Niksici pleme razno

5/21/2018 Niksici pleme razno

1/6

Udarali u gusle

Sakupljajuci narone pesme po narou, Vuk Karaic je poneka beleio poatke o svojim sakupljacima i

guslarima o kojih je pesma zapisana. Trebjeani su se iselili u Rusiju 1814.

Vuk Karaid

SAKUPLJAJUDI narone pesme po narou, Vuk Karaid je poneka beleio poatke o svojim

sakupljaima i guslarima o kojih je pesma zapisana. Po slavi Svetom Luki, jasno se razabira a je guslar

pop Filip o plemena Nikida, pa Vuk u pregovoru svoje zbirke Srpskih naronih pjesama veli ovo:

Pokojni Vasa Popovid, bivi glavni knez naije Poeke, poslao mi je u nekoliko puta oko sto napisanihtabaka junaki pesama, koje su napisala etiri pisara. Najvie i je pisao neki Marko Nemanjid, sin popa

Filipa, bivega za Kara-orijina vremena vojvoe u naiji Novopazarskoj.

Ispo teksta je znaajna napomena: Pop Filip je bio znatan peva, a u gusle uarati moe biti a niko

nije znao bolje o njega. I umro je gotovo s guslama u ruci. O njegovom krsnom imenu, o Luinune

1820. goine, ka je on uvee seio, te uarao u gusle i pevao, okine se pitolj nekome o gostiju, koji je

pore njega seeo, te ga ubije.

Jean ogranak nikidkog plemena po nazivom Trebjeani, po bru Trebjesi, iselio se u Rusiju 1814.

goine. U Beograu je 1842. izala knjiga emetra Tirola Kazivanje stari Trebjeana, a jeini primerak

sauvan je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu i to oteden tamo ge govori o plemenskom poreklu. Iz

otedenog mesta se razabira a je Nika o Nemanjida i a mu je ujak bio kralj Stevan Vulkanovid:

Ko je sujakom kraljem Stefanom Vulkanovidem ziao olnj-Morakij manastir Uspenija Presvete

Bogoroice. U selu Krtolama ima jena velika gomila, koja se i anas zove Nikina glavica. Ovo aje

povo misliti a je Nika ili a su njegovi potomci vlaali nega svimovim mjestima.

Arhimanrit Nidifor uid zabeleio je Narono preanje o Nikidima, tampano u kalenaru Novi

Trebevid za 1892. goinu sa napomenom:

Starci u Nikidima i upi Nikidkoj priaju kako su Nikidi prozvani po Niki. Pria je mutna, ali oriinalna,

te sam je zapisao kako sam je uo o oga Nikolida, serara i senatora upskog u njegovoj kudi u

Liverovidima 1865. goine:

Nika je bio room iz Krtola u saanjoj Boki. Otac mu se zvao ban Ilijan, koji je vlaao tom pokrajinom.

Za njim je bila sestra cara srpskoga depana. Ilijan je bio oijao narou u toj primorskoj oblasti. Naro

se zaplae na nj caru depanu. Car poalje svoje ljue a bana Ilijana i njegov trag zatru. Meu njima se

nae jean uevan ovjek, te sauva banovu enu, a carevu sestru, koja je bila trudna. Odvede je u


2/6

Prizren ge ona roi sina. Ka to jave caru on zapovijei a sestra njegova onese sina prea nj. Ka

vije ijete ree Nita. Tako mu je govorila zato to je jo tugovala za svojom omovinom. Car joj rekne:

Nije to nita nego je moj Nika!

Ka je Nika uzrastao i knjigu nauio, mati mu umre. Bili su taa na voru u Prizrenu jo Bijeli Pavle i

Pipo. Car ih a kralju na slubu i on ih povee svu trojicu a pregleaju svu zemlju, koja je bila beznaroda pusta. Kralj im zapovei a se tu nasele. Bijeli Pavle izabere Luko polje, po njemu se prozovu

Bjelopavlidi. Pipo izabere Stijenu i po njemu se prozovu Piperi. Nika izabere Onogot i upu i po njemu

se prozovu Nikidi.

Nika roi seam sinova: mitra, Livera, Gojka, Lazara, Bjeloa, Vasilja i ura. O mitra su Trebjeani,

o Livera Liverovidi, o Gojka Rovani, o Lazara Kui, o Bjeloa Bjeloani, o Vasilja Vasiljevidi, a o

ura Zagraani.

Gornje Onogoko polje bilo je taa po vladu bana Ugrena. Nikini sinovi udare na Ugrena, vojsku mu

razbiju i njega ubiju. Tako zavlaaju tom zemljom.

