacipogled kroz prozor u određenim danima kada su ulice napolju bilepokrivenenaročitogustomilinaročitožutomizmaglicom.Povremenosamvirioprekoparavanaokomog radnog stola i gledaonapoljenaulicepritisnutegustomizmaglicom.Utimprilikamasammisliousebi:„Danasćebitiubijenjošnekoodnjih."Itobiseidesilo,bezizuzetka:pre nego prođe dan, ili u neko doba noći, telo novog šefa, apovremeno i člana višeg menadžmenta, bilo bi pronađeno negde uZlatnomgradu.

Ubistvasusenajčešćedešavaladoksužrtveišleodsvojihkolanaposao, ili sevraćalekolimapozavršetkuradnogvremena,doksuseneki zločini dešavali čak i u vreme kada su žrtve bile u svojimautomobilima. Ređe bi telo šefa, ili nekoga još višeg ranga ukompaniji,bilopronađenouvečernjimsatimailivikendom.Razlogzatoštosemnogomanjetihubistavadešavalouvečeivikendombiojeočigledan,madaganikonijepominjao.Kaoštosamvećnapomenuo,tasuseubistvauvekdešavalauZlatnomgradu,ičaksumoralatamodasedese.Međutim,veomamalibrojšefovajestanovaougradskomataru, gde nije živeo niko iz višeg menadžmenta, iz jednostavnograzlogaštosusvionimoglisebidapriušteživotujednomodokolnihpredgrađa,gdeježućkastaizmaglicaretkobilatolikogusta,ačestoseniječaknividela, ili jemakarbilanevidljivazagolo inemarnooko.

Zahvaljujućitome,žrtvenisuimalenaročiterazlogedasepojavljujuuZlatnomgraduposlesvogradnogvremenailivikendom,jertamonijebiloničega, ili jebiloveomamalotogaštobi ikogaprivuklo-dok jebilo koječega što je valjalo izbegavati - osim što je to slučajno bilomestogdesuljudibiliprimoranidaodlazenaposao.Aopet,isključivoti ljudi, koji su provodili što je moguće manje vremena u Zlatnomgradubilisuoni,svelikogspiskazaposlenihizKompanijeBlejn,kojisutamosvirepoubijeni.Ilijemakartakobilonapočetku.

U izvesnim danima, i više od jednog tela bilo bi pronađeno stragovimakrajnjenasilnogfizičkognapada,što ječestoukazivalonapostupakvišenapadača,iakonamestuzločinainačenijebilonikakvihdokaza o umišljajnoj zaveri niti o promišljenomplaniranju.U stvari,činilosedajesvakitajslučajbiorezultatimprovizacije.

Povremeno su to bili primitivni napadi predmetima koji su semogli naći pri ruci (poput krhotina odronjenog pločnika ili komadaslomljenog prozora u zabačenoj uličici). Često je uzrok smrti bilojednostavno davljenje ili čak gušenje, pri čemu su krpe pune vašijubile nabijene žrtvi duboko u grlo. Veoma često je to bilo samopremlaćivanjedosmrti,poslekogsuostajali tragoviudaracavišeodjednog para pesnica i divljačkog šutiranja različitim vrstama cipela.Često su leševi tih zlosrećnih šefova i ponekog pripadnika višegmenadžmentaostajalibezodeće,biliopljačkani,asanjihskinutesvedragocenosti. To je bilo tipično zamnoga ubistva u Zlatnom gradu,činjenicakojusumogliverifikovatimnogidetektivikojisurazgovaralisagotovosvimauKompanijiBlejnzavremeistragetihzločina,aovisuunedostatkusvihdrugihposebnihčinjenicaidokazabilipripisanibrojnimpropalicamakojesupronašlestaništenaulicamagrada.

Naravno, bila je tu i upadljiva činjenica - koja nije promakladetektivimazavreme istrage,ali jeoni iznekograzloganikadanisusmatrali relevatnom - da su prilično dugo sve žrtve zaposlene ukancelarijamaKompanijeBlejnimalepoložajšefa,akoneinekovišemestoukompaniji.Sumnjamdasudetektiviuopštebilisvesnitogadaje upravo u prirodi šefovske funkcije bilo to da u kompaniji izazivatakvuvrstunasilnih,pačakiubilačkihosećanjakojasunavodilanižeosobljedauglaviformiraslikeotomekakoćeseratosiljatitihljudi,kolikogodsemitrudilidatakvezamišljeneprizoreistisnemoizumačimpočnuda se formiraju.A sada, pošto su svi ti šefovi bili ubijeni,

imali smo samo jedni druge za ispoljavanjenasilnihmisli i fantazija.Ovu situaciju je dodatno otežavala napetost proistekla iz našezabrinutosti zbog postavljanja potpuno nove grupe šefova u celojkompaniji.

Kao što je to shvatila većina osoblja nižeg ranga, bilo jemogućenavići se na nasilne misli i fantazije inspirisane dugotrajnimšefovanjem,iupravosuiztograzlogatišefovičestobilismenjivanispoložaja,jernisuvišebiliustanjudanadahnjujusvežeslikenasiljauglavama onih koje su bili zaduženi da nadziru. S dolaskomnovoimenovanog šefa neumitno je dolazilo do obnavljanja upravotakvevrstenapetostipodobnedaserazvijeukancelarijskuatmosferuukojojste jedvamoglidaviditepolametrausvakomsmerukadstemorali da se krećete prolazima i hodnicima zgrade u koju jekompanijapreseljenanedugoprenegoštosusezbilitidogađajikojesam odabrao da dokumentujem. Zato su zaposleni kao dobrodošluvestprihvatilikadajejedanodnajvišihčlanovastarijegmenadžmentanapisaoukratkomdopisukakonijedanubijenišefnećebitizamenjen,već će njegovo mesto biti za stalno eliminisano kao deo plana zarestrukturiranjekompanije.

Olakšanje koje je osetilo niže osoblje u raznim odeljenjima isektorimaKompanijeBlejnzbogtogaštonećemoratidasesuočavasizgledima za pojavljivanje novopostavljenih šefova - ili ma kakvihšefova,poštosusvibiliubijeni-omogućilojedanapetostkojajebilatoliko jaka i sveprisutna sada popusti, i tako se vazduh ukancelarijama raščisti u odnosu na ranije stanje mutne atmosfereuzrujanosti,kaoidanamseraščisteglaveodnasilnihmisliifantazijakoje smo počeli tako zlobno da usmeravamo jedni prema drugima.Međutim,tostanjerelativnedobrohotnostibilojesamoprivremenoiubrzosugazamenilisimptomiakutnogpodozrenjaianksioznosti.TajpreokretsedogodioposlesastankananivoucelekompanijeodržanogusuterenuzgradeukojojsusenalazilekancelarijeKompanijeBlejn.

I premda su viši službenici koji su sazvali taj sastanak spremnopriznali da suterenu staroj i oronuloj poslovnoj zgradimožda i nijenajbolje mesto za održavanje skupa na nivou cele firme, bio je tosvejednojediniprostordovoljnovelikdaunjegastanusvislužbenicikompanije, i smatrao se poželjnijim za sazivanje od nekog drugogmesta u Zlatnom gradu, pošto bismo u tom slučaju morali da

prolazimo kroz žućkastu izmaglicu koja je nedavno postala mnogogušća i kompaktnija zahvaljujući „faktorima godišnjeg doba", porečimaizradijskihitelevizijskihmeteorološkihizveštaja.Takosmosezguraliupolumrakuiprljavštinisuterenazgrade,gdesmosvimoralida stojimousled nedostatka adekvatnihmesta za sedenje, i tamo sunamsevišislužbenicikompanijeobratilisgrubeplatformesagrađeneodtankihdrvenihdasakakojesuškripaleistenjaletokomtesednicegovora i objava, a reči su im u tom prostoru suterena zvučale kaoprazanisnenodjek.

