Страна III

Страна VII

Страна V

Страна XII

РАЈО БОЖОВИЋ ПОРУЧИО

МИЛoСАВ БУЛАТОВИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ КОЛАШИН

МИЛАН И ФИЛИП ВУКОШИЋ УЧЕСТВО-ВАЛИ У ЕВАКУАЦИЈИ КОД ОБЛАТНОГ

„УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ“ РАЈКА ГРЛИЋА ПРОГЛАШЕН НАЈБОЉИМ

Демократе напустиле сједницу

Отац и син први притекли у помоћ

Искоријенити „дивље” таксисте

Глоговцу постхумно награда за филм

Нови градоначелники Подго-рице је Иван Вуковић коме је четворогодишњи мандат

повјерен на јучерашњој сједници Скупштине Главног града. Вуковић је биран тајним гласањем па је од 36 одборника колико их је било у сали у тренутку гласања, његов избор подржало 35 одборника, док је је-дан листић био неважећи. У сали су била 32 одборника коалиције ДПС - Либерална партија - Бошњачка странка - Црногорска - Позитивна, три одборника из СД-а и један од-борник Албанске алтернативе, док су одборници коалиције „Подгори-ца за 21. вијек” коју чине Демократе и УРА, коалиције „Све за мој град” коју чине ДФ и СНП напустили сједницу не желећи да дају легити-митет Вуковићевом избору.

Уочи гласања претходила је фор-мална оставка досадашњег градона-челника Славољуба Стијеповића, а предлог кандидата за градоначел-ника доставили су клубови одбор-ника „За добро грађана Подгорице”, клуб одборника СД-а и одборник Албанске алтернативе. Биографију Ивана Вуковића у име предлагача прочитао је Момчило Вујошевић, шеф клуба одборника ДПС-а.

Након полагања заклетве Иван Вуковић је саопштио је да је њихова идеја водиља у наредним годинама европеизација Подгорице. У говору није било конкретних обећања.

–Уз даљу изградњу саобраћајне и комуналне инфраструктуре, те унапређење пословног амбијента у Подгорици с циљем рјешавања проблема недовољне запослености суграђана, основни циљ будуће градске управе биће креирање но-вих садржаја којима ћемо употпу-нити културни, спортски и укупан друштвени живот нашег града. Да бисмо живјели у граду какав Подго-рица може и треба да буде, потребан је допринос сваког њеног грађани-на. Најједноставније казано, уколи-ко редовно не измирујемо обавезе које имамо према градским служба-ма, не водимо рачуна о изгледу дво-ришта наших кућа и улаза наших зграда, не чувамо дјечја игралишта и парковски мобилијар, смеће одла-жемо гдје стигнемо, а паркирамо та-мо гдје нам је најједноставније, не-ма те градске управе која наш град може довести у ред у мјери којом бисмо сви били задовољни – навео је Вуковић.

Он је имао и поруку за одборнике.–Пред колегама ступам као

слободан човјек, поносан и пони-зан, спреман да апсолутно све што сам до сада у животу научио ставим у функцију будућег развоја нашег града, увјерен да до успјеха нема пречица и да се до онога што сва-ко од нас жели за Подгорицу може доћи само вриједним радом. Зато вас позивам, искрено и људски, да мени и онима са којима ћу дијели-

ти тешко бреме одговорности коју данас преузимам, помогнете у том послу. А што се мене тиче, како будем радио, тако ми бог помогао – поручио је Вуковић.

Шеф клуба одборника Демократа Владимир Чађеновић саопштио је да би избор градоначелника тре-бало бити празник и круна демо-кратског процеса. Међутим, како је оцијенио, биће изабран градоначел-

ник који није проистекао из избор-не воље коју су слободно исказали грађани Подгорице.

–За градоначелника Подгорице данас се бира Милан Роћен. Тај човјек је обављао важне функције у држави, био је министар спољних послова и амбасадор. Подгоричани треба да знају да је личност која се данас бира за градоначелника мас-ка која треба да прикрије оно што су најпрљавији дјелови ДПС-а које предводи тај човјек који се данас бира за стварног градоначелника и који ће управљати главним градом из сјенке – навео је Чађеновић.

Он се осврнуо и на рад досад-шњег градоначелника Славољуба Стијеповића.

–Морам се осврнути на оставку коју је данас поднио одлазећи гра-доначелник Стијеповић и то само једном реченицом -камо среће за развој града да је то учинио и прије двије године или на самом старту свог мандата јер није био способан да оствари нити десет одсто онога што је обећао грађанима. Најбоља потврда тога је што послије дужег временског периода имамо градона-челника који има само један мандат којег његова партија није жељела предложити за нови четворого-дипњи мандат. Том човјеку се мора признати способност да обезбјеђује функције за себе – рекао је Чађено-вић.

Шеф клуба одборника УРА Лука Ракчевић је саопштио да му је жао што је Вуковић прихватио улогу пи-она криминалних интереса Демо-кратске партије социјалиста.

–Док год он буде играо улогу која му је додијељена од стране пар-тијског врха као један најобичнији компромис завађених струја унутар подгоричког одбора ДПС-а, онај давно насађени и корумпирани ан-тиевропски систем ће наставити да одрађује прљави посао као што је то радио за вријеме мандата Миомира Мугоше и Славољуба Стијеповића. Да Вуковић то добро разумије по-казују и његове академске дискри-пције гдје је он сам карактер ДПС-а карактерисао на начин да су се зло-употребљавали државни и локални ресурси како би се остваривали по-литички успјеси, како би се задржа-вала власт. Људски Вуковићу по-ручујем да не желим да заврши као његове партијске колеге Куљача, Рађеновић, Маровић, Мугоша, Павићевић, да никад себи не доз-воли да га партијски шефови због неких ствари, које ће сјутра морати да потпише, држи у шаци као што држе Лукшића или Стаматовића јер је много часније поступити као Снежана Матијевић него приста-ти да се черупа градска имовина и да се раде незаконите ствари – на-вео је Ракчевић.

На Ракчевићево излагање реаго-вао је Ђорђе Сухих, предсједник Скупштине Главног града, упозо-равајући га да не користи изразе који нијесу пожељни за градски парламент, а са мјеста је реаговао и Миомир М. Мугоша, одборник ДПС-а.

Шеф клуба одборника ДФ-а Ра-дош Зечевић саопштио је да се на-да да ће искуства и сазнања која је Вуковић стекао у свијету пренијети у Подгорицу. Н.С.

СКУПШТИНА ГЛАВНОГ ГРАДА ИЗАБРАЛА ЧЕЛНОГ ФУНКЦИОНЕРА ПОДГОРИЦЕ

Иван Вуковић градоначелник

без обећања ■ За градоначелника се бира Милан Роћен, који ће из сјенке упра-

вљати Подгорицом, казао је Владимир Чађеновић ■ Вуковићу поручујем да не желим да заврши као његове партијске

колеге Куљача, Рађеновић, Маровић, Мугоша, Павићевић. Да никад себи не дозволи да га партијски шефови због неких ствари, које ће сјутра морати да потпише, држе у шаци као што држе Лукшића или Стаматовића јер је много часније поступити као Снежана Матијевић него пристати да се черупа градска имовина и да се раде незакони-те ствари – навео је Лука Ракчевић

Скупштина је јуче именовала Изборну комисију Главног града и пет скупштинских одбора. Предсједник Изборне комисије Главног града је Веселин Вукчевић, а његов замјеник Драгица Кнежевић из ре-дова ДПС-а. Секретар комисије је Владимир Вујовић (Демократе), док су чланови комисије из редова ДПС-а Мишела Манојловић и Драган Ђукановић, Никола Терзић (УРА), Радосав Јокића (ДФ). Замјеници чланова Изборне комисiје из редова ДПС-а су Светла-на Улић и Јован Јовановић, Милан Додеровић (УРА) и Драган Маровић (ДФ).

Оставку је поднијела одборница Јасна Гајевић из коалиције „Подгорица за 21. вијек” а њу је замијенила Марија Радуловић, док је одборницу СД Снежану Бурзaн замијенила Марија Благојевић. Оставку је поднио и Славен Радуновић, носилац листе ДФ-СНП „Све за мој град”, а њега је замијенио Миодраг Бешовић.

Констатована је и оставка Владимира Војиновића предсједника Савјета за локалну самоуправу коју је поднио због конфликта инте-реса.

Скупштина је јуче именовала и пет скупштинских тијела.Разријешени су чланови одбора директора Погребних услуга Ха-

рис Рамовић и Спортских објеката Ратко Стијеповић. Са функције члана одбора директора КИЦ-а „Малесија” разријешен је Самир Аџовић.

Вршилац дужности секрета-ра Скупштине Главног града до избора новог биће Веселин Вукчевић. Вукчевић је до сада обављао ову функцију и ис-текао му је мандат. По новом Закону о локалној самоуправи секретар градског парламента се бира на конкурсу.

Нови састав Изборне комисије

Вукчевић в.д. секретара Скупштине

Иван Вуковић преузео руковођење градом од Славољуба Стијеповића

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

сриједа, 1. август 2018.ПодгорицомII страна

ДАН у Тузима

Можда ове године љето није уобичајено врело у Подгори-ци, али свакако прија свакоме да се расхлади ако не на мору онда бар на ријеци. Тако су у Тузима најпосјећеније плаже ријеке Цијевне Нијагара и у Диноши гдје постоје уређена купалишта на којима може да се ужива и са породицом и у друштву. Редовни гости на Нијагари је породица Пепић из Тузи. Како наводе, воле и море али им купање у ријеци даје посебну драж и мир који не могу баш да имају на при-морским плажама.

– Нас је петоро и није се ла-ко организовати да цијели дан проведемо на плажи. Ипак, успијевамо јер нам дјеца баш воле воду и што да им то не омогућимо кад можемо. Рад-ним данима смо увијек на не-кој од наших ријека, ту буде мир, имамо простора и да ра-ширимо сунцобран и пешкире, буде и по неко од познаника, испричамо се и останемо баш дуго, док за викенд увијек гле-дамо да сиђемо до приморја. Дјеца понесу лектире па мало и читају, увијек нађемо неки компромис између лијепог и корисног – наводе Пепићи.

Како истичу, вољели би кад би један дио на Нијагари ос-пособили за лежаљке, барем неколико па и да се плати, као што је то учињено у Диноши.

Да је туристички комплекс на Нијагари из године у годину све примамљивији потврдио је и Милан Мишић из Краљева.

– Сваке године дођем у Подгорицу, јер ту имам врло

блиске рођаке. Нијагара ми је неизбјежна јер је сваке годи-не све уређенији простор. Ту је и ресторан па можете и да ручате, попијете нешто, освје-жите се и то је супер. Кад сте већ упалили кола и негдје се запутили лијепо је кад на том мјесту имате све садржаје па нисте приморани да одлазите и долазите. Овдје је јако лијепо за купање, вода је прелијепа, а и има доста стијена па може и да се скаче, то смо радили и кад смо као дјеца долазили па и сада. Уосталом, већи ми је ужитак купање у ријеци него на мору. Ове године је и ни-во Цијевне висок па је то још боље. Увијек су ме лијепе ус-помене везале за ово мјесто и долазићу увијек– истиче Ми-шић.

Како наводи, једину замјерку има на смеће које се ту остави, односно људи не покупе отпад за собом.

С.Р.

КУПАЛиШНА СЕЗоНА УВЕЛиКо ТрАЈЕ

Нијагара и Диноша

препуне купача

Купачи на НијагариАутобуси редовно сао-

браћају кроз Тузи али им велики проблем

стварају дивљи таксисти који преузимају путнике са станица. Директор Градског саобраћаја ПГ Харис Аливодић истиче да је то питање које никако да се ријеши, а толико се апелује на тај проблем. Истиче да је очиг-ледно да су неопходне оштрије мјере, контроле и казне.

– Ми годинама апелујемо на надлежне органе да коначно нешто предузму по питању нелегалних такси превозника који нам са аутобуских стаја-лишта узимају путнике. На-жалост, наша је казнена поли-тика врло лоша и зато никако не успијевамо да дођемо до резултата. То ми је сад главна и основна примједба- проблем

дивљих таксиста. Кад год ин-спектори изађу на терен и крену да контролишу затекну дивље таксисте у прекршају. И то их ухвате како узимају путнике на аутобуским стаја-лиштима, па куд ћете очиглед-нијег прекршаја. Међутим, тај таксиста очигледно прође са неком мизерном казном или је уопште ни не плати јер се он истог дана врати и настави да обавља посао као и до тада– ка-зао је Аливодић.

Наводи и да су надлежни вр-ло ажурни кад треба регуларне

превознике казнити.– Врло су ажурни кад ми тре-

ба да се казнимо кад не ради на примјер нека сијалица на регистарској табли, тада не праштају. Одмах казне преду-зеће али када се требају каз-нити нелегални таксисти онда се ту жмури, гледа им се кроз прсте и слично, тако да је њи-хов рад тада узалудан. Такси-сти тачно знају кад су контроле кад не па сачекају фино да им се заврши смјена, врате се и по цијели дан раде. То је срамота и то заиста град не би смио да

дозволи. Мислио сам да ће их бар сад у љетњем периоду бити мање, да ће поћи на одморе али сам се преварио – напомиње Аливодић.

Како наводи, аутобуска карта је 1,20 еура а за исти новац возе и таксисти.

– Држава и град треба да се преиспитају ко им је важнији, да штите њих или да обезбједе градском саобраћају да фун-ционише како доликује, јер дефинитивно наш посао је да радимо у корист грађана– каже Аливодић. С.Р.

дирЕКТор грАдСКог САоБрАЋАЈА Пг ХАриС АЛиВодиЋ АПЕЛоВАо НА НАдЛЕЖНЕ дА КоНАЧНо ЗАВЕдУ рЕд У ПрЕВоЗУ

Легалне казне за ситницу, дивљи несметано раде

У центру Тузи највише нелегалних таксиста

Пољопривредници увелико ваде кромпир чија је откупна цијена 30 центи. За цијену кажу да је на минимуму испла-тивости те да не би ваљало да падне испод тога.

– За сад смо задовољни и от-купом и пласманом јер имамо добар и квалитетан кромпир кога желе на тржишту. За сад се не извози, опскрбљујемо наше домаће тржиште и то је добро. Сезона је у току па је свима потребан, не само у до-

маћинствима већ и у трговин-ским ланцима па и у мањим и већим угоститељским објек-тима. Цијена је 30 центи и то је солидно, само да не падне испод тога – истиче Вален-тино Јунчај, један од већих пољопривредника у Тузима.

Напомиње и да ће вађење и пласман кромпира на простору Тузи односно Малесије траја-ти још највише двадесетак дана.

С.Р.

мишић

Село Дрешаj jе jедно од наjразвиjених села у Малесиjи, али не захваљуjући Општини Тузи, него раду и посвећености самих мjештана, истиче Албина Дрешај, одборник Демократског савеза Албанаца. Као и у другим насељима у Малесиjи, на-води Дрешај власт их се сjети jедино пред изборе, кад ситним улагањима покушаваjу да добиjу повjерење грађана.

