NOVI - fer.org.rs · Zaposleni na TV N1 dobili su pismo pretnji smrću novinarima i njihovim porodicama, a sve zbog izveštavanja o protestima. “Da li vi imate vaše porodice, ubijate

vv

NOVIMAGAZIN

Tema broja Teška artiljerija demokratije

Evropsko zajedništvo

Evropa je mnogo više od nemačko-francuskog prijateljstva

SRB

IJA

150

DIN

/ C

RN

A G

OR

A 2

EU

R /

MA

KED

ON

IJA

95

DEN

/ B

IH 3

.5 K

M /

HR

vA

tSK

A 15

HR

K /

SlO

vE

NIJ

A 2

,8 E

UR

Ruski tok i kineski put: Svilen gajtan za Srbiju

MeNe slučajni MINIstAr Ne

može dA pONIZI

150 din.

milena Dragićević Šešić

7. II 2019.BROJ 406

Sadržaj

intervju

18 Mene slučajni ministar ne može da ponizi

Verujem da se promena mora ostvariti i da će do nje doći. Nadam se i da ću ja to doživeti. A borba za društvenu promenu i promenu vrednosti daje smisao mom životu, kaže profesorka FDU Milena Dragićević Šešić u razgovoru sa Anđelkom Cvijić

srbija

10 Teška artiljerija demokratije

23 Ruski rulet, vrletni putevi

ka rešenju kosovske enigme

26 Ko koristi sivu masu taj koristi

biomasu

28 Ruski tok i kineski put –

svilen gajtan za Srbiju

region

34 Dugo putovanje u Jevropu

svet

37 Led na Himalajima na

toplotnom udaru

kultura

48 Estetski legitimitet

otpora

50 Susret istorije i poezije

revija

53 Božić u Vitlejemu

prilog

57 Glasna tišina

rubrike

04 Arena08 Širi ugao62 Ogled

32 Čovek u moru sivilaZdravko Grebo je bio nekonvencionalna osoba.

Takav je bio kao asistent, kasnije profesor. Takav je bio i u onoj kratkoj epizodi političara, kada smo odjednom naučili da političar može govoriti rečenicama koje nisu prazne trakavice

38 Evropa je mnogo više od nemačko-francuskog prijateljstva

Istorija nemačko-francuskih odnosa je duga istorija ratova i neprijateljstva. Nemoguće je i pogrešno govoriti o nemačko-francuskom prijateljstvu bez jasne svesti o vekovnom tzv. nemačko-francuskom “naslednom neprijateljstvu” (Erbfeindschaft) i bez dobrog poznavanja njegovih etapa i uzroka

44 Malo glumim, malo režiram, malo vidim svetlije...

Rediteljka, pozorišna i filmska glumica, nedavno je na sceni BDP-a režirala “posvetu svom ocu” – Raslo mi je badem drvo. O toj predstavi, svom ocu i stanju u kulturi razgovarala je sa Unom Miletić

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZdAVAČ: društvo za novinsko-izdavačku delatnost “Agenda 2020“ d.o.o. Beograd, Terazije 23/II PIB: 106978740, MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-754, 011/3228-280 E-mail: [email protected], glavna i odgovorna urednica: Nadežda GaćeZamenik glavnog i odgovornog urednika: Mijat LakićevićUrednica portala: Vlasta VukićevićArt direktor: Bojan Radulović Urednica fotografije: Marija Kolaković direktorka marketinga: Jelena Očigrija 060/88-66-516 [email protected] redakcije: dubravka VasićRedakcija: Jelena Aleksić, Marija Kolaković, Jelka Jovanović (politika i društvo), Ivan Jovanović, Ivana Pejčić, Andrej Zarević (svet i revija), Nebojša Pešić (tema), dragan Stošić (kultura), Marija Šajkaš (Njujork)Stalni saradnici: Julijana Mojsilović, Jelena Volić Helbuš, Vladimir Barović, dragan Janjić, Ljubiša Jovanović, Maša Kočović, Momčilo Pantelić, Nikola Lazić, Aleksandar Arsenijević, Zorica Miladinović, Branko Vučković, Mirjana Marinković, Mira Popović (Pariz), Prof Ljubinka Trgovčević, Svetlana Marojević, Seniha Muharemi Vukas (Ljubljana), drago Hedl (Zagreb), drago Pilsel (Zagreb), Vildana Selimbegović (Sarajevo), Veseljko Koprivica (Podgorica), Savo Pejčinovski (Skoplje), Zoran Andrić (Minhen), Marko Savković, damir Grubiša (Rim), Žozef LončarAdvokatica redakcije: Nataša dragović RakovićLektor: Lidija CenićPrelom: studio trid, BeogradRačunovodstvo: Slavica Miljanić distribucija: Centrosinergija doo, BeogradŠtampa: Rotografika, SuboticaTK RAČUN: 190-10880-36, JUBMES banka A.d. Registrovano kod APR pod brojem Bd 27649/2011 08.03.2011.

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

U poverenju

Na mom radaru

Poverljivo o poverenikuSrbija bezbrižno krcka dane do izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja

i zaštitu podataka o ličnosti. Preciznije, čak ih i ne krcka, pošto postupak za izbor novog poverenika nije ni otpočeo mada je pređašnjem krajem prošle godine prestao mandat. No, kako je vođa vladajuće većine u parlamentu Srbije Aleksandar Martinović kazao – ima veći-na više kandidata, ali novi poverenik neće biti ni nalik Rodoljubu Šabiću.

Novi magazin nezvanično saznaje da vlast zaista merka kandidate koji bi i po imenu i bio-grafiji mogli da zauzmu tu poziciju. Uostalom, mogu je zauzeti i bez profesionalnih preporu-ka, pošto vlast ima dovoljnu većinu. Jedan od kandidata, čini se najozbiljniji, dolazi iz nevla-dinog sektora, s naglaskom na iskustvo u ne/vladavini prava i zaštiti ljudskih prava. Drugi je više verziran u pravnim institucijama, pošto je jedan od aktivnih državnih službenika u toj oblasti, kao i treći koji je deo pravosudnog sistema.

Zbog zaštite samih “kandidata” imena ne navodimo, ali to nas ne sprečava da kažemo kako će institucija poverenika – bilo koji od te trojice muškaraca da dođe na to mesto – u dobroj meri biti “utegnuta”.

Spolja gladac...

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda na čelu sa Džejmsom Rufom napustila je Srbiju u utorak 5. februara posle, kao i obično, sedmodnevnog boravka. Iako je Ruf, kome je ovo bila oproštajna poseta, pošto više neće biti šef MMF-a za našu zemlju, javno iznosio uglavnom pohvale, zapravo je bilo mnogo kritičkih opservacija na aktuelnu situaciju. Dakle, iako je priznao da je dosta urađeno na fiskalnoj konsolidaciji zemlje, u razgovorima je izneto i mnogo primedaba. One se pre svega odnose na javni sektor, u kojem su reforme – iako su od početka prethodnog stendbaj aranžmana protekle već četiri godine – praktično potpuno izostale. Osim kod Železnica Srbije, gde je započet posao razdvajanjem preduzeća na putnič-ki i teretni saobraćaj i infrastrukturu, u drugim delovima javnog sektora, pogotovo u Elek-troprivredi Srbije, ništa nije urađeno praktično. Takođe, nije urađena sistematizacija radnih mesta u javnoj upravi niti je uveden sistem platnih razreda. Poseban je problem i dalje ostala Poreska uprava, gde reforme takođe nisu ni započete. Štaviše, iz MMF-a je ukazano da je PU i dalje pod velikim pritiskom nosilaca političkih funkcija koji onemogućavaju profesionaliza-ciju ove, za kvalitet države ključne javne službe.

Građanima Srbije ostaje da se nadaju da će neki novi šef misije MMF-a biti manje popust-ljiv prema otporu reformama.

07/02/2019. Novi MagaziN BROJ 4064

Studenti FON-a ponovo u borbi za zlato

Studenti Fakulteta organizacionih nauka pobedom na marketing takmiče-

nju Centralne i Istočne Evrope obez-bedili su plasman na svetsko takmi-

čenje u Londonu.Studenti Case Study Cluba Fa-

kulteta organizacionih nauka: Nataša Vladisavljević, Rastko

Damnjanović i Marko Trifko-vić, pod mentorstvom prof.

dr Vesne Damnjanović i Laza-ra Đelića, pobedili su na regio-

nalnom marketing takmičenju u rešavanju poslovnih problema pod

nazivom “Liga budućih lidera”.Studenti su na nadmetanju u Bukureštu

predstavili inovativno strateško rešenje za brend “Coccolino” i marketing i pro-dajne taktike komunikacije sa mladom populacijom.

Pobedili su timove iz Poljske, Ma-đarske, Grčke i Češke.

Ovom pobedom obezbedili su uče-šće na svetskom takmičenju u Lon-donu, gde su prošle godine osvo-jili prvo mesto. Nadaju se da će odbraniti titulu prošlogodišnjeg pobednika.

LOŠA NEDELJA

Na mom radaru Duško DomanovićPOEZIJA JE ZA ONE BEZ STRAHA

“Poetsko-muzička kontrakcija” je pro-jekat na kojem sam tokom prethodnih nekoliko meseci radio s prijateljem Vladom Bajićem i bendom “Hi-rurgija”. Reč je o podu-hvatu koji objedinjuje moju poeziju i njihovu muziku, a koji je svo-ju premijeru doživeo prošle srede u novo-sadskoj pivnici “Gu-san”. Priča je rođena iz Vladine i moje želje da se na jedan drugačiji način približimo publi-ci, te da pobijemo onu olinjalu frazu koja veli da “poezija nikoga ne zanima”. Elem, u svetu u kojem je stvarnost tek puka “proza živo-ta”, potreba za poezi-jom i te kako postoji, a ista ta poezija ne za-nima jedino one koji je se boje ili koji su za ži-vot gluvi i slepi rođeni.

PROTESTIIz petka u petak, iz

subote u subotu. Tako nam, barem ogro-mnom delu nas, živi i raste nada u poslednjih nekoliko meseci. Stoga je s mog radara nemo-guće izbrisati proteste koji Srbijom drmaju i osvajaju sve veći broj gradova, gradića, varo-šica. Kad sa ovog bre-žuljka od životnog isku-stva pogledam unazad, čini mi se da sam, na-žalost ili na sreću, na protestima naučio da hodam. Posle svakog od tih protesta sapleo sam se i pao, kako ja tako i svi oni koji su sa mnom hodali. Ipak, ne želim da prestanem da verujem u to da je bolji svet moguć. Ne želim da prestanem da sanjam život u zemlji u kojoj se nećemo sa-plitati – ni o sopstvene snove ni o tuđe podva-le. I “ne dam ovo sunca

u očima, ne dam ovo hleba na dlanu”.

OSTATI DETEda mi je iko ikada,

kao čeljadetu morav-skom, rekao da ću se u Banat ravni zaljubiti, samo bih mu se cinič-no u brk nasmejao. No, evo, i to se desilo. Zahvaljujući igri slučaja koji me je doveo u Sred-nju školu Novi Bečej, gde se ponedeljkom i utorkom, na vatri Hera-klita Mračnog, grejem s tamošnjim dečacima i devojčicama. I taj po-nedeljak i utorak su mi se toliko u krv urezali, da bi mi onaj radar, čini mi se, zauvek u kosmo-su zalutao da njih nije. Jer upravo zbog njih znam da su oni koji do-laze veliki taman koliko smo mogli i mi biti – da smo samo mrvu hrabriji bili, da smo pred sobom i svetom smeli deca da ostanemo.

Pretnje smrću zaposlenima na N1Zaposleni na TV N1 dobili su pismo pretnji smrću novinarima i njihovim porodicama, a

sve zbog izveštavanja o protestima.“Da li vi imate vaše porodice, ubijate našu decu i unuke, a niste svesni ako dođe do

rušenja, vaša zgrada će među prvima otići u vazduh, a može se desiti da ostanete bez svojih najmilijih. I zato vas mi veterani upozoravamo da se ne igrate sa ničijom sudbi-nom jer je vaša sudbina u našim rukama”, navodi se u pismu.

Pošiljalac se potpisao kao Beogradski veterani ratova 1999. U pismu je, pored pretnji, završila i članska knjižica Saveza ratnih veterana Srbije.

Međutim, predsednik tog udruženja Željko Vukelić kaže da oni ne stoje iza poslatih po-ruka i da žele da policija ispita ceo slučaj.

“Ja nemam blage veze o bilo čemu, a vi ako imate, to prosledite nekome ko može da pogle-da, da nije neko podmetnuo, ja mogu samo da kažem da najviše gledam N1 jer je najobjektivni-ja usred svega ovog neobjektivnog na medijskom prostoru”, kazao je Vukelić.

Da N1 nije objektivna, pa da još i priznaje Kosovo, na Tviteru otvoreno aludira potpred-sednik SNS-a Milenko Jovanov iako TV N1 u mapama vremenske prognoze, kao i u dru-gim grafičkim ilustracijama, Kosovo tretira kao i Ujedinjene nacije.

Na mapama je teritorija Kosova označena istom bojom kao i Srbija, ali je teritorija označena isprekidanom linijom, iz čega se nikako ne može zaključiti da je u pitanju međunarodno priznata država.

Jovanov je, međutim, prikazao satelitski snimak pod oblacima aludirajući da N1 Kosovo tretira kao državu. Na tu njegovu objavu usledile su salve komentara u ko-jima se N1, između ostalog, naziva CIA televizijom, izdajničkom, predstavlja se kako puca u istinu, navodi se da je reč o novinarima plaćenicima koji šire propagandu protiv Srbije.

Tako je novinare N1 jedna Fejsbuk grupa, koja hvali vladajuću politiku, zajedno sa NUNS-om i dnevnim listom Danas označila kao sluge Globalizma, Sorosa i kriminalnog klana Klinton.

Imenom i prezimenom, sa svojih profila, pojedini građani su poručili da je reč o “dokaza-nim veleizdajnicima”, “da ih treba proterati iz Srbije” i “zabraniti im rad u Srbiji”.

Pretnje zaposlenima na N1 osudila je većina novinarskih udruženja, tražeći od nadležnih da ispitaju sve pretnje i nalogodavce.

Duško Domanović (Adrani, Kraljevo, 1979), pesnik, novinar, vetropir, lunjalica, pionir; objavio neke knjige, objaviće još neke ako ga ćutanje ne pretekne; živi i radi – povremeno; u Novom Sadu, Novom Bečeju, Kraljevu, Nišu; i u Parizu, koji je na minut za večnost udahnuo.

DOBRA NEDELJA

5

Ničeg novog nema, kategoričan je ekspert za kosov-sko pitanje Dušan Janjić po pitanju

Statuta Kombinata Trepča, koji je pre nekoliko noći, baš tako, na noćnom delu sednice izglasa-la Skupština Kosova. Odluka je u Beogradu i na severu Kosova propraćena teškim rečima kao dramatična po srpski narod i in-terese, što Janjić osporava i oče-kuje da će u narednim mesecima trajati neka vrsta dijaloga, ali da će trojka NATO–EU–SAD u me-đuvremenu sačiniti platformu za rešavanje problema u novom for-matu “trojke”. No, ipak se ispreči-lo pitanje Trepče.

“Dramatičnost je na strani Be-ograda. Što se tiče Prištine, to je dovršavanje procesa koji je tre-balo da počne 2014. na osnovu Briselskog sporazuma. Od 2016. po Zakonu o Trepči koji je done-la Skupština Kosova kombinat je pod kontrolom Kosovske privati-zacione agencije. Usvajanje Sta-tuta je priprema za privatizaciju – dakle, raščišćavaju se svojinski odnosi”, kaže Janjić za Novi ma-gazin.

Koliko ko ima?Prema proceni Agencije, 80

odsto ide na državu Kosovo, a 20 odsto akcija pripada malim akci-onarima, onima koji su tu radili, a radili su i Srbi i Albanci. U srpskoj javnosti se osporava tih 80 odsto i pita se da li je pravično i zako-nito, ali zakonito je. Sukcesija na Kosovu je sprovedena po Bečkom dokumentu koji kaže da imovina pripada onome na čijoj je terito-riji građeno, Trepča je najvećim delom građena iz sredstava save-znog fonda za razvoj nerazvijenih područja, tako da je direktno išla u tadašnju pokrajinu. Ono što se može postaviti kao pitanje jesu dodatne investicije koje je Srbija imala. Ili neko treći.

Govorimo o periodu od 1999?Od 2008. Drugi deo su među-

sobna potraživanja o kojima se uopšte ne razgovara. Nije ih ni Mogerini pokrenula, ni Beograd, a velike su pare u pitanju. Pret-postavljam da Mogerini nije hte-la sebi da komplikuje situaciju u pregovorima, a mora i da prekri-je i legalizuje problematičan rad Evropske unije kad je bila deo Unmika, koja se bavila privatiza-cijom. Trepča tada nije prodata, a posle je EU pobegla iz ekonom-skih pitanja.

Kakve velike novce pominjete?Trepča je od otvaranja godiš-

nje u proseku pravila minus, od oko 22 miliona evra, nikada nije poslovala pozitivno, to su velike laži. Taj dug je nekada pokrivan reprogramom, nekad budžet-skim sredstvima Srbije, od 2008. kosovske vlasti su malo mogle da učine. Objektivno danas radi tre-ćina kapaciteta. Onaj manji deo na jugu nekako je saniran, a na severu imate oko 50 preduzeća koja rade.

Da li je tu 3.500 zaposlenih o kojima govori Beograd?

Verovatno je i deo tih ljudi, dr-žava Srbija im isplaćuje minimal-ne zarade, teško je to razrešiti, ali kosovske vlasti su odlučile da sve od 2008. strave na teret Srbije, pa izračunajte koliko je to ako je minimalno 22 miliona evra go-dišnje. Kosovo po osnovu krađe struje potražuje još 170 miliona, a ima i spornih objekata. Otvori-će se tema međusobnih potraži-vanja i Priština je delom u pravu kad kaže da će Trepča biti deo konačnog sporazuma.

Ako dobro razumem, Kosovo ima pravo na 80 odsto kapitala Trepče i može da tuži državu Srbiju za četvrt miliona evra?

Privatizaciona agencija Kosova preuzela je Trepču pre dve godi-

5 minuta sa...Dušanom Janjićem


U nizu spornih odluka američkog predsednika Donalda Trampa teško je izdvojiti najnemarniju i najopasniju. Da li po trenutnu stabilnost, na primer Bliskog istoka, povlačenjem iz iranskog nuklearnog sporazuma, ili po stabilnost klime povla-čenjem iz Pariskog sporazuma, ili po dugoročnu bezbednost Evrope poslednjom odlukom da SAD izađu iz Sporazuma o nu-klearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom.

Sporazum koji se smatra osnovnom bezbednosne arhitektu-re Evrope u poslednjih 30-ak godina potpisali su 1987. godine lideri SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Njime je zabranjena proizvodnja i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa na zemlji dometa od 500 do 5.500 kilometara. Kraj sporazuma podstakao je strahove od obnavljanja hladno-ratovske trke u naoružanju kada su SAD i Sovjetski Savez nes-putano postavljali nuklearne rakete po Evropi.

Takvi projektili posebno su opasni jer im treba nekoliko mi-nuta da stignu do svojih meta, što ne ostavlja mnogo vremena za odlučivanje i povećava rizik od nuklearnog sukoba iz puke greške, na primer pogrešnog upozorenja.

Trampova odluka prošle nedelje je očekivana, pošto je pre nekoliko meseci najavio povlačenje iz INF-a, optužujući Rusiju da ne poštuje sporazum. SAD su i ranije, u vreme Obamine ad-ministracije, optuživale Rusiju da se ne pridržava odredbi dogo-vora, kao što je i Moskva optuživala Vašington. Ruski predsed-nik Vladimir Putin odmah je reagovao da se ni njegova zemlja više neće pridržavati odredbi INF-a, ali je rekao da neće, ako to ne urade i Amerikanci, na evropskom kontinentu raspoređivati rakete koje su bile zabranjene sporazumom.

Što se tiče same bezbednosti u Evropi, cepanje INF-a možda neće imati bitnije posledice – sporazum ionako nije zabranjivao rakete srednjeg dometa s mora ili iz vazduha. Ali bi mogao da označi početak nove trke u naoružanju. Rusija i SAD su, čak i kada se uzmu u obzir međusobne optužbe o kršenju sporazu-ma, u nekoj meri bile uzdržane. Sada ih više ništa ne ograničava da krenu u masovnu proizvodnju dosad zabranjenih raketa, ako ništa drugo da stignu Kinu, koja ničim nije bila ograničena.

Kina, koja u vreme potpisivanja sporazuma praktično nije bila nikakva sila, u poslednjih 30 godina imala je strahovit eko-nomski i tehnološki rast, što se odrazilo i na njene oružane sna-ge. Peking, međutim, insistira da Vašington i Moskva treba da čuvaju postojeći sporazum, ali ne prihvata mogućnost da bude uključen u neki novi dogovor.

Sa strateške strane, Trampov potez bi mogao da se posmatra kao pokušaj ograničenja Kine. Ali da bi američke rakete sred-njeg dometa imale ikakvog smisla u kontekstu Kine, one bi mo-rale biti raspoređene negde u njenoj blizini, na primer u Južnoj Koreji ili Japanu. Zasad, međutim, nema naznaka da su te zemlje spremne da prime nove nuklearne arsenale. Sa druge strane, ako ikome odgovara ovaj potez, to je Rusija, koja bi mogla da Evropu ponovo stavi pod svoj nuklearni zagrljaj.

Odluku o povlačenju iz INF-a nikako ne treba posmatrati ne-zavisno od klime u međunarodnim odnosima. I nije posledica isključivo Trampovog destruktivnog ponašanja. Ako ništa dru-go, ona je odraz manjka poverenja i kooperativnosti velikih sila – i SAD, i Rusije, i Kine. Samo, uništenjem tog sporazuma nestao je mehanizam provere među silama i građenja poverenja.

INF zapravo još nije uništen. To će biti za šest meseci, do kada Rusija, prema tumačenju Vašingtona, ima vremena da počne da se pridržava odredbi sporazuma. Dakle, još ima nade. Mada, koliko treba biti očajan, pa verovati da će Tramp i Putin uraditi nešto za svetski mir.

ne, ovo je utvrđivanje unutrašnje vlasničke strukture. Kosovo je svoje pravo na potraživanje ista-klo 2008.

Ali za to im je potreban među-narodni subjektivitet ako idu na arbitražu?

Sigurno, pa i zbog toga to mora biti deo paketa za konačno reše-nje. Kad se uzmu u obzir sva me-đusobna potraživanja, penzije i ostalo, oko 2,5 milijardi evra je u korist Kosova i nešto više od mi-lijarde u korist Srbije. Taj novac ni Kosovo ni Srbija nemaju, mora da nastane neki međunarodni fond, podrška, ali mora biti deo dogovora dve strane uz pomoć EU i SAD. Ne treba očekivati da će Rusija dati pare.

A kako će se razrešiti status tih 3.500 zaposlenih?

Beograd neadekvatno odgo-vara na problem, mada, mo-ram da kažem, do Vučićeve vlasti to pitanje nije ni postav-ljano. Ranije su govorili da se ne može postavljati to pitanje jer bi to bilo posredno prizna-vanje Kosova, što nije tačno. Oni su nastavili Miloševićevu politiku davanja para, a imate je i sada. Recimo, odluka Vlade Ane Brnabić da uloži 14 milio-na evra u fabriku akumulatora u Trepči koja je pod kontrolom Agencije!

Sada će Trepča biti peta crve-na linija u pregovorima, a kad imate pet crvenih linija nema-te nijednu, posebno što Marka Đurića i premijerku niko nije obavestio da je Kosovo preko taksi pokazalo da ima moć reci-prociteta i serijom mera koje su, sem taksi, usaglašene, uspelo da inspekcijskim, policijskim i ca-rinskim organima stavi pod kon-trolu celu teritoriju Kosova. To je nova realnost

Pre dve nedelje rekli ste da će takse biti suspendovane...

Biće, nagovestio sam ono što se sada događa; na zahtev Amerike usvojen je paket mera, Kosovo će ponuditi suspenziju

na 120 dana i postavili su jasne uslove. To nije Veseljijev plan, kako piše ovdašnja štampa, nego plan Kosova, traži se da Srbija is-puni obaveze...

Vezano za Ceftu?Ne samo za Ceftu nego za Bri-

selski sporazum, recimo tablice. Pedesetak obaveza ima Ljajiće-vo Ministarstvo trgovine, a nisu urađene. Da budemo realni, suspenzija će služiti da se vidi hoće li Srbija i Kosovo primeniti Briselski sporazum i iz toga se vidi da su mere koordinirane sa Kvintom i Amerikom, bez obzira na to odakle je došla ideja.

Kad će biti nastavljen briselski dijalog?

Agenda, koliko znam, ide ova-ko, 8, 9. februara kosovski tim i Đurić, mi imamo Đurića, pojavi-će se u Briselu i nastaviće dogo-vor o dogovoru. Očekujem da će se pojaviti i Tači i Vučić i reći da su za mir i lepotu u svetu, Đurić i tim će imati seriju primedbi, ali moraju dogovoriti mehanizam suspenzije taksi. Druga tema je bezbednost koja je uzdrmana, ubistvo Olivera Ivanovića nije rešeno, pojaviće se drugi pro-blemi, ZSO... Ta vrsta dijaloga na veštačkom disanju trajaće do jeseni, dok se ne stvore uslovi za novi format, Beograd to nema, a Kosovo je uradilo. Zrelo je za “trojku”...

Pre izbora za evropski parla-ment?

Pre. Trojka je da se objektiv-no utvrde problemi, sada ima-mo laži i paralaži, da utvrdi koji problemi mogu biti rešeni ka-pacitetima lokalnih vlasti i koje ideje imaju lokalne vlasti – i da se ponudi agenda rešavanja pro-blema. To je ad hoc misija od 2 ili 3 meseca.

Kažete izbori, koji?Svi, izbori na Kosovu, prove-

rite me, ali mislim da će ih brzo proglasiti jer su sve uradili, izbo-ri u Srbiji za mart, april i izbori za evropski parlament. J. J.

Povlačenje

Piše: Andrej Zarević,urednik

7

8

Širi ugaoSeverna svetlostAurora borealis, uzrokovana interakcijom između nabijenih sunčevih čestica i molekula gasa u gornjoj atmosferi Zemlje, vidljiva je na nebu iznad svetionika na Islandu. (Martial Trezzini / Keystone via AP)


9

suštini zahtev da se otkriju ubice Olivera Ivanovića. Čemu organizo-vanje prethodnog kontramitinga protiv odluka kosovskih privre-menih institucija, kao protivmera za mitrovačku kratku šetnju?

BOJKOT PARLAMENTA: Da nešto teško škripi u srpskoj stvar-nosti, pa sledstveno i u formalnoj demokratiji, pokazala je posebna skupštinska sesija upriličena po-vodom posete slovenačkog pred-sednika Boruta Pahora – opozicije je bilo u tragovima, premda niko ne spori da su Slovenci bratski na-rod, a njihova država prijateljska.

Bez obzira na priznanje kosov-ske nezavisnosti, koje je i vlastima i dobrom delu opozicije kost u grlu.

Posle polubojkota posebne sed-nice, neke od opozicionih parla-mentarnih grupa, kao i samostalni poslanici, mahom vezani za Savez

za Srbiju koji personalizuju Dra-gan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović, najavili su puni bojkot parlamentarnog rada na nacio-nalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Istina, potonjih tamo gde nema elementarnih uslova da se radi, odnosno gde se demonstri-ra neuvažavanje odbornika koji predstavljaju građane koji nisu zaokružili neku od vladajućih (ili pridruženih) opcija.

Dakle, posle skandaloznog vi-šegodišnjeg parlamentarnog nefunkcionisanja, pre svega Na-rodne skupštine Srbije, imaćemo malčice okrnjenu parlamentarnu

Ako je šala – loša je, ako je provokacija – opasna je.

Ovako bi se, najkraće, najpreciznije

i najjasnije mogle okarakterisa-ti dve teške političke aktuelnosti koje ovih dana dodatno dele Srbi-ju. Naravno, jedna je maketa veša-la na građanskim protestima zbog koje je jedan momak u pritvoru, bar u vreme kad ovi redovi nasta-ju, a druga spot u režiji vladajuće stranke koji se vrti čak i na nekim televizijama s nacionalnom fre-kvencijom i društvenim mrežama i na prvi pogled samo nipodaštava opozicione lidere, a zapravo isme-va građane koji već sedmicama protestuju na ulicama pedesetak srpskih gradova.

Suština se, izgleda, krije u pri-znanju predsednika Srbije Alek-sandra Vučića da je “malo građana koji protestuju, ali je mnogo neza-dovoljnih”, pa će, ne objašnjavajući dihotomiju, u svim okruzima raz-govarati lično s njima. Nezadovolj-nima. A možda i nekim šetajućim, ako se ukažu. Možda u 5.00 izjutra, kako je u neko ranije doba vlada-vine činio, ili kad nađe vremena za njih.

