##8,UREĐIVANJE ŠUMA # P P U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

m г \rw w

Dr Inž. # A A Ž A R K O M I L E T I Ć

redovan profesor Un iverz i te ta

#NNUREĐIVANJE ŠUMA

# N P P R V A KNJIGA

#PPNAUČNA KNJIGA

#MMBEOGRAD, #GG1954

PREDGOVOR

Neodložne potrebe univerzitetske nastave postavljaju pitanje izda-vanja novog udžbenika iz uređivanja šuma. Ranijih udžbenika iz te obla-sti šumarskih nauka (Nenadić-1929 i Senšin-1934 godine) nema više u pro-daji, pa i to do izvesne mère otežava izvođenje nastave.

Pored toga su položaj i značaj šumske privrede i njeni ciljevi u so-cijalizmu različiti od ranijih. U vezi s time treba važna načelna i brojna specijalna pitanja iz uređivanja šuma obraditi u novoj svetlosti koja od-govara današnjici. Da pomenemo samo — p o r e d ostaloga — novo shva-tanje zadataka uređivanja šuma u socijalizmu, sečive zrelosti i ophodnje, umerene (dinamične) trajnosti prinosa i potrebe oštrijeg odvajanja prêt-hvata od planskog i vanrednih korišćenja od normalnog prinosa, što je od naročitog značaja za rentabilnost i direktno određivanje šumske takse (cene drveta na panju). U savremenom uređivanju šuma treba dublje • obrađivati i pitanja produženih seča koje osetno premašuju trajnu proiz-vodnu snagu šume.

Više pažnje treba obratiti i pitanjima uređivanja prebirne šume, kao važnog sastojinskö'g i privrednog oblika našeg šumskog gazdinstva. U tom pogledu ova knjiga sadrži obiman a delom i novi materijal o uređivanju prebirne šume, pa se i time mnogo razlikuje od ranijih udžbenika.

Nastojao sam da, po mogućstvu, pružim savremenu naučnu knjigu o uređivanju šuma koja bi odgovarala i potrebama prakse. Pritom sam se služio najnovijom literaturom ukoliko mi je bila dostupna u današnjim prilikama, zatim mojim radovima i iskustvima iz prakse u toj velikoj na-učnoj oblasti. Starao sam se da u potrebnom obimu obradim sva važnija teoriska pitanja kao i ona koja se mogu pojaviti u praksi uređivanja naših šuma. Izlaganja su često dokumentovana i iznošenjem konkretnih primera. Pored toga i brojni grafikoni olakšaće ulaženje u pojedinosti i bolje razu-mevanjé pojedinih pitanja. :

Imajući u vidu sve izneto ova knjiga će dobro poslužiti ne samo kap univerzitetski udžbenik već i kao priručnik za izvođenje uređajnih radova i svima koji žele da podrobnije upoznaju osnove i metode iz ove oblasti šumarskih nauka.

Smatram svojom dužnošću da i na ovom mestu zablagodarim recen-zentima Dr inž. Mileriku Plavštću, vanrednom profesoru Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu, i inž. Dragoljubu Mirkoviću, docentu Šu-marskog fakulteta u Beogradu, na pažnji kojom su pregledali rukopis i korisnim napomenama koje su učinili tom prilikom.

Novembra 1953 godine Beograd

Miletić

RASPORED GRAĐE

Obimnu građu koja obrađuje složena pitanja uređivanja šuma podelili smo iz tehničkih razloga na dve knjige na ovaj način

Knjiga I

Uvod

Pogled na šumu sa gledišta uređivanja šuma i njegovi zadaci u socijalizmu

I Deo

OSNOVI UREĐIVANJA

Glava I Sastojina Glava II Vreme kao osnov uređivanja šuma Glava I l i Normalno stanje trajnog gazdovanja Glava IV Šumski prinosi Glava V Prostor kao osnov uređivanja šuma U Uvodu iznosimo pogled na šumu i Šumsku privredu sa gledišta uređivanja

šuma, planski karakter šumskog gazdinstva i zadatke uređivanja u socijalizmu. I Sastojina je osnov uređivanja šuma pa je od najvećeg značaja upoznati, tj.

pravilno oceniti važnost pojedinih elemenata njene strukture. To je od naročitog značaja za prebirnu šumu gde smo teorije normalnog stanja i metode određivanja njenog prinosa znatnim delom oslonili na elemente njene strukture. Izlaganju pitanja o prirastu obratili smo naročitu pažnju, jer je organizovanje uslova trajne i maksimalne1) proizvodnje jedan od osnovnih zadataka uređivanja šuma U socijalizmu.

