No Slide Title Tržište kapitala – akcije i osnove berzanskog poslovanja (termin: 26.11.2020.) M3 evaluacija (prvi ispitni rok januar 20 21 .) Beogradska berza i analiza investicija

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija

dr Borjana B. Mirjanić1

FINANSIJSKA TRŽIŠTAPredavanje: 01.10.2020.

dr Borjana B. Mirjanić 2

Modularna struktura nastave:

Modul 2:

Modul 3:

AnP:

Uvod u finansijska tržišta

Finansijski instrumenti

Fin. derivati i finansijske institucije

Participacija u nastavi

Obuhvaćeno gradivo i broj poena:

20+10

100

Modul 1:

20+10

30

10

51 - 60

Broj poena Ocena

Formiranje konačne ocene:

Suma poena:

6

7

8

9

10

61 - 70

71 - 80

81 - 90

91 - 100


Prilog 1. Primer

kontinuirane evaluacije

studenata (Excel)Pregled finansijskih tržišta, instrumenata i institucija

(termin: 08.10.2020.)

Determinante i ponašanje kamatnih stopa

(termin: 15.10.2020.)

Prinos i cena finansijskih instrumenata

(termin: 28.10.2016.)

Prinos i rizik finansijskih instrumenata

(termin: 29.10.2020.)

Modul 1:

Obuhvaćeno gradivo i terminiranje nastavnih jedinica

Tržište novca – kratkoročni finansijski instrumenti

(termin: 12.11.2020.)

Tržište kapitala – dugoročne оbveznice i hipoteke

(termin: 19.11.2020.) Modul 2:

Modul 3:

ispitni

zadatak –

nastavne

jedinice

oktobar / novembar

novembar / decembar

Tržište kapitala – akcije i osnove berzanskog poslovanja

(termin: 26.11.2020.)

M3 evaluacija (prvi ispitni rok januar 2021.)

Beogradska berza i analiza investicija u hartije od vrednosti –

workshop (termin: 10.12.2020.)

Devizno tržište i devizni derivati

(termin: 17.12.2020.)

Terminsko tržište i finansijski derivati

(termin: 24.12.2020.) decembar / januar

Uvod u finansijska tržišta, modularna struktura i sadržaj

predmeta, važnost izučavanja FT (termin: 01.10.2020.)

M1 evaluacija (od 29.10.2020. do 05.11.2020.)

Depozitne institucije kao finansijski posrednici

(termin: 14.12.2020.)

Prinoc i cena finansijskih instrumenata

(termin: 22.10.2020.)

Nedepozitne institucije kao finansijski posrednici

(termin: 21.01.2021.)

АNN

10

30

20

+

10

20

+

10

M2 evaluacija (od 26.11.2020. do 03.12.2020.)


Konsultacije:

Četvrtak: 10,30 – 13,00h

(kabinet 216)

[email protected]


Sumerska civilizacija, 3000 pre n.e: žitaricama 33% p.a, nisu pozajmljivali novac već ječam i pšenicu,

a kamatu su naplaćivali u ječmu i pšenici; tezauri.

Osvrt na nastanak ideje – istorijski pregled – impresivna istorija razvoja

Kamata – u najstarijem sumerskom

zapisu klinastog pisma maš.


Vavilon: propisuju se prvi finansijski propisi. Hamurabijev zakonik 1789 pre n.e prepoznaje

depozite i finansijske transfere, obligacionim pravom definisan je Ugovor o zajmu, izgradnja poverenja

stub finansijskog sistema - dužničko ropstvo u trajanju od 3 godine za slučaj neizmirenja obaveza po

osnovu finansijskih transakcija, kamata od 33 % na zajam u zitu do 20 % na zajam u srebru.


Hamurabijev Ugovor o zajmu: sprečavala se zloupotreba poverioca, samovoljna zaplena imovine duznika vodila je

do gubitka zajma, ubijanje duznika nadoknadjivalo se smrću sina (ako je reč o avilumu) ili plaćanjem novčane kazne

i gubljenjem zajma (ako se radilo o vardumu), ako je imovina duznika stradala od nepogode predviđene su olakšice.


Mediteranski basen: vreme antičkih civilizacija funkcionište brodski zajam, forma venture

finansiranja investitor u tovar trgovačkog broda snosi rizik trasporta i prodaje, i učestvuje u profitu sa

stopom prinosa od 33 do 100%, risko – greben. Pomorsko osiguranje 14. v.