No, izgleda da je suštinski ne-bitno šta poručuju i vešala i spot, kao i mnogo toga što se poslednjih meseci i godina plasiralo – očito je u političku orbitu ubačena teš-ka artiljerija demokratije iako se spor samo unekoliko odvija izme-đu vlasti i opozicije, ali mnogo više i sudbonosnije između ogoljene politike i građana. Koliko je daleko otišlo zaoštravanje najbolje po-kazuje prva šetnja “Jedan od pet miliona” organizovana protekle subote u Severnoj (kosovskoj) Mi-trovici i dan pre nje, kao odgovor na najavu, protest u režiji vlasti protiv organizatora. Tu, napro-sto, nije jasno – ili jeste? – zašto se vlast oseća prozvanom jer je u

Teška artiljerija demokratijeProtesti građana širom Srbije ulaze u desetu nedelju, vlast za proteste optužuje opoziciju, ali ostavlja otvorena vrata građanima da se požale. Na audijenciji kod predsednika ili premijerke koji ih, kao, razumeju. U međuvremenu plamte politički i propagandno-medijski ratovi, koji ionako podeljenu zemlju definitivno dele u dva fronta koja će jedan drugog teško saslušatiPiše: Jelka Jovanović

10 07/02/2019. Novi MagaziN BROJ 406

Tema broja

stvarnost. Prostije, deklarisani protivnici režima će apstinirati, pa će biti znatno manje rasprava, prepirki, uvreda, kleveta, svađa, kazni. Opozicije neće biti, pa, iz-među ostalog, poslanici vladajuće većine više neće morati da ulažu stotine amandmana na zakone koje predlaže Vlada koju su sami birali jer će ionako minoran broj onih koji bi se mogli oglasiti biti znatno manji.

Sveden na Šešeljeve radikale (Srpska radikalna stranka), uz pomalo asistencije Jovanovićevih liberala (Liberalno-demokratska partija) i verovatno Čankovih li-

gaša (Liga socijaldemokrata Voj-vodine).

Zašto je baš tako i kako je baš tako nevladajuće telo podeljeno, pitanje je za njihove glavne aktere i analitičare, ali suštinski odgovor se traži na upit da li je to ono što desetine hiljada građana koji već sedmicama protestuju očekuju i traže od političara svih fela? Da li će samoiniciranim odsustvom iz parlamenta/ata opozicija udovo-ljiti zahtevu protestujućih građa-na da se, kao prvo, vladavina pra-va ispostavi kao imperativ, a pod dva – da se dejstvujušći političari uklone iz javne arene. Bar dok ne

Teška artiljerija demokratijeMarko Šelić: Idi dok si mladPesnik, reper, pisac Marko Šelić Marčelo pokupio je brojne aplauze desetine hiljada okupljenih Beograđana 1. februara, pre svega porukama upućenim predsedniku Srbije.“Ja sam ovde da ti kažem: za mene je lično da ličnije biti ne može. Lično je, Aleksandre Vučiću, zato što već deceniju i po moje javno delovanje ima za cilj toleranciju i izgradnju mira među narodima bivše Jugoslavije, ima za cilj da počisti užas i nesreću koju ste takvi poput tebe i ti lično napravili devedesetih. Ali baš zato tvoji simpatizeri oduvek su me nazivali izdajnikom svog naroda. Njima i tebi dajem na znanje: moje knjige i pesme mogu nekome biti umetnički loše ili mogu da izraze stav koji se nekome ne dopada. I toliko”, rekao je Šelić.“Ali moje knjige i/ili pesme sasvim izvesno nikoga ne korumpiraju i ne ugrožavaju, nikome ne prete i ne zastrašuju, knjige i pesme nemaju kupljenu diplomu kojom ponižavaju onoga ko ju je pošteno stekao, knjige i pesme ne zapošljavaju svoje rođake knjige i pesme, nemaju moć da nateraju ikoga da ode iz zemlje, ne mogu da opljačkaju narodno vlasništvo, ne mogu da omalovažavaju ono malo časnih novinara i da se brecaju na njih, ne mogu da cenzurišu i zabranjuju predstave i koncerte, ne mogu da zidaju objekte tamo gde se ne sme niti da grade minihidroelektrane i unište naše reke, ne mogu nikome da razlupaju glavu šipkom, ne mogu da skrive pad helikoptera ili pad radnika sa skela na gradilištima, ne mogu da maltretiraju građane u Hercegovačkoj, niti da prave sramotne spotove protiv Olivera Ivanovića, niti da kriju osobu s poternice i dokazuju nevinost poligrafom. Ne, to ne rade ni knjige ni pesme, a sve su to teški zločini protiv sopstvenog naroda, i više od toga: za mene, sve su to izdaje. I neko će za to morati da odgovara. Pred istorijom sigurno, a nadam se i pred institucijama nadležnim za to, kada ih budemo napravili. I zato, što bi rekla pesma tvoje omiljene umetnice, idi dok si mlad. Siđi sa svog trona od laži, nedosanjanog huliganstva, prenemaganja i sujete i odlazi jer iako nisam pravnik, bojim se da ćete u suprotnom ti i tvoji minionsi, kad vas jednom napokon iselimo iz naših domova, razgovora, života i svakodnevice, dočekati da vam država dodeli stanove za sve vaše zasluge, samo što će se ovoga puta komisija za dodelu stanova zvati sud”, rekao je Marčelo, a kao posebnu notu dodao je naslov pesme predsednikove “omiljene” pevačice: “Idi dok si mlad”.

11

koje Dveri emituju.I zbog čega je to krivično delo

kojim se osporavaju zasluge ro-doljuba iz Drugog svetskog rata, kako je ministar policije ne suge-risao nego izjavio, a potom ga je predsednik (partije i države) po-držao. Zašto su, napokon, ta tra-gikomična vešala strašnija od glo-govog koca koji su svojevremeno sadašnji predsednik i njegov ta-dašnji politički patron rezervisali

za vođu narodnooslobodilačkog pokreta Josipa Broza Tita?

I zašto im je, čak i učesnicima protesta teško primetljiva make-ta vešala strašna, a spot u kojem ismevaju lidere opozicije kao na-vodne organizatore građanskih protesta smešan iako je stupidan do te mere da se mora ljubiti i ba-hato pružena šapica kućne ljubi-mice, a ne samo “investitora koji kaže ‘samo za jednog pet miliona’

potpišu dogovor s narodom? Ma šta to značilo i sadržalo.Prava dilema, međutim, jeste

da li je delimičan bojkot parla-mentarnog rada praktičan uvod u bojkot novih izbora, bez obzira na to da li će oni biti skori vanredni na proleće ili skoro redovni od je-seni?

NOSIOCI VEŠALA I SPOTA: Među ova izuzetno složena i teška pitanja uletela su vešala, odnosno nekakva njihova maketa koju su dvojica momaka iz Rakovice no-sila u subotu 2. februara, devete nedelje protesta u Beogradu. Is-postavilo se, kako tvrdi ministar unutrašnjih poslova Nebojša Ste-fanović u ulozi portparola policije, da su jedan maloletnik i njegov nešto stariji drugar koji su vešala delili – simpatizeri opozicionih Dveri.

I da su strašno uznemirili jav-nost, koja je inače malo obavešte-na o protestima i uprkos tome što ni ogromna većina učesnika su-botnjeg protesta nije primetila – što zbog gužve, što zbog minorno-sti makete – taj zaista neprimeren rekvizit. No, onaj stariji nosilac ostao je u pritvoru, mada nije ja-sno kako maketa vešala ugrožava sistem vrednosti i šta je sporno u tome da neko bude “simpatizer” parlamentarne stranke? Makar i na tako bizaran način i makar ne baš omiljene opozicionom gra-đanskom krilu, koje ne ljubi kva-zitradicionalne simbole i poruke

I prekršaj i početak izborne kampanjeTransparentnost Srbije upozorila je da su televizije (s nacionalnom i drugim frekvencijama) koje su emitovale spot Srpske napredne stranke o opoziciji i protestima u Srbiji prekršile Zakon o elektronskim medijima, zbog čega bi trebalo da reaguje Regulatorno telo (REM). Predstavnik Transparentnosti Zlatko Minić javno je pitao ko je platio emitovanje spota, pošto je, prema Zakonu o elektronskim medijima, “pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj, u skladu sa svojom programskom koncepcijom” dužan da “poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije”.Članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić, međutim, smatra da se delovi spota Srpske napredne stranke o opoziciji i protestima nesmetano mogu emitovati na televizijama i pokrivalicama u prilozima ili vestima. “REM bi svakako reagovao u slučaju da je takav ili sličan spot emitovan u okviru vremena predviđenog za advertajzing, a pošto je emitovan u okviru priloga na vestima ili nekoj drugoj emisiji, to je deo uređivačke politike tih medija i nemamo na šta da reagujemo. Naročito u ovom slučaju, s obzirom na to da je spot emitovan kao vest da je jedna stranka napravila spot”, rekla je Olivera Zekić za list Danas.To da je neka stranka napravila spot o nekom političkom protivniku nije baš prepoznato kao žanr u novinarstvu, posebno van izborne kampanje.No, SNS-u takvi spotovi nisu novina, makar morali i da ih, čak i u kampanjama, po odluci REM-a suspenduju,To je protivno i zakonskim odredbama o finansiranju političkih aktivnosti, koji predviđa da se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: “rad sa biračima i članstvom, troškove prevoza i održavanja skupova, troškove promocije, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti”.


Tema broja > Politika na ulici i u kabinetu

vladajuće stranke i države. Ono što je teško osporiti jeste i dalje vrlo velika naklonost biračkog tela pre svega samom Vučiću, tolika da mu teško može parirati bilo ko, pa ni ujedinjena čitava opozicija, sa sve Šešeljem i građanskim pokretima.

Pitanje je i koliko će učinka imati najavljeni bojkot parlamen-tarnog rada, pošto već dugo opo-zicioni poslanici i nemaju prilike da bilo šta kažu, pa će sada stvar biti prosta – nema ih i neće biti ka-žnjavani.

To je, dabome, istovremeno dvo-sekli mač svake, makar i ovako ne-zrele parlamentarne demokratije, koja gubi svaki smisao ako nema dijaloga.

Činjenica da su u jeku demon-stracija potegnuta teška politička oruđa tipa makete vešala i spotova blaćenja naciljanih političkih pro-tivnika svedoči ipak da se nešto krupno menja. U kom smeru, ne znaju ni analitičari!

(evrića?)”. Šta je tu humor, sem ako se ne

držimo dobro poznate pameti da u svakoj šali ima i pomalo šale? Dakle, ako Jeremić, Đilas i Obra-dović & comp. ruše legalnu vlast plaćajući nekakve desetine hilja-da ljudi – uključujući i rekvizite – da se šetaju ometajući saobraćaj i ugrožavajući opštu sigurnost i vladavinu izabranih, zašto nisu u pritvoru? Ili u zatvoru, ako je tač-no barem nešto od onoga što im se već godinama stavlja na teret u propagandnim emisijama.

Pitanja su, naravno, u domenu socijalne psihologije sa (para)psi-hologijom političkog ponašanja, pre svih ko se prepoznaje kao kan-didat za vešala i ko kandidata/e prepoznaje? I kakve to uopšte ima veze s ljudima koji ne žele da im političari iz vlasti, kao i oni bez vlasti podjednako, naturaju ja-

ram. I kome je stupidni spot upu-ćen? Onima koji podržavaju vlast, pa je potrebno da ih se učvrsti u stavu, makar morali da se odre-knu svoje dece i prijatelja koji su-botom šetaju?

I najvažnije, što bilo ko u Srbiji sebi daje za pravo da misli da su ovdašnji ljudi ovce, pa im maketu vešala i “razdragani” spot nude kao glavne smernice u odlučiva-nju?

Da li je to, po meri politike, kraj-nji domet građana Srbije i njihova uloga – da budu pratioci makete i spota?

IZBOR I IZBORI: Hoće li biti no-vih vanrednih parlamentarnih izbora – što bi bila logična posle-dica masovnih protesta i bojkota parlamentarnog rada opozicije – kao i nedeljama ranije, ne zna se; odluka je u rukama predsednika

Ispravka: Nije Narodna nego NovaOmaškom autorke u tekstu “Odluke posle 16. januara”, objavljenom u 402. broju Novog magazina, Zoran Živković je označen kao predsednik Narodne stranke umesto Nove stranke. Izvinjavam se gospodinu Živkoviću i obema strankama.

Početak protestaProtest “Stop krvavim košuljama” i potom “Jedan od pet miliona” organizovan je 8. decembra zbog teškog fizičkog napada na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i dvojicu njegovih kolega u Kruševcu. Prvu šetnju predvodili su lideri Saveza za Srbiju, ali su potom šetnje preuzeli građanski aktivisti, pre svih glumac Branislav Trifunović i aktivistkinja Jelena Anasonović. Masovnijem okupljanju doprinela je Vučićeva izjava da može šetati i pet miliona ljudi, a on neće udovoljiti zahtevima.U narednim sedmicama ispostavljani su mnogi politički zahtevi, ali kao krunski se nametnuo ostavka Aleksandra Vučića.Za nju, međutim, nema pravnog, pa ni političkog osnova jer je on izabran velikom većinom glasova na neposrednim izborima, kao i koalicija koju predvodi.No, činjenica da parlament ne uvažava poslanike, a time i građane koji nisu glasali za vladajuću opciju, dovodi u pitanje legitimitet, posebno najavljenim bojkotom parlamenta. Kako kaže analitičar Bojan Klačar, parlament u kojem nema zastupnika neke grupe građana gubi legitimitet.

13

Dušan Bajatović, direktor SrbijagasaVažno je da sve radimo po na-šim zakonima. Radovi bi trebalo da budu završeni krajem 2019. Bitan deo čitavog posla biće i proširenje podzemnog skladišta Banatski dvor. Norbert Konkoi,

mađarski ambasador u RusijiMađarska je zainteresovana za diverzifikaciju gasnih pravaca. Danas ruski gas stiže u Mađar-sku sa istoka, ali smo zaintere-sovani i za snabdevanje gasom sa juga, odnosno preko Turskog toka. Ako se izgrade bugarski i srpski delovi gasovoda, Mađar-ska je spremna za prijem gasa.

Jelica Putniković, analitičarkaSigurno je da će Amerika na-staviti da vodi kampanju pro-tiv Turskog toka i gradnje ga-sovodnih sistema na Balkanu. Međutim, Amerika osim priče ne može puno da uradi jer su za nekoliko meseci izbori za nove funkcionere u Briselu, pa ovi sadašnji neće donositi neke ishitrene odluke ni po pitanju Turskog ni Severnog toka.

Turski tok (ne) može kroz Srbiju?

Strip > Gasiranje


Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetikeČinjenica da je Energetska zajed-nica u svom mišljenju “zaključila da će novi gasovod unaprediti sigurnost snabdevanja kroz di-versifikaciju ruta snabdevanja”, potvrda je naše argumentacije i očekujem ubrzan nastavak pro-jekta kroz obavezujuću raspode-lu kapaciteta i donošenje investi-cione odluke.

Temenuška Petkova, bugarska ministarka energetike Bugarska će graditi Turski tok i pokrenuta procedura je u skla-du sa evropskim pravilima, a cilj je da Bugarska zadrži ključ-nu poziciju na gasnoj mapi Evrope. Test tržišta je sprove-den i otkupljeno je 100 odsto ulaznog i izlaznog kapaciteta gasovoda.

Aleksej Miler, šef GazpromaGasovod će proći srpsko-bu-garsku granicu do srpsko-ma-đarske. Što se tiče rokova, os-novna linija će biti izgrađena do kraja 2019. godine.

Sekretarijat Energetske zajednice iz Beča dao je početkom meseca svoje mišljenje o mogućem prolasku Turskog toka kroz Srbiju, u kojem se “zaključuje da će novi gasovod unaprediti sigurnost snabdevanja kroz diversifikaciju ruta snabdevanja”, ali je postavljen niz uslova koje naša zemlja mora da ispuni. “Generalno, tržište gasa u jugoistočnoj i centralnoistočnoj Evropi oslanja se na isporuke ruskog gasa i često imaju ograničene veze sa susednim zemljama”, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da je Srbija, zemlja u kojoj će se graditi Turski tok, upečatljiv primer za to. Naime, kako se navodi u mišljenju, Srbija je potpuno zavisna od transportne rute gasa sa severa preko Mađarske, dok je njeno unutrašnje tržište gasa visoko koncentrisano na dva deoničara Gastransa – Gazprom i Srbijagas. Evropska zajednica smatra da Srbija u određenom procentu mora da omogući i trećim kompanijama da trguju gasom i transportuju gas preko ovog gasovoda, čime bi se isključio monopol Srbijagasa i Gazproma, bez obzira na to što Rusi i Srbi plaćaju gradnju i dopremaju gas.

15

SrbijaTendenciomer

Goran IlIćzamenik predsednika Državnog veća tužilaca

U organizaciji Balkanopolis centra za modernu tradiciju, uz podršku Vlade Srbije i kineske ambasade u Beogradu, počeo je prvi “Kineski festival svetla” u Srbiji, koji će trajati do 24. februara. Time će istovremeno prvi put u Srbiji biti proslavljena kineska Nova godina.

U situaciji kada su radnici u pravosuđu izloženi velikim pritiscima najviših državnih funkcionera, posebno predsednika države i ministarke pravde, Goran Ilić spada u malobrojnu grupu koja se tome javno i snažno odupire.

Kineski festival svetla

Firme iz Srbije na sajmu svežeg voća i povrća u Berlinu

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu, organizuju nastup 10 domaćih kompanija na međunarodnom sajmu svežeg voća i povrća “Fruit Logistica 2019” koji će se održati u Berlinu od 6. do 8. februara 2019. godine.

U okviru nacionalnog štanda Srbije, pod jedinstvenim brendom “Serbia Does Fruit”, predstaviće se 10 kompanija: Select fruit iz Subotice, PIK Južni Banat iz Bele Crkve, Forest food iz Kruševca, PDM Agro-fruit iz Pudaraca, Ćirić agro iz Titela, Agru trust iz Pećinaca, kao i firme sa sedištem u Beogradu: Ekofungi, D.V.A Sagal agrar, Hladnjače Brestovik i Pureberry. Pored kompanija, na sajmu će biti prisutni i predstavnici Asocijacije jabučara “Serbia Does Apples”, kao i grupacije borovničara. Na sajmu “Fruit Logi-stica 2019” srpski proizvođači predstaviće svoje proizvode na nacionalnom štandu Srbije površine 112 kvm u hali B City Cube.

“Fruit Logistica” (www.fruitlogistica.com) je jedan od najvećih međunarodnih sajmova iz oblasti prehrambene industrije na svetu koji se ove godine održava 26. put u Berlinu. U 2018. godini na sajmu je izlagalo 3.239 kompanija i organizacija iz oko 84 zemalja, a prisustvovalo je preko 78.000 posetilaca iz 130 zemalja. Ova izložba predstavlja skup uvoznika i izvoznika, proizvođača svežeg voća i povrća, veleprodaje i maloprodaje, transportnih i logističkih stručnjaka.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za devet meseci 2018. ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Nemačkom iznosila je 3,7 milijardi. Izvoz u pomenutom periodu je iznosio 1,5 milijardi, a uvoz 2,2 milijarde evra. U odnosu na isti period 2017, uvoz je porastao za 371 milion evra, a izvoz za 44 miliona evra. Ukupna razmena je povećana za 415 miliona evra.


ana BrnaBIćPredsednica Vlade

MIkI ManojloVIćglumac

“Srbija je po tretmanu opozicije u rangu afričkih autoritarnih režima.”Aleksandra Jerkov, poslanica DS

“Partijska knjižica ne spasava od hapšenja.”Darko Glišić, predsednik IO SNS-a

“Zbog kosovskih taksi Srbija gubi više od milion evra svaki dan.”Aleksandar Radovanović, Centar za regionalnu saradnju PKS

“Danas je potrebna hrabrost da bi se na sudu primenio zakon.”Zdenko Tomanović, advokat

“Demonstranti u Srbiji zaslužuju pažnju Evrope.”Ivo Vajgl, poslanik Evropskog parlamenta

“Zbog kulturne klime nosim gas-masku.”Petar Božović, glumac

Predsednica Vlade Srbije, koja je trebalo javnost Srbije da obavesti o svom boravku u Sjedinjenim Američkim Državama, što je u najavi i rečeno, 90 odsto vremena posvetila je jednom u suštini marginalnom političkom događaju. I više se ponašala kao pi-ar vladajuće stranke nego kao premijer.

Najveća vetroelektrana u Evropi

Kompanija Fintel Energija odlučila je da u Vojvodi-ni počne izgradnju najveće vetroelektrane u Evropi “Maestrale Ring”. Dosad je pustila u rad dva vetro-parka i privodi kraju izgradnju trećeg (Košava 1). Fintel Energija trenutno radi na izgradnji druge faze projekta Košava, koja će predstavljati proširenje po-stojeće vetroelektrane Košava snage 69 MW. Druga faza Košave sastojaće se od dodatnih 52 MW instali-sane snage i finansiraće se kroz udruživanje lokalnih i međunarodnih kreditora.

Naravno da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, pa i glumac. Jedino je malo nezgodno kada je to mišljenje u službi aktuelne vladajuće garniture.

Neophodna nova terapija za bolesne od leukemije

Udruženje pacijenata obolelih od limfoma “Lipa” saopštilo je da za najugroženije pacijente, sa visokorizičnom hroničnom limfocitnom leukemijom, nema odgovarajuće terapije na Listi lekova RFZO. Uz razumevanje da država raspolaže ograničenim finansijskim sredstvima, mo-limo odgovorne u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja Srbije da se nova terapija obezbedi za najugroženije pacijente sa visokorizičnom bolešću, a za koje ne postoje lekovi na Listi RFZO, kažu u Udruženju “Lipa”.

Upucana brojila na stubovimaNa nekoliko mesta u Loznici pucano je na 22 brojila na stubovima. Radnici lokalne Elektro-

distribucije izašli su na teren da utvrde štetu i zamene oštećena brojila. O ovom slučaju obave-štena je policija, koja je obavila uviđaj, kao i Opštinsko javno tužilaštvo Loznica. Kako su javile Lozničke novine, radnici su rekli da nikada nisu imali ovakav slučaj, a i policija je iznenađena da je neko brojila za merenje potrošnje struje “uzeo na nišan”. Najveći broj brojila oštećen je u naseljenoj ulici, u neposrednoj blizini kuća, na više mesta projektil je probio zadnju stranu ormara. Policija u saradnji sa OJT radi na rasvetljavanju ovog slučaja.

Lutovac: Nije vreme za slavljeDemokratska stranka obeležila je

29 godina rada. Predsednik stranke Zoran Lutovac je na proslavi u Beo-gradu rekao da nije vreme za slavlje, te da je umesto podela koje su obe-ležile njen rad, vreme da se radi na ponovnom ukrupnjavanju. Najvaž-niji prioritet DS-a danas je promena sistema, demokratizacija srpskog društva i vraćanje države građanima, rekao je Lutovac.

34 2Narodne

novine, Niš24 sata Srpski

telegraf

O poseti slovenačke delegacije Srbiji i poslovnom forumu Srbija - Slovenijau štampanim medijima 28. januar - 03. februar 2018.

17

dijalozima, da provociraju, podsti-ču i na razmišljanje i na delovanje. Naravno da se neće svaki umetnik odlučiti da izađe na ulicu i radi ulične performanse; ali oni koji osete da mogu i da treba da uspo-stave kontakt sa širim krugom gra-đanstva, sa onima koji nikada neće ući u galerijski prostor, za njih će ulica biti važna scena delovanja.

Šta je za vas taj “duh ulice” koji polako osvaja sve veći broj gradova u Srbiji?

Kao i u svim karnevalima, uče-snici protesta deo su svih gene-racija i svih socijalnih struktura stanovništva, sem onih najsiro-mašnijih i najobespravljenijih koji nemaju snage za individualni do-lazak – otuda njima vlast lako ma-

nipuliše i upotrebljava ih u organi-zovanim protestima. Na proteste se ide i porodično i u grupama prijatelja, ali i ako izađete sami sretnete komšije, poznanike – tako da je retko videti baš nekoga da je sam – a razdragana atmosfera ponese i neznance da se priključe jedni drugima. Duh ulice jeste duh građanskog zajedništva i radosti, to nije duh pompeznih javnih pro-slava već prijateljskih razgovora, uzbuđenja i iznenađenja kojih nema u javnim ceremonijama.

U čemu vidite razliku između protesta 96-97. i danas?

Nikada građani koji protestuju nisu bili “individualniji”, nikada išli više zajedno, a suštinski u mnogo kolona. Niko više ne uzvikuje “svi,

Da li su devedesete godine prošlog veka otišle u “bezdan za-borava” i ima li smi-sla pisanje o njima

danas, pitanja su koja u uvodu u svoju najnoviju knjigu “Umetnost i kultura otpora” postavlja Milena Dragićević Šešić, redovna profe-sorka Menadžmenta u kulturi i Teorije medija Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Pišući ovu knjigu i prikupljajući materijal za nju, profesorka Dra-gićević Šešić verovatno nije slutila da će se devedesete godine bunta protiv represije u Miloševićevoj Sr-biji, u nešto drugačijem obliku, po-noviti u zimu 2019. i oživeti prote-ste – kojima su umetnici onda dali, i sada daju svoj ogroman doprinos – protiv populističke politike nove vlasti, manipulacije medijima, po-novnih podela na “patriote” i “iz-dajnike”, govora primitivizma i, što je najopasnije, zlokobnih naznaka fašizacije srpskog društva.

Knjigu su objavili Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti i iz-davačka kuća Clio iz Beograda.

Milena Dragićević Šešić je i še-fica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment Univer-ziteta umetnosti, profesorka na Evropskoj diplomi kulturnog me-nadžmenta (Brisel), gost predavač na univerzitetima u Evropi i Sje-dinjenim Državama i profesor po pozivu na brojnim univerzitetima širom sveta. Objavila je veliki broj knjiga koje su prevedene na mno-ge strane jezike.

Kada umetnik izlazi iz ateljea i kreće da stvara ulični performans?

U svojoj knjizi dajem pregled umetničkih akcija koje su se de-šavale tokom devedesetih, kada su ratovi, kolone izbeglica i “ra-seljenih”, nacionalizam i opšta društvena beda nametnuli zahtev umetnicima da uđu u jasno soci-jalno-političko polje i da svojom umetnošću deluju. Umetnici, da-kle, već odavno nisu zadovoljni samo time da njihov rad služi za “ukras” društvenoj eliti – oni žele da njihov rad bude deo javnosti, da učestvuju u aktuelnim društvenim

Verujem da se promena mora ostvariti i da će do nje doći. Nadam se i da ću ja to doživeti. A borba za društvenu promenu i promenu vrednosti daje smisao mom životu, kaže profesorka FDU Milena Dragićević Šešić u razgovoru sa Anđelkom CvijićFoto: Đurađ Šimić

Mene slučajni ministar ne može da ponizi


Intervju > Milena Dragićević Šešić

svi, svi...” Niko i ne diže tri prsta u masi... Hoda se sa stavom, sop-stvenim – ide se da se kaže – nema straha, hoćemo promene, hoćemo državu koju zaslužujemo...

Demonstracije 96/7. bile su krik jednog izmučenog društva, druš-tva u potpunoj anomiji... Društva kojem su oteli dostojanstvo, pravo da misli, da dela. Kome su čak, bru-talno i direktno, oteli sopstvene glasove. Danas građani idu zajed-no, a samo je jedno važno – jasno staviti do znanja vlasti, vlasti koja misli da sve može i da joj je sve, baš sve dozvoljeno, da nećemo dati da nam se oduzme država i odvoji od nas samih, da nam se oduzme jav-ni, i sve pretvori u privatni interes, da se pretvorimo u građane na li-zing. Nećemo slaviti posao od 200

evra i gazdu koji je došao u Srbiju jer tu može sve – čak i da dobije od nas samih više novca za “kao” zapošljavanje radnika od onoga što je uložio, iz našeg budžeta. Da nepotizam i korupcija postanu norma, da se ruše putevi u izgrad-nji, da ginu radnici na gradilištima, da se izbacuju ustanove kulture iz prostora koje su koristile po 50 godina, a da im se ne da drugi jav-ni prostor koji već godinama stoji prazan...

Da, protestujem i zbog Grafičkog kolektiva, i zbog oduzetog novobe-ogradskog kampusa Univerziteta umetnosti, i zbog Akademskog društva “Branko Krsmanović”, i Balkanske 4, i svih onih ustanova kulture i galerija u unutrašnjosti koje nestaju jedna za drugom, i

zarobljenog Studija B koji plaća-mo našim novcem, i svih onih ne-postojećih medija i tzv. kulturnih organizacija koje su osnovane tek pred konkurs da bi na njemu dobi-le novac.

Beogradski amfiteatar postao je Beograd na vodi, Beograd ulti-mativnog poniženja SVIH struka... Ima li struke koja nije digla glas protiv takvog uništavanja grada? Gradonačelnik protiv koga su i čiju su smenu tražile desetine hiljada građana zbog brutalnog rušenja u Hercegovačkoj – postaje ministar finansija... Lažni doktorati postaju norma, a “vikend naučnici” pravi-lo. Mediji su nam oduzeti lažnim privatizacijama, preprodajama... Postaju megafon jednog čoveka i njegovih aspiracija.

Predsednik države gostuje na svim televizijama koje raspiruju mržnju protiv sopstvenih građa-na, uvodi i podržava jezik mržnje. Tako sve što su uveli u javni život, poput fantomki, a što performansi protesta kasnije koriste kao paro-diju i ironiju, zloupotrebljavaju u cilju zastrašivanja – “gledajte te koji protestuju – zamislite, nose fantomke, nose vešala”... Pa fan-tomke su korišćene u Hercego-vačkoj – pa nikom ništa – a to nije bio performans već brutalni akt... Laži poput “opozicija poziva na linč, silovanje, nasilje” reči su koje odjekuju medijskim sistemom – a reči izgovorene na medijima ima-ju veću težinu i značaj od reči koje građani bez političke moći i nje-nih instrumenata govore na pro-testima...

Savetnica predsednika Repu-blike šalje uputstva urednicima i novinarima... Akti prebijanja no-vinara ostaju nekažnjeni... Toliko je razloga za proteste, da neću ponavljati sve ono što su tako pre-cizno i jasno napisali profesori so-ciologije već ću samo reći da se sa svim konstatacijama slažem.

Zašto je toliko dugo bilo potrebno “eliti znanja” da se oglasi?