П Vreme kao osnov uređivanja šuma. Ovde iznosimo značaj vremena kao va-žnog osnova uređivanja šuma. Razmatramo čitav niz elemenata od kojih zavisi ure-đivanje šuma u vremenu. Kod visoke pravilne šume iznosimo pojam sečive zrelosti i ophodnje, njene sastavne delove i grupisanje sastojina u dobne razrede (klase sta-rosti). Kod prebirne šume objašnjavamo pojmove vremena prelaza i ophodnjice, a u vezi s t£m i uraštanje stabala u glavnu sastojinu. Pored toga iznosimo i niz ostalih elemenata vremena na koje nailazimo prilikom uređivanja šuma. Na kraju izla-žemo načelo trajnog šumskog gazdovanja koje je — pravilno shvatano — takođe je-dan od važnih osnova šumske privrede i uređivanja šuma u socijalizmu.

Ц1 Normalno stanje trajnog gazdovanja. U potrebnom obimu iznosimo suštinu i uslove normalnog stanja visoke pravilne, prebirne, izdanačke i srednje šume. Nor-malno stanje posmatramo kao pretpostavku i korisnu šemu trajnog šumskog gazdo-vanja. Ispitujemo uticaj nenormalnog stanja stvarnih šuma na šumsko gazdinstvo i uređivanje kao i mogućnosti postepenog otklanjanja tih nedostataka. Kod prebirne šume iznosimo ii najkraćim potezima pregled teorija normalnog stanja.

IV Šumski prinosi. Ovde iznosimo vrste šumskih prinosa prema poreklu, u od-nosu na uređajni elaborat itd., s naročitim obzirom na trajnu proizvodnu snagu šume. Ü vezi s time posmatramo prethvate na planskom prinosu, mogućnosti i uslove za pojavljivanje vanrednog prinosa. I naposletku, ukazujemo na posledice produženih seča koje osétno premašuju trajnu prinosnu snagu šume.

ђ Više pojedinosti o tome kako se ima shvatati maksimalna proizvodnja lzne-ćemo prilikom izlaganja zrelosti za seču odnosno ophodnje.

ш

V Prostor kao osnov uređivanja Suma. Iznosimo ga kao završni osnov uređi-vanja šuma, jer je prethodno trebalo objasniti elemente uređenja u vremenu. Obja-šnjavamo potrebu i elemente uređenja šuma u prostoru. U potrebnom obimu izno-simo izgradnju šume u vezi sa izvršenim sečama. , . . » . . , ....

Ovim smo obuhvatili glavne osnoVe uređivanja suma, koje je trebalo obraditi naročitom pažnjom i odvojeno, da bi se moglo pristupiti raspravljanju ostalih pitanja koja se postavljaju prilikom uređivanja šuma.

Knjiga II

TJ ovoj knjizi raspravljaće se metodi određivanja prinosa, planiranja šumske privrede u vezi sa uređivanjem šuma i, naposletku, tehnika-praksa-uređivanja šuma. O tima pitanjima više prilikom izlaganja plana i materije druge knjige.

S A D R 2 A J Predgovor Raspored građe

KNJIGA I Uvod

Pogled na šumu sa gledišta uređivanja Šuma . . . . . . . . . . . 1 Osobine šumske privrede od značaja za uređivanje Šuma . . . . . *.. 2 Planski karakter šumskog gazdo van ja U odnosu na uređivanje šuma . . 4 Uređivanje šuma i njegovi zadaci u socijalizmu . . . . . . . . . , 5 Evolucija zadataka i metoda uređivanja Šuma u toku vremena . . . . 8

I DEO Osnovi uređivanja 11

Glava I . Sastojina 11

Postanak i vrste sastojina sa gledišta uređivanja šuma 12 Uticaj strukturnih odnosa sastojine na metodiku uređivanja šuma . . . 14

