https://www.facebook.com/nekrstfanzin/

1

NEKRST - metal fanzin s naglaskom na bizarne, nesvakidašnje metal podžanrove.

Broj 22, izašao januar 30. 2017. Tehnički urednik: Desya Lovorov. Recenzent: Andrej Romić. Gosti u ovom broju: Vladimir Čokorilo, Alexandar Langer Isključivo elektronsko izdanje. Omot: Antonio Jovanović-Blog Ciklonizacija

KLIKOM POJEDINAČNOG OMOTA IDETE NA LINK ALBUMA, KLIKOM LOGOA IDETE NA NAŠU FACEBOOK STRANICU.

2

Wardruna: Runaljod: Ragnarok (2016) Pisao Alexandar Langer

Wardruna je Norveška grupa, na čelu grupe je Einar Selvik - bubnjar iz Gorgorotha u ranim 2000-ima, a od nedavno je i član grupe Skuggsja, koju čine saradnja između Wardrune i Enslaved-a.Wardrunin Runaljod - Ragnarok je album snimljem u poznatoj kući : Indie Recordings (gde su snimani I albumi velikih blek metal imena). Kataklizmički kraj sveta u nordijskoj mitologiji tema je za treci album u "Runaljod" trilogiji. Korištenjem restauriranih antičkih instrumenata, zvukovima prirode i očaravajućih vokala, Wardruna je doprinela novom pogledu i prihvaćanju korena nordijske mitologije. Njihove pesme su stigle i u seriju History Channel-a “Vikinzi”, gde su doprineli atmosferi koju niko nije mogao da zanemari, te je njihova popularnost jednako porasla.Cela trenutna diskografija inspirisana i nazvana po runama starog Futark-a,koji je Einar je podelio u tri grupe. One su sada kompletirane sa poslednjim albumom. Većina pesama je prilično mračna, tragična i vrlo emotivna što i sugeriše na naslov albuma “kraj sveta”. Za vreme snimanja, u ovom albumu je koristen zvuk prirode više nego inače, što doprinosi atmosferu kao nikad do sada. Einar je takođe prvi put upotrebio i dečije horske vokale u pesmi “Odal”, što nam zaista daje do znanja da je ceo album jedan veliki eksperiment njegove muzičke genijalnosti.

3

Teramobil: Magnitude Of Thoughts (2016) Pisao Vladimir Čokorilo

Teramobilov album ''Magnitude Of Thoughts'' je sjajan primer kako napraviti metal žanr u remek delo! Ovaj album je više nego jedan žanr muzike, ima od svega po malo izmešano da napravi nešto originalno poput njihovog novog albuma. Slušajući isti, teško je definisati pod koji žanr bi se on mogao svrstati. Ima gruva, roka, tehnikalnog det metala, mathcore-a. Mnogi originalni i kreativni albumi imaju sjajnu sliku natprirodnog svta u njihovim pesmama, i ovaj album nije izuzetak. Slušajući muziku, osećaćete se kao da ste u nekom drugom svetu, izgubljeni u vremenu i prostoru koliko će vas muzika poneti sa sobom. Što se tiče moje najomiljenije pesme, teško je izdvojiti, jer je svaka sama po sebi sjajna i veoma privlačna za slušanje. Ako ste ljubitelji bendova poput Augury, Quo Vadis, Beyond Creation ili Brought By Pain, ovaj bend i njihov album bi vredelo dodati u vašu kolekciju, čak iako je instrumentalna muzika u pitanju, što ne bi trebalo da vas spreči da slušate ovakav masterpis, jer i bez vokala, može se stvoriti sjajna mjuza, pa to čak i imati bolji uticaj na slušaoce.