Stara Grčka: Atinjani nisu želeli da pozajmljuju gradskoj vlasti ispod 20%, polisi – menjački poslovi

– sarafski, kasnije kreditni.


Rano hrišćanstvo: ušur, lat. USURi, engl. to use. Egzodus, II Mojsijeva knjiga Tanaha

1440-1400 pre n.e. (Ako zajmite NARODU MOJEMU ne budite kamatnik…siromahu.

Hrišćansko tumačenje Starog zaveta: kamata je jeres – greh, Jevreji tumačili da nije

dozvoljeno zajmiti sa kamatom braći narodu Mojsijevom. W. Shakespeare, Mletački

trgovac, primer Šajlok. Kalvin i Luter, 1547, hrišćanski dopustiva kamata 5 %.

Stari Rim: prvo ograničenjo kamatne stope na 8,4% 334 pre n.e.

Rimski bankari (argentariusi) bavili su se menjačkim, depozitnim,

zajmovnim i posredničkiim poslovima, a njihove knjige sluzile su

kao javne isprave na sudu. Menice i akcije. Publicani: partes – socil

i particule, ovim pra-akcijama se trgovalo na Rimskom forumu

ispred hrama Poluksa i Kastora. Lat. speculare – traziti nevolju.

Smatra se da je Stari Rim imao jedan od prvih zaokruzenih finansijskih sistema: davanje novca u zajam

uz kamatu, slobodan promet imovine, obavljanje poslova zamene jednog novca u drugi.

8


Mediči, 15 v. začetnici modernog bankarstva: savremeno bankarstvo pojavljuje se

u renesansnoj Italiji sa prvom bankarskom institucijom Banca Monte dei Paschi

(Banka planinskih pašknjaka), 1472. u Sieni (Toskana) osnovali bogati donatori

kao filantropsku instituciju radi pozajmljivanja novca siromašnima, Vojdova od

Siene depozite garantovao imovinom, osiguranje depozita.

Sve dok ljudima nije bilo vazno da li će prilikom prezentovanje

banknote dobiti baš onaj novčić koji su dali na čuvanje, zlatari

su mogli zlato da pozajmljuju uz kamatu. Zlato zapravo niko i

nije podizao jer su sada na osnovu njega cirkulisale banknote,

ali su iz sigurnosnih razloga zlatari drzali parcijalne rezerve

zlata. Na taj način je uveden zlatni standard kada monetarne

vlasti poseduju dovoljno zlatnih rezervi kako bi sav novac u

opticaju, po određenom kursu, mogli promeniti u zlato, koji se

odrzao sve do 1971.

Clive Day, History of Commerce, 1907, savremeno bankarstvo vodi poreklo iz Engleske 1500-1600,

britanski goldsmiths pravili nakit i imali sefove za čuvanje zlata. Ljudi ostavljali zlatne novčiće na

čuvanje i dobijali potvrdu (notu) kojom se zlatar obavezuje da će isplatiti omoliko unci zlata označenih

na noti. Sa notom su mogli da kupuju u gradu u kome vlasnik bakalnice poznaje zlatara kao kredibilnog

i trgovac tada ispisuje potvrdu na prvobitnu potvrdu zlatara kojom sada trgovac postaje novi vlasnik

note. Tako je papirni, fijat, novac zaziveo u Engleskoj. Cirkulisalo je puno pisanih potvrda o prenosu,

pa su zlatari počeli da izdaju note na donosioca.


Prva akcija VOC: United East India Company,1602, Amsterdamska berza. 1609 Isaac la Maire, short

sale. Limited liability, u NY tek 1711.

Prva CB: Bank of England 1654, London Stock Exchange 1698.

NYSE: 1792. Ticker tape: 1870. 1970-ih: NYSE – The place: Big board, listing. Start-up: trader –

record – pink sheets, quotes: NASDAQ: 1970-ih order book, elektronizovan sistem.

Kralj Milan Obrenović: 21.11.1894. Beogradsku berzu

Jeremy Siegel: Stocks for the Long Run: US stock market 1871-2006: 6,8 % (+ 3-4 % inflacije: 9,8 do

10,8%, short term gov bond: 2,8%, equity risk premium 4 %). 1831. do 1861. stopa prinosa na akcije je

bila niža od prinosa na kratkoročne i dugoročne obveznice.