I Sastojina visoke pravilne i jednodobne šume jedne vrste drveća 17

I 1) Broj stabala 18 Raspored stabala čiste jednodobne sastojine po debljinskim stepe-

nima . . . . . . Ш т . „ . . . . . . . . . . . . s 20 2) Zbir površina poprečnih preseka — zbir temeljnica . . . . . . . 23 3) Zapremina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - 25 4) Zapreminski prirast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . $ 27

O prirastu uopšte 27 Zaprërmnski prirast šaštojine . . . . . 29 Vrste zapreminskog prirasta sastojine . 30 Odnos tekućeg-i prosečnog zapreminskog prirasta sastojine . . . . 32 Upotreba zapreminskog prirasta 33 Prćcenat godišnjeg prirasta mase . . . . • . . • 34 Ostale vrste prirasta ' . • . . . . . - . . • • • • • 35 Progresivno smanjeni prirast mase . • . . . , • ' 35 Celokupna proizvodnja sastojine . . . . . • • • - • • • • • • 38

tabl ice prinosa i prirasta . . . | . . . . . . . . . . . - . • • • • - 39 Opšti pogledi . . . . . . . . . . . . < . . • • • • • . . . . . 39 Upotreba prinosnih tablica pri uređivanju šuma 39

A) ВопШгадје staništa . . . ; Ц . . . . . . • • • • • • • • • 4 0 Bonitet staništa i bonitet sastojine . 40 O bonitetu staništa . . . . . • . . . . .. . . . . . . . . . 41 Određivanje boniteta staništa . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Određivanje srednje visine stvarne sastojine . . . . . . . . . . 44

I Svojstva sastojine kao pokazivač boniteta staništa . . . . . . 45 II Svojstva zemljišta kao pokazivač boniteta staništa . . . . . . 45

1) Na osnovu prizemne flore . . . 45 2) Na Osnovu pojedinih svojstava zemljišta . . . . . . . . 50 3) Na osnovu celokupnog stanja zemljišta . . . . . . . . . 50

2^kl]Učak . . . . . . . . . . . . . . . . • . • • • . . . • 51

Vili

B) Određivanje obrasta stvarne sastojine 51 C) Ocena zapremine konkretne sastojine 52 D) Ocena tekućeg zapreminskog prirasta .' . . . . . . 53 E) Ocena dužine trajanja ophodnje 54 P) Ocena proizvodne sposobnosti (prinosne snage) staništa . . . . . . 54 G) Određivanje normalne zapremine . . . . . . . . . . . § j j . 55

Opšte napomene o upotrebi prinosnih tablica 55 Apsolutne tablice prinosa i prirasta . ' . . . . . 55 Opšta razmatranja o tablicama prinosa i prirasta . . . . . . . . 59 Tablice prinosa i prirasta za naše šume . . . . . . , . . . g 62

II Prebirna sastojina . . . . . . . . . . . . . . . . • • • • • . . . 63

O prebirnoj sastojim i prebirnom gazdovanju 63 A) Debljinski razredi pri uređivanju prebirne šume . 64

Zaključna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 B) Elementi strukture prebirne sastojine . 66

I Glavni elementi 1) Visina stabala . . , . . . . . . 67 2) Broj stabala 68 3) Temeljnice . . . . . . . . • • • * • • • • • • • • • • • 71 4) Drvna masa » . . . , . 71 5) Prirast mase . . . . . - . . 73

П Sporedni elementi 6) Stepen vitkosti 75 7) Zastrta ili krunama (krošnjama) prekrivena površina . . . . . 75

Metodika za određivanje horizontalnih projekcija kruna . . . . . 77 Stvarna prebirna sastojina . . . . . . . . . . . . * • • > ^

Glava II Vreme kao osnov uređivanja šuma . ; . . . . . . . . 81

O značaju vremena u šumskoj proizvodnji . - 81

I Zrelost za seču . . . . . . . . . . . . 81

O zrelosti uopšte . . . . . . : . . . . . . . . . . . . • 81 Ekonomska zrelost za seču . . . . » . . . . . . • • • ' • • Biološka ili fizička zrelost za seču . . . . . . v . ^ . . . . . 83