4

Deathspell Omega: The Synarchy Of Molten Bones (2016) Da li je moguće ljudi... da je Francuski avant-garde blek metal sastav DEATHSPELL OMEGA izbacio novi album? PUNE DUŽINE? Horor, abstrakt, žestina, opuštajući ali ujedno brutalni momenti u ovom surovom muzičkom pejzažu. Novi album, dug samo 29 minuta i 12 sekundi nije vredan naših žalba. Čekali smo punih 6 godina otkad je izdat poslednji album Paracletus, a tačno 4 godine od poslednjeg EP albuma nazvanog Drought. Šta očekivati od majstora i pionira ovog žanra? Baš to, sve ono što je neopisivo i sve ono što je nezamislivo! Ovo im je šesti album pune dužine, ali ipak momenat iznenađenja im je i dalje skrivena stvar u rukavu. Spremili su 4 pesme: Pesmu nazvanu isto kao album, The Synarchy Of molten Bones, Famished For Breath, Onward Where Most With ravin I May Meet, i Internecine Iatrogenesis. Treća pesma, ujedno moj favorit je dug čak 10 minuta dok ostale se drže negde oko petominutnih oznaka. Album je izdat kao didžipek izdanje 8. Novembra 2016. godine, nažalost sam tek sad dobio privilegiju da napišem nešto o njemu, i da pomenem da je album izašao za majstorsku izdavačku kuću iz iste države odakle je bend: Norma Evangelium Diaboli. Ko su članovi Deathspell Omege? Niko ne zna. Niko možda neće ni znati,

5

ali ja mislim da je delimično to i njihov cilj, ne fokusirati sebe na ličnosti već više na muzičku spiritualnost, stvoriti jedan svet neispobane muzike. U tome su najbolji, poslušajte album, ja ga vam ne mogu više preporučiti koliko je dobar. Ako stvarno ne znate još bend, preporučujem ga ako volite veoma izoliran i veoma moćan blek metal, a konkretni primeri koji liče bendu su: Dodecahedron(koji takođe izbacuju uskoro nov materijal posle dugo godina!), Gorguts, i Thantifaxath.

Želim da pomenem jednog poznanika imena Austin Weber iz Severne Amerike koji radi veoma psihedelične abstrakt radove, generalno koristeći manipulisane sprejeve na platnima a s vremena na vreme dodaje tempere, akril i još neke slične tehnike. Austin je poznat takođe kao editor i kao poznata muzička faca, svakog utorka izbacuje nov Tech-Death Tuesday gde generalno 2 ili 3 benda dobiju Live-Stream celog albuma i time više ljudi mogu da ih provere. Radi za poznat blog No Clean Singing i ponekad je dopisnik na Metalsucks.com. ili MetalSucks.net. Svoje radove radi već neko vreme i delio ih je na svom ličnom Facebook profilu, a pre par dana, Decembra 2016. Godine je napravio svoju stranicu koju je nazvao The Lung Swarm. Neki njegovi radovi i imena istih: *klikom na radove posećujete njegovu Facebook stranicu*

6

7

Ova ima drugačiji stil, korišteni su manipulativni sprejevi, akrilna boja I tuš na platnu. Ova se zove: I have no eyes and I must see(nemam oči I moram da vidim). Referenca na jednu prejaku pesmu benda Archspire.

8

Sličan stil kao prethodni radovi.

9

Ime ovog rada je: Senf razgrađen u planinu koja jede svoje sopstvene kosti.

10

Deathonation: Dragged Into The Beyond (2016) Stigao mi je ultra brutalni cd Novosadskog treš metal benda Deathonation. Mladi, ipak veteranski sastav je pre par meseci izdao svoj frišak nov album nazvan DRAGGED INTO THE BEYOND. S obzirom da su pre samo 2 godine izdali svoj debi EP: Victim Of The Night, taj EP i ovaj album kao upoređenje su nebo i zemlja ;) ! Sviraju samo 4 godine(zvanično) ali ovaj brutalan album je dosad je maksimalan vrh koji su uspeli da postignu. Album se sastoji od 10 pesama, koje ću vam ja upravo sada pojasniti o čemu se rade i kako zvuče. Kreće intro pesma, titletrack da nazovemo tako s krvlju-smrzavajućim zvukovima gde iznenadno kreću opaki treš rifovi, RAZUMLJIVI vokali kroz 4:26 minuta, pesma me ne smara, sviđa mi se, iako ja i žanr nismo u najboljem kontaktu i ne viđamo niti čujemo često, dame i gospodo, ovako se jedan album kulturno i fino treba započeti. Sviđa mi se Egipatska tematika na ovoj pesmi, tekstovi su iz ličnih interesa članova, pogotovo vokaliste. Druga pesma No Life Till Thrash ima i neke dobre sporedne(backing) vokale, soloe, i duboke bas linije, vrlo nekarakteristične za ovaj žanr, više karakteristične za ove momke, mlade, ali spremne za izazove i