Rečeno nam je, u suštini, da je cilj Kompanije Blejn da postane„dominantna na svetskom tržištu", prilično neodređenim rečimaizvršnog potpredsednika. Ta izjava je gotovo svima koji su stajalizgnječeni jedni uz druge u tom suterenu zvučala kao nečuvenaambicija, kad se imau viduda kompanija nije pravila nikakvebitneproizvode niti pružala važne usluge, a njena glavna komercijalnaaktivnostsastojalasegotovoupotpunostiodonogaštobihjanazvaomanipulacijom dokumentima ove ili one vrste, što nije naročitozanimalo nikoga izvan male i finansijski marginalne baze klijenata,međukojimasubiliitakvipoputregionalnoglancaradnjizahemijskočišćenje,nekolikozabačenihrestoranakojisuslužilijeftinuhranuiliunajboljemslučajuonuspristojnimcenama,drugorazredniharenazatrke pasa koje su radile samo u jednom delu godine, te nekolikoprivatnih pojedinaca čiji su lični poslovi bili takvi da im je bilapotrebna - ili su možda sebe samo zbog taštine ubedili da im jepotrebna - takva manipulacija dokumentima za koju se KompanijaBlejn gotovo isključivo specijalizovala. Međutim, ubrzo nam jeotkriveno da kompanija planira da se aktivira i u sektorima veomaudaljenim i sasvim drugačijim od njihove ranije specijalizacije umanipulacijidokumentima.Tuobjavujeizneojedanstarijimuškarac,kogasunampredstavilikaoHenrijaVinstona,novogpotpredsednikazarazvoj.GospodinVinstonjegovoriodoneklerobotskimtonomdoknam je deklamovao o radikalnim transformacijama kroz kojekompanija treba da prođe kako bi postala, ili ponovo postala,dominantna sila na svetskom tržištu, premda on nikada nije otkriostvarnuprirodutihtransformacija, ili„restrukturiranja",kakosuonenazvane. Isto tako, gospodin Vinston nije naveo nove oblastikomercijalneaktivnostikojimaćesekompanijabavitiuveomabliskoj

budućnosti.Za vreme tog obraćanja gospodina Vinstona, nikome od nas nije

promaklo to da on izgleda strašno neprikladno među ostalimčlanovima starijeg menadžmenta koji su zauzeli tu rasklimatanudrvenu platformu podignutu samo za ovaj skup. Činilo se da jenjegovoodelokrojenoza telokrupnijeod togkoščatogkojesesadapomeraloispodskupihmaterijalaoklembešenihnastarcu.Anjegovagustasedakosabilajenatopljenabriljantinomizalizana,aopet,dokjegovorio,činilosedaonapočinjetuitamodaštrči,kaodananekimmestima tipožuteliuvojcinisubilinaviklinazačešljavanjekojemsusadaprisilnobilipodvrgnuti.

Kada je žamor počeo da se diže među nama koji smo stajalistisnuti jedni uz druge u tom polumračnom i prljavom suterenu,mehaničkimonologgospodinaVinstonaprekinulajejednapripadnicavišeuprave,kojajeodstarcapreuzelagovornicuiprešlanaposlednjuobjavu.Ipak,iprenegoštojetaženastrogogizgledaikratkoošišanekose stigla da izgovori poslednju objavu, mnogi od onih u gomilizguranoj u skučenom prostoru tog suterena već su pogodili iliintuitivno naslutili njenu poruku. Od trenutka kada smo sišli na tajnajnižinivozgradeteretnimliftom,nekolikoslužbenikajereklokakooseća da se na tom mestu nalazi nešto neodredljivo, nešto što nasveoma podrobno posmatra pri tom se nikada jasno ne ukazujućisvojim likom. Nekoliko ljudi iz nižeg kadra tvrdilo je da je načasugledaločudnuprilikuutamnimćoškovimasuterena,nekakvoobličjekoje kao da se kretalo po rubovima skupa, nejasnu ljudsku konturukoja je lebdela sporo i nemo kao i žućkasta izmaglica na ulicamaZlatnoggrada,ičinilosedaimasličnuboju.

I tako, kada je kratko ošišana žena iznela ono što bi inače biloneočekivanootkrovenje,većina ljudi iznižegkadrabila jevećtolikootupeladatuvestnijeprimilakaonekonaročitovelikoiznenađenje.„Stoga", nastavila je žena strogog izgleda, „ulogu tih šefova koje jenaša organizacija tako tragično izgubila preuzeće niko drugi doosnivačipredsednikKompanijeBlejn-gospodinU.G.Blejn.Unaporudaolakšarestrukturiranjenašihposlovnihaktivnosti,gospodinBlejnće odsad pa nadalje neposredno učestvovati u svakom aspektusvakodnevnog funkcionisanjakompanije.Nažalost, gospodinBlejn jebio sprečen da danas bude ovde, ali on vas uverava kako se raduje

prilici da u bliskoj budućnosti sarađuje sa svakim od vas. Tako,ukolikonemapitanja"-anijeihbilo-„ovajsastanakjezavršen."Idoksmo se peli teretnim liftom kako bismo se vratili svojim radnimstolovima, niko nije zucnuo ni reč o planovima za budućnostkompanijekojisuprednamaupravobiliotkriveni.

Međutim, istogpopodnevasamčuoglasovenekihmojihkolegaurazgovoruublizinimogstola.„Toštooniradejesavršenosumanuto",šapnula je ženakoju sampoglasuprepoznaokao staru službenicu iveomaproduktivnumanipulatorkudokumentima.Ostaliiztegrupesuse manje-više složili s procenom te žene o grandioznoj ambicijikompanijedapostanedominantnasilanasvetskomtržištu.Konačno,nekojerekao:„Razmišljamotomedadamotkaz.Većsenekovremekajem što sam uopšte došao za kompanijom u ovaj prljavi grad."ČovekkojijeizgovorioterečiukancelarijijebiopoznatponadimkuLeptir-Mašna, imenu koje je dobio zahvaljujući sklonosti da nosidotični odevni predmet svakoga dana. Činilo se da on uživa uosobenosti koju je stekao noseći raznovrsne leptir-mašne umestoobičnih kravata, ili umesto da ne nosi nikakvu mašnu. I premda ješirom sveta verovatno bilo na milione drugih ljudi koji su takođenosili leptir-mašne kako bi se takvim oblačenjem razlikovali oddrugih, on je bio jedini u kancelarijama kompanije Blejn koji je točinio. Ta njegova praksa omogućilamu je da iskazuje izvestan ličniidentitet,kolikogodtrivijalaniiluzoran,kaodaseneštotakvomoglopostići pukim stavljanjem određenog odevnog predmeta na sebe, ilimakar pokazivanjem konkretnih karakternih crta poputrezervisanostiilivisokogstepenainteligencije,asvesutobileosobinekakvesuimalimilioniimilionidrugihljudi,inekadisad,kaoštoćeteosobine milioni i milioni ljudi drugih ljudi imati i u budućnosti,ulaganjemnaporadasepostigne jasanutisak identitetarazličitogodostalihljudiilibića,pačakineživihpredmeta,iakojesvetobilopukobesmislenopretvaranje.

I upravo kad sam čuo kako Leptir-Mašna govori da razmišlja otomeda„daotkaz",pošaosamodsvogstolaiprišaodasepriključimrazgovorumojihkolega.„Akadabudešdaootkaz",upitaosamLeptir-Mašnu,„štaćešonda?Kudaćešotići?Kojećešdrugomestonaći,adaje iole drugačije od ovog?" Onda je progovorila žena čiji sam glasranijeprepoznaokaoglasstareslužbenicekompanije,usprotivivšise

rečima da je apsolutno bezumno pomišljati da bi kompanija ikadmogla da postane dominantna sila na svetskom tržištu. „Zar zaistatako misliš?", odgovorio sam ja. „Zar nisi primetila kako postojiprirodna tendencija, bilaona izrazporemećenosti ili ne, da svi takvientitetikaoštojeKompanijaBlejn,dasvakafirma,državniorgan,pačakisvakipojedinac,sebeširištovišemože-namećesesvetukolikogodjetoustanju,ilitakoštopostajedominantnikomercijalnientitet,ili samo tako što svakogadananosi leptir-mašnu, te se takonamećeljudimaistvarimaokosebe,namećeutisakdajeupravoonoštosammisliosebi,nemarećinitipoštujući ištadrugoosimonogaštomožedadohvatiusvetu ina tostavisvojžig, ilisečakprotegne iudrugesvetove, izvikujući naređenja samim zvezdama i polažući pravovlasništvanauniverzum?"