II Vreme pri uređivanju visoke pravilne i izdanačke šume . . 84

A) Ekonomska zrelost sastojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Pokazatelji za određivanje ekonomske zrelosti sastojine . . . . 84

1) Materijalni (naturalni) pokazatelji . . . . . . . . . . . . . 85 Martinov metod određivanja tehničke zrelosti stabala i Sastojine 86 Zaključna razmatranja . . . . . . . . • • • • • • • • • • 88

2) Finansiski pokazatelji 90 Zaključna razmatranja . . . . . . . . . . . 90

B) Ophodnja (Obrt, turnus) . | . . . . . . . . . . . . . . . I 90 Pojam . . . - . Ш . . . . . . . . . . . , . . . . . . 90 Vrste ophodnje . . . . . . . . . . . . . .. . . . ... . . - . 91 Fizička ophodnja » . . . . . . . . . . . . . . . . . « . . . . 92 Značaj ophodnje . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . 93

C) Privredna razdoblja 96 Periode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

D) Dobni razredi (klase starosti) .. . . . . . . ... . . . . •.. . . . . 98 Trajanje •— broj godina dobnog razreda . . . . . . . . . . . 98 Stvarni razmer dobnih razreda — indikator za obim korišćenja

u budućnosti . . . . H . . . . 100 Stvarni razmer dobnih razreda -г- indikator za obim korišćenja

izvršenih u prošlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

IX

III Vreme pri uređivanju prebirne šume 101

A) Vreme prelaza 103 Vrste i oznake vremena prelaza . . . . . . . . . . . ! . . 103

Trajanje Vremena prelaza 104 Metodika određivanja i struktura vremena prelaza 106 Prosečno vreme prelaza svih stabala prebirne sastojine 108 Upotrebljivost vremena prelaza 109

B) Öphodnjica prebirnog gazdovanja . . 109 Pojam ophodnjice . 109 Odnos ophodnje i ophodnjice 110 Vrste ophodnjice . . . . . . . . . . , , . , . . . . . . ц о a) Slobodna ophodnjica . . . . . . . . . . . . . . . . . ш b) Vezana -ophodnjica 112 Öphodnjica i zapreminski prirast 114

C) Uraštanje u glavnu .Sastojinu ... 115 Veličina uraštanja . . . . . . . . . , . 116 Određivanje uraštanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

1) Određivanje broja uraslih stabala . . . . ... ... . . . . . . 117 2) Određivanje zapremine uraslih stabala 117

Značaj uraštanja prilikom uređivanja šuma . . . 119

IV Ostali otseci vremena prilikom uređivanja šuma 119

V Načelo trajnosti u šumskoj privredi 121

Vrste trajnosti 122 Oblici šumskog gazdovanja u odnosu na trajnost . . . . . . . . 124

1) Prekidno šumsko gazdovanje 124 2) Trajno šumsko gazdovanje 124

Opšti osvrt na načelo trajnog šumskog gazdovanja . . . . . . . . 127

Glava III Normalno stanje trajnog gazdovanja . . 131

Postanak teorija normalnog stanja . . . . 131

I A) Visoka pravilna šuma gole seče . ; . 132

Normalno i stvarno. sečivo doba . 134 Hundeshagen-Heyerovo normalno stanje u pojedinostima 135

1) Normalni prirast —- Zn . . . . . . . . 135 2) Normalni broj i normalni razmer dobnih razreda (klasa starosti) . •• . . 135

à) Normalni broj dobnih razreda 135 b) Veličina normalnog godišnjeg sečišta • • 136 c) Normalni razmer dobnih razreda . . . . 137

B) Visoka pravilna šuma postepene seče . . . . 139 Osobine postepene seče . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Labilnost razmera dobnih razreda 143

C) Izdanačka šuma (sitna, niska šuma) . . . . 143 D) Srednja šuma 145

3) Normalni raspored dobnih razreda u prostoru 147 4) Normalna zapremina 148

Određivanje normalne zapremine 148 A) Kod visoke pravilne šume gole seče . . . 148

1) Po prinosnim tablicama 149 2) Metod prosečnog sečivog zapreminskog prirasta . 151