London Business School, Dimson, Marsh i Saunton: Triumph of the Optimists, kretanje cena akcija

20. veku: Belgija najnižu premiju 3 %, Švedska najvišu 6 %.

Bull-bear: Don Jose de la Vega 1688, Jacob Little 1837.

Crni utorak: 28.10.1929. pad 12%, 29.10.1929. pad 12%, 30.10.1929. rebound 12,53%.

Crni ponedeljak: 19.10.1987. pad 20,47 % (prob. 10-71) .

DJIA: 1896. Charles Dow i Edward Jones 12 akcija sektora industrije: železnica, pamuk, gas, šećer,

duvan, nafta. Danas 30 blue chip akcija. Blue chip: 25$, 1920-ih Oliver Gingold cene akcija 200-250$.Igrani filmovi: 1981. Rollover, 1987. Wall Street, 1998. Rouge Trader, 2010. Wall Street 2 – Money Nevers Sleeps,

2010. Inside Job, 2011. Margin Call, 2013. The Wolf of Wall Street, 2015. The Big Short


10


Prva akcija VOC: United East India Company, 1602, Amsterdamska berza. 1609. Isaac la Maire,

short sale. Limited liability, u NY tek 1711.

Na vrhuncu svoje moći VOC vredeo 8,28 hiljada milijardi $

usklađeno sa inflacijom, najvrednija svetska kompanija u

istoriji čovečanstva! Saudijska naftna kompanija Saudi

Aramco krajem 2019. izašla je na berzu, procenjena vrednost

1,7 hiljada mlrd. $, nešto kasnije dosegla 2 hiljade mlrd. $.

Saudi Aramco je time postala najvrednija javna kompanija na

svetu u ovom trenutku.

https://www.google.rs/url?url=https://www.pinterest.com/britt3938/specerijen-meegenomen-door-de-voc/&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ved=0ahUKEwip5O3N18jPAhVD6xQKHYBqB6sQwW4IFzAC&usg=AFQjCNE9NlzdFeTwuBjZKoWxxUHiwpsSKg

https://www.google.rs/url?url=https://www.pinterest.com/britt3938/specerijen-meegenomen-door-de-voc/&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ved=0ahUKEwip5O3N18jPAhVD6xQKHYBqB6sQwW4IFzAC&usg=AFQjCNE9NlzdFeTwuBjZKoWxxUHiwpsSKg


NYSE:

U drugoj polovini 18. veka oko starog zida razvija se značajna trgovačka i finansijska aktivnost,

mesto okupljanja trgovaca, prvo ispred broja 22 ulica Wall Street, a kasnije ispred broja 68 gde

su udareni temelji Njuorške berze, 17.05.1792.

24 brokera i trgovaca potpisivali čuveni Buttonwood agreement kao rezultat pojave nekoliko

kvalitetnih HOV na američkom tržištu krajem 18.veka. Postavljeni su najznačaniji principi i

pravila u odnosima između učesnika o utvrđivanju strukture provizija, sistemu naplate, i

međusobnim odnosima.

Sporazumom je predviđeno da samo brokeri iz „Wall Street-a”

mogu međusobno da trguju i da će provizije iznositi samo 0,25%.

1867. uveden tiker sistem obležavanja hartija simbolima, sistem

telegrafskog izveštaja predstavljao je najsavremeniji oblik

prenosa podataka i informacija u to doba.

1903. godine završena je zgrada berze sa 6 stubova, No. 11, Wall

Street, New York.



NYSE:

1929. uveden sistem kotacionih raspona (bid-ask), duplog aukcionog tržišta, gde se izvikuju

ponuđena i tražena cena. 1966. potpuna automatizacija poslovanja i prenos podataka putem

računara. 1976. sistem DOT obrade naloga (tržišnih i limitiranih).

Trguje se obveznicama, različitim vrstama akcija, finansijskim derivatima i drugo.

Tu se kreiraju vodeći svetski berzanski indeksi – Dow Jones, S&P 500, NYSE Composite Index.

DJIA: cenom ponerisan prosek 30 najznačajnijih akcija NYSE i NASDAQ (blue chip). Osmislio

Charles Dow i Edward Jones, 1896. kao proksi kretanja američke privrede (tada 12 akcija

kompanija iz sektora industrije). Blue chip: 25$, 1920-ih Oliver Gingold cene akcija 200-250$.