Mislimdasumojekolegetadavećbilezgranute,netolikorečimakoje sam izgovorio koliko pukom činjenicom da sam im se uopšteobratio, što inače nisam nikada radio, ako se izuzmu rečenicerazmenjene u onome što je zahtevao naš posao manipulatoradokumentima.Po izrazimananjihovim licimazaključiosamda je toštosamimsenatajnačinobratiobilonekakočudovišnoipogrešno-kaoneočekivanidogađajčijapojavaoznačavaneštoštoonineželenidapomenu.Gotovoodmahzatim,grupaserazišla isvismosevratilisvojimstolovima.

Togpopodneva je žućkasta izmaglicaZlatnoggradabilanaročitogusta i teško je nalegala na prozore zgrade u koju se preselilaKompanija Blejn. A istog tog dana kada su nam članovi višegmenadžmentaobjavilidanikoodubijenihšefovanećebitizamenjenida će U. G. Blejn lično učestvovati u svakodnevnom poslovanju svihodeljenja isektorakompanije,činiloseda jeonvećmeđunamaidanasnadzire.

Najupadljiviji rani znak onoga što ću nazvati „Blejnovimprisustvom"bila jeupadljivažućkastanijansakoja jesadaprožimalaposlovneprostorije.Manjeočigledanjebioutisak,kojijevećnekolikoljudiranije imalonaskupukomejeprisustvovalacelakompanija,danassvevremeposmatraneštoštonevidimo,ali jetointimnosvesnosvake naše reči i postupka. I pre nego što je danu došao kraj, svi ukancelarijikaodasudošlidonemogsaznanjaotomezbogčegasmosepreseliliuZlatnigrad izašto je tomesto,ranijepoznatokaoGrad

ubistava, toliko podobno za ciljeve komercijalnih entiteta poputKompanije Blejn... ili su to makar tako videli direktori takvihkorporativnihtela.

Sledećeg radnog dana u kancelariji se više nije pričalo oporemećenoj strategiji da ona postane dominantna sila na svetskomtržištu. A niko nije komentarisao odsustvo čoveka koji je ama bašsvakogdananosionaposluleptir-mašnu.Moždasuostalizaistamislilikako jedaootkaz - sam je rekaodabi tomogaodauradi - premdaništa od njegovih ličnih stvari nije bilo uklonjeno s njegovog stola.Otkad je šefnašegodeljenjabioubijenkao i svi ostali, nijebilo višenikogačijabidužnostbiladasebrinezbogtogaštoseLeptir-Mašnanijepojavionaposlu,baškaoštonikonijeizneonikakvuinformacijuo tome šta znači njegov izostanak. Pošto je prošlo nekoliko dana,njegov sto je zauzeo novi službenik, čovek koga niko nikada ranijenijevideoda radiukompaniji i kojinije izgledaokaoosobakojubimakojakompanijaangažovalazamanipulacijudokumentima.Bilojeteškoodreditimugodine, pošto sumu lice gotovo sasvimprekrivaliućebani pramenovi neoprane kose i bujna nenegovana brada, a ijednoidrugobilojeprošaranopramenovimadiskoloracije,posledice- kako smo to primetili - dugog izlaganja neobičnim atmosferskimprilikama u Zlatnom gradu. Što se tiče odeće koju je nosio naš novikolega, činilo se da je ona po stilu veoma nalik odeći njegovogprethodnika,čovekakoji jeranijezauzimaoupravotajsto.Međutim,usleddužinebradenovogzaposlenog,nijebilomogućeuveritiseutonosilionilineleptir-mašnunaposaoamabašsvakogdana.Anikoukancelariji nije žudeo da pogleda pobliže i ustanovi da li je tako.Svejedno,čuosamkakojednaženagovoridrugojdaćeseraspitatioLeptir-Mašnikakobiustanovilaštasesnjimdogodilo.Ondasenionasama sutradan nije pojavila na poslu. Potom više niko drugi nijepokazaoželjudaproveravanestanakbilokogaoddvoje službenika,baš kao ni nekoliko drugih zaposlenih koji su, u prilično pravilnimintervalima,počelidanestajuizredovanižegkadrauKompanijiBlejn,čiji jenazivuspoljnomsvetudotadvećbioskraćentakodajeglasiojednostavno„Blejn."

Nemoramni dapominjem toda je stepennapetosti koji je sadaprožimao kancelarije Blejna ponovo dosegao izuzetno visok nivo. Aopet, to napeto okruženje, koje je oduvek služilo kao staklenik za

uzgojnajnasilnijihmisliifantazijameđuosobljemkompanije,višenijeimalo nikakav učinak na atmosferu na našem radnommestu, poputonogadanistemoglidaviditedaljeodokopolametraod svog lica.Umesto toga, poslovni prostor kao da je bio ravnomerno prožetžućkastom nijansom. I mada sam ja već prepoznao tu upadljivužućkastu boju u atmosferi kancelarije kao ono što sam nazvaoBlejnovimprisustvom,ostaliokomene-iširomkompanije-smatralisuda je izmaglica kojadavi ulice Zlatnog gradanekakoprocurela uzgraduukojojmisvakogdanamanipulišemodokumentima.Alimenise činilo da su ta različita objašnjenja zapravo međusobnokomplementarna. Po mom mišljenju, postojala je strašna jednakostizmeđu Blejnovog prisustva, koje je sada nadziralo sve aktivnostiširom kompanije, čak i najmanje manipulacije najbeznačajnijimdokumentima, i žućkaste izmaglicekoja je takogustoprekrilaZlatniGrad-mestonaizgledtakoprikladnozaciljevekomercijalnihentitetapoput Blejna, a koji su naravno bili samo puki produžeci ciljevaljudskihentitetapoputsamogU.G.Blejna,štonaročitovažizanjegovunaizglednečuvenuambicijudaodovefirmenapravidominantnusilunasvetskomtržištu.Svejetoostalonekovremenahipotezi...dokmijednog dana izvestan preokret u događajima nije omogućio dadobijempotvrdusvojihsumnji i istovremeno-posle tolikostrpljivoguzdržavanja-dozvoliodapočnemdaispunjavamsopstveneciljeveuvezispreseljenjemkompanije.

Ta prekretnica je došla u formi poziva u kancelariju novogpotpredsednika za razvoj, gospodina Henrija Vinstona, koji je biosmešten u zabačenom delu zgrade čiji je jedini zakupac bio Blejn.KancelarijagospodinaVinstona,primetiosamtočimsamušao,bilajepraviobor.Sudećipoprljavommadracuućoškuizanekolikozarđalihkomoda za fascikle i poostacimakartonskihposuda zahranu i pićerazbacanih po podu, gospodin Vinston je to mesto pretvorio u svojličnibrlog.Sampotpredsednikza razvoj sedeo je iza starog iveomaizbrazdanogdrvenogstola,rukuraširenihprekonjegovepločeiglavepolegnutepostranceubučnomsnu.Kadsamzatvoriovratazasobom,gospodinVinstonsepolakoprobudioipodigaopogledpremameni,akosa i bradamu više nisu bile onako začešljane kao na sastanku usuterenu koji mesec ranije, kada nam se obratio. A ono što je sadaimao da mi kaže takođe je zvučalo kao da čita nekakav scenario,

premda mu je glas zvučao mnogo manje robotski nego na skupuorganizovanomzacelukompaniju.

GospodinVinstonjeprotrljaoočiiprešaojezikompounutrašnjostiusta, hvatajuću naknadni ukus sna iz kojeg sam ga prenuo.Onda je,kaoda je veoma zauzet, prešaopravona stvar. „On želi s tobomdarazgovara.Imaizvesnu..."GospodinVinstonjenačaszaćutao,naizglednesposoban da se priseti ili pravilno izgovori sledeće reči. „Ponudu.Imazatebeponudu...ponuduličneprirode."