Ocena metoda prosečnog sečivog zapreminskog prirasta . . . 153 Izvodi iz Böhm-Heyerovog obrasca 155 Podela prirasta na staru i mlâdu sastojinu 157

B) Kod visoke šume postepene seče . . . . . . 158 C) Struktura normalne zapremine . . . . . . 158

X

a) Raspored normalne zapremine prema dobnim razredima . . . 158 b) Raspored normalne zapremine prema debljinskiih razredima . 160

D) Izdanačka Šuma Vn . . . . . ... . . . . . '. . . . . • . • 161 E) Srednja Šmna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Normalna zapremina privredne jedinice (područja, oblasti) . . . 161 5) Normalni prinos en . . . . . . . . . . . . . 162

Odnos između normalnog prinosa i normalne zapremine . . . . 162 OpŠti osvrt na Hundeshagen-Heyerovu normalnu šumu . . | . . . 163

II Stvarna šuma i njeno prevođenje ka normalnom stanju . f . > . . . . . 165

1) Nenormalan prirast mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 2) Nenormalan razmer dobnih razreda . . . . . . ... . . . . . . . 167

Karakteristični tipovi stvarnih privrednih jedinica prema razmeru dobnih razreda . . . . . . . . . . . . . . . . .... . 167

A) Razmer dobnih razreda prema stvarnim površinama .. . . . . . 170 B) Prema reduciranim površinama . . . . . . . . . . . . . . 171 Pokret i razvitak dobnih razreda . . . . . . . . . . . . . . . 172 Primer evolucije razmera dobnih razreda za trajanje sledeće ophodnje

u zavisnosti od korišćenja . . . . .. . . . . . . . . . . . 174 3) Nenormalna zapremina . . . . . . . . . . . . . . , . . . . 177

Približavanje normalnom stanju privredne jedinice . . . . , . . . 177 1) Postizanje normalnog prirasta mase . . . . . . . . . . .. 177 2) Postizanje normalnog razmera dobnih razreda . . . . . . . 178 3) Postizanje normalne zapremine . . . . . . . . . . . . . 179

Vreme za iskorišćenje (likvidaciju) zapremine zukv, Zli v . . . . 181 Latentna (prikrivena) ophodnja Ulat . . . . 'Л . . 181

III Visoka šuma prebirne seče . . . . . . . . . . . .- . . . . . . . . . . 185

Normalno stanje i normala prebirne sastojine . . . . . ... . . 185 Grupisanje normala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

A) Spekulativna shvatanja normalnog stanja prebirne sastojine | . . . 187 B) Realne normale . . . . . . . j . . • . . • 188 I Normalno stanje pre seče Čiste prebirne sastojine . . . . . . . . . 188

1) Normale zasnovane na pokrovu kruna, zastrtoj ili prekrivenoj površini . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . • ^ 188

2) Normale zasnovane na broju stabala . . . . . . . . . . . . 188 a) Feketeova normala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 b) Normale zasnovane na Liocourtovom zakonu . 189 c) Normale zasnovane na vremenima prelaza . . . . . . . . . 192

a) Hladikova normala . . . . . . . . . . . . . . . 192 ß) Françoisove teoriske normale . 192

3) Normale zasnovane na temeljnicama . . . . , . . . . . . . 193 a) Tich^jeve normale . . . 193 b) Hjufnaglovo, Tvrdonyevo, Kernovo i Jovanovčevo shvatanje

normalnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 4) Normale zasnovane na masi . . . . . . | . . . . . . . . . 194 5) Slobodne ili induktivne normale . . . . . . . . . . . . . . 195 6) Deduktivne normale . . . 197 7) Kombinovane normale . . . . . . . . . . 197 8) Teoriske normale . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

II Normalno stanje posle seče čiste prebirne sastojine . . . . . 1 . 199 III Zapreminski prirast normalne prebirne sastojine . . . . . . . . 203

Odnos normalnog godišnjeg korišćenja i prosečnog normalnog godi-šnjeg prirasta mase . . . . . . . . . . . . ч • ' «. • • . 209

