Pojam i istorijski razvoj medjunarodnih organizacija

Dr Tanja Miščević

Definicija pojma MO

MO su višestranim ugovorima osnovani trajni oblici institucionalizovanog opštenja tri ili više država, s posebnim statusom i stalnim organima, u okviru kojih se, na način predvidjen statutima i drugim osnovnim dokumentima MO, odvijaju procesi multilateralnog pregovaranja i zajedničkog odlučivanja članica u odgovarajućim oblastima medjunarodne saradnje (Račić, Dimitrijević)

Konstitutivni elementi pojma MO• Država – prenos nadležnosti• Medjunarodi ugovor – osnivački akt MO• Stalni organi – stalnost funkcionisanja• Oblast delovanja – definiše se ugovorom, kao

cilj MO• Posebno pravno svojstvo

- MO kao pravno lice nacionalnog prava

- MO kao subjekt medjunarodnog prava

Zašto izučavati medjunarodne organizacije? Veliki broj MO

– 17000 medjuvladinih, 30000 NGOs Brojne oblasti kojima se bave

– Održanje medjunarodnog mira, preko regulisanja civilnog vazduhoplovnog saobraćaja, do prenosa satelitskih podataka...

Subjekt medjunarodnih odnosa– Učesnik, akter i kreator

Subjekt medjunarodnog prava– Učesnik ali ne i kreator...

Nastanak prvih medjunarodnih Nastanak prvih medjunarodnih organizacija organizacija

Potreba za medjunarodnim organizovanjem Četiri uslova:

– stvaranje suverenih država– sistem suverenih država– pitanja od medjusobnog značaja– svest o potrebi rešavanja ovih pitanja na

medjunarodnom nivou preko medjunarodnih institucija - organizacija

Dva pravca u razvoju MO

Organizacije za očuvanje bezbednosti i održanje mira–Duhovne preteče–Ideja je starija i stvaranje je duže trajalo

Stalna koordinaciona središta–Uticaj industrijske revolucije i tehničkih izuma–Razvoj saobraćaja i komunikacija – prve organizacije u ovoj oblasti

(funkcionalizam)

Periodi u razvoju MO

“predistorija” medjunarodnog organizovanja

Društvo naroda i period izmedju dva svetska rata

UN i period posle II svetskog rata Najnoviji period u razvoju (nakon 1990.

godine)

Medjunarodno organizovanje u XIX veku

Glavna obeležja:

–Medjunarodni kongresi i konferencije•Sveta alijansa

–Rečne komisije–Upravni savezi–Robni saveti

1. Kongresi i konferencije

Višestrana diplomatija za rešavanje

političkih pitanja•Učešće mnobrojnih država i nesamoupravnih teritorija•Prvi – Vestfalski mir (Minster i Osnabrik, 1648)– Nema rada u plenumu, nema glasanja, nema

predsedavajućeg ni odbora–Neutralizovan prostor, uloga posrednika, veliki broj predstavnika država

Bečki kongres, 1814 -1815.

Značajne odluke, veliki obim pitanja, veliki broj učesnika – nije mirovna konferencija već uspostavlja novi evropski sistem•Postupak:–Predsedavajući (Meternih)–Šef prvog sekretarijata (von Genc) – priprema zapisnike i osigurava tok zasedanja (nacionalni sastav)–Organizovanje 10 odbora (statistička komisija)–Zametak užeg organa (velike sile) – R,P,VB i A nadzor nad konačnim odlukama–Odluke se donose jednoglasno

Četvorni savez i Sveta Alijansa, 1815.

Najpre četvorni savezčetvorni savez Rusije, Pruske, Austrije i VB – u vreme Napoleonovih ratova–Povremeno sastajanje radi savetovanja o zajedničkim pitanjima i merama za mir•Istovremeno, bez VB – Sveta AlijansaSveta Alijansa–Zaštita načela hrišćanstva–Sprečavanje promene sistema u Evropi korištenjem sile – intervencije u Itali i Španiji (protivljenje VB)–Povremeni skupovi: Ahen, Opava, Ljubljana – periodično sastajanje u vreme mira zbog ravnoteže snaga

Novine u proceduri kongresa

Berlinski kongres (1789)– Medjunarodni sekretarijat

– Tehničke službe

• Haške konferencije (1899. i 1907)–Prelaz ka širim svetskim skupovima–Cilj: utvrdjivanje opšteg dobra i načina njihove zaštite–Kodifikacija pravnih pravila–Sistem medjunarodne arbitraže – stalni arbitražni sud sa prvim stalnim organima (upravni odbor i ured)–Donošenje odluka većinom glasova (procedura)