Обзиром да се већина породица у се-лу Дрешај баве пољопривредом, Албина Дрешај наводи да се њима најмање пажње посвећује а требало би највише.

– Један од великих проблема за сва пољопривредна домаћинства у овом крају је тржиште, односно што немају сигуран пласман домаћих производа. Зато сматрам

да би једно од рјешења за такву ситуацију могло бити отварање фабрике за прераду воћа и поврћа, коjа би да jе среће одавно функционисала у Малесиjи– сматра Дре-шај.

Наводи да су примјери тога колико Општина брине о своjим грађанима видни на сваком кораку па и обичним проласком кроз село Дрешај.

– Пут кроз село jе катастрофалан, асфалт jе у тако лошем стању да се свакодневно дешава да мjештани оштете аутомобил. При чему се власт у Тузима константно хвали како одржава путеве унутар општи-не, а има више од годину дана како рупе на путу кроз наше село нико не крпи– на-помиње Дрешај. С.Р.

АЛБиНА дрЕШАЈ (дСА) иСТиЧЕ дА СЕ ПрЕмАЛо ПАЖЊЕ ПоСВЕЋУЈЕ ПоЉоПриВрЕдНицимА

А. дрешај

Нема развоја без прерађивачких погона

Аливодић

Откупна цијена кромпира 30 центиСЕЗоНА У ЈЕКУ

Дивља депонија између ме-зарја на Цијевни и Карабушког поља не нестаје какве год мјере да се предузму. Недавно су на том мјесту постављена четири контејнера, поређана један уз други не би ли заузели што ви-ше простора односно не би ли остало што мање за одлагање

отпада али узалуд. Посуде за отпад су и даље празне а око њих има свега, од остатака алуминијске браварије, хра-не, грађевинског материјала, зеленог отпада из њива и дво-ришта.... Изгледа да неким ст-варима стварно „нема помћи”.

С.Р.

дЕПоНиЈА УЗ ПУТ ПодгорицА-ТУЗи

ругло тик уз магистралу

Не помажу ни контејнери

сриједа, 1. август 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у граду Би­о­скоп­ Си­не­плекс –

те­ле­фон­ за­ ин­фор­ма­ци­је­020 414 424Перјанички­дом-­Изложба­

Лане­ Никчевић­ и­ Јулија-не­ Хелмшрата­ Модике­ In between Модерна­ галерија-­Из-

ложба­Маје­ Ђурић­ „Од-рази”Галерија­ Арт­ -­ Колек-

тивна­изложба­„Беспослен”Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­

ва–­Стал­но­отво­рен.­За­ор-га­ни­зо­ва­не­по­сје­те­по­до­го-во­ру­ кон­такт­ те­ле­фон­ 069­616­200

Мjесно­ удружење­ пензио-нера­ Пролетер­ организовало­jе­ jеднодневни­ излет­ до­ До-ла­и­посjету­мjесту­страдања­мjештана­Пиве­које­је­постало­мjесто­саборног­спомена­свих­пивских­ новомученика.­ На­том­мјесту­је,­2004.­године­по-дигнута­црква­у­знак­и­сjећање­на­страдање­522­житеља,­међу­којима­и­107­дjеце,­коjе­су­7.­jуна­ 1943.­ године,­ на­ праз-ник­ Обретање­ главе­ Светог­Jована­ Крститеља,­ покосили­рафали­припадника­злогласне­фолксдоjчерске­ СС­ дивизиjе­„Принц­Еуген”...Предсједник­удружења­Ми-

лан­Рајовић­казао­је­да­су­се­при­посјети­пивском­стратишту­поклонили­сjенима­страдалих,­обишли­Пивски­манастир­гдjе­

их­ jе­ свештенство­манастира­дочекало­ и­ угостило,­ потом­посjетили­манастир­Отрог,­као­и­манастир­Ждребаоник­поред­Даниловграда.–­Посјета­Долу­је­дио­наших­

активности­коjе­смо­планирали­

у­овоj­години,­а­већ­смо­истим­поводом­ посјетили­ Скадар,­Тjентиште­и­Сутjеску­а­ускоро­крећемо­за­Македониjу,­у­оби-лазак­Охридског­jезера–­каза-ла­је­Ружа­Гојковић,­секретар­Удружења.� С.Р.

ПЕНЗиоНЕри ПроЛЕТЕрА оБиШЛи ПиВУ

Заједничка фотографија за успомену

Поклонили се сјенама страдалника

Чистоћа­ је­расписала­тен-дер­ за­ набавку­ металних­контеjнера­за­одлагање­кому-налног­отпада­запремине­1,1­кубик.­Позив­је­расписан­по­хитном­и­скраћеном­поступку­од­22­дана,­а­набавља­се­300­контејнера­за­90.000­еура.Понуде­се­предаjу­радним­

данима­ закључно­ са­ 16.­ ав-густом.–­ Како­ jе­ основна­ дjелат-

ност­коjу­наручилац­обавља­сакупљање­ и­ транспорт­ ко-муналног­отпада,­а­коjа­jе­од­jавног­интереса,­за­несмета-но­и­континуирано­обављање­послова­ неопходна­ jе­ пре-дметна­набавка,­па­наручилац­спроводи­поступак­са­роком­за­достављање­понуда­од­22­дана–­наводи­се­у­тендеру.Позив­садржи­детаљне­спе-

цификације­ контејнера­ који­се­потражују­и­који­су­одго-варајући­за­потребе­Чистоће.

С.Р.

ЧиСТоЋА рАСПиСАЛА ТЕНдЕр

За 300 контејнера 90.000 еура

Власници­два­привредна­друштва­регистрована­за­обављање­такси­пре-

воза­„Ројал­плус”­и­„Лидер”­Александар­Бобан­Вујовић и­ Рајо­ Божовић,­ који­ су­крајем­марта­добили­на­тен-деру­право­коришћења­10­и­14­ позиција­ на­ Аеродрому­Подгорица,­ жале­ се­ да­ не­могу­свој­посао­да­обављају­због­ великог­броја­ нелегал-них­ таксиста­ који­ буквално­отимају­ путнике.­Као­ крив-ца­ за­ такво­ стање­ Божовић­и­Вујовић­препознају­преду-зеће­ Аеродроми­ Црне­ Горе­односно­ директора­Данила­Орландића.­ Истичу­ да­ су­у­ више­ наврата­ скретали­пажњу­Орландићу­и­његовим­сарадницима­да­то­више­неће­да­трпе,­те­да­су­спремни­и­да­ иду­ на­ суд­ уколико­ се­ у­најкраћем­ року­ нешто­ кон-кретније­не­предузме.Како­ наводи­ Божовић­ не-

давно­ се­ десио­ и­ инцидент­када­ је­ дивљи­ таксиста­фи-зички­насрнуо­на­запосленог­у­„Лидер”­таксију.–­ Запослени­ је­ фотогра-

фисао­како­се­путници­„оти-мају”.­Директор­Аеродрома­је­зажмурио­и­на­тај­инцидент,­што­јасно­говори­да­он­зна­за­све­ове­проблеме­али­му­је­у­

интересу­да­се­не­искорјене­већ­да­се­само­мало­сузбије.­Е­па­нама­то­није­довољно.­Искорјенићемо­ „дивље­ так-систе”­ у­ то­ нек­ не­ сумњају­–­децидан­је­Божовић.Проблем­са­дивљим­такси-

стима­ на­ аеродрому­ датира­одавно,­каже­Вујовић.–То­ је­ како­ га­ ми­ зовемо­

стари-нови­проблем­коме­јед-ном­за­свагда­мора­да­се­стане­на­крај.­Дивљих­таксиста­има­само­када­су­летови,­не­стоје­они­ту­цијели­дан,­а­пошто­је­љето­сад­летова­има­на­пре-тек.­Више­нећемо­да­их­тр-

пимо­јер­нема­разлога.­Није­њих­мало,­то­је­сигурно­од­10­до­15­возила­сваки­дан,­зави-си­само­како­кад.­При­чему­они­ништа­не­плаћају­а­наш­закуп­за­једно­мјесто­није­ма-ли,­напротив.­Тендер­ је­био­расписан,­ми­смо­аплицирали­и­добили­ексклузивно­право­на­коришћење­укупно­24­пар-кинг­мјеста.­Ми­смо­принуђе-ни­да­радимо­свој­посао­како­то­Аеродроми­траже­од­нас­и­да­редовно­плаћамо­е­па­сад­ће­и­они­бити­принуђени­да­заврше­свој­дио­посла.­Више­нећемо­да­се­измичемо­нико-ме.­Нека­се­елиминише­онај­који­ради­у­сивој­зони­и­неће-мо­имати­проблема­–­казао­је­Вујовић.Он­је­напоменуо­и­да­је­Ти-

ват­имао­исти­проблем­али­да­ је­ то­ ријешено­ у­ корист­свих.–­Сад­да­такси­возило­које­

је­ регистровано­ у­Подгори-ци­ прими­ позив­ од­ странке­са­ тиватског­ аредодрома­ не­би­могло­да­приђе­до­улаза­зграде.­Може­само­ко­је­до-био­дозволу­да­обавља­ту­дје-латност.­То­се­лако­рјешава,­

то­сви­знају­али­се­то­не­ради.­Нећемо­да­улазимо­у­разлоге­зашто­то­неће­да­спроведу­до­краја­али­хоћемо­да­се­избо-римо­за­наша­права–­искрен­је­Вуковић.Рајо­Божовић­и­Вујовић­ис-

тичу­да­Комунална­полиција­ради­свој­посао­доста­добро­али­да­то­није­довољно.–­ Покушали­ смо­ на­ све­

начине­ да­ разговарамо­ са­управом,­слали­и­дописе­али­узалуд.­И­више­је­него­очиг-ледно­да­Аеродроми­то­циља-но­раде.­Не­желим­да­улазим­у­то­ јесу­ли­у­позадини­по-литички,­партијски­или­други­интереси,­нас­то­не­интере-сују­само­нека­они­знају­да­ми­знамо­да­ту­постоји­неки­интерес.­Кад­већ­плаћамо­то-лико­за­стајалишта,­онда­нека­нам­дозволе­и­да­радимо,­а­не­само­ ту­ да­ стојимо.­ Нигдје­не­ постоје­ дивљи­ таксисти­само­овдје,­ни­у­Тивту­то­ви-

ше­није­могуће,­ни­у­Тирани­или­ у­ Београду,­ ма­ у­ било­којој­земљи­региона.­Стално­говоре­да­хоће­то­да­ријеше­али­никако­да­ријеше.­Е­сад­ће­ морати,­ јер­ то­ је­ веома­добро­уиграна­група.­Имају­дојаве­из­Београда­кад­крећу­авиони­и­нуде­путницима­и­јефтинији­ превоз,­ крију­ се­иза­обезбјеђења...­свашта­се­ради.­Комунална­ради­доста­добро­ свој­ посао,­ они­им­и­напишу­казне­и­одузму­вози-ла­али­то­само­на­пар­дана,­после­ се­ они­ врате­ као­ да­ништа­није­било.­Сад­више­нећемо­стајати­док­се­не­из-боримо­за­своје­мјесто–­по-ручује­Божовић.Закуп­ паркинг­ мјеста­ на­

Аеродрому­по­возилу­кошта­1.600­односно­1.650­еура­на­годишњем­ нивоу.­ Закупци­имају­ уговорен­ цјеновник­вожње­у­који­путници­могу­имати­увид.­ С.Р.

директору Аеродрома данилу орландићу послали смо питања у вези са проблемом који истичу Вујовић и Божовић. одговоре до закључења страна нијесмо добили.

Без одговора

ВЛАСНици ТАКСи Фирми „роЈАЛ ПЛУС” и „ЛидЕр”, КоЈи имАЈУ ПоЗициЈЕ НА АЕродромУ ПодгорицА, АПЕЛУЈУ НА НАдЛЕЖНЕ

■ Не желим да улазим у то јесу ли у по-задини политички, партијски или други интереси, нас то не интересујe. Само не-ка они знају да ми знамо да ту постоји неки интерес, каже рајо Божовић

■ Mи смо на тендеру добили права ко-ришћења 24 паркинг мјеста. Принуђени смо да радимо како то Аеродроми тра-же од нас и да редовно плаћамо. Е па сад ће и они бити принуђени да заврше свој дио посла. Више нећемо да се из-мичемо никоме, казао је Вујовић

Проблем са такси превозом морају да ријеше Аеродроми црне горе

Рајо Божовић: Искорјените „дивље” таксисте ви да не бисмо морали ми

Божовић

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

сриједа, 1. август 2018.РегиониIV страна

ДАН у Херцег Новом

Смеће које кипи из кон-тејнера на улицу, неуг-одни мириси, умазане

саобраћајнице и степеништа препуна опалог лишћа и пло-дова немиле су слике града у шпицу сезоне.

Шест мјесеци од по-стављања на функцију Ми-лица Костић, в.д. директорке „Чистоће” је, према званич-ним информацијама из ло-калне управе, дала оставку, а на њено мјесто је недавно постављен Владимир Арсић.

Александар Ковачевић, секретар за комуналне дјелат-ности, екологију и енергетску ефикасност, објаснио је да је стање у предузећу веома ло-ше.

– Просјечна старост возила у возном парку је око 20 го-дина. Пет камиона за одвоз смећа је у функцији, од чега свакодневно један до два бу-ду на оправци и не послуже намјени. Предузеће распола-же са још четири мања возила за транспорт зеленог и кабас-тог отпада. Очекујемо долазак једног половног камиона, по-требно је бар још једно транс-портно возило. Треба додати да предузеће има недовљно способну механичарску служ-бу. У „Чистоћи” су запослена 103 стална радника и 43 се-зонца, објаснио је Ковачевић.

Додао је да Рециклажни центар не ради како треба, да не налази тржиште и да је у њему вишак 50 одсто радника.

Посебно оптерећење пред-ставља, како је истакао, пре-ко 800.000 еура ненаплаћених

средстава, која се и не могу наплатити због застарелости дуга.

– Темељна ревизија посло-вања у најмање последње три године, упошљавање стручних, а не политичких кадровских рјешења, те хит-на финансијска инфузија Општине Херцег Нови у из-носу од 150.000 еура неће извући „Чистоћу” из дубоке дугогодишње кризе која сада доживљава кулминацију, али ће јој помоћи да крене путем оздрављења, саопштио је Ми-лован Баждар, предсједник Одбора директора Чистоће.

То је уједно и једини начин да се упристоји град усред ту-ристичке сезоне.

– Према билансу успјеха за 2017.годину, приход је ост-варен у висини од 2.256.000 еура, а нето резултат је 6.150 еура, што би била нека по-зитивна нула. Могло би се закључити да је „Чистоћа” у протеклој години, па и у про-теклим годинама функциони-сала, али право питање је уз коју цијену и до када, јер су основни елементи пословања, а то су финансије и возни парк у катастофалном стању.