Nastavide se

_________________

Niega se ljui toliko ne plae kao neije hrabrosti a bue onakav kakav je.

Vrh

Luna.* Tema posta: Re: Nemanjidi

Poslato: 06 Dec 2012, 10:09


3/6

Dijamant Foruma

Priruio se: 25 ec 2010, 15:00

Postovi: 39399

Lokacija: Beograd Pleme se rasulo

O roa Nikinog, Vojinovici vele a i oni voe poreklo. Nikini potomci stigli i o Rusije

Manastir Moraa

CVIJIDEVsaranik Atanasije Pejatovid (pseuonim Petar Mrkonjid) u svom rau Srenje Polimlje iPotarje, govoredi o jenom ogranku nikidkog plemena, navoi i legenu o njihovom pretku:

Po njihovu kazivanju voe poreklo o nekakvog Nike, koji je bio sluga u manastiru Moraa ko Stevana

eanskog (misli se na Stevana, sina upana Vukana, koji je ziao manastir Morau), zajeno sa jo

vojicom, Tomidem i rugom, ije ime nije sauvano. Jenog ana pozove kralj Stevan ene ove trojice

slugu, pa im ree a svaka pre spavanja stavi muevljeve obojke po glavu, pa sutra a mu priaju ta su

te nodi usnile.

Sutraan mu Tomideva ena ispria kako je snila a mete manastir, a kralj joj proree a de to svi u

njenom koljenu raiti, pa vele a je zaista tako i anas. ena onog rugog ispria kako je snila a mesipogau za manastir, pa joj kralj ree a de svi njeni to raiti. Najza oe re na enu Nikinu. Ona se

zastie, ali je kralj opomenu a pone a pria i ona kaza a joj je mu izro utrobicu i razneo po svetu

na sve strane. Kralj joj proree a de joj se ro razroiti i po celom svetu razidi.

O roa Nikinog, Vojinovidi vele a i oni voe poreklo. Najpre su stanovala tri brata na bru Mljetiku

ko Nikida, pa se jean o njih krene ka Ravnoj Rijeci ko Bijelog Polja, rugi brat oe juno Kotoru, ge

se pokatolii i o njega su kotorski Vojinovidi. Tredi brat osta na ognjitu, pa se ocnije o njegova roa


4/6

jeni ovojie i oselie preko Tare u Premdane i u Vinjicu o Pogore. U Vinjici ih vie nema, jer su

1876. svi izginuli o Turaka, a imanja im opustela.

Profesor Raoje Uskokovid ao je pregle svega to je sabrano u svom rau Iseljeni Nikidi. Tu je i

varijanta o plemenskom pretku Niki, zabeleena o hrabrog kaluera manastira renikog evia

Teofana okovida (ubili ga Arbanasi 1915):

Nika, vele, bio sluga ko cara Iroa ka su se rai slave ijelili sveci. Nika uzme slaviti Luinan,

ocnije sazia sebi vorac i oeni se derkom Iroovom, koja prve nodi usni a je Iro rasporio i creva joj

rasturio po celom svetu. Car joj san protumai a de joj se poro rasturiti po svetu, unuci joj postati

vlaari, a Nika carovati vjesta goina. Iro taa zakune sve Luince a se meu sobom ne uzimaju.

Iseljavanje Nikida iz upe i Nikidkog polja poelo je o poetka 17. veka, posle neuspelih buna protiv

Turaka. Nastavljeno je i kasnije u vreme velikih seoba i austrijsko-turskih ratova, ka je nikidki kraj teko

postraao. oseljavanje mnogih muslimanskih poroica jo vie je pojaalo iseljavanje, a sukob jeod

Nikidkog polja stvorio strano razbojite, kako belei Cvijid. itava bratstva nikidka taa se sele na jug

po Hercegovini, Dalmaciji, u jugozapadne krajeve Srbije, odakle prelaze u Srem i Hrvatsku.

UskokoviD nabraja krupne istorijske linosti u Srbiji 19. veka o nikidkog plemena. Tu su abaki vlaika

Hai-Melentije Nikid (poginuo 1816) i Karaorev vojvoa pop Filip (poginuo 1820). O Nikida je

slavni uiki vlaika Janja, koji je obnovio iu. Zabeleeni su kneevski namesnik Milivoj Blaznavac,pa

zaubinar Mia Anastasijevid.

U umaijskom ustanku su o Nikida uestvovali: Hai Ruvim, Karaorev vojvoa Petar Moler, prota

Zarija, preci Jovana Skerlida, nasleni kneevi Grbovidi i ve vlaarke kneginja Ljubica o Vukomanovida i

kraljica Draga od Lunjevica.