Bull-bear: Don Jose de la Vega 1688, Jacob Little 1837.



NASDAQ:

1970-ih NYSE prestizno mesto, BIG BOARD - THE PLACE. Start-up kompanije 1970-ih nisu

mogle da ispune stroge zahteve listinga NYSE, njihovim akcijama se trgovalo preko TREJDERA

„not on an exchnage“, već OTC. Record, pink sheet quotes – kotacije buy i sell cena na OTC.

Apple Inc. je multinacionalna kompanija osnovana u garaži 1976. proizveli i prodali Apple I

računar. Danas jedna od najprofitabilnijih i najvrednijih kompanija. 1977. Apple II računar. IPO

sa cenom po akciji od 22$ 1980. (rekordna cena IPO nakon što je Ford prvi put emitovao akcije

na berzi). NASDAQ predstavlja order book – knjigu naloga koju vide svi koji trguju na njoj!



NASDAQ:

1970-ih NYSE prestizno mesto, BIG BOARD - THE PLACE. Start-up kompanije 1970-ih nisu

mogle da ispune stroge zahteve listinga NYSE, njihovim akcijama se trgovalo preko TREJDERA

„not on an exchnage“, već OTC. Record, pink sheet quotes – kotacije buy i sell cena na OTC.

Apple Inc. je multinacionalna kompanija osnovana u garaži 1976. proizveli i prodali Apple I

računar. Danas jedna od najprofitabilnijih i najvrednijih kompanija. 1977. Apple II računar. IPO

sa cenom po akciji od 22$ 1980. (rekordna cena IPO nakon što je Ford prvi put emitovao akcije

na berzi). NASDAQ predstavlja order book – knjigu naloga koju vide svi koji trguju na njoj!





Međuodnos trzišta akcija i trzišta obveznica

Jeremy Siegel, Stocks for the Long Run, US stock market 1871-2006: 6,8% (+ 3-4%

inflacije: 9,8 do 10,8%, short term gov bond: 2,8%, equity risk premium 4%). 1831. do

1861. stopa prinosa na akcije je bila niža od prinosa na kratkoročne i dugoročne obveznice.

London Business School,

Dimson, Marsh i Saunton:

Triumph of the Optimists,

kretanje cena akcija u 20. veku:

Belgija najnižu premiju 3%,

Švedska najvišu 6%.


Bull market: Dot-com bubble 1995-2000.

Dot-com balon je berzanski

mehur izazvan prekomernim

špekulacijama sa akcijama

kompanija koje se bave

Internetom krajem 1990-ih.

Između 1995. i vrhunca 2000.

berzanski indeks NASDAQ

Composite porastao je 400%.

Nakon peak-a 10.03.2000. do

oktobra 2002. je pao 78%.


Lale se pojavljuju u Holandiji 1593. Cveće standardizovana roba dospela na berze u Amsterdamu i

Roterdamu. U trgovinu se uključuje sve veći broj ljudi, raste tražnja i cena. Mehur na tržištu je počeo da se

naduvava krajem 1634. Ugovorena cena (forvard ugovor) za jednu lukovicu Viceroi: 2 tovara pšenice, 4

tovara sena, 4 debela vola, 8 debelih svinja, 12 debelih ovaca, 2 bureta vina, 4 barela piva, 2 barela putera,

450 kg sira, krevet, jedno odelo i jedan srebrni pehar = ukupna vrednost 2.500 florina. Pucanje mehura

zbog neizvršenja ugovora februara 1637, bez sistema margina i klirinške kuće na fjučers trzištu nije se

morao ispuniti ugovor ukoliko bi jedna strana gubila. Prodajni stampedo.

Bull market: prvi špekulativni balon u istoriji - tulipomanija

19

Crni utorak: 28.10.1929. DJIA pad 12%, 29.10.1929. pad 12%, 30.10.1929. rebound 12,53%.

Bear market: 1929. i 1987.

Crni ponedeljak: 19.10.1987. DJIA pad 20,47 % (prob. 10-71) (black swan).

Akcije Krajslera

24.10.1929. vredele

su 135 $, do 1932.

pale na 1,25$. Akcije

US Steel za 3 godine

pale sa 262 na 2$,

GM sa 73 na 8$.