Gospodin Vinston me je onda izvestio o vremenu i mestu tograzgovora s U. G. Blejnom - po završetku radnog dana, u toaletu najednom od najviših spratova zgrade. Činilo se da potpredsednik zarazvojnemaništadrugodamikaže,pasamseokrenuodaizađemiznjegove kancelarije. Ali pre nego što sam prošao kroz vrata, on jeistrtljaonekolikorečikojekaodajezaistasamsmislio.

„Uopšte nije trebalo da vas dovodi ovamo", rekao je gospodinVinston,itojesasvimlakomoglodabudenjegovopravoime.

„Mislite na preseljenje kompanije u ovaj grad", odgovorio sam upokušajudarazjasnimto.

„Tako je. Pre-se-ljenje", rekao je, nasmejao semalčice i pokazaožutezubekojimunisubilisvinabroju.Aliprestaojedasesmejekadsamseosvrnuopremanjemuiprikovaogapogledom.

„Gospodin Blejn nije jedini odgovoran", rekao sam ja. „Obojicaznamokakostvaristojesovimgradom."

Posle kratke stanke, gospodin Vinston progovori. „Sad teprepoznajem",rečeonkaodatihogovoriusnu. „Većsibioovde...uvremekadjenebobilovedro.Štasitouradio?"

Samosamseosmehnuopotpredsednikuzarazvoj,aondaizašaoizteprljavekancelarije, ostavivšiunjoj čoveka čija su snomzagađenaustazjapilaotvorenauzapanjenomčuđenju.

Utojfazinapretkakompanije,višenijebilomnogoslužbenikakojinisunalikovaliHenrijuVinstonu.Jedanpojedan,pripadniciredovnogosoblja prestajali su da dolaze na posao, a njihove stolove suzauzimali novi ljudi koji su uvek ličili na izbeglice iz tog velikogplemenapropalitetakoje ježivelouZlatnomgradu, ljude-senkekojisu se i dan i noč kretali kroz tu žućkastu izmaglicu. Nema nikakvesumnjedasuseionismestiliuzgradiinašlisebimalaskloništanaliknaonokoje samvideoukancelarijiHenrijaVinstona.Mislio samda

imjekompanijaponudilatakavsmeštajineštohraneumestoplate.Tašema„smanjenjatroškova"bilajedovoljnaisamadaobjasniuvećanjeprofitakojejeBlejnimaouprošlomkvartalu.Naravno,takavfiskalnirastnijemogaojošdugodasenastavi,pasumoraledasepreduzmudruge mere kako bi kompanija zaista postala dominantna sila natržištu ovog ili nekog drugog sveta. Te mere će, pretpostavio sam,iskrsnuti kao glavna tema razgovora koji je U. G. Blejn zakazao samnom po završetku radnog dana u toaletu na jednom od najvišihspratovateoronulezgrade.

Kadajekucnuotajčas,počeosamdasepenjemstepeništem-tadaje lift već prestao da radi - u očekivanju privatnog sastanka spredsednikomiosnivačemkompanije.Doksamišaougotovomrklommrakupo timstepenicama,prisetio samsedanakadasamdošaonarazgovorzaposaouonomeštosetadajošzvaloKompanijaBlejn.Tajrazgovor je održanu jednoj drugoj zgradi, u jednomdrugomgradu.Naprijemnomodeljenju, gde samčekaodamepozovuna razgovor,visiojeportretU.G.Blejna.Bilajetoveomalaskavaslikasredovečnogmuškarcauposlovnomodelu,aliučinakzagledanjatogportretabiojetakavdasampoželeodaseokrenemiizbacimgaizumaprenegoštopočnemdamislimostvarimakojimaumojojglavinijebilomesto.Alinisamnikakomogaodaskrenempogled.Nasvusreću,nekojenaišaoipozvaomenarazgovorprenegoštosumojemislidoseglevrhunacnepodnošljivenapetostiiuzrujanosti.

Osobakojajesamnomrazgovaralapitalameje,izmeđuostalog,ištamislimkoji to ličnikvalitetposedujemkojimse ističemdabimeuzeli u obzir za mogućeg službenika Kompanije Blejn. Neko vremesam oklevao, mada sam mislio da bi najbolje bilo da uopšte neodgovorim na to, ili da dam neki neubedljiv i konvencionalanodgovor.Umestotoga,izgovoriosamrečikojeječovekispredmene,siguran sambio u to, i želeo da čuje i koje su, zapravo, bile istinite.„Tajmojkvalitet",rekaosam„jestemojaličnasposobnostdateramisebe i one oko sebe do krajnjih granicamogućnosti - da utičem naljude, pa čak i na mesta, na način koji izvlači iz skrovišta njihoveneslućenemogućnosti i ciljeve,napunusvetlost realizacije.To je tajmojličnikvalitet."

Koliko god ova tvrdnja zvučala čudno sročena i žestoka drugimpojedincima,bilojeto,znaosam,upravoonoštojemojispitivačželeo

dačuje.Nalicumestami jeponudiomestozakojesamseprijaviouKompanijiBlejn-mestomanipulatoradokumentima.Kadsamušaoustariposlovniprostorkompanijedabihsepojavionatomrazgovoru,jedini cilj mi )e bio da se izgubim u manipulaciji dokumentima, dazakopamštodubljemogu tusvojustrasnu ličnuodliku,koja jeuvekrezultirala krajnje nesrećnim i izopačenim posledicama za sve onekoji bi bili umešani, bili to pojedinci, grupa osoba ili komercijalnientitet poput Kompanije Blejn. Jer taj moj lični kvalitet, kako sam inaveoosobiskojomsamrazgovaraouKompanijiBlejn,nijebilatekpuka stilska figura ili tvrdnja preuveličana u svrhu samohvalisanja,premda ja čitavog života nisam uspevao da objasnim svu silinu teizvanredneosobenosti.Godinamami je jediniciljbiodasuzbijamtajkvalitet,sputavamgaštoboljemogu.Međutim,posleposmatranjatogportretaU.G.Blejna-poštosamnatomlicuvideonaslikanoonoštobihmogao opisati kao „potpuno neosnovanomišljenje o sopstvenojsvrsiusvetu"-svesepromeniloumojojglavi, i javišenisammogaodasprečavamnjenopunjenječudniminasilnimmislimaifantazijama.„Ova kompanija će ubrzomorati da se preseli",mislio samdok samodlaziotogdanaposlesvograzgovora.„Dabizadovoljilamišljenjeosopstvenojsvrsikomercijalnogentiteta,ineosnovanomišljenjeosvrsinjenogosnivačaipredsednika,ovakompanijaćemoratidasepreselina neko drugo mesto." A ja sam tačno znao koje je mesto tolikozgodno za ciljeve kompanije... i moje sopstvene. Stoga, kada samkonačno pronašao mali toalet u kojem je U. G. Blejn želeo darazgovara sa mnom i ušao tamo, bio sam doveden do potpunogmentalnograstrojstvamračnomdramomkojasesadabližilavrhuncu.

„UZlatnomgraduvasčekajuneslućenemogućnosti",viknuosamiglasmijeodjeknuoizmeđupločicanazidovimaipodu,metalnihvratai keramičkih sanitarija drevnog toaleta u kojem sam se obreo. „UZlatnom gradu vas čekaju neslućene mogućnosti", ponovio sam,rugajući se sloganukoji je kompanija za odnose s javnošću koristilakako bi preobrazila sliku mesta ranije poznatog kao Grad ubistava.Upravo je tajnečuvenisanopromeninjegoveslikeu javnostidoveodotogadaZlatnigradbudeidealanzaciljeveBlejna(kompanije),kojije gajio poremećenu i nečuvenu zamisao o tome da bi jednog danamogaodapostanedominantnasilanasvetskomtržištu,iakojejedinakomercijalna aktivnost kojom se bavio bila manipulacija

dokumentima za male firme i nekoliko pojedinaca. Samo u tojatmosferi oronulog grada okruženog ogromnim četvrtima upropadanju,sulicamapunimhordiklošarakojisepotucajuprekrivenižućkastom izmaglicomkojuniti jedanmeteorolog ilinaučniknikadanijeuspešnoobjasnio...samoutomGraduubistavamogaosamjadadovedem gospodina U. G. Blejna do krajnjih granica njegovihmogućnosti - upravo kao što sam doveo i sam grad, na čijim samulicamanekovremeživeo,dognusnih ipodmuklihgranicanjegovihmogućnosti, ostavivši za sobom neobjašnjivu žućkastu izmaglicu,pukusporednupojavukojajepratilasveonoštosamtamouradio,sveono što sam bio rođen da radim kao nakaza ovog sveta (ili moždanekogsasvimdrugog,etokolikasamnepoznanicasamsebi),sveonoštojemojanakaznaprirodanaučiladaradiposlemnogogodina,isveonoštomejenagnalodasezakopamuprofesijiukojojbihmogaodazaboravim na sopstvenu nakaznu ličnost i sve ono što sam znao oovom svetu kojem nisam pripadao. Samo sam ovdemogao nateratiBlejna da spozna svoje neslućene mogućnosti i ciljeve, naročito toneosnovano mišljenje o sopstvenoj svrsi koje sam neizostavnoprepoznao na onom portretu sredovečnog muškarca u poslovnomodelu.