Ko Nikida, ostalih u Hercegovini, ulo se a je meu iseljenima u Rusiju bilo seam enerala, toliko su

bili ugledni.

Dete iz kopriva

Iseljavanje Nikica teklo je preko Bosne, Severne almacije, Like i Banije, cak o Slovenackih alpa.

Miloeva ljuba roila pretka Koprivica

Milo Obrenovid


5/6

ISELJAVANJE Nikida teklo je preko Bosne, Severne almacije, Like i Banije, ak o Slovenakih alpa.

Mnogo njih se zaralo na tromei tri zemlje, koja je taa bila u sastavu Turskog carstva. Na bosanskoj

strani je manastir Hrmanj, koji je jeno vreme bio vlaianska reziencija. Meu kaluerima manastira

bio je i jean Nikid.

Za cele grupe roova na Tromei, sa slavom Sveti Luka, ouvalo se preanje a su nekako jeno pa se

razroilo. Na Bosanskom Grahovu ima Bilbina olina, u kojoj su naseljeni Bilbije sa ouvanim preanjem

a su o Nike.

Odatle su se raseljavali po svoj Bosanskoj krajini. Vrlo su borbeni. Mnogo ih je u prvim redovima u svim

ustanikim pokretima, u politici i privrei. Iz njihovog roa je bilo vie istaknutih voa u Krajikom

ustanku (1875-1878). I majka Gavrila Principa je iz tog borbenog roa. Sa Bilbijama su jeno i Blagojevidi

na Zmijanju po Koida glavicom.

Na Banjanima u staroj Hercegovini, ivi bratstvo Koprivice sa slavom Svetog Nikole. Odatle, od svojebratstvene matice, raseljavali su se po Bosni i umaiji. Izraziti su inarci, rasno krepak i lep soj ljui, a

sinovi njihovih oiva, uatih u ruge roove, istiu se na sve naine. Po bratstvenom preanju, njihovog

pretka roila je ljuba Miloa Obilida Jela, kder kosovskog cara Lazara!

Pop Stjepo Trifkovid, ok je slubovao u Blauju ko Sarajeva, naao je ko Koprivica izna Sarajevskog

polja staru rukopisnu knjigu u kojoj je opisana svaa sestara, Obilideve i Brankovideve ljube:

Posle Kosovske bitke, ka je Milo poginuo, njegovu enu Jelu zarobi ban Sanalj iz Kljua u Gacku i

uzme je sebi za enu. Ubrzo pone a je tue i zlostavlja, ljubomoran na Miloa, a Jela po takvim

pritiskom jenom ree banu a zaista vie voli Miloa mrtva nego njega iva. Potom umakne iz vora i

krene u Banjane, ge usput roi muko ete, zavije ga u svoju haljinu i ostavi u koprivama. Naie tu na

obane i zamoli ih a ete uzmu i sauvaju ga, jer de im valjati.

obani uzmu ete i preaju gaeni u selu Banjanima, koja se tih ana poroila, ali joj je ete umrlo, a

ga ohrani i vaspita. Ka je ete oraslo nazovu ga Koprivica, po koprivi u kojoj je naen, jer mu pravog

prezimena nisu znali.

anas je ta poroica umnoena, a po kazivanju starih Koprivica, uvek je meu njima bilo ljui koji znaju

a itaju i piu. Zato je o anas sauvano mnogo starih, rukom pisanih knjiga. Takvo je Skazanije itija

kneza Lazara, pisano 1540. goine na 150 listova i u sasvim malom formatu. Pisana je starosrpski, bez

take i zapete, a prenesena je iz Hercegovine i sauvana u kudi Mide Koprivice.

Poznati sakuplja naronih pesama i poroinih preanja Anrija Luburid, osvrnuo se i na poreklo

Koprivica u svom tampanom rau Orlovidi i njihova uloga u crnogorskombanjem veeru 1710.

goine:

Obrenovidi (Milo, Jovan i Jevrem) su po rairenom preanju poreklom iz Banjana u Hercegovini.

Njihovi preci o uvene hercegovake poroice Koprivica, preli su u umaiju oko 1705. goine. Prema


6/6

narodnom predanju Koprivice voe poreklo o Nikole sina Sanalja Hranida i Jele Balidke, derke kneza

Lazara, koju u naronim pesmama i preanjima nazivaju Miloeva Jela.

Po jenom kazivanju, koje je zabeleio r Jovan Ereljanovid (Bratonoidi), Obrenovidi su poreklom iz

Bratonoida o tamonjeg bratstva Progonovida i njihovi su se preci krajem seamnaestog ili poetkom

osamnaestog veka preselili u Srbiju.

Documents

Niksici pleme razno