11

za nove eksperimentacije! Pesma govori o samoj sceni i agresiji koje više nema. The Hunt Is On, treća pesma od ukupnih 10 počinje s laganijim rifovima te se kasnije polako ali sigurno ubrzava. Sviđa mi se što album nije snimljen s ciljem da bude najbrži, najbolji, ali je maksimalno originalan i snimljen s ljubavlju prema muzici. Treća pesma govori o srednjem veku i stvarima koje su se tad izdešavale. Stiže 4/10, i ako ste pažljivo pratili Youtube ili Facebook stranicu benda, mogli ste imati šansu čuti ovu pesmu kao live verziju, i evo je i po prvi put kao studio snimak. Mountain Of Fear! Ova pesma sadrži neke brutalnije linije vokala, pa čak i po koji growl za šta lično čestitam Ići. Pesma govori o hladnoći i o planini gde ko god je otišao, vratio se nije. Šta vredi još pomenuti o pesmi? Pre-pre sladak mini bas solo na skorom kraju pesme! I eto, karakteristično nihilistična peta pesma Death Is The End nam stiže koja zvuči kao nastavak prethodne pesme(muzički) a tekst govori o samoj smrti koja je svakodnevna i svuda je oko nas, ne kao osoba već kao entitet koji će doći pre ili posle po svakoga. Dok listam buklet cd-a oduševljen sam kontrasnim bojama, haj definišn slikama i samim tekstovima. A ovi likovi kao neki koji su ispali iz osamdesetih, mrtvi ladni :) . Sad trenutno prži moja apsolutno omiljena pesma s omiljenim pripevom: Evil voice, your only choiiiiice!!! EVIL VOICE pesma! Šesta po redu, brutalna, agresivna, prikazuje onu žešću stranu ovog benda i njihov trud na istoj. Bolesni tekstovi, ali to ću ostaviti da vi sami shvatite. Nemam puno da kažem o sedmoj pesmi nazvanoj Victim Of The Night sem da mnogo bolje zvuči nego na prethodnom EP-u, a prošlo je manje od 2 godine! Uzmite to u obzir, pod obavezno. Dublji, malo sporiji su rifovi, produkcija je bolesnija, ima više boljih bas linija, a vokali su JOŠ dublji nego prethodni put, isplati se i ovu pustiti, nemojte misliti da je ovo stavljeno samo da bi popunilo prazan prostor, nikako! Ima svoju ulogu baš kao i ostale! Osma pesma je čista fantazija, perverzija i horor: ''Shred! Welcome To Your Nightmare, I'm Your Special Guest, Oh You Can't Remember me? Look into the past!'' Pesma ima isto moćne rifove, opet razumljivije vokale, a tekst se radi o psihopati iz šume. 9 od 10 je Soulstealer koja je ubedljivo najduža pesma na albumu od skoro 7 minuta... prosto dobijete osećaj da se izgubljeni u nekom progresiv albumu.. ko zna možda i jeste ;) Sve neki psihopati pa tako i ova pesma govori o malom klincu koji je skrenuo zlu i ubistvima, i za završetak stiže deseta pesma od 5:28 min, MUMMIFIED! Ova poslednja ima karakterističan rif, takav koji još niste čuli na albumu, a šta je još jače na njoj? Opet je tematika Egipat, Horus, bogovi i slično. Obožavam ovakve stvari, OVAKO se jedan album završava! Šta sam naučio slušajući album? Treba dati šanse mlađim nadama i treba poslušati čak i ono što možda deluje loše na prvi pogled, jer na ovom albumu ako ste mislili da ćete čuti monotonost, klasiku, JAKO ste se zajebali! 2016 je a ovo je originalan, brutalan album koji će se dugo pamtiti! Kupite disk, kupite digitalan albumu, PODRŽITE trud! Svaka čast momčinama! TREŠ ON!