Naravno, u tom malom toaletu nije me čekao muškarac uposlovnom odelu - tu jarko osvetljenu prostoriju prožimalo jeBlejnovo prisustvo, kako sam ja to nazivao, propraćeno žućkastomnijansom. „Tvoje restrukturiranje kompanije izvanredno je uspelo",rekao sam Blejnovom prisustvu, koje se sada treslo i kovitlalo uprostoriji nalik na žućkaste talase. „Uskoro ćeš u ovoj zgradi ostatisamotisasvojimklošarima.BićešdominantnasilanatržištuZlatnoggradaimanipulisaćešovdesvimdokumentima.Alinikadanećešstićidaljeodtoga.Ovdetijemesto.Ovdećešostati.Initinijanemožemonikako to da promenimo. Ti misliš da ja mogu da ti pomognem uširenjumoćiiuticaja,dominacijenatržištu,alidošaosamdatikažemkakosetonikadanećedogoditi.Ovomestojetvojkrajnjidomet."

Blejnovo prisustvo je sada postalo krajnje uzrujano, a njegovažućkastanijansakovitlalaseprostorijomiudaralauzidove. „Ništa tine vredi damene kriviš za ono što jesi", zaurlao sam. „Ti si tvoractržišta za nasilne misli i fantazije. Video sam to u portretusredovečnogmuškarcauposlovnomodelu, iosećamtouprisustvuu

kojesisesadapretočio.Zatebenaovomsvetunemaničegdrugog."U tom trenutku sam podigao kantu za papirnate otpatke koja je

stajalakrajumivaonikautoaletu,aoblikjojjepodsećaonametaksazaobljenim vrhom. Na drugoj strani prostorije bio je mali prozor spločamaodpeskiranogstakla.Razbiosamtestaklenepločezabivšiunjihzaobljenivrhkantezapapirnateotpatkesvomžestinomkojusamnosiou sebi.Kroz razbijenookno togprozora toaletana jednomodnajvišihspratovazgradepucaojepoglednagrad,imeseckojijesijaoodozgo kroz žućkastu izmaglicu. „Eno tamo", povikao sam dok sampokazivao na razbijeni prozor. „Idi sad u svoj svet izmaglice. To jesadatvojprirodnielement.Avannjegovihgranicanemožešpreživeti.VangranicaZlatnoggrada."

Osetio sam kako sa svih strana okomene naleće snažan, gotovociklonski vetar, i čak prolazi kroz mene kako bi se vinuo krozrazbijeni prozor i stopio sa žućkastom izmaglicomnapolju, ostavivšizasobomprostorijunabijenuzaostalimzlobniminasilnimimpulsima.

Posletenoći,ZlatnigradjepreimenovanuGradubistava.Sledećegjutra, rano, dok su ulične lampe još sijale kroz žućkastu izmaglicu,brutalnounakaženatelapronađenasuusvimulicamagradaidubokou ogromnim, propalim četvrtima oko njega. Neko vreme su se vestiemitovane na radiju i televiziji, kao i one štampane u novinama sdostojanstvenimimidžomiubednimtablodimapoputMetroheralda-gdesamsvojevremenoisamradiokaonovinar-odnosilesamonataubistva, nazvana „Misterioznim ubistvima" ili „Misterioznimmasovnimubistvima."

Međutim, nedugo zatim ozbiljno se razmatrala mogućnost da touopšte i nisu bila ubistva, već posledice onoga što jeMetro heraldnazvao „Žutomkugom",pošto suna telima svih žrtavabile žućkastemrlje koje su premoreno bolničko osoblje, policijski istražitelji imrtvozornici isprva smatrali modricama izazvanim nasilnimnapadima.Otprilikejedandansugradskiociimaliprilikudauzroktihzaprepašćujućejezivihimnogobrojnihsmrtipredstavljajukao,sasvimmoguće, slučaj misteriozne bolesti, a ne misterioznih ubistava. Usaradnji s lokalnompolicijom imedicinskim zvaničnicima, i pomoćupromišljenekampanjeuodnosimas javnošću,pitanjekako jemoglodoći do toga da se za samo jednu noč pojavi tako neverovatan brojleševa moglo je dovoljno dugo biti bez odgovora da grad lavira

između svoje stare zloglasnosti mesta na kome dešavaju ubistva ipotpuno novog identiteta mesta na kojem je izbila epidemija.Naravno, s obzirom na alternativnu mogućnost da u svetu otad panadaljebudepoznatkao„Gradžutekuge"sjednestrane,ilikao„Gradubistava"sdruge,potonjinadimaksečiniokaoboljerešenje.

Naizgled nepovezano sMisterioznimubistvima, po onome što sukao vest objavili svi lokalni mediji, bilo je otkriće tela sredovečnogmuškarcaodevenogu izlizanoposlovnoodeloupredgrađu tik izvangradskogatara.KonačnoidentifikovankaoU.G.Blejn,lešjepronađenkakoležinaparkingumalogotvorenogtržnogcentra.IstražiteljinisupronašliništaštobiBlejnovusmrtmoglodapovežesonimakojesusezbileprethodnenoćiuGraduubistava.Posvemusudeći,tajčoveksejednostavno srušio i umro na mestu gde se žućkasta izmaglicanekadašnjeg Zlatnog grada potpuno gubila i ustupala mesto jasnojatmosferi predgrađa više klase u susedstvu četvrti oko gradskogjezgra.

Istog jutrakad jepronađenoBlejnovotelo, jasamišaoopustelimgradskim ulicama kojima drugi i dalje nisu smeli da idu, koračaomirnokroznepomičnužućkastuizmaglicu.Natrenutakmiseučiniloda sam konačno doveo sebe do svojih krajnjih granica, i bio samzadovoljan dok su bačene stranice lokalnih novina beslovesnolepetalenapločnikuidoksuuličnelampebleštaleiznadmene.

Ali pre nego što je tom jutru došao kraj, ja sam bio spreman dakrenemdalje-daseponovopreselim.Mojasvrhaje,privremeno,bilaispunjena.Alisadasamshvatiodapostojeidrugigradovi,drugiljudiimesta. Video sam čitav svet samo pola metra ispred sebe - i svakinjegov aspekt bio je umojim očima toliko jasan da sam znao kakonećumoći da ga istisnem iz glave sve dok i poslednjamoja nasilnamisaoifantazijanebudeispunjena.Iakosamudubinidušeznaokakoje sve to samo još jednanečuvenaambicija, i lažnakulisapodignutananeosnovanimciljevimaisnovima,nisammogaodaodolimidanepomislim:„Imamnaročitiplanzaovajsvet."

I neka ovaj dokument, neizmanipulisan, ostane kaomoja objavatogcilja.

Obrada:ßalʞãñdö:wñ.lô.ãd.0rg.