Затарела, па самим тим и

ненаплатива потраживања за физичка лица износе 537.000 еура, а за правна 301.000 еу-ра. Значи 838.000 еура је у застари, односно ријеч је о ненаплативим потраживањи-ма која се морају отписати и књижити у расходној страну биланса. Закључак је да би-ланс успјеха и биланс стања у протеклој и у протеклих де-сетак година нијесу били ре-ални. Били су фиктивни, јер су прикривали прави резултат, поручио је Баждар.

Додао је да, по билансу стања за 2017.годину, нерас-поређена, акумулирана добит из претходних година износи 219.000 еура, а када би се прокњижило све што се мо-ра прокњижити у расходној ставки, добио би се стварни

резултат, који би био губитак у износу од 600.000 еура.

Истакао је да од укупно 1,6 милиона еура активе, дакле потраживања, више од пола, односно 840.000 еура је нена-плативо, а од преосталог из-носа (750.000) 30 до 40 одсто је такође ненаплативо.Према његовим ријечима, да је у пи-тању приватно предузеће које овако послује, оно би било пред банкротом или стечајем.

– Последице оваквог посло-вања су ужасно тешка ликвид-ност. Ово предузеће никада

нема више од 10 до 15 одсто средстава активе, у односу на доспјеле обавезе. „Чистоћа” сада има 53 одсто екстерни приход, а 47 одсто приход од Општине. Узрок овом стању је недовољан системски рад на наплати, због чега се све више посеже за буџетом Општине. Ваља напоменути и то да је од 840.000 потраживања већ плаћено преко 50.000 ПДВ-а држави, а да од оних ненапла-тивих 840.000 треба тек пла-тити 70.000 еура пореза, казао је Баждар.

Одборница ДПС-а Маја Бакрач поручила је да је си-туација алармантна, те да се хитно мора наћи рјешење.

– Контејнери се не празне и по три до четири дана, чак и у великим насељима. То је недопустиво. У предузећу тврде да је уложено 12.000 еура у набавку нових контеј-нера. Или нијесу набављени или су капацитети контејнера премали. Оно што оптерећује

„Чистоћу” је примјетно запо-шљавање нових људи и пар-тијско запошљавање, па је предузеће финансијски до-датно оптерећено, а обећана је оптимизација. Такође се чује објашњење да се смеће не одвози из контејнера, јер непрописно паркирана возула блокирају пут. Ако је то тачно, због чега се не сарађује са Ко-муналном полицијом, казала је Бакрач.

Младен Кадић, њен пар-тијски колега, подсјетио је да је ДПС када је дошао на власт на мјесту директора „Чистоће” задржао Боривоја Бонића (кадар СНП-а), јер је „годинама беспрекорно радио свој посао, а град је из сезоне у сезону проглашаван најчис-тијим у Црној Гори”.

Подсјетио је да је СО недав-но одобрила да се предузећу опредијели из буџета 250.000 еура, за које је изразио сумњу да су утрошени на плате.

К.М.

ПРоБЛеМи У ФУнКЦиониСАЊУ ПРеДУЗеЋА РеЗУЛТиРАЛи неМиЛиМ СЦенАМА

Град затрпан смећем, Чистоћа пред банкротом

■ Застарела, па самим тим и ненаплатива потраживања за физичка лица износе 537.000 еура, а за правна 301.000 еура. Значи 838.000 еура је у застари, односно ријеч је о ненапла-тивим потраживањима која се морају отписати, казао је Ми-лован Баждар

Баждар је истакао да одговорност за лоше стање у предузећу „Чистоћа ” сносе сви претходни одбори директора и носиоци извршних функција, јер нијесу ефикасно врши-ли наплату потраживања и правовремено утуживали како би заштитили активу, односно имовину предузећа. Према ријечима Баждара, главни разлози за колапс предузећа су недовољна стручност, знање, одговорност и посвећеност оних који су годинама водили предузеће, а под политиком која је све то толерисала.

Александар Ковачевић је изразио забринутост што ће предузеће ускоро морати да плаћа држави десет еура по то-ни отпада одложеног на сметлиште Тисове греде, јер је ре-сорно министарство блокирало издавање дозволе за сани-тарну депонију Дубоки до, а читав случај завршио је на суду.

Такође је казао да азил за псе отежано функционише.

Криви претходници

Ускоро ће морати да плаћају за одлагање отпада

И док се појединци с много енту-зијазма труде да сачувају културно- ис-торијске споменике и укажу на њихову важност, други с подједнаким ентузијаз-мом све то поништавају.

Тако је јуче ујутру средњовјековна тврђава Цитадела осванула с графитом „LONG”, који је непознати „умјетник” исписао на њеном западном зиду.

Архитекта Вук Чворо, предсједник НВО „Синергија“ која је прошле године организовала радионицу рестаурације тврђаве Цитадела, одмах је јавно публи-ковао информацију и фотографију зида са графитом.

– Претпостављам да су то уради-ла дјеца која се ту окупљају, а која у суштини још увијек не разликују оби-чне локације, које су можда и повољне за графите и за стрит арт, од оних које су под заштитом државе и споменици од националног значаја. Сматрам да је веома битно на неки начин вршити ути-цај на младе људе и едуковати их. Они у суштини из незнања раде глупости,

које много утичу на слику о граду. Због тога је битно на њих утицати на вријеме. Сви смо били млади, и ја сам излазио, али нијесам остављао смеће иза себе, а нарочито нијесам цртао по зидинама на самом шеталишту, казао је Чворо.Објаснио је да је графит могуће уклони-ти пјескарењем, али да онда мора да се очисти читав зид, те да је тим поводом у контакту с колегом Златком Вујотићем, чија је компанија „ZV Design“ изводила радове санације на радионици у септем-бру прошле године. К.М.

СРеДЊоВЈеКоВнА ТВРЂАВА нА МеТи ВАнДАЛА

Графит на Цитадели

графит освануо на Цитадели

Инфо- дан о женском предузет-ништву, у сарадњи Канцеларије Уједињених нација за развој и Се-кретаријата за туризам, економски развој и предузетништво, одржан је јуче у великој сали Скупштине општине.

Херцег Нови је прва од шест општина у Црној Гори која је по-кренула реализацију овог пројекта.

Предавања су одржали Иван Малишић, један од оснивача и пројектни менаџер „Регионалне развојне агенције – Бјеласица, Ко-мови, Проклетије”, као и Биљана Секулић из Института за предузет-ништво и економски развој.

Указано је на важност креирања бизнис плана као „личне карте биз-ниса”, као и на дјелатности које су за државу приоритетне, попут пољопривреде и прерађивачке ин-дустрије.

Тржишна вриједност бизнис идеје предузетница са јасном ви-зијом, као и висок степен моти-

висаности кључни су фактори у трасирању успјешног пута ка ре-ализацији идеје у дјело.

Такође се разговарало о искустви-ма из других пројеката и општина, након чега су и предузетнице из Херцег Новог изнијеле своје идеје.

Како је у уводном обраћању ка-зала секретарка за туризам, еко-номски развој и предузетништво Сузана Мемаровић, Општина Херцег Нови ће у наредном пе-риоду подржати бизнис идеје које ће задовољити све аспекте одлуке о критеријумима, начину и поступ-ку расподјеле средстава за подрш-ку женском предузетништву, коју је локални парламент усвојио на сједници 24. јула ове године.

Први конкурс за расподјелу средстава за заинтересоване пре-дузетнице са територије Општине Херцег Нови планиран је за сеп-тембар ове године, у износу од 10.000 еура и биће отворен 45 дана. Други конкурс неповратне финан-

сијске подршке локалне управе ће највјероватније бити расписан у марту идуће године, са повећаним буџетом, саопштила је Бранка Мрачевић из Секретаријата за ту-ризам, економски развој и преду-зетништво. К.М.

инФо- ДАн о ЖенСКоМ ПРеДУЗеТниШТВУ

Промовисали женско предузет-ништво

Општина ће подржати бизнис идеје

сриједа, 1. август 2018. Региони страна V

ТИВАТ -Први који су при-текли у помоћ унесрећенима у поморској несрећи код Облат-ног били су Милан Вукошић и његов син Филип, припад-ници ДВД „Кртоли”. Они су путнике с пољске једрилице евакуисали туристичким бро-дом тиватске компаније „Уна Монтенегро“. Филипу је то уједно био и први радни дан за кормилом брзог туристичког бродића који превози туристе марине Луштице Беј. Чим је добио позив од оца Милана, командира ДВД „Кртоли”, Фи-лип је без размишљања кренуо у акцију спасавања.

Милан истиче да су били за-течени призором, али су одмах почели извлачење путника.

– Чуо сам радио везом шта се дешава, контактирао сам сина који је с бродом био у марини Луштица Беј, отишли смо до

мјеста несреће и тамо затекли удес и унесрећене. Дјецу с једрилице пребацили смо код нас, а у међувремену је стигао и Ненад Банићевић са својим бродом. Више од пола сата кас-није стигао је полицијски хели-коптер и њихов глисер- рекао је Милан Вукошић.

Истиче да су им путници с пољске једрилице рекли да на броду има дјеце и тражили су да их одмах евакуишу, јер је на брод продрла вода.

„Пребацили смо их код нас у бродић. Било је петоро дје-це и троје одраслих. Сачекали смо полицијски глисер и све заједно их пребацили до лу-ке Зеленика. Затекли смо се ту и стицајем околности били близу. Покушали смо и више да помогнемо, али нажалост двоје је већ било страдало кад смо стигли. Урадили смо што

смо могли и што је било у на-шој моћи- истиче Вукошић.

Тивћанин Иван Фатовић (30), који је био скипер мотор-не јахте „Flipper“, приведен је и задржан у Одјељењу безбјед-ности Котор због истражног поступка поморске несреће код увале Облатно у којој су прекјуче страдали пољски др-жављани Martin Makowski (39) и Emilia Pјaskowska (46). Јахта којом је управљао Фа-товић је из засад неутврђених разлога ударила у крмени дио пољске једрилице „Каркума“

на којој се поред двоје страда-лих налазило 11 путника међу којима су била и дјеца.

Задржавање Фатовића на-ложио је основни државни ту-жилац Жарко Пајковић који води истражни поступак. Ис-тражитељи су узели изјаве и од очевидаца, неколико Руса који су били путници трећег плови-ла - једрилице која се затекла у близини мјеста несреће, а изузимају се и снимци радар-ског система Управе поморске сигурности који свједоче о кре-тању пловила. Ж.К.

МиЛАн и ФиЛиП ВУКоШиЋ иЗ КРТоЛА УЧеСТВоВАЛи У еВАКУАЦиЈи ПоВРиЈеЂениХ У ПоМоРСКоЈ неСРеЋи КоД оБЛАТног

Отац и син први притекли у помоћ

Вукошићи на висини задатка

УЛЦИЊ – Предсједник ОО УРА и одборник те партије у локалном парламенту Омер Бајрактари затражио је од предсједника општине Улцињ Љора Нрекића и Секрета-ријата за буџет и финансије информацију о укупним дуго-вањима најјужније општине. Барјактари је на последњој сједници локаног парламента питао „колико износе укупна дуговања Општине Улцињ и која је структура дуга, односно колико се дугује за порезе и до-приносе, колико добављачима и којим добављачима и колико се дугује банкама по основу узе-тих кредита‘‘?

Према његовим ријечима, у изјави предсједника општине средином јула објелодањена је информација да Општина Ул-цињ дугује 53 милиона.

– То представља фрапантан податак. А ако је ово тачно, онда нас овај дуг сврстава у најзадуженију општину која је пред банкротом. Толики дуг је неиздржив по јавне финансије општине, јер годишњи приходи општине се крећу око пет ми-лиона еура, сматра Барјактари.

Подсјећа да је, док је ДПС био ван локалне власти, дуг углавном износио испод 10 ми-лиона.

–Тако је било и у периоду од 2014. до 2016. Док смо ми би-ли дио локалне власти, и дуг се кретао у прихватљивом нивоу у односу на овај који имамо да-нас. Од 2016. године па и данас у нашој општини власт врши ве-лика коалиција чији рад грађа-ни очигледно дубоко осјећају и осјетиће по џепу. Дуг је експло-дирао због разноразних разлога, а највише због недомаћинског управљања, незнања и непо-стојања осјећаја одговорности за промашене одлуке, казао је Барјактари. Он је оцијенио да је у периоду владања коалиције албанских партија и ДПС-а, Ул-цињ остао без свих ингеренција у најважнијој области - прос-торном планирању, односно планирању будућности.

– Стога, намеће се питање, да ли се оваквим вођењем јавних финансија и оволиким јавним дугом општина Улцињ намјер-но гура у стање са несагледи-вим последицама, оцијенио је Барјактари. М.К.

омер Барјактари

,,Флипер‘‘ већ у казненој евиденцији

У которској Лучкој капетанији сазнајемо да се моторна јахта „Flipper“ већ налази у њиховој казненој евиденцији, јер су је због прекорачења брзине пловидбе у близини Кумбора казнили 18.јула. Према ријечима инспектора безбједности пловидбе Лучке капетаније Котор Жељка Ломпара, они ни на који начин нијесу могли спријечити једну од већих помор-ских несрећа која се догодила у последње вријеме у Боки.

„Ми смо задужени за контролу унутрашњих морских во-да, дакле сигурности прије свега купача и пловидбе у заливу Боке, а несрећа се десила у обалним морским водама. иако пратимо податке са радара Црни Врх и обосник и повремено патролирамо обалним морским водама, ми не контролише-мо поморски саобраћај послије двије наутичке миље од оба-ле“, истиче Ломпар.

оМеР БАРЈАКТАРи ЗАТРАЖио оД ПРеДСЈеДни-КА оПШТине инФоРМАЦиЈе о ДУгоВАЊиМА

Улцињ пред банкротом

ПЛАВ – Студија ревита-лизације и заштите Плавског језара, која је представљена у Плаву, требало би да одговори на питања одрживости ове лед-ничке и туристичке атракције на сјевероистоку Црне Горе, саопштено је из Министар-ства одрживог развоја и тури-зма (МОРТ). Како је наведено, стручњаци који су представили студију, представници Општи-не Плав и чланови савјета који су пратили израду студије и ис-траживања на језеру, сагласни

су да би одређеним контроли-саним интервенцијама треба-ло сачувати биодиверзитет и проточност језера и спријечити даље насипање.

– Уколико се то не учини, процјене су да би се за 50 до 100 година Плавско језеро претво-рило у бару, односно у мочвару – наводи се у саопштењу.

Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић ка-зао је да је на струци да одгово-ри на поменута питања, након чега треба донијети најбољу

могућу одлуку, првенствено за Плављане, а онда и за све оне који уживају у љепоти и бе-нефитима Плавског језера.

– Тек потпуном анализом мо-жемо одлучити који је најбољи сценарио за људе са овог под-ручја, као и за флору и фауну, за само језеро. Туристички по-тенцијали језера су велики, у то нема сумње. Планински дио представља гњездилиште за више од 43 одсто укупне орни-тофауне регистроване у Црној Гори, што га чини најзначај-

нијим стаништем птица у кон-тиненталном дијелу државе, док је језеро веома значајно гњездилиште птица мочвари-ца - нагласио је Радуловић.