12

Setentia: Darkness Transcend (2016) Kad kažem Novi Zeland, muzika vam definitivno nije prva stvar koja će vam pasti na pamet, ako da, onda svaka čast, haha. Razmišljate o veličanstvenim zelenim poljima, prirodi, flori i fauni. Pokušajte gledati stvari iz muzičara te zemlje, koliko oni zapravo dobijaju inspiracije da naprave nešto fenomenalno, iz samih okolnosti. Setentia je bend baš iz te zemlje, aktivni još od 2009. godine, tražeći uporno onu pravu izdavačku kuću, tek kako bi na sam kraj 2016. godine našli onu(po meni) savršenu, koja je Finska kuća Blood Music, poznata po svom unikantnom stilu sakupljanja maksimalno kvalitetnih bendova, a Setentia nije izuzetak. Njihov debi punodužni album Darkness Transcend se vrti na plejerima 51 minut i 10 sekundi, sadrži 7 opako dugih pesama, a sama atmosfera albuma je skoro pa rečima neopisiva...ali pokušaću. Zamislite jednu skoro pa savršenu kopiju benda Ulcerate, s ne toliko mračnim pristupom prema sviranju. Zamislite samu atmosferu koja prosto teče kao vodopad, ambientalne momente, avantgardu, sve to savršeno UTOPLJENO u brutalne blast beatove i besne vokale! Svaka pohvala za ovaj album, ako volite mračniju stranu death metala, a fanovi ste bendova kao malopre pomenuti Ulcerate, Gorguts, Deathspell Omega, Blut Aus Nord i sličnih, Setentia je za vas.

13

Veiled In Sorrow: Veiled In Sorrow (2016) Neoklasicizam je definitivno stvar koju ne mnogo ljudi ima hrabrost da isproba, pogotovo ne oni više ekstremno orijentisani, ali naravno izuzetaka ima. Veiled In Sorrow je bend iz Columbus, Ohio-a, i prvi put su se prikazali na sceni pre skoro pa godinu dana sa svojim samonazvanim debitačnim albumom sa 6 upakovanih pesmi veoma žestokog, brzog, brutalnog progresivnog i tehnikalnog det metala. Šta je to što ipak čini ovaj bend različitijim od ostalih u ovom žanru? Pristup malopre pomenutom neoklasicimu. Neke pesme im sadrže ili delom ili celokupno klavijature, simfonije, i još neke varirajuće instrumente, ne-karakteristične za ekstremnije žanrove. Ipak, ako ste upoznati s nekim hrabrim eksperimentalcima kao na primer Ne Obliviscaris, Bloodrainbow, Persefone, shvatićete kakav je to zapravo izazov, a pogotovo hrabra postupak, uzimajući u obzir da takvi instrumenti u metalu nažalost su veoma potcenjeni, ili jednostavno generalno potisnuti ili mrženi. Ako vi ne spadate u te ljude, dajte ovom mladom bendu šansu, i spremite se da budete oduvani njihovim moćnim klavijaturnim ali i brutalnim rifnim načinom sviranja!

14

Plini: Handmade Cities (2016) I dalje je neverovatno koliko brilijantno-potcenjenih albuma je izašlo prošle godine, i vratio sam se malo vremenski u avgust kad je izašao jedanaesti zvaničan materijal benda Plini iz Sidnija, Australije. Handmade Cities je album pune dužine, sastoji se od 7 brilijantnih, kompleksnih, i opuštajućih pesama progresivnog metal podžanra. Da li je to sve? Naravno da ne. Handmade Cities je nešto puno više nego sam progresivan metal, cela stvar je prosto obmotana laganim fjužn melodijama, ambientalnim momentima, gde ponekad zaluta koji redak džent rif, pa po koji džez momenat takođe. Pogledajte omot, biće vam jasna dešavanja na albumu, koji je sam po sebi veoma bizaran i veoma nadrealan, u svakom, pa tako i muzičkom smislu. Stvar kod ovog žanra je da, ako je dobro napisan, ne zna da dosadi, što Plini istinski dokazuje, album mi se vrti po ne znam ni sam koji put danas, ali nikako da dosadi, prosto sam izgubljen u njemu, ne želim da mu bude kraj, a taj kraj kad dođe, vraćanje početka je prva stvar koja pada mi na pamet. Neću vam reći primere ovaj put, ali ako istinski volite jezik muzike, i volite da prilegnete i poslušate neki predivan instrumentalan album, ovaj je taj koji vaše društvo traži.