MREŽAKOŠMARA

MALIOGLASI

Multinacionalnakorporacijasanja.Mismoorganizacijasavišeodstohiljadaduša(stalnozaposlenih)itrenutnotragamozapojedincimaspremnimdasvojeličneželjezameneudelomunašemsnu.Sadasunaraspolaganjupočetničkaradnamestazasamosvesneosobekojemogudagledajudaljeodpodvučenecrteubezdanneslućenihmogućnosti.Našepreduzeće je sadauspešnonasurovomglobalnomtržištu i živisasvimsamostalnimsopstvenimživotom.Akostepredani, fokusiranipojedinackojiosećagladzatimdapostanedeonečegvećegodsebesamog...našavratasuvamsadaotvorena.Vašživotnemoradabudekošmar neuspeha i gnušanja. Pridružite nam se. Imaćete izvanrednekoristi.

Uvodnascena

Zora u prašumi. Sunčeva svetlost počinje da treperi kroz bujnozeleniloipojavljujesetui tamousjajnimmrljamanamekoj, tamnojzemlji. Pleme lovaca i sakupljača spava u blizini plitkog potoka.Kamerasekrećeodjednogdodrugogpraznogismirenoglica.Jošsene čuje nikakav zvuk na snimku - nema šuštanja u niskom rastinju,nema žubora plitkog potoka, nema kreštanja životinja iz prašume.Dokprelaziprekousnulogplemena,kameraseprimičezakrupniplanjednog lovca čije lice nije ni prazno ni smireno. To čak nije ni licestanovnikaprašuma.Iakoječovekpraktičnonag,azašiljeništapležiu blizini njegovog usnulog obličja, kožamu je bleda, a kosa urednofrizirana. Sada se crte njegovog lica krive, kao da ima noćnumoru.Činisedagovoriusnu,alizasadasenasnimku jošnečujenikakavzvuk.Konačno,tišinuprekidagrčevitobrujanjebudilnika.Lovčeveočise iznenada otvaraju i uspaničeno zure; bleda kožamu se presijavaznojem.Budilniknastavljadaseoglašava.

Videozaorijentaciju

Lepa, tamnokosa glumica u poslovnom kostimu stoji usredlavirinta radnih stolova, govori u kameru i stručno gestikulira. Ljudiza stolovima kao da ne primećuju njeno prisustvo. Na kraju videaglumica elegantno prekršta ruke na grudima i izgovara geslokompanijekojesenapočetkuvideapojavilokaonaslov(„Razmisliteponovo").Dokonaidaljezuriukameru,prizorokonjepočinjedasemenja:senkeklizepolavirintuodradnihstolovailicasvihzaposlenihpostaju trula i nagrižena, kao da na ubrzanom snimku prolaze krozfazelepre.Jedanpojedan,oniustajuizasvojihstolovaiprepuštajusečudnom vrpoljenju i histerijimrtvačkog plesa. Od napora izazvanogtimgrčevitim,krtimpokretimaudoviimselomeipadajunapodgdesenkekidišudaihprožderu.Nosiušiimsebrzosparuše,usnepovukuda otkriju izlomljene zube, očne jabučice usahnu u dupljama. Lepatamnokosaglumicaidaljezuriukamerusastrogimizrazomnalicu.

Dopisodgeneralnogdirektora

Kako sile koje danas dejstvuju na tržištu postaju sve skrivenije ineshvatljivije, moramo ponovo da svaki sekund svakog danaposvećujemoneprestanomstremljenjuzatimneuhvatljivimsnomkojinam jesvimazajednički,anikoodnasnemožedagaseseti,ako jeikadauopšteipostojao.Aakoikomislida,doksvethitapremaistomtomneuhvatljivom snu, naša konkurencija nije potpuno spremnadaodgrizeisopstvenegenitalijekakobiprenasstigladoobećanezemljeizadržalajezasebe...nekarazmisliponovo.

Izšefovskebeležnice

... A ako bih bio rešen da živim isključivo od mesa sopstvenogosoblja, bez pristupa osoblju ostalih preživelih šefova ili bilo komdrugomosoblju,tubinajvećiizazovbiokakoihsveodržatiujestivomstanju,uzistovremenoregulisanjemogproždiranjatihtela.Moždabitrebalo da pokušamda ih održavamu životu; u tom slučaju,mogaobih jednostavno da se ograničim na to da u sebe unosim samo one

njihoveelementesposobnezaregeneraciju,kaoštojekrv.Bezobziranato,ipaksanjamnjihovepazuhei laktove...kakomuškaraca,takoižena. Mislim da bih za vreme tog kanibalskog opstanka posebnouživaouonimsmežuranijimdelovimaljudskeanatomije.

Lovac

Zelena vrata lifta se otvaraju i iza njih se pomalja muškarac utamnomposlovnomodelu. Stoji usredkadra, a kosamu jeprimetnouredna i dobro frizirana. U desnoj ruci mu je automatski pištolj sniklovanomdrškom.Ondržioružjesastraneuztelodokizlaziizliftaibrzo korača iz jednog jarko osvetljenog hodnika u drugi. Kraj njegapromičenizkancelarijasobestrane.Nakrajujednoghodnikaonstajeispredzatvorenihvrata.Vadisigurnosnukarticuizunutrašnjegdžepaodela i gura je u tanki prorez kraj vrata. Čuje se tiho zujanje dokmuškarac otvara vrata i ulazi unutra, a sigurnosna kartica ostaje zanjim u prorezu. Iza vrata, on ulazi u lavirint od radnih stolova, i zasvakimodnjihsedimuškaraciližena.Čovekstajeusredištulavirinta,koji se sada okreće oko njega kao vrteška. Kakofonična muzika uritmuvalcerasasnimkapolakonadire,sveglasnijaibržadoksebližibolnom kreščendu.Muziku tada preseca iznenadni prasak pucnja izpištolja.Prostorijaprestajedasevrti.Muškaracležimrtavulavirinturadnih stolova, iz razmrskane lobanje kuljamu krv na pod. Kasnijesaradnicitogmuškarcaotkrivajukakoseonvećnekovremežalionato da na svom telefonu čuje veoma tihe poruke svaki put kada ukancelariji nekoga pozove ili primi kakav poziv. Funkcionerikompanije samo vrte glavama u snishodljivom saosećanju. Sutradanodobravajufinansiranjeugradnjenovogtelefonskogsistema.

MALIOGLASII

Velika Superkorporacija u procesu širenja vlasništva i tržišneosnoveimaograničenbrojnovihradnihmestazaregistrovanuradnusnagu na domaćim i prekomorskim lokacijama (stvarnim ivirtuelnim). Ubrajamo se u najveće legitimne multimonopole na

svetskoj sceni, a naša Korporativna Ličnost je.takva da svakipripadnik registrovane radne snage može da joj pokloni punopoverenje.Poželjnojeiskustvouuslovimališavanjačulnihnadražaja.Poznavanje zakonomzabranjenihdijalekataMrežekošmaradodatnije plus. Standardni paket naknade za opstanak. Prihvatljiva je ipraistorijskaradnasnagasbiološkomdokumentacijomiztransportneagencije.

Zemljoradnici

Nezasađenopoljepodsivimpraistorijskimnebom.Kamerapolakoklizi slevaudesno iotkrivanekoliko figurau različitimpoložajimauprvom i drugomplanu. Sve one umorno buše po zemlji primitivnimalatkama tipičnim za osvit zemljoradnje. Obučeni su u tunike odživotinjskihkoža,iscepaneiprljave.Dugekoseiretkebradeućebanesu im i pune vaši. Kamera zastaje kako bi snimila u totaluzemljoradnikeipolje,tetakopojačaladubokutegobnosttepanoramesezone setve u kamenomdobu. Gotovo jednovremeno, sve se figureukoče i ondapodignupogled sa zemlje za koju su imoči ranije bileprikovane. Ugledali su zelenkastu, svetleću kupolu koja sada lebdiiznad polja i koja je zatvorila svoj perimetar. Neki zemljoradnicipočinjuda jurcajuunaokolouspaničenohisterični, dokostali padajuna zemlju onesvešćeni ili mrtvi od preneraženosti neobjašnjivompojavom koju oni, s obzirom na kvazizverske nagone, poimaju kaonadmoćnu pretnju. Zraci zelenkastog svetla počinju da izbijaju sraznih mesta na kupoli, grabe svakog od zemljoradnika i nose ihvisoko iznad polja. Čak su i mrtva tela uhvaćena i odnesena uunutrašnjost kupole. Polje je sada pusto, primitivne zemljoradničkealatke leže ostavljene na zemlji. Preko tog prizora pojavljuje sesledećinatpis:

KOŠMARIZPROŠLOSTIPRETVARASEUSNOVEOBUDUĆNOSTI.ONIRIKON:JEDANSVET,JEDANSAN

Okošmarnojmreži

Imena nam se ne znaju, a lica su nam senke koje klize pobeskrajnommraku.Glasovisunamprigušeniutihomrmljanjeuuhuluđaka.Mismogordineuspesiisamonamjejednaradostpreostala-da što gore povredimo one koji su se hranili našim snovima inateramo ih da se udave našim košmarima. Sve u svemu, mi samoubrzavamodolazakapokalipse.Višenemaničegvrednogspasavanja,akojenečegtakvogikadaibilo...akobiikadaimoglodagabude.Misamo želimo (u svoj toj ogorčenosti) da propadnemo kako nam jevolja-smalostilaimnogobuke.