Upravo ta činjenica da su prote-sti građanski stav, a ne organizova-na politika opozicije ili neke odre-đene grupacije, zahtevala je da se u njima učestvuje baš tako – građan-

19

nosti, protestovao je i tražio sme-nu Ivone Jevtić, gradske sekretar-ke za kulturu, zbog zloupotrebe institucije javnog konkursa, a ona nakon toga ne samo što nije sme-njena već napreduje na poziciju koja zahteva veliko stručno znanje i muzeološko iskustvo – poziciju direktorke Muzeja Nikola Tesla.

Dakle, ministar prosvete nije uradio ništa što nije u skladu sa stavovima i praksom Vlade – ime-novati i nagrađivati poslušne, a prezirati one koji misle svojom glavom; ucenjivati direktore i de-kane novcem koji očekuju od dr-žave i koji bi trebalo da sistemski dobiju, pa na liste onih koji daju podršku vlasti stavljaju sve one

koji od volje, tj. od novca te vlasti zavise, jadno je kao politika.

Stidela sam se gledajući pot-pisnike Vučićeve kampanje za predsednika Republike, a još više njihovih bilborda u kampanji za gradonačelnika Beograda. Ultima-tivno javno poniženje njih samih. Stoga mene neko ko je slučajno ministar, ko se nikada nije bavio ni naukom ni visokim obrazovanjem – ne može da ponizi... A da pod-nese ostavku? Pa zašto bi – on je ovim dobio poen više u Vladi – “To majstore!” – jer je ponižavanje svih onih koji su “opozicija” i pridobija-nje na svoju stranu svim sredstvi-ma onih koji drugačije misle, ulti-mativni zadatak članova Vlade.

Kako kao profesorka gledate na istorijski neutemeljen revizionizam?

Mislim da je istorijska nauka ona pred kojom su najveći zadaci baš zato što se istorijom bave svi – od političara koji dižu spomeni-ke i našim i svetskim diktatorima (od ruskih do azerbejdžanskih) do amatera koji s ponekim proči-tanim dokumentom misle da su shvatili istinu. Zahtevi za rehabili-taciju, bilo sudski bilo publicistič-ki, sve su brojniji i sve strašniji jer unose konfuziju u javno mnjenje, vređaju žrtve... Ljotić, Nedić, Kala-bić, o Draži Mihailoviću da i ne go-vorim, uprkos potomcima u Vrani-ću i muzejskim postavkama koje

ski, pojedinačno, pa na neki način i anonimno. Međutim, tek kada je vlast besprimernim sredstvima krenula na građane koji protestuju, među kojima su bili univerzitetski profesori, ali kao pojedinci, posta-lo je neophodno pokazati vlastima da postojimo baš tako, kao misleća bića koja neće dozvoliti da se vlast, zloupotrebom države i svih insti-tucija, obračunava sa javnošću, ukida demokratiju, ukida sve ono što su temeljna ljudska prava – od prava na pobunu, prava na udruži-vanje, prava na obrazovanje, prava na informisanje do prava na rad dostojan čoveka...

Koji je vaš komentar izjave ministra prosvete da među članovima akademske zajednice koji podržavaju proteste nema ozbiljnih imena?

Nije prvi put da vlasti ponižava-ju akademsku zajednicu. Oni je pre svega ponižavaju ignorisanjem, postavljanjem nestručnjaka na ključna mesta, ismevanjem nje-nih zahteva i stavova. Akademska zajednica je rekla šta misli o dok-toratima brojnih osoba bliskih vla-sti – sve one su ili ostale na svojim mestima, poput ministra policije, ili su napredovale, poput ministra finansija. Dakle, za našu vlast su takvi lažni stručnjaci ozbiljni i oz-biljna imena.

Veliki deo kulturne javnosti, među kojima i Univerzitet umet-

Urbicizam i novi mitoviNa delu je svojevrsni urbicid Beograda: anahrone rekonstrukcije trgova, uklanjanje biste Dimitrija Tucovića, spomenik Nemanji..? Stvara li Srbija novi mit? Eh, bar da stvaramo novi mit! Šalim se, naravno, Vesićev urbicid će se teško moći “izlečiti” i kada jednog dana on više ne bude na vlasti. No, Beograd će biti drugačiji. Slavija sa svojom svetlosnom fontanom je kao provincijski kič šezdesetih. Pouka: ako nemaš snagu da praviš kič Las Vegasa – nemoj ga praviti da deluje kao jadni poluperiferijski format! Sad sam došla iz ultimativnog turističkog grada centralne Evrope – Budimpešte, i tamo nema novogodišnjih ukrasa, a isto je populistička vlada na čelu. Ali nikome nije dato pravo da uništava jedan grad tako sistematski. Da uništava njegovu istoriju, sećanje, socijalističke ili bilo koje druge tradicije.



vlasti. Hrabrost je stoga danas jav-no biti PROTIV postojećeg siste-ma, odbiti poklon, odbiti nagradu, odbiti direktorsku funkciju ako je uslovljena vašim pojavljivanjem na bilbordu u znak podrške onima koji su “dali novac”...

Etiketiranje je postalo sastavni deo javnog diskursa, govor mržnje je zagospodario. U kojoj je meri to opasno po društvo?

Etiketiranje je užasno opasno jer osobe tako stvarno postanu deo “liste za odstrel” i vlasti, ali i poje-dinaca koji ih, iz različitih razloga, mrze, a misle da će ostati neka-žnjeni jer je vlast jasno rekla da su ti novinari ili ti političari – takvi i takvi... Otuda su napadi na novina-re i opozicione političare brojni – a njihovo kažnjavanje postaje nor-malno – to da su samo opozicioni poslanici u Skupštini kažnjavani zbog govora mržnje paradoks je po sebi.

Mnogo strože treba da se ka-žnjava vlast koja upotrebljava govor mržnje jer vlast ima moć. Pa onda taj jadan izgovor da se tolerišu reči mržnje iskazane van mikrofona! Kada je jedna od po-slanica pokreta Dosta je bilo! op-sovala van mikrofona, tome je dat ogroman medijski prostor. A govor mržnje opozicije znak je, u stvari, nemoći opozicije i obično se i desi u trenucima frustracije da što god

čuvaju sećanje na zločine – to sve kao da je postalo deo jedne nove, “patriotske” kulture sećanja – u kojoj je potrebno negirati negativ-nu prošlost...

Upravo stoga su umetnici počeli da se bave ovim pitanjima jer kad neće nauka – “Ko je odgovoran? Ja sam odgovoran”, naslov je veoma važnog rada Mrđana Bajića iz deve-desetih koji opet postaje aktuelan.

Šta danas znači hrabrost?Za svaku osobu postoji druga-

čija mera hrabrosti. Mi profesori univerziteta ne moramo baš biti mnogo hrabri da bismo govorili šta mislimo – nećemo dobiti me-sta u upravnim odborima, projek-te, novac – ali niko nam ne može oduzeti radno mesto (Šešeljev/

Vučićev zakon iz 1998. to je, do-duše, mogao). Velika je hrabrost potrebna ljudima u unutrašnjosti zemlje da izađu na ulice. Tamo gde se svi znaju i gde, baš onako kako nam to stalno demonstrira Palma, da li će vaša deca dobiti posao ili ići u inostranstvo, da li ćete dobiti dve ili 10.000 dinara, zavisi samo i ultimativno od NJEGOVE volje i procene... pa onda, da li možeš da odbiješ da cupkaš u kolu u grčkom moru ili kod kuće, svejedno?

Konformizam je mnoge (javne intelektualce) uljuljkao – meni je dobro, pa čak, meni i nije dobro, ali može da bude gore – ĆUTI! I to mnogi govore sebi, nalazeći kao opravdanje “ni oni drugi nisu bo-lji, setite se...”, pa se navede poneki događaj zloupotrebe prethodne

Konformizam je mnoge intelektualce uljuljkao – meni je dobro, pa čak, meni i nije dobro, ali može da bude gore – ĆUTI! I to mnogi govore sebi, nalazeći kao opravdanje “ni oni drugi nisu bolji, setite se...”, pa se navede poneki događaj zloupotrebe prethodne vlasti. Hrabrost je danas javno biti PROTIV postojećeg sistema, odbiti poklon, odbiti nagradu, odbiti funkciju ako je uslovljena vašim pojavljivanjem na bilbordu u znak podrške onima koji su “dali novac”

21

što se deša-va u Srbiji. Od besprimerne privatizacije medija, koja na takav način nije sprovedena nigde u

Evropi – potpuni nestanak regional-nih i lokalnih medi-ja – do govora mr-žnje koji se na njima dešava.

Mislite li da je prošlogodišnji

Sajam knjiga na kojem su promovisani ratni

zločinci kulminacija politizacije kulture?

Sajam knjiga je svoje-vrsna paradigma druš-tva. On ima svoju struk-turu, svoj centralni plato i svoje periferije... Periferije bede (mali privatni izda-vači) i periferije moći – me-dijske kuće koje promovišu najstrašnije vrednosti šo-vinizma, mržnje... Politički kič i estradni kič udruženi zajedno kao devedesetih go-dina na Pinku i Palmi sada su objedinjeni javnom usta-novom Beogradskog sajma, na čijem je čelu univerzitetski profesor koji u odbranu demo-kratije kaže da i Sajam mora da bude demokratski i da omogu-ći da se čuju svi glasovi. Glasovi ratnih zločinaca NE SMEJU da se čuju u javnim prostorima kulture. Makar da to bude specifična ra-zlika... ne može se zabranjivati reč – ali ne može se koristiti lokalni kulturni centar da u njemu govori osuđeni ratni zločinac. Ne sme se koristiti ni platforma Sajma knji-ga za to. Ima dovoljno prostora na kojima Šešelj i drugi mogu da šire jezik mržnje – ostavite prostore kulture – kulturi!

Verujete li u promenu?Verujem, naravno, inače bih se

verovatno i ja pridružila reci koja odlazi iz zemlje. Samo iz zgrade u kojoj sam odrasla tačno 50 odsto mojih vršnjaka je otišlo iz zemlje u raznim trenucima kriza. Svi vr-hunski obrazovani, lekari, arhitek-te, treneri... Dakle, verujem da se promena mora ostvariti i da će do nje doći. Nadam se i da ću ja to do-živeti. A borba za društvenu pro-menu i promenu vrednosti daje smisao mom životu.

kazali nema nikakvog znača-ja jer vođenje javnih politika zasnovanih na činjenicama i istraživanjima jednostavno ne postoji.

Svi zameraju Evropskoj uniji da previše ćuti na sve što se dešava u Srbiji…

Zameram Evropskoj uniji što ćuti na sve ono što se de-šava u Mađarskoj, Poljskoj, Dan-skoj... Tako da me ne čudi što ne samo da ćuti već i podržava, iz svojih ekonomskih interesa, ono

Duh ulice jeste duh građanskog zajedništva i radosti, to nije duh pompeznih javnih proslava već prijateljskih razgovora, uzbuđenja i iznenađenja kojih nema u javnim ceremonijama

Kreativni interesiU martu će biti godinu dana otkako je osnovan Savet za kreativne industrije. Šta mislite o njemu?Savet za kreativne industrije se dosad, koliko sam iz štampe videla, bavio pre svega, paradoksalno, pitanjima neprofitne kulture (izvođačke umetnosti itd.) – dakle kulture u javnom interesu, iako je celokupno područje kulture u javnom interesu, a svako stvoreno delo – javno dobro. Termin kreativnih industrija je pomodan, upotrebljava se i zloupotrebljava u čitavoj Evropi. Kada je Unesko 2005. godine usvajao Konvenciju, trebalo je da reč “savremena umetnost” figuriše u njenom naslovu.Pod različitim pritiscima došlo se do kompromisa “raznolikost kulturnih izraza” – da bi se, na različite načine, ta “raznolikost” pretočila u kreativne industrije, pa su širom sveta počele da se osnivaju Koalicije za kreativne industrije i neformalno se i ova konvencija tako danas naziva. Dakle, ukratko, pratimo trendove iako to baš nema mnogo smisla jer, recimo, dve prave “kreativne industrije” – izdavaštvo i muzička industrija – dosad nisu zaslužile pravu pažnju ni države ni ovog saveta. Podsećam da je prvi zakon kojim je Žak Lang definisao svoju kulturnu politiku predstavljao podršku razvoju knjižarstva i izdavaštva u Francuskoj...Naše politike su ad hoc, često zavise od personalnih interesa, a u izdavaštvu postoje različiti javni i privatni monopoli (od Službenog glasnika i Zavoda za udžbenike do Lagune...) – i još nisam videla ni analizu ni preporuke javnim praktičnim politikama kako da se ovo pitanje reši.



Pojam ruskog ruleta širo-ko je poznat po svojim egzotičnim konotacija-ma i po osećaju straha i jezive teskobe koju

izaziva. U jednoj varijanti reč je o pištolju sa ugrađenim dobošem sa nekih šest ležišta za metke, među kojima su neka popunjena, a druga prazna. Doboš se zavrti i okidač povuče, a čista je slučajnost da li će se pod udarom igle zateći metak ili neće. Reč je očigledno o alternativi života i smrti, pri čemu je ishod prepušten toj slučajno-sti koja je za pojam ruskog ruleta opredeljujuća odredba. Nije neo-čekivano niti neobično što je ruski

rulet prerastao u moćnu i široko primenljivu metaforu. On označa-va situaciju u kojoj je moguć i neu-godno verovatan najgori zamislivi ishod – smrt – a u kojoj je alter-nativa tek uobičajeno ostajanje u životu. Alternativa preživljavanja nije samerljiva sa jezivim isho-dom do kojeg dolazi kad se pod okidačem zatekne ubitačno zrno. Ruski rulet metaforički označava situaciju u kojoj se izbor sveo na dve asimetrične mogućnosti, od

kojih je jedna doslovno pogubna, a druga obično produženje života koji je ravan kao daska i najčešće ni nekakvo blaženstvo niti osobiti niz odricanja i patnji.

MOGUĆNOSTI: Kad je reč o Ko-sovu, situacija se i čini i predstav-lja kao krajnje neizvesna, uz tri međusobno upadljivo izdiferenci-rana i, dakako, nespojiva epiloga. Prvi je nastavak postojećeg muč-nog status quoa, drugi je puna re-integracija Kosova, a treći je defi-nitivan rastanak od njega, uz puno oficijelno priznavanje njegove dr-žavnosti i njegov konačan ulazak u Ujedinjene nacije (UN). Za prva

Ruski ruletVrletni putevi ka rešenju kosovske enigmePiše: Ljubomir Madžar

23

Srbija > Kosovo

koju se veruje da je još masovnija nego u ostatku zemlje, a o crnoj ekonomiji (droga, trgovanje ljudi-ma, promet robe i usluga daleko izvan bilo kakve zakonske regu-lative...) da se i ne govori. Srbija nema kapacitet da se uhvati uko-štac s takvim i tolikim kriminalom kakav se po opštem uverenju za-patio i duboko ukorenio na Koso-vu.

Šta tek reći o dramatičnim po-remećajima u političkim sistemu koje bi reintegracija Kosova oči-gledno izazvala? Da li je uopšte moguće zamisliti srpsku Skupšti-nu u kojoj bi u svojstvu poslani-ka sedelo do trećine Albanaca s Kosova? Postoje i ideje o najvećoj mogućoj autonomiji Albanaca na Kosovu, da preuzmu sve moguće javne i administrativne funkcije, a da nekako ipak ostanu unutar Sr-bije. No, da li je to uopšte moguće? Šta bi to onda ostalo u nadležnosti Republike kao celine, a šta god da se utanači, da li bi albanska strana na to pristala? Čini se da su odgo-vori na sva pitanja vezana za tu “maksimalnu autonomiju” bezu-slovno negativni.

Ruski rulet sadrži u ovom sluča-ju doboš sa tri cevi, a okidač će, za razliku od standardne izvedbe ove sprave, aktivirati tane u jednoj od njih. Shodno vrsti kuršuma stav-ljenih u te cevi, prva opcija bila bi vraćanje Kosova u pun državni suverenitet Srbije (reintegracija

bez ikakvih ograda). Druga bi bila konačna formalizacija kosovske nezavisnosti uz zvanično prizna-vanje od Srbije, uspostavljanje diplomatskih odnosa i njegov prijem u UN. Treća opcija bila bi vremenski neodređeno produ-žavanje postojećeg “zamrznutog konflikta”, status quo bez ikakve predstave o tome kad bi mogao da bude okončan.

PODELA: Politički činioci u ovoj zemlji, kao i svi njeni građani, podeljeni su kako u pogledu pre-ferencija u odnosu prema ovim opcijama tako i u pogledu pro-cena koja bi od njih morala da se ostvari. Što se preferencija tiče, čini se da se građanstvo razložno može podeliti u dve grupe, jednu sasvim malu i drugu nesravnjeno veću. Unutar male grupe jedni su za konačno formalno otcepljenje Kosova kako bi se to teško breme konačno skinulo sa dnevnog reda. Drugi deo te male grupe oprede-ljenih pojedinaca u ovoj dilemi priklanja se ideji pune reintegra-cije iako je skoro sigurno da ne sagledavaju sve njene složene i tegobne implikacije. Čini se da u toj maloj grupi “kosovski opre-deljenih” ima i onih koji bi da se zadrži ovaj status quo, te tako sa-čuvaju neke opcije za bližu ili dalju budućnost. Pripadnici one velike grupe jednostavno su neoprede-ljeni i na praktičnom i delatnom

dva moguća ishoda teško je reći koji je nepovoljniji, ali je očigledno da su toliko loši da je za njihovu tačnu deskripciju teško naći odgo-varajuće reči.

Status quo je bukvalno zatrpan vidljivim i nevidljivim troškovima i neugodnostima koje se iscrpno ne daju ni pobrojati: veliki i čak nepotpuno obznanjeni finansijski izdaci uz znatan teret po naš još uvek rovit i krhki budžet, visoko verovatni dodatni materijalni troš-kovi koji se zbog svog karaktera ne mogu službeno iskazivati ili su ta-kve prirode da se i ne daju tačno proceniti (npr. teskoba i strepnja s kojom žive ljudi na Kosovu, pa i jedan deo stanovništva sa ove strane administrativne linije), po-litička nestabilnost koja potresa i Kosovo i Srbiju, pa i okolne zemlje, a koja se pogubno odražava na preduzetničke poduhvate kao naj-važniji dinamički element u svakoj privredi, bujanje sive ekonomije i masovno, pa i masivno, narušava-nje pravnog poretka čiji se efekti šire po celoj zemlji i na nivou celog društva deluju kao maligni kance-rogeni teško zalečiv proces.

Reintegracija Kosova bila bi verovatno gora i od samog status quoa. Pre svega, da li je ona uopšte moguća ili čak zamisliva uz toliku količinu dugo nagomilavane i širo-ko rasprostranjene mržnje na obe strane “administrativne linije”? Srbija, sve sa Kosovom, premala je da bi mogla da smesti i prihvati toliku masu mržnje. Ekonomski je sva Srbija izrovarena u znaku ljute sirotinje koja istrajava decenijama i ne pokazuje vidljive znake ubla-žavanja. Kosovo, međutim, još je i mnogo gore i može da posluži kao memento da i od srpske sirotinje može da se nađe neka nesporno grđa i teža. Ako je, metaforički govoreći, kosovska beda neka vr-sta srpske sirotinje dignute na kvadrat, kako bi Srbija mogla da podnese još i dodatni tovar tog kosovskog jada? Problem kosov-ske neimaštine smesta bi postao nerazrešiv politički problem za Srbiju jer bi kosovska sirotinja po kratkom postupku bila izvikana kao plod surove eksploatacije od ostatka zemlje. Kako bi se tek izaš-lo na kraj sa sivom ekonomijom za

Ruski rulet sadrži u ovom slučaju doboš sa tri cevi, a okidač će, za razliku od standardne izvedbe ove sprave, aktivirati tane u jednoj od njih. Shodno vrsti kuršuma stavljenih u te cevi, prva opcija bila bi vraćanje Kosova u pun državni suverenitet Srbije (reintegracija bez ikakvih ograda). Druga bi bila konačna formalizacija kosovske nezavisnosti, uz zvanično priznavanje od Srbije, uspostavljanje diplomatskih odnosa i njegov prijem u UN. Treća opcija bila bi vremenski neodređeno produžavanje postojećeg “zamrznutog konflikta”, status quo bez ikakve predstave o tome kad bi mogao da bude okončan


Srbija > Kosovo

quoa, a što je, sa druge strane, ne opterećuje pritiscima koje ona ne može da podnese i hazardima koji bi joj slomili kičmu. Iz toga bi proizišlo da je priznavanje Kosova jedini izlaz i pravi spas za Srbiju.

To nije jedina procena koja se jasno razaznaje u Srbiji, ali je ne-sumnjivo da postoji i da bi mogla da bude verovatnija od drugih pro-cena. Ruski rulet sastoji se u tome što Rusi u Savetu bezbednosti i drugde podržavaju Srbiju upravo u borbi za varijantu reintegracije koja je za nju krajnje nepovoljna, a koja se, zbog neostvarivosti u praksi, degeneriše u drugu jed-nako nepovoljnu varijantu status quoa. Svi su izgledi da bi se Srbija, ne baš svojom voljom, ali za svoje dobro, poodavno rešila tih dveju varijanti – a to su one za koje je teško identifikovati manje povolj-nu – da nije takve ruske podrš-ke. Tu su se državni ciljevi Rusije umnogome poklopili sa ciljevima ovdašnjeg političkog direktoriju-ma, koji – baš kao i upravljačke eli-te pre njega – na Kosovu zarađuje lepe političke poene.

Ako je upravo prezentirana ana-liza tačna, sledilo bi da Rusija i naš vladajući establišment uspešno i lagodno ostvaruju svoje – ipak partikularne – ciljeve na račun Sr-bije, tj. njenog društva i njenog sta-novništva. To se, naravno, događa uprkos činjenici da i ta ogromna većina stanovništva u političkom procesu podržava opcije koje za tu većinu nisu dobre jer analitički nije osposobljena da egzaktno i tre-zveno utvrdi posledice inherentne preferiranim varijantama rešenja. Ruski ciljevi u ovoj stvari bez teš-koća se mogu prepoznati, pa se bez većeg rizika može predvideti da će se sa odgovarajućom podrš-kom nastaviti i dalje. A to podse-ća na jedan stari vic. Kad je neki nasilnik nasrnuo na Lalu i počeo da ga bije, Crnogorac se odlučno stavio u njegovu odbranu i počeo da preti nasilniku: “Deder, udari ga još jednom ako smiješ, pa još jednom”, a u smislu odbrane nije ništa preduzimao. Kad se to izazi-vanje oteglo, a nasilnik nastavio da bije, Lali se u jednom trenutku ote vapaj: “Brate rođeni, nemoj više da me braniš!”

nivou za njih Kosovo nije nikakva preokupacija; oni su zabavljeni svojim jadom dnevnog preživlja-vanja u ovoj surovoj oskudici i za krupna državna i svetska pitanja nemaju ni energije niti interesa.

Kao što se razlikuju u željama, tako se razilaze i u procenama. Još se, primera radi, nađe poneki koji veruje da bi Kosovo moglo u striktnom smislu da se vrati u Sr-biju i da bi Srbija bila u stanju da ga svari. Kao i uvek, procene su visoko korelirane sa željama, pa se ljudi mahom nadaju onome što žele: Što je babi milo... Povodom ove opcije, kao i u vezi sa drugima, dobro se vidi da i same preferen-cije, tj. opredeljenja za ovakav ili onakav rasplet kosovske enigme, nisu plod nekakvog čistog idej-nog izbora nego dobrim delom odražavaju slabu informisanost (neinformisanost - ?) i ograniče-no znanje, odnosno skučen ana-litički kapacitet da se informacije kojima se raspolaže valjano, tj. tačno obrade. Mnogo je toga u na-šim opredeljenjima što bismo bez oklevanja odbacili kad bismo znali šta se iza njih krije. Opredeljenja se operacionalizuju kao ciljevi, a u pogledu ciljeva situacija je još ne-jasnija nego ona vezana za opre-deljenja. Ciljevi kosovske politike u Srbiji ostaju sve vreme nepozna-ti, ali ne zato što političari odbijaju da ih saopšte nego zato što ni sami oni ne znaju šta su im ciljevi niti šta bi oni u vezi sa Kosovom treba-lo da budu. Zbog svega toga niko

ne zna šta će u vezi sa Kosovom naš politički establišment odlučiti, a te buduće odluke ne znaju ni nje-govi pripadnici, uključujući i same čelnike.

Vreme je da se razjasni šta u ovom kontekstu predstavlja meta-fora ruski rulet. U jednom, ne nuž-no preovlađujućem, delu javnosti postoji procena da je status quo ne samo nepoželjan nego da je na putu da postane i neizdržljiv, a da Srbija nije sposobna da apsorbuje opor i trpak kosovski zalogaj; reč je o uverenju da bi Kosovo Srbiju potopilo. Nakon što su eliminisa-ne te dve mogućnosti, ostaje kao održiva i probavljiva treća opcija – formalno priznavanje Kosova, pomirenje s tim entitetom koji bi u punom smislu reči postao dr-žava i koji bi najzad pristupio UN. Tako nešto ne bi pogoršalo položaj Srba na Kosovu; moglo bi samo da ga poboljša. Prema manjinskom uverenju koje se ovde razmatra, ogromna i nenadmašna prednost te opcije sastoji se u tome što je održiva i što zemlju oslobađa sve teže podnošljivih troškova status

Rusija i naš vladajući establišment uspešno i lagodno ostvaruju svoje – ipak partikularne – ciljeve na račun Srbije, tj. njenog društva i njenog stanovništva

25

se nisu dovoljno posvetile zaštiti vazduha od zagađenja”.

Šest hiljada umrlih svake godine od aerozagađenja bio bi odgovor na ovo, po ministrovom mišljenju, krucijalno pitanje. Zato ćemo radi-je čuti one koji govore o tome šta je to što možemo da uradimo da godišnje spasemo makar jedan ži-vot koji se gasi zbog nebrige drža-ve i društva i neznanja da živimo u blagorodnoj sredini koja nam nije neprijatelj već smo je mi samo protiv sebe okrenuli.

Jednostavnije, učešće biomase od 64 odsto u obnovljivim izvori-ma energije najveći je deo tehnič-kog potencijala Srbije i procenjuje se na 3,4 miliona tona ekvivalen-tne nafte. Ako se osvrnemo samo na drvnu biomasu do koje nije teško, a ni skupo doći u Srbiji, vi-dećemo da su potencijali ogromni i bez ikakvih ulaganja. Naprosto, drvo je treći po količini korišćenih energenata za zagrevanje, a iako obnovljivi, odnosno čisti izvor energije, u Srbiji je ozbiljan izvor zagađenja.

Zašto? Zato što u prostornom metru

drveta, koje je posečeno mesec dana pre početka grejne sezone, ima oko 400 litara vode jer je nje-

gova vlažnost veća od 50 odsto. Takvo drvo teško gori, proizvodi mnogo dima, čađi i drugih materi-ja koje zagađuju vazduh, a štetno deluje i na šporete i kotlove koji brže progorevaju. Zbog toga, save-tuju stručnjaci, drva za ogrev tre-ba nabaviti šest meseci pre grejne sezone kako bi bilo vremena da se prosuši. A suvo ogrevno drvo emituje malo dima i čak 30 puta manje zagađujućih materija nego ono koje je sirovo, a koje građani Srbije uglavnom lože da li zato što su ga nabavili kasno ili zato što ga nisu pravilno uskladištili.

Ovo je i bukvalno “zlata vredan savet” koji ništa ne košta. A nije jedini.

“Trenutno sečemo samo polovi-nu onoga što u šumama godišnje ponovo poraste. Godišnje bismo mogli da posečemo milion kubnih metara više drveta nego što to tre-nutno činimo. Ovo regeneraciono sečenje šume poboljšava šumske

Beograd je danas prvi u svetu! Zvuči zaista inspirativno kada u pitanju ne bi bilo zaga-đenje vazduhom koje

prestonicu prošle nedelje smešta na prvo mesto najotrovnijeg vaz-duha u svetu. Pitanje “zašto” je poprilično raubovano i teško da ima ikoga ko u Srbiji ne zna zašto se svake zime davimo umesto da dišemo, gušimo umesto da proči-stimo pluća na svežem zimskom vazduhu. Naprosto, toplane kori-ste uglavnom mazut za zagrevanje stotine hiljada stanova širom Srbi-je, građani se greju sagorevanjem uglja ili vlažnog drveta, a sve to u kombinaciji sa izduvnim gasovi-ma polovnih automobila koji kr-stare ulicama Srbije uzrokuje na svetskom nivou fatalna zagađenja vazduha. Ako je za utehu, slično je stanje u zemljama regiona, a Svet-ska zdravstvena organizacija je pre tri godine objavila da je 2010. godine zagađenje vazduha bilo uzrok smrti više od 37.000 ljudi na Zapadnom Balkanu, koji broji 23 miliona stanovnika.

POSLEDNJI ČAS: Dakle, krajnje je vreme da se sa pitanja “zašto” pređe na rešavanje problema i pokazivanje onih primera dobre prakse koji polako niču širom Sr-bije. I to u gradovima poput Bajine Bašte, Priboja i Užica, koji gene-ralno ne zavređuju pažnje koliko Beograd. Izuzev u zimskim mese-cima kada život u malim kotlina-ma poput Valjeva ili Užica postane nepodnošljiv.

Zanimljiva je izjava ministra za-duženog za životnu sredinu Gora-na Trivana, koji pred kraj prošle godine poručuje Valjevcima da će im ministarstvo pomoći i borbi protiv zagađenja, a da “od lokalne samouprave zavisi da li će prihva-titi pomoć”.