2. Rečne komisije Ekonomičnost transporta roba rekama – problemi:

–Protiču kroz više država (načelo slobodne plovidbe medjunarodnim rekama)

–Različite prepreke – posebno dažbine

Sporazum o Rajni (1804 – N i F) – prvi prvi medjunarodni službenikmedjunarodni službenik:–Nadgleda izvršenje ugovora i naplatu taksi–Zajednički ga postavljaju i plaćaju potpisnice

Komisija za plovidbu Rajnom, 1831. •Formirana Ugovorom iz Majnca

•Dobija normativna i upravna ovlašćenja•Nadležna za žalbe o odlukama o naknadi dažbina umesto nacionalnih sudova•Generalni inspektor, članovi Komisije (postavljaju ih države)•medjunarodni funkcioneri (za rešavanje sporova) – nepristrasni arbitri•Ponderacija glasova

Komisija za Dunav, 1856.

•Formirane dve Komisije:- Dunavska – pribrežne države, nema značajna ovlašćenja–Evropska – sastavljena od velikih sila (VB, R, A, Turska, Rumunija)

•Prva medjunarodna organizacija sa nadnacionalnim obeležjima- Nezavisno donosi pravilnike o plovidbi koji neposredno obavezuju pojedince – kažnjavanje- Ima svoju zastavu, posebne oznake za medjunarodne službenike- Isključivo pravo na odredjivanje i prikupljanje dažbina, ovlašćenja za plovidbu Dunavom

3. Upravni savezi – 2/2 XIX veka Administrativne unije

–koordinaciono središte upravnih organa članica koje na osnovu medjunarodnog ugovora i na povremenim sastancima utvrdjuje mere koje treba preduzeti u oblasti

Ima malobrojni sekretarijat u sedištu organizacije –priprema sednica i posrednik za uzajamna saopštenja–Sekretarijat čine državljani zemlje domaćina

Primeri upravnih saveza- doajeni medjunarodnog organizovanja

Medjunarodna telegrafska konvencija – 1865. – Medjunarodni ured telegrafskih uprava (1868)–Uredom upravlja CH, troškove snose sve članice–Olakšavanje primene Konvencije–Priprema sednica, zapisnici, cirkuliše predloge odluka–Ublažavanje jednoglasnosti – ne izjašnjavanje –Prerasta evropske okvire

Opšta poštanska unija 1874 – teritorije članica su jedinstvena poštanska zona–Periodični sastanci – skupovi stručnjaka–Dvotrećinska većina čak i za izmene Statuta–Sekretarijat – daje mišljenje u slučaju spora i predlozi za unapredjenje administrativnih pravila

4. Robni saveti – kraj XIX veka- Regulišu cene, izvozne i uvozne kvote

•Prva - Robni savet za šećer, 1902. godina•Utvrdjuju standarde kvaliteta važnih i osetljivih proizvoda

–Čaj, pšenica, kalaj, guma, drvo, vuna, pamuk...•Prve organizacije koje svom glavnom organu daju pravo da odluke donosi većinom glasova–Odluke obavezuju sve članiceDanas – OPECDanas – OPEC

5. Društvo naroda

Početak druge faze medjunarodnog organizovanja

prva »prava« medjunarodna organizacija

Rezultat iskustava kongresa i konferencija XIX veka, ali i rada administrativnih (tehničkih) unija

   6. Nastanak Društva naroda

osnova – Vilsonovih 14 tačaka – Poslednja tačka:

• Stvoriće se medjunarodna organizacija opštepoličke prirode zasnovana na konceptu kolektivne bezbednosti ...

Versajski ugovor, 1919. godine – Pakt DN– Potpisale 45 – 42 se smatraju osnivačima– Gotovo univerzalno članstvo (max 63 članice) sem

SAD– Ova lista uključuje i britanske dominione – Indija (tako

UK ima 6 glasova u Skupštini)

Pitanje članstva u DN U članstvo su mogle biti primnjene suverene države, dominioni i čak

kolonije (2/3 glasova u Skupštini) – član 1 Pakta Moguće povlačenje iz članstva (obaveštenje 2 godine unapred);

isključenje samo jednoglasno Nemačka primljena 1926. a SSSR 1934. godine

– Odmah postale stalne članice Saveta (priznat im je značaj) Prva povlačenja

– 1927. kada Kosta Rika najavila izlazak zbog finansijskih troškova članstva

– 1928. Brazil nezadovoljan jer nije stalna članica Saveta DN Nemačka i Japan najavili povlačenje 1933, a krajem 30ih ogroman

broj drugih država napustilo organizaciju Jedino isključenje SSSR (1939) zbog invazije na Finsku SAD i DN – iako na inicijativu Vilsona SAD Senat nije prihvatio Pakt,

ali se stav prema DN promenio od držanja po strani do vrlo bliske saradnje u brojnim aktivnostima