Žetva

GlavnamrežauSigurnosnojcentraliukazujenatoda jedošlodokrizne situacije u pod-kocki šest-nula-šest, koja se nalazi nekolikostotina kilometara ispod površine zemlje. Jedan niži oficirobezbeđenja objašnjava svom šefu da jeMreža košmara već ko znakoliko dugo bila u neprimećenoj komunikaciji sa svih sto pedesetpripadnika registrovane radne snage u šestošestici, gde im je slalaslike ipodatkenakompjuterskeekrane.Brzaproverasvihmonitoraotkriva da se osoblje u toj konkretnoj pod-kocki nalazilo u stanjuzloćudnog snevanja već najmanje sedamdeset dva sata. Signali zamonitoreizmenjenisutakodasuvizuelniiaudiopodaciizpod-kockesedam-nula-sedampodmetnutiumestoonihkojejetrebalodaodašilješestošestica.Sistemnijebioprogramirantakodapokazujealarmpriotkrivanjuduplikacijepodataka,itojeprevidkojićebitikorigovanubudućnosti. Sada se teško naoružana sigurnosna jedinica spušta ušestošesticu s ciljem procene i eventualne akcije kako bi se stvarpopravila. Ono što tamo pronalaze nagoni neke medu novimregrutimadaseispovraćajuumaskezalicekojeimajunakacigama.Cela kocka je u metežu i posvuda su unakažena tela. Pripadniciregistrovane radne snage koji su još u životu mahnito jurcaju polavirintu kompjuterskih terminala. Većinom su goli i obliveni krvlju;

nekisuseukrasilicrevimakoja imviseokovrata ilisuglaveobaviliodranom kožom. Mnogi od njih jedumesomrtvih i onih na samrti.Dotokkrviidrugihtelesnihtečnostiizazvaojekratakspojumnogimkompjuterima iz kojih pršte varnice i povremeno strujom pržeponekogodslužbenikautransu.Kompjuterikojisuidaljeuradnomstanjunaekranimaimajujednuteistuporuku.Ispisanapulsirajućim,sjajnimslovima,svakaodnjihglasi:POZDRAVIODMREŽEKOŠMARA.

MALIOGLASIII

Onirikon traga za Radnim Jedinicama s autonomnim ilipoluautonomnim programiranjem za nadzor nad radnom snagomkoja se sastoji odNeosvešćenih radnika.Mogu biti posredi i izvesnikontakti s Neosvešćenima ili njihovim slikama (ugradnju vizuelneneosetljivosti iliponištavanjasvimRJplaćaOnirikon).Nezaboravite:nema ružnih snova ako je san samo jedan; nema ničeg nezakonitogako je zakon samo jedan. Veštački entiteti iz Mreže košmara kojipokušajuda imitirajuRadne jedinicebićeotkriveni i reprogramiranitako da obitavaju u stanju večite halucinirane agonije. RJ koje nefunkcionišu savršeno biće otkrivene i milosrdno izbrisane. Mogućenapredovanje do povremenog ili stalnog statusa kiberličnosti (sodgovarajućim pogodnostima i ograničenjima) za sve kvalifikovanejedinice.

Gospodariirobovi

Sumraku staroj pustinji. Svi robovi okupljeni su ispredogromnepolukružne platforme. Iza platforme se spram sve tamnijeg nebanazirukuleitornjevivelikepalate.Ispredplatformejemorerobovaupregačama i oni kleče na pustinjskom pesku, koji se ohladio nakonzalaska sunca. Kamera je fokusirana na centralnom delu platforme,gdejeizvestanbrojrobovavezanzanizsamostojećihstubova.Svrhasvakog stuba izbija čist, postojani plamen koji velikodušno obasjavačitavu platformu i posebno naglašava sputana tela robova. S obestrane platforme sede pripadnici kraljevske porodice, sveštenici i

prvosveštenici,vojnioficirivisokogranga,kaoidrugeznačajneosobeizkraljevstva.Ponestankusunca izadalekihpeščanihdina,desetinehiljada robova ostaju umrklommraku, i postupak konačnopočinje.Glavni dželat i nekoliko njegovih pomoćnika sada se penju naogromnuplatformustepeništemnadesnojstrani.Kameraihpratidokse primiču plamenim stubovima gde vezani robovi čekaju nakomplikovano isplaniranu torturukojaće trajati celenoći iokončatise u osvit istovremenom smrću. Ali kada glavni dželat stigne dosredištaplatformeiokrenesedaprimiurukeinstrumentzlokobnogizgledaod jednogsvogpomoćnika,najednomseukočiumestu -kipispruženihrukuiraširenihšaka.Utomtrenutku,jedanodrobovakojikleče u prednjem redu ogromne publike ustaje na noge i skače naplatformu. Niko ne pokušava da ga zaustavi. Rob prilazi plamenimstubovima i osmatra užasnuta lica svojih kolega koje očekuju nočispunjenu agonijom i, konačno, smrt. Posle izvesnog vremena, onjednostavno sleže ramenima i okreće se od njih. Prišavši glavnomdželatu,robgaodmeravapogledomodglavedopete.Prstimadesnešake opipava ispod široke zlatne ogrlice koju glavni dželat nosi kaosimbolsvogzvanja.Prolazinekolikotrenutakabezpromeneustanjugroznog velikodostojnika. Rob sada izgleda pomalo izbezumljeno.Izvlači prste ispod zlatne ogrlice i bridom desne ruke oštro udarafiguru nalik na kip sa strane u glavu. Glavni dželat se onda ponovopomera,grabiponuđenualatkuzaboldanastavi tamogde jepočeo.Prepovratkanasvojemesto,robseobazireokosebe,kaodasetrudida vidi treba li još kome popravka, osim onima koji su vezani zaplamenestubove, i jedinisuživiu tomskupuautomatakojizauzimaplatformu. Onda se vraćameđu ostale robove, i niko od njih pojmanemadaseonuopšteudaljavaoodnjih,premdasuonitakođebićaodkrvi i mesa. Nakratko odložena, duga noć torture i smrti konačnomože da počne - propraćena gozbom koja će se sastojati od telamrtvih.