Razlozi: programi za trgovanje, precenjenost

akcija, nelikvidnost, psihologija trzišta, masovno

prodavanje od strane programskih trejdera.

dr Borjana B. Mirjanić

Ruzvelt je 1932. pod uticajem Dzona Kejnsa uveo program New Deal obnove nacionalne ekonomije.

20

Crni labudovi

dr Borjana B. Mirjanić

Posmatrano 40.000 dnevnih prinosa. Najviši stubić: dnevni

procentni prinos između 0 i 1 % realizovao se u 9.000 slučajeva,

između 0 i -1 % u 8.000 slučajeva, između 1 i 2 % u 2.000

slučajeva, između -1 i - 2% u 2.000 slučajeva. Osim toga,

uočavamo i autlajere koji nisu ekstremni. Kada pogledamo mali

broj slučajeva stiče se utisak da se prinosi kreću od +- 2%, dok

se prinosi od +- 5 ili 6 % gotovo nemogući. Ali, na histogramu

vidimo dve izrazito ekstremne vrednosti: najveći dnevni prinos

12,53 % i najveći dnevni gubitak od 20,47 %.


Na grafikonu mesečnih prinosa (korišćena je

komponenta kapitalne dobiti, a dividendni

prinos nije uključen u obračun) vidimo

ekstremne varijabilnosti u prinosima. Na

primer, u januaru 2001. cena akcije je porasla

50% u jednom mesecu. Taj rast vrednosti ne

može se lako uočiti jer je svakog meseca

kretanje prinosa bilo drugačije (u velikim

zamasima, big swings), jednog meseca

investitor ostvari 30% prinosa, sledećeg 30%

gubitka. Zaista liči na vožnju roller coaster-

om. Šta su ove ekstremne vrednosti, gubitak

trećine vrednosti u jednom mesecu? Šta se to

desilo 2008. godine ?

Crni labudovi


Dodavanjem linije regresije (least-square fit,

minimiziranjem sume kvadrata odstupanja od

linije) vidimo da ima nagib od 1,45 što

nazivamo beta. Apple ima snažniju reakciju

nego celo tržište. Prinosi Apple se povećavaju

/smanjuju za skoro jedan i po puta više u

odnosu na celo tržište. Gubitak iz sept-okt

2008: mesec dana nakon što je ustanovljeno da

S. Jobs ipak nije bolestan, ali se 15.09.2008.

dogodio najznačajniji bankrot u istoriji SAD

Lehman Brothers. Prinos S&P500 je u jednom

mesecu opao za 16%, ali je Apple ostvario

gubitak od samo 5% jer su se oporavljali od

neistinitinih glasina o lošem zdravlju Stiva

Jobsa.

Crni labudovi


Istorijat: Prvobitno osnovana 1894. godine, Kralj Milan Obrenović. Reosnovana 1989. Do 2004. kada je

uvedeno elektronsko trgovanje trgovalo se na parketu – floor (2-3% trgovanja na parketu NYSE). Berza je

ogledalo ekonomije na kome se manifestuju sve zakonitosti tržišta. BERZA JE ORGANIZOVANO

TRŽIŠTE KAPITALA.

2002. godine akcije iz postupka privatizacije uvedene su na Berzu (za sada sproveden jedan postupak

IPO 2019. Fintel energy, u Srbiji gotovo nema primarne prodaje, domaća berza nema funkciju

prikupljanja kapitala!, dok je na tržištu EU u 2019. godini sprovedeno oko 700 IPO) – tržište

kapitala: a) transferna funkcija: korisnici sredstava prikupljaju sredstva putem novih emisija

finansijskih instrumenata, b) funkcija likvidnosti.

BERZU POSMATRAJTE KAO PIJAČNU UPRAVU.

2001. donet Zakon o privatizaciji,

preko 800 kompanija po sili zakona

postala akcionarska društva. Umesto

vaučerske privatizacije, sprovedena

besplatna podela akcija – akcije nisu

doživljene kao imovina. Npr.

privatizacija Apatinske pivare

omogućila je akcionarima da od

prodatih akcija kupe stan.