15

人彘: 忤逆的遗物 (RenChei: Relic Of Disobedience) (2010)

Nebitno odakle je bend, svi mi razumemo jezik muzike, u ovom slučaju svi mi razumemo jebeno žestoke blast-bitove, brutalne vokale i glavo-razbivajuće rifove! :D RenChei(u slobodnom prevodu) je Kineski tehnikal-brutal det metal sastav koji su zasad izdali samo jedan (nažalost) prekratak EP, pre više od 6 godina, nazvan Relic Of Disobedience za izdavačku kuću BrutalReign Productions! Dugo nisam poslušao ovako energičan i ovako bolestan, a kratak album, a što je najviše iznenađujuće je to što nisu iz neke zemlje gde je ovaj žanr klasika ili bolje rečeno normala, već iz Kine, zemlje pandi, zmajeva, kivija i čega sve ne, uglavnom ne karaksterističnih stvari. Jedna zanimljiva činjenica odakle potiče ime ovog benda: RenChei je okrutna kazna koja pretvara ženu u ''ljudsku svinju''. Originalan tekst govori o tome kako je Lü gurnuo otrov niz grlo Qi-a, posle toga odsekao ruke i noge, zaslepio oči, izvadio jezik, i napustio je da živi u toaletu do kraja života, nazvavši je ljudskom svinjom. Eto vam imena benda! Može li brutalnije? :D I ja sam se usrao kako je moćno... i da, srećna vam Kineska nova godina inače(danas je)! :D Imena pesama prevedena na engleski: 1.Site for the magic 2.Vegetarian meal 3.Grievance of the grudge 4.Disobedient relics 5.Grips suffer 6.Atonement (Disgorged obrada).

16

凶音 [Magane] : 黄泉呪詞 [Beginning at the End] (2003) Azija nisu samo plastične igračke, grleno pevanje i trandže, a ni samo mange/ anime, kada govorimo o Japancima - vrlo opasna, dinamična i neuobičajena muzika ume da ispliva sa vremena na vreme, tako neuobičajene za njihov tretman zapadnjačke kulture. Kada pretražujete visual kei bendove (koji zvučno itekako mogu biti nasilni, a nasilna im i šminka) a naletite na japanski death/ trash/black dragulj kao što je Magane, tu nema mesta grešci. Sudeći po atmosferi i naslovima pesama, album s dobrano oslanja na istočnjačke tradicionalne filozofske motive (prirodni elementi, nepogode, precivilizacijske religije), a takođe i tradicionalne instrumente, koji su legli samo tako. Svoj stil vole da zovu Yomi metal, a "yomi" dođe neka interpretacija pakla - pametnome dovoljno. Znajte da Azijati mnogo više poštuju nas sa zapada, nego mi njih, stoga se bacite na slušanje početka kraja sveta kakvog poznajemo uz Magane!

17

Vicery: s/t (2016) Kažem vam ja lepo da se ne treba praviti lista prerano! 28. Decembar je izašla i nova vokalka na scenu, Ivana Momčilović, kao zvaničan član u novo pokrenutom Beogradskom projektu nazvan Vicery. Uz nju je naravno nama malo bolje poznat Elio Rigonat, koji je iste godine izdao svoj solo album, frontment Kobolda, Merciful Angela, itd. Ivana se pokazala kao nova ''faca'', ali ništa loša što se pevanja tiče! Oduševljen sam vokalaturnim radom na ovom kratkom ali ipak obimnom EP-u od 15 minuta koji sadrži 3 pesme: The Cult, Dead, i Vicery. Svaka pesma ima laganu dužinu od 4 do 5 minuta, prepune su različitih eksperimentalnih rifova koji variraju u žanrovima kao gruv, treš, malo i progresiv, i naravno death! Prva pesma ima jedan sličan avant-garde momenat koji se mogao čuti takođe na EgregorЯ I albumu. Growl je stvarno za pohvalu, ovo pokazuje da je pol najmanje bitan kad je u pitanju stvaranje brutalne muzike. Svaka pohvala obema članova za ovaj spontan ali ipak ozbiljan projekat. :) 9/10.