Unutarsistema

Pošto je apsorbovao ili uništio sve svoje konkurente, Onirikonpočinje da propada. I upravo tada njegovi Vrhovni Funkcioneri

smišljajustvaranjeizvesnogbrojamarionetskihentitetakojićedonetiizvestan stepen konkurencije njihovoj organizaciji, te tako i podaritiizvršiocima nižeg nivoa i drugom osoblju koje pokreću konfliktiizvestan utisak svrhe postojanja i odlaganje potpune degeneracije.(Velika većina zaposlenih u Onirikonu - milijarde pripadnikaregistrovaneradnesnageijošvećibrojRJ-obitavalisutolikodugoustanju dobroćudnog sna da se činilo kako im nije bio potrebannikakavspoljnistimulans,premdajetoidaljepredmetraspravemeđunaučnicima u organizaciji, koji veoma spretno dolaze to tobožnjihmisterija i izazova.) Neko vreme, „Projekt Marionetkorp" postižezadivljujućeuspehe,inekiveštačkikorporativnientitetisasvimdobroprolaze na tržištu, ili na onome što je od njega ostalo.Međutim, nakraju je i njih Onirikon apsorbovao ili uništio. Nesposobni da sepomires izgledimasmrtonosnestagnacijeuorganizacijikojajeuvekopstajala na principu neumornog rasta, mnogi među GlavnimFunkcionerima svojevoljno su se podvrgli devolutivnoj operacijimozga i potom pristupili redovima Neosvešćenih pripadnikaregistrovaneradnesnage.Drugisusepreseliliudalekuprošlost,gdesupostali roboviudruštvukojimsuupravljali automati, te jenjihovkonkurentski duh tako dobio novi predmet otpora i nisku tačkuorijentacije s koje su još jednommogli da počnu da rade i penju sepremavrhu.PreostaliGF-ovitroševremenameđusobnopriređivanjeekstravagantnihikrajnjesurovihneslanihšala.Natajnačinjevećinanjih izginula ili bila toliko teško povređena da više nisu mogli dafunkcionišunitinajednomnivouorganizacije.OndanajednomkaodaseukazalaprilikajednomodGF-ovanajvišegranga,veteranukojiseusopstvenojprivatnojćelijioporavljaoodpostupkaukomjesmenjen.Uizvesnojfazioporavka,drevnidirektorponovopostajesvestansebei svogokruženja, a ta situacijane trebada sedogodiuuobičajenomtoku takvih procedura. Pošto se sasvim probudi, iznenađen je, idonekle užasnut, kada shvati da je na njegov trup nakalemljenaodrubljenaglavatelesnogNeosvešćenogradnika.NjemusečinikakotakvostanjestvariprevazilazičakinajbezumnijeneslanešalekojeseuposlednjevremezbijajuuOnirikonu.IzgledadaglavaNeosvešćenognije živa, pa je starac zaprepašćen kad ova otvori usta i počne daizbacuje dugačku traku od papira veoma nalik na one koje suproizvodilemašine za izveštavanje o vrednosti akcija u dvadesetom

veku. S osećanjem atavističke nostalgije, GF uzima traku i čita rečiodštampanenanjoj.Aterečiglase: „KakobibilodadozvoliteMrežikošmara da se malo zabavi?" S obzirom na to da je sposoban zainovativne vizije i lukavo genijalan poput mnogih administrativnihživihbićatokomepoha,stariGlavniFunkcionerkliče:„Spašenismo!"Aondaumire,poštomutelopodležetraumiizazvanojstranimtkivomNeosvešćenog. Na svu sreću, sačuvan je video snimak čitavogincidenta.

Snovidvostrukogagenta

UOnirikonuvladaznatanotporpremapredlogudaseorganizacijaudružisMrežomkošmara.NijedanodpreživelihGF-ovaneporičedaje koncept neprijateljskog spajanja sa sopstvenim antientitetom,korporativno govoreći, rizičan poduhvat. S druge strane, puštanjejednog takvog parazita u sopstveni sistem samo radi revitalizacijeagresivnih impulsa - praktično, radi vakcinacije - izgleda kao jedinaalternativa progresivnoj atrofiji i konačno gašenju s kojim će seorganizacijainačesuočiti.Stogajedogovoreno(nanajvišemnivou)dasveosobljeuOnirikonu(svihnivoa istatusastvarnosti isvesti)budezaposleno takođe i u Mreži košmara. Ova inicijativa će praktičnonaterati svakoga u oba tabora tih davno zakrvljenih entiteta dapostanedvostrukiagent.Utelepatskomdopisu, jedanodnajmoćnijihGF-ovaupozorava sebi ravne: „Očiglednonemožepostojati nikakvozvanično opravdanje u Onirikonu za naše takozvano spajanje sMrežom košmara, pošto je jedina svrha ovog aranžmana umotivacionoj strategiji za naše zaposlene, kako stvarne, tako ivirtuelne.Ovaorganizacija svakakonemanamerudapostanemajkakrmača za pretrpani sistem propalih operativaca (kao i njihovihvirtuelnihlikova)kojinalaknačindolazedonovcazasvakipostupakšpijunaže ili kontrašpijunaže, svaki čin sabotaže ili kontrasabotaže,bilodapokušavajudalažnepodatkeproturekrozkanaleOnirikonailiprijavesopstvenevirtuelnelikovedasutopokušali."Drugimrečima,niti jedan jedini agent u jednom ili drugom taboru ne sme nikadapostati svestan toga da je njegova lična izdaja samo deo obimnogkooperativnog poduhvata tih praiskonskih neprijatelja. Inače,

potencijalnezloupotrebeiotaljavanjeposlanaobestranemoglibidapodriju čitav aranžman. Stoga se infiltracija Mreže košmara uOnirikoniobrnutomoraobavitiistovremeno,nanajskrivenijimogućinačin,regrutporegrut,svedok izmeđudvaentitetanebudevladalasavršena sličnost. Taj proces je brzo dovršen širomMreže košmara,gde individualne ikolektivnevrednostinaginjupremasubverzijibezobziranaracionalneizgovore.Svisuoniprirodniirođenigubitnici,tesamodestruktivniorganizminajgorevrste,hrlegrlomujagodekadsepogađaju,anekičakpoprimajuivišestrukeidentitetetakodamnogoputa osete čudovišno uzbuđenje zbog prodaje sopstvenih jalovihaspiracija.Kameraprelaziprekogomile lica čije suoči krmeljiveodpobune i žudnje za potpunompometnjom.Nikonije iznenađen timeštojereakcijaosobljauOnirikonuistovetnareakcijinjihovihparnjakau Mreži košmara. Naknadno se pojavljuje epoha kompleksnih, svebrojnijih intriga izaverauredovimadvostrukihagenata,čijeagendepostajutolikogustoisprepletanedasupraktičnonerazaznatljive.ČakseiGlavniFunkcioneriuOnirikonu,međukojimaimamnogoprebegaizMrežekošmara,bacajuudubinenovogporetkaigubesvakiosećajidentitetau sve širojnebuli slepeambicije, koja seodlikujepotpunosamosvojnom snagom i impulsom. Posle izvesnog vremena, niko nemože biti siguran kome oni služe kad god počine neku sabotažu ilipruže podršku. Više ne postoje dva zasebna entiteta čija jesuprotstavljenost jasno definisana; tu je samo veliki haos zbrkanihciljeva koji vri u mraku. Svaki od ta dva entiteta iščezava u ždreluonog drugog, te tako ispunjava svoje najdraže snove i najgorekošmare o zaboravu. Konačno, čini se, oni će uspeti da čitavu stvaruništedokraja.

MALIOGLASSPOZIVOMUPOMOĆ

Ogromnaorganizacija delirijumskih slika i impulsa traži sredstvazaodržavanjesvojihsistemaupropadanju.Uzetisuuobzirsvipodaci,uključujući i zagađene emisije iz stare Mreže košmara i naknadneslike degenerisanih RJ i pripadnika registrovane radne snage(Osvešćenih, Neosvešćenih ili Onirikonovih). Ukupna atrofija izatvaranje svih kanala neizbežni - sledeća stanica, Mreža

nepostojanja.Vašedodatneinformacije-senkeislikekojeležeusnuleu fajlovima kojima odavno niste pristupili - mogu se iskoristiti zaobnavljanje naše gladne baze podataka. Nijedna slika nije previšegrozna;nijedanimpulsnijeprevišeslabilioštećen.Našaorganizacijaima sopstveni život, ali bez stalnog priliva jeftinih podataka mi nemožemo da se takmičimo na današnjem apokaliptičnom tržištu. Iztrulemutacijemoguizrastivelikeiluzije.Nedozvolitedapropadnemodokvelikiicrniprazniprostorigalaksijeodjekujupaklenimsmehom.Višedimenzionalna,poluorganskadiskorporacijasanja...

Signal seponavlja,neprestanoslabi, apotomčiliuništavilo.Dugkadaruniverzuma.Izakamerenemanikoga.

1⇒ Patuljak koga mi znamo kao Uču na engleskom se zove „Doc“,skraćenood„Doktor".(Prim,prev.)

2⇒Engl.:chipmunk-vrstaameričkeveverice.(Prim,prev.)