Beogradska berza


Umesto vaučerske privatizacije, 2001. je sprovedena je besplatna podela akcija. Ukoliko ste nešto dobili

besplatno i kasnije to prodali za 1 dinar, prinos je ogroman (nemerljiv). 2001. godine 4,8 miliona

punoletnih građana dobilo je akcije besplatno (politički projekat), neznajući šta sa njima da rade, čemu

služe i budući da su bile za džabe svi su ih prodavali (cene išle na dole). Od 2002. do 2005. ljudi su

prodavali akcije jer nisu znali koja su njihova prava i koristi od posedovanja akcija, pritisak na strani ponude

oborio je cene od 2001-2005. U ovoj ranoj fazi akcionarstva, svi radnici privatizovanih kompanija 1990-ih

Hemofarm (2003. cena 300-400 din, preuzet Nemačka Štade po 12.000 din), Apatinska pivara (preuzeta

2003-2004) akcije su prodavali, a veliki broj malih akcionara oborio je cenu. U periodu od 2002-2007.

tržište je služilo za KUPOVINU KOMPANIJA. Ogromna ponuda akcija oborila je cenu, kompanije su

kupovane na niskim nivoima (10 - 40% svoje knjigovodstvene vrednosti).

Početak 2005. na tržištu se pojavlju strani investicioni fondovi trguju na Berzi i usled rasta tražnje raste

cena akcija (Hemofarm sa 450 na 12.345 din, BB Minakva sa 300 na 33.000 din): 2006-2007 najbrže

rastuće tržište na svetu, ali i visoko volatilno, visokorizično tržište. 2007. godine strani investicioni fondovi

činili su 50% investicija na domaćem tržištu. 2007. godine: 27.000 građana Srbije počelo da kupuje, rast

tražnje (dodatna marginalna tražnja): mali investitori (mikrotransaktori su manje rezistentni na marginalnu

promenu cene u odnosu na institucionalne, lakše je individualnom investitoru da plati dinar više, nego

investicionom fondu koji trguje u velikim obimima) su čak uzimali bankarske kredite što je dodatno

doprinelo rastu cena domaćih akcija 2007. Vrednost Belex15 se duplirala.

Beogradska berza


Efekat krda 2007. godine doveo je do rasta cena. Od 2003. do 2007. klasičan primer špekulativnog

balona: stanovništvo je uzimalo kredite ili prodavalo nekretnine, što nije racionalno investiranje.

Bolno otrežnjenje maj 2007. početak pada cena.

Dramatična promena 2008. godine – svetska ekonomska kriza, i od tada pražnjenje tržišta, broja

investitora i broja kompanija.

Od 2007. do 2019. niski nivoi likvidnosti i niske cene akcija. Nema dovoljno tržišnog materijala na

Berzi, zakoni EU nisu prilagođeni domaćem tržištu, nisu sprovedene neophodne strukturne reforme,

nema orijentacije države da motiviše srpsko tržište kapitala.

Oko 75% BDP-a u 2016. je zaduženost Srbije, pre krize 2007. oko 28%.

2008. slabljenje kursa dinara u odnosu na evro.

2009. pad BDP Srbije za 5-6%.

U Srbiji i u EU dividinda se isplaćuje jednom godišnje, a u SAD kvartalno. SJPT isplaćivao dividende

u akcijama, time akcionare dodatno vezuje za komaniju. Dividende isplatili 2017. NIIS 40 din, ALFA

1.000 din, MTLC, AERO, TLKM koji nije na BERZI ISPLAĆUJE!!! NIIS imao max vrednost usled

odluke da isplati dividende.

Porez na dividendni prinos 15 %: kompanija sama obračunava i plati porez, akcionari ne moraju da

plate. Porez na kapitalnu dobit 15 %: investitori sami prijavljuju prihod u julu i januaru.

Beogradska berza


Beogradska berza - promet


Kompanije se povlačesa tržišta kapitala:mali broj investicionihalternativa. IMLK:promena većinskogvlasnika – Salkof fondpovukao se Berze2016. RanijeHemofarm, Apatinskapivara, Jafa,Zemunska Coca-Cola.2017. BMBI, AIKB2018.

2007. akcijama 500-600 kompanija setrgovalo! 2017. godinepreuzimanje ENHL imanje akcija jedostupno na Berzi:koncentracijavlasništva.

Beogradska berza

U SAD-u disperzovano vlasništvo. Telekomnije na Berzi iako su akcije podeljene 2013,EPS nije na Berzi. Privreda nije u potpunostitržišna, na Berzi se polažu računi investitoru.Investicioni imidž kompanije kada jekotirana na Berzi: kad se Coca-Cola kotiralana NYSE brend je postao popularan širomsveta.


Beogradska berza


PRIMER CONVEY PRICE – U CIPELAMA INVESTITORA – NIIS 2020.

17. vek, feudalni Japan, Minehisha Homma,

japanski trgovac finansijskih instrumenata –

fjučersi na pirinač. Steve Nison Candlestick

Charting Techniques uveo u zapadnu

finansijsku praksu.

Vezba: uparivanje naloga

https://en.wikipedia.org/wiki/File:Candlestick_chart_scheme_01-en.svg

https://en.wikipedia.org/wiki/File:Candlestick_chart_scheme_01-en.svg


Analiza investicija u HOV – primer NIIS 2020.


Fundamentalna analiza – NIIS 2020.

EPS od 159,86 din. je maksimalan iznos za

isplatu dividendi (koliko je 1 akcija zaradila

tokom godine).

P/E racio isplativnosti: odnos cene na Berzi i neto dobiti po akciji, ako je 4,62: spremni smo da platimo

4,62 dinara za 1 dinar neto dobiti NIS-a. Ko hoće da postane član ekipe koja deli EPS od 159,86 din. (toliko

košta ulaznica za 159,86 dinara EPS-a). Pokazuje i da je potrebno 4,62 godine da bi se ulaganje isplatilo. P/E

od npr. 70 precenjene (rastuće kompanije). Ako je P/E visok ali ako EPS raste onda je to u redu.

P/E može da se računa i kao količnik tržišne

kapitalizacije i godišnjeg dobitka. Na primer, NIS

2016. imao je tržišnu kapitalizaciju 1 mlrd. evra i

ostvario dobitak od 100 miliona evra, P/E je bio

10. Kada je povećao dobitak P/E se smanjio.

ROE – stopa prinos ana vlasnički kapital,

iznad 15 % je odlično, 10,45 % vrlo solidno.


Fundamentalna analiza – NIIS 2020.

P/B = 0,48

Book value: je obračunska kategorija, knjigovodstvena vrednost ((aktiva – obaveze) / broj akcija)).

Ako je P veće od B: P/B veće od 1: precenjenost. Kupuje se akcija ako je P ispod B: P/B manje od

1: potcenjenost. Knjigovodstvena vrednost je niska kod IT kompanija jer nemaju veliku aktivu koja

podiže knjigovodstvenu vrednost akcije (nema imovine, nekretnine, već kow-how, goodwill), a

visoka knjigovodstvena vrednost kod građevinskih kompanija jer im je aktiva velika.

Ex Yu preduzeća: oprema velika, visoka knjigovodstvena vrednost, ali nema rezultata. Imale bi

visoku knjigovodtvsenu vrednost i P/B manji od 1.

P/B od 0,48 tržišna vrednost je 48% od knjigovodstvene vrednosti (akcija je potcenjena).


Studenska interaktivna radionica na Beogradskoj berzi:

Studenti Akademije u ulozi brokera na Beogradskoj berzi:

Belexfix aplikacija (ask nalozi prodaje – crveni, bid nalozi kupovine – plavi)


Studenska interaktivna radionica na Beogradskoj berzi:

Studenti Akademije u ulozi brokera na Beogradskoj berzi:

sistem uparivanja naloga u Belexfix aplikaciji


Primeri obrazaca - figura



Soroš je 1992, u 1 danu

zaradio 1 mlrd. USD,

kupovinom DM kladio se na

depresijaciju funte sterlinga.

Bearish currency trader:

zauzeo je kratku poziciju od

10 mlrd. funti čim je uočio

postojanje double tops.






Koje figure uočavamo na 90-dnevnom

candlestick chart-u cena NIS-a? Hint: prva

figura hanging man, reća figura hammer...


Beogradska akademija poslovnih i umetičkih strukovnih studijaKraljice Marije 73, 11000 Beograd

We must view young people not as empty bottles to be filled, but as candles to be lit.

dr Robert Shafer

Documents

No Slide Title Tržište kapitala – akcije i osnove berzanskog poslovanja (termin: 26.11.2020.) M3 evaluacija (prvi ispitni rok januar 20 21 .) Beogradska berza i analiza investicija