7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

1/48

O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE

NEPOSLUAN

i drugi eseji

PreveliZora Minderovi

idr Predrag Novakov

Naslov originalaHenry David Thoreau

Civil Disobedience and Other Essays

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

2/48

NAPOMENA

Mada je tokom ivota bio relativno malo poznat, danas se smatra da je Henri Dejvid Toro

(18171862) jedna od centralnih figura amerike misli i knjievnosti. Njegovo najpoznatije delo, Valden iliivot u umi (Walden; or, Life in the Woods, 1854) ostaje upeatljivo, ali ipak neostvareno zalaganje zajednostavnost i promiljenost u svakodnevnom ivotu; ono i dalje pleni ljude koji su svesni razlika izmeuideala i stvarnosti u kulturi okrenutoj ka materijalnom. U knjizi koju imate pred sobom sabrana su etiriToroova najpoznatija eseja.

O dunosti graanina da bude neposluan moe se povezati sa Toroovim protivljenjemMeksikom ratu (18461848), kao i sa injenicom da je Toro tokom jedne noi bio pritvoren zato to je (uznak protesta) odbio da plati glasaku taksu. Taj esej, prvobitno zamiljen kao govor, ovde se objavljuje uobliku koji je imao u prvom izdanju, u asopisu Aesthetic Papers (1849), gde se pojavio pod naslovomOtpor graanskoj vlasti. Sadanji naslov prihvaen je kada je to delo ponovo objavljeno u posthumnojzbirci Jenki u Kanadi, sa lancima protiv ropstva i o reformama (A Yankee in Canada, with Anti-Slaveryand Reform Papers, 1866); nije jasno odakle taj naslov potie.

Molba za kapetana Dona Brauna (Brown) proistekla je iz jednog kljunog dogaaja borbeprotiv ropstva: oruanog prepada na Saveznu oruarnicu u gradu Harpers Feri u Virdiniji (sada u ZapadnojVirdiniji); prepad je vodio abolicionista Don Braun kome je namera bila da podigne veliki ustanakrobova. Taj esej sadri govor koji je odran samo dve nedelje nakon Braunovog neuspelog poduhvata 16.oktobra 1859. i ponovljen nekoliko puta pre Braunovog pogubljenja 2. decembra iste godine. Tekst je

preuzet iz antologije Eho Harpers Ferija (Echoes of Harpers Ferry) koja podrava Brauna i koja jeobjavljena poetkom 1860.

etanje se ovde objavljuje prema prvom, posthumnom izdanju u broju asopisa The AthlanticMonthly iz juna 1862, a ivot bez principa, prvi put objavljen u istom asopisu oktobra 1863, potie izToroovih obimnih dnevnika i otkriva individualistu i ljubitelja prirode koji se moe uoiti i u Valdenu. Tadela, napisana u oputenijem i manje zajedljivom tonu od Toroovih politikih spisa, obuhvataju poetskealuzije kao i originalne stihove, a pokazuju i interes autora za strane jezike i knjievnosti.

Abolicionizam je bio pokret za ukidanje ropstva u SAD (prim. prev.)

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

3/48

O DUNOSTI GRAANINADA BUDE NEPOSLUAN

Od sveg srca prihvatam moto: Najbolja je vlada koja najmanje vlada, i voleo bih da vidim da

se to ostvaruje bre i sistematski. Kad se taj princip sprovede, dobija se neto u ta takoe verujem: Da jenajbolja vlada koja ne vlada. A kad ljudi budu spremni za to, imae takvu vladu. U najboljem sluaju,vlada je korisno sredstvo, no veina ih je obino nekorisna, a ponekad su sve nekorisne. Prigovori protiv

postojanja stalne vojske mnogobrojni su i ozbiljni, i zasluuju da prevagnu, a ti isti prigovori mogu seupotrebiti i protiv postojanja stalne vlade. Stalna vojska je samo produena ruka stalne vlade. Vlada ustvari, samo oblik koji je narod izabrao da vri svoju volju podlona je zloupotrebi i kvarenju pre no tonarod uspe da deluje kroz nju. Pogledajte sadanji rat sa Meksikom, delo relativno malog broja pojedinacakoji se koriste vladom kao oruem, jer, pre svega, narod ne bi pristao na takvu meru.

ta je dananja amerika vlada samo tradicija, mada skoranjeg datuma, koja nastoji da seprenese na potomstvo nedirnuta, a svakog trenutka gubi svoj integritet. Ona nema vitalnost i snagu jednogjedinog oveka, jer pojedinac je moe savijati po svojoj volji. Za narod je ona neka vrsta drvene puke, aako je ikad upotrebe kao pravu jedan protiv drugog, sigurno e se raspasti. No, zbog toga nije manje

potrebna, jer ljudi moraju imati neku komplikovanu mainu i sluati njenu buku da bi zadovoljili svoje

predstave o vladi. Vlade na taj nain pokazuju kako se s uspehom moe podvaljivati ljudima, ak i kako onisami sebi podvaljuju za spostveno dobro. Moramo priznati da je to izvrsno. Ova vlada nije nikada niim

pomogla neki poduhvat, samo ga je revnosno zaobilazila. Ne uva slobodu zemlje. Ne sreuje stvari naZapadu. Ne obrazuje. Sve to je postignuto uinjeno je zahvaljujui osobinama svojstvenim amerikomnarodu, a postiglo bi se i vie da mu vlada nije ponekad smetala. Vlada je sredstvo pomou kojeg ljudi

pokuavaju da jedan drugog ostave na miru i, kao to je reeno, kad je najefikasnija, ona ostavlja na miruone kojima vlada. Da trgovina i promet nisu elastini kao guma, nikad ne bi uspeli da savladaju preprekekoje im zakonodavci stalno stvaraju, i kad bi ovek sudio o tim ljudima samo po posledicama njihovedelatnosti, a ne delimino i po njihovim namerama, zasluili bi da budu svrstani u istu grupu sa tetoinamakoje kvare eleznike pruge, i da budu kanjeni istom kaznom.

Govorei praktino i kao graanin, za razliku od onih koji sebe nazivaju protivnicima svakevlade, ne traim odmah da ne bude nikakve vlade, ali traim odmah bolju vladu. Neka se svaki ovekizjasni kakva bi mu vlada ulivala potovanje, pa e to biti korak blie da se takvo to postigne.

Kad je vlast u rukama naroda, praktini razlog to je veini doputeno da vlada za dui periodnije u tome to je ona, najverovatnije, u pravu, niti to se to manjini ini najpravinije, nego to je fiziki

jaa. Ali vlada u kojoj veina jo odluuje ne moe biti zasnovana na pravdi ak ni onoliko koliko ljudishvataju pravdu. Zar ne moe postojati vlada u kojoj o tome ta je pravedno, a ta ne odluuje veina, vesavest? u kojoj veina odluuje samo o onim pitanjima na koja se moe primeniti pravilo efikasnosti?Mora li graanin, ma i na trenutak ili u najmanjoj meri, da preputa svoju savest zakonodavcu? emu ondasvakom oveku savest? Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Poeljnije je negovati

potovanje pravde no zakona. Jedina obaveza koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono tosmatram ispravnim. Istina je kad se kae da korporacija nema savesti, ali korporacija savesnih ljudi jestekorporacija koja ima savesti. Zakon nije nikada inio ljude ni trunku pravednijim, a potujui ga, ak idobronamerni se svakodnevno stavljaju u slubu nepravde. Opti i prirodni rezultat preteranog potovanjazakona jesu kolone vojnika, pukovnika, kapetana, kaplara, redova koji mariraju preko brda i dolina u

ratove, protiv svoje volje, protiv svakog zdravog razuma i savesti, zbog ega je mariranje zaista naporno iizaziva lupanje srca. Oni dobro znaju da je prokleta rabota u kojoj uestvuju, svi su oni miroljubivi. Pa tasu onda oni? Ljudi? Ili male tvrave i magacini u slubi nekog bezobzirnog oveka na vlasti? Posetitemornaricu i posmatrajte jednog mornara, oveka kakvog moe da napravi amerika vlada, ili ta ona moeda napravi od oveka pomou svojih mranih vetina samo senku koja podsea na ljudsko bie, ovekaivog i u stojeem stavu opremljenog za pogreb, i ve, moglo bi se rei, sahranjenog pod orujem uz

pogrebnu pratnju, iako se, moda:

Ni dobo ne u, ni pogrebna pesma,

Dok telo mu sputamo u raku,

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

4/48

Nijedan vojnik ne ispali metak u znak pozdrava

Nad grobom naem junaku.

Veliki broj ljudi slui dravu, uglavnom ne kao ljudi, ve kao maine, svojim telima. Oni sustalna vojska, milicija, policija, naoruani graani i kompanija. U veini sluajeva nema slobodnog

izraavanja miljenja, ili moralne odgovornosti, nego se sputaju na nivo drveta, zemlje i kamenja, a modase mogu od drveta praviti ljudi koji e isto tako posluiti cilju. Takvi ne izazivaju vee potovanje no ljudiod slame ili aka ubreta. Njihova je vrednost kolika i konja i pasa. A ipak, takve obino smatraju dobrimgraanima. Ostali, veina zakonodavaca, politiara, pravnika, ljudi na poloajima, slui dravu, uglavnom,glavom, a kako retko prave moralne distinkcije, sluie avolu, nenamerno, kao bogu. Veoma mali broj, ato su heroji, rodoljubi, muenici, reformatori u pravom smislu i ljudi slue dravu i saveu, i zato joj se,uglavnom, i opiru, a ona postupa s njima kao sa neprijateljima. Mudar ovek e biti koristan samo kaoovek i nee pristati da bude glina da zapui rupu da ne ue vetar, nego e to ostaviti svom prahu:

Suvie sam visokog roda neija svojina

da budem,

Drugi po vanosti

Ili koristan sluga i orueBilo kojoj suverenoj dravi na svetu.

Ko se potpuno stavi u slubu svojih blinjih, ini im se nekoristan i sebian, a ko se deliminoposveti blinjima, proglaavaju ga dobrotvorom i ovekoljupcem.

Kako dolikuje oveku da se ponaa prema dananjoj amerikoj vladi? Odgovaram da on ne moeimati veze s njom a da se ne osramoti. Ni za trenutak ne mogu priznati tu politiku organizaciju kao svojuvladu, jer je istovremeno i vlada robova.

Svi ljudi priznaju pravo na revoluciju, to jest pravo da se otkae poslunost vladi i da joj se pruiotpor kad njena tiranija ili efikasnost postanu neizdrivi. No gotovo svi kau da dananja vlada nije takva.Smatra se da je takva bila vlada u vreme revolucije 1775. Ako neko hoe da mi kae da je to bila loa vladazato to je oporezivala neke strane proizvode u svojim lukama, najverovatnije je da neu dizati velikugalamu zbog toga, jer mogu bez te strane robe: sve maine imaju neku falinku i moda je to protivtea zlukoje ine. U svakom sluaju, veliko je zlo dizati prainu zbog toga. Ali kad falinka stvori svoju mainu ikad su ugnjetavanje i pljaka organizovani, onda, kaem, nemojmo vie podnositi takvu mainu. Drugimreima, kada estinu stanovnitva naroda koji je preuzeo na sebe da bude pribeite slobode sainjavajurobovi, a celu jednu zemlju neopravdano osvaja i pokorava strana vojska, i namee joj vojni zakon, mislimda za potene ljude nije rano da se pobune i dignu revoluciju. Tu dunost ini neodlonijom injenica to taopustoena zemlja nije naa, nego je naa osvajaka vojska.

Pejli (Paley), autoritet za mnoge u pitanjima morala, u svom poglavlju o Dunosti pokoravanjagraanskoj vladi, svodi sve graanske dunosti na probitanost i kae:sve dok je to u interesu celogdrutva, to jest, sve dok se postojeoj vladi ne moe pruiti otpor ili se ona ne moe promeniti a da se pritom javnost ne dovede u nepriliku, volja je boja da se postojea vlada potuje, i nikako vie. Ako se

prihvati ovaj princip, opravdanost svakog pojedinanog otpora svodi se na izraunavanje opasnosti inezadovoljstva, na jednoj strani, i mogunosti i cene da se to ispravi, na drugoj. To e, kae on, svakiovek za sebe da proceni. No ini se da Pejli nije nikad razmiljao o sluajevima na koje se ne moe

primeniti zakon probitanosti, kad jedan narod ili pojedinac moraju po svaku cenu uiniti ono to je pravo.Ako sam neopravdano istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio. PoPejliju, to bi bilo nezgodno. A u tom sluaju izgubie ivot neko ko se mogao spasti. Ovaj narod mora

prestati da dri robove i ratuje s Meksikom, pa makar ga to stajalo opstanka.

Narodi se u svojoj praksi slau sa Pejlijem. No misli li iko da drava Masausets u sadanjojkrizi ini ono to je pravo?

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

5/48

Drava je bludnica, u srebrno ruho

obuena drolja

iji lep nose, a dua joj se po blatu vue.

Istinu govorei, protivnici reforme u dravi Masausets nisu stotinu hiljada politiara s juga,nego stotinu hiljada ovdanjih trgovaca i farmera, koje vie interesuju trgovina i agrikultura no humanost, ikoji nisu spremni da se po svaku cenu poteno odnose prema robovima u Meksiku. Ne sporim se ja sadalekim neprijateljima, nego s ovima ovde, kod kue, koji sarauju s njima i pomau te iz daleka koji bi

bez njih bili bezopasni. Mi imamo obiaj da kaemo kako je masa ljudi nespremna. No, napredak je sporzato to manjina nije, uglavnom, ni mudrija ni bolja od veine. Nije vano da mnogi budu dobri kao vi, ali

je vano da negde postoji apsolutna dobrota, jer e to podstai celinu. Postoje hiljade ljudi koji se ne slau sropstvom i ratom, a u stvari ne ine nita da ih okonaju, koji sebe smatraju decom Vaingtona(Washington) i Franklina, a sede skrtenih ruku, govore da ne znaju ta da ine, i ne ine nita, koji akdaju prednost slobodnoj trgovini nad sobom i posle veere mirno itaju spisak tekuih cena zajedno savestima iz Meksika i, moebiti, uspavaju se itajui. Kakva je dananja cena potena oveka i rodoljuba?Oni oklevaju, kaju se, a ponekad piu peticije, ali ne ine nita ozbiljno i efikasno. Oni e blagonaklonoekati da drugi izlee zlo kako oni ne bi morali da oseaju aljenje. U najboljem sluaju glasaju. Pruemalokrvnu podrku i poele uspeh pravednoj stvari. Ima devet stotina devedeset devet uvara vrline jednogvrlog oveka. No lake je izai na kraj sa pravim vlasnikom nego s privremenim uvarem.

Svako glasanje je neka vrsta igre, kao igra dame ili trik-traka, s primesom morala; igranjeistinom i neistinom, moralnim problemima i, naravno, uz to ide i klaenje. Karakter glasaa nije ulog.Dajem svoj glas, moe biti, za ono to mislim da je pravo, ali nisam ivotno zainteresovan da to tosmatram za pravo i pobedi. Voljan sam da ostavim to veini. Zato njihove obaveze nikad ne prevazilaze

probitanost. ak i glasanje za ono to je pravo znai ne raditi nita za to. Samo mlako izraavanje elje dapravedna stvar prevlada. Mudar ovek nee ostaviti pravednu stvar na milost i nemilost suaju, niti e eletida ona pobedi kroz vlast veine. Malo je vrline u akciji masa. Kad veina bude najzad glasala za ukidanjeropstva, bie to zato to su ravnoduni prema ropstvu, ili zato to je ostalo malo ropstva koje treba ukinutinjihovim glasom. Oni e tada biti jedini robovi. Ukidanje ropstva moe ubrzati samo glas onoga kojisvojim glasanjem brani sopstvenu slobodu.

ujem da e se odrati konferencija u Baltimoru ili u nekom drugom mestu, da se izabere

kandidat za Predsednitvo, a da e joj prisustvovati, uglavnom, urednici listova i profesionalni politiari.No kakvog znaaja ima odluka koju e oni doneti, za nezavisnog, inteligentnog i uglednog oveka? Zar sebez toga ne bismo mogli koristiti njegovom mudrou i potovanjem? Zar ne moemo raunati na nekenezavisne glasove? Zar nema mnogo pojedinaca koji ne poseuju konferencije? Ali ne. Takozvani ugledanovek odmah naputa svoje miljenje i oajava zbog svoje zemlje, dok ta njegova zemlja ima vie razlogada oajava zbog njega. On prihvata jednog od kandidata izabranih na taj nain, kao jedinog koji je naraspolaganju dokazujui time da je on sam na potpunom raspolaganju demagogu. Njegov glas ne vredivie no to bi vredeo glas nekog neprincipijelnog stranca ili domaeg plaenika, koji se mogu kupiti. Dajtemi oveka koji je oveki koji, kao to moj sused kae, ima kimu koju niko ne moe saviti. Nae statistikesu pogrene: kau da je stanovnitvo suvie brojno. Koliko ima ljudi na hiljadu kvadratnih milja u ovojzemlji? Teko da ima jedan ovek. Zar Amerika ne podstie ljude da je naseljavaju? Amerikanac se sveo naudnog svata koji moe biti poznat po tome to je razvio potrebu da ivi u grupi, i kome oiglednonedostaju intelekt i veselo samopouzdanje i ija je prva i glavna briga, kad doe na ovaj svet, da se pobrine

da se sirotinjski domovi dobro oprave i, pre no to obue odelo odraslog, skuplja pare za pomo udovicamai siroadi i ubrzo poinje da ivi samo od pomoi zajednikog osiguravajueg drutva koje obeava da ega pristojno sahraniti.

Nije ovekova dunost da se posveti iskorenjivanju nekog, makar i najveeg zla; mogu gazaokupljati druge brige. No dunost mu je da bar pere ruke od zla, a ako vie o njemu ne misli, da ga i ne

pomae. Ako se posveujem drugim poslovima i razmiljanjima, moram se najpre pobrinuti da bar to neinim jaui na tuoj grbai. Najpre moram da sjaem s tuih lea, da bi onaj na ijim sam leima biomogao da se bavi svojim razmiljanjima. Pogledajte kakva se golema nedoslednost doputa. uo sam kakoneki moji sugraani kau: Neka samo pokuaju da mi narede da idem i guim pobunu robova ili da

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

6/48

odmariram u Meksiko pa da vidite hou li, a ipak ti isti ljudi, svaki ponaosob, neposredno, svojomodanou ili, posredno, novcem, ine to na drugi nain. oveku koji nee da ide u nepravedan rat pljeskajuoni to ne odbijaju da pomau nepravednu vladu koja vodi rat, pljeskaju mu oni ije postupke i autoritet onne potuje i ne obazire se ni na ta. Kao da se drava kaje tek toliko da iznajmljuje nekog ko e je bievatidok grei, ali se ne kaje dovoljno da bi prestala da grei ma i za trenutak. I tako, pod imenom reda igraanske vlade, najzad svi ukazujemo poast sopstvenoj niskosti i podravamo je. Nakon to je prvi put

pocrveneo, greh postaje ravnoduan i od amoralnog pretvara se takorei u nemoralan, i ne ba nuan zaivot kakav smo stvorili.

Najrairenijoj i estoj greci treba potpora najnesebinije vrline. Povran prekor koji se obinoupuuje vrlini patriotizma najverovatnije e navui na sebe plemeniti ljudi. Oni koji ne odobravaju karakteri mere vlade, a verni su joj i podravaju je, svakako su njene najsavesnije pristalice i stoga estonajozbiljnija prepreka reformi. Neki alju peticije dravi da raspusti Uniju, da se ne osvre na zahtevePredsednika. Zato sami ne raspuste Uniju uniju izmeu sebe i drave i ne odbiju da plaaju kvotunjenoj blagajni? I zar nisu oni prema dravi u istom odnosu kao i drava prema Uniji? I zar isti razlozi kojisu spreili dravu da se odupre Uniji ne spreavaju i njih da se odupru dravi?

Kako moe ovek biti zadovoljan time to ima neko miljenje, i zar mu je to dosta? Ima liikakvog zadovoljstva u tome to misli da mu je uinjeno naao? Ako vas va sused prevari samo za jedandolar, vi se ne zadovoljavate saznanjem da ste prevareni, ili izjavom da vas varaju, ak ni zahtevom da vamon vrati dug, nego smesta preduzimate efikasne korake da vam se odmah isplati ceo iznos i da vas vie nikonikad i ne pokua prevariti. Delati na osnovu principa, naime, uoavati ono to je pravo i postupati naosnovu toga, menja stvari i odnose. To je u sutini revolucionarno, i ne podudara se potpuno ni sa im to je

bilo. Ne samo da razjedinjuje drave i crkve nego deli porodice, deli linost, odvaja avolsko od boanskogu njoj.

Nepravedni zakoni postoje. Hoemo li se zadovoljiti time da im se pokoravamo, ili emonastojati da ih popravimo i pokoravati im se samo dok u tome ne uspemo, ili emo ih odmah kriti? Podvladom kakva je sadanja ljudi obino misle da treba da ekaju dok ne ubede veinu da ih izmeni. Onimisle da e, ako im se opiru, lek biti gori od samog zla. Ali greka je same vlade to lekjeste gori od zla.Ona ga ini gorim. Zato nije spremna da pripremi i izvri reformu? Zato ne neguje svoju mudru manjinu?Zato zapomae i opire se pre nego to je ranjena? Zato ne podstie svoje graane da joj ukazuju na grekei bude bolja od njih? Zato uvek raspinje Hrista, ekskomunicira Kopernika i Lutera (Luther), a Vaingtona iFranklina proglaava pobunjenicima?

ovek bi pomislio da je namerno i praktino osporavanje njene vlasti prekraj o kome vlada nijenikada razmiljala, jer zato inae nije za to odredila jasnu, odgovarajuu i srazmernu kaznu? Ako ovek

bez imanja odbije samo jednom da zaradi za dravu devet ilinga, njega hapse, a meni nije poznat zakonkoji odreuje koliko e vremena provesti u zatvoru, ve je preputen na milost i nemilost onih koji su gazatvorili. No ako od drutva ukrade dvadest puta devet ilinga, brzo ga putaju na slobodu.

Ako je nepravda deo nunog kripanja vladine maine, pustite je neka radi. kripanje e modaprestati maina e svakako izanati. Ako nepravda ima sopstvenu oprugu, ekrk, konopac ili polugu,moda ete razmisliti da li je lek gori od samog zla; ali ako je priroda nepravde takva da trai od vas dainite nepravdu drugome, onda, kaem, prekrite zakon. Posvetite ivot zaustavljanju maine. U svakomsluaju, ne treba da sluim zlu koje osuujem.

Ne poznajem naine koje je vlada odredila za ispravljanje zla. Potrebno im je dugo vreme, aljudski vek je kratak. Imam i drugih poslova. Doao sam na ovaj svet ne da ga nainim dobrim za ivot,

nego da ivim u njemu bio on dobar ili lo. ovek ne mora da uini sve, ve neto, a poto ne moe dauini sve, nije nuno da ini neto loe. Nisam duan da piem molbe guverneru ili zakonodavnom telunita vie no to su oni duni da piu molbe meni. A ako nee ni da sasluaju moju molbu, ta onda dainim? Za takav sluaj drava nema reenja, sam njen ustav je zlo. Ovo to kaem moe se initi otro,tvrdoglavo i nepomirljivo. No to je ukazivanje najvee ljubaznosti i panje duhu koji to ume da ceni ili tozasluuje. Takva je svaka promena na bolje, kao roenje ili smrt, od kojih se telo gri.

Ne usteem se da kaem da svi koji se nazivaju abolicionistima treba odmah da prestanu, lino imaterijalno, da pomau vladu drave Masausets, umesto to ekaju na veinu od jednog glasa da bi stekli

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

7/48

pravo na akciju. Mislim da je dovoljno ako je bog na njihovoj strani, i da ne ekaju onog drugog. tavie,svaki ovek koji je vie u pravu od svog suseda ve je veina od jednog glasa.

Sa ovom amerikom vladom ili sa njenim predstavnikom, vladom drave Masausets, dolazim udodir, licem u lice, samo jednom godinje, preko poreznika. Jedino se na taj nain sree s vladom ovek umom poloaju, i ona mu tad jasno kae priznaj me; a pri sadanjem stanju stvari jedini, najefikasniji inajjednostavniji nain da pokaete koliko ste malo zadovoljni njom i koliko je volite, jeste da je osporite.

Moj utivi sused, skuplja poreza, ovek s kojim se sreem jer ja se svaam s ljudima, a ne s papirom dobrovoljno je pristao da bude vladin posrednik. Kako e on, kao vladin slubenik, ili kao ovek, ipaksaznati ta je i ta ini ako ne bude morao da razmisli da li e se prema meni, svom susedu koga potuje,

ponaati kao prema susedu i dobrom oveku ili kao prema manijaku i naruitelju mira, i da vidi moe li dasavlada smetnju koja se ispreila njegovom dobrosusedskom oseanju, bez grube i nagle misli ili rei?Dobro znam, ako bi hiljadu, ako bi stotinu, ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati ako bi samo deset

potenih ljudi avaj, ako bi se jedan POTEN ovek u dravi Masausets, prestavi da dri robove,stvarno povukao iz tog ortakluka, i zbog toga bio stavljen u optinski zatvor, to bi bilo ukidanje ropstva uAmerici. Nije vano koliko se poetak moe initi skromnim dobro uinjeno jednom, uinjeno je zauvek.

No mi vie volimo da priamo o tome da govorimo kako je to naa misija. Reforma ima mnoge listove usvojoj slubi, a nijednog oveka. Kad bi meni cenjeni sused, ambasador drave, koji e posvetiti svoje danereavanju pitanja ljudskih prava u Savetu, umesto to se grozi zatvora Karoline postao zatvorenik draveMasausets, koja udi da greh ropstva prebaci na svoju sestru mada sad moe otkriti da je osnova za

svau s njom samo in negostoljublja zakonodavna vlast ne bi potpuno prenebregla to pitanje idue zime.Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka, za pravednog oveka je jedino mesto

takoe zatvor. Dolino mesto danas, jedino mesto koje je drava Masausets obezbedila svojimslobodnijim i manje utuenim duhovima, jeste u njenim zatvorima, da ih svojim inom protera, izdvoji izdrave, kao to su se ve i sami izdvojili svojim principima. Tu, na tom mestu treba da ih nau odbegli rob,meksiki zarobljenik ili Indijanac, kad doe da se ali na nepravde uinjene njegovom narodu, treba da ihnau na tom izdvojenom, ali slobodnijem i asnijem mestu, gde drava stavlja one koji nisu s njom, nego

protiv nje u jedinoj kui u robovlasnikoj dravi u kojoj slobodan ovek moe iveti asno. Ako nekimisle da bi im u tom sluaju uticaj bio sveden na nulu, a glasovi im ne bi vie dopirali do uha drave, danee biti nita drugo do neprijatelji u njenim zidovima oni ne znaju koliko je istina jaa od zablude, nitikoliko se reitije i efikasnije moe boriti protiv nepravde onaj ko je tu nepravdu lino iskusio. Dajte svojglas ceo, ne samo komadi papira, nego sav uticaj koji imate. Manjina je nemona dok se prilagoavaveini, tad nije ak ni manjina, ali je neodoljiva kad pretegne svom teinom. Ako drava treba da bira: ili

da sve ispravne ljude dri u zatvoru ili da se odrekne rata i ropstva, ona nee oklevati ta da izabere. Akoove godine hiljadu ljudi ne bi platilo porez, to ne bi bila nasilna i krvava mera kao to e biti ako plate

porez i omogue dravi da vri nasilje i proliva nevinu krv. To je, u stvari, definicija mirne revolucije, akoje takva revolucija mogua. Ako me poreznik ili neki drugi dravni slubenik zapita, to je jedan i uinio,A ta ja da inim? moj odgovor je: Ako zaista eli da uini neto, daj ostavku. Kad podanik otkae

poslunost, a slubenik d ostavku, revolucija je izvrena. Pretpostavimo ak i da se prolije krv. Zar krv netee kad je savest ranjena? Kroz tu ranu otiu ovekova sranost i besmrtnost, i on iskrvari do trajne smrti.Vidim da takva krv tee sada.

Vie sam razmiljao o zatvaranju prestupnika no o zapleni njegove imovine mada e i jedno idrugo posluiti istom cilju zato to oni koji brane najistiju pravdu, i zbog toga su najopasniji zakorumpiranu dravu, obino ne troe mnogo vremena na gomilanje imovine. Takvima je drava odsrazmerno male koristi i zato im se i niski porez moe initi preteran, naroito ako ga moraju zaraivati

posebnim radom svojih ruku. Kad bi postojao ovek koji ivi bez ikakvog novca, i sama drava bi seustezala da mu ga trai. Ali bogat ovek da ne pravimo nikakva uvredljiva poreenja uvek je prodaninstituciji koja ga ini bogatim. Iskreno govorei to vie novca, to manje vrline; jer novac se postavljaizmeu oveka i njegovih predmeta i nabavlja ih za njega, a svakako nije bila velika vrlina stei novac. Onostavlja na miru mnoga pitanja na koja bi ovek inae morao da odgovori. A jedino novo pitanje kojenovac postavlja teko je, ali suvino: kako ga potroiti? Tako se oveku izmie ispod nogu moralno tlo.ivotne anse smanjuju se s poveanjem onoga to se naziva sredstvima. Najbolje to bogat ovek moeda uini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromaan. Isusov odgovorIrodovim podanicima je u skladu s prilikama pod kojima su iveli. Pokaite mi novac haraki, i jedanizvadi novi iz svog depa. Ako se sluite novcem na kome je esarov lik, novac koji je on uveo u

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

8/48

promet i dao mu vrednost, to jest ako ste dravni ljudi i rado se koristite preimustvima esarove vlade,onda mu vratite deo onog to je njegovo, kad on to zahteva. Dajte caru carevo, a Bogu Boje, i tako ihostavi u nedoumici ije je ije, jer oni to nisu eleli da znaju.

Kad razgovaram sa svojim najslobodnijim susedima, primeujem da, bez obzira na to ta onikau o veliini i ozbijnosti ovog pitanja, o svojoj zabrinutosti za javni mir, sve u svemu ispada da ne mogu

bez zatite postojee vlade, i da se boje posledica po svoju imovinu i porodice ako joj otkau poslunost.

to se mene tie, ne volim ni da pomislim da u se ikad oslanjati na zatitu drave. Ako osporim vlast kadmi podnese svoj poreski raun, ubrzo e mi oduzeti i potroiti svu imovinu i na taj nain muiti mene imoju decu u nedogled. To je teko, i onemoguava oveka da ivi poteno i u isto vreme udobno. Ne vredigomilati imovinu, jer isto bi se sigurno ponovilo. Morate unajmiti zemlju ili se uuriti negde, sejati malo iodmah sve pojesti. Morate iveti u okviru svojih mogunosti i oslanjati se na sebe, uvek spakovani ispremni za nov poetak, i ne uputati se u mnogo poslova. ovek se moe obogatiti ak i u Turskoj ako jedobar podanik turske vlade u svakom pogledu. Konfuije je rekao Ako se drava rukovodi principimarazuma, siromatvo i nesrea su sramota; ako se drava ne rukovodi principima razuma, bogatstvo i poastsu sramota. Ne dokle god mi ne treba zatita drave Masausets u nekom dalekom pristanitu na jugu,gde mi sloboda moe biti ugroena, ili dok se bavim samo podizanjem imanja kod kue mirnim

pregalatvom, mogu sebi dopustiti otkazivanje poslunosti dravi Masausets i osporavati joj pravo namoje imanje i moj ivot. U svakom pogledu kota me manje da navuem kaznu zbog otkazivanja

poslunosti dravi, no da je sluam. Kad bih je sluao, oseao bih se manje vrednim.

Pre nekoliko godina drava mi se obratila u ime crkve, i naredila mi da platim odreenu sumusveteniku ijim je propovedima prisustvovao moj otac, a ja nikad. Plati, rekla je drava, ili e bitiuhapen. Nisam hteo da platim. No, na nesreu, neki drugi ovek je smatrao da on treba da plati. Nisamuviao zato oporezivati uitelja da pomae svetenika, a ne svetenika da pomae uitelja; jer ja nisam biodravni uitelj, nego sam se izdravao dobrovoljnim prilozima. Ne vidim zato licej ne bi raspisao svoj

porez, pa da drava i crkva podre njegove zahteve. Meutim, na zahtev zvaninika udostojio sam se danapiem ovakvu izjavu: Neka je svima znano da ja, Henri Toro, ne elim da budem smatran lanom ijednekorporacije u koju se nisam upisao. Tu izjavu sam dao gradskom inovniku, i ona je kod njega. Kako jedrava na taj nain obavetena da ne elim da me smatraju pripadnikom te crkve, od tada mi nije vie

postavljala takve zahteve, mada je rekla da se ovaj put mora drati svoje ranije pretpostavke. Da sam imznao imena, tad bih se ispisao iz svih drutava u koja se nisam nikad ni upisao; ali nisam znao gde danaem potpuni spisak.

est godina sam plaao glavarinu. Zbog toga sam proveo jednu no u zatvoru. I dok sam stajao iposmatrao vrste kamene zidove debele gotovo jedan metar, vrata od drveta i gvoa, debela tridesetsantimetara, i gvozdene ipke koje su proputale svetlost, nisam se mogao oteti misli da je glupa tainstitucija koja se ponaa prema meni kao da sam sastavljen samo od mesa, kostiju i krvi i kao da me moguzatvoriti. Pitao sam se da nisu najzad doli do zakljuka da je to najbolje to mogu uiniti sa mnom, da imne mogu biti koristan ni na koji drugi nain. Uvideo sam da, ako izmeu mene i mojih sugraana postojikameni zid, postoji jo jedan na koji e se jo tee uspeti ili probiti ga da bi bili slobodni kao to sam ja. Niza trenutak se nisam oseao zatvoren, a zidovi su mi se inili kao veliko traenje kamena i maltera. Oseaosam se kao da sam ja jedini od svih graana platio porez. Oni prosto nisu znali kako da postupaju sa mnom,

pa su se ponaali kao nevaspitani ljudi. U svakoj pretnji i u svakoj pohvali bila je jedna velika greka.Mislili su da je moja najvea elja da budem s druge strane zida. Nisam mogao a da se ne smeim kad samvideo kako savesno zakljuavaju vrata za mojim razmiljanjima, koja su izala za njima bez prepreka, a ustvari su samo ona bila opasna. Kako nisu mogli da uhvate mene, odluili su da kazne moje telo, ba kaodeaci koji, kad ne mogu da se doepaju osobe na koju su kivni, mue njenog psa. Video sam da je dravaglupa, da je plaljiva kao usamljena ena koja se boji za svoje srebrne kaike, i da ne razlikuje prijatelje odneprijatelja, i izgubio sam i ono malo potovanja prema njoj i saaljevao je.

Drava se nikad namerno ne suprotstavlja ovekovom intelektualnom i moralnom oseanju,nego samo njegovom telu, njegovim ulima. Ona nije naoruana snanijim duhom ili veim potenjem,nego veom fizikom snagom. Nisam roen da me na silu nateraju na to. Disau na svoj nain. Da vidimko je jai. Kakvu snagu ima mnotvo? Samo ljudi koji potuju zakon vii od onoga koji potujem ja mogume prisiliti na to. Teraju me da postanem ono to su oni. Nisam uo da mase nateruju ljude da ive na ovajili onaj nain. Kakav je to nain ivota? Kad se suoavam sa vladom koja mi kae, Pare ili ivot, zato

bih se urio da dam svoj novac? Ona moe biti u velikom kripcu i ne znati ta da ini ja tu nita ne

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

9/48

mogu. Mora se sama pomoi initi to ja inim. Ne vredi sliniti zbog toga. Nisam odgovoran za uspenofunkcionisanje mainerije drutva. Vidim da ir i kesten, kad padnu jedan pored drugog, ne ustupaju mesto

jedan drugom, nego se oba pokoravaju svojim zakonima, rastu i napreduju to bolje mogu dok jedan,sluajno, ne naraste i uniti suseda. Ako se biljci uskrati da ivi u skladu sa svojom prirodom, ona umire, atako je i sa ovekom.

No u zatvoru je bila neto novo i zanimljivo. Kad sam uao, zatvorenici su na ulazu, u

kouljama, askali i uivali u veernjem vazduhu. No tamniar viknu: Hajde, momci, vreme je da sezakljua, i oni se razioe, a ja sam sluao odjek njihovih koraka dok su se vraali u pusta stanita.Tamniar mi je predstavio mog sobnog druga kao prvoklasnog momka i pametnog oveka. Poto suzakljuali vrata, on mi pokaza gde da obesim eir, i kako se on snalazi. Sobe kree jednom meseno, anaa je bila najbelja, sasvim skromno nametena i verovatno najuredniji stan u gradu. On je, prirodno, hteoda zna odakle sam i zato sam u zatvoru. A kad sam mu rekao, zapitao sam ga kako je on ovamo dospeo,

pretpostavljajui, naravno, da je poten ovek, to je, izgleda, i bio. Pa, optuuju me da sam zapalioambar, a nisam. Koliko sam razumeo, verovatno je pijan otiao u ambar da spava, a puio je lulu, i tako seambar zapalio. Uivao je glas pametnog oveka, ekao suenje ve tri meseca, i morae da eka jo toliko.Potpuno se odomaio i bio zadovoljan to dobija stan i hranu besplatno, i smatrao je da s njim dobro

postupaju.

Zauzeli smo svaki po jedan prozor, i ja sam shvatio da je oveku, ako ostane tamo due, glavniposao da gleda kroz prozor. Ubrzo sam proitao sve to je bilo ispisano po zidovima, video gde suzatvorenici prestrugali reetke i pobegli, i uo istorije raznih stanovnika te sobe. Otkrio sam da i ovde

postoje prie i ogovaranja koja nikad ne dopiru izvan zatvorskih zidova. Verovatno je to jedina kua ugradu u kojoj se sastavljaju stihovi koji se posle tampaju u obliku cirkulara, ali se nikad ne objavljuju kaoknjiga. Pokazali su mi veliki broj stihova koje su napisali neki mladii, a kad su ih otkrili u pokuaju

bekstva, pevali su svoje stihove u znak osvete.

Iscedio sam iz svog sobnog druga sve to sam mogao, jer sam se bojao da ga vie nikad neuvideti. Na kraju mi je pokazao moju postelju i ostavio da ja ugasim lampu.

No u zatvoru inila mi se kao putovanje u neku daleku zemlju, koju nisam nikad oekivao davidim. inilo mi se da nikad ranije nisam uo otkucavanje gradskog asovnika, niti veernje zvuke sela.Spavali smo pored otvorenih prozora zatienih reetkama. Video sam svoje rodno mesto u svetlostisrednjeg veka. Naa reka Konkord pretvorila se u Rajnu, a privienja vitezova i zamkova reala su mi se

pred oima. S ulice sam uo glasove starih burgera. Protiv svoje volje video sam i uo sve to se dogaa u

susednoj seoskoj krmi za mene sasvim novo i retko iskustvo. Posmatrao sam svoj rodni grad sasvimizbliza. Bio sam gotovo usred grada. Nikad ranije nisam video njegove institucije. Ovo je jedna od njegovihspecifinih institucija, jer grad je sredite oblasti. Poeo sam da shvatam njegove stanovnike.

Ujutru su nam kroz rupe u vratima doturili doruak u malim etvrtastim limenim posudama,zaobljenih ivica da bi mogle proi kroz otvor. U njima je bila okolada, crni hleb i gvozdena kaika. Kad su

ponovo doli da pokupe prazno posue, budui neiskusan, hteo sam da vratim hleb koji nisam pojeo. Nomoj drug ga je epao i rekao mi da ga ostavim za ruak i veeru. Odmah posle doruka pustili su ganapolje, da ide i skuplja seno na susednom polju, kuda je odlazio svakog dana i nije se vraao do podneva.Zato se pozdravio sa mnom rekavi kako sumnja da emo se opet videti.

Kad sam izaao iz zatvora neko je intervenisao i platio moj porez nisam primetio velikepromene na javnim mestima i sastajalitima kakve primeuje onaj koga zatvore u mladosti, i puste kaosedokosog oveka nesigurna hoda. No ipak sam video promenu u gradu, dravi, zemlji veu od svake

koju smo vreme izaziva. Video sam jo jasnije dravu u kojoj ivim, video sam koliko se moe verovatiljudima meu kojima ivim, kao dobrim susedima i prijateljima. Video sam da njihovo prijateljstvo vredisamo u letnje vreme, da se ba ne trude da ine dobro, da su mi zbog svojih predrasuda u sujeverica dalekikao Kinezi ili Malajci, da u rtvovanju za oveanstvo ne izlau nikakvim rizicima sebe, ak ni svojuimovinu. Da nisu ba plemeniti, nego se ponaaju prema lopovu kao to se on ponaa prema njima, anadaju se da e nekolikim spoljnim gestovima i molitvama i povremenim sleenjem nekog naroitoispravnog, mada nekorisnog, puta spasti svoje due. Moda je ova ocena o mojim susedima suvie otra, aliverujem da veina njih nije svesna da u njihovom selu postoji institucuja koja se zove zatvor.

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

10/48

U naem selu je nekad postojao obiaj da nekog jadnog dunika, tek putenog iz zatvora,poznanici pozdravljaju gledajui kroz ukrtene prste, koji su predstavljali zatvorske reetke. Moji susedinisu mene tako pozdravljali, nego bi me prvo pogledali, a onda bi se zagledali kao da sam se vratio s nekogdugog putovanja. Uhapen sam dok sam iao obuaru da uzmem svoje opravljene cipele. Kad sam puten,sutradan ujutru, otiao sam tamo kuda sam se bio uputio prethodnog dana i, poto sam obuo opravljenecipele, pridruio sam se grupi koja je ila u berbu borovnica i jedva ekala da je povedem. Kroz pola sata

jer su ubrzo upregli konje bio sam usred borovnica, na jednom od naih najviih brda, udaljenom dvemilje, a odatle se drava nije nikako videla.

To je cela pria o Mojim zatvorima.

Nisam nikad odbio da platim porez na puteve, jer elim da budem dobar sused kao to elim dabudem lo podanik. A to se tie pomaganja kola, oduujem svoj deo obrazujui sugraane. Svojeodbijanje da platim porez ne zasnivam na nekom odreenom paragrafu poreskog zakona. elim jedino dane budem lojalan dravi, da se povuem i budem zaista daleko od nje. Neu, i kad bih mogao, da pratimsvoj dolar na putu do kupovine oveka ili puke kojom se ubija ovek dolar je nevin ali hou da pratim

posledice svoje lojalnosti. U stvari, objavljujem tihi rat dravi, na svoj nain, mada u uvek gledati da sekoristim njom koliko mogu, kao to je uobiajeno u takvim sluajevima.

Ako, iz saoseanja s dravom, drugi plate porez koji je trebalo da platim ja, ine ono to su veuinili sa sobom ili, bolje rei, zalau se za nepravdu vie nego to to drava zahteva. Ako plate porez zbog

pogrenog interesovanja za oporezovanu osobu, da bi je spasli zatvora, to je zato to nisu dobro razmislilido koje mere doputaju svojim privatnim oseanjima da se upliu u opte dobro.

To je moj sadanji stav. No ovek ne moe nikad biti suvie oprezan u takvom sluaju, inae ena njegove postupke uticati tvrdoglavost, ili obaziranje na miljenje drugih. Neka uvidi da ini samo onoto pripada njemu i odreenom trenutku.

Ponekad mislim pa ovi ljudi imaju dobre namere, samo su neznalice. inili bi bolje kad biznali kako. Zato zadavati bol svojim susedima time to im doputate da se ponaaju prema vama onakokako ne ele. Ali, opet, pomislim da to nije razlog da se ponaam kao oni, ili da pustim da drugi podnose

jai i drugaiji bol. Ponekad kaem sebi, kad milioni ljudi bez ljutnje, zle volje i linog oseanja trae odtebe samo nekoliko ilinga, bez mogunosti (jer takav im je ustav) da povuku ili promene svoj zahtev, i kadti sa svoje strane nema mogunosti da apeluje na druge milione ljudi, zato se izlae toj slepoj sili? Takotvrdoglavo se ne opire zimi i gladi, vetrovima i talasima, utke se preputa hiljadama slinih nevolja. Ne

stavlja glavu u vatru. Ali ba zato to na to ne gledam kao na potpuno slepu, ve delimino ljudsku silu, ito smatram da sam povezan s tim milionima kao i sa tolikim drugim milionima ljudi, a ne samo sa slepim imrtvim stvarima, vidim da je priziv mogu, najpre i odmah Tvorcu koji ih je stvorio, a zatim sebi samima.Ali ako svoju glavu stavim namerno u vatru, ne moe se apelovati na vatru ili na Tvorca vatre. U tomsluaju moram sam sebe da okrivim. Kad bih mogao sebe da ubedim kako imam pravo da budemzadovoljan ljudima onakvim kakvi jesu i da se shodno tome ophodim, a ne, u izvesnom smislu, na osnovusvojih zahteva i oekivanja kakvi oni i ja treba da budemo, onda, kao dobar musliman i fatalist, nastojao

bih da budem zadovoljan stvarima kakve jesu, i rekao bih da je to boja volja. A, iznad svega, postojirazlika izmeu opiranja ljudskoj sili i slepoj ili prirodnoj sili, a ona je u tome to se ljudskoj sili moguodupreti s nekim uspehom, ali ne mogu oekivati, kao Orfej, da izmenim prirodu stenja, drvea i zveri.

Ne elim da se svaam ni sa kim, ni s pojedincem ni s narodom. Ne elim da cepidlaim, dapravim tanane razlike, da se postavljam kao da sam bolji od svojih suseda. Pre e biti da traim izgovor dase povinujem zakonima zemlje. Suvie sam spreman da im se povinujem. Ima zaista razloga to sumnjiim

sebe u tom pogledu, i svake godine kad se pojavi skuplja poreza raspoloen sam da razmotrim poloaj idela savezne vlade i vlada pojedinih drava, kao i duh naroda, ne bih li otkrio izgovor za povinovanje.

Moramo voleti svoju zemlju kao roditelje,

A ako ikad naa ljubav i rad ne slue njoj

na ast,

Moramo prihvatiti posledice i uiti duu

Savesti i religiji, a ne elji za vlaui koriu.

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

11/48

Uveren sam da e drava ubrzo nai naina da mi oduzme ovakav rad, i onda neu biti nita boljirodoljub od svojih sugraana. Posmatran s nie take gledita, ustav je, i pored svih nedostataka, vrlodobar, zakoni i sudovi su vredni potovanja. ak i ova drava i ova amerika vlada su retkosti dostojne

potovanja, kao to su ih mnogi opisali, i zbog ega treba da smo zahvalni. No, posmatrani s malo vietake gledita, oni su onakvi kakve sam ih ja opisao. Vieni s jo vie i najvie take ko bi znao ta su ida li su iole vredni da se u njih gleda ili da se o njima razmilja.

Meutim, vlada me se mnogo ne tie i na nju u misliti to je mogue manje. Retki su trenucikad ivim pod vladom, ak i u ovakvom svetu. Ako su ovekove misli i mata slobodni, ono to ne postojine moe mi se zadugo initi da postoji. Nemudri vlastodrci ili reformatori ne mogu mi sudbonosnosmetati.

Znam da veina misli drugaije, no oni koji su po profesiji posvetili svoje ivote prouavanjuovih ili slinih predmeta ne zadovoljavaju me vie od ostalih. Dravnici i zakonodavci, budui potpuno uinstituciji, ne vide nikad jasno kakva ona jeste. Oni govore o menjanju drutva, a jedino se u njemu oseajuspokojno. Oni su, moebiti, ljudi s izvesnim iskustvom i ugledom, i bez sumnje su izmislili ingeniozne iak korisne sisteme, za ta iskreno zahvaljujemo; no sva njihova mudrost i korisnost su u odreenim, ne bairokim okvirima. Skloni su da zaborave da svetom ne vladaju metod i efikasnost. Vebster ne zalazi nikad usutinu vladanja i zato ne moe o tome govoriti s autoritetom. Njegove rei su mudrost za zakonodavce kojine nameravaju sutinski da reformiu postojei nain vladanja. Ali za mislioce i za one koji donose zakoneza sva vremena, on se ak i ne dotie predmeta. Znam da postoje ljudi ija e pribrana i mudra razmiljanjana tu temu uskoro otkriti ogranienost njegovog duha i uma. Ipak, u poreenju s jeftinim izjavama veinereformatora i jo jeftinijom mudrou i reitou politiara, njegove rei su gotovo jedino razborite ivredne, te hvala nebesima to ga imamo. On je, relativno, uvek jak, originalan i iznad svega praktian.Advokatova istina nije istina, nego doslednost ili dosledna ekspeditivnost. Istina je uvek u skladu sa samomsobom i nije joj glavni cilj da otkrije pravdu, koja moe biti na strani zla. On zasluuje da ga zovu kako gazovu branilac ustava. U stvari, on zadaje samo odbrambene udarce. On nije voa, nego pristalica. Njegovivoi su ljudi iz 1787. On kae: Nisam se nikad naprezao, niti nameravam da to inim, nisam nikad

podsticao niti nameravam da podstiem pokuaj da se poremeti prvobitni sporazum po kome su se raznedrave prikljuile Uniji. Mislei na to to ustav sankcionie ropstvo, on kae: Zato to je to deo

prvobitnog sporazuma neka tako ostane. I pored posebne otroumnosti i sposobnosti, on nije u stanju daizdvoji injenicu iz njenog isto politikog aspekta i da je posmatra samo intelektom ta je, na primer,dunost oveka da ini ovde danas u Americi kad je re o ropstvu ve se uputa, ili ga guraju, u takveoajnike odgovore kao to je sledei, izjavljujui da govori nezavisno i kao privatno lice a kakav se nov

i jedinsten pravilnik o drutvenim dunostima moe iz toga izvesti? On kae: Nain na koji e vladedrava u kojima postoji ropstvo reavati to pitanje jeste njihova stvar i spada u njihovu odgovornost pred

biraima, pred optim zakonima o svojini, humanosti i pravdi, kao i pred bogom. Asocijacije nastale izoseanja humanosti ili iz nekog drugog uzroka, nemaju s tim nikakve veze. Nikad ih nisam podravao nitiu ih podravati.1

Oni koji ne znaju za istije izvore istine, koji ne prate njene tokove dalje od Biblije i Ustava, drese, i mudro je to se dre, Biblije i Ustava i piju odatle s potovanjem i poniznou. A oni koji vide odakleona kaplje u ovo jezero ili u onaj potok priteu kai i nastavljaju hodoae ka izvoru.

U Americi se nije pojavio ovek s genijem za zakonodavstvo. Takvi su retki u istoriji sveta. Imagovornika, politiara i reitih ljudi na hiljade. No jo nije otvorio usta onaj ko je sposoban da reinajmunije probleme dananjice. Mi volimo reitost radi nje same, a ne radi bilo koje istine koju od njemoemo uti, ili radi heroizma koji moe izazvati. Nai zakonodavci nisu jo shvatili relativnu vrednost

slobodne trgovine i slobode, jedinstva i ispravnosti, za jednu zemlju. Nemaju ni genija ni talenta zarelativno neznatne probleme kao to su oporezivanje i finansije, trgovina i manufaktura, i zemljoradnja.Kad bismo bili ostavljeni da nas vodi samo blagoglagoljivost zakonodavaca u Kongresu, neispravljena

blagovremenim iskustvom i uspenim albama naroda, Amerika ne bi zadugo zadrala svoje mesto meunarodima. Osamnaest stolea mada, moda, nemam pravo da to kaem pisan je Novi zavet, a gde jezakonodavac sa dovoljno mudrosti i praktinog talenta da vidi svetlost koju on baca na naukuzakonodavstva?

1 Ovi navodi su uli u tekst poto je predavanje proitano [Toroova napomena]

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

12/48

Vlast dravne uprave je jo neopravdana, ak i one kojoj bih se i ja pokorio, jer hou rado dasluam one koji znaju vie i mogu bolje no ja, a u mnogim stvarima ak i one koji niti znaju niti mogukoliko ja. Da bi bila strogo opravdana, mora da ima odobrenje i pristanak onih kojima vlada. Ona ne moe

polagati pravo na moju linost i moje imanje, osim ako ja ne pristanem na to. Progres od apsolutne doustavne monarhije, od ustavne monarhije do demokratije, jeste progres ka istinskom potovanju pojedinca.ak je i kineski filozof bio dovoljno mudar da pojedinca smatra za osnovu carstva. Da li je demokratija

koju mi poznajemo najbolji mogu oblik vladavine? Nije li mogue koraknuti napred ka priznavanju iorganizovanju prava oveka? Nee biti zaista slobodne i prosveene drave sve dok drava ne shvati da jepojedinac via i nezavisna sila iz koje proizlazi njena mo i vlast, i dok se ne bude ponaala prema njemu uskladu s tim shvatanjem. Nalazim zadovoljstvo u zamiljanju drave koja e se ponaati prema pojedincu s

potovanjem kao prema susedu, koja nee smatrati da joj se naruava spokojstvo to nekoliki ive dalekood nje, to se ne meaju u njene poslove, to ne pripadaju njoj, a ispunjavaju sve dunosti prema svojimsusedima i ostalim ljudima. Drava koja odgaji takav plod i dopusti da on otpadne im sazri, utre put josavrenijoj i velianstvenijoj dravi kakvu takoe zamiljam, ali je jo nisam video.

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

13/48

MOLBA ZA KAPETANA DONA BRAUNA

Nadam se da mi neete zameriti to sam ovde. Ne elim da vam nameem svoje ideje, ali

oseam obavezu da neto kaem. I pored toga to znam malo o kapetanu Braunu, rado u preuzeti obavezuda korigujem ton i izjave iz novina, kao i uopte stavove svojih zemljaka, potujui njegov karakter injegove postupke. Nita nas ne kota da budemo pravedni. Barem moemo izraziti saoseanje i divljenje

prema njemu i njegovim saborcima, i to je ono to sada predlaem da uradimo.

Prvo, neto o njegovoj ivotnoj prii. Trudiu se da, to je vie mogue, izostavim ono to steve proitali. Ne treba da vam opisujem njegovu linost, jer ga je veina vas verovatno videla i nee ga

brzo zaboraviti. Kau mi da je njegov deda, Don Braun, bio oficir tokom Revolucije; da je njegov unukroen u Konektikatu poetkom ovog veka, ali je rano sa ocem preao u Ohajo. uo sam ga kako kae da jenjegov otac bio liferant koji je tamonju vojsku snabdevao goveim mesom tokom rata 1812. godine; da je

pratio oca do vojnih logora i pomagao mu u tom poslu, upoznajui se dosta sa ivotom vojske, moda i vienego da je bio vojnik, jer je esto prisustvovao savetovanjima oficira. Posebno je lino upoznao nainsnabdevanja i opskrbljivanja vojske na ratitu posao koji, primetio je, zahteva barem isto toliko iskustva ivetine kao i voenje ljudi u bitku. Rekao je da malo ljudi ima predstavu o ceni, ak i o ceni u novcu,

ispaljivanja jednog metka u ratu. U svakom sluaju video je dovoljno da mu se ogadi ivot vojske; u stvari,da se u njemu javi snaan prezir prema tom ivotu u tolikoj meri da, mada je razmiljao o ponudi da

prihvati neko manje vano mesto u vojsci kada mu je bilo oko osamnaest godina, ne samo da je tu ponuduodbio ve je odbio i da ide na obuku kada je na nju pozvan, zbog ega je platio globu. Zatim je odluio danikada ne bude umean ni u kakav rat, osim ako to ne bude rat za slobodu.

Kada su poeli nemiri u Kanzasu, poslao je tamo nekoliko svojih sinova da bi ojaao partijuDrave slobodnih ljudi, opremajui ih onakvim orujem kakvo je imao; rekao im je da e, ako se nemiri

proire i ukae se potreba za njegovom pomoi, doi da im pomogne svojom rukom i savetom. To je, kaoto znate, ubrzo i uinio; i njegovim zalaganjem, mnogo vie nego zalaganjem drugih, Kanzas jeosloboen.

Neko vreme bio je nadzornik, a malo je trgovao vunom, pa je iao u Evropu kao posrednik u tomposlu. Tamo je, kao u uvek, irom otvarao oi i zapazio je mnogo toga. Na primer, rekao je da je shvatio

zato je zemlja u Engleskoj tako plodna, a ona u Nemakoj (mislim da je bila ta drava) tako loa, irazmiljao je da nekim krunisanim glavama pie o tome. Razlog je bio taj to u Engleskoj seljaci ive nazemlji koju obrauju, a u Nemakoj se nou sakupljaju u selima. teta je to svoja zapaanja nije pretoio uknjigu.

Trebalo bi da kaem da je on bio staromodan ovek po svom potovanju Ustava i po svojoj veriu postojanost ove Unije. Smatrao je da je ropstvo potpuno u suprotnosti sa njima, pa je zato bio odluan

protivnik ropstva.

Po poreklu i roenju bio je farmer iz Nove Engleske, ovek zdravog razuma, odmeren ipraktian, kakvi ve i jesu ljudi tog sloja, i jo deset puta vie od toga. Bio je onakav kakvi su bili najboljiljudi koji su nekada stajali kod mosta u Konkordu, na polju kod Leksingtona i na brdu Banker1, samo to je

bio odluniji i principijelniji od svih za koje sam ja uo da su bili tamo. Nije ga preobratio neki zagovornikabolicionizma. Itan Alen (Allen) i Stark, sa kojima se po neemu moe porediti, bili su renderi i njihovo

bojno polje bilo je ue i manje vano. Oni su se hrabro suoavali sa dumanima svoje zemlje, ali on je imaosmelosti da se suoi sa samom zemljom kada ona nije bila u pravu. Jedan pisac sa amerikog zapada kae,objanjavajui njegov uspean prolaz kroz tolike opasnosti, da je bio sakriven ispod seljakespoljanjosti; kao da u toj preriji heroj, po pravilu, treba da nosi samo graansko odelo.

On nije iao u koled zvani Harvard, dobru staru alma mater2koju taj koled i predstavlja. On senije hranio kaom koja se tamo slui. Sam je priznao da Ne zna nita vie o gramatici od nekog teleta. Alion je iao na veliki univerzitet na zapadu gde je marljivo prouavao slobodu prema kojoj je rano pokazao

1 Mesta gde su se vodile prve vee bitke u Amerikoj revoluciji 1775 (prim. prev.).2Alma materje izraz koji oznaava univerzitet ili koled kao duhovnu majku studenata (prim. prev.).

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

14/48

sklonost; poto je stekao mnoge diplome, konano je poeo javnu praksu humanosti u Kanzasu, kao to svivi znate. To su bile njegove drutvene nauke, a ne nekakvo prouavanje gramatike. On bi grki kosiakcenat postavio u pogrenom pravcu, ali je zato uspravio posrnulog oveka.

On je spadao u grupu ljudi o kojima ujemo puno, ali koje uglavnom uopte ne viamo upuritance. Bilo bi nepotrebno ubiti ga. On je umro nedavno, u vreme Kromvela (Cromwell), ali se ponovopojavio ovde. A zato i ne bi? Pria se da su neki puritanci preli okean i naselili se u Novoj Engleskoj.

Puritanci su predstavljali klasu koja je uradila jo poneto osim to je slavila dan svojih predaka i jelapreni kukuruz u seanje na prola vremena. Oni nisu bili ni demokrate ni republikanci, ve ljudijednostavnih navika, otvoreni i skloni molitvi; nisu imali lepo miljenje o vladarima koji se nisu bojaliBoga, koji nisu pravili kompromise i nisu traili valjane kandidate.

Na svom posedu, kao to je neko nedavno napisao, a i ja sam ga uo da to kae, on nijedozvoljavao nikakvo bogohuljenje; nijedan ovek loeg morala nije mogao tamo da boravi osim ako nije

bio ratni zarobljenik. ,Pre bih,, rekao je, ,na svoje imanje pustio zajedno velike boginje, utu groznicu ikoleru nego oveka bez principa. Nai ljudi, gospodine, gree kada misle da su siledije najbolji borci i

prave osobe koje mogu da se suprotstave tim junjacima. Dajte mi ljude sa dobrim principima bogobojaljive ljude ljude koji potuju sebe, i sa desetinom takvih ja u se suprotstaviti bilo kojoj stotiniljudi kakve su bitange iz Bjuforda,.3Rekao je da bi on, ako bi neko poeleo da bude vojnik pod njegovomkomandom i pri tome odmah pobrojao ta bi mogao ili eleo da uradi kada bi samo ugledao neprijatelja,imao vrlo malo poverenja u takvu osobu.

On nikada nije mogao da nae vie od dvadesetak regruta koje bi prihvatio, a bilo je samodesetak onih, meu njima behu i njegovi sinovi, u koje je imao potpuno poverenje. Kada je pre nekolikogodina bio ovde, nekolikima je pokazao malu belenicu sa ispisanim tekstom mislim da ju je zvaoknjiga saboraca koja je sadrala imena njegovih saradnika u Kanzasu i pravila koja su oni prihvatili; irekao je da su neki od njih taj ugovor ve zapeatili svojom krvlju. Kada je neko primetio da bi to, ako jojse pridoda kapelan, bila savrena kromvelovska trupa, on je rekao da bi rado pridodao kapelana na spisakkada bi mogao da nae nekoga ko bi to mesto asno popunio. Lako je nai kapelana za vojsku SjedinjenihDrava. Ipak verujem da su se u njegovom logoru molitve itale i ujutru i uvee.

On je bio ovek spartanskih navika i u ezdesetoj je pazio na jelo na svom stolu, izvinjavajui seda mora da jede malo i navikne se na oskudicu, kao to i prilii vojniku ili nekome ko se sprema za naporne

poduhvate, nekome ko e biti izloen udima prirode.

ovek retkog zdravog razuma i neposrednog govora, kao i ovek akcije; pre svegatranscendentalist, ovek ideja i principa to je ono to ga je odlikovalo. Nije se predavao hiru ili trenutnomimpulsu, ve je postojano sledio svoj ivotni cilj. Primetio sam da nikada nije preterivao u govoru, ve jegovorio odmereno. Posebno se seam kako je u svom govoru ovde pomenuo ta je njegova porodica

pretrpela u Kanzasu, a da nijednom nije pao u vatru. Bio je to vulkan sa obinim dimnjakom. A u vezi sapostupcima nekih nitkova sa granice, rekao je, govorei staloeno kao iskusan vojnik koji ostavlja rezervu iu snazi i u izrazu, Bilo je sasvim u redu da ih obese. On uopte nije bio dobar retoriar, nije govorioBankomu (Buncombe) niti zastupnicima svoje regije; nije imao potrebu da bilo ta izmilja, ve je samogovorio prostu istinu i izraavao svoj stav; zato je delovao neuporedivo monije, a govorancije u Kongresui drugim mestima nisu mu bile ravne. Kao kad bismo Kromvelove govore uporedili sa govorima obinogkralja.

to se tie njegove taktinosti i mudrosti, rei u samo da u vreme kada gotovo niko iz slobodnihdrava nije mogao da stigne do Kanzasa nijednim direktnim putem a da mu pri tome barem ne oduzmu

oruje, on je, nosei osrednje puke i ostalo oruje koje je uspeo da sakupi, bez skrivanja i polako voziovolovska kola kroz Misuri, oito u svojstvu nadzornika i sa jasno istaknutim oznakama nadzornika; tako je

proao bez problema, a imao je puno prilika da proui namere neprijatelja. Neko vreme po dolasku bavio setom profesijom. Kada je, na primer, video grupu bandita u preriji kako, naravno, razgovaraju o jedinoj temikoja je tada zaokupljala njihove umove, on bi, obino, uzeo svoju nadzorniku znaku i zajedno sa jednimod svojih sinova krenuo nekim izmiljenim povodom sve do mesta na kome se ta grupa sastala; kada bistigao do njih, leerno bi zastao i porazgovarao sa njima upoznajui se sa novostima i, konano, svim

3 Grad u centralnom delu Dordije (prim. prev.).

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

15/48

njihovim planovima; poto je tako obavio svoje pravo nadziranje, nastavio bi ono izmiljeno i kretao se uodreenom pravcu dok ne bi izaao iz njihovog vidokruga.

Izrazio sam iznenaenje to je uopte mogao da ivi u Kanzasu poto je za njegovu glavuraspisana nagrada, a tako veliki broj ljudi, ukljuujui i vlast, bio je ogoren na njega; sve je to objasniorekavi: Sasvim je razumljivo to me nisu uhvatili. Godinama je morao je da se skriva po ikarama,muei se zbog oskudice i bolesti, to je bila posledica izlaganja klimi, i druei se samo sa Indijancima i sa

nekoliko belaca. Iako se moda znalo da se on krije u nekoj odreenoj ikari, njegovi dumani obino nisueleli da krenu na njega. Mogao je ak i ui u grad u kojem je bilo vie bitangi sa granice nego pristalicaSlobodnih drava; tamo bi bez puno odlaganja obavio neki posao i niko mu ne bi naudio jer, kako je rekao,aice ljudi nisu bile spremne da se u to upuste, a velike grupe ljudi nisu se mogle okupiti za kratkovreme.

to se tie njegovog nedavnog neuspeha, mi ne znamo sve injenice u vezi sa tim. To oito nijebio ni blizu sulud i oajniki pokuaj. Njegov neprijatelj, g. Volandingem (Vallandingham) morao je daprizna da je to bila jedna od najbolje planiranih i izvedenih zavera meu zaverama koje nisu uspele.

Ne moramo pominjati njegove druge uspehe; moemo se samo upitati da li je to bio neuspeh iliprimer dobrog rukovoenja: on je oslobodio ropstva dvanaestak ljudskih bia i otiao sa njima usred beladana; iao je sa njima nedeljama, ako ne i mesecima, umerenom brzinom od jedne do druge drave kroz

pola teritorije severa, sumnjiv za sve strane, sa ucenjenom glavom; ili je neuspeh to to je, kada je uao u

sudnicu i ispriao ta je uinio, ubedio Misuri da ne vredi drati robove u njegovom susedstvu? sve to jeuspeo ne zato to su vladine sluge bile blage, ve zato to su ga se bojale.

Pa ipak, on svoj uspeh nije nerazumno pripisao svojoj srenoj zvezdi ili nekoj aroliji. Rekaoje iskreno da je razlog zato je toliko veliki broj ljudi drhtao pred njim, kao to je jedan od njegovihzarobljenika priznao, to to oni nisu imali cilj vrstu oruja koja njegovoj druini nikada nije nedostajala.Kada je za to dolo vreme, vrlo malo ljudi bilo je voljno da poloi ivot u odbranu neega to je, znali su,

pogreno; nije im se svidelo da to bude njihovo poslednje delo na ovome svetu.

Ali da se vratimo njegovom poslednjem delu i posledicama koje je ono proizvelo.

Izgleda da novine ignoriu, ili moda zaista ne znaju injenicu da postoje barem dva ili tripojedinca u svakom gradu na severu koji o Braunu i njegovom poduhvatu misle isto to i va govornik. Neoklevam da kaem da takvi ljudi ine vanu i sve veu i veu grupaciju. Mi teimo da budemo neto vieod glupih i pokornih utljivaca koji se pretvaraju da itaju istoriju i Bibliju, ali skrnave svaku kuu i svaki

dan koji osvane. Moda uporni politiari mogu da dokau da je u taj poslednji poduhvat bilo ukljuenosamo sedamnaest belaca i pet crnaca; ali upravo njihova potreba da to dokau moe im pokazati da timenije sve reeno. Zato oni jo prikrivaju istinu? Toliko su uporni jer nemaju jasnu predstavu, ne vide jasnoinjenicu da bi se barem milion slobodnih stanovnika Sjedinjenih Drava radovalo da je poduhvat uspeo. Tiljudi bi u najgorem sluaju samo kritikovali korienu taktiku. Mada ne nosimo crni flor, pomisao na

poloaj tog oveka i njegovu moguu sudbinu mrai dane mnogih ljudi ovde na severu kada o svemu tomerazmiljaju. Ako neka osoba koja ga je srela ovde moe spokojno da gaji drugaije misli, ja ne znam odega je ona sazdana. Ako postoji takva osoba koja moe mirno da spava, garantovau joj da e lakonapredovati u svim uslovima koji ne ugroavaju njeno telo ili njen novanik. Ja pod svoj jastuk stavljam

pare papira i olovku, pa kada ne mogu da spavam, piem u mraku.

Sve u svemu, moje potovanje za svoje zemljake, osim za oko milion njih, nije se ovih danapovealo. Zapaam da novinari i ljudi uopte govore o tom dogaaju hladnokrvno, kao da je uhvaen i dae biti obeen obian zlotvor, mada neobinog soja; ili, kao to je guverner Virdinije navodno rekao,koristei jezik iz borilita za petlove najkooperniji ovek koga je ikada video. Braun nije razmiljao osvojim dumanima u trenutku kada je guverner rekao da izgleda tako smelo. Radost se pretvara u u kadaujem ili mi ispriaju opaske nekih mojih suseda. Kada smo uli da je mrtav, jedan od mojih sugraana

primetio je da je umro kao to umiru budale; oprostite mi, ali tada mi se uinilo da ivot toga mog susedalii na takvu smrt. Neki drugi, kukavnog srca, rekli su potcenjivaki da je proerdao ivot, jer je pruiootpor vladi. A kako oni, moliu vas, erdajusvoj ivot? Takvi bi hvalili oveka koji je sam napao obinu

bandu lopova ili ubica. ujem kako neko drugi pita, u jenkijevskom stilu, ta e time postii?, kao daBraun oekuje da mu taj poduhvat napuni depove. Takva osoba ne zna za drugi dobitak osimmaterijalnog. Ako se poduhvat ne okona uspelom zasedom, ako se ne dobije novi par izama ili ne

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

16/48

zadobije opte odobravanje, on je neuspeo. Ali time nita nee postii. Pa, ne verujem da bi dobio etiridolara i est centi na dan za to da visi, makar to radio i celu godinu; ali ima veliku ansu da spase dobar deosvoje due i to kakve due! dokvi tu ansu nemate. Na pijaci se, bez sumnje, moe dobiti vie za litrumleka nego za litru krvi, ali to nije pijaca na koju junaci nose svoju krv.

Takvi ne znaju da, kao to je seme plod, tako i u moralnom svetu, kada se poseje dobro seme,mora uslediti dobar plod i to ne zavisi od zalivanja i obrade zemlje; tako e, kada zasejete ili sahranite

junaka na njegovom polju, svakako nii usev junaka. To je seme takve snage i vitalnosti da od nas ne traidozvolu da proklija.

Ishitreni juri na Balaklavu4, kada su vojnici posluali pogrenu komandu, dokazuje kakva jesavrena maina vojnik; taj juri je, sasvim zaslueno, slavio pesnik ovenan lovorovim vencem5; ali

postojan i u najveem delu uspean viegodinji juri toga oveka protiv legija ropstva, na poziv bezmernovie komande, mnogo je vredniji pamenja, isto kao to je i inteligentan i savestan ovek nadmoan uodnosu na mainu. Mislite li da e taj juri ostati neopevan?

Tako mu i treba Opasan ovek On je, bez sumnje, lud. A oni samo nastavljaju da iverazumno i mudro, sve u svemu, vode ivot koji zasluuje divljenje, itajui pomalo Plutarha, ali uglavnomse zadravajui na sluaju Patnama (Putnam), koji se naao u vujoj jazbini; i na taj nain oni se kale zasmela i patriotska dela u nekom buduem vremenu. Tract Society moglo je sebi priutiti da tampa tu priuo Patnamu. U okrunim kolama moete poeti kolsku godinu itajui to tivo, jer u njemu nema niega o

ropstvu ili crkvi; osim ako se nekom itaocu ne uini da su neki pastori vukovi u jagnjeoj koi. Amerikizastupniki odbor za inostrane misije ak se moe usuditi da protestuje protiv ovog vuka. uo sam zaodbore i za amerike odbore, ali sve donedavno nikada nisam uo takva umovanja. Pa ipak sluam omukarcima, enama i deci sa severa koji za svoje porodice kupuju doivotno lanstvo u udruenjima

poput toga; doivotno lanstvo, do groba! Mogue je nai i jevtiniju sahranu od te.

Nai dumani su u naoj okolini i svuda oko nas. Teko da postoji kua koja nije podeljenaiznutra, jer na dumanin je upravo opta umrtvljenost, kako glave tako i srca, nedostatak vitalnosti ljudikoja je rezultat naeg poroka; i zato se javljaju strah, praznoverje, dvolinost, progoni i ropstvo svih vrsta.Mi smo samo figure, trup sa jetrom umesto srca. Oboavanje idola je prokletstvo koje na kraju i samogoboavaoca pretvara u kamenu statuu; a stanovnik Nove Engleske je isto idolopoklonik koliko i Indijac.Ovaj ovek bio je izuzetak, jer nije postavio ak ni politiki oblikovanog idola izmeu sebe i svoga boga.

Crkva koja ekskomunicira pravog sledbenika Hrista! Ostavite svoje iroke i niske crkve, kao i

svoje uske i visoke crkve! Uinite korak napred i izmislite nov tip nusprostorija. Izmislite lekovitu so kojae vam pomoi i potedite nae nozdrve.

Savremeni hrianin je ovek koji e pristati da izgovori sve molitve u liturgiji ako mu dozvoliteda odmah potom ode u krevet i mirno zaspi. Sve njegove molitve poinju sa Sada idem da spavam, i onneprekidno misli na vreme kada e otii na svoj dugi odmor. U izvesnoj meri pristao je i na odreenastara, ustaljena milosrdna dela, ali ne eli da uje za novotarije; on ne eli da doda nikakve nove odredbe usvoj ugovor da bi ga prilagodio sadanjem vremenu. On pokazuje svoje beonjae tokom Sabata, a svojecrne misli tokom ostatka nedelje. Zlo nije samo u stagniranju krvi, ve i u stagniranju duha. Mnogi, bezsumnje, imaju dobru volju, ali su lenji po prirodi i navici, pa ne mogu da zamisle oveka koji slediuzvienije motive od motiva koje slede oni sami. Stoga proglaavaju toga oveka ludim, jer znaju da oninikada ne bi mogli da postupaju kao on, sve dok ostaju takvi kakvi su.

Mi matamo o stranim zemljama, o drugim vremenima i rasama ljudi, zamiljajui istorijski iprostorni razmak izmeu nas i njih; ali kada se neki vaan dogaaj kao ovaj desi u naoj najblioj okolini,esto otkrivamo taj razmak i tu razliitost izmeu nas i naih najbliih suseda. Oni su nae Austrije i Kine iostrva junih mora. Nae prenaseljeno drutvo odjednom postaje prostrano, isto i privlano za oko, gradna nekog ogromnoj razdaljini. Otkrivamo zato sa tim susedima nikada nismo stigli dalje od povrnihkomplimenata; postajemo svesni da izmeu nas i njih postoji isto toliko hvati kao i izmeu Tatara lutalice ikineskog grada. Misleni ovek postaje pustinjak u guvi meu pijanim tezgama. Nepremostiva moraodjednom se postavljaju izmeu nas ili se tu pojave prostrane stepe. Razlike u prirodi, inteligenciji i veri, a

4 Luka na Krimu, gde je engleska konjica 1854. juriala na englesku vojsku (prim. prev.).5 Engleski pesnik Alfred Tenison (Tennyson), u pesmi Juri lake brigade (prim. prev.).

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

17/48

ne reke i planine, ine prave i nepremostive mee izmeu pojedinaca i izmeu drava. Niko osimistomiljenika ne moe postati opunomoenik na naem dvoru.

Proitao sam sve novine koje sam mogao da nabavim tokom prvih nedelju dana nakon togadogaaja, a ne seam se da sam u njima naao i jedan jedini izraz saoseajnosti za te ljude. Nakon toga samzapazio jednu plemenitu izjavu, u nekim bostonskim novinama, ali to nije bio lanak urednika. Nekiobimni asopisi odluili su da ne objave puni izvetaj o Braunovim reima da ne bi izostavili neke druge

teme. To je kao da je izdava odbio rukopis Novog zaveta, a objavio poslednji Vilsonov (Wilson) govor.Ostali stupci jednog asopisa koji je objavio tu znaajnu vest bili su uglavnom ispunjeni izvetajima sa

politikih skupova koji su tada bili odrani. Ali prelaz ka njima bio je suvie nagao. Te skupove je trebalopotedeti takvog kontrasta, pa je izvetaje o njima trebalo tampati barem u vanrednom izdanju. Prei sarei i potupaka iskrenih ljudi na kokodakanje politikih skupova! Na pretendente na poloaje i vajne oratoreto ne uspevaju sami da snesu ni jedno poteno jaje, ve jaja nabavljaju na veresiju! Njihova velika igra seigra slamicama ili, jo bolje, ona je kao igra uroenika sa bubnjem tokom koje Indijanci diu velikugraju!Izostavite izvetaje sa verskih i politikih skupova i objavite rei jednog ivog oveka.

Ali ja ne zameram toliko onome to su izostavili koliko onome to su ubacili. ak i Liberatorjetaj poduhvat okarakterisao kao nepromiljen, vratoloman i oito sulud pokuaj. U svoj toj gomilinovina i asopisa u naoj zemlji, zaista ne znam urednika koji bi svojevoljno tampao neto ako bi znao dae to u krajnjoj instanci dugorono smanjiti broj njegovih pretplatnika. Oni smatraju da to ne bi bilouputno. Kako onda mogu da tampaju istinu? Kau da, ako ne tampaju prijatne stvari, niko nee obraati

panju na njihove novine. I zato zaista lie na putujue prodavce koji otpevaju skarednu pesmu da bi okosebe okupili gomilu. Republikanski urednici, obavezni da svoje reenice pripreme za jutarnje izdanje i sanavikom da na sve gledaju kroz prizmu politike, ne izraavaju nikakvo divljenje, pa ak ni iskrenu tugu,ve te ljude nazivaju zabludelim fanaticima ljudima koji gree ludacima ili pomahnitalima. Tosamo pokazuje sa kakvom razumnom gomilom urednika smo blagosloveni mi, a ne ti ljudi koji gree; oni

barem dobro znaju koja je strana pareta hleba namazana buterom.

ovek uini hrabro i humano delo, i smesta, na sve strane, ujemo ljude i stranke kakoizjavljuju: Ja to nisam uradio i ni na koji nain ne odobravam to je on to uradio. To se jasno vidi iz mojedosadanje karijere. Mene, na primer, ne zanima da ujem kako vi odreujete svoju poziciju. Nikada menije ni zanimalo, niti e me zanimati. Mislim da je to isti egoizam ili drskost. Ne treba da se toliko truditeda perete ruke u odnosu na njega. Nijedan inteligentan ovek nikada nee pomisliti da ste ga vi stvorili. On

je sve zapoeo i okonao, kako nas sam obavetava, pod pokroviteljstvom Dona Brauna i nikoga

drugog. Republikanska partija ne shvata koliko mnogo ljudi e njegov neuspeh shvatiti kao podsticaj daglasaju drugaije nego to bi ta stranka htela. Oni su prebrojali glasove Pennsylvania & Co., ali nisupravilno prebrojali glas kapetana Brauna. On je preuzeo vetar iz njihovih jedara, ono malo vetra to suimali, tako da sada mogu samo da stanu i odu na popravku.

Pa ta ako on nije pripadao vaoj kliki! Mada moda ne odobravate njegov metod ili njegoveprincipe, priznajte njegovu velikodunost. Zar ne biste voleli da budete u srodstvu sa njim po tome, madaon ni na koji drugi nain nije poput vas niti vam je slian? Mislite li da biste tako izgubili reputaciju? Onoto istekne kroz esmu sauva se u bokalu.

Ako oni, u stvari, ne misle tako, onda ne govore istinu i ne govore ono to misle. Jo sejednostavno slue svojim starim trikovima.

Uvek se priznavalo, kae jedna osoba koja ga zove ludim, da je savestan ovek, vrloodmerenog ponaanja, sasvim dobroudan, sve dok se ne bi pomenula tema ropstva, jer bi tada izraavao

svoje krajnje gnuanje.Brod za prevoz robova je na putu, natovaren rtvama koje umiru; novi tovari se ubacuju usred

okeana; mala posada vlasnika robova, kojoj podrku prua veliki broj putnika, gui etiri miliona ljudi uutrobi broda, pa ipak politiar tvrdi da je jedini ispravan nain da se neto promeni mirno irenje ljudskihoseanja, bez bilo kakvih izgreda. Kao da ljudska oseanja ne treba da budu propraena delima i kao daoseanja moete prosto razasuti, proizvesti po porudbi kao obinu robu, kao to se voda sipa iz kantice zazalivanje da bi se slegla praina. ta to ujem da se baca sa palube? Tela mrtvih koja su se konanooslobodila. Tako mi irimo humanost i ljudska oseanja zajedno sa njom.

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

18/48

Istaknuti i uticajni urednici, naviknuti na saradnju sa politiarima, sa ljudima znatno loijegkova, kau, u svom neznanju, da je on postupio po principu osvete. Oni ne poznaju toga oveka. Morajuda uveliaju sebe da bi mogli da ga shvate. Ne sumnjam da e doi vreme kada e poeti da razumejukakav je. Oni moraju da sagledaju oveka od vere i religijskih principa, a ne politiara niti Indijanca;oveka koji nije ekao da sam bude napadnut ili da neki njegov poten posao bude ugroen da bi dao ivotza ugnjetene.

Ako se Voker (Walker) moe smatrati predstavnikom juga, voleo bih da kaem da je Braunpredstavnik severa. On je bio izuzetan ovek. Nije stavljao u prvi plan telesne prohteve, ve je mislio naideale. Nije priznavao nepravedne zakone ljudi, ve im se suprotstavljao kako je umeo. Bar na kratko seizdiemo iz trivijalnosti i praine politike i ulazimo u predeo istine i ovenosti. Nijedan ovek u Americinikada nije tako uporno i delotvorno zastupao dostojanstvo ljudskog bia, polazei od toga da je i samovek i da je jednak svakom drugom u svim vladama. U tom smislu, on je bio najvie Amerikanac od svihnas. Nije mu bio potreban brbljiv advokat koji bi ga branio izvrtanjem injenica. On je bio vie nego ravansvim sudijama koje ameriki glasai ili zvaninici na bilo kom nivou mogu da stvore. Nije mu mogla suditi

porota njemu ravnih ljudi, jer njemu ravni nisu postojali. Kada ovek stoiki podnosi osudu i osvetu ljudi,izdiui se iznad njih doslovno celom visinom, mada ga odnedavno smatraju za najpodlijeg ubicu kojitreba da plati za svoje grehe prizor je uzvien zar to niste znali, vi, oslobodioci, zastupnici,republikanci? i mi postajemo kriminalci u poreenju sa njim. Uiniete sebi ast ako mu priznate zasluge.

Njemu vae potovanje nije potrebno.

asopisi Demokratske partije nisu dovoljno humani da bi me uopte doticali. Zato i ne oseamgaenje ni prema emu to bi oni mogli da kau.

Svestan sam da moda malo trim pred rudu, jer je on, dok ja govorim, jo iv u rukama svojihdumana; poto se ve nalazi u takvoj situaciji, ja sve vreme razmiljam i govorim o njemu kao da je fizikimrtav.

Ne verujem u podizanje kipova onima koji jo ive u naim srcima, ije kosti jo nisu istrunule uzemlji oko nas, ali bih radije video kip kapetana Brauna u dvoritu venice drave Masausets nego bilokog drugog oveka kojeg poznajem. Radujem se to ivim u ovom dobu to sam njegov savremenik.

Kakva suprotnost u odnosu na tu politiku stranku koja tako nestrpljivo gura dalje od sebe njegai njegovu zaveru, a trai, moda, nekog vlasnika robova za svog kandidata, barem za mesto onoga ko e

primenjivati Zakon o odbeglim robovima i sve druge nepravedne zakone koje je on eleo da poniti

orujem!Lud! Otac i est sinova, jedan zet, a uz to i jo nekoliko ljudi barem dvanaest kao dvanaest

apostola, svi su odjednom dobili napad ludila; dok normalni tiranin dri svojih etiri miliona robova jovre stisnutom pesnicom, a hiljade normalnih urednika, njegovih ortaka, spasavaju svoju zemlju i svojustranjicu! Isto tako su ludi bili i njegovi poduhvati u Kanzasu. Upitajte tiranina ko je njegov najopasnijidumanin, normalan ovek ili taj ludak. Da li hiljade koje ga najbolje poznaju, koje su se radovalenjegovim delima u Kanzasu i koje su mu tamo pruale materijalnu pomo, misle da je on lud? Tu remnogi koriste samo kao praznu frazu i ne sumnjam da je velik broj njih ve preutno povukao svoje rei.

Proitajte njegove izuzetne odgovore Mejsonu (Mason) i drugima. Kako oni deluju patuljasto ikako ih poraava uporeivanje sa njim! Na jednoj strani, polugrubo, polublago ispitivanje; na drugoj,istina, blistava kao munja koja se obruava na njihove sramne hramove. Oni su takvi da stoje pored Pilata,Geslera i inkvizicije. Kako su jalovi njihov govor i njihovi postupci! a kako je besmisleno njihovo utanje!Oni su samo bespomona orua u tom velikom delu. Sila via od ljudske okupila ih je oko ovog

propovednika.

Zato su Masausets i sever poslali onih nekoliko normalnih predstavnika u Kongres poslednjihgodina? da upeatljivo izraze koja oseanja? Svi njihovi govori proueni zajedno to e verovatno i onisami priznati ne mogu ni prineti smeloj otvorenosti i snazi, kao i jednostavnoj istini onih nekolikouzgrednih opaski ludog Dona Brauna na podu u loionici u Harpers Feriju; to je ovek koga ete ubrzoobesiti, poslati na drugi svet, ali ne da tamo predstavlja vas. Ne, on nije bio na predstavnik ni u komsmislu rei. On je bio suvie dobar primerak oveka da bi predstavljao ljude poput nas. Koga, onda, on

zastupa? Ako paljivo proitate njegove rei, shvatiete. U njegovom sluaju nema prazne elokvencije, ni

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

19/48

izmiljotina ni okolianja, kao ni ulagivanja ugnjetavaima. Istina ga je inspirisala, a iskrenost je izglaalanjegove reenice. Mogao je sebi dopustiti da izgubi arpove puke, jer je zadrao svoju vetinu govora,arpovu puku beskrajno pouzdanijeg i veeg dometa.

ANew York Heraldprenosi taj razgovor verbatim!6 Nije ni svestan za kakve je besmrtne reipostao medijum.

Sumnjam u razboritost svakog oveka koji proita izvetaj o tom razgovoru i jo nazivanjegovog protagonistu ludim. Taj razgovor pokazuje vee mentalno zdravlje od zdravlja koje pruajuuobiajena disciplina i ivotne navike, ustaljena organizacija. Uzmite bilo koju reenicu iz njega Odgovoriu na svako pitanje na koje mogu da odgovorim asno; u protivnom, neu. to se mene tie, svesam rekao istinito. Ja drim do svoje rei, gospodine. Oni malobrojni koji govore o njegovomosvetnikom duhu dok se zaista dive njegovom heroizmu, nemaju merilo na osnovu kojeg bi otkrili

plemenitog oveka, nemaju amalgam koji bi uporedili sa njegovim istim zlatom. Oni sa njim porede svojusopstvenu kaljugu.

Olakanje je prei sa tih izmiljotina na svedoenja iskrenijih, ali uplaenih tamniara i delata.Guverner Vajz (Wise) govori o njemu pravednije i sa vie potovanja od bilo kog urednika sa severa ili

politiara ili javne linosti koja je meni poznata. Znam da ete rado ponovo uti ta on kae o ovome. Onkae: Varaju se oni koji smatraju da je on ludak... On je hladnokrvan, pribran i nesalomiv, i pravino jerei za njega da je bio human prema svojim zatvorenicima... I pokazao se kao ovek od principa i istine. On

je fanatik, umiljen i brbljiv (to misli g. Vajz), ali vrst, iskren i inteligentan. I njegovi ljudi, oni koji supreiveli, isti su kao on... Pukovnik Vaington kae da je on najhladnokrvniji i najvri ovek koga jeikada video kako prkosi opasnosti i smrti. Dok je jedan njegov sin leao mrtav pored njega, a drugi imaoteku ranu, on je jednom rukom opipavao puls sina koji je umirao, drugom drao puku i pri tomkomandovao svojim ljudima krajnje pribrano, podstiui ih da budu vrsti i da svoj ivot prodaju toskuplje. Nije bilo lako proceniti koji je od tri zatvorenika belca, Brauna, Stevensa (Stephens) i Kopika(Coppic) bio najvri.

Gotovo prvi ovek sa severa kojeg je vlasnik robova poeo da potuje!

Svedoenje g. Volandingema, mada manje vano, ima isti smisao, da ne treba potcenjivati nitog oveka ni njegovu zaveru... On nije ba nimalo nalik na obinog bandita, fanatika ili ludaka.

Sve je mirno u Harpers Feriju, kau asopisi. Kakva je priroda te tiine koja usledi nakon tozakon i vlasnik robova dobiju prevagu? Smatram da je taj dogaaj iskuenje koje treba da poput bleska

iznese na videlo narav ove vlade. Trebalo nam je pomoi da je sagledamo u svetlu istorije. Trebalo je da iona sama sebe sagleda. Kada vlada svoju mo stavi na stranu nepravde, kao to naa ini da bi se odraloropstvo i ubijali oslobodioci robova, ona se pokazuje kao obina brutalna sila, ili gore, kao demonska sila.Ona je slika i prilika nepotenja. Sada se vie nego ikada pre pokazalo da vlada tiranija. Vidim da se ovavlada efikasno udruuje sa Francuskom i Austrijom u ugnjetavanju oveanstva. Postoji tiranin koji drietiri miliona okovanih robova i to dovodi do pojave njihovog smelog oslobodioca. Ova najlicemernijaavolska vlada gleda sa svog trona etiri miliona koji jedva diu i pita glumei naivnost: Zato menapadate? Zar ja nisam od potenih ljudi? Prestanite da pokreete to pitanje jer u i od vas napraviti roboveili u vas obesiti.

Mi govorimo o predstavnikoj vladi; ali kakav je to monstrum od vlade kada u njoj nisupredstavljene najplemenitije sposobnosti uma i celo srce. Poluooveeni tigar ili vo koji se vue po zemlji,sa odstranjenim srcem i vrhom mozga koji mu je raznesen metkom. Junaci kojima bi razneli noge dobro suse borili na svojim patrljcima, ali ja nikada nisam uo da je ovakva vlada uinila ita dobro.

Jedina vlada koju priznajem a, pri tome, nije vano ako je na njenom elu mali broj ljudi nitikoliko mala je njena vojska jeste ona snaga koja uspostavlja pravdu u zemlji, nikada ona koja uspostavljanepravdu. ta da mislimo o vladi za koju istinski smeli i pravedni ljudi u zemlji predstavljaju neprijatelje,

poto stoje izmeu nje i onih koje ona ugnjetava? Vlada koja pretenduje da bude hrianska, a razapinje nakrst milion Hristova svakoga dana!

6 Od rei do rei (prim. prev.).

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

20/48

Zavera! Odakle izvire takva zavera? Ne mogu a da ne mislim o vama, vladama, onako kakozasluujete. Moete li da isuite fontane misli? Velika zavera, kada predstavlja otpor tiraniji, potie iz onesile koja stvara i neprekidno obnavlja oveka, jer ta sila prva zane zaveru. Kada pohvatate i poveate svete pobunjenike, ne postiete nita osim to postajete krivi, jer niste udarili na sam izvor. Vi se hvatate ukotac sa neprijateljem protiv koga ne stoje kadeti iz Vest Pointa i protiv koga nisu usmereni nai topovi.Da li umee topolivca stvara proizvod koji se okree protiv svoga tvorca? Da li je kalup u koji livac izliva

topove vaniji od materijala i od njega samog?Sjedinjene Drave imaju karavan od etiri milina robova u lancima. One ele da robovi ostanu u

tom poloaju; a Masausets je jedan od federalnih uvara koji treba da spree njihovo bekstvo. Nisu svistanovnici Masausetsa takvi, ali takvi su oni koji vladaju i koje tamo sluaju. Masausets i Virdinija suuguili ustanak u Harpers Feriju. Oni su tamo poslali svoje marince i morae da plate cenu njihovih greha.

Pretpostavimo da u Dravama postoji udruenje koje iz svoga depa i zbog velikodunosti spasesve odbegle robove koji pobegnu kod nas i zatiti nae sopstvene obojene sugraane, a ostale poslove

prepusti takozvanoj vladi. Zar takva vlada ne gubi brzo svoj smisao i zar ne izaziva nezadovoljstvo ljudi?Ako civili moraju da obavljaju vladine poslove, da tite slabe i brane pravdu, tada vlada postaje samonajamnik ili slubenik koji treba da obavlja fizike ili sporedne poslove. Naravno, to je samo senka vlade izbog toga mora da se formira Odbor za red i zakon. ta bi trebalo da mislimo ak i o orijentalnom kadiji izakoga radi tajni Odbor za red i zakon? Ali takav je opti karakter naih severnih drava; svaka od njih imasvoj odbor za red i zakon. U izvesnoj meri te sulude vlade priznaju i prihvataju takav poloaj. One

praktino kau, Rado emo raditi za vas pod tim uslovima, samo nemojte praviti buku zbog toga. I takose vlada, ija je plata obezbeena, povlai u stranju sobu, nosei sa sobom ustav i vei deo svojih naporaulae u njegovu doradu. Kada ponekad uzgred ujem kako radi, vlada me u najboljem sluaju podsea naone farmere koji zimi pokuavaju da zarade poneki peni bavei se bavarskim poslom. A kakvo to pietreba njihova burad da sadri? Oni pekuliu deonicama i bue rupe u planinama, ali nisu sposobni daizgrade ni poteni drum. Jedini slobodni put, podzemnu eleznicu, poseduje Odbor za red i zakon, i onnjome i upravlja. Oni su napravili pozdemne tunele po celoj zemlji. Takva vlada gubi mo i ugled kao tovodu koja istie iz probuene posude prihvata onaj ko moe da je zadri.

ujem da mnogi osuuju te ljude zato to ih ima tako malo. Kada su dobri i smeli bili u veini?Zar bi trebalo da ekaju dok ne doe to vreme? dok im se vi i ja ne pridruimo? Ve i sama injenica danije imao gomilu ili trupu plaenika za sobom izdvaja ga od obinih heroja. Njegova druina je zaista bilamala, jer su malobrojni zadovoljavali njegove kriterijume. Svako ko je na tom mestu poloio ivot za

siromane i ugnjetene bio je paljivo odabran ovek, izabran meu hiljadama, ako ne i milionima drugih;oito je bio ovek od principa, retke hrabrosti i iskrene humanosti; spreman da svakog trenutka rtvujeivot za dobrobit svojih blinjih. Moe se sumnjati da je u celoj zemlji bilo jo toliko ljudi ravnih njima govorim samo o njegovim sledbenicima jer je njihov voa, bez sumnje, temeljno pretraio zemlju uzdu i

popreko, elei da popuni svoju trupu. Samo oni su bili spremni da stanu izmeu ugnjetavaa i ugnjetenih.Oni su doista bili najbolji ljudi koje ste mogli izabrati za veanje. To je bio najvei kompliment koji ovazemlja moe da im d. Oni su bili zreli za njena veala. Ova zemlja je to ve dugo praktikovala, znatan broj

je i obesila, ali do sada nikada nije pronala prave ljude.

Kada pomislim na njega, njegovih est sinova i njegovog zeta da ne nabrajamo ostale koji suodabrani za tu borbu, kako nastupaju hladnokrvno, dostojanstveno, humano; kako rade mesecima, ako ne igodinama, spavajui i budei se sa mislima o zadatku i leti i zimi, ne oekujui nikakvu nagradu osim istesavesti, dok je gotovo cela Amerika stajala postrojena sa druge strane opet kaem da me se to doima kaouzvieni prizor. Da je imao asopis koji bi zastupao njegovu stvar, neki instrument, kako se to kae, koji

bi monotono i uporno svirao jednu istu poznatu melodiju, a da je zatim pruio eir za milostinju, to bi bilopogubno za njegovu efikasnost. Da je postupao tako da ga vlada ostavi na miru, moda bi bio sumnjiv.injenica da je ili tiranin njemu ili on tiraninu morao ustupiti mesto izdvajala ga je od svih reformatoraovoga vremena koje znam.

Verovao je u doktrinu po kojoj ovek ima pravo da prema robovlasniku primeni silu da bi seoslobodili robovi. Ja se slaem sa njim. Oni koje ropstvo neprestano zgraava imaju izvesno pravo da sezgraavaju i nad nasilnom smru robovlasnika, ali ne i drugi ljudi. Vie zgraava ivot robovlasnika negonjegova smrt. Osoba koja prva uspe da oslobodi roba, po mom miljenju, ne moe imati pogrean metod.Govorim u ime robova kada kaem da vie volim filantropiju kapetana Brauna od filantropije koja me ne

7/29/2019 O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN i drugi eseji Preveli Zora Minderovi i dr Predrag Novakov Naslov

21/48

ubija niti me oslobaa. U svakom sluaju, ne smatram da treba provesti ivot govorei ili piui samo oovoj temi, osim ako niste neprestano nadahnuti da to inite; zato ja to i nisam inio. ovek moe imati idruge poslove o kojima treba da vodi rauna. Ja ne elim da ubijam niti da budem ubijen, ali mogu dazamislim okolnosti u kojima bi i jedno i drugo za mene bilo neizbeno. Svakoga dana uvamo takozvanimir svoje zajednice delima koja podrazumevaju izvesno nasilje. Pogledajte samo pendrek i lisice policajca!Pogledajte zatvor! Pogledajte veala! Pogledajte kapelana u nekom puku! Mi samo teimo da ivimo

bezbedno u okriljute

provizorne vojske. Tako branimo sebe i svoje kokoinjce, a zadravamo ropstvo.Znam da velik broj mojih zemljaka misli da se arpove puke i pitolji mogu opravdano upotrebiti samou dvobojima, zatim u sluaju da nas druge nacije uvrede, da bi se lovili Indijanci ili da bi se pucalo naodbegle robove i slino. Mislim da arpove puke i pitolje treba bar jednom upotrebiti za pravu stvar. Uovom sluaju to orue bilo je u rukama onoga koji je znao kako da ga upotrebi.

Isto ogorenje koje je prema prii jednom raistilo hram raistie ga ponovo. Sutina problemanije u samom oruju, ve u tome za ta se oruje koristi. U Americi se jo nije pojavio ovek koji je tolikovoleo svoje blinje i bio toliko paljiv prema njima. On je iveo za njih. Ponudio je svoj ivot i poloio ga

pred njih. Kakvo je to nasilje za koje se ne zalau vojnici, ve miroljubivi graani, ne svetovni ljudi, vepropovednici jevanelja, ne ratoborne sekte, ve kvekeri, i ne toliko mukarci kvekeri koliko ene kvekeri?

Taj dogaaj me uverava da postoji ono to zovemo smrt mogunost da ovek umre. Izgledakao da nijedan ovek nikada pre nije umro u Americi, jer da biste umrli, prvo morate iveti. Ne verujem umrtvaka kola, pokrov za mrtvaca i sahrane koje su mnogi ljudi imali. U tom sluaju nije bilo smrti, jer nije

bilo ni ivota; oni su prosto istrulili ili izvetrili, slino kao to su trulili i vetrili ranije. Nema posveenogodra u hramu, samo je negde iskopana rupa. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. Na