Neuspesi stvaraju pobednike Objavljeno: 29.07.2013. godine u kategoriji Selfhelp & saveti | Autor: psihoverzum

“Istinski ispit za šampiona nije da li može da pobedi, već da li može da prevaziđe

prepreke.” ~ Gart Štajn

Koja osobina je zajednička Luku Skajvokeru, Budi i Jovanki Orleanki? Šta povezuje Harijet

Tabmen i Hari Potera? Nije reč o izvanrednoj mudrosti niti magiji, već o borbi. Reč je, zapravo, o

istrajnosti.

Borba sa zmajevima S obzirom na to da je ovaj termin tek nedavno postao predmet javnih debata i pitanja, mnogi

ljudi, a posebno oni koji su roditelji, pitali su me šta on tačno predstavlja. Verujem da je najbolji

način da se istrajnost opiše klasična analiza “dnevnika junaka” koju je sproveo Džozef Kembel.

On objašnjava kako ovakvo putovanje počinje tako što junak odlazi od kuće i time napušta sve

što mu je poznato i predvidljivo. Nakon toga, piše Kembel, “počinje borba sa zmajevima i

prevazilaženje iznenadnih prepreka – iznova, iznova i iznova. U međuvremenu će se javiti veliki

broj preliminarnih pobeda, do tada nedoživljenih prosvetljenja i proviđenja srećnog sveta koji

nas čeka na kraju puta.”

Istrajnost je ono što našem junaku daje snagu za borbu sa zmajevima i nepokolebljivost pri

suočavanju sa teškoćama, preprekama, neuspesima i strahom. On će ponekad da padne, ali vrlo

brzo će ustati. On će dati sve od sebe, ali će i dalje gubiti. Tada neće odustajati, već pokušavati

iznova, ma koliko puta bilo potrebno.

Istrajnost u svakodnevnom životu Kada je u pitanju istrajnost kao osobina neophodna da se postigne uspeh, nisu u pitanju samo

istorijski ili izmišljeni heroji. Nedavno sprovedeno psihološko istraživanje pokazalo je da je

istrajnost upravo najbolji prediktor visokog postignuća, bez obzira na to da li je reč o školi ili

karijeri. Istraživači je definištu kao “upornost i strast ka dugornočnim ciljevima” i kao takva, ona

nam daje snagu da se nosimo i sa onim lošim periodima (trajali oni dan ili celu godinu),

traumama i krizama na tom putu do cilja.

Istrajnost omogućava dostizanje dugoročnih ciljeva uprkos neizbežnim nedaćama koje donosi

život. Ova sposobnost prevazilaženja izazova čini nas snažnijima i veštijima u izvršavanju

zadataka. Štaviše, sposobnost nošenja sa teškoćama – ili rezilijentnost/otpornost na stres –

sastavni su deo onoga što mnogi ljudi nazivaju srećnim životom.

Crta ličnosti ili životna filozofija

Istrajnost nije samo crta ličnosti, već je pre reč o

kompletnom aspektu karaktera koji se razvija i gradi baš kao i savladavanje bilo koje druge

veštine. Bebe se ne rađaju sa istrajnošću ništa manje niti više nego što umeju da govore jezikom

svojih majki. Mi, ljudska rasa, sami podstičemo i razvijamo svoju nepokolebljivost i istrajnost

kroz učenje na koji način da se nosimo sa teškoćama.

Imajući to na umu, zapravo se otvara čitav jedan novi horizont – a to je spoznaja da nijedan

ljudski život nije pošteđen izazova i teškoća, što znači da svi imamo mnoštvo prilika da

razvijemo svoju istrajnost. Izvan prepreka i neuspeha zapravo se nalazi sama esencija uspeha i

sreće. Slavni atletičari, brilijantni šah-majstori, genijalni naučnici, istaknuti slikari – svi su oni

učili kroz poraze, greške i neuspehe. Evo šta o tome ima da kaže Majkl Džordan:

“Tokom svoje karijere, promašio sam više od 9.000 šuteva. Izgubio sam skoro 300 utakmica.

Dvadeset i šest puta mi je povereno da postignem poene za pobedu i ja sam promašivao. U

svom životu sam iznova i iznova gubio. I baš zato sam i uspeo.”

Svi možemo biti heroji Ono što je najbolja vest jeste činjenica da većina ljudi poseduje kapacitet za razvijanje

istrajnosti. Jedna od tehnika kako bi se to postiglo oslanja se na zamišljanje toga da smo mi

heroj koji ima svoju misiju. Umesto pronalaženja izgovora i razloga zašto bi bilo najpametnije

odustati, ovo je odličan način da se vežba istrajnost čak i onda kada je teško. Pored toga, na ovaj

način možemo pronalaziti nove i pozitivne aspekte različitih situacija koji bi nam mogli promaći

posmatrajući stvari iz samo jedne perspektive.

Naravno, ovo ne znači da treba svesno tražiti nevolju i srljati u

opasnost kako bi se moglo fokusirati na istrajnost i pozitivne karakteristike baš svake situacije.

Ali, sama promena percepcije može mnogo toga da učini: recimo, postoji razlika između toga da

li na nešto gledamo kao na, sa jedne strane, nepravdu ili nevolju ili, s druge strane, kao na izazov

koji je potrebno prevazići.

Na prvi pogled može se činiti prilično arogantnim da sebe posmatramo kao heroja, ali činjenica

je da ovakva, nova perspektiva pogleda na životne teškoće može predstavljati novo uporište za

borbu protiv njih.

Menjanje je neminovnost Razvijanje veštine istrajnosti nas menja. Jednom, kada se suočimo sa određenim izazovom, više

nikada nismo isti: samim tim što smo se suočili sa izazovom i prevazišli ga uticalo je na naš rast,

na samospoznaju i na način na koji ćemo se ubuduće nosti sa problemima.

Referenca:

Duckworth, Angela Lee, and Patrick D Quinn. 2009. “Development and validation of the short grit scale

(grit-s).” Journal of personality assessment 91(2):166–74. Retrieved March 5, 2013

(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19205937).

Autor: Kristin Karter

Prevod i adaptacija: Ina Poljak