Из МОРТ-а додају да је сту-дију израдио Институт за во-допривреду „Јарослав Черни” из Београда, а финансирана је са 61.000 еура из буџета Ди-рекције јавних радова. Из тог ресора напомињу да је Сту-дија ревитализације и заштите Плавског језара на јавној рас-прави до 15. августа. А.О.

ПРиЛиКоМ ПРеДСТАВЉАЊА СТУДиЈе о РеВиТАЛиЗАЦиЈи и ЗАШТиТи УПоЗоРено

Плавско језеро може постати бара

ПЉЕВЉА – Предсјед-ништво ДПС-а донијело је одлуку да кандидат за пред-сједника општине Пљевља буде Мирко Ђачић. Након двомјесечног превирања у пљеваљском ДПС-у, као и на-кон што је пљеваљски одбор Ђачића предложио као јединог кандидата, врх партије је до-нио одлуку да такав предлог и прихвати. Мирко Ђачић је био носилац изборне листе ДПС-а, СД-а и Бошњачке странке на локалним изборима. Поменута листа је од 35 освојила 20 ман-дата у локалном парламенту. Међутим, и поред таквог ре-зултата у пљеваљском ДПС-у тр услед бројних скандала које је Ђачић починио у претход-ном мандату, тражено је дру-

го рjешење. Од предсједника локалног парламента Драги-ше Сокића сазнали смо да ће сједница на којој ће Ђачић бити изабран за предсједника општине бити заказана у за-конском року.

– Сједница се мора заказати до 20. августа. Вјерујем да ће бити заказана у периоду од 10. до 20. августа, казао је Сокић.

Мирко Ђачић је 2014. го-дине изабран за предсједника општине на мандат од четири године. Први његов мандат је обиљежен бројним скандали-ма, а један од њих је и напад на члана Општинског одбора ДПС-а Жарка Вуковића, због чега је Ђачић правоснажно осуђен.

Б.Је.

ПоТВРЂенА КАнДиДАТУРА ЗА ПРеДСЈеДниКА оПШТине ПЉеВЉА

Врх партије подржао Ђачића

Мирко Ђачић

ШАВНИК – Мјештани шав-ничког села Комарница почели су с реновирањем старе школ-ске зграде која је изграђена далеке 1924. године. Иако је настава, због недостатка дјеце, у тој школи прекинута прије више година, житељи Комар-нице објекат сматрају својим културним добром и желе да га сачувају од даљег пропадања.

– Кажу гдје нема цркве и школе, ту нема ни мјеста ни људи. Комарница је још увијек живо село, а реконструкцијом школске зграде сачуваћемо јед-но наше културно добро, рекао је Велимир Ђурђић, предсјед-ник организационог одбора за обнову.

Објекат ће бити рекон-

струисан од темеља до крова, а највећи дио средстава обез-биједили су мјештани, као и бивши ђаци школе који данас живе широм свијета. Акцију житеља Комарнице подржали су Општина Шавник, Минис-тарство просвјете и шавнички Образовни центар. Школа у Комарници својевремено је била подручно одјељење Ос-новне школе „25. мај“ у Шав-нику. У Другом свјетском рату је спаљена, потом је 1946. го-дине обновљена, а некада је у њој наставу похађало и до 70 ученика из Комарнице и окол-них села. Тренутно у Комар-ници има шест ученика који путују на наставу у Шавник.

Б.Б.

Реновирају стару школуСтара школа у Комарници

МЈеШТАни КоМАРниЦе ЧУВАЈУ СВоЈА КУЛТУРнА ДоБРА

сриједа, 1. август 2018.РегиониVI страна

ПЛАВ – Код Новшићког моста на Лиму, на ободу Вели-ке, одржана је дводневна, трећа по реду rргионална сеоска олимпијада традиционалних спортских и витешких дисци-плина, под називом „Чакорске игре”. Организатор олимпија-де било је НВУ „Клуб Велика”, а генерални спонзор компанија „Зајечарска пивара”.

Како је за „Дан” сaопштио предсједник „Клуба Велика” Гојко Кнежевић, упркос то-ме што је у јулу на подручју Велике и околине свакоднев-но падала киша, олимпијада је окупила четрдесетак так-мичара у пет екипа, чије је надметање стално пратило око двјеста најупорнијих на-вијача, а повремено и више од хиљаду љубитеља спорта и нетакнуте природе. Сви они су имали могућност да се окрије-пе домаћим специјалитетима на штанду породице Сена

Вучетића, и освјеже зајечарс-ким пивом и соковима, у кући „Чакорских игара“, нуклеусу будућег туристичко-спортског центра.

– Атрактивна дисциплина скок са Новшићког моста, која се традиционално организује под називом „Скокови за не-заборав“, одржана је на инси-стирање храбрих пливача, који су вјештине скакања показали пркосећи хладној води на-бујалог Лима. Најбољи је био Игор Гојковић, одмах за њим Петар Лабовић, а треће мјесто припало је Мирославу Симо-новићу. Свима њима „Клуб Велика” обезбиједио је нов-чане награде. У екипном так-мичењу, најуспјешнија је била репрезентација Горње Ржани-це, којој је, поред пехара, при-пала и највреднија награда: јагњеће печење и мајице, као и четири пакета зајечарског пива. Капитену најбоље еки-

пе Братиславу Оташевићу припала је специјална награ-да –скупоцјени ручни сат, дар реномиране београдске фирме „СЛ Јокић”. Екипа Новшића освојила је друго мјесто и на-граду од четири пакета зајечар-ског пива, а пакет мање добили су трећепласирани такмичари Брезојевица –саопштио је Кне-жевић.

Да надметање протекне у правом спортском духу и дру-жењу, осим такмичара, пот-рудили су се и судија Ђоко Марковић и координатор такмичарских дисциплина Дамјан Оташевић, као и чла-нови организационог одбора Јован Петровић, Величко Томовић, Љубо Пауновић и други ативисти.

–Приликом уручења награда, члан Управног одбора „Клуба Велика” Миодраг Брковић захвалио је организаторима и учесницима олимпијаде, из-

разивши задовољство и због тога што су „Чакорске игре“ одржане упрокос нестабилним временским приликама које су, очекивано, одвратиле већи број и такмичара и гледалаца, а због чега је и редукован програм такмичарских дисциплина.

–Превлачење с греде, на

примјер, одржано је на сувом, умјесто на води Лима, што је неупоредиво атрактивније. Из-остале су и шлауфијада и би-циклистичка трка Чакор–Мо-кра–Велика–Новшићки мост – појаснио је Брковић, нагласи-вши да је организатору мани-фестације најважнија безбјед-

ност такмичара и посматрача.Иначе, „Чакорске игре” и

амбициозно планирани турис-тичко-спортски комплекс код Новшићког моста требало би да постану центар окупљања Величана и осталих житеља горњополимских села.

Н.В.

ЗАВРШенА ТРеЋА РегионАЛнА СеоСКА оЛиМПиЈАДА „ЧАКоРСКе игРе”

Тријумф Горње Ржанице и Игора Гојковића

■ Атрактивна дисциплина скок са новшићког моста, која се традиционално организује под називом „Скокови за неза-борав“, одржана је на инсистирање храбрих пливача, који су вјештине скакања показали пркосећи хладној води набујалог Лима, казао је гојко Кнежевић

Бацање камена с рамена Превлачење конопа

гурање с греде

Шампиони,,Чакорских игара‘‘ екипа горње Ржанице

ГУСИЊЕ –У организа-цији Управе за дијаспору и Општине Гусиње, у Гусињу је организована манифестација „Дани исељеника“. У окви-ру манифестације у пријепо-дневним сатима организован је округли сто на тему „Улога дијаспоре у развоју Црне Го-ре“.

Како је за „Дан“ изјавио потпредсједник општине Хусо Брдакић, први догађај је био братимљење општина Гусиње и Пећ, а споразум су потпи-сали предсједници општина Анела Чекић и Газменд Му-хаџери, у присуству представ-ника Управе за дијаспору Ми-нистарства вањских послова и амбасада Црне Горе и Косова, Зорана Јанковића, државног секретара, Скендера Шарки-новића, првог секретара амба-саде Црне Горе у Приштини и амбасадор Косова у Црној Го-ри Скендера Дурмишија.

-Након тог церемонијала, организован је округли сто на тему „Улога и значај дијаспо-ре у перспективи развоја Црне Горе“. Предсједница општине Гусиње Анела Чакић и дирек-тор Управе за дијаспору Пред-раг Митровић, поздравили су

скуп, након чега су се обрати-ли генерални директор Дирек-ције за економску и културну дипломатију Министарства вањских послова Ана Вука-диновић, пројектни менаџер за истраживање у Министар-ству науке Саша Ивановић и самостална савјетница за непокретну културну башти-ну у Министарству културе Добрила Влаховић. На дру-гом панелу који се тицао из-лагања из области привреде, трговине, инвестиција и кон-зуланих послова, говорили су

Иван Савељић, Горан Шће-пановић, Милош Јовановић, Џеват Мекић, а све то је мо-дерирао Владан Лаловић из Управе за дијаспору –изјавио је Брдакић.

Он је додао да је у поподнев-ним сатима на градском стади-ону организована фудбалска утакмица завичајаца и дијас-поре: „Монтенегро Матица“ и „Монтенегро Дијаспора“, гдје је матица побиједила бољим извођењем једaнаестараца. Ис-такао је да је централна прос-лава одржана на платоу испред

ОШ „Џафер Никочевић“, а Уп-рава за дијаспору, у сарадњи са Општином Гусиње, припреми-ла је богат културно-забавни програм.

-На централној прослави у вечерњим сатима грађанима су се обратили предсједница општине Анела Чекић, дирек-торУправе за дијаспору Пред-раг Митровић и потпредсјед-ник црногорског парламента Бранимир Гвозденовић. У за-бавном дијелу програма насту-пили су Жељко Самарџић, Жути Серхатлић, Горан Вратница и Нина Стру-гар, а све је обогаћено игром из ових крајева у извођењу КУД-а „Џафер Никочевић“. Премијерно је приказан филм „Моје Гусиње“ по сценарију Драгана Митовог Ђуровића, а по тексту Зувдије Хоџића –истакао је Брдакић.

Програм се наставља тра-диционалном манифестацијом „Дан дијаспоре“ у Гребајама, те представом у Центру за културу на тему „Мировна ми-сија“, по тексту Јоване Бојо-вић, у којој учествује 12 глу-маца, под покровитељством Општине Гусиње.

Н.В.

БогАТ ПРогРАМ У СКЛоПУ МАниФеСТАЦиЈе „ДАни иСеЉениКА“

Побратимили се Гусиње и Пећ

Потписници споразума о братимљењу

КОЛАШИН- НВО „Клас-терска иницијатива“ из Кола-шина предала је Министарству пољопривреде и руралног развоја захтјев за регистра-цију ознаке поријекла кола-шинског лиснатог сира. На тај начин окончан је двогодишњи пројекат, који је укључивао прикупљане документације и организовање пољопривреди-ка, као и осмомјесечни посту-пак израде спецификације о ознаци поријекла.

-Надамо се да ће колашин-ски лиснати сир постати пети црногорски производ који је заштићен у складу са Законом о шемама квалитета пољоприв-редних и прехрамбених произ-вода и да ћемо добити најви-ши степен заштите - ознаку поријекла. Читав поступак не би било могуће спровести без помоћи Општине Колашин и појединих Колашинаца који су пружили своју стручну помоћ- кажу Балша Цветко-вић и Милован Влаховић из

‚‘Кластерске иницијативе‘‘.Уколико захтјев за регис-

трацију буде прихваћен, о че-му одлучује посебна комисија ресорног министарства, кола-шински лиснати сир ће постати први производ са заштићеним поријеклом и стандардизова-ним процесом производње са подручија те општине.

Ј.Ш

нВо „КЛАСТеРСКА иниЦиЈАТиВА‘‘ ПРеДАЛА ЗАХТЈеВ МиниСТАРСТВУ ПоЉоПРиВРеДе

Заштитиће лиснати сир из Колашина

Милован Влаховић

сриједа, 1. август 2018. Региони страна VII

КОЛАШИН – За но-вог предсједника општине Колашин на

јучерашњој конститутивној сједници, изабран је Мило-сав Бато Булатовић (ДПС). За Булатовића су гласали одборници ДПС-а, Групе бирача „Шуле и Микан с грађанима за Колашин” и Социјалдемократа.

Одборници коалиције ДФ-а и СНП-а, као и одбор-ници СДП-а били су уздр-жани приликом гласања за предсједника општине.

Гласању за избор Булато-вића нијесу присуствовали одборници Демократа, који су истакли да напуштањем сједнице показују свој однос „према ономе што се деша-вало током 27. маја, када су одржани локални избори”.

Одборник Демократа Владимир Мартиновић замјерио је Булатовићу због планова владајуће коалиције да повећа број функционера у локалној управи, дупли-рањем броја потпредсједни-

ка општине и секретеријата.– Ви, већ сада, за мјеста

која се бирају по конкурсу, имате припремљена имена, без обзира на Закон о локал-ној самоуправи. Већ сада је јасно које су намјере нелеги-тимне већине. У наредном периоду имаћемо расипнич-ки однос према буџету. Ви на ни једном ријечју нијесте данас наговијестили да ће бити другачије- поручио је Мартиновић новом пред-сједнику општине, a пренио портал „Вијести”.

Нови предсједник општи-не Колашин Милосав Бу-латовић предсједник је Општинског одбора ДПС-а.

– Извршна власт, на чијем ћу челу бити, радиће у инте-ресу свих грађана. Простора за напредак увијек има. На нама је да вриједно радимо и препознајемо праве при-лике. Трудићемо се да рав-

номјерно будемо посвећени и урбаном и сеоском дијелу општине. Млади, култура и спорт су врло важан задатак

нашег дјеловања. Рјешавање комуналних проблема је ус-лов квалитетне туристичке понуде нашег града. Бићемо од помоћи свима који вјерују у наш град и његове развојне могућности- казао је Булато-вић.

Он је најавио „формирање ефикасне локалне управе, која ће моћи да реализује по-стављене циљеве”, а обећао је и повећање ефикасности општинске администра-ције.Обећао је и улагања у пољопривреду и предузет-ништво.

Ј.Ш.

МиЛоСАВ БУЛАТоВиЋ иЗАБРАн ЗА ПРеДСЈеДниКА оПШТине КоЛАШин

Бојан Зековић из СДП-а казао је да ће од-борници те странке гласати за Булатовића ако да ријеч да се будућа власт неће понашати ра-сипнички.