Institucionalna struktura Društva naroda

prva organizacija sa četiri glavna organa: – Skupština

• Predstavljene sve članice, godišnja zasedanja (po jedan mesec)• glavni rad kroz 6 komiteta – donosi odluke većinom glasova• Nadležnosti – prijem novih članica, kontrola budžeta, izbor nestalnih članova

Saveta, definisanje pravila za izbor, razmatra pitanja koja se upućuju Savetu, razmatranje predloga za reviziju Pakta

• Od samog osnivanja dobija značajnije mesto od Saveta – Savet

• Originalno 5 stalnih, 4 nestalne – zbog SAD balans• Mogućnost različitog broja članica – od 8 do 15 (br stalnih 3-6)• Stalne: UK, F, I i J + N + SSSR• Nestalne – pozivane samo kada Savet raspravlja o odredjenom sporu• Nadležnosti: rešavanje sporova, isključivanje iz članstva, nadgledanje

mandata, popunjavanje Sekretarijata, planovi za razoružanje, sankcije, mirno rešavanje sporova

– Sekretarijat• Ustanovljava prva pravila nezavisnih medjunarodnih službenika

– Stalni sud medjunarodne pravde

Ciljevi DN Glavni – unapredjenje zaštite mira i prevencija ratova Najveći deo Pakta (10 članova) definiše načine za

ostvarivanje ovog cilja Nije jasno naznačeno, ali akcenat su sredstva mirnog

rešavanja sporova kao prevencija ratova Odgovor na rat – brza i efikasna kolektivna akcija svih

drugih članica Zbog toga definisana dva osnovna principa na kojima

sistem počiva:– Poštovanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država– Svaki rat ili pretnja ratom su briga čitavog Društva naroda

 Novine koje Društvo naroda unosi u medjunarodno organizovanje

sistem kolektivne bezbednosti – Počiva na prevenciji, sredstvima mirnog rešavanja sporova– Stalni sud medjunarodne pravde– Tek u krajnjoj nuždi je dozvoljen rat

sankcije – Ekonomske i vojne mere protiv agresora – potpuna ekonomska i

politička izolacija agresora– Mere su automatske i obavezne za sve članice– Savet može preporučiti vojne sankcije – uključujući i slanje

misija (nacionalni kontigenti zajedničkih snaga)– Racio – niti jedna država ne može izdržati pritisak zajedničke

akcije svih drugih država – Dodatak - razoružanje

ekonomska, socijalna i kulturna pitanja– Priznat značaj i poželjnost– Ne predvidja se posebna institucionalna struktura– Poziv na formiranje drugih organizacija o ovim

pitanjima kojima bi članice DN davale podršku– Posebno važna pitanja – trgovina ljudima, položaj ljudi

na nesamoupravnim teritorijama, droge, nadgledanje trgovine oružjem, sloboda komunikacije i tranzita, sloboda trgovine, prevencija i kontrola bolesti...

koordinaciono središte drugih organizacija– Povezuje postojeće medjunarodne biroe i tela

• ILO, Biro za zdravlje

Uspesi i neuspesi Društva naroda Od sistema se očekivalo jako puno – u prvih 10 godina

raspravljalo se o 30 kriza, a većina je rešena na zadovoljavajuć način– Posebno veliki značaj malih i srednjih država – direktno se

uključuju u rešavanje sporova; efikasni i rešavanju sporova ako nisu uključene velike sile

– 1925 – granični spor B/G – uloga Aristida Brijana – 1931 – Japanski napadi na Mandžuriju – najveći test za DN –

neuspeh, zbog blokade Japana – 1934 – Italija napada Etiopiju – posle opšte invazije Savet

izglasava opšte sankcije, i prvi put koristi odredbe kolektivne bezbednosti – Skupština se saglašava

• UK i F prve narušile ovaj režim, u strahu od rata sa I

    Brodolom Društva naroda

nespremnost velikih sila da učestvuju u radu– Nemačka, SSSR kasno se uključile, SAD

nikad

neefikasnost u suprotstavljanju osvajačkim prohtevima

Rat nije zabranjen kao sredstvo politike

Ostale faze u razvoju Delovanje UN

– Zabrana rata– Veliki broj univerzalnih MO – sistem UN– Veliki broj regionalnih organizacija – svi kontinenti– Pojava novih vrsta međunarodnih organizacija

• Nadnacionalne – 1951 ECSC• Operativne – 70ih godina

– Nove oblasti za međunarodne organizacije Nakon Hladnog rata

– Globalizacija i međuzavisnost– medjunarodni režimi i nadnacionalno povezivanje kao

uspešni vidovi u doba globalizacije