IV Mešovita normalna prebirna sastojina.. . . . . , . . . . . . . 211 TJticaj razmera smese na elemente strukture i prirast mase mešovite

normalne prebirne sastojine . . . . . . : . . . . . . . . . 211 a) Broj stabala i temeljnice . . . . . Ц . . . • . . . . . . . . . 211. b) Normalna zapremina . . . . . . . . . . , .. . ; . . . 213 c) Normalni prirast mešovite prebirne sastojine . . . . . . . . 215

XI

Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Stvarne normale mešovite prebirne sastojine . . . . . . . . . . 217

V Uravnotežena (normalna) zapremina jednog prebirnog niza sastojina 218 Osnovno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Metodika određivanja . . . . . . . . . . . , . . . . . . . 219

. Fluryjev stacionarni inventar . . . . . . . . . . . . . . . . 220 VI Intenzitet prebiranja (seče) . . . . . , . . . . . . . . . . . 221

Intenzitet izolovane prebirne sastojine . . . . . . . . . . . . 221 Intenzitet privredne jedinice trajnog prebirnog gazdovanja . . . . 223 Odnos intenziteta prebiranja i ophodnjice . 223 Upotreba i veličina intenziteta prebiranja 224

Zaključna razmatranja o normalnoj šumi i normalnom stanju . . . . 225

Glava IV Šumski prinosi

Pojam i vrste šumskih prinosa . . . . . . . . . . . . . . 229 A) Prinosi od drveta . . . . . . . . . . . . . | . . . . . . 230

Mera prinosa . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . 230 Vrste prinosa od drveta 232

Planski prinos u odnosu prema proizvodnoj snazi šume . . . . . . 234 1) Planski prinos je normalan . . . . . . . . . . . . . . . 234 2) Planski prinos je manji od normalnog . . . . . . . . . . 235 3) Planski prinos je veći od normalnog . 235 4) Prethvat na planskom prinosu 236 5) Vanredni prinos . . . . . . . . . . . . . . . • . • . 237

Primer izolovanja vanrednog prinosa i prethvata u privrednoj jedi-nici nenormalnog sastava . . . . . . 240 1) Vanredni prinos 240 2) Prethvat . . . . . . . . . . . . . .. 241

Vanredni prinos kod prebirnog gazdovanja 242 Zaključna razmatranja o vanrednom prinosu 243

Uvećana korišćenja sa gledišta uređivanja šuma 245 Sredstva za ostvarivanje uvećanih korišćenja . . . . . . . . . 248 Mogućnost Ostvarivanja Uvećanih prinosa | • • • . 249 Mere kojé treba preduzimati u vezi sa uvećanim korišćenjem . . 250

Rezerve u šumskom gazdinstvu . . . . . . . . . . . . . . . 251 B) Sporedna šumska korišćenja . . . . . . . . 254

Glava V Prostor kao osnov uređivanja šuma 257

Potreba podele prostora • • . . . . . . . • • • • • • • • 257 I Administrativno-operativna podela šuma 257 II Privredna podela šuma 257

Opšta načela i elementi podele prostora 257 A) Jedinice višeg reda . . . - . . ' 258

1) Suihsko-privredne oblasti . . . . ' . . • • • 259 2) Sumsko-rprivredna područja » • 259

B) Jedinice nižeg reda . . . • • • • • • • • • • • • • • • • • 261 1) Privredne (gospodarske) jedinice 261

Značaj privrednih jedinica 264 2) Gravitaciona (izvozna) područja 265 3) Slivovi . . . . . . - . . . . . . . . . • - • . . . . . 266 4) Odeljenja . . . .. . . . . . . . . . . • 266

Način podele šume na odeljenja 268 à) Prirodna podela . 268 b) Veštačka podela . . . . . . . . . | • 269 c) Kombinovàna podela . . . 272

Veličina odeljenja 274 Privredna podela planinske šume na Kršu . • • • 276 Opšti pogled na jedinice prostorne podele 278

III. Podela šume koja proizilazi iz izvršenih seča 279

XII

Izgradnja strukture šume . . . . . . . . . . . . . . . 27$ Prostorni odnosi sečišta . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Odnosi sečišta u pogledu vremena • • . . . . . . • • • • . . 281 Izgradnja visoke pravilne šume sa velikim sečištima 281 Međusobno pokrivanje i zaštita sastojina. . . . . .. . . . . . . 28? Sistem pokrivanja metoda podele površina na privredna razdoblja . . 284

Sekoredi . Š . . . . . . . . . . . . . . 285 Idealno stanje jednog potpunog sekoreda (niza sastojina) . . . . 286

Značaj izgradnje šume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28|. Pregled upotrebljene literature 291 Ispravke . . . - . . . . i • , . | . . . . . . . 29Јг

UVOD

Pogled na Šumu sä gledišta uređivanja šuma

Uređivanje šuma redovno posmatra i izučava šumu kao ekonomski objekat i osnov Šumskog gazdovanja. O v o je p o t r e b n o i s tać i jer se Šuma m o -že posmatrati i izučavati i sa drugih gledišta. Biološko shvatanje je svakako osnovno y jer se pritom šuma posmatra kao proizvod prirodnih snaga — sredine ^ a do izvesne mere i ljudskog rada. Ono treba da se zasniva na dubokom poznavanju bioloških osobina pojedine vrste drveća koja izgra-đuje šumu, zatim prilika i uticaja sredine. Zato sve naše privredne mere koje propisujemo prilikom uređivanja šuma treba da su zasnovane na dubokom poznavanju sredine i uslo va uspe van ja pojedinih vrsta.

Ipak, isključivo biološko gledanje na šumu nije dovoljno za uspešn-uređivanje šuma. Treba imati u vidu i ekonomski značaj šume koju sa gleo dišta uređivanja posmatramo i kao objekat naše privredne delatnosti.

Tako se, prema Ugrenoviću, šuma pojavljuje u čitavom nizu aspekata, pa zato pored biološkog ističe još i ove njene vidove: söcijalnorekonomski, militaristički (tehnološki) i isto-tiski. Od osobitog je značaja socijalno-ekonomski vid kada se šuma izučava u odnosu prema ljudskom društvu, naročito kao vrelo sirovina potrebnih ljudskim zajednicama. U svojoj naučno najvažnijoj formi taj se aspekt ispoljava kada treba utvrditi ili osvetliti misao kon-tinuiteta, tj. mogućnosti trajnog održavanja ravnoteže između šume kao biološke zajednice i vrela sirovina na jednoj i potreba ljudskih zajednica na drugoj strani. Taj problem poznat je u nauci pod imenom principa trajnosti. Važan je i ištoriski aspekt, kada strukturu i život Šume posmatramo u svètlosti istoriskih zbivanja (migracija, ratova, kolonijalne eksploatacije) ili pod snagom razvoja materijalne kulture i društvenog poretka (krčenje šuma, paša, po-žari, nerazumna seča Д Д Bez poznavanja toga aspekta nije moguće pristupiti smišljenoj restauraciji degradiranih šuma i zemljišta (Ugrenović, 1951, str. 8—11. Neka mesta podvukao je autor, da bi bila upadljivi ja).

Pri uređenju šuma sve izloženo treba imati u vidu. Ali naročito treba istaći socijalno-ekonomski vid šume i privredni karakter šumskog gazdovanja. Jer, naposletku i u krajnjoj liniji, šume održavamo, podiže-mo i gajimo da bismo iz njih crpeli određene koristi. Prema tome, pola-zeći sa te baze, uređivanje posmatra šumu kao asocijacija šumskog drveća koju u uslovima određene sredine održavamo, planski koristimo, stručno obna-vljamo i gajimo u cilju podmirenja društvenih potreba.

Šuma, kao asocijacija šumskog drveća i jedna celina, sastoji se iz dva delà: šumskog zemljišta i sastojine. Tek oba delà zajedno daju šumu kao

1 Uređivanje šuma

# K K 2 9 3

P r o d a n M., Messung der Waldbestände. Frankfurt a. M. 1951. P r o k o p 1j e v i č N., 0 određivanju veličine vrednosti üdela redovnog i vanrednog prinosa

nâ troškove proizvodnje drveta na panju. Šumarski list 1951. R Ö h r 1 A., Geschichtliche Entwicklung und wäldbauliche Bedeutung der Vorrats- und

Zuwachsmethotien. Neudamm, 1927. R Ö h r 1 A., Forsteinrichtungsgrundlagen und Waldbaureform. Forstwissenschaftlichee

Centrait)tatt, Berlin, 1927. S i m e u n ö v i ć D., Uzroci nestajanja šuma п Srbiji u XIX veku. Beograd, 1953, Diserta-

cija (rukopis). С и р а K O B Г., Определлне иа среднии зрелостен прираст и његовото използуване

за проучване, планиране и контролиране на дгрвопроизводството. Извесшл на камарата на народната култура. Софин, 1947.

S c h a e f f e r , G a z i n i d ' A 1 v e r n y , Sapinières. Le jardinage par contenance (Méthode du contrôle par les courbes), Paris, 1930.

S c h a e f f e r L., Principes d'estimation forestière. Nancy, 1949. S c h o b e r R., Forsteinrichtungsplahung Und Betriebsvollzug. Schriftenreihe der For-

stlichen Fakultät der Universität Göttingen. Band 2. Vorträge der* Hochschulwoche Hann. Münden, 1951. Frankfurt a.M., 1952.

S c h w a p p a c h A.,. Ertragstafeln der wichtigsten Holzarten in tabellarischer und graphischer Form. Neudamm, 1929. .

S c h ö p f e r V., Forsteinrichtung. Handbuch der Forstwissenschaft. Vierte Auflage. Dritter Band-Betriebslehre. Tübingen, 1927.

Š a f a r J., Preborna šuma i preborno gospodarenje. Zagreb, 1948. Š a f a r J., Ugibanje i obnavljanje jele u prebornim šumama Gorskog Kotara. Šumarski

list 1951. Ш Š a f a r J., Problem izmene vrsta u šumama. Šumarski list 1952. Š e n š i n A., Uređenje šuma. Beograd, 1934. Š u r i ć S., Uređenje šuma. Šumarski list 1948. Š u r i ć S., Podizanje šumske proizvodnje, šumarski list 1952. T a v č a r A., Biometrika u poljoprivredi. Zagreb, 1946. T i o p ин A. Б., Нормалнал производителБностћ насаждениИ. Москва — Ленин-

град. 1930. „ U g r e n o v i ć A., Potrajnost šumskog gospodarenja. Šumarski list 1922. U g r e f t o v i ć A., Šuma u svijetlu nauke. Zagreb, 1951. Izdanje Jugoslavenske aka-

demije znanosti i umjetnosti. s Ц . , V a n s e l o w K., Einführung in die Forstliche Zuwàchs-und Ertragslehre. Kaiserslautern,

i 948, H Auflage. , Ш | V a n s e 1 o w Ш Fichtenertragstafel für Südbayern. Untersuchungen über Zuwachs,

Ertrag, Stammformen und Struktur reiner Fichtenbestände in Sudbayern. Forstwis-senschaftliches Centraiblatt. Berlin, 1951.

W a g n e r C h r . , Die Grundlagen der räumlichen Ordnung im Walde. Tübingen, 1923. W a g n e r C h r., Lehrbuch der theoretischen Forsteinrichtung. Berlin, 1928. W a p e r C h i . , Grundlegung einer forstlichen Betriebslehre. Ein Lehrbuch fur Theorie und Praxis. Berlin, 1Ô35. н Н 1 ,. - 1111 n ö c w W e c k , Beiträge zum Problem der vergleichbaren Guteklassenbestimmung nach Bestoc-

kungsmerkmalen. Tharänder Forstliches Jahrbuch, 1939. y • W i e d e m a n n E i 1 h., Üeber die Vereinfachung^ der Ш Џ ^ ^ т ^ ^ Ј ^

ratsauf nahmen. Mitteilungen aus Forstwirtschaft und Forstwissenschaft. Hannover,

W Ê È È I É S È È È B Die Fichte 1936. Zweiter Teil. Die D « ^ « ^ Die neuen Ertragstafeln für verschiedene Durchforstung, ?ie standörtlichen Unter suchungen. Zusammenfassung. Mitteilungen aus Forstwirtschaft und Forstwissen

И Ш И И И И И В imd^ waldbauliche örundlagen der Forstwirt-i Schaft. Frankfurt a.M., 1951.