Ne objašnjavajući kakva je to pomoć moguća, ministar poenti-ra: “Pravo je pitanje šta se deša-valo desetinama godina unazad u lokalnim samoupravama koje

Ko koristi sivu masu taj koristi biomasuČak i u mestima koja su okružena šumama, kao što je jedino bioenergetsko selo u Srbiji Kostojevići, daljinsko grejanje radi na mazut Piše: Jelena Aleksić

Cena mazuta izuzetno je nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja ima uravnoteženu cenu s tendencijom pada

6.000ljudi svake

godine umre od posledica

zagađenja vazduha


Srbija > Energetska efikasnost

resurse i kvalitet drveta. Uz održi-vo upravljanje šumama, u mnogim opštinama bez oklevanja možemo preći na drvo kao gorivo”, kaže Saša Stamatović, direktor Uprave za šume.

Ipak, u Srbiji se i dalje za gre-janje koriste fosilna goriva, često mnogo skuplja od čiste, drvne bi-omase, na primer. Čak i u mestima koja su okružena šumama, kao što je jedino bioenergetsko selo u Sr-biji Kostojevići. To je jedino selo koje ima daljinski sistem grejanja, ali na mazut.

CENA: “Cena fosilnih goriva u Sr-biji enormno raste, a apsolutno je neisplativo raditi na mazut. Ideja prelaska na drvnu sečku stvorena je u Bajinoj Bašti još 2012. godine i mi smo najpre razmišljali o pele-tu, ali smo se odlučili za drvnu seč-ku. Trudili smo se da nabavljamo i niskosumporni mazut, ali to ništa ne vredi, kad god izmerimo nivo

zagađenja on je iznad dozvoljenog i zato treba da pređemo na drv-nu sečku ili ova kotlarnica nema budućnost”, zaključak je Velimira Radovanovića, izvršnog direktora JP BB Term.

Radovanović govori o tome da uz prinose od godišnje seče drveta dolazi i drvni otpad, koji je idealna sirovina za drvnu sečku, a nastaje, na primer, pri održavanju parkova, orezivanju drveća pored puteva ili u pilanama. Adekvatnim i održi-vim upravljanjem i korišćenjem u proizvodnji drvne biomase ne ugrožavaju se šume već se otvara mogućnost da se očiste javne po-vršine, korita i obala reka, utrine i neiskorišćene površine pod ra-stinjem, otpadno drvo i drvo iz građevinarstva koje se trenutno nepropisno odlaže i deponuje.

Ako bismo upoređivali vrste goriva jedna tona bukovog pele-ta ekvivalentna je sa 500 litara lož-ulja, 450 litara propan-buta-

na, 600 metara kubnih prirodnog gasa ili 5.000 kilovata električne energije. Energetska vrednost pe-leta je velika dok je iskorišćenost energije oko 98 odsto, kod ostalih kotlova na čvrsto gorivo stepen iskorišćenosti je oko 75 odsto. Kada se troši visokokvalitetni pe-let prosečno domaćinstvo u sezoni proizvede tek 25 kilograma pepe-la godišnje.

“U Užicu se broj korisnika peleta utrostručio u poslednjih nekoli-ko godina, a za petinu je povećan broj onih koji drva nabavljaju na vreme”, konstatuje Đorđe Marić, šumarski inženjer iz Užica, koji u okviru projekta BioEn – Promoci-ja održive upotrebe bioenergije u Zlatiborskoj oblasti, uz podršku Nemačke organizacije za među-narodnu saradnju GIZ, edukuje omladinu zlatiborskog kraja o važ-nosti ekologije, odnosno upotrebe biogoriva.

Razume se, edukacije se sprovo-de i sa domaćinstvima i instituci-jama širom Srbije, a interesovanja za upotrebu biomase u energet-ske svrhe zasad pokazuju lokalne uprave kada je reč o sistemima daljinskog grejanja. To je i najveći uticaj koji na ovom polju može da se ostvari, kako finansijski tako i ekološki. Spremnost za taj vid ak-tivnosti pokazale su u ovom regio-nu Bajina Bašta, Nova Varoš i Pri-jepolje, ali opština Priboj ostvarila je najveći napredak. Pre dve go-dine opština Priboj je iz sopstve-nih sredstava izgradila kotlarnicu na pelet kapaciteta 0,9 MW koja toplotom snabdeva školu, predš-kolsku ustanovu, Kulturni centar i zgradu opštinske uprave, a za-hvaljujući stručnoj podršci GIZ-a i Kancelarije za javna ulaganja, koja pruža finansijsku podršku, zapo-čela je izgradnju nove kotlarnice kapaciteta 1,8 MW na drvnu sečku koja će snabdevati dve osnovne i dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja u Priboju.

Recimo na kraju i da je cena mazuta izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase, koja ima uravnoteženu cenu, često s tendencijom pada, a posebno kada tržište, tj. konku-rencija, raste kao što je slučaj u Srbiji.

Ko koristi sivu masu taj koristi biomasu

Uz održivo upravljanje šumama, u mnogim opštinama bez oklevanja možemo preći na drvo kao gorivo

27

predsednik Srbije Tomislav Ni-kolić, čuvenom rečenicom “dugo ste čekali – počnite”, označio je početak izgradnje gasovoda Južni tok. Bio je to ogroman projekat: vrednost blizu dve milijarde evra (tačno 1,9), na kojem je, što di-rektno što indirektno, trebalo da bude angažovano 100.000 ljudi.

Rok za završetak radova kroz Sr-biju bio je dve godine, dakle kraj 2015, dok je do krajnjih potrošača u zapadnoj Evropi, kako je obe-ćao predsednik Upravnog odbora Gazproma i desna Putinova ruka Aleksej Miler, gas imao da stigne do kraja 2016. godine.

Već sledećih dana – novi “bum”.

Nije slučajno šta su naj-veći srpski k r e d i t o r i poslednjih godina Ru-sija i Kina,

s kojima se veliki infrastrukturni projekti dogovaraju isključivo di-rektnom pogodbom, bez javnog konkursa i u “četiri oka”. Na mili-jardu evra jedan odsto je 10 mili-ona, a dosad uzeti zajmovi od ove dve zemlje dvostruko su veći, dok su provizije višestruko veće, po-negde i desetostruko. Jer, petsto miliona evra koje je ovih dana po-menuo – to je njegov cilj.

Kako vreme više prolazi, tako se sve češće nameće utisak da je čita-va ta fiskalna stabilizacija smišlje-na kao manevar koji je poslužio da se zemlja ekonomski konsoliduje i tako pripremi “teren” za dugogo-dišnju pljačku građana.

Na drugi pogled, to se ipak učini preteranim. Teško je, naime, po-verovati da je to bio neki unapred smišljen plan. Ne toliko zbog toga što bi se sumnjalo u mefistofelski (politički) karakter Tomislava Ni-kolića ili Aleksandra Vučića nego zato što na početku svoje vladavi-ne, pogotovo prvi, ali ni drugi, nisu raspolagali potrebnim “znanjima”. A ni moćima.

Na kraju krajeva, fiskalna stabi-lizacija uopšte nije bila stvar dobre volje – uostalom, Vučić-Dačićeva koalicija započela je svoj mandat suprotnom politikom – već je tu odluku diktirao goli instinkt sa-moodržanja na vlasti. Da je nasta-vila dotadašnjim putem, vladajuća garnitura bi zemlju ubrzo dovela do bankrota, koji bi istovremeno značio i njen (politički, pa i svaki drugi) bankrot. Valjalo je, dakle, spasavati sopstvenu glavu.

Ali, kad je to završeno, tačnije, kako se taj proces duže odvijao i približavao kraju, tako su se vla-stodršcima otvarali novi vidici. I nove mogućnosti da svoju vlast materijalno i finansijski “valori-zuju”.

2013: Trinaest. Tačnije, da se “džejmsbondovski” izrazim, dve hiljade trinaest. Ta godina bila je presudna. Krajem novembra (24)

Ruski tok i kineski put: svilen gajtan za Srbiju


Srbija > Poslovni trougao

Na “Samitu 16 plus jedan” 25. i 26. novembra 2013. u Bukureštu postignut je dogovor o novom ve-likom projektu. Reč je o izgradnji pruge (a da brze, nego kako dru-gačije) Beograd – Budimpešta. Dogovor su postigli premijeri Sr-bije, Mađarske i Kine – Ivica Dačić, Viktor Orban i Li Kećijang. I to je

bio projekat od oko dve milijarde evra. Koji je trebalo da promeni lice Srbije.

Dok su njegovi partneri zidali kule u vazduhu, Vučić se, u liku prvog potpredsednika vlade, znojio nad državnim knjigovod-stvom. Jer, kolika je otprilike bila vrednost pomenutih poslova po-

jedinačno, toliko je godišnje Srbija beležila manjkove u državnoj bla-gajni. Budžetski deficit se, naime, u 2013. opasno približio sumi od dve milijarde evra, da bi je nared-ne godine čak i premašio.

Zato je odlučio da umesto “ne-jakog” Lazara (Krstića), na mesto ministra finansija dovede Dušana “silnog” (Vujovića). A sam je, zba-civši sa trona brojnim aferama prethodno izlupanog Dačića, za-seo u fotelju predsednika Vlade. Sa tog mesta je lično, na novom skupu “Pojas i put” održanom 16. i 17. decembra 2014. u Beogra-du, najavio da će brza pruga do mađarske prestonice biti završe-na “juna 2017. godine”. Kineski premijer nije bio ništa uzdržaniji. Rekavši da je “postignut dogovor o modernizaciji železnice između Beograda i Budimpešte”, Kećijang je dodao “da će se nastojati da pru-ga bude izgrađena za dve godine”.

Dakle, ako su nas Nikolić i Vučić obmanjivali, u tome su im Rusi i Kinezi svojski pomagali.

Logika je, da rezimiramo, bila otprilike ova: nema velikih inve-sticija bez novih kredita, a novih kredita nema bez uređenja javnih finansija. A kad počnu da dotiču stotine miliona evra, i jedan odsto donosi pravo bogatstvo.

Ukratko: Bez fiskalne konsolida-cije ne bi bilo velikih kredita, bez kojih ne bi bilo infrastrukturnih investicija, bez kojih nema provi-zija.

2022: “Pale su”, kao što vidimo, i petnaesta i sedamnaesta, evo ga-zimo i 2019, a od Južnog toka ni traga ni glasa. Sada se, međutim, oglasio Turski tok. Tačnije, oglasio se predsednik (svega) Vučić, koji je (26. januara, u intervjuu za RIA Novosti) objavio da će “izgradnja Turskog toka kroz Srbiju početi za nekoliko nedelja, a možda čak i za nekoliko dana”. Taj posao bi – kao i onaj njegov “nerođeni brat” bliza-nac – takođe trebalo da bude zavr-šen za dve godine, dakle početkom 2022.

Nije Aleksandar V. takoreći ni završio rečenicu, a “nadovezala” se ministarka za građevinarstvo i infrastrukturu Zorana Mihajlo-vić. Samo što je ministarka imala

Veliki infrastrukturni projekti koji se finansiraju iz ruskih i kineskih kredita predstavljaju mehanizam preko kojeg državni vrh danas pljačka građane Srbije, koje će isti taj Vučić uskoro obići da čuje šta ih tištiPiše: Mijat Lakićević

Ruski tok i kineski put: svilen gajtan za Srbiju

29

Kuriozuma radi, istom prilikom je i Vučić najavio izvoz jagnjećih papaka u Kinu, ali pošto od toga nije bilo ništa, sad je prešao na pi-leće nogice.

Ako su pak kineske naka-ne stvarno plemenite, onda mi imamo tu nesreću da se baš na našem primeru kao retko kad potvrdila stara izreka da je put u pakao popločan dobrim name-rama. Naime, svi ti poslovi ugo-varaju se direktno, u “četiri oka”, bez tendera i bez konkurencije. Tako da, kao što je NM pisao pre više od godinu dana – broj 347, 21.12.2017, “Skriveni troško-vi” – em su kineski zajmovi koje Srbija uzima skuplji nego kre-diti međunarodnih finansijskih organizacija, em su cene puteva i pruga koje se tim kreditima fi-nansiraju iznad realnih, em se u njihovoj realizaciji pretežno ko-riste kineski ljudski i materijal-ni resursi. I poslovanje sa Rusi-jom – mada je ono posle prodaje Naftne industrije znatno slabije nego sa Kinom – odvija se u skla-du sa istim “principima”. NIS su Rusi dobili “upola cene” i na kon-to Južnog toka, koji nikada nije izgrađen. A kad je ugovaran Juž-ni tok Srbija je bila jedina zemlja, od svih s kojima je Rusija sklapa-la takve sporazume, koja je ima-la manjinski (49 odsto) udeo; u svim drugim slučajevima odnos je bio “fifti – fifti”. O “saradnji” u oblasti infrastrukture vide-ti, pak, NM 383, od 30.08.2018, tekst Rusko-srpska železna veza.

Jedna od zakonitih posledica tako netransparentnih odnosa je – korupcija, po kojoj su i Kina i Ru-sija u svetskom vrhu.

Sve u svemu, osim što su mutni, ti odnosi su i izrazito neravno-pravni. To se, nije suvišno podse-titi, posebno vidi u trgovini, pošto Srbija upravo sa Kinom i Rusijom ostvaruje najveće minuse u rob-noj razmeni. Ali, naravno, još više važi za politiku. Jer, “gabariti” ovih zemalja su neuporedivi, pa je neu-porediv i njihov uticaj na međuna-rodnoj sceni. Tako da je i navodno “partnerstvo” Srbije sa Rusijom i Kinom, kojom vole da se hvale naši političari, samo prazna priča. Koju, međutim, kao što je opisano,

iz svojih džepova plaćaju građani Srbije.

Da rezimiramo: Dok vraća kre-dite Evropi i Americi, Srbija se zadužuje u Rusiji i Kini. A nije isto biti dužnik zapadnih demokratija i istočnjačkih despotija.

KONTROLA: Ni to, međutim, nije najgore. Ili bar nije sve. Kada se pogleda malo šire, Srbija je svoj privredni razvoj, pa i svoju buduć-nost, dakle, stavila u tuđe ruke. Koje sad i taj razvoj i tu budućnost mogu da oblikuju prema sopstve-nim potrebama. Crna i obojena metalurgija (čelik i bakar) takore-ći sasvim su u kineskim rukama, naftna privreda je u ruskim ruka-ma. Kinezi su preko TE “Kostolac” ušli u elektroprivredu, a isto će ponovo, tzv. revitalizacijom HE “Đerdap 2” učiniti i Rusi; izgradnja infrastrukture je pod kineskom (više) i ruskom (manje) kontro-lom; Rusija je preko Sputnjika i aplikacije Yandex, koju su pojedi-ne zemlje optužile da zapravo ima obaveštajnu ulogu, ušla u infor-maciono-komunikacionu sferu, a sporazumi koje je tokom Putinove posete Beogradu potpisao mini-star zadužen za visoke tehnologije Nenad Popović, obećavaju znatno dublji ruski prodor na tom “fron-tu”.

Ruski geopolitički interes za Zapadni Balkan stara je i dobro poznata stvar. Putin, kao što je to već više puta pokazao, u ovom regionu podržava konzervativne i antievropske snage. Kina, kaže se, za razliku od Rusije, nema geopo-litičke već samo geoekonomske ambicije. Nju interesuje plasman sopstvene robe, kapitala i ljudi. Ali, sa druge strane, kao zemlja (u) ko-joj su ljudske slobode deveta rupa na svirali, Kini uopšte ne smeta da (in/direktno) finansira opstanak autoritarnih režima. Ostvarujući tako, trenutno, svoj ekonomski interes koji – ako se ukaže prilika i potreba – lako može da preraste u politički.

I Kina i Rusija, na jedan ili drugi način, svoj društveni model prote-žiraju u Srbiji.

Ruski tok i kineski put, u sadaš-njoj situaciji, to je “svilen gajtan” za Srbiju.

mnogo teži zadatak. Pošto nije mogla da kaže da predsednik Vu-čić nije ispunio obećanje, morala je da saopšti da će železnički sa-obraćaj između Beograda i Novog Sada biti obustavljen. Do daljnjeg. I da će pruga od glavnog grada do Subotice biti završena, kakve li po-dudarnosti, kao i Turski tok, isto tako do 2022. godine.

Doduše, za taj “vlak bez voznog reda” po svemu sudeći nisu krivi samo, pa ni prvenstveno, Kinezi. Naime, “problematični” deo pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koji ide preko teškog terena, po-sebno klizišta – gde treba podići jedan veliki vijadukt i probiti du-gačak tunel – grade Rusi, pošto je to bio uslov da odobre kredit ko-jim se radovi finansiraju. Kinezi su se pokazali veštijim, pa su na sebe preuzeli ravničarske, neuporedivo lakše delove pruge: od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice. Bilo kako bilo, simbo-lično i bukvalno, na “žili kucavici” Srbije našle su se Kina i Rusija da je po volji puštaju ili stežu.

Od srdačnim rukovanjima i širokim osmesima objavljenih međudržavn(ičk)ih dogovora do njihovog sprovođenja u delo pro-teći će, dakle, čitava decenija. A verovatno i više.

Konkretnije govoreći: od tre-nutka kada ih je 2013. lansirala do završetka gasovoda i brze pruge kroz Srbiju aktuelnoj vlasti će biti potrebno 10 godina. Ako i to bude dovoljno.

NAMERE: Ako se od “sloven-ske braće” tome i moglo nadati, od Kineza, koji su svojom pet hi-ljada godina dugom državnom i kulturnom tradicijom ulivali strahopoštovanje, očekivalo se više ozbiljnosti. I to je prvo što u poslovanju Srbije sa Kinom izazi-va velike rezerve, bolje reći neza-dovoljstvo. Mnogo je “vatrometa”, za šta su Kinezi stari majstori, tj. memoranduma i pisama o dobrim namerama, a malo rezultata. Reci-mo, “sporazum” o izgradnji indu-strijskog parka kod Borče prvi put je, kao ministar privrede, potpisao još Željko Sertić pre pet godina i od tada svake godine, praktično, neki ministar potpisuje novi.

Od trenutka kada ih je 2013.

lansirala, do završetka

gasovoda i brze pruge kroz Srbiju aktuelnoj

vlasti će biti potrebno 10 godina. Ako

i to bude dovoljno

Dok vraća kredite Evropi i

Americi, Srbija se

zadužuje u Rusiji i Kini.

A nije isto biti dužnik zapadnih

demokratija i

istočnjačkih despotija


Srbija > Poslovni trougao

Rast privrede evrozone dodatno

oslabio na početku 2019.Privredni rast evrozone dodatno je oslabio na početku 2019, s padom na

najniži nivo u poslednjih pet i po godina, pokazalo je novo istraživanje. Kompanija IHS markit saopštila je da je njen indeks nabavki u privredi – mera poslovnih aktivnosti u sektoru proizvodnje i usluga – pao u januaru na 51 poen sa 51,1 poen prethodnog meseca. Sve ispod 50 poena ukazuje na smanjenje privrednih aktivnosti. IHS markit je naveo da bi evrozona na početku godine mogla imati slab kvartalni rast od 0,1 odsto.

Pakistanske vođe podržale pobunjenike u

indijskom KašmiruPakistanski premijer i predsednik ponudili su u utorak podršku pobunjenicima u Kašmiru, indijskom delu sporne teritorije

na Himalajima, dok su u Pakistanu održani protesti na Dan solidarnosti s Kašmirom. Indija i Pakistan kontrolišu delove Kašmira, ali obe zemlje imaju pretenzije na celu tu teritoriju. Pobunjenici se bore protiv indijske vladavine od 1989, sa zahtevom da se indijski deo ujedini pod pakistanskom upravom ili kao nezavisna zemlja.

Na misi u Abu Dabiju 180.000 ljudi

Oko 180.000 ljudi prisustvovalo je misi koju je papa Franja održao u Abu Dabiju, saopštile su vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata i Vatikan. Franja je prvi poglavar Rimokatoličke crkve u poseti UAE i prvi je

papa koji je održao misu na Arabijskom poluostrvu. Papa je u Emiratima pozvao hrišćanske i muslimanske vođe da zajedno rade na miru i odbacivanju rata.

Časopis Ekonomist piše o previranjima u Venecueli

Bitka za Venecuelu

venecuela

I evropa polako priznaje Gvaida

Veliki broj članica Evropske unije pri-hvatio je lidera opo-zicije u Venecueli Huana Gvaida kao privremenog pred-sednika, sledeći odlu-

ku SAD, Kanade i mnogih latinoameričkih zemalja. Iako je više od polovine članica Unije priznalo Gvaida, na nivou Unije za-sad nema jedinstva. Prema diplomatskim izborima Frans presa, Italija je u ponede-ljak blokirala usvajanje zajedničke dekla-racije EU kojom se priznaje legitimnost predsednika parlamenta Gvaida da orga-nizuje nove predsedničke izbore.Predsednik Nikolas Maduro ne pokazuje znake popuštanja i kritikovao je EU da prima naređenja od Trampove admini-stracije, koju optužuje za pokušaj držav-nog udara kako bi se domogla venecue-lanskih naftnih rezervi, najvećih u svetu. On ipak nije prekinuo diplomatske odno-se sa evropskim zemljama koje su prizna-le njegovog rivala, kao što je to učinio sa SAD.Pošto je u nedelju istekao rok od sedam dana koji su evropske zemlje postavile Maduru da raspiše predsedničke izbore, članice Evropske unije su odlučile da pri-znaju Gvaida. Prema navodima agencije Asošijeted pres, to su učinile Španija, Ne-mačka, Francuska, Velika Britanije, Šved-ska, Danska, Austrija, Holandija, Litvanija,

Finska, Letonija, Češka, Luksemburg, Polj-ska i Portugal.Iz regiona su Gvaidu pružile podršku Hr-vatska, Albanija, Makedonija i Kosovo. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da se Srbija zalaže da se kriza u Venecu-eli rešava na osnovu Ustava i dijalogom, pošto je to prijateljska zemlja koja je uvek podržavala Srbiju. Podrška Maduru stigla je i preko grafita u Novom Sadu – “Čaves zauvek, Maduro predsednik”, “Maduro predsednik, idemo Venecuela”, “Čaves živi, borba se nastavlja, Kosovo je Srbija”, “Otadžbina, socijalizam ili smrt”, napisano je na španskom jeziku velikim crvenim slovima na nekoliko zgrada u užem i ši-rem centru grada. Grafiti su ilustrovani i zastavom Venecuele, kao i crvenim komu-nističkim zvezdama petokrakama.Dok opozicija u Venecueli pokušava da uz pomoć SAD iz susedne Kolumbije unese humanitarnu pomoć, Maduro negira da u njegovoj zemlji postoji ikakva humani-tarna kriza – to su, kaže, laži neprijatelja koji žele da unesu nestabilnost i opravda-ju vojnu intervenciju. “Mi nismo prosjaci”, rekao je Maduro u televizijskom obra-ćanju. Dejvid Lipton, drugi čovek Među-narodnog monetarnog fonda, međutim, kaže da je ekonomska kriza u Venecueli s nestašicom hrane, hiperinflacijom i gubit-kom ljudskog kapitala “nezabeležena eko-nomska oluja” zbog koje će biti potrebna darežljiva međunarodna pomoć.

Foto

: bet

a/a

P

31

kafani se uglavnom govori o ratu i kada bi se mogao okončati. I onda će jedan od prisutnih iskoristiti priliku da licem u lice konačno upita gosta iz Sarajeva: “Da li pro-fesore osim vas, ima još koji Hrvat da je za ovu našu, probosansku stranu?” Da ne otvara cijelu temu, Grebo se pokušao izvući kratkim: “Ma nisam vam ja neki Hrvat”, ali sagovornik se nije predavao: “Znam, mješoviti brak! ”

Slično se desilo u razgovoru za Feral Tribune. Kad je nakon duže

vremena dobio primjerak intervjua, uočio je na kraju teksta dodatak o njegovom hrvatstvu. U razgovoru sa Predragom Lucićem zatražio je da objave ispravku, što je Duje od-mah prihvatio, ali nije propustio da začini: “Ispravićemo, ali moram ti reć, lip si ka da si Hrvat”.

O tome kako je bio percipiran i kao Bošnjak, Srbin, ima možda i previše legendi i priča. Istini za volju, po ocu je iz Ljubinja, gdje i danas postoji Grebina kula. Po majci je iz Trebinja, gdje postoji Salahovića kula, a to je njena poro-dica. Njegov djed po ocu Mehmed bio je trgovac, a majčin otac Ma-hmut studirao je pravo u Beču. Ne sjećam se da se ikada nacionalno izjašnjavao, osim što je uvijek na-glašavao da je rođeni Mostarac, Hercegovac. Umro je u Sarajevu 29. januara 2019, gdje je i sahra-njen, ispraćen od hiljada građana Sarajeva, Mostara, Beograda, Pod-gorice....

ŠTA SAM BIO U PROŠLIM ŽI-VOTIMA: Upoznao sam ga počet-kom 1974. kada sam, kao student prve godine Prava, na konsultacije za seminarski rad ušao u kabinet tada mladog asistenta na pred-metu “Uvod u pravo” – Zdravka Grebe. Ne pamtim šta smo razgo-varali, ali pamtim slike. Prvo njega kako me dočekuje sa osmjehom kojim savlađuje moju studentsku zbunjenost i vjerovatnu nespret-nost. Masivni drveni sto prepun dokumenata, papira. Iza njega na zidu bio je poster na kojem je u onoj pionirskoj kompjuterskoj grafici od sitnih brojeva i crtica bio sačinjen mozaik – figura maj-muna sa prstom na sljepoočnici. Ispod je bila ispisana samo jedna engleska riječ. Think. Misli!

Zdravko Grebo je bio nekonven-cionalna osoba. Takav je bio kao asistent, kasnije profesor. Takav je bio i u onoj kratkoj epizodi politi-čara kada smo odjednom naučili da političar može govoriti rečeni-cama koje nisu prazne trakavice. Da jezik politike može biti razu-mljiv i interesantan. Da javni govor dopire do pojedinca i ne ostavlja ga ravnodušnim. U socijalističkom si-vilu Zdravko Grebo se pojavio kao osoba koja gleda iz neuobičajenog

Negdje tokom rata Zdravko Grebo je do-šao u Tuzlu. I bio pozvan na večeru s lokalnim

privrednicima koji su ga htjeli ugostiti. Stotinu je razloga. Stigao gost iz Sarajeva, grada pod opsa-dom, ličnost koju većina uvažava, ugledni profesor prava, do rata poznat i kao političar čiji su govo-ri citirani i hvaljeni. Cijele večeri u

Čovek u moru sivilaZdravko Grebo je bio nekonvencionalna osoba. Takav je bio kao asistent, kasnije profesor. Takav je bio i u onoj kratkoj epizodi političara, kada smo odjednom naučili da političar može govoriti rečenicama koje nisu prazne trakaviceReč: Boro Kontić


Region > In memoriam

ugla, najčešće radikalno drugači-jeg. Ponekad na liniji onog umnog Francuza koji je tvrdio da se ne po-staje pisac da bi se kazale izvjesne stvari već da bi se kazale na izvje-stan način. U vremenu sive unifor-me otkrio nam je stil.

Na političkim tribinama iskazi-vao je direktno ili indirektno stav da nema društva koje prosperira u idili. Ponekad je namjerno pro-vocirao i zatezao poentu samo da dobije odgovor u prostoru gdje je vladala licemjerna šutnja. Za nje-ga nije bilo komunikacije ako nije bila dvosmjerna. Istovremeno, u sve što je govorio bio je ugrađen moralni kompas da nema govora koji ne obavezuje i da je u javnosti sve važno i ozbiljno. Iako to danas izgleda nepopravljivo staromod-no, vjerovao je u pojam ličnog po-štenja. Nikad nije bježao od sud-bine čovjeka koji je iskreno želio promijeniti ovu sredinu. Stoga je i razumljivo da je bio prvi u skoro sedamdeset godina historije Ko-munističke partije Jugoslavije koji je podnio ostavku na članstvo u Centralnom komitetu.

Zdravka Grebu sam do nivoa prijateljstva upoznao tokom rata i opsade Sarajeva. U obruču koji je stezala zlokobna neprijateljska artiljerija i mržnja, ali i ravno-dušnost onih u koje smo polagali tanku nadu, stvarali smo male oaze prijateljstva i topline koje su hranile naš optimizam. Samo oni koji su proveli to vrijeme u Sarajevu znaju koliko je bilo važ-no da je Profesor tu, s nama. Time se podrazumijevalo, možda ne da smo pobijedili jer u ratu svi izgube već da smo na pravoj strani. Kao i džentlmeni koji se po irskom ra-zumijevanju uvijek bore za una-prijed izgubljenu stvar. Tih godina opsade upoznao sam čovjeka bli-stave inteligencije i brzopotezne pronicljivosti. Koji stvari hvata u letu i odmah im prepoznaje zna-čenje. On je jedan od rijetkih za koje se uvijek u dramatičnim tre-nucima pitalo: Šta je rekao Grebo? Šta on misli?

Mislim da već tada više nije vjerovao u javni angažman bez ironičnog odmaka. Na način na koji je Danilo Kiš definisao da je ironija jedino sredstvo protiv

užasa egzistencije i da je u pisa-nju neophodan začin. Negdje tih ratnih godina u uskom društvu ratnih prijatelja prvi put se gledao nemontirani materijal sa student-skih demonstracija 1968. u koji-ma je 21-godišnji Zdravko Grebo predvodio kolonu studenata i odr-žao govor popevši se na gradski tramvaj. Gledajući snimak, samo je kratko rekao: “Da je rat tada za-počeo, dosad bi se završio.”

Jednom je, izašavši iz ratnog Sa-rajeva, iskoristio vrijeme da se u Zagrebu pregleda zbog nesnosnih bolova u leđima. Kad mu je hirurg predložio operaciju i nakon toga obavezni tromjesečni boravak u toplicama, odmah je odustao. Po-slije nam je pričao da je samo po-mislio kako bi glasila ta rečenica o obaveznim toplicama u ratnom Sarajevu i momentalno je zabora-vio na pokušaj liječenja. Pred kraj rata 1994. dobio je Ruzveltovu nagradu. Nagrada “Četiri slobode” dodjeljuje se ljudima širom svi-jeta za dostignuća i posvećenost principima koje je ratni američki predsjednik proklamovao u svom čuvenom govoru u Kongresu ja-nuara 1941. Profesor je dobio nagradu za Slobodu od straha. Kad je došao u maleni holandski grad iz kojeg su Ruzveltovi otišli u Ameriku i u kojem se ova nagrada dodjeljuje, sreo se sa još jednim od dobitnika – dalaj lamom. Kako je poslije pričao: Prišao sam mu i predstavio se imenom, prezime-nom i gradom odakle sam stigao. Na to mu je dalaj lama rekao: “Ni-ste trebali jer vas znam iz prošlih života.”

E, pričao nam je profesor kasni-je: “Do kraja života ću žaliti što ga ne pitah šta sam sve to bio u proš-lim životima.”

KAMEN BAČEN U VODU: Za Profesora Grebu prijateljstvo je prije svega imalo moralnu dimen-ziju. Biti prijatelj sa profesorom značilo je biti zaštićen aurom do-brote, susretljivosti, neke pritaje-ne nježnosti. Ali je dio prijateljske komunikacije bio i široki osmjeh kao komentar da se pretjeralo u raspravi ili zabasalo u proizvoljno žongliranje neprovjerenim činje-nicama.

Često sam razmišljao o njemu pitajući se da li je u životu uspio da iskoristi sva svoja znanja, talente, ogromno obrazovanje i briljantnu inteligenciju. Što kaže pjesnik: “Od toga su ključevi u grobu.”

Ali znam sigurno da smo svi mi koji smo ga bolje znali, imali priliku da ga slušamo, provodimo zajednički dane i noći, putujemo ili pijemo, postali bolji, moralniji i pametniji nego što smo ikada mi-slili da možemo.

Jedno od njegovih posljednjih putovanja bio je naš tradicionalni put u Podgoricu na jesenje peče-nje rakije u ugodnom domu Šće-panovića i Boljevića. Vođeni sigur-nom Džeminom rukom prošli smo istočnom Bosnom, Pivskim masi-vom, Jasenovim poljem i onda se kroz Banjane spustili na more. Kao romantični uvod u Podgoricu. Tu smo dva dana kod Marine i Ranka u Perastu gotovo sve vrijeme pri-čali. Ali ko bi izdržao blagost sep-tembarskog sunca da se ne otisne u more. Profesor se malo nećkao, ali vidjevši cijelo društvo u pla-vetnilu, i on se pridružio. Tu smo, kao grupa dječaka na ekskurziji, podvriskivali i dozivali se dok je u vidnom polju dominirala Gospa od Škrpjela, ono kameno čudo koje se gradilo dvjesta godina. Zamislite samo da je tek poslije šest ili se-dam generacija graditelja izronila crkva koja je na početku bila samo kamen bačen u vodu.

Tako nekako vidim naslijeđe Zdravka Grebe. Makar za dvjesta godina, taj će njegov kamen, da ni-smo predstavnici nacija već ravno-pravni građani, izroniti kao moćna građevina.

Pred kraj rata 1994. Zdravko

Grebo je dobio

Ruzveltovu nagradu

“Četiri slobode”

33

publike Srpske i predsedavajući skupštinskog Odbora za evrop-ske integracije? Eto, baš pre neki dan, na prvoj sednici pomenutog odbora pomenuti predsedava-jući reče: “Zbog mojih obaveza u Savetu ministara neću moći da prisustvujem svim sednicama, ali ću ovlastiti svog zamenika”. Predsedavajući ne reče, mada je mogao, da ni zamenik na sednice ne mora da žuri jer će se Bosna i Hercegovina ovom dinamikom evropski integrisati kad na vrbi rodi grožđe.

S prilično kiselim grožđem, a baš u ime evropskih integracija, u Brisel je nedavno putovalo tro-člano Predsedništvo BiH. “Odo-smo mi po status kandidata”, objavio je kolektivni šef države pre nego što su, kao pravi ko-lektiv, odlučili da u Evropu ipak putuju odvojeno. Komercijalnim letom iz Sarajeva odleteli su Šefik Džaferović i Željko Komšić, a dan kasnije avionom Vlade RS iz Ba-njaluke je odleteo Milorad Dodik. Pretpostavlja se da zbog takvog reda letenja o ceremoniji doče-ka u Briselu ne beše ni slova jer ko bi se normalan od evropskih zvaničnika dvaput vozikao do aerodroma i nazad. Uglavnom, s kolektivom su uljudno popričali Federika Mogerini, Johanes Han i Donald Tusk, a iako se spekuli-salo da ih neće primiti samo Žan Klod Junker i da to znači da o kan-didatskom statusu BiH neće biti ni reči, kažu da je i on banuo na jedan od sastanaka. S Junkerom

ili bez njega, evropski zvaničnici nisu rekli ništa novo – bilo bi po-željno da BiH do kraja godine do-bije status kandidata, ali to znači da najpre treba formirati Savet ministara i odgovoriti na dodatna pitanja iz Upitnika Evropske ko-misije. Ako je za utehu, kolektiv se nije preterano obrukao dajući oprečne izjave, kako je to umelo da se dogodi u skoro svakom od prethodnih saziva, već su nešto promrmljali o budućim napori-ma, zalaganjima i opredeljenju ka evropskom putu. Valjda je zato po povratku iz Brisela predsedava-jući Predsedništva Milorad Dodik svečano objavio da su se njih tro-jica, na dva leta, vratili sa jednim zajedničkim stavom.

Rezultat tih “dogovora” je Dodi-kova najava da bi sednica kolek-tivnog šefa države o imenovanju Zorana Tegeltije (dugogodišnji ministar finansija u Vladi RS i ka-dar SNSD-a) za mandatara novog saziva Saveta ministara možda mogla da bude zakazana do kraja sedmice ukoliko preostala dvoji-ca iz veselog kolektiva odustanu od insistiranja da se, prethodno, usvoji godišnji nacionalni pro-gram za NATO.

O tome koliko je, u javnosti ne baš omiljeni Tegeltija, dobar ili loš izbor za predsedavajućeg i koji će hrvatski kadrovik postati novi šef diplomatije, a koji bošnjački će u fotelju ministra finansija (te tri funkcije se svake četiri godine rotiraju po nacionalnom ključu), niko više i ne razmišlja niti to ko pita. Uostalom, i čemu...

UZALUDNO: Podjednako bi bilo uzaludno i pitanje zašto se Bosna i Hercegovina saplela već na prvom koraku ka dobijanju kandidatskog statusa i zašto tako glomazna ad-ministracija nije uspela na vreme da odgovori na oko tri hiljade pi-tanja iz evropskog upitnika. Kad su ga konačno predali u februaru prošle godine, sa više od šest me-

Savet ministara Bo-sne i Hercegovine krajnje odgovor-no se posvetio re-šavanju gorućih problema. Tako je ministarsko veće

“utvrdilo Predlog osnova za pri-stupanje Ugovoru o načelima kojima se uređuje delovanje ze-malja u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući i Mesec i dru-ga nebeska tela.” Posmatrano iz te, kosmičke perspektive, sasvim beznačajno deluje činjenica da je Savet ministara, od izbora naova-mo, u tehničkom mandatu i da su četvorica od devet ministara, po volji birača, mandate dobili i u za-konodavnoj vlasti, pa sad, valjda, izgiboše od posla u tom super-kosmičkom spajanju nespojivog. Instrukcije o ponašanju u man-datno-bezvazdušnom prostoru daje im šef parade Denis Zvizdić. On je, blago njemu, istovremeno i predsedavajući Saveta ministara i zamenik predsedavajućeg Pred-stavničkog doma parlamenta BiH.

TEHNIČARI: Do kada će najviši organ izvršne vlasti u državi biti u tehničkom mandatu i kako će to uticati na istraživanje svemira, “uključujući i Mesec i druga nebe-ska tela”, pitanje je na koje je ne-moguće dati odgovor jer u Ustavu BiH ta kategorija nije predviđena, baš kao ni rešenje u slučaju da se uopšte ne dogovorimo o izboru novog Saveta ministara. Valjda je, u to ime, hrvatski član Predsed-ništva BiH Željko Komšić (koga na toj funkciji ne priznaje skoro kompletan hrvatski birački kor-pus), pre dvadesetak dana mr-tav ‘ladan izjavio: “Nemam ništa protiv da odlazeći saziv Veća mi-nistara sa Denisom Zvizdićem na čelu ostane u tehničkom mandatu naredne četiri godine”. Pa kad već Željko nema ništa protiv, čemu se-kiracija što je, recimo, glavni pre-govarač sa kosovskim vlastima vizavi carinskih tarifa uvedenih BiH ministar Mirko Šarović, isto-vremeno i šef poslaničkog kluba SDS-a u državnom parlamentu? Ili što je šef diplomatije Igor Cr-nadak istovremeno i poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Re-

Dugo putovanje u JevropuDo kada će najviši organ izvršne vlasti u državi biti u tehničkom mandatu, pitanje je na koje je nemoguće dati odgovorPiše: Rajna Radosavljević

U Brisel je nedavno putovalo tročlano

Predsedništvo BiH. Odvojeno. Komercijalnim

letom iz Sarajeva odleteli su Šefik

Džaferović i Željko Komšić,

a dan kasnije avionom

Vlade RS iz Banjaluke

Milorad Dodik


Region > Bosna i Hercegovina

seci zakašnjenja, ispostavilo se da odgovori nisu sasvim valjani, pa su u junu stigla i dodatna pitanja (u odnosu na broj stanovnika, BiH je rekorder u regionu po tom “do-datku”). A da ne kvarimo tradiciju, prešišali smo i rok za dodatne od-govore.

E sad, nije se tu ni cenjena Evropa baš proslavila. Nakon što su pre nekoliko godina iz svoje politike prema BiH izbacili i štap i šargarepu, ostali su praznih ruku, a da novu strategiju nisu (o)smi-slili. Taj beskrvni, idi mi – dođi mi pristup državi koja, sama po sebi, liči na brod ludaka, ojačao je temelje domaćim političari-

ma, pa sad nema mesta čuđenju što su na tim temeljima sagradili korumpirana carstva u kojima je vladavina prava (valjda osnov i za priču o članstvu u Evropskoj uniji) misaona imenica. Valja se samo setiti tog 28. februara proš-le godine, kad je neopisivo ushi-ćeni Žan Klod Junker došao po zakasnele odgovore iz upitnika, izgrlio i izljubio tadašnjeg kolek-tivnog šefa države ko da mu je rod rođeni, jedva se suzdržao da ne izgrli i tadašnje državne posla-nike (samo zato što ih je bilo pre-više) i teatralno objavio da je BiH na dobrom putu. Može biti da se i nedavno u Briselu isto tako izlju-

bio s našim novim “kolektivom”, mada čisto sumnjam.

Od tog ljubljenja do danas Bo-sna i Hercegovina je ostala bez šefa misije za evropske integracije u Briselu, a da nije imenovala no-vog. Otprilike u isto vreme osta-la je i bez ambasadora u Belgiji, nakon što je tadašnji ambasador odlučio da se vrati u svoju maticu i baci u politiku (na listu SDP-a). Mesto je (opet po etno-rotacijama i partijskim knjižicama) pripadalo Bošnjacima, ali do izbora aktuel-ni član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović iz nekog razloga u tu fotelju nikoga nije poslao. Narav-no, sa svojim drugarima iz tadaš-njeg “kolektiva” i on se zdušno za-lagao za evropske integracije.

Posebna stavka u toj evropsko-ljubavnoj priči s primesama pate-tike svakako je podatak da Bosna i Hercegovina u prethodne četiri godine nije uspela da formira svoj klub u Evropskom parlamentu. Na to je nekoliko puta upozorio spe-cijalni izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda, mada se ni on nije pre-trgao, ali se domaći šampioni iz poslaničkih klupa nisu ni počešali. Nisu, kažu, uspeli da se dogovore o načinu glasanja u klubu, a sve iz straha od preglasavanja (inače, uz aktuelni grip, jednog od najvećih zala u državi).

Ovi iz novog “kolektiva” o klubu, šefu misije i ostalim briselskim potrepštinama ništa i ne rekoše. A u godini izbora za Evropski par-lament nikoga u tom Briselu naši jadi neće ni zanimati.

Uglavnom, prva poseta tročla-nog Predsedništva BiH sedištu EU prošla je dobro. Samo su neki zlobnici primetili i, sram ih bilo, odmah objavili da je na zajednič-koj fotografiji našeg “kolektiva” sa Johanesom Hanom Miloradu Do-diku izvrnut džep na sakou, Šefiku Džaferoviću iskrivljena kravata, a Željku Komšiću zadignuta jedna nogavica. Hanu, za divno čudo, ni-šta nije falilo.

Dugo putovanje u Jevropu

Prva poseta tročlanog Predsedništva BiH sedištu EU prošla je dobro. Samo su neki zlobnici primetili da je na zajedničkoj fotografiji našeg “kolektiva” sa Johanesom Hanom Miloradu Dodiku izvrnut džep na sakou, Šefiku Džaferoviću iskrivljena kravata, a Željku Komšiću zadignuta jedna nogavica

35

Samo naizgled sve se zna ili će se znati ovih dana oko magistralnog gasovoda kroz Srbiju koji je, prvo, bio deo “Južnog toka”, a sada je navodno deo “Turskog toka”. Međutim, iz dana u dan mnoge suštinske informacije o ovom (eventualnom) velikom poslu menjaju se iz temelja, od one da izgradnja tog infrastrukturnog objekta samo što nije počela, do poslednjih vesti da smo, posle mišljenja evropske Energetske zajednice o ovom projektu, “značajno bliže izgradnji”(kako je pre neki dan saopštio ministar energetike Srbije Aleksandar Antić). Kao što se stalno menjaju one osnovne informacije koje se puštaju u javnost, tako neke bitne činjenice stalno ostaju tajanstvene i neka važna pitanja ostaju bez jasnih odgovora, što celu ovu ekonomsku sapunicu čini zgodnom za propagandne i političke manipulacije.Kao što je Novi magazin već više puta pisao, pa i u prošlom broju lista, niti je izgradnja originalnog “Turskog toka” doista počela u punom profilu (već se u Crno more spušta samo cev za snabdevanje Turske) niti je razjašnjeno kako bi se deo ruskog gasa za evropsko (i

srpsko) tržište transportovao kroz Tursku i Bugarsku (kao “turski” ili kao “bugarski” gas ruskog porekla), sve do mnogih pitanja bez odgovora u pogledu finansiranja izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju, a reč je o navodno zamašne 1,4 milijarde evra. Tu je i pitanje kada je i ko je zajedničkoj kompaniji Gazproma i Srbijagasa (navodno po imenu Gastrans) dao koncesiju da bude “vlasnik” tog “novog gasovoda” koji će se graditi na zemljištu koje je “otkupilo” to preduzeće ili Srbijagas ili država Srbija iz budžeta?Pošto ovo nije priča o ruskom gasovodu u Srbiji niti priča o zahtevu evropske Energetske zajednice da magistralni gasovodi na teritoriji zemalja članica moraju biti “dostupni trećim licima” i ne mogu biti u vlasništvu strane koja

kroz njega transportuje gas, te se moraju graditi nakon javnih tendera itd. već priča o političkom kontekstu jednog važnog infrastrukturnog objekta Srbije, ne vredi dalje postavljati sva pitanja na koja naša javnost nije dobila jasne odgovore. U stvari, najzanimljivije je to što sam Gazprom, to jest Ruska federacija kao stopostotni vlasnik ove firme, neće gotovo ništa da preduzme da se prilagodi evropskim pravilima iako je evropsko tržište ključno za prodaju najvećeg dela ruskog gasa koji se izvozi. Na primer, zašto u samoj Rusiji Gazprom nije podeljen na kompaniju koja prodaje gas i kompaniju koja ga proizvodi, pa bi se strogo pravno izbeglo “jedinstvo vlasništva” gasa i cevovoda? Zatim, zašto se uporno insistira da sam Gazprom bude dominantni vlasnik gasovoda koji bi išao kroz Srbiju, dok se kod drugih zemalja na tome ne insistira? I zašto je Rusiji toliko bitno da budu isključene treće kompanije od mogućnosti transportovanja gasa gasovodom u kojem bi njena državna kompanija bila dominantni vlasnik gasovoda (pre svega kao njegov graditelj), pa bi mogla tim trećim licima naplaćivati tranzit po međunarodnim prosečnim cenama?Jedino od ova tri pitanja (a ima ih još mnogo) na koje možemo pretpostaviti odgovor jeste ono oko dominacije vlasništva Gazproma na tlu Srbije jer je ta dominacija verovatno u vezi sa činjenicom da Srbija nema para da “paritetno” odmah plati izgradnju gasovoda, pa je, da kažemo to ironično, moguće garant samo za 49 odsto obaveza koje će preuzeti zajedničko preduzeće sa Rusima tokom izgradnje. Neko može cinično reći da je i otplata 49 odsto kredita za magistralni gasovod suviše visoka cena za poboljšanje energetske bezbednosti jedne države koja zasad ima veoma malu godišnju potrošnju prirodnog gasa, ali bi mogla imati daleko veću – ukoliko se na njenom tlu doista budu izgradile značajne gasne elektrane (i to je navodno racio cele konstrukcije).Po mom mišljenju, “tvrdoglavost” Rusije oko “isključenja” bilo kakvih obaveza Gazproma prema trećim kompanijama u korišćenju gasovoda kroz Srbiju najviše je u vezi sa pokušajima da se u perspektivi, bar na jednoj deonici, spreči bilo kakva konkurencija u isporukama gasa Evropi iz Irana (pre svega) i iz drugih zemalja iz Kaspijskog regiona. To je, naravno, u vezi sa ekonomskom, pa i političkom pretenzijom Ruske Federacije da zadrži značajnu zavisnost Evrope od njenog gasa. I tu joj Srbija nešto znači.

Foto

: Mil

oš

Ćir

kov

iĆ

Gasovod kao rašomonijada

“Tvrdoglavost” Rusije oko “isključenja” bilo kakvih obaveza Gazproma prema trećim kompanijama u korišćenju gasovoda kroz Srbiju najviše je u vezi s pokušajima da se u perspektivi, bar na jednoj deonici, spreči bilo kakva konkurencija


Karte na sto > dimitrije Boarov

Posledice globalnog zagre-vanja po led na polovima već su dobro poznate. Pojedine ostrvske države već strahuju da bi mogle

ostati bez delova teritorije usled ra-sta nivoa svetskih mora zbog toplje-nja leda na Arktiku i Antarktiku. Po-djednako je, međutim, ugrožen i led na “trećem polu”, kako se ponekad naziva region Hindukuša i Himalaja, koji sadrži najveće količine leda po-sle Arktika i Antarktika.

Makar trećina ogromnih ledenih površina na Himalajima mogla bi da se otopi usled klimatskih pro-mena, što bi moglo da ima ozbiljne posledice za skoro dve milijarde ljudi. Čak i ako bi se emisije ugljenih gasova drastično i naglo smanjile i globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni, 36 odsto glečera u regi-onu Hindukuša i Himalaja će nesta-ti do 2100. godine. Ako se količina štetnih gasova ne smanji, moglo bi da ode i dve trećine glečera u toj oblasti.

Ti glečeri su ključna skladišta vode za 240 miliona ljudi koji žive u regionu Hindukuš-Himalaji, ali se 1,65 milijardi ljudi u Indiji, Pakista-nu, Kini i drugim zemljama oslanja

na velike rečne tokove koji se spu-štaju s vrhova planina. U tom re-gionu se nalaze najviše planine na Zemlji, uključujući svih 14 vrhova iznad 8.000 metara, koje su izvori 10 velikih reka.

U izveštaju Međunarodnog cen-ta za integrisani razvoj planina (Icimod) koji su naručile zemlje iz tog regiona navodi se da je emisi-ja ugljen-dioksida po stanovniku u

zemljama regiona Hindukuša i Hi-malaja jedna šestina svetskog pro-seka, dok taj region trpi ogromne posledice klimatskih promena.

Region je, međutim, osuđen na bitne promene s potencijalno ka-tastrofalnim posledicama za sko-ro dve milijarde ljudi, čak i ako se nekim čudom svet udruži u spre-čavanju klimatskih promena. Za ograničenje rasta globalne tempe-rature za 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo trebalo bi da se emisije štetnih gasova do 2050. godine smanje na nula. Čak i s tim krajnje optimističnim scenarijem, u regionu Hindukuša i Himalaja bila bi izgubljena trećina leda. Sa rastom temperature od dva odsto u odnosu na predindustrijski nivo, do 2100. godine će nestati polovina leda.

U tom regionu je od 1970. godi-ne nestalo oko 15 odsto leda usled rasta temperature. Budući da je ve-nac Hindukuša i Himalaja dugačak 3.500 kilometara i s obzirom na promenljive posledice zagrevanja, i posledice u regionu su različite. Neki glečeri u Avganistanu i Paki-stanu nepromenjeni su ili su čak dobili na količini leda zbog veće oblačnosti i promene smera vetra koji donosi sneg. Ali i s takvom situ-acijom, led bi uskoro mogao početi da se topi, rekao je Filipus Vester iz Icimoda, preneo je Gardijan.

Sa bitno većem topljenjem leda od 2050. do 2060. bi mogli da se povećaju rečni tokovi i da se izlivaju jezera, što će ugroziti obližnje sta-novništvo. Ali posle 2060. može se očekivati smanjenje količine vode u rekama, što bi najpre mogle da osete reke u Indiji i centralnoj Aziji. Manji tokovi reka imaće značajne posledice po privredu zemalja u re-gionu. Jedna od posledica mogla bi biti smanjenje proizvodnje struje iz hidroelektrana. Sa druge strane, mnogo ozbiljnije posledice će ose-titi poljoprivrednici u slivovima tih reka. A. Zarević

Ogromne ledene površine u azijskim planinskim vencima u ne tako dalekoj budućnosti mogle bi biti prepolovljene, pa čak i smanjene za dve trećine, ako se ništa bitnije ne preduzme po pitanju klimatskih promena. A čak i uz velike napore, količina leda na Himalajima znatno će se smanjiti

Led na Himalajima na toplotnom udaru

37

Svet > Klimatske promene

ugovorom iz 1963. inicirale po-sleratne evropske integracije i da su te dve države i njihovo pri-jateljstvo njihov motor. Naravno, ovakve izjave samo su delimično tačne. Nemačko-francuska sa-

radnja je mnogo starija (isto kao i neodvojivo francusko-nemačko neprijateljstvo), kao i ideje o uje-dinjenoj Evropi i razni pokušaji ostvarivanja te ideje, primereni istorijskim epohama. Čak i kada je iz dobre namere: manipulisanje istorijskim pregledima i zaključci-ma nije u suštini ništa drugo doli manipulisanje.

POSLEDICE REVOLUCIJE: Demokratska kultura Francuske uvek je bila pod odlučujućim uti-cajem Revolucije 1789. godine, koja je najkasnije od 1871, pe-rioda Treće Republike, sastav-ni deo njenog političkog života. Francuska je jedna od najstarijih demokratija na našem kontinen-tu – Povelja o ljudskim pravima, proglašena 26. avgusta 1789, ima univerzalno značenje za nastanak moderne demokratije i za širenje ideje o ravnopravnosti svih ljudi u pogledu njihovih ljudskih, osnov-nih prava.

Upravo je ova revolucija u ne-posrednom susedstvu velikog i tromog Svetog rimskog carstva nemačke nacije, rascepkanog u veliki broj malih i srednjih jedini-ca različitog ustrojstva i admini-strativnih formi, bila prihvaćena na jedan vrlo kompleksan način. Volter je carstvo svojih suseda sar-kastično komentarisao govoreći: “Ova gomila koja sama sebe zove svetim carstvom niti je sveta, niti rimska, a nije ni carstvo”. Nemač-ka u to vreme još nije nacionalno ujedinjena niti joj se znaju tačno granice, a feudalni odnosi, koji se stalno povlače i rastežu, sprečava-ju razvoj građanske samosvesti i ulazak u moderno doba.

Revolucija u Nemačkoj pre sve-ga se diskutuje po kafeima i uni-verzitetima, njome su oduševljeni prvenstveno intelektualci: Šeling,

Hiljadugodiš-nja promen-ljiva istorija povezuje Ne-mačku sa nje-nim susedi-ma. Nemačka

i Francuska su nastale iz teritori-jalne zajednice Franačkog carstva Karla Velikog (Carolus Magnus; Charlemagne, Karl der Große) koje je postojalo od 800. (25. de-cembar, krunisanje Karla Velikog u cara Svetog rimskog carstva) do 843. (Verdenski sporazum). Tek posle propasti ovog carstva formi-rale su se dve teritorijalne jedinice koje su pre svega predstavljale dva različita jezička prostora: na zapa-du romanski, na istoku germanski. Ovo zajedničko “gnezdo”, ali i ra-zličita istorijska iskustva ove dve velike nacije, odlučujuće formiraju do današnjih dana njihove razlike u mišljenju i delanju i istovremeno su izvor brojnih mitova, kako onih sa pozitivnim tako i onih s negativ-nim uticajem – mitova koji su uvek bili na usluzi nacionalnim politič-kim projektima.

Nemačka i Francuska su dve ve-like države – Francuska 550.000 km² i 66 miliona stanovnika, Ne-mačka 357.000 km² i 82 miliona stanovnika, sa zajedničkom gra-nicom od 450 km. Nemačka je četvrta ekonomska svetska sila, Francuska se još uvek klati na pe-tom mestu. Francuska ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Uje-dinjenih nacija, Nemačka bi rado da ima to mesto – imajući u vidu istoriju 20. veka i trenutnu eko-nomsku moć Nemačke, to će se i dogoditi, ali ne bez posledica. Francuska poseduje nuklearno naoružanje, Nemačka ne poseduje – još uvek.

Stalno se naglašava da su Ne-mačka i Francuska Jelisejskim

Istorija nemačko-francuskih odnosa je duga istorija ratova i neprijateljstva. Nemoguće je i pogrešno govoriti o nemačko-francuskom prijateljstvu bez jasne svesti o vekovnom tzv. nemačko-francuskom “naslednom neprijateljstvu” (Erbfeindschaft) i bez dobrog poznavanja njegovih etapa i uzroka. Ovim se nikako ne negira neophodnost i uspešnost saradnje Francuske i Nemačke u poslednjih skoro 60 godina, ali se stavlja u pitanje ekskluzivnost ovog “prijateljstva” i njegovo centralno mesto u velikom mozaiku evropskih zemalja Piše: Jelena Volić Helbuš



Svet > EU

Hegel, Fihte, Helderlin, Žan Paul, Viland, Herder pozdravljaju gla-sno ideje slobode, jednakosti i bratstva. Šiler planira da se prese-li u Pariz, ali je ubrzo razočaran i zgađen zločinima revolucionara i građanskim konfliktom koji je izbio u cugu revolucionarnih do-gađanja. Gete je od samog počet-ka bio protiv revolucije. Najveća žrtva revolucionarne ideje bio je još uvek najpametniji Nemac svih vremena (koji se čak nije ni ose-ćao Nemcem, pošto je bio filozof) Imanuel Kant, koji biva podvrgnut cenzuri i zabranama univerzitet-skih delatnosti zbog svojih pozi-tivnih stavova prema Francuskoj revoluciji.

Već 1792. počinju Koalicioni ra-tovi, koji dolaskom Napoleona na vlast prerastaju u Napoleonove ratove. Od 1806. do 1813. Nemač-ka je pod francuskom okupacijom. I dan-danas se u Nemačkoj vode žučne debate oko ocene ovog peri-oda, koje se daju sažeti u jedno ve-čito pitanje: da li je francuska oku-pacija bila u stvari oslobođenje? Napoleonova vlast je rasparčane feude sa zapadne strane Rajne ujedinila u Rajnsku konfederaciju, modernizovala upravu i pravni si-stem. Pruska je bila oslabljena po-sle poraza 1806. te je bila prisilje-na da sprovede reforme “po uzoru na Francusku”, da ukine kmetstvo i reformiše obrazovanje i vojsku.

OSLOBOĐENJE I NAPLATA: U toku Ratova za oslobođenje (1813-1815) mržnja prema fran-cuskim okupatorima na kraju se završila stvaranjem nemačkog na-cionalnog jedinstva, koje je 1871. dovelo do stvaranja Nemačkog carstva. Naravno, ojačano i ujedi-njeno, Nemačko carstvo je prvo Francuskoj naplatilo poraze i oku-paciju. Nemačko-francuski rat,

vođen od jula 1870. do januara 1871, čiji je vrhunac bio pobeda Prusa kod Sedana i okupacija Pa-

riza, završio se francuskom pre-dajom Alzasa i Lotringen, stvara-njem francuske Treće republike i stvaranjem Bizmarkove Nemačke. Kako bi još više ponizili Francuze, nadmoćni Prusi su u Versaju kru-nisali svog kralja u nemačkog cara Vilhelma Prvog.

U istoj sali će Nemci 1919. pot-pisati Ugovor o miru, kojim su izgubili rat i bili osuđeni na plaća-nje visokih reparacionih troškova Francuskoj. Najviše je Nemce bo-leo paragraf 231 mirovnog ugo-vora, po kojem su bili proglašeni odgovornim za Prvi svetski rat u kojem je Nemačka imala ogromne ljudske žrtve. Kada danas pogle-damo javne diskusije, koje svako malo buknu u nemačkoj javnosti, uvidećemo da istorija nigde ne prolazi, ne samo na Balkanu. Knji-ga Kristofera Klarka “Mesečari” razbuktala je diskusiju oko odgo-vornosti za početak Prvog svet-skog rata – Klark je postao omilje-ni nemački autor, pošto je donekle abolirao Nemce, što je kritičku akademsku javnost na univerzi-tetima u oblasti Rajne motivisalo da ponovo zapodene diskusiju oko neophodnosti ograničenja nemač-ke moći u savremenoj Evropi. Žr-tva ove žestoke diskusije koja još uvek traje je Gavrilo Princip, koji se, pretvoren u istorijsko-političku lopticu, prebacuje iz jednog nacio-nalističkog dvorišta u drugo.

Ako postoji dilema oko odgo-vornosti za početak Prvog, za Dru-gi svetski rat je isključivo kriva Ne-mačka. Naravno da je u pozadini pitanje da li bi činjenično stanje bilo tako jasno da Nemačka 1945. nije potpisala bezuslovnu kapitu-laciju, jedinstvenu u istoriji, čime je bila zbrisana sa karte kao drža-va i nacija.

Ukoliko danas pogledamo razli-čita istorijska iskustva, pretočena

Stalno se naglašava da su Nemačka i Francuska Jelisejskim ugovorom iz 1963. inicirale posleratne evropske integracije i da su te dve države i njihovo prijateljstvo njihov motor. Naravno, ovakve izjave samo su delimično tačne. Nemačko-francuska saradnja je mnogo starija, kao i ideje o ujedinjenoj Evropi

Bista Karla Velikog u

katedrali u Ahenu


39

bio bi proglašen u najmanju ruku za neonacistu. Drugi je problem što većina Nemaca zaista i ose-ća premoć svoje nacije, ali im je “zabranjeno” da to formulišu kao ponos – frustracije koje se ovim putem skupljaju nepredvidive su i eksplozivne.

Ova očigledna razlika u odno-sima prema sopstvenoj naciji i njenim postignućima uslovljava i različit odnos prema Evropskoj uniji i evropskim integracijama. Za Francuze je sasvim jasno da Evropska unija nije zamena naci-onalne države već njena dopuna, dodatak. Svaki napredak u evrop-skim integracijama francuski gra-đani doživljavaju kao odricanje od još jednog komada “teško sti-cane i skupo plaćene” nacional-ne suverenosti. Za Nemačku je Evropska unija jedina mogućnost njenog ponovnog postojanja kao ujedinjene nacije i legitimacija njene ponovne evropske premoći – možda čak i neka vrsta “indul-gencije”.

Medijski ukrašavan evropski dvojac Makron – Merkel, koji bi trebalo da u vreme Bregzita “spa-se” evropsko zajedništvo, nije u Francuskoj neupitan, a tek je poli-tički problematičan. Politički pro-gram Marin le Pen nije tek puka populistička, neofašistička salata “sastavljena od predrasuda i stra-

u nacionalnu tradiciju, osetićemo još uvek žaoku starog rivalstva: Nemci veoma rado ističu svoj tradicionalni “federalizam”, s ni-podaštavanjem gledajući na fran-cuski “centralizam”. No, upravo zahvaljujući okupaciji francuske centralizovane imperije Nemačka je uspela da zakorači u modernu istoriju. Nemački intelektualci i dalje smatraju oblast oko reke Raj-ne delom Nemačke u kojem živi prava demokratija”, broj izdavač-kih kuća i novina je uočljivo veći u ovom delu, a tu se i nalaze navod-no najbolji univerziteti: Tibingen i Hajdelberg. Istok je Pruska – de-mokratski još uvek diskutabilna. U bivšoj Istočnoj Nemačkoj Napole-onovi ratovi učili su se u školama pre svega kao blisko prijateljstvo s velikom Rusijom, koja je na kraju “ipak pobedila Napoleona”. Pre-drasude i mitovi se veoma teško predaju, a spremni su da uvek iznova izrone iz dubine zaborava kada naiđu za njih pogodna vre-mena.

ODNOS PREMA DRŽAVI I EU: Francuska, za razliku od Nemačke, ima veoma pozitivan odnos prema svojoj naciji i državi i taj odnos je konstantan, nije kao u slučaju Ne-mačke doveden u pitanje. Odnos Nemaca prema sopstvenoj naciji je diskutabilan, pogotovo od 1968. Teško da će se naći Nemac koji će u javnosti izjaviti da je ponosan na svoju naciju – ukoliko bi to učinio,

Potpisivanje Ugovora o miru 1919. u Sali ogledala u Versaju

Kant u jeku debate, Emil Derstling 1892.


Svet > EU

“istočnim” saevropljanima, niti bi ovaj dvojac trebalo da ima pre-vagu u važnim evropskim odlu-kama. Preterano insistiranje na ovom, za istoriju relativno krat-kotrajnom prijateljstvu mnoge manje članice Evropske unije nekritički smatraju “primernim”. Svaki istaknuti primer bi trebalo uzimati cum grano salis i pogle-dati šta je to što je istinito, a šta ono željeno, optativno. Francuska i Nemačka su, pored svoje duge isprepletane istorije, dve najveće države Evropske unije i smatraju se dvema najmoćnijim evropskim ekonomijama. Njihova ekonom-ska moć i dugotrajna istorija, kao i nepobitna briljantna kultur-na tradicija, često se doživljava kao dominacija, pogotovu kada se govori o “uspešnim”, “demo-kratskim”, “starim” i “istinskim” evropskim nacijama u poređenju sa “novopridošlim”, “siromaš-nim”, “nedovoljno demokratski razvijenim” nacijama, koje samo prouzrokuju glavobolju i koje još uvek sede u magarećoj klupi evropske porodice.

hova” već mnogo opasnija ideo-logija koja koristi sve komplekse, frustracije, resentimane, ali i ne-pravilnosti, probleme i nedoreče-nosti Evropske unije i evropskih integracija.

Drugi svetski rat je za Francu-sku bio, sa jedne strane, poniža-vajući zbog problema kolabora-cije Višijevskog režima, tema na kojoj Nemci sve više insistiraju, ali sa druge strane i pobednička zbog slavnog francuskog Pokreta otpora (Résistance) na kraju pod vođstvom čvrste ruke generala De Gola, koji je u Londonu formirao vladu u egzilu. Bregzit celu ovu istorijsku konstrukciju ponovo revidira. Insistiranje Nemaca na britanskoj političkoj nedoraslosti u vreme Bregzita i ideja da Bri-tanci “ nikada nisu bili pravi Evro-pejci” netačna je i opasna. Ona razbija kompleksno i fino tkanje evropskog zajedništva koje nije “od juče”, kao što evropske inte-gracije ne započinju Jelisejskim ugovorom od 1963.

Insistiranje na prijateljstvu Ne-mačke i Francuske kao temelju

Evropske unije ne bi trebalo da isključuje otvaranje ovog bitnog dvojca prema ostalim, posebno

Predsednik i kancelarka

Insistiranje na prijateljstvu Nemačke i Francuske kao temelju Evropske unije ne bi trebalo da isključuje otvaranje ovog bitnog dvojca prema ostalim, posebno “istočnim” saevropljanima, niti bi ovaj dvojac trebalo da ima prevagu u važnim evropskim odlukama. Preterano insistiranje na ovom, za istoriju relativno kratkotrajnom prijateljstvu mnoge manje članice Evropske unije nekritički smatraju “primernim”

41

Hroničari su upravo našli za shodno da kažu da je američki filozof Hari Frankfurt baš bio u pravu kad je, još poodavno, sugerisao da su baljezganje, lupetanje, “pričam ti priču” (što sve, i još ponešto, obuhvata reč bullshit) među glavnim karakteristikama savremene

komunikacije. Posebno priznanje mu odaju za tvrdnju da su ovakva zastranjivanja postala opasnija i od lažnih vesti. Lažovi znaju šta je istina, ali je izvrdavaju, objašnjava se, dok je laprdalima bitno samo

da svojim blebetanjem privuku svekoliku pažnju i naklonost, a da, zapravo, ne vladaju materijom iako o njoj govore s maksimalnim uverenjem, niti ih se uopšte tiče šta je istina, a šta ne. Prođa ovih drugih je znatno veća jer javni prostor okupiraju neprestanim koještarijama kao “otkrovenjima” koja se ne mogu dokazivati ni pobijati jer su izvan realnosti, a iz koje bi mase nezadovoljnika ionako da se odmetnu, pa nebuloze prihvataju kao melem za rane i inspiraciju za glasanje.Sijaset toga smo se i ovde naslušali, na svašta nasedali i još nasedamo. Već bezmalo dve decenije,

na primer, prija nam kad čujemo da je Kosovo naše iako praktično nije, kao i da smo stub stabilnosti u regionu iako nam se pogoršavaju odnosi sa državama proisteklim iz raspada SFRJ. Ujedno zvanično hrlimo da se integrišemo u EU, pod uslovom da ne kvarimo veze s Moskvom iako se iz Brisela insistira da uskladimo spoljnu politiku s njim, što podrazumeva otklon prema Rusiji, koja nam štiti teritorijalni integritet, gotovo isto onako predano kao što je narušila ukrajinski. Pamtimo, takođe, da su vrhovi sadašnje vlasti bili i u vlasti koja je ratom izgubila kontrolu nad Kosovom, a da za taj gubitak krivi vlast u međuvremenu. Da su se zaklinjale da će penzioneri biti poslednja, a da su bili prva žrtva ( još nedovršenih reformi), kao i da će mediji biti slobodni, a da su potisnuti u još nezavidniji položaj, pa i da će pravosuđe biti nezavisno, a da je izloženo povećanim pritiscima, čak i da sudije, bar selektivno, odmene poligrafi.Ništa građane ne podbunjuje više nego kad se političari prave važnijim i saosećajnijim nego što jesu. Zato se ovih subota protestno šeta Beogradom i mnogim drugim gradovima Srbije, uz zahteve da vlast prestane s nebulozama, a da opozicija izloži plan koji će uveriti buntovne građane da neće izneveravati njihove nade kao kad je bila na vlasti...

Nekako istovremeno se širom sveta rasplamsala polemika oko pitanja ko je doista na vlasti i na koji način vlada. I na ovom poprištu prednjače priče o Americi.Prvi put u novijoj istoriji ispostavila su se dva istovremena vrhunska paradoksa. Predsednik Donald Tramp se žali na “duboku državu”, koja je oličena u stubovima poretka (kao što su parlament, pravosuđe, obaveštajne službe, mediji), kao i u birokratiji koja se drži običaja da ništa bitno ne menja prilikom smena na čelu Bele kuće. Ali, njemu neistomišljenici prebacuju da vlada pomoću “plitke države”, to jest da krši niz pravila, po sistemu “država, to sam ja” i da se u administraciji, takoreći, ne zna ko pije, a ko plaća, osim u slučaju nesumnjivog (ne)povinovanja njegovoj promenljivoj ćudi, zbog čega dolazi do ubrzanih smenjivanja i unapređivanja.O “dubokoj državi” smo se naslušali, da ona predstavlja neku vrstu mešavine – sada nazvane “stabilokratije”, “države u državi”, koja često ume da se nametne izabranoj vlasti. Manje je obrađena “plitka država”, koju je kao savremenu pojavu najdetaljnije opisao tamošnji ekspert Dejvid Rotkopf. Po njegovom mišljenju, nju “odlikuje” ne samo to što ne uvažava osnovna pravila upravljanja zemljom nego se i diči time što ih ne poznaje i što ih potcenjuje.Tezu razrađuju drugi analitičari, uz ilustrovanje da se vladar okružuje “klimoglavcima” koje postavlja za kormilo najvažnijih resora, već prema tome koliko mogu da se saglase s njim. Pa podsećaju kad je Tramp na čelo diplomatije stavio čoveka “koji nije za diplomatiju”, finansije poverio “rasipniku”, a prosvetu kadru “nesklonom javnom obrazovanju”...Zvuči poznato? I pride – da je dotičnom važnije neprestano pojavljivanje na televizijama nego da se upušta u dogovore sa opozicijom (iako je ona tamo upravo ojačala osvojivši većinu u Predstavničkom domu Kongresa).“Duboka država” se podrazumeva u autokratskim, a naročito u diktatorskim režimima. Ona je, na primer, obezbedila (doduše uz rusku potporu, nasuprot pobunjenicima koje je podržavala Amerika) da Bašar el Asad ostane na vlasti u zaraćenoj Siriji i održava (dok ovaj tekst ide u štampu) Nikolasa Madura u “dvovlašću” Venecuele.Ali, njoj često doaka kombinacija s “plitkom državom”, sa samovoljom vlastodršca koji na sebe preuzima sve dok se ne ispostavi da je ostao sam. Kako se dogodilo Sadamu Huseinu, Slobodanu Miloševiću, Moameru Gadafiju... Dok se slični nadaju da će izbeći njihovu sudbinu, jedno je izvesno – kakva god nesreća da stekne podanike, ona se kompletira i postaje nepodnošljiva i buntovna tek kad ih pored “duboke države” strefi i “plitka država”. Amerika to izdržava, ali ona je veliki izuzetak.

Paralele > Momčilo Pantelić

Duboka i Plitka vlast

Nesreća podanika se kompletira i postaje nepodnošljiva i buntovna tek kad ih pored “duboke države” strefi i “plitka država”


Noć Hari Poter knjigaOrganizatori Međunarodne noći Hari Poter knjiga (Harry Potter

Book Night), zakazane za 7. februar, kao ovogodišnju magičnu temu nude Hogvortsku školu vračanja i umetnosti čarobnjaštva (Hogwarts School of Witchcraft and Wizardry), tragajući za iskonskim momenti-ma u pričama o Hariju Poteru i hogvortskoj školi.

Manifestacija, takođe, pruža šansu starim fanovima da slave fanta-stični HP-serijal Džoan Ketlin Rouling, a novim da se upoznaju sa svim tajnama tog serijala. Izdavačka kuća Blumsberi, tim povodom, svake godine kreira jedinstvene garniture u ograničenom tiražu i, naravno, predstavlja ukupnu produkciju posvećenu Hariju Poteru.

Širom sveta 7. februara se organizuju razne promotivne i zabavne aktivnosti, u školama, bibliotekama, knjižarama itd. U Srbiji su se feno-menom Hari Poter serijala bavile dve izdavačke kuće.

Beogradski Evro Book objavio je originalnih sedam knjiga tog serijala (Hari Poter i Kamen mu-drosti, HP i Dvorana tajni, HP i za-tvorenih iz Askabana, HP i Vatreni pehar, HP i Red feniksa, HP i Polu-krvni princ i HP i Relikvije smrti – prve tri su naknadno objavljene kao luksuzna, ilustrovana izdanja, ostale će se pojaviti ove i sledeće godine), plus osmu priču – HP i ukleto dete, koja je adaptirana za pozorišnu scenu. Konačno, tokom prošlogodišnjeg Beogradskog

sajma knjiga, pojavila se i luksuzna knjiga Hari Poter i putovanje kroz istoriju magije. Reč je o knjizi koja objašnjava proces nastanka knjiga o Hariju Poteru, uključujući dosad neviđene skice i originalne stranice rukopisa Dž. K. Rouling. Evro Book će, povodom Noći HP knjiga, ponu-diti dodatni popust za onlajn porudžbine, a biće i nekih promotivnih akcija u knjižarama širom Srbije.

Novosadska Čarobna knjiga, pak, objavila je kompletnu Hogvortsku biblioteku u tri toma (Fantastične zveri i gde ih naći, Kvidič kroz vekove i Pripovest barda Bidla) – osnovno i redizajnirano izdanje, i dve knjige originalnih filmski scenarija (Fantastične zveri i gde ih naći i Fantastič-ne zveri: Grinvaldovi zločini) za istoimene filmove iz 2016. i 2018, u režiji Dejvida Jejtsa. Knjiga Fantastične zveri i gde ih naći, takođe se, to-kom prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, pojavila u luksuznom izdanju sa ilustracijama Olivije Lomenek Gil.

Sećanje na DavičaPovodom 110 godi-

na od rođenja Oskara Daviča, Srpsko književ-no društvo 8. februara (Francuska 7, od 19 sati) organizuje sećanje na ovog književnika pod slo-ganom O, šta sve nisam snio i šta sve nisam bio... Daviča će se sećati Boži-dar Šujica, Goran Babić, Miloš Jevtić, Sanda Ristić

Stojanović i Branka Davičo (supruga Oskara Daviča), stihove i odlomke iz romana govoriće Vladislav Seku-lović. Program uređuje i vodi Mirjana Mitrović.

Oskar Davičo (1909-1989) bio je najmlađi nadrea-lista, pesnik Kolonijalne Hane i Srbije među šljivama, prozaista sa tri Ninove nagrade i drugim priznanjima i kaznama. U opusu sa više od 20 tomova Davičo je istovremeno i portretista i portret svoga vremena. Na-drealistička pobuna, revolucionarni zanosi i sumnje, aktivizam (intelektualni i politički) u kontrastu sa in-timnom dramom predstavljaju ključne reči Davičovog stvaralaštva. Roman Pesma smatra se njegovim najbo-ljim delom. Studirao je francuski jezik, sa nemačkog je preveo Tomasa Mana, a sa ruskog Šolohova. Vodio je polemike, pisao filmske scenarije. Prvi deo svoje ro-mansirane biografije naslovio je Po zanimanju samo-ubica. Drugi deo Po zanimanju izdajnik nestao je u Sa-rajevu, zahvaćenom ovim poslednjim jugoslovenskim ratom.

Velika naklonost i nekritička ljubav prema jednoj, izdvojenoj stranoj državi ili naciji je politički neprirodna, nepatriotska i na korak je od nacionalne izdaje. Da li će politički činioci koji baštine tu neprirodnost i načiniti taj korak, zavisi samo od spoljašnjih okolnosti. Pratilaca: 477

Ivan vIdenovIc@i_videnovic

Predinov akustični poljubac

Zoran Predin i podmlađeni Lačni Franc, koji čine Luka Čadež (bubanj), Anej Kočevar (bas), Tine Čas (gi-tara) i Boštjan Artiček (klavijature), zajedno sa speci-jalnom gošćom Anjom Rupel (Videosex), nastupiće 12. februara u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, od 21 sat. Akustični poljubac je koncertni program Predino-vih pesama, odabranih u duhu praznika Dana zalju-bljenih. Organizator je Studio Kolarac Art.

43

na je za intimnu priču jer je mo-nodrama takav izraz. Gospođica Julija je isto tako vezana za neko mladalačko doba i sazrevanje, buđenje drugačijih interesovanja u okviru ljubavi ili staleža. One su vezane za moj rad pre sticanja porodice. Poslednja predstava koju sam radila Raslo mi je badem drvo, po tematici je šira, ozbiljni-ja i zahvata veći istorijski period. U životu postoji rast i u skladu s njim biram teme. Mnogo čitam i pročitana dela volim da projektu-jem na pozorište jer mi se u tom

procesu stvaraju slike i doživljaji. Tako malo glumim, malo režiram, malo vidim svetlije...

Postoji li neko delo koje ste režirali, ili uloga koju ste tumačili, koje biste izdvojili?

Predstave koje su obeležile moju glumačku karijeru su Malo-građani Maksima Gorkog, Privatni životi, Rodoljupci, Mišolovka, pred-stava o Mileni Pavlović Barili i Tr-pele, koju još uvek igram. To su oni momenti koji umetnika obeleže ili razreše neku dilemu kod glumca

Ljudi zaboravljaju šta su prave vrednosti. Narodu je lakše da se pozabavi čuvenim rijaliti šouima posle napornog dana

umesto da uzme knjigu koja do-nosi mnogo veće blaženstvo, mir i pročišćenje od svakodnevice. Društvo to stavlja u zaborav i ne podržava – smatra sagovornica Novog magazina Milena Pavlović Čučilović (1972), rediteljka, po-zorišna i filmska glumica, stalna članica Beogradskog dramskog pozorišta od 1996. Dobitnica je nagrade Tatjana Lukjanova za vi-šegodišnji doprinos BDP i pozoriš-nom životu Srbije, kao i Godišnje nagrade BDP za umetnički dopri-nos za 2013, kao članica autor-skog i izvođačkog tima predstave Trpele.

Upitana da bira između filma i pozorišta, režije i glume, sagovor-nica NM kaže da se više bavi pozo-rištem nego filmom zbog privatnih obaveza. Pozorište je njena druga kuća i za taj svet je nerazdvojno vezana. Prema njenim rečima, “u pozorištu čovek napreduje, razvija se i obrazuje”.

“Moj životni put je takav da se više bavim pozorištem i privrže-nija sam mu. Film je moja prva ljubav. Nažalost, ređe idem u bio-skope, ali bih volela da više radim na filmu. Taj izraz mi dobro leži i lako ide”, ukazuje ona, dodajući da radi na novoj predstavi BDP-a – Moskvičem do pakla.

“U pitanju je emotivna, ljudska priča. Veoma mi se dopada uloga u kojoj igram psihologa zato što je kvalitetan psiholog danas važan. To je čovek koji može da sagleda društvo, ali i pojedinca u njemu jer ipak moramo ostati individue koliko god pripadali kolektivu”, smatra Pavlović Čučilović.

Kako odlučite da prihvatite ulogu ili režirate neko delo? Postoji li nešto specifično što komad ili uloga nude da bi vas privukli?

Delo koje režiram sama biram. Uglavnom su to teme koje su me privlačile u određenom životnom dobu. Prema njima se može uočiti umetnikov rast i razvoj. Prva pred-stava monodrama Pijanista veza-

Malo glumim, malo režiram, malo vidim svetlije...Rediteljka, pozorišna i filmska glumica, nedavno je na sceni BDP-a režirala “posvetu svom ocu” – Raslo mi je badem drvo. O toj predstavi, svom ocu i stanju u kulturi razgovarala je sa Unom MiletićFoto: Đurađ Šimić


Kultura > Intervju: Milena Pavlović Čučilović

ako to doživljava kao izazov.

Ćerka ste Žike Pavlovića, jednog od naših bardova u kulturi. Kako je bilo odrastati u tom svetu?

Nama kao deci to je bilo vrlo zanimljivo i u tome nismo vide-li ništa čudno. Kad smo odrasli, shvatili smo da to nije bio uobi-čajen život. Naši roditelji su to nama predstavili kao uobičajen život – odnos prema porodici, deci iz škole i okruženju. Kasnije sam shvatila da je to u stvari neobič-

no. Izraz mog oca u režiji i njegovi stavovi bili su kritički surovi i ja-sni. Nisu nosili tu bezbrižnost koju smo mi imali u domu. Kasnije sam to shvatila. To me je malo i plaši-lo u početku jer nisam sebi umela da objasnim, da bi kasnije postalo i teret jer sam mislila da ja treba da budem kao on, što je potpuno besmisleno (smeh). Verovatno mnoga deca tako razmišljaju, bez obzira na to da li im je otac javna ličnost ili ne. Imala sam svoj umet-nički izraz naročito dok je Živojin bio među nama. Kad je on otišao

nastao je vakuum. Nije ga bilo i mi nismo znali šta s tim da uradimo ni kao porodica ni ako ljudi koji se bave tim poslom jer su sva njego-va deca krenula tim putem pisa-nja, filmske režije, glume. Trebalo je mnogo vremena da se integriše odnos, njegova pozicija u porodi-ci, u poslu, na Fakultetu dramskih umetnosti. Danas svako od nas ima svoj izraz, svoje mesto u svetu.

Vaša poslednja predstava – Raslo mi je badem drvo – posvećena je vašem ocu. Zašto ste se odlučili da režirate baš tu njegovu novelu?

Ta novela bila mi je najbliža jer u sebi nosi nežnost koja je neobična za Živojina. U njoj je težište stavlje-no na kritiku baš onih ljudi koje je on obično branio, a to su dođoši iz unutrašnjosti. Ljudi koji obavljaju težak posao, preživljavaju na spe-cifičan način i likovi s margine koji se potucaju po selima, livadama, brodovima, putuju, bave se pro-blematičnim poslovima, i tako da-lje. Radnja se dešava između dva rata. Interesantno je to da je nove-lu pisao 1989, kad je krenuo veliki raspad Jugoslavije. To mu je bio povod da osvetli temu u kojoj više ne brani seljaka, ne mislim pogrd-no nego kao poziciju, već je imao potrebu da zaštiti građansku klasu jer je video njeno povlačenje.

U predstavi se oseća Pavlovićev pečat, međutim, u njoj se oseća i nešto novo, vaše. Možete li opipljivije da nam opišete svoju dimenziju predstave?

Znala sam da mogu da je pred-stavim na svoj način. To je mome-nat u odrastanju i integrisanju, razmišljanju i celovitosti jedne ličnosti koja je stala na svoje noge. Možda je to trebalo da bude i ra-nije, ali umetniku je dozvoljeno da dugo ostane dete, možda i za-uvek u nekim pogledima. Lepo je što je u osnovi ostao Živojin, vidi se njegova rečenica, forma, sve što se tiče književnosti i drame je nje-govo. Moj je način koji je obezbe-dio da ljudi koji žive u današnjem svetu, u urbanom Beogradu, mogu da prihvate surov stav Živojina Pavlovića i kritiku društva iz tog doba koje se poklapa s kritikom

MILENA PAVLOVIĆ ČUČILOVIĆ: Duh lakoće potreban je društvu u kojem je kulturna klasa stavljena u drugi plan

45

to dolazi li potiskivanje od nekoga ko je došao sa sela ili iz inostran-stva. Mislim da građanska, srednja klasa, u sebi nosi čvrstu strukturu koja omogućava da ljudi opstaju na kvalitetnom nivou, s kvalitet-nim temeljima društva.

Utiču li možda i političke institucije, ekonomskim slabljenjem trećeg staleža, na potiskivanje srednje klase?

Svakako. Ali o tome mogu da govorim samo kroz odnos prema kulturi i umetnosti. Definitivno je teško izboriti se za svoje mesto. U ranijim periodima postojala je veća mogućnost razvijanja umet-ničkog i kulturnog života. Recimo, baš to doba u kojem se dešava radnja komada Raslo mi je badem drvo bilo je zlatno, moderno doba umetnosti, nauke, tehnike... Ljudi su dolazili iz sveta, unosili znanje u zemlju, isto tako su i naši lju-di odlazili u svet i vraćali znanje. Bez razvitka i učenja novih stvari sve ostaje na istom nivou. Postaje dosadno, zamorno, besmisleno i nepotrebno.

Kakav je odnos ljudi prema pozorištu nekad i sad?

Bude mi drago kada ljudi kažu da im je pozorište hrana za dušu, da je to čin koji ih usrećuje i ople-menjuje. Sa scene uvek može da se čuje nešto mudro. Svako može da nađe svoju rečenicu koju bi izdvo-jio iz nekog komada, da se pročisti, opusti. Međutim, čini mi se da su ljudi na to zaboravili, a sa druge strane, nekad je bilo tako da kad ideš u pozorište lepo se obučeš, i nosilo je određeni nivo. Ljudi u svojoj svakodnevici zaborave da treba da imaju čvrst stav i lep od-nos prema sebi i drugima. Postoji poštovanje u toj građanskoj klasi. Zbog toga je u predstavi Raslo mi je badem drvo napravljena para-lela sa današnjim vremenom, gde

je naša društveno-kulturna klasa stavljena u drugi plan.

Da li oni koji treba da štite kulturu, poput državnih institucija, kulturno-umetničkih društava, umetnika, pa i samih građana, to čine na adekvatan način?

Ne sme da se zaboravi ko je šta uradio, na taj način ću odgovoriti. Ne možete zaboraviti umetnika koji je uradio mnogo u svom ži-votu. Bez obzira na to da li je on napravio greške u stvaranju, ili u odlasku u politiku, ili u inostran-stvo jer pitanje je da li su to bile greške. Zna se ko je šta uradio i uvek će se znati iako navedeni ak-teri iz oblasti kulture to možda ne podržavaju.

Ako se osvrnemo na događaje koji su se prethodne godine odvijali u Narodnom pozorištu, smatrate li da je država zaštitila umetnike ili ne?

Nametnula je svoje rešenje. U tom smislu kultura nije adekvat-no zaštićena, nije uvek ni bila, ni u prethodnim režimima. Titov režim

današnjeg društva.

Radnja je predstavljena kroz snoviđenje glavnog lika, mladog Blagoja. Koliko je zahtevno dočarati nečije snoviđenje na sceni?

Radili smo u vrlo čudnim uslovi-ma, u različitim delovima BDP-a. U foajeu, na Maloj i na Velikoj sceni, malo u probnoj sali, koja nije ni probna sala već muzej, kako ga naše pozorište zove. Morali smo da maštamo. Nije nam bilo do-zvoljeno da budemo ušuškani u fantastičnu situaciju i neviđenu fi-nansijsku podršku. Morali smo da zanemarimo probleme, ali i maj-store koji rade. Puštali smo mašti na volju, šta god da se oko nas do-gađalo. To je način preživljavanja i ko to ima u sebi lakše mu je da pre-vaziđe teške situacije. Maja Mitić, koja je radila pokret, pomogla mi je jer je entuzijasta kao i ja. Una-pred smo osmišljavale neke stvari kojima bi se glumci potom igrali. Uz takvu glumačku ekipu, koja je bila otvorena za saradnju, koja se u svojim ulogama pronašla, pa čak i branila negativne osobine likova, nije bilo teško napraviti čaroliju.

Predstava se bavi individualnim sudbinama, ali uporedo i jednim vremenskim periodom. Možete li da uporedite to vreme sa današnjicom?

Lična priča mladića Blagoja, koji dolazi sa sela na studije, ne-što je što se stalno kod nas deša-va. Upitno je da li će čovek koji dođe biti prihvaćen kao jedan od gradskih likova ili zauvek ostati stranac. Blagoje je prihvaćen otvo-renih ruku. Primljen u porodično gnezdo, gde mu je bila obezbeđe-na finansijska pomoć i društveni kontakt. Iza njega je stala visoka klasa i on je, kako to volim da ka-žem, usvojen. Predstava kritikuje ljude koji dolaze iz unutrašnjosti, a ne poštuju neke dugo ukore-njene norme već pošto-poto žele da unesu nešto svoje. To ume da iskrivi sliku stvari i obriše ono što je postojalo. Napravi metamor-fozu ličnosti, društva, porodice i tradicije. Predstava govori o poti-skivanju građanske klase, što se i danas često dešava, bez obzira na

To što ljudi sad izlaze u šetnje je fantastično, budući da su one šetnje pre 2000. završile tako da su se svi pitali zašto smo šetali


Kultura > Intervju: Milena Pavlović Čučilović

Zreli ljudi i umetnici treba da ostave prostora za mlade umet-nike, novu kulturnu decu jer oni nose svežinu i na mladima svet ostaje. Međutim, to treba da se prožme. Da se mladi nauče ono-me što mi znamo, a oni da nama daju taj dah lakoće jer smo malo zaboravili na tu lakoću. Da se na taj način otvore vrata kulturnoj sceni. Ali retko ko to hoće da uradi.

Šta vam je otac savetovao dok ste bili mladi iako se umetnost ne uči već oseća i stvara. Ipak, kad je o praksi reč, kako se peče zanat?

Neko ko se bavi ovim poslom mora da gleda filmove, čita knjige, ide u bioskop, prati serije jer sad imamo kvalitetne serije. Danas je to najbolji izraz u vizuelnom, glu-mačkom, scenskom smislu. Da bi čovek napredovao i ostao u kon-diciji, mora stalno da se dopunja-va novim kvalitetnim sadržajima, ali i starim klasicima koji imaju svoju neprikosnovenu vrednost. Uvek je tvrdio da je rad nepriko-snovena stvar za umetnika koji želi da napreduje jer se nikad ne zna šta će se umetniku desiti kad sedne da radi, da piše, kad ode u pozorište, na probu ili da gleda nešto, to je isto vid razmene. Koji će ti se momenti ili teme otvori-ti, koji zaključak. Skupljala sam mnogo onoga što je on drugima govorio i mnogo toga pokupila još kao početnik. Mnogim svojim stu-dentima dramaturgije, odnosno scenarija, govorio je “piši, piši, stalno, stalno, piši”. Moraš biti stalno u tome da bi stalno bio u tome (osmeh)...

Šta biste vi savetovali mladim umetnicima?

Isto to. Da biste kritikovali pred-stavu, morate da je pogledate. Da procenite kakva je gluma, režija, scenario, muzika, kostim... Da bi-smo ocenili književno delo, mora-mo ga prvo pročitati. Zatvaranje u sobu i isključenje iz sveta kultur-nom biću ne ide u korist. Kulturni čovek mora biti u kontaktu sa dru-gim ljudima. Ljudi treba da izađu iz svojih soba i upoznaju ulice i ljude svoga grada.

podržao je rokenrol i pesništvo ro-kenrola – uzeću taj primer jer mi je blizak i na njemu sam odrasla. Zaštitio ga je apsolutno, čak i pre-više, a malo i manipulisao njime. Umetnici su tada malo poleteli u neke stvari u koje nije trebalo da se upuštaju. Međutim, umetnici su tada bili podržani i zaštićeni, bili su u mogućnosti da se bave poe-tikom rokenrola i da žive od toga. To danas teško da bi mogli. Tada je umetnički izraz ljudima bio blizak, dok se sada mnogo toga nameće. Ljudima je potrebna jasnija slika stvari u kulturi. Često izgleda kao da smo mi svima poslednja rupa na svirali. Nismo. Kad sa predsta-vom putujemo po gradovima iz unutrašnjosti, na primer, shvati-mo koliko je ljudima, i to velikoj većini, potrebna kvalitetna kultu-ra, komad, pesničko ili književno veče, predstava ili film...

Kada smo kod kulturne scene, mnogo vaših kolega umetnika i glumaca učestvuje u protestnim šetnjama, kakav je vaš stav prema njima, treba li protestovati?

Baš sam razmišljala o tome i vrlo je teško proceniti. Naravno da treba podržati nezadovoljstvo naroda koji je izašao na ulice sa željom da se njihov glas čuje. To je opravdano, i iz tog ugla treba po-držati ljude sve dok su protestne šetnje mirne i sa stavovima koji imaju određene postulate. Među-tim, bojim se toga da kad bi došlo do promene, bilo bi još gore. Zato što se ne vidi jasno ko bi mogao da odgovori na pitanja i zahteve gra-đana, da ovaploti ono što bi ljudi želeli da se dešava u našoj zemlji. To mislim i za sva pozorišta u ze-mlji koja menjaju svoje upravnike i sve to što se dešava danas. Nema više tog kadra, ili je otišao ili se po-vukao, koji će u kriznom momentu da stane iza svojih postupaka i da uđe u neku nerešenu situaciju jer su se ljudi mnogo opekli. To što sad izlaze u šetnje je fantastično, budući da su one šetnje pre 2000. završile tako da su se svi pitali za-što smo šetali.

Da li biste nešto menjali na kulturnoj sceni, i ako biste, šta i zašto?

47

Kada se kroči u Novi Sad, u Zmaj Jovinu 22, u centralni, vrlo mali prostor današ-nje ŠOK zadruge,

gde su trenutno izložene, između ostalog i kutije sa umetničkom i dokumentarističkom građom isto-rije umetnosti i kulture otpora u poslednjih četvrt veka, shvatite da ste kročili u jednu, za našu istori-ju, veoma važnu prostoriju koja, zajedno sa nedavno objavljenom knjigom Umetnost i kultura otpora (Clio i Institut za pozorište, film, ra-dio i televiziju FDU, 2018) Milene Dragićević Šešić, valorizuje čitav jedan aspekt umetnosti i angažo-vanosti u našem društvu, koji je tokom 1990-ih bio jedna od upo-rišnih tačaka otpora svom bezu-mlju kojim smo bili okruženi.

Izložba 25 godina – bez ishodi-šta – od LED arta do ŠOK zadruge otvorena je 29. januara u Novom Sadu, kao i neposredni corpus de-licti promocije upravo te knjige koja će biti predstavljena isto veče u kafe-knjižari Bulevar books u Novom Sadu.

BEZ ISHODIŠTA: Izložba Bez is-hodišta predstavlja izvod iz arhiv-ske građe nezavisnih umetničkih udruženja: LED art, ART klinika i ŠOK zadruga, a sva tri su poveza-na sa slikarom Nikolom Džafom. U 25 godina dugom i neprekinutom lancu događaja, izložbi, akcija i de-lovanja, ove umetničke grupacije bile su aktivne ne samo na polju umetnosti i kulture već i na polju društvenog angažmana i aktiviz-ma. Arhiva Multimedijalnog cen-tra LED art sadrži radove i doku-menta koji prikazuju umetničku mapu kako Srbije tako i Novog Sada. To je značajna građa koja još uvek nema svoje mesto i namenu u adekvatnim institucijama kul-ture i umetnosti. Arhiva se čuva u skučenom prostoru ŠOK zadruge, sa neizvesnom sudbinom konač-nog ishodišta, pa je na taj način postala paradigma nerazjašnjenog odnosa između institucija u siste-mu i nezavisne umetničke scene.

“Kad se setim početka 1990-ih i svega što smo radili, uvek se prvo setim Republike i Nebojše Popova koji nas je okupio oko tog projek-

Estetski legitimitet otporaZnačajna arhivska građa koja još uvek nema svoje mesto i namenu u adekvatnim institucijama kulture i umetnosti, arhiva koja se čuva u skučenom prostoru ŠOK zadruge u Novom Sadu s neizvesnom sudbinom konačnog ishodišta, pa je tako postala paradigma nerazjašnjenog odnosa između institucija u sistemu i nezavisne umetničke scene, predstavljena je na izložbi 25 godina – bez ishodišta – od LED arta do ŠOK zadruge. Ova izložba, kao i istraživačka studija Umetnost i kultura otpora Milene Dragićević Šešić, na pravo mesto stavlja angažovanu umetnost Nikole Džafa od početka 1990-ih do danasPiše: Gordana Nonin


Kultura > U galeriji i među koricama

ta i za koji sam radio volonter-ski, kao urednik. I u Republici i u Građanskom savezu pokušali smo da napravimo predlog za statut u kojem će se kultura obraditi kao ozbiljna stavka. Po povratku iz Švedske, upravo sam tada sa Po-povim i ostalima u ekipi pokušao i to i učinio da krenem da delujem kroz umetnost, da angažovano-šću pokažemo naš odnos prema pogubnoj politici koju je vodio Slobodan Milošević, ratovima koji su plamsali oko nas... Imao sam izložbu o Vukovaru, na primer. Mi smo napravili grupu koja u svojim aktivnostima ne bi uspela da nije bilo B-92 radija, posebno da nije bilo istoričarke umetnosti Darke Radosavljević koja nas je podrža-la. Do tada sam bio samo slikar, ali upravo to vreme je zahtevalo od mene da se adaptiram i da kre-nem da učim novi zanat, da uđem u nove konceptualne varijante. Glavna stvar je bila što smo uspeli da obezbedimo da se izmeštamo i da nađemo nove prostore, ulične i alternativne, na kojima smo delo-vali. Tako smo i došli do projekta zamrzavanja umetnosti, čuvene akcije Potop. Nekoliko meseci su trajale pripreme, našli smo hlad-njaču... nije to bilo vreme kad biste

napisali projekat pa pošaljete na neki konkurs... sve je bilo druga-čije. Dom omladine Beograda tada je stao na našu stranu i producirao ono što smo mi zamislili”, priseća

se samih početaka svoje angažo-vane umetnosti Nikola Džafo, to-kom promocije knjige Umetnost i kultura otpora, za koju je istakao da napokon stavlja u centar pažnje i te kako vrednu umetničku scenu čije aktere, kao i njihovu delatnost mnogi zaobilaze.

ANTIRATNI AKTIVIZAM: Upravo stoga je knjiga Milene Dra-gićević Šešić kapitalno delo u ko-jem se pod umetnošću alternative i otpora u 1990-im godinama po-drazumevaju one umetničke prak-se koje karakteriše jasni antiratni, antinacionalistički, antifašistički i socijalno integrativni aktivizam. U ovoj knjizi je autorka istraživa-la i aktivnosti umetnika u raljama ksenofobičnog režima i globalnog tržišta umetnosti, ikonografiju i slogane građanskih protesta 1996/97. u Srbiji, uspostavljanje civilnog društva od aktivizma do inovacija, poetiku kritičkog izra-za, ulicu kao politički prostor, a u delu LED art – hladnjače, đubrišta i galerije sveobuhvatno pisala o ak-cijama ove umetničke asocijacije, počev od prve – Izlaganje lavirin-tu, u maju 1993. godine.

UMETNOST KAO PRETHODNI-CA DRUŠTVENE POBUNE: Bra-nimir Stojković, sa Fakulteta poli-tičkih nauka, istakao je da upravo ova knjiga Milene Dragićević Šešić “pokazuje da umetnost može da prethodi društvenoj pobuni, arti-kulišući umetničkim sredstvima suštinu problema; da umetničkom praksom bude paradigma druš-tvenog procesa i time ga estetski legitimiše; da se inspiriše pobu-nom i održava njen duh živim, te da ostaje u posedu aktera i kad po-buna postane istorijskom činjeni-com, svejedno da li je reč o pobedi ili porazu”.

Za sada, sva arhiva još uvek je u posedu aktera, a svakako da kao javno dobro mora da se nađe i izvan okvira skučene ŠOK zadruge.

Estetski legitimitet otpora

Džafov konkurs za galerijeNikola Džafo (1950), slikar i vizuelni umetnik sa 40 godina iskustva, raspisuje konkurs za galerije koje će uvrstiti u program njegovu izložbu Večera za zeca.

Uslovi su da galerijski prostor poseduje tehničku opremu – televizor i video plejer za projekciju pratećeg video materijala; da galerijski prostor ima rasvetu koja će omogućiti da se slike vide i u večernjim satima; da galerija može da plati troškove transporta radova od umetnikovog ateljea do galerije i obrnuto; da galerija ima osobu zaduženu za postavljane slika u prostoru i da galerijski prostor poseduje ispravan sanitarni čvor.Dodatnu prednost imaju galerije koje pokrivaju troškove pripreme i štampanja kataloga, afiše ili bar razglednice; voljne su da plate simboličan honorar autoru teksta za katalog ili afišu i obezbeđuju putne troškove za autora, dnevnicu i noćenje za dalje destinacije. Umetnik, pak, nudi slike i crteže srednjeg i velikog formata; dnevnike sa pratećom vizuelnom dokumentacijom (o nastanku slika); video materijal – dokumentarni film o autoru; proizvode za prodaju za svačiji džep (digitalni printovi, grafike, reprodukcije izloženih radova ili originali); stručnu pomoć i saradnju prilikom postavke izložbe; vrhunske umetničke domete, ugodno druženje i publiku koja prati rad autora – uz napomenu da je svaka izložba prodajna.Ponude se mogu slati na [email protected], a konkurs je otvoren do 2020.

nikola džafo: Angažovanošću smo pokazali naš odnos prema pogubnoj politici koju je vodio Slobodan Milošević, ratovima koji su plamsali oko nas...

49

pesnicima iz prvih nekoliko de-cenija prošlog veka, koji spadaju u najveće intelektualce tog doba, i o njihovom odnosu prema Veli-kom ratu. Knjiga je jedinstvena u naučnom žanru zato što prvi put objedinjuje realnost rata u ko-jem su brojni pesnici učestvovali i pesničku vokaciju koja se u tom vremenu našla na ispitu. Evropski pesnici i Prvi svetski rat je delo, pre svega, objektivnog književnog istoričara; kad se knjiga pročita, a iza njene poslednje stranice po-gleda impresivna bibliografija od dodatnih 60 stranica, jasno je da je ovo istovremeno izuzetni uvid u istorijsko-politička zbivanja tog doba kakvim se mogu dičiti samo čisto istorijska dela.

OTPOR I OPOMENA: Analiza spoja književnosti i istorije istra-živaču pruža velike mogućnosti, pa vodi i u digresije koje šire po-lje interesovanja i otkrivaju nove puteve za proučavanja. To se u Bulensovoj knjizi vidi već iz mate-rijala koji je podelio u 10 poglav-lja, kroz koja teče priča o Evropi od početka 20. veka do Evrope na kraju prve četvrtine istog, do 1925. U njima su, hronološkim re-dom i tematski, osvetljeni najvaž-niji istorijski događaji, ali i životi i dela najslavnijih pesnika čija se raspoloženja prema putu kojim Evropa nezaustavljivo hrli ogle-

U deceniji koja je prethodila stogo-dišnjici od završet-ka Prvog svetskog rata, koja je prošle

godine u Evropi obeležena mno-gim ceremonijama država pobed-nica, jedan broj istraživača ovog događaja koji je zauvek promenio sliku sveta posvetio se njegovim različitim aspektima. U prvom pla-nu bila je višedecenijska polemika istoričara oko toga da li je Gavrilo Princip uzrok rata koji je odneo milione žrtava i najavio vek nasilja na Starom kontinentu. Koliko god se razilazili u stavovima, ovi su se istoričari usaglasili u jednom, a to je da konsenzusa oko pitanja zašto je rat izbio neće nikada biti jer re-šenje koje će zadovoljiti svakoga nije ni na vidiku.

Mimo teme Princip, koja je stub najvećeg broja knjiga, postoji niz onih koje nisu ni dotaknute ili se preko njih samo prešlo u okviru granica država učesnica. Tim se te-mama ne bave isključivo istoričari već su one osnova za razmišljanje naučnika koji su otvoreni za niz drugih oblasti koje umrežavaju ne bi li proširili uglavnom jednostrana istorijska tumačenja. Takvi multi-disciplinarni istraživači daju širu sliku o Velikom ratu, ne odstupajući pritom od temeljnih načela nauke.

OBJEKTIVNI KNJIŽEVNI ISTORIČAR: Knjigu od te vrste koja je već referentna u naučnim krugovima napisao je Gert Bulens (1971), belgijski profesor nove ho-landske književnosti na Univerzi-tetu u Utrehtu i gostujući predavač u Južnoj Africi i SAD. Uz akadem-sku karijeru, Bulens piše poeziju, eseje i kolumne u belgijskim i ho-landskim novinama, a odnedavno je član Kraljevske akademije za ho-landski jezik i književnost. Knjigu kojom se proslavio Evropski pesni-ci i Prvi svetski rat objavio je 2008, da bi ona 2015. bila prevedena na engleski i nemački jezik i dobila laskave ocene kritike. Na srpskom se pojavila nedavno, u izdanju Karposa iz Loznice (urednik Dejan Aničić), u prevodu Jelene Stakić sa engleskog jezika.

U ovom delu na više od 300 stra-nica Bulens piše o najistaknutijim

Knjiga belgijskog univerzitetskog profesora, pisca, esejiste i kolumniste Gerta Bulensa jedinstveni je primer naučne analize prožimanja realnosti i umetničkog odgovora na njuPiše: Anđelka Cvijić

Susret istorije i poezije


Kultura > Fenomeni

daju u njihovim stihovima. Odjek tih stihova koje navodi (i detaljno književno analizira) Bulens, a koji se pišu od severa do juga, i zapada i istoka Evrope, širi se neverovat-nom brzinom kojom se paralelno korača u sukob koji ljudska civili-zacija do tada nije doživela. Dobar deo te poezije čiji su autori i budu-ći učesnici u tom sudaru u počet-ku podržava ratno raspoloženje; manjina njih je skeptična i u anti-ratnom duhu. Kako rat kulminira, a zatim polako ide ka svom kraju, odnos se menja, većina se polako priklanja pacifizmu, a manjina ostaje ratnički dosledno raspolo-žena. Novina je razvoj kritičkog stava prema Evropi, koja na svom uništenom ognjištu, političkom, društvenom i kulturnom, treba da izgradi nešto mnogo kvalitetnije od prethodnog, pre Velikog rata.

Ali, kako autor tvrdi, i pored toga, najveći broj ratnih pesnika nikad nije nameravao da svojim stihovima ublaži neopisivo strada-nje Evrope: njihovo delo optužuje, analizira i opisuje iako ponekad podbada ili prikriva. Kako god bilo, pesnici su od početka sukoba igrali glavnu ulogu u mobilisanju velikih grupa ljudi, a ratna kultura koja odlikuje Prvi svetski rat bila je u velikoj meri književna kultura. Specifičnije – pesnička.

Ovaj zaključak bi naveo čitaoca da pomisli kako su tu temu i te zaključke odavno apsolvirali isto-ričari književnosti i da o njoj bruje naučne studije i njihova dela. Ali ne! upravo je suprotno. Književ-ni istoričari jesu detaljno pisali o avangardi tog vremena, odnosu avangardista i tradicionalista, ali i pored ogromnog uticaja rata na te pravce, retki su se – sem u naci-onalnom okviru – bavili njegovim dejstvom na poeziju. I obrnuto. Evropski pesnici i Prvi svetski rat delo je koje nadilazi nacionalno, ali ne zaobilazi nacionalizam koji je zahvatio zemlje Evrope; iz ove knjige izrasta neverovatna slika sloma demokratskih vrednosti ko-jima je čovek oduvek težio i (pred)ratnog pakla iz kojeg se glas pesni-ka izdiže i kao poklič, ali uglavnom kao otpor i opomena. Otpor uni-štavanju, opomena onima koji su to uništavanje pokrenuli, ali i svim

Susret istorije i poezije

51

i Musolinija 1922, za Marš na Rim. Veliki rat, iako formalno završen, i dalje će lebdeti nad Evropom u ko-joj će se sada osluškivati neki novi pesnički glasovi čija će avangar-da u sebi imati klicu bunta protiv evropske kulture koja je proizvela rat, i stvorila novi kontingent laži o oporavljanju i progresu. Oštro je o tome pisao Ljubomir Micić, osni-vač zenitizma, srpskog avangar-dnog pokreta, a privid da svet ide prema boljitku možda je ovim re-čima najbolje približio Ivo Andrić 1920: “Iz godine u godinu slušam urlik o pobjedi a sve je manje hlje-ba na svijetu i snage u ljudima”.

PROUČAVANE ZAJEDNIČKE ISTORIJE NIJE LUKSUZ: U pe-riod koji pokriva Bulensova knji-ga spada i Oktobarska revolucija. Nadu u revolucionarni pokret vatreno su gajili i umetnici, a od pesnika se najviše isticao vodeći ruski futurista Vladimir Majakov-ski. Bilo je, s druge strane, pesnika koji su se gnušali onoga u šta se Revolucija pretvorila: Ana Ahma-tova napisala je pesmu Petrograd, 1919, u kojoj sluti: Drugačije se vreme bliži / Vetar smrti već ledi srce... Nije dugo trebalo da i sama oseti kužni dah tog vetra: u avgu-stu 1921, njen bivši muž, pesnik Nikolaj Gumiljov je uhapšen i optužen bez dokaza za učešće u monarhističkoj zaveri. Bio je prvi slavni pisac koji je ubijen.

Knjiga Gerta Bulensa je jedin-stveni primer naučne analize pro-žimanja realnosti i umetničkog od-govora na nju, i otvoreni simbolični poziv Evropi u ovom trenutku da se prizove pameti. Naime, u jed-nom intervjuu autor je, govoreći o separatističkim tendencijama u EU, rekao da je delo pisao u času kad se činilo da će se Belgija zbog separatizma raspasti, što je inače direktan rezultat Prvog svetskog rata. “U tom smislu Veliki rat je u mojoj glavi bio uvek prisutan, i nije nimalo slučajno da je nacionalizam jedna od glavnih tema knjige”.

Otuda u pogovoru Bulens i za-ključuje: “Opaki šovinizam ranog 20. veka danas opstaje samo na fudbalskim stadionima, ali blaži oblici nacionalizma osvajaju teren u gotovo svakom delu Evrope, sa-svim konačno uključujući i Istoč-nu Evropu i bivši Sovjetski savez, gde je većina današnjih zemalja stvorena tek nedavno. U takvoj atmosferi, neprekidno proučava-nje i analiza naše zajedničke isto-rije nipošto nisu luksuz – ne zato to nam pružaju jedno melodrama-tično: Upozorenje: Opasnost vreba (istorija se nikad ne ponavlja tako površno), nego zato što izoštra-vaju našu osetljivost za retoriku koju narodi i etničke grupe upo-trebljavaju da opišu, žigošu i iza-zivaju jedni druge. U tom pogledu, poezija Prvog svetskog rata i dalje je fascinantna”. I treba je ponovo čitati, jer je lekovita.

umetnicima koji su ga pozdravljali i veličali u ime nekih imaginarnih ciljeva.

Proučavanjem poezije Prvog svetskog rata u ovim koordinatama jasno se uočavaju raspoloženja pe-snika, koja idu od euforičnih i patri-otskih do, kako rat odmiče i bliži se kraju, osećanja očaja zbog žrtava i stradanja kako vojnika tako i civila. Bulensova knjiga istražuje pesniš-tvo cele Evrope tog vremena – od Fernanda Pesoe i njegovih hetero-nima od kojih su Alberto Kaejro, Al-varo de Kampuš i Rikardo de Reiš najčuveniji, preko Endrea Adija, Filipa Tomaza Marinetija, Gabrijela D’Anuncija, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Gumiljova i Ane Ahma-tove (poraz Rusije u Gorlicama u Galiciji 1915, kad je poginulo više od 400.000 vojnika, Ahmatova je opevala u pesmi Molitva), Valerija Brjusova, Majakovskog, do Rajne-ra Marije Rilkea, Milutina Bojića, Gijoma Apolinera, Marine Cveta-jeve, koja je 1916. napisala elegiju Jevrejima kao reakciju na pogrom Jevreja u Rusiji... (za razliku od Cvetajeve, pogrome je pozdravljao Aleksandar Blok, ne krijući svoj an-tisemitizam).

Prikazujući stavove pesnika pre-ma Prvom svetskom ratu i poeziju koja je nastala iz njihovog ličnog iskustva, Gert Bulens se posebno bavi likom Gabrijela D’Anuncija koji je neprekidno pozivao na ra-tovanje, pa je čak 1917. izjavio i da će Italijan koji danas najviše ubija biti, po oružju, najvoljeniji sin Ita-lije. D’Anuncijeva će zapaljiva me-šavina retorike, nacionalizma i na-silja, zaključuje Bulens, inspirisati


Kultura > Fenomeni

Kažu da je put u Jerusalim i Vi-tlejem odlazak u zemlju naj-bližu nebu. Kad je tako, biram datum, Božić u

biblijskoj “kući hleba”, mestu Hri-stovog rođenja, do kojeg je tri mu-draca dovela vitlejemska zvezda. Sećam se, jedan moj dalji rođak, trgovac, negde pred onaj prvi rat putovao je u svetu zemlju i uobi-čavali su u familiji da ga pominju kao hadžiju i brižno čuvaju done-tu gramatu. Kada sam pre više od decenije na jednom od putovanja u “sedište sveta”, kakvim se Bliski istok nametnuo od iskona, krenuo i do reke Jordan, u onom delu u hašemitskoj kraljevini koje zaista i čuva mesto Hristovog krštenja jer je vekovima došlo do pomeranja korita, pogled mi je tokom pogru-ženja lutao ka Zapadnoj obali i du-gim cevima koje su se nazirale iz-među drveća na izraelskoj strani...

I evo, najzad, i tog puta na ko-jem, kako je zapisao Jovan Dučić, “i najveći nevernik postaje vernik” kada krene ka Vitlejemu, gradu u

kojem je rođeno hrišćanstvo. U vreme kada naš pravoslavni svet slavi Božić, a Crkva Hristovog ro-đenja podignuta nad biblijskom vitlejemskom pećinom u kojoj ga je Marija donela na svet, posred-stvom globalnih medija “uđe u svaki dom”. Dok je bio živ, u ogro-mnoj bogomolji, jednoj od najsta-rijih na svetu u kojoj se vrši služba, sedeo je i legendarni palestinski lider Jaser Arafat.

U VRTLOGU: Izrael, Palestina... vrtlog misli i neraščišćenih teri-torija gde počinje jedno, a gde za-vršava drugo... I kako sve to skupa sa stalnim prisustvom rata i umi-ranja može biti smešteno baš na Svetoj zemlji...

Sve postaje kristalnije ovog januara s pogledom na Tel Aviv okupan u talasima Sredozemlja. Sletevši na ogroman Ben Gurion aerodrom, krećem ka Jerusalimu, Vitlejemu, Nazaretu, Jerihonu, Galileji, Judejskoj pustinji, Pa-stirskom polju, Gori iskušenja... Na prvom koraku susret s nepre-glednim, vijugavim zidovima od sedam i više metara. Pomalo nalik na onaj judejski Zid plača bojom uranjaju u okamenjenu biblijsku

Kažu da je put u Jerusalim i Vitlejem odlazak u zemlju najbližu nebuPiše: Dragan Milivojević

Božić u Vitlejemu

53

Revija > Reportaža

koji opasavaju velelepne vile u cveću i palmama... Očigledno da novac ovde odnekud ne “kaplje” već “teče”, što su primetili mnogi iz grupe koja je krenula na hodo-časni put određen tačkama “biblij-ske zapovesti”.

U Crkvi Hristovog rođenja bo-žićna služba okupila je vladike i sveštenstvo svih ortodoksnih cr-kava. “Veličanstveno je”... čuje se na srpskom u ovom ogromnom hramu koji čuva najstarija hri-šćanska zajednica na svetu nasta-njena u gradu Hristovog rođenja. Na večernje pristižu i ministri, visokopozicionirani palestin-ski političari, među kojima ima i žena... Interesantno je da svaku VIP ličnost, duhovnu ili svetovnu,

najavljuju crkveni ceremonijal-majstori udaranjem specijalnim štapovima o vekovni kamen kojim je hram popločan i tako odzvanja “do neba”... Odnosno do kupole hrama čiju gradnju je 326. godine započeo car Konstantin zajedno sa svojom majkom na mestu Hri-stovog rođenja. Gradnja je završe-na 333. godine. Hram u Vitlejemu tada je predstavljao jednu od tri najranije crkvene građevine. Zna-čajno ga je obnovio car Justinijan, a kroz vekove trpeo je osvajače i dograđivan je utvrdom, tako da je u njega moguće ući samo pognut kroz mala vrata, napravljena da muslimani ne bi na konjima ulazili u njega.

Božićnu liturgiju i ovog puta slu-

zlatastu zemlju. Usecaju se, čini se, do dnevne sobe, berbernice, ško-le, magaze... deleći mesta za život Jevreja i Arapa. Protivprirodno, ali očito primamljivo za neke moćni-ke poput američkog predsednika Donalda Trampa, koji je iz ovih zi-dina čini mi se crpio ideju kako da se ogradi od Meksikanaca...

U Gazu nismo “zagazili”, ali na Zapadnoj obali koja je deo pale-stinske države, kada ne bi bilo zidina i punktova sa dugim cevi-ma, život teče normalno. Dižu se palate, hoteli... i nebrojeno mno-go auto-servisa. Oko Jerusalima, Vitlejema i dalje ne vidi se u kršu nijedna fabrika, a gradilišta bez-broj... I mnogo đubreta na arap-skoj teritoriji, i to tik uz zidove


Revija > Reportaža

samo oni mogu da drže bogoslu-ženja. Iznad Zvezde rođenja nalazi se 16 kandila. Katolicima pripada-ju četiri, a po šest drže Grci i Jer-meni. Zvezdu rođenja održavaju samo Jermeni i Grci, a pod brišu pripadnici Grčke i Katoličke crkva u različite dane. Pravoslavci na Bli-skom istoku organizovani su u tri patrijaršije: Aleksandrijsku, Anti-ohijsku i Jerusalimsku.

Služba je ceremonijalno krenu-la na Badnje veče u 10.30 i traja-la do četiri ujutro, kada je počela pričest. Sticaj okolnosti, ali nas je tu u Vitlejemu blagosiljao duhov-nik Jerotej, pristigao na ovaj veliki hrišćanski praznik iz manastira Ostrog da sa predstavnicima osta-lih ortodoksnih crkava drži službu.

žio je patrijarh jerusalimski Teofi-los Treći, koji se, u prisustvu zva-ničnika palestinske države i više hiljada ljudi, pomolio za spas pale-stinskog naroda. Uz mnogo Rusa, Ukrajinaca, Etiopljana, Arapa, naravno i turista iz svih krajeva sveta, na ovaj Božić bilo je i mno-go Srba, grupe iz Beograda, Niša, Despotovca, Novog Sada... Vođa naše grupe je hadži Jovan Petrović iz Valjeva, a u njoj i mladi i stari, od panonske ravnice do Kosova i Metohije... Pored nas na liturgiji sa jednogodišnjim sinom pristigao je i bračni par iz Svilajnca, inače na radu u Beču, iz kojeg su za 11 evra avionom stigli do Eilata, gra-da na Crvenom moru, da praznike provedu na sunčanih 25 stepeni.

Prešli su od juga Izraela 350 ki-lometara da bi s mora na Badnje veče stigli do mesta na kojem u Pećini vitlejemska šestokraka zve-zda označava da je tu rođen Hrist. U Pećini ispod Hrama Hristovog rođenja pravo na litije imaju samo Grci i Jermeni, dok su katolici is-ključeni. Ali zato oni u svojoj nad-ležnosti imaju Kapelu Jasli, u kojoj

Kada se plaća dolazi mladi konobar koji “zna tek nekoliko reči engleskog” i za naduvane cene ljutito odbrusi “my tip” iliti “moj bakšiš”

55

Drugačiji i upadljivi su samo orto-doksni Jevreji sa crnim šeširima i pejotom, tj. kikicom... Nesvaki-dašnji doživljaj je biti pored njih ispred Zida plača, ostatka Solomo-novog hrama.

Po izlasku iz autobusa naš prvi susret sa zidinama drevnog Jeru-salima, ušuškanog među brdima Judeje. Pogled ka zazidanoj Zlat-noj, jednoj od 14 kapija grada, i priča o dolasku Hitsa iz Nazareta teče. Kapija je nazvana Zlatna jer je okrenuta ka istoku i obasjava-ju je prvi zraci sunca, a oni zidine pretvore u zlatnu boju. Zlatna je zato što je Hristos na svojim pu-tovanjima mnogo puta kroz nju prolazio, slavljen i uzvišen, plju-van i ponižen, kuda je pošao po-slednji put pred svoje stradanje. Tu je došlo do susreta Joakima i Ane, kada su jedno drugom pali u zagrljaj. Kroz zlatna vrata prošla je kraljica od Sabe sa darovima za svog dragog. Slavni grčki car Iraklije 629. godine povrati Sveti krst koji su Persijanci odneli 14 godina ranije. Iako su Zlatna vra-ta zazidana, nazivaju se i Večnim vratima, Vratima milosti, Svetim vratima i Iraklijevim vratima. Mi u Jerusalim ulazimo kroz Stefano-va vrata (Lavlja kapija) – najzna-

čajnija i najsvetija vrata otvorena za hrišćanski svet. Od njih počinje Hristov Stradalni put do Golgote. Jedina su vrata na istočnoj stra-ni kroz koja se može ući i izaći iz grada. Zovu se Stefanova vrata po velikomučeniku arhiđakonu Ste-fanu, koga su Jevreji kamenovali. Nazivaju je i Lavlja kapija jer su na vrhu kapije po dva lava. Vijugava milenijumska ulica gde su Jevre-ji uzvikivali da se Hrist pogubi, razapne isti onaj koga su do juče slavili kao iscelitelja, čudotvorca, mesiju, najpre vodi ka palati u ko-joj je Pilat osudio božijeg sina. Od-mah tu je i tamnica u koju je bačen s najvećim zločincima tog doba i iz koje je kao pomilovan izašao ubi-ca Varnava. Pred ćelijom utamni-čenja grčki monah prodaje i broš sa inicijalima T.F., hrišćanskog je-dinstva. Prvo zdanje pored kojeg je noseći krst na plećima prošao bila je kuća u kojoj je rođena nje-gova majka Marija i iz koje je kao dete poslata u Solomonov hram, a onda 14 punktova do Golgote. Sve vreme sa turistima raznih boja i hrišćanskim hodočasnicima ide-mo tom najčuvenijom ulicom sve-ta Via Dolorosa (Put suza, Ulica tuge, Put Sramote, Put Laži, Put Ruža, Put Patnje, Put Krsta. Isu-sov put... mali broj naziva najsve-tije i najposećenije ulice hrišćan-stva). Isusov put vodi do Hrama Vaskrsenja, gde se nalazi Golgo-ta, Ploča Miropomazanja i Grob Gospodnji. Kako bi se dostojno obeležila Hristova muka, od osu-de do stradanja i vaskrsenja, ali i kako bi vernike podsećale na do-gađaje iz prošlosti, izgrađene su brojne kapele i označene stanice u ulici dugoj jedan kilometar. Dok koračamo meša se zvuk zvona s molitvom mujezina ispresecanih brzim koracima Jevreja s kikica-ma, pozivima prodavaca turisti-ma da se okrepe sokom ceđenog nara, narandže... Na ovom svetom mestu, krenuvši ka Hramu Vazne-senja i Sionskoj gori, polako ula-zimo i u priču koliko su i danas prisutni tragovi srednjovekovne srpske države Svetog Save i koliko su Nemanjići bili moćni u svom prisustvu na Svetoj zemlji.

(U sledećem broju – Biblijska mesta i tragovi Svetog Save)

Od sveštenstva ovde u gradu pod palestinskom upravom ograđe-nom od Jerusalima desetometar-skim betonskim zidom čujemo da se u Svetu Zemlju ne ide zbog ge-ografije i istorije, mada i toga tamo ima, već zbog sabornosti Crkve pravoslavne i liturgičkog jedinstva. Poklonika nikada više nije bilo.

No, uz to Vitlejem će svakog turi-stu razoružati dobrodošlicom izu-zetno prijatnog lokalnog življa, a centralni trg ispred Hrama Hristo-vog rođenja sa ogromnom jelkom ima posebnu božićnu atmosferu. I zapad i istok, i arapska tradicija i hrišćanski običaji, i krst i “arafat-ka” u opojnom spoju vitlejemskih mirisa ambre i mira... Taksi jeftin, cenkanje obavezno. Pijaca puna svega, jagode 15 evra kilogram... Iz pekara se širi primamljivi miris svežeg arapskog hleba. Ne napla-ćuju nam, časte... Nanizane zlatare, prevare s maramama iz Kine... Kva-litet nepobitan samo ako stoji mar-kica “Made in Palestina”. U kafeima se čuju Božićne pesme. Treba do-živeti Božić u Vitlejemu... Kako je davno zapisano, ono što je Božić za Vitlejem, to je Vaskrs za Jerusalim.

SVETA ZEMLJA: Deset kilome-tara vožnje i pred zidinama smo zlatastog grada, starog četiri mile-nijuma. Neverovatan je osećaj kre-tati se biblijskim putevima na koji-ma je trag ostavio Hrist sa svojim sledbenicima... Priče stanovnika Svete zemlje o čudima koja su se odigrala u njoj u svakome probu-de mistična osećanja, iz kojih vas u stvarnost sigurno vrati račun u nekoj od kafana u arapskom delu grada. Nema cena, sve pogađate s vlasnikom, i ne budite sigurni da ćete dobiti baš poručeno, a kada se plaća, dolazi mladi konobar koji “zna tek nekoliko reči engleskog” i za naduvane cene ljutito odbrusi “my tip” iliti “moj bakšiš”, a onda progovori: Za šta ja ovde radim ako ne date napojnicu. Kod Jevre-ja je sasvim druga priča, mnogo skuplje i sa računom. Inače, u lavi-rintu uličica starog Jerusalima pod tom kapom nebeskom su i juda-isti, i muslimani, i hrišćani i činili su se nekako svi isti. Razlikuju se po robi koju prodaju, da li je krst, Davidova zvezda ili Fatimina ruka.

Iznad Zvezde rođenja nalazi se 16 kandila. Katolicima pripadaju četiri, a po šest drže Grci i Jermeni


Revija > Reportaža

Redovi ispisani u knjizi “Američki postvi jetnamski muški identitet” imaju, tek u nagove-štajima, ispitivanje uloge ideološkog

diskursa u konstruisanju ličnog i ko-lektivnog identiteta kroz američku književnost, ideologiju i istoriju, kao

i kroz određena dela čija je radnja smeštena u sudbonosno razdoblje američke nacionalne istorije: u godi-ne posle rata u Vijetnamu.

Polazna tačka ove studije jesu sta-vovi različitih teoretičara koji, po-put Frederika Džejmsona, govore o takozvanom političkom nesvesnom ili prisustvu ideologije, politike i istorije u književnom delu i javnom diskursu, odnosno načinu na koji književni tekst raskrinkava ideološki diskurs koji je sakriven iza vladaju-ćih mitova.

Moje interesovanje za teme koje su relevantne za savremenu Ameriku i svet kreće se između savremenog realizma i savremenog, uslovno re-čeno, ekspresionizma. To intereso-vanje poigrava se pojmom ideologije kao temeljem kolektivnog identiteta, te je stoga od presudnog uticaja u oblikovanju individualnog identite-ta, kao i u oblikovanju statusa savre-menog američkog subjekta i njego-vog odnosa prema svom prirodnom i društvenom okruženju.

IDENTITET: Pišući knjigu, energiju sam crpila iz “glasne ideološke tiši-ne” postvijetnamske Amerike, kojom su posebno bila inspirisana dvojica američkih dramskih pisaca Sem Še-pard i Dejvid Rejb. S tim u vezi, istra-živala sam proces rušenja mitova u njihovim dramama, koji oslobođenu svest usmerava ka sagledavanju su-štinske istine odbacivanjem njenog privida i na taj način čoveka vraća izvornim vrednostima.

Na putu ka otkrivanju skrivenog značenja ideologije savremenog sve-ta, nadovezala sam se na aktuelna svetska istraživanja u oblasti ameri-kanistike i pružila sasvim nove rezul-tate iz pomenute oblasti na srpskom jeziku. S obzirom na značaj američ-ke civilizacije u savremenom svetu, ovakav rad bio bi još jedan doprinos produbljivanju njenog razumevanja kroz teorijsko promišljanje jednog značajnog problema – možda naj-značajnijeg za savremenog čoveka – problema identiteta.

Teorijska osnova knjige “Ame-

Glasna tišinaPopularna moć i sloboda nisu jedna drugoj suprotstavljene već su komplementarne. Savremeni američki neokonzervativizam, osim što uključuje političku ideologiju koja se odnosi na spoljnu politiku, bezbednost i odbranu, i na viđenje uloge SAD u svetu, sadrži i geopolitičku doktrinuPiše: Ljubica Vasić

Ljubica Vasić: Knjige iz ove oblasti retke su u našoj stručnoj i profesionalnoj javnosti

Pr

ilo

g: A

me

rič

ki p

os

tv

ije

tn

Am

sk

i mu

šk

i id

en

tit

et

57

rički postvijetnamski muški iden-titet” podrazumeva komparativni, kulturološki, poststrukturalistički, psihološki i intertekstualni pristup. U ovom pristupu dominiraju pome-nute teorije Frederika Džejmsona o političkom nesvesnom, Altiserovo poimanje pojma ideologije kao ima-ginarnog odnosa pojedinaca prema stvarnim uslovima u kojima posto-je, određena viđenja novoistorijske književne teorije i kritike, psihoana-litičke teorije o uticajima na formira-nje identiteta i subjektiviteta, zatim Lakanova psihoanalitička teorija, Deridin dekonstruktivistički pristup, Fukoove teorije o prirodi moći, kako bih istakla komplementarnost idej-no-tematskih karakteristika ideo-loškog diskursa jednog razdoblja u američkoj istoriji.

Vodila sam se tadašnjim konven-cionalnim stavom da je moć zapravo antiteza slobodi, što može da bude slučaj sa državama sa jakom insti-tucionalnom politikom. Međutim, popularna moć i sloboda nisu jedna drugoj suprotstavljene već komple-mentarne. Savremeni američki neo-konzervativizam, osim što uključuje političku ideologiju koja se odnosi na spoljnu politiku, bezbednost i odbra-nu, i na viđenje uloge SAD u svetu, sadrži i geopolitičku doktrinu.

Neokonzervativci su proučavali načine kako da povećaju američku vojnu premoć. Politička ideologija savremenog neokonzervativizma obeležila je političku praksu u SAD i u prvoj deceniji 21. veka. Uticaj neo-konzervativizma definisao je politič-ku atmosferu i odnose u toj državi. S obzirom na odnose na vrhu globalne moći, uticaj SAD se proširio na čitav svet u smislu ostvarivanja ciljeva koje je neokonzervativna politička ideologija mogla da realizuje onoga trenutka kada se ukorenila u službe-noj američkoj politici.

Povezanost ideologije s političkim i društvenim slojevima i njihovim interesima ne znači da moć neke ideologije može da se svede na ma-nipulaciju. Kroz diskurzivnu, a tako i ideološku proizvodnju društvene stvarnosti, dolazi se do spoznaje da ideologija ne može potpuno da se proveri iskustvom i na tome počiva njena posebna moć uveravanja. Ide-ologije ne mogu da se svedu na argu-mente koji nemaju svoje težište u na-

uci. Uspešne ideologije imaju naučno jezgro. Širenje ideologije nije proces koji se mehanički odvija već zavisi od intelektualnih aktera i posrednika koji tumače ideološke poruke publici kojoj su namenjene.

Međutim, ideologije ne smeju da se mešaju s naučnim jezgrima oko kojih se obično razvijaju. Oslanjajući se na Džejmsonovu teoriju, na Slot-kinovu analizu odnosa između mita,

ideologije i književnog žanra, na “Na-rodnu istoriju” SAD Hauarda Zina, kao i na Slotkinovu teoriju o mitu o američkoj granici, u knjizi sam su-blimirala pomenute autore i ukazala na ideju da naučno jezgro ideologije proizilazi iz istine, dok se ideologije prevashodno izvode iz socioloških kriterijuma.

Moćne ideologije su bile takve jer su uverljivo odgovarale na velike probleme određenog doba, a održale su se zato što su bile dovoljno fleksi-bilne da su mogle da obuhvate isku-

Vijetnamski rat: Vreme koje je obeležilo svet


Pr

ilo

g: A

me

rič

ki p

os

tv

ije

tn

Am

sk

i mu

šk

i id

en

tit

et

58

stva različitih razdoblja, a da pritom ne okrnje svoj integritet i doslednost svojih ideja.

Psihološka fragmentarnost koju je stvorila podvojenost na stvarnu lič-nost i pozorišni lik dovela je do po-trebe za prikazivanjem nove slike o američkom identitetu koji je trebalo konstruisati za veterane rata u Vi-jetnamu. Stoga, vodila sam se kon-ceptom da muškarci nose ogroman teret u američkoj kulturi: u pričama američkih književnika muškarac je prikazan kao heroj koji se bori protiv

moćnog i nemilosrdnog protivnika. Taj heroj se “dokazuje” tako što po-beđuje ili ne pobeđuje, i tako što ne zazire od izazova.

U svojim zaključcima, ova studija ističe činjenice da je identitet direk-tno uslovljen ideologijom (imajući u vidu da je i samo tumačenje pojma ideologije kroz istoriju često bilo ideološki uslovljeno). Zasnovana na multidisplinarno i poststrukturali-stičkoj teorijskoj metodologiji, ova knjiga prezentuje opsežnu analizu pitanja konstruisanja individualnog/

kolektivnog identiteta. Još šire, kroz diskurzivnu optiku ova dva pisca nastojala sam da raskrivam kulturo-loško i ideološko “smeštanje” čoveka u široko polje političkog, kulturnog i društvenog horizonta američke na-cionalne istorije u godinama posle rata u Vijetnamu.

Knjiga je strukturirana u niz po-glavlja koja jedno za drugim produ-bljuju predmet, profilišu moju kritič-ku poziciju i usložnjavaju građu. Od teorijske elaboracije postvijetnam-skog diskursa i ideoloških aspekata P

ril

og

: Am

er

ičk

i po

st

vij

et

nA

ms

ki m

uš

ki i

de

nt

ite

t

59

društvene “mitologije”, nastojala sam da predstavim kontruktivne koordi-nate američkog socijalnog miljea. Ovo kulturološko preispitivanje odnosa ideologije i identiteta usmereno je, dakle, ka rekonstrukciji diskurziv-nog, političkog i istorijskog miljea ovog specifičnog razdoblja u ame-ričkoj istoriji. Ideološkim tkanjem svakodnevice Amerike toga doba, a kroz komparativnu analizu dramskog stvaralaštva Sema Šeparda i Dejvida Rejba, ova knjiga je usmerena i ka kontroverznim temama kao što su nasilje (u porodici i društvu), rasni sukobi i tzv. postvijetnamski sindrom.

Pažnju sam posvetila osnovama američke ideologije koje se mogu pronaći u doktrini Manifest Destiny, a koja je kao dominantna ugrađena u same temelje američke nacije, čije su mnogobrojne manifestacije bile vidljive u ratu u Vijetnamu. Dakle, nastojala sam da pokažem da knji-ga “Američki postvijetnamski muški identitet” iznova potvrđuje uplete-nost proizvodnje identiteta u mrežu politike, moći, ekonomije, istorije.

Usredsređenost ka demistifikaciji američkog globalizacijskog modela, a zasnovana na delikatno izvedenom književno-komparativnom istraživa-nju, ova knjiga je i istorijski i kultu-rološki i naučno provokativna. Kom-poziciono, metodološki i sadržinski jasno oblikovana, ona je i teorijski podsticajna za buduća istraživanja u ovom polju.

Na temelju istraživanja savremene američke ideologije i njenog uticaja na konstruisanje muškog identiteta nakon rata u Vijetnamu zapravo je i nastala knjiga “Američki postovijet-namski muški identitet”. Izučavanje savremene ideologije, pogotovo ame-ričke, balansira između par excellen-ce teorija o međunarodnim odnosima i metodologije izučavanja savremene ideologije koja treba da bude veći predmet interesovanja stručne jav-nosti. Domaća literatura u kojoj se obrađuje ova tema gotovo da je nepo-stojeća, mediji širom sveta se njome mestimice i vrlo često tek sporadično bave, a ovdašnja intelektualna, poli-tička i poslovna elita je samo uzgred spominje.

Američki postvijetnamski muški identitet trebalo bi da predstavlja značajan doprinos našoj politikološ-koj nauci i razvoju društva. To pre

svega imajući u vidu da je u nas malo knjiga koje obrađuju ovu savremenu problematiku iz međunarodnih od-nosa, izučavanja ideološkog diskur-sa kao modela političkog ponašanja i konstruisanja muškog identiteta. Dakle, predmet istraživanja u ovoj knjizi je kod nas naučno neobrađen, odnosno nedovoljno obrađen, a po-gotovo aktuelna pitanja i dileme u daljem procesu tranzicije – prilago-đavanje spoljnom okruženju američ-kog društvenog sistema nakon rata u Vijetnamu.

Na metodičan i analitičan način nastojala sam da ukažem na poveza-nost ideologije sa društvenim i poli-tičkim grupama koje spajaju različiti interesi, što, ponavljam, ne znači da ideologija treba da se svede na mani-pulaciju. Oslanjajući se na tumačenje dominantnog ideološkog diskursa u Sjedinjenim Američkim Državama nakon rata u Vijetnamu, pristupam definisanju pojmova kao što je pos-tmodernizam, te američke avangar-de kao pokreta koji određuje različite nivoe individualnog i kolektivnog po-

S obzirom na odnose na vrhu globalne moći, uticaj SAD se proširio na čitav svet, u smislu ostvarivanja ciljeva koje je neokonzervativna politička ideologija mogla da realizuje onoga trenutka kada se ukorenila u službenoj američkoj politici


Pr

ilo

g: A

me

rič

ki p

os

tv

ije

tn

Am

sk

i mu

šk

i id

en

tit

et

60

stojanja, dekodirajući elemente naj-upečatljivijih vrsta identiteta, jasno dekonstruišući mehanizam u kojem identiteti balansiraju između privat-nog i javnog, muškog i ženskog. Po-menute teorije i metodologija nauč-noistraživačkog rada, kroz sve glave knjige, na analitičan način demisti-fikuju proces konstruisanja muškog identiteta nakon rata u Vijetnamu, ukazujući na činjenicu da je pojam

identiteta (u ovom konkretnom slu-čaju – muškog) uslovljen pojmom ideologije, te da je i interpretacija samog pojma ideologije, ponavljam, kroz istorijske etape bila uslovljena ničim drugim do samom ideologijom.

Knjiga sadrži rezultate izvornih na-učnih istraživanja, sa kritičkim osvr-tom na osetljivu problematiku. Knji-ge iz ove oblasti vrlo su retke u našoj stručnoj i profesionalnoj javnosti, te se nadam da će ova knjiga popuniti

prazninu. Pored naučnog doprinosa, ona obuhvata i pitanja od značaja za celokupan pristup pitanju konstrui-sanja muškog identiteta pod kapom vladajuće ideologije. Ova knjiga je dosad jedina koja ima karakteristi-čan pristup, pogotovo što se odnosi na jedno veoma osetljivo razdoblje američke istorije. Stoga može biti od koristi ne samo naučnim radnicima i analitičarima nego i ekspertima koji se u praksi susreću sa ovom proble-matikom.

Knjiga je plod iscrpnog i temelj-nog istraživanja, sprovedenog sa istinskom predanošću. U knjizi sam obavila i iscrpno promišljanje pojma ideologije kao temelja kolektivnog identiteta, koji kao takav presudno utiče i na oblikovanje individualnog identiteta. Temeljno sam nastojala da istražim i proces rušenja mitova u dramama koji oslobođenu svest usmerava ka sagledavanju suštinske istine odbacivanjem njenog privida i na taj način čoveka vraća izvornim vrednostima.

Po mnogim svojim odlikama, ova interdisciplinarna studija istovre-meno se nadovezuje na aktuelna istraživanja u svetu u oblasti drame i Američkih studija i pruža sasvim novi uvid u okvirima pomenutih oblasti. Povrh toga, u studiji je pred-stavljen kulturološki profil Amerike sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, u kojima su nasta-le drame dvojice pomenutih auto-ra. Studija, nadalje, pruža i celovitu analizu dramskog prikaza potrage za identitetom sa stanovišta ideolo-gije prerušene u savremene politič-ke, kulturološke i socijalne aspekte i dokazuje složenost ovog uticaja. Analiza ima dva osnovna aspekta, sociološki i arhetipski, i oba su pr-venstveno usmerena na posmatranje posledica koje je na svest američkog društva ostavio rat u Vijetnamu kao prelomna tačka u formiranju američ-kog identiteta.

Veliki broj relevantnih i originalnih zaključaka svog opsežnog istraži-vanja, sprovedenog s istinskom po-svećenošću, ali i čvrstom naučnom utemeljenošću, metodološki sam precizno, preglednim i jasnim stilom izložila u ovoj svojoj studiji. Zahva-ljujući tom istraživačkom procesu, nadam se da će ovo naučno delo biti zanimljivo i široj čitalačkoj publici.

Ova knjiga je dosad jedina koja ima karakterističan pristup, pogotovo što se odnosi na jedno veoma osetljivo razdoblje američke istorije. Stoga može biti od koristi ne samo naučnim radnicima i analitičarima nego i ekspertima koji se u praksi susreću sa ovom problematikom

uzori: Sem Šepard i Dejvid Rejb

Pr

ilo

g: A

me

rič

ki p

os

tv

ije

tn

Am

sk

i mu

šk

i id

en

tit

et

61

Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”. Oko polovine registrovanih srpskih birača ne glasa i tu nakanu svako brani na svoj način; jedni čekaju neukaljanog kandidata/kinju vrednog njihovog glasa, drugi su izgubili nadu da će nešto fundamentalno promeniti, treći su opijeni idejom o magičnoj kontroli izbora

koju izvode strani centri moći i finansija, četvrti su idealisti koji u ponudi ne vide opipljive političke

ideologije, peti imaju preča posla nedeljom od jutra do mraka. No, većina njih će vam reći da su ipak “svi oni isti” i taj argument je, na prvi pogled, teško oboriti.Pre svega zato što već potrošeni politički lideri jesu isti kada govorimo o shvatanju politike kao oruđu za sticanje novca, uticaja, materijalnog zbrinjavanja voljenih ili izbegavanja krivične odgovornosti. Iz tog ugla stvarno liče jedni drugima kao jaja u korpi i taj korupcijski mehanizam, koji na momente izgleda kao nacionalni usud, glavni je razlog zašto građani i građanke Srbije danas masovno šetaju ulicama. Žele da

se konačno stavi tačka na toksičnu političku korupciju zbog koje se građani dele na one prvog, drugog ili trećeg reda. Zato i emigriraju na nivou egzodusa, a pare su, za veliku većinu, tek na drugom mestu spiska razloga.U prilog tezi da su “svi isti” ide i činjenica da se stanje u zemlji i režim predsednika Aleksandra Vučića otvoreno i često porede sa onim iz vremena Slobodana Miloševića. Tačno je da su neki elementi dva režima identični, da ima podudarnosti u sferi nepotizma, medijske manipulacije i stavljanja ličnih i partijskih interesa ispred građanskih, te da su institucije totalno razorene i podređene vlasti. A ipak, danas u bivšoj Jugoslaviji ne traje rat, barem ne vođen vatrenim oružjem. Srbija nije pod ekonomskim sankcijama, dinar je veštački stabilan, ali i dalje stabilan, naš pasoš bez viza može da nas odvede u skoro celu Evropu i zanimljive delove sveta. Vrlo važno, za razliku od

Miloševića, Aleksandar Vučić mora da se izbori sa internetom i telefonima s kamerama visoke rezolucije, zbog čega će stvarno ući u istoriju kao prvi srpski vladar kome su internet botovi bili važan stub opstanka na vrhu zemlje u kojoj je oko polovine populacije bukvalno ili funkcionalno nepismeno.Krunski dokaz teoriji da političari ipak nisu svi isti mogli bi da ponude novinari koji su imali priliku da, milom ili silom, rade u medijima pod blažom ili jačom kontrolom različitih vlasti, od Miloševića do Vučića. Zbog tog iskustva imam kolosalan problem da zainteresovanima objasnim zašto mi “nedostaje” Slobodan Milošević.U medijima pod kontrolom Slobodana Miloševića znala su se pravila igre. Nije bilo lažne ljubaznosti i obećanja u ime etike, demokratije, ljudskih prava i ostalih “graždanskih” tričarija. Radi se ovako i ovako, ako nećeš – dobićeš pisaćom mašinom po glavi, pa šut u zadnjicu i marš na ulicu. Vučićevi mediji, oni umiveni, nemaju tako jasna pravila igre. Kod njih načelno možete biti časni, ali u praksi ništa ne radi kako ste zamislili. Na papiru čista demokratija i visoki standardi, a na terenu diktat bezumlja. To dovodi do dubokih podela unutar redakcija, ljudi se fizički raspadaju zbog stresa i teško obolevaju, apsurdni konflikti su deo svakodnevice i to je recept koji savršeno odgovara režimu, po najvišoj ceni za profesiju i živote onih koji se njome bave. Obesmišljava se izgovorena i napisana reč, dok ste kod Miloševića mogli bar da se gorko nasmejete kada pročitate ili čujete notorne gluposti koje su širili njegovi mediji.Poraznije od toga, “nedostaje” mi Slobodan Milošević zato što je njegova vojska u odelima stvarno verovala da čini pravu stvar. Rekli bi vam da su pametniji i veće patriote od vas i prošli bi na poligrafu. Kakvi god bili, a bili su morbidni i odvratni, ipak se radilo o ljudima koji su imali prave diplome, rukovodili firmama i kombinatima tokom socijalizma, imali relativno jaka uverenja i partiju koja je stvarno – partija. Bili su teži za srušiti, ali u povoljnijim društvenim uslovima.Vojnici Aleksandra Vučića znaju da imaju lažne diplome i titule. Svesni su da nikada nisu vodili ni mesnu zajednicu, kamoli ministarstvo. Nosioci projekta osvete loših đaka do tančina osećaju svoju nesposobnost da se izbore za položaj u društvu za koji misle da im pripada, u uslovima pravičnim i jednakim za sve, zbog čega su patološki osetljivi i osvetoljubivi. Nemaju politička ubeđenja i pripadajuću moralnu vertikalu, nisu eksperti koji mogu da zarade za hleb bez stranke, pa svakog dana preko odabranih medija moraju više da lažu sebe nego građane i građanke. Imaju apsolutno sve, ali su i dalje nervozni i satire ih spoznaja da su bez partije niko i ništa. To proizvodi ogromnu frustraciju i fatalnu ranjivost na duhovito ismevanje. Kako se protesti budu pojačavali, možemo očekivati još gnusnije i kriminalnije napade uperene protiv svakoga kome obraz ne služi za brisanje cipela, a glava da bi nosio kapu.

Igor Mihaljević (1976) novinar je i muzičar iz Novog Sada. Radio je

u novosadskom listu Dnevnik i Omladinskom O radiju Radio-televizije

Vojvodine. Posle političke čistke na

vojvođanskom javnom servisu, samostalno radi i objavljuje na veb-stranici

znastizasto.com.

Vojnici Aleksandra Vučića znaju da imaju lažne diplome i titule. Svesni su da nikada nisu vodili ni mesnu zajednicu, kamoli ministarstvo. Nosioci projekta osvete loših đaka do tančina osećaju svoju nesposobnost da se izbore za položaj u društvu za koji misle da im pripada, u uslovima pravičnim i jednakim za sve, zbog čega su patološki osetljivi i osvetoljubivi

Loši đAci NA poLigrAfu


Ogled > igor Mihaljević

Documents

NOVI - fer.org.rs · Zaposleni na TV N1 dobili su pismo pretnji smrću novinarima i njihovim porodicama, a sve zbog izveštavanja o protestima. “Da li vi imate vaše porodice, ubijate