-Тражим да јавно дате ријеч да расходи општине за додатне функционере неће бити већи од садашњих, да се нећете понашати расипнички, држећи администрацију на за-конском максимуму. Само дајте ријеч и имате нашу подршку. Ситуација коју ћете затећи у

општини је потпуно другачија од оне коју смо ми затекли. имате новца на рачуну општине и нема доспјелих дугова- рекао је Зековић, пре-носи портал,,Вијести’’. Како су навели, Алек-сандар Дожић, одборник коалиције ДФ- СнП, објаснио је да одборници те коалиције неће гласати против Булатовића «јер граду треба релаксација односа». он је од Булатовића тражио да обезбиједи „остваривање контину-итета доброг рада бивше власти”.

ДФ, СНП и СДП нијесу против Булатовића

Са сједнице

Милосав Булатовић

БАР- На оснивачкој скупштини странке „Бирам Бар” једногласно су усвојени статут и програм партије. За в.д. предсједника изабран је Радомир Новаковић, док ће вршилац дужности секретара, који ће представљати странку до званичне регистрације, би-ти Љубиша Тадић. Докумен-тација потребна за оснивање нове политичке странке биће предата Министарству јавне управе.

–Завршавајући локалну кам-пању у Бару дао сам обећање да нећу промијенити број телефо-на и да ћу остати оно што сам и био - брат Цакан. То обећање је зависило од мене, али да бис-мо испунили остала обећања која смо дали грађанкама и грађанима Бара морали смо да оснујемо странку. Странку су основали исти они људи који су били на нашој листи – ост-варени, који имају свој посао, а у све ово су ушли почетком године да би помогли свом гра-ду да коначно крене напријед, рекао је Новаковић.

Он је подсјетио да се у кам-пањи причало о легализацији, о недостатку радних мјеста, о ло-шем водоводу и канализацији, о томе како направити путеве...

– Говорили смо и о томе како планирамо да уведемо беспла-тан спорт за дјецу, али и о томе како да Бар постане културна

престоница Црне Горе. Сада је пред нама да то и остваримо. Бавићемо се Баром и нашим обећањима. Бићемо дио нове власти у Бару, али нас то неће ограничити да морамо да кли-мамо главом, хвалимо и гласа-мо за апсолутно све предлоге који се нађу пред нама. Ми смо одговорни не само према они-ма који су гласали за нас, већ према свим онима који желе модеран Бар који крупним ко-рацима граби напријед. Једна од дефиниција кризе јесте и она која каже да је то у ствари нова шанса или почетак. Неки се у временима кад задувају вјетрови кризе сакрију иза чврстог зида чекајући да она једноставно прође, а храбри и бескомпромисни разапну једра да брже заплове напријед. Убијеђен сам да ће наш град- захваљујући партији „Бирам Бар”, у следећем периоду бити у овој другој групи- поручио је Новаковић. Д.С.

оДРЖАнА оСниВАЧКА СКУПШТинА СТРАнКе „БиРАМ БАР”, РАДоМиР ноВАКоВиЋ ПоРУЧио

Остаћу брат Цакан

Радомир новаковић

НИКШИЋ – У оквиру хуманитарне акције „Заједно за све“, представници никшићке НВО „Извор живота“ не-

давно су посјетили више породица у Подгорици и Плаву. У главном граду Црне Горе подијелили су 20 пакета

с намирницима за самохране мајке, а донацију су обезбиједили грађани Подгорице.

– Захваљујући асоцијацији „БА-НА”, породица Маркишић из Плава је уселила у нову кућу, а од маркета „Дела Марис“ добили су телевизор. Захваљујући овом маркету и највећој хуманитарки у Плаву Зехри Хусе-иновић, пакетима с прехрамбеним намирницама помогли смо један број породица, а међу њима и породицу Драгана Јокића за коју се тренутно прикупља материјал и средства како би била адаптирана трошна кућа у којој живе. Помоћ у гардероби уручио им је плавски Црвени крст, истакла је Константина Мараш из НВО „Извор живота”.

У породици Јокић седам је чланова, међу којима је двоје дјеце са сметња-ма у развоју. Мараш је нагласила да су у новцу и материјалу већ помогли Општина Плав, Центар за социјални рад, министарства рада и социјалног старања и пољопривреде, као и њи-хови рођаци и привредници из Бера-на, Подгорице и Никшића. За помоћ тој породици отворен је жиро- рачун код Прве банке, па грађани који су у прилицу могу помоћи уплатом на број 535-1900100010776-09.

Након Плава, акцију „Заједно за све“ НВО „Извор живота“ ће завр-шити у Бијелом Пољу, Мојковцу и Пљевљима. Б.Б.

ниКШиЋКА нВо „иЗВоР ЖиВоТА“ РеАЛиЗоВАЛА АКЦиЈУ „ЗАЈеДно ЗА СВе“

Помоћ за породице у Подгорици и Плаву

НИКШИЋ – Мјештани улице Рубешка б.б., у насељу Рубежа, од јуче напокон могу возилима доћи до својих до-маћинстава. Локална управа платила је, а фирма „Меха-низација и програмат“ изве-ла радове на реконструкцији и асфалтирању цесте дуге око 160 метара. У том дијелу Рубежа, које припадају Мјес-ној заједници Хумци, живи пет домаћинстава са око 25 чланова међу којима је пет-наесторо дјеце. Протеклих неколико деценија нико од њих није могао возилима доћи до свог посједа, Општи-ни су писали молбе, жалили се новинарима и напокон до-чекали да добију нови пут.

– Чекали смо дуго, јер увијек буде прече негдје дру-го. Улица је била у очајном стању и њоме нијесу могла проћи возила, а данас је ово за све нас најсрећнији дан, јер ћемо напокон моћи нормал-но да живимо. Захвални смо свима који се се амнгажова-ли да се пут уради, рекао је мјештанин Марко Ненезић,

чија породица броји десет чланова.

Предсједник Мјесне зајед-нице Хумци Горан Томаше-вић потврђује да је Рубешка б.б. до јуче била један од њихових највећих проблема. Улица је због конфигурације терена била и небезбједнаа.

– Ријешили смо један од дугогодишњих проблема мјесне заједнице и захва-лан сам мјештанима што су имали разумијевања да че-кају оволико времена, као и Општини и извођачу радо-ва. С рјешавањем оваквих и сличних проблема наставља-мо већ наредних дана, иста-као је Томашевић.

У Хумцима, којима осим Рубежа припадају и насеља Оштровац, Зверињак и „Будо Томовић“, прије неколико да-на завршено је асфалтирање још једне улице у дужини од 214 метара, слиједи санација макадамских цести, одржа-вање уличне расвјете, као и асфалтирање дионица од око 300 метара.

Б.Б.

СРеЂенА нАЈКРиТиЧниЈА УЛиЦА У РУБеЖАМА

Напокон асфалт

Асфалтирана Рубешка улица

Демократе напустиле сједницу

■ Демократе су истакле да напуштањем сједнице показују свој однос ,,према ономе што се дешавало током 27. маја, ка-да су одржани локални избори“

Маркишићи добили и телевизор

сриједа, 1. август 2018.РегиониVIII страна

Poslovni broj: Iv.br.931/2018Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca EPCG AD Nikšić- FC Snabdijevanje, ul. Vuka Karadžića br.2, protiv izvršnog dužnika Brkuljan Dejana iz Nikšića, Mrkošnica br.9, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 16.240,76 eura, na osnovu vjerodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene usluge električne energije na dan 17.04.2018.godine, dana 31.07.2018.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEMIzvršnom dužniku Brkuljan Dejanu iz Nikšića, Mrkošnica br.9, vrši se dostavljanje

Rješenja o izvršenju poslovne oznake Iv.br.931/2018 od 31.05.2018.godine sa predlogom i prilozima, kojim je isti obavezan da osnovom navedene vjerodostojne isprave isplati izvršnom povjeriocu iznos od 16.240,76 eura sa pripadajućom kamatom kao u izreci rješenja i troškovima izvršnog postupka.

Izvršni dužnik Brkuljan Dejan iz Nikšića se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića br.10 u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Rješenja o izvršenju poslovne oznake Iv.br.931/2018 od 31.05.2018.godine sa predlogom i prilozima.

Upozorava se izvršni dužnik Brkuljan Dejan iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 31.07.2018.godine JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

КОТОР – Гости у првој ту-ристичкој сезони новоотворе-ног хотела „Перла Адриатик“ на Прчању, на рту у близини по-знатог споменика културе „Кућа Тре сореле“, увелико уживају у подножју брда Врмац у дивном погледу на Доброту са супрот-не стране залива, у купању на плажи одмах испод приобалног пута Котор–Тиват, као и у лије-по уређеном амбијенту, гдје се препуштају пажњи љубазних угоститеља. Отварање овог хотела, засад највећег на тери-торији општине Котор, право је освјежење и за само мјесто, с обзиром на то да становници Прчања памте како је зграда хотела низ година таворила че-кајући да се доврше грађевински радови и створе услови за њено стављање у хотелско-угости-тељску функцију. Главни радови су обављени, уређено је велико паркиралиште, двориште опле-мењено зеленилом, а за госте је обезбијеђен велики плато са сун-цобранима испод којих уживају у освјежењу.

– Наши први гости су углав-ном странци, западно тржиште, имамо госте из Америке, Бел-гије, Финске, Шведске. Имамо и хотел „Магнолија“ у Бечићима, гдје је клијентела другачија од ове у Прчању. Тамо је више за-ступљено руско тржиште. Много нам је боља продаја преко интер-нет канала и преко агенција, али то су све ствари које тек треба да уходавамо, да се доказујемо. То и јесте наш циљ, да кроз развој нашег хотела доприносимо и развоју Прчања и Котора, с об-зиром на то да је хотел „Перла Адриатик“ тренутно највећи у Боки Которској. Радимо на по-бољшању услуге, све нам је ново – нови персонал, имамо око 30 запослених, али и тај број рас-те, у зависности од повећања броја гостију – каже Николина

Филиповић, менаџерка хотела „Перла Адриатик“.

Хотел се налази на прелијепој локацији у првој линији поред мора, састављен је од два објекта са 49 смјештајних јединица – 42 двокреветне собе са балконима и седам луксузно опремљених апартмана.

– Оно на шта ћемо ставити посебан акценат у овом периоду је „а ла карт“ ресторан, удаљен десет метара од мора, са менијем базираним на традиционалној и интернационалној кухињи. Има-мо највећи паркинг на овом под-ручју, базен је такође на услузи гостима. Зелене површине тек треба да уредимо, с посебном пажњом на природну средину, у складу са амбијентом и култур-ним пејзажом. За следећу годину планирамо и проширење понуде и капацитета. Хотел је отворен 6. јула и чека категоризацију. У

току је процедура за добијање сертификата за четири звјезди-це – каже Филиповићева.

Власник хотела „Перла Ад-риатик“ је Компанија CMM Investments Consulting Group из Будве, која се бави изградњом и посредовањем у продаји некрет-нина. Компанија је настала прије десет година припајањем групе предузећа и искусних профе-сионалаца из области туризма, некретнина и консалтинга. Гру-пација је специјализована како за продају, куповину и закуп некретнина, тако и за пружање широког спектра услуга кроз различите развојне пројекте. Запосленици компаније одржа-вају станове клијентима, плаћају рачуне док они нијесу ту, раде све врсте консалтинга, правних савјета, папирологију. Имају и канцеларију у Москви, гдје по-средством својих представника

заступају туристичку понуду Црне Горе. На идеју о отварању хотела дошли су управо због потребе да обезбиједе квалите-тан смјештај за боравак и одмор својих клијената, потенцијалних инвеститора.

Група врши специјализацију у разним областима, како би имала могућност да понуди клијентима најбољу и комплетну услугу. Ос-новни приоритет рада CMM-а је дубоко и свеобухватно разумије-вање потреба и жеља клијената, са намјером да им се омогући да се у Црној Гори, у Боки Ко-торској осјећају заштићеним и сигурним, истичу из компаније.

Хотел „Перла“ на Прчању ће прву сезону радити само током љета, све до 1.октобра, али ме-наџмент планира да прошири и продужи пословање током ције-ле године.

М.Д.ПоПовић

ноВи ХоТеЛ „ПеРЛА АДРиАТиК“ нА ПРЧАЊУ ПРиВУКАо ТУРиСТе и гоСТе СА ЗАПАДног ТРЖиШТА

Почетак слути на добро

■ Хотел се налази на прелијепој локацији у првој линији по-ред мора, састављен је од два објекта са 49 смјештајних једи-ница – 42 двокреветне собе са балконима и седам луксузно опремљених апартмана

Фале кулинари– имамо преко 30 за-

послених, сви радници су пријављени, осигурани на пуне плате, али се и код нас, као и свуда на Црно-горском приморју, осјећа дефицит радне снаге. Кад је у питању кухиња, недостају кулинари, тешко је наћи шефа кухиње, помоћно особље оспособљено за рад у кухињи, све су то особе без искуства, које запошљавамо и обучавамо за ту врсту посла – каже николина Филиповић.

Хотел „Перла Адриатик”

испод сунцобрана са погледом на Доброту

николина Филиповић са својим тимом

НИКШИЋ – На фолклор-ном фестивалу „Нека живи наше село“, одржаном у селу Драјинац код Сврљига, поред КУД-а „Жупа”, и никшићко „Захумље” освојило је награду. Прва дјечја постава тог друшт-ва с кореографијом „Игре из старе Црне Горе“ освојила је прву награду за најбољи из-ворни програм.

– Аутор награђене коре-ографије је Радмила Бела Петковић, наш некадашњи умјетнички руководилац и кореограф. Поставку су чини-ла дјеца од 10 до 12 година и освојили су симпатије публи-ке, а жири је оцијенио да су одиграли једну од најбољих изведби на фестивалу, рекао

је умјетнички руководилац дјечјих и омладинских фол-клорних ансамбала „Захумља” Марко Ђокић који је освојену награду с поносом предао ди-ректору „Захумља” Воју Кри-вокапићу.

Фестивал у селу Драјинац организује се другу годину за-редом, под патронатом КУД-а „Белоиње” из Сврљига. Ове године учествовала су бројна фолклорна друштва из Србије, Црне Горе, Румуније и Босне и Херцеговине. Ђокић је ка-зао да ће ансамбли „Захумља“ овог мјесеца имати паузу, а већ у септембру слиједи низ про-грама којим ће обиљежити 120 година од оснивања КУД-а.

Б.Б.

ниКШиЋКи КУД УСПЈеШАн нА ФеСТиВАЛУ У СВРЉигУ

Ђокић предаје награду Кривокапићу

Награда за Захумље

БИЈЕЛО ПОЉЕ -Петнаести скуп братстава која воде по-ријекло од вранешких Мили-кића одржаће се у суботу, 18. августа, у Новој Вароши, у рес-торану „Добар поглед”. Органи-затори скупа позивају све брат-ственике да се придруже скупу, а окупљање је од 10 до 11 сати.

– Овогодишњи скуп је, како најављују организатори, исто-ријски, јер ће се први пут од њиховог настанка окупити сва братства која воде поријекло од вранешких Миликића. А то су: Коњевићи, Милекићи, Мили-кићи, Стојкановићи, Средоје-вићи, Петрићи, Лазаревићи и Мандићи. Домаћини ового-дишњег скупа су Милекићи из Нове Вароши-каже Веселин Коњевић, пред сјед ник Удру-же ња Ми ли ки ћи/Ко ње ви ћи из Вра не ша.

Миликићи су најстарије кне-жевско братство у Вранешу, које води поријекло од вранешког кнеза Милике, који се почетком 17. вијека помиње у Катастику манастира Добриловина, као приложник манастира. Њихов предак је знаменити вранешки кнез Херак Вранеш, родоначел-ник племена Вранеши, по коме је и читав крај касније добио име (Вранеш, Вранешка долина). Прије више од пет вјекова до-селили су у (данашњи) Вранеш

из Дробњака, из села Пошћење.– Не ма по у зда них исто риј-

ских по да та ка о томе ка да су на ши пре ци на се ли ли Вра неш. Са свим је из вје сно, о че му го-во ре и ре ле вант ни исто ри ча ри, да на ше брат ство во ди по ри је-кло од зна ме ни тог вра не шког кне за Хе ра ка Вра не ша, те да су се на ши пре ци на про сто ре да на-шње Вра не шке до ли не до се ли ли нај вје ро ват ни је у пр вој по ло ви-ни или сре ди ном 15. ви је ка из Дроб ња ка, из се ла По шће ње. По пре да њу, ко је се чу ва у брат ству Ми ли ки ћа/Ко ње ви ћа, пре ци на-шег брат ства су „од мах по сли је Ко со ва”, до се ли ли из Дроб ња ка и „за у зе ли по сје де из ме ђу Та ре и Ли ма”. Уко ли ко би смо тра жи-ли исто риј ску уте ме ље ност овом пре да њу, он да је са свим из вје сно ри јеч о пре се ља ва њу чи та вог пле ме на из под руч ја Дроб ња ка. Из овог брат ства по ти че и Па-ва, је ди ни ца и ље по ти ца, кћер ка вра не шког кне за Ни ко ле Ми ли­ки ћа, по ко јој је, ка ко се вје ру је, на стао и на зив Па ви но По ље – ка зао је Ко ње вић.

Организатори позивају све заинтересоване брат-ственике да најаве свој до-лазак на скуп до 14. августа, на бројеве +382(0)67224442, + 3 8 1 ( 0 ) 6 4 8 7 4 5 6 0 7 и +381(0)637131221.

М.Н.

Са претходног сабора

МиЛиКиЋи/ КоЊеВиЋи ПоЗиВАЈУ БРАТСТВениКе нА СКУП У ноВоЈ ВАРоШи

OBRAZAC 10Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11, 57/14 i 42/17) naručilac Opština Bijelo Polje, Služba za zajedničke poslove, oglašava

OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI

Reprezentacija - ugostiteljske usluge ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 28.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 45-2/2/2018 objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me dana 31.07.2018 godine. Lice za davanje informacija Miljojka Janjušević, telefon 050/484-803, e-mail bpolje@t-com.me.

Окупиће се сва братства

сриједа, 1. август 2018. Региони страна IX

БАР – Познато је да је МЗ Бар 2, односно дио насеља Челуга, најугроженији кад је ријеч о водоснабдијевању у љетњем периоду. Мјешта-ни однедавно поново имају проблема са снабдијевањем водом.

Према ријечима предсјед-ника Одбора МЗ Зорана Војводића, насеље Челуга нема воде већ у поподневним сатима, па до касно у ноћ.

–Постојало је обећање да ће се спајањем на Регионал-ни водовод ријешити и тај проблем. Интересантно је да кроз наш простор пролази много воде, а ми воде немамо. Резервоар изнад тунела Ћафе снабдијеваће потрошаче који гравитирају подручјем до компаније „Арагана”, што је на пола пута ка нашој мјес-ној заједници. Уз одређена улагања, изводљиво је да се и мјештани снабдијевају во-дом из система Регионалног водовода. Очекујемо да „Во-довод” предложи неко рје-

шење јер мјештани већ губе стрпљење - истиче Војводић.

Извршни директор Водо-вода Зоран Пајовић каже да ће проблем водоснабдије-вања насеља Заљева, Поља, Мале Волујице, Томбе, Рапа и Горњег Поља бити ријешен након изградње водоводне инфраструктуре.

– Tо укључује изградњу новог базена капацитета 500 м3, који ће бити прикључен на Регионални водовод. По-ред базена биће изграђен и цјевовод који ће спојити ба-зен и постојећу водоводну мрежу у поменутим насељи-ма, чиме ће технички бити заокружена потребна инфра-структура за трајно рјешење проблема водоснабдијевања. Изградња система је почела и очекујемо да ће радови бити спроведени у договореном року чиме ће се брзо увести уредно водоснабдијевање потрошача у овим насељима - каже он.

За разлику од мјештана Че-

луге, житељи МЗ Мркојевићи који се водом снабдијевају с три изворишта Врело, Шкур-та и Вирица, немају пробле-ма сa водоснабдијевањем. У сушном периоду, међутим, насеља Велика и Мала Го-рана, Куње, Пелинковићи и Спахићи немају воду.

Предсједник МЗ Мркоје-вићи Ћазим Рашкетић подсјећа да је Општина, као и прошле године, уложила 1.800 еура за снабдијевање безводних подручја, те да су за те потребе ангажовали приватнике са цистернама. Приватници снабдијевају насеља Куње, Пелинковићи, Волујица и Свети Иван.

Према ријечима Рашкетића, вода у Мркојевићима долази до свих домаћинстава, а има је довољно и за наводњавање, с обзиром на то да се у овом крају становништво углавном бави пољопривредом. Дио ове мјесне заједнице, тачније подручја Утјехе и Великог Пијеска, водом се снабдије-

вају из базена које су за своје потребе изградили власници кућа.

-Снабдијевањем водом појединих насеља руководи одбор и захваљујући њихо-вом ангажовању имамо ре-довно снабдијевање водом за пиће, а довољно је има и за наводњавање. Ове го-дине није било несташица у сушном периоду, изузев у насељима Куње и Горани. О спровођењу плана водоснаб-дијевања насеља брине особа коју мјештани плаћају, а која пушта и затвара воду према одређеном плану. Зна се тач-но којим количинама се рас-полаже, када и ком дијелу се пушта вода, колико траје напајање, а затим се вода на том правцу затвара и пушта у другом. Мјештани су задо-вољни, нема нервозе, свађа, јер нема ни ситуације да неко може да окрене воду у правцу који њему одговара, већ сви поштују ред- каже Рашкетић.

Д.С.

ПРоБЛеМи С ВоДоСнАБДиЈеВАЊеМ У ПоЈеДиниМ БАРСКиМ нАСеЉиМА

Без воде мјештани Челуге

■ Постојало је обећање да ће се спајањем на Регионални водовод рије-шити и тај проблем. интересантно је да кроз наш простор пролази много воде, а ми воде немамо, каже Зоран Војводић

Цистерне допремају воду

ПЛАВ –У оквиру ма-нифестације „Дани боровнице“ одиграна

је пријатељска кошаркашка утакмица између ОКК „Бал-кански рис” из Плава и КК „Лим” из Берана, у којој су гости били бољи и побије-дили резултатом 76:73. Обје екипе добиле су пехаре.

У наставку културно- за-бавног програма учествова-ла су културно умјетничка друштва из Новог Пазара и Зенице, као и КУД ЈУ Центар за културу Плав.

-По завршетку смотре фолклора, за добро распо-ложење био је задужен наш познати мађионичар Расим Муминовић. За крај ове вече-ри, присутне су уз звуке саза у прошлост вратиле „Живинач-ке сазлије” који су својим при-суством дали несвакидашњи допринос овој манифестацији и обогатили њену културну понуду. Трећи дан манифе-стације био је резервисан за концерт поп и рок музике, гдје се једнако добро забављала и

млађа и старија популација. Публику је забављала рок група из Сарајева -града рок музике–истакао је директор

Центра за културу Сулејман Шабовић.

Четвртог дана манифеста-ције „Дани боровнице”, уп-риличена је изложба слика Мирсада Кољеновића „Мо-тиви из Плава”, што је његова 19. самостална изложба.

Изложбу је отворио дирек-тор Центра за културу Сулеј-ман Шабовић, а у осврту на Кољеновићево стваралаштво мр Еско Муратовић истакао је да сликар гради сопствени умјетнички израз.

– Кољеновић ствара једним специфичним и посебним стилом, не само за црного-рско поднебље већ и шире, са жељом да се забиљеже суштине које носи и воли, а ликовно их смјело (ис)казује, нудећи један другачији и нов квалитет који јасно израста из

новог сензибилитета и необ-ичне поетске визуре. Таквим ефектима Кољеновић не само да модификује ликовни говор већ кроз сам чин стварања имагинира отворене границе слике–наглашава Муратовић.

Изложба Кољеновићевих слика уприличена је и у Дому културе у Мурину.

Кољеновић је захвалио Општини Плав и Центру за културу што су кроз мани-фестацију „Дани боровнице” омогућили изложбу његових слика. Захвалио је и дневном листу „Дан“ који је, како је ис-такао, сваку његову изложбу пропратио.

У вечерњим сатима изведе-на је представа за дјецу на от-вореном и уприличен концерт Дејана Матића.

Н.В.

БогАТ ПРогРАМ „ДАнА БоРоВниЦе” ПРиВУКАо ВеЛиКУ ПАЖЊУ

За свачију душу и за све укусе

и спортска надметања на,, Данима боровнице‘‘

Са изложбе Кољеновићевих дјела

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Општинска организација Цр-веног крста Бијело Поље у првој половини 2018. године спровела је бројне активности које су предвиђене програмом рада, све у складу с хумани-тарним принципима и ми-сијом на којој почива њихова дјелатност.

– Све што је рађено у про-теклом периоду урађено је с циљем да се помогне што већем броју људи, као и да се допринесе промоцији хума-них вриједности, едукацији и да се укаже на значај волон-теризма и помагања другимау циљу смањења сиромаштва и побољшања стандарда грађа-на Бијелог Поља-каже коорди-натор у Општинској организа-цији Машан Живковић.

Анализом резултате за прву половину ове године закључе-но је да је урађено доста кад је у пиању побољшање услова и квалитета живота суграђана којима су услуге Црвеног кр-ста потребне. Остварена је са-

радња како са домаћим тако и са међународним хуманитар-ним организацијама.

–Током овог периода неким видом помоћи обухватили смо преко 1.500 породица с тери-торије наше општине, али морамо истаћи да свакоднев-но имамо нове захтјеве. Из-градњом Дома Црвеног крста побољшани су услови рада, активније се спроводе про-грами „Брига о старијима”, „Здраво старење”, добровољ-но давалаштво крви, прва по-моћ, програми везани за РАЕ популацију, активности око подјеле инвалидских колица и помагала итд. Морамо истаћи да смо организовали шест ак-ција добровољног давалашт-ва крви, уручили преко 800 пакета хране и хигијенских средстава, 28 инвалидских колица и помагала, подијели-ли 35 беби- пакета, обучили 22 корисника основама прве помоћи за радне организације, вршили психосоцијална пре-давања, у сарадњи са партне-

рима организовали бесплатне превентивне прегледе за Ром-киње/Египћанке са територије наше општине… Кад год смо имали и могли, у складу са својом мисијом и принципи-ма, брзо смо дјеловали, пома-гали, излазили у сусрет, а кад нам могућности то нијесу доз-вољавале трудили смо се да уз помоћ волонтера, сарадника, и партнера нађемо рјешења и модалитете и помогнемо нашим корисницима. Пери-од који је за нама обиљежио је повећен број захтјева за помоћ, у виду хране и хи-гијенских средстава па се у наредном периоду морамо ви-

ше и снажније посветити том питању, како бисмо заједно с осталим субјектима успје-ли да обезбиједимо довољне количине за све којима је овај вид помоћи потребан-нагла-шава Живковић.

Он додаје да имају одличну сарадњу са Црвеним крстом Црне Горе и локалном само-управом с којима, како каже, спроводе низ пројеката.

-Већ имамо договорене ак-тивности које ће се реализо-вати до краја ове календарске године, на задовољство грађа-на Бијелог Поља.- истакао је Живковић.

М.Н.

ХУМАниТАРни РАД оо ЦК БиЈеЛо ПоЉе ДоЛАЗи До иЗРАЖАЈА

Рашкетић каже да власници кућа на Великом пијеску, Утјехи и у насељу Забио Петовића немају воду за пиће.

-Власници кућа, било да су викендаши или старосједиоци, имају и своје базене, а до воде долазе тако што је купују из цистерни које редовно, посебно у љетњим мјесецима, обила-зе ово подручје- каже Рашкетић.

Цистерне редовно стижу

Црвени крст увијек на услузи невољницима

За пола године помогли 1.500 породица

сриједа, 1. август 2018.КултураX страна

Нова три играња предста-ве „Хасанагиница“ у про-дукцији тиватског Центра за културу, по тексту Љубомира Симовића и у режији Јаго-ша Марковића у атријуму Љетњиковца Бућа изазвала је велику пажњу позоришне пуб-лике. Значајан број љубитеља драмске умјетности долазио је и из других приморских градо-ва да је погледа.

- Развија се представа, што је било и за очекивати од овак-вог текста, оваквог редитеља и овакве екипе - рекао је глу-мац Александар Срећковић Кубура који је глумио у пред-стави „Хасанагиница”. Ова представа на Пургаторијама играна је протекле три вечери.

- Из године у годину нека-ко све се боље чујемо, боље увезујемо, емотивно. И поред

паузе од годину дана ово су можда била и три најзрелија извођења „Хасанагинице”. Емоција доводи и до плача. То је некако начин да жене одуше навалу емоција. Али, долазе нам и одушевљени мушкарци и честитају. Публика се оз-биљно емотивно повезала са енерегијом која долази са сце-не. И да представу доживљава заједно са нама. То је једна ка-тарза, заједничка и за публику и за глумце. У Тивту је лепо играти. Ова представа је и заживела на отвореном. Ту је њено природно мјесто. Публи-ка је ту поред нас, буквално на пар центиметара. То утиче на врсту израза. Ова „Хасанаги-

ница” треба да живи напољу. Али, не можемо је играти ције-ле године, него само сезонски - рекао је Александар Срећко-вић Кубура.

- Пијесак је био влажан, било је отежано за играње, али смо на све навикли. Зна да падне киша, све се скваси, као нпр. трава у „Филомени”, створи се и блато. Али онда се десе неке луде пробе и нека чуда, сви дају више од себе јер овај диван амбијент, необични временски услови и одличан текст који говоримо посебно нас инспиришу и кад се све споји -буде прелијепо - суми-рао је утиске глумац Момчило Оташевић.

Увијек је пуна мала сцена, а публика готово увијек на ис-тим мјестима реагује.

- Чини ми се да им се ово

свидјело, као и обично. Увијек има и суза у публици, углав-ном код жена, али се и ми ак-тери слатко исплачемо. Буде ти драго јер видиш да „ради” оно што радиш на сцени. Регис-трујем све реакције, одрадим своје на сцени, али увијек раз-мишљам и да ли је могло бити и боље. Прија ми да глумим и радим и да имам континуитет, али ипак понекад мислим да је су све те серије које снимам у региону -превише и волио бих да нађем мјеру, да мање сни-мам и имам више слободног времена. Но, не смијем се жа-лити јер, ипак је добро да имам среће да радим... - закључио је Оташевић. Ж.К.

Нова три играња „ХасаНагиНице“ иза-звала велиКу пажњу публиКе у тивту

Изузетан наступ у оквиру Књижевног програма 32. Града театра имао

је овог љета и Ђорђо Сладоје, који је на Тргу пјесника прире-дио још један „празник књиге”. Угледни новосадски пјесник, лауреат бројних високих на-града („Змајеве”, „Дучићеве”, „Шантићеве”, „Бранко Ћопић”, „Лаза Костић”, „Ристо Ратко-вић”, „Скендер Куленовић”, „Душко Трифуновић”, „Круна деспота Стефана Лазаревића”, „Кочићево перо”…), чије су пјесничке књиге превођене на више страних језика, стигао је пред будванску публику новом збирком поезије „Певач у ма-гли” (издавач „Православна реч” из Новог Сада).

Ову збирку, како је истакла Светлана Калезић Радоњић, критичарка и пјесникиња која је била модератор разговора са Сладојем, чини пет циклуса са дванаест до четрнаест пјесама, чији су наслови „Година и њена деца”, „Задња пошта”, „Срам-ни вилајет”, „Вечита патња” и „Певач у магли”, по којем је и књига добила наслов.

Она је са познатим пјесником отворила бројна питања – од то-га да је његова поезија на трагу хајдегеровске тезе о језику као о кући бића и да је карактери-ше изузетно језичко богатство (вјешта комбинација ријечи и израза из сасвим различитих контекста, архаичних и модер-них, коришћење, чак и у истој пјесми, екавице и ијекавице…), преко специфичног духовног континуитета његових стихо-ва. У њима, како је изјавила, Сладоје често супротставља древна, митска времена у који-ма је постојала некаква вријед-

носна хијерархија, у односу на савремено доба када се човјек отуђио од свега и свакога, па су у његовим стиховима живи и мртви у сталном дослуху, и то у једном монтењевском маниру, „јер филозофирати значи нави-кавати се на смрт”.

– Увијек сам мислио и ис-трајавам у том мишљењу, да аутор није ни дужан, и није ни позван да тумачи своје дјело. А кад то ради, не можете му вјеровати дословно, до краја. Дакле, прича о утицајима дру-гих писаца на једног аутора стара је колико и књижевност. На мене нико није директно утицао на тај начин да би се то видјело из прве руке, али оно што јесте то је читалачко иску-ство. Рилке каже да треба мно-го година, много искуства, ви-дјети свијета, упознати градове и људе да би се написао један једини стих. С друге стране, имате оне пјеснике који су до тридесете године завршили са животом и са дјелом. Вјерујем

да као импулс у сваком писцу постоји све оно што је прочи-тао и доживио – рекао је Сла-доје, који је своје књижевно вече започео најприје читањем стихова из нове збирке.

Истичући да пише језиком који му је Бог дао, и да говори и екавски и ијекавски, Сладоје је рекао да то носи од дјетињства, из завичаја.

– Ако помијешам у једној пјесми екавски и ијекавски, када сматрам да је то потреб-но, мада као аутор не морам да образлажем зашто, имам раз-логе за то. Постоји једно тума-чење на које ми је својевремно скренуо пажњу покојни Никола Кољевић у једном занимљивом разговору, да се некада, а то се дешавало и код мене у завичају, екавски језик сматрао господ-ским, односно службеним. На-редбе у војсци су, рецимо, биле на екавском, а екавским се го-ворило и у градовима – рекао је Сладоје.

Ако се пође од једне једине

истине у коју он вјерује, како је истакао, а то је да је Бог тво-рац свега, без обзира докле је то данас доведено и што би на то питање требало да одгово-ре теолози, Бог је присутан и у његовој поезији.

– У нашој колективној свијести, сви ти слојеви ци-вилизацијски су присутни и постоје, ако хоћемо то да при-знамо. Али, не може се сваки дан, у сваком тренутку, бити већи хришћанин од патријар-ха. Понекад сам на потпуно супротној страни, јер човјек пада у очај, тугу, гордост… Све су то гријехови, али који се, ваљда, могу искупити. Је-дан од начина да се они искупе је састављање стихова – каже Сладоје.

Светлана Радоњић је иста-кла да је фасцинирана од чега Ђорђо Сладоје успијева да на-прави пјесму, односно, шта све може да му послужи као повод за њен настанак, а поготову на-чином на који комбинује аспек-те ангажоване и метафизичке поезије. Прве, како је изјавила, уроњене у сасвим одређене друштвено-историјске окол-ности, а друге, универзално, надисторично.

– Мислим да би добра пјес-ма, не велим да су добре оне које ја пишем, требало да има баш то – ред свакодневног, баналног, ред узвишеног, ред реалног, ред измаштаног, ред историјског, ред метафизич-ког, ред хуморног, ред кри-тичног… Дакле, све су то не-каква душевна стања која се преливају у самом човјеку, и само је питање како ћете све то укупно успјети да уплетете, призовете, и заплетете у пјес-му. С друге стране, мислим да поезија мора бити макар малим прстом ослоњена на земљу и свакодневни живот, и да одат-ле мора да заталаса, јер се не може само на томе зауставити. Ако би ту стала, онда би се претворила у неки извјештај, хронику. Поезија мора бити загледана и у вјечност, у оно што јесте, заправо, метафизич-ко. Јер, метафизичко је питање смисла, а поезија јесте један од начина да се наша егзистен-ција, свакодневна, историјска, и свака друга у тим слојевима, симболички осмисли... – истако је Ђорђо Сладоје. Р.К.

ЂорЂо сладоје представио Нову збирКу поезије На тргу пјесНиКа у будви

Поезија мора бити загледана и у вјечност

■ ако помијешам у једној пјесми екавски и ијекавски, када сматрам да је то потреб-но, мада као аутор не морам да образлажем зашто, имам разлоге за то. постоји једно тумачење на које ми је својевремно скренуо пажњу покојни Никола Кољевић у једном занимљивом разговору, да се некада, а то се дешавало и код мене у завичају, екавски језик сматрао господским, односно службеним. Наредбе у војсци су, рецимо, биле на екавском, а екавским се говорило и у градовима – рекао је сладоје

– поезија мора да уздрма сам живот својим ангажманом, иако је ангажман поприлично истрошена ријеч, али нема боље, на тај начин да га учини племенитијим, складнијим, бољим, љепшим… и заиста, кад бисмо из нашег живота, ка-кав год да је, и било чијег, истуснули све поетске садржаје, дакле и оне за које уопште нисмо ни свјесни да су поет-ски садржаји, овај живот би био много тежи, бљутавији и досаднији, него што стварно јесте. зато сматрам да поезија управо мора бити утемељена у реалност, у стварност, у ис-куство пјесниког доживлаја, али да мора имати и осјећај за метафичке, надисторијске и друге димензије. Како ће то неко сложити, боље, лошије, по томе се пјесници и разликују – ка-же сладоје.

Да живот учини љепшим

Калезић-радоњић и сладоје

Међународна љетња архео-лошка школа за дјецу – Аре-хеолаб, одржаће се од 3. до 25. августа у градском парку у Будви, сваког дана од 9.30 до 13.30 часова. Школу води Асја Зец, дипломирани ар-хеолог из Падове (Италија). Школа се традиционално одржава у организацији ЈУ Музеји и галерје Будве, већ пету јубиларну годину заре-

дом и намјењена је дјеци од 5 до 15 година. Учешће је бесплатно.

- На овој школи полазни-ци ће имати прилику да на једноставан и интересантан начин директно дођу у кон-такт са археолошким истра-живањима. Дјеца ће у току ове школе учествовати у симулацији археолошког ис-копавања, тачније у дрвеном

боксу испуњеном слојевима земље проналазиће предме-те који одговарају одређе-ним временским периодима, а све то да би стекли знање и увид у формирање исто-ријских наслага кроз врије-ме које археолози потом дешифрују. Циљ је да дјеца асимилирају комплексне концепте путем игре, да сх-вате појмове попут простора

и времена датих физичким преслојавањем седимената који су се наталожили током стотина или хиљада година. Једноставно речено, циљ је да дјеца стекну свијест да се испод површине земље нала-зи читав један свијет који са-мо чека да буде откривен, те да се археолошки налази не проналазе само на археолош-ким ископавањима у далеким

егзотичним земљама, већ да се могу пронаћи и испод пу-та којим корачамо сваки дан. Кроз дружење и игру сазнаће како је то бити члан истражи-вачког тима и како стварати историјске претпоставке за боље разумијевање старих цивилизација Медитерана. Једном недељно, учесници радионице посјетиће Музеј града Будве, гдје ће уз пратњу

стручног водича имати при-лику да се упознају са архе-олошким налазима из Будве који чине сталну поставку -саопштили су из ЈУ Музеј и галерија.

Партнер на реализацији међународне љетње архе-олошке школе Археолаб је Туристичка организација општине Будва.

Ж.К.

да стеКНу свијест о свијету Који треба да буде отКривеН

Археолошка школа за дјецу у Будви

сладоје у будви

- снимање серија често буде напорно, 12 сати сваки дан, пет, шест дана недјељно, осам мјесеци годишње. имам срећу да играм и у четири, пет представа у позоришту и то ме одржава у животу, уосталом за то сам се и школовао, а и рад на представи је, ипак најинспиративнији и најзанимљивији. снимање ми само физички тешко пада, а рад у позориш-ту је психо-физички захтјевнији и пуно љепши. дакле, на сцени, уживо, пред публиком, сад и одмах - каже Момчило оташевић.

Оташевић: Позориште ме одржава у животу

Катарза за публику и

глумце

сриједа, 1. август 2018. Култура страна XI

Пријатељство у му-зичком свијету значи пуно, поготово када

се умјетници познају и ка-да прођу много тога заједно и на сцени и ван ње, а ви-олиниста Роман Симовић и његови пријатељи: пија-ниста Ратимир Мартино-вић, виолончелиста Драган Ђорђевић, од прије неко-лико година и виолисткиња Милена Симовић, члани-ца Оксфордског филхармо-нијског оркестра, Романова животна сапутница, много тога су прошли заједно и сазријевали су заједничким стварањем и промишљањем музике. Отуда и та фасци-нантна енергија која се у програму Дон Бранкових да-на музике осјетила у Цркви Св. Духа на концерту „Му-

зичка једињења”, када су, поред њих, наступили још и пријатељи из иностранства: Ђовани Њоки, професор виолончела на Универзите-ту Моцартеум у Салцбургу, Ћећилија Цијано, прва виолина Гудачког кварте-та „Liskam” и вођа других виолина Ротердамског фил-хармонијског оркестра, Ро-берт Смисен, вођа виола у оркестру Сјеверна сим-фонија. Након Клавирског квартета у г-молу, бр.1, оп. 25 Јоханеса Брамса, у коме је окосница био Ратимир Мартиновић, поновили су Гудачки секстет у д-молу, оп. 70 (Успомена на Фирен-цу) Петра Иљича Чајковског, који су извели претходне ве-чери на Луштици.

– Толико тога смо дије-

лили и дијелимо заједно и онда на крају, када изађемо на сцену, то је врхунац прија-тељства. Познајем Ратимира и Романа одавно, Милена са виолом звучи невјероватно, од скора знам и сјајног че-листу Ђованија... сваки пут ми је огромно задовољство да се дружимо и да свирамо заједно - каже Драган Ђорђе-вић, а Роман Симовић додаје да све боље иде када су блис-ки људи у питању, боље се разумију, јер је за то потре-бан посебан сензибилитет.

– То су људи са којима одавно свирам камерну му-зику и само се мијењају неки од извођача, јер нису увијек у могућности да дођу сваке године, па их замијене неки други, углавном људи са ог-ромним музичким искуством и мени јако блиски. Сваки пут много уживам у наступу у Котору, мало је вруће, као и увијек, али вечерас је заиста било посебно задовољство - посебна енергија, сви смо дали максимум од себе. Оз-биљан је и тежак програм. На Луштици, срећом, нисмо свирали Брамса, тамо нема клавира, умјесто тога смо из-вели Пјацолу. Брамс је јако тежак и Ратимир је вечерас био феноменалан, толико нас је инспирисао, јер све се на њему држи, то је клавирски квартет, све је на клавиру, ми само „бојимо” композицију, каже Роман Симовић, који је прије концерта у Котору наступио на Коларцу, гдје је са Гудачима Св. Ђорђа извео Вивалдијева „Четири

годишња доба”. Објашњава да је тишина између ставова веома важна и инспиратив-на за умјетнике, а которска публика је образована и не тапше кад за то није вријеме.

– Та тишина је важна, јер толико се разбије цјелина кад вам неко нон-стоп та-пше, мада у Италији, када су на улици пјевали Павароти, Карерас и Доминго, људи су аплаудирали већ након по-четка прве фразе, али то је другачије. Овдје је потребан тај мир и добили смо га ве-черас, дивна которска пуб-лика, коју обожавам. Види се да су људи вечерас ужи-вали, то се осјети, ту нема преваре, људи све капирају, осјете енергију, не морају да знају да ли је нешто изашло или није, али знају шта је права вриједност, да ли неко даје или се чува, примјећује Симовић. Он је од почет-ка учествовао у музичком програму КоторАрт-а, свих ових 17 година на разне на-чине био је његова значајна подршка, а то је и данас. Примјећујемо да су као екипа сви они сазрели као умјетници и као „борци” за побољшање статуса музичке умјетности у Црној Гори.

– Увијек сам био подршка Ратимиру Мартиновићу, али он све то ради сам, ја сам ове године то врло мало „посо-лио”, ставио мало зачина. Прошле године смо имали кризу, али овога пута имамо разумијевање Министарства културе, што нам је веома важно, јер овај фестивал је

нешто највредније што се културе у Црној Гори и ре-гиона тиче. Мартиновић то ради феноменално, напреду-је сваке године, у зависности од буџета. Ми имамо и везе и познанства, и пријатеље који су спремни да нам помогну и дођу у Котору, и сви ужи-вају у томе. Све је то дивно, само нам треба финансијска стабилност, да нам неко ка-же: „Хајде ви сада креирај-те програм, а ми ћемо да се бавимо новцем”. Већ имам идеју кога ћу да позовем идуће године... – каже умјет-ник за „Дан”.

Он ће до краја фестивала остати у дирекцији КоторАр-та да помаже око организа-ције концерта великих умјет-ника који долазе - Јуђа Ванг (најтраженија пијанисткиња тренутно у свијету) и Леони-дас Кавакос (Каже: „Виоли-ниста број један за мене”), његови велики пријатељи, са којима је сарађивао више пу-та и на највећем фестивалу класдичне музике у Вербијеу (Швајцарска).

- Из Вербијеа они долазе код нас и то је велика при-вилегија за Црну Гору, то привлачи туристе и цијели регион овдје. Нама је посеб-на част да смо им домаћини и надам се да ће бити неза-бораван концерт. Очекујем „бомбу” од концерта у Црк-ви Св. Духа, надам се да ће ова мала сала да „опстане” послије њиховог реситала, казао је Роман Симовић у разговору након концерта.

М.Д.ПоПовић

ВИОлИНИСта рОМаН СИМОВИЋ И КаО ИЗВОЂаЧ ВЕлИКа ПОДрШКа КОтОрарту, ДОН БраНКОВИМ ДаНИМа МуЗИКЕ

■ Сваки пут толико уживам у наступу у Котору, мало је вруће, као и увијек, али вечерас је заиста било посебно задовољство- нека посебна енергија, сви смо дали максимум од себе

- Сваки пут је феноменална публика у Котору, прелијепо ми је овдје. Которарт је фестивал који је трансформисао у један велики озбиљан регионални фе-стивал. Захваљујем посленицима компаније луштица беј који су помогли овај концерт у Цркви Св. Духа, као и претходни концерт, тамо код њих.Чине велику ствар - они имају своје мецене, које имају средства, помажу културу и то раде на најљепши могући начин заједно са Которартом. Сваки пут се осјећамо као да смо највеће свјетске звијезде, све је савршено, брину о нама као о бебама и хвала им на томе у име „романа и пријатеља” - каже маестро Драган Ђорђевић, ванредни професор на Факултету музичке уметности у Београду и умјетнички директор у Школи за музичке таленте у Ћуприји.

Уз „Луштицу” се осјећају његовано попут беба

роман и пријатељи у секстету

Заједничка изложба цртежа и слика црногорс-ког сликара Зорана Петрушића и Игора Модрића, сликара из Хрватске, биће отворена вечерас у 21 сат, у Галерији солидарности, у организацији ОЈУ „Музеји“ Котор. Ову двојицу умјетника ве-же пријатељство и супротност различите поетике различитост у умјетничком изразу и стварању. Иг-ор Модрић је дипломрао сликарство на Академији ликовних умјетности у Загребу у класи професора

Раоула Голдонија. Након студија је био ангажован као сарадник Мајсторских радионица код профе-сора Иванчића и Реисера. Бави се сликањем и ли-ковном педагогијом у оквиру основног, средњег и високог образовног система. Професор је Школе примјењене умјетности и дизајна у Загребу. Са-мостално излаже од 1983 године,

Зоран Петрушић је дипломирао сликарство у класи професора Драгана Караџића на Факулте-

ту ликовних умјетности на Цетињу. Добитник је више значајних награда у земљи и иностранству од којих се издвајају: Подгорички ликовни салон (1998), Црногорски ликовни салон (2004),,,13 Но-вембар“ (2009),,,Которски визуелни умјетници“ (2014), награда Каравађо - Арт Експо Роме (2017), Специјална награда у Риму (2017) и награда Арт Експо Венециа (2018).

М.Д.П.

ИЗлОЖБа у ГалЕрИЈИ СОлИДарНОСтИ СПОЈИла СлИКарЕ ЗОраНа ПЕтруШИЋа И ИГОра МОДрИЋа

Преплет израза и сензибилитета

Са ратимиром Мартиновићем - роман, Милена и Ђовани

Самостална изложба „Анима олива” младог ликовног умjетника Jована Jерко-ва биће отворена вечерас у 21 час у барскоj Галериjи „Велимир А. Лековић”, у оквиру ликовног програма 31. „Барског љетопи-са”. Изложбу ће отворити директорица Народног музеjа Црне Горе, историчарка умjетности др Анастазиjа Мирановић. Поставку чине иконе модерниjег израза, али традиционалног виђења. Уз њих, ту су предмети примjењене умjетности, утили-тарних комада.

- „Анима олива” или „Душа маслине” jе изложба модерниjег погледа на тради-ционално, споjено нераскидивом везом са природом и исконским материjалима подручиjа Црне Горе, прецизниjе Бара. Шта jе, у ствари, духовност, а шта дух природе нашега окружења? Коришћењем модерних материjала и флуоросцентних боjа, радови свиjетле у мраку, исиjаваjући и наглашаваjући мистику природе икона и предмета, као нераскидиву везу са нашом душом и прецима. Jован С. Jерков рођен jе у Подгорици. Дипломирао jе 2010. године на Одсjеку за графику Академиjе ликовних умjетности у Требињу, у класи проф. мр Мирка Тољића. Добитник jе више сту-дентских награда. Од 2006. године се ба-ви примиjењеним дизаjном и маркетингом. Директор jе и оснивач „Blue IT”, креатор портала www.tvojbar.me и многих других саjтова. Члан jе Удружења ликовних умjет-ника Црне Горе од 2012. године. Живи и ствара у Бару.

Иза себе има велики броj изложби. До сад jе своjе радове, поред осталог, предста-вио на Традиционалноj изложби чланова УЛУЦГ, ликовних колониjа „Стари мост“ у Биjелом Пољу и „Суводо” у Беранама, као и у поставци радова барских ликовних

умjетника на отварању овогодишњег „Бар-ског љетописа”. Самостално jе излагао у Биjелом Пољу, Подгорици, Пљевљима и Бару.

Д.С.

На сцени Атријума Бућа вечерас биће одржана промоција књиге „Позоришни дирер и други записи” Александра Ми-лосављевића. Александар Милосављевић (1958, Београд) је српски позоришни кри-тичар. Књига „Позоришни дирер и други записи” је објављена у едицији „Драма-туршки списи” Стеријиног позорја. „По-зоришни Дирер и други записи” Алексан-дра Милосављевића књига је изабраних есејистичких текстова који су писани, како аутор наводи, разним поводима за различите редакције - „Београдски књи-жевни часопис”, „Сцену”, „Повељу”, „Лудус”, Трећи програм Радио Београда, „Данас”, „Дневник”...

Као кључно за овај одабир својих тек-стова, Милосављевић у уводној ријечи на-води упозорење Јована Христића на три клопке које вребају сваког аутора слич-ног дјела: могућност цјеловитости једног оваквог дјела, болећивост према власти-тим текстовима, ускраћивање читалаца за неки од текстова који су очекивали. Једно од питања које је покренуо, поно-во се суочавајући са тридесетогодишњим искуством, Милосављевић види у томе да је након читања могуће закључити како је код нас вријеме стало и како живимо у временској капсули. Књига „Позориш-ни Дирер и други записи” подјељена је у неколико цјелина: „Есеји”, „Очима по-зоришног критичара”, „Позоришна сва-кодневица”, „Записи критичара”, „Путо-писне белешке.

Ж.К.

Излаже Jерков

Есејистички списи позоришног

критичара

БАРСКИ ЉЕТОПИС

ПРОмОцИјА КњИгЕ АлЕКСАндРА мИлОСАвЉЕвИћА у ТИвТу

Брамс и Чајковски за которске и фуреште музикољупце

сриједа, 1. август 2018.КултураXII страна

Због изузетног редитељс-ког рафинмана којим је Рајко Грлић повезао глумачку еки-пу у једну контроверзну, али узбудљиву савремену тему из нашег региона, чланови жи-рија другог FORTECA -Међу-народног филмског фестивала у Перасту: редитељи Ана Ма-риа Роси Драшко Ђуровић и филмски критичар, селектор и публициста Дејан Дабић, до-дијелили су филму „Устав Ре-публике Хрватске“ Награду за најбољи филм Фестивала. Не-бојши Глоговцу, који је бриљи-рао у овом филму, постхумно је додијељена Специјална награ-да за глумачки допринос кине-матографији.

-Лако је објаснити да је Не-бојша Глоговац посебан, спе-цијалан, само је тешко повје-ровати да га нема. Ова награда њему постхумно, наша је жеља да ми, са овог мјеста, са овог јединственог Фестивала, ка-жемо да је он побједник, гдје год да се прикаже филм у коме глуми, да је најбољи и када је мушкарац и када је жена. Он је глумац коме је Бог подарио таленат и љепоту којој ће се клањати генерације, истиче се у образложењу.

Великој глумици из Шведске, Гунел Линдблом додијељена је Награда за дипринос свјетској кинематографији. Она је ост-варила сјајну улогу у средње-метражном филму „Mote om eftermiddagen- Afternoon encounter“ редитељке Асе Кла-мер о људима трећег доба, који пред крај живота своде своја емотивна и егзистенцијална питања. У Шведску путује и Специјална награда жирија редитељки Ани лон Франко, за женски ауторски ангажман у кратким филмовима „Egg, Haaah, Poetry 2, Poetry 3, The Field, The Sauna“, на ивици филмског експеримента.

Посебно признање кратко-метражном филму са хуманом

поруком „Тихи кутак Христов“, чији је редитељ Радисав Јеврић успио да помири документарни и играни умјетнички израз, Жи-ри Фортеце је додијелио с обзи-ром да није прогласио Награду за најбољи краткометражни и средњеметражни документар-ни или играни филм.

Специјална награда за сни-матељски рад додијељена је филму „Чувари“ редитеља Миљана Гогића „за убједљиву визуелну афирмацију приче о чуварима традиције, историје и крста првог српског свеца, Јована Владимира“. Вријеме нас је послужило, све је про-текло онако како смо жељели, жири је врло вриједно радо, одгледао све филмове и било је јако „вруће“- вођен је лијеп разговор на тему филма, а ја уживам када видим креативне људе да се договарају и боре за своје идеје,чак и када треба да се одабере најбољи филм, примијетила је Јелена Мила, директорка „Фортеце“.

Ово су праве вриједности за

Црну Гору, амбијент је чаробан а на организацији фестивала се мора још више и боље радити, каже селекторка Ивана Костић, продуценткиња куће „Дели-ус“, главни сарадник Фести-вала. Она ће бити дистрибутер филма Јелене Миле „Челичне ратнице“, а бавиће се и фести-валским животом филма „Чу-вари крста“ редитеља Миљана Гогића.

-Највећи успјех у мојој ка-ријери је филм „Тихи кутак Христов“ редитеља Радисава Јеврића, у продукцији Мана-стира Острог. Имала сам ве-лику срећу, част да познајем, радим и будем пријатељ са Не-бојшом Глоговцем, који глуми у овом филму. Сваки филм у коме је глумио има за н+мене другу димензију, јер је стварно давао максимум себе. Премијера је била у Чикагу прошле године, након тога је имао фестивал-скиживот у Краснодару и Под-московљу, затим је приказан у Подгорици, па у Никшићу, онда је дошао у Београд, гдје

је приказан у препуној крипти Храма Св. Саве. Видјели су нас у Ваљеву, Лазаревцу, Краљеву, Врњачкој Бањи и добили смо благослове да филм прикаже-мо у цијелој Републици Срп-ској, у Браничевској епархији. Позвани смо од владике у Беч, а такође смо позвани и у Загреб да пустимо филм. Филм спаја невјероватне ствари, спаја скандинавске земље чија је кинематографија невјероватна и у свијету јако популарна и гледана и Медитеран и Црну Гору, и та сарадња има велике могућности да се развија. Ко год дође овдје, у Пераст, Боку, и види ту љепоту, сигурно да пожели да сними филм овдје, да уради неки кадар, е, у томе је важност оваквих фестивала какав је „Фортеца“, поручила је Костић за „Дан“. Други Међу-народни филмски фестивал у Перасту „крунисан је“ филмом Емира Кустурице „На млечном путу“, који је на Пјаци Св. Ни-коле приказан ван конкурен-ције. М.Д.ПоПовић

ФИлМ „уСтаВ рЕПуБлИКЕ ХрВатСКЕ“ раЈКа ГрлИЋа ПрОГлаШЕН НаЈБОЉИМ ОСтВарЕЊЕМ На II ФОртЕЦа ФЕСтИВалу у ПЕраСту

Глоговцу постхумно награда за филм

■ Шведској глумици Гунел линдблом додијељена Награда за допринос свјетској кинематографији, а редитељки ани лон Франко - за женски ауторски ангажман

Награђени и домаћини ФОртЕЦа Фестивала

Млади КоторАрт-таленти Тамара Живковић (флаута), Бошко Тујковић (хармоника), Бошко Бисмиљак (труба), Андријана Јовановић (клавир) и Нела Драшковић (обоа), сви ученици Школе за основно и средње музичко образовање Вида Матјан у Котору, наступиће вечерас (сриједа) у 21.30 сати у Цркви Св. Духа. Гошћа концерта биће виолинисткиња Сара Башоре из Калифорније, која ће наступити на КоторАрт-у у склопу ост-варене сарадње између Санта Барбаре и Котора. У клавирској сарадњи биће Ма-рина Микић и Тамара Јашовић, а на репертоару су дјела Телемана, Попа, Баха, Арутјуњана, Семјонова, Шопена, Колена, Батист-Лојеа и Бартока.

Тамара Живковић, ученица трећег раз-реда флауте у класи проф. Андрее Живко-вић, учествовала је на међународним и републичким такмичењима, освајајући златне и сребрне лире, као и специјалне награде. Први солистички концерт одр-жала је са тринаест година. Бошко Тујко-вић, ученик трећег разреда хармонике у класи проф. Горана Шеваљевића, освојио је бројне награде на државним и међу-народним такмичењима међу којима су Сребрна лира на 37, Специјална награда

на 39, Златна лира на 41. Музичком фес-тивалу младих Црне Горе (2010, 2012, 2014), Специјална награда на фестивалу Еуфонија (Нови Сад, 2015), прве награде на Међународном фестивалу хармонике Акордеон Арт(Источно Сарајево, 2010, 2013), 16. Интернационаној манифеста-цији Дани хармонике (Смедерево, 2011, 2013), руском Интернационалном умјет-ничком фестивалу Моресол (Тиват, 2014, 2015), друга награда на Звезданим стаза-ма (Крагујевац, 2011). Бошко Бисмиљак, трубач, ученик четвртог разреда, у класи проф. Саре Лакичевић, учествовао на др-жавним такмичењима у Херцег Новом, Котору и Подгорици, као и на међународ-ним такмичењима у Београду, и освојио пет Златних лира и двије Сребрне лире, прву награду на такмичењу „Петар Коњо-вић“ (Београд, 2018). Био је полазник радионица класичне и џез музике Тома Смита, Марка Ђорђевића и Франсиска Пе-рез- Ферера. Андријана Јовановић, учени-ца четвртог разреда клавира, у класи проф. Грацијеле Ћатовић, први солистички кон-церт одржала је на крају основне музич-ке школе и ту праксу у Котору одржава једном годишње до данас. Учествовала је на Републичком такмичењу, наступила је

у Данској, а с клавирским дуом на фес-тивалу КоторАрт, дијелећи позорницу с реноминарним умјетницима, Романом Симовићем и Ратимиром Мартиновићем. Сара Башоре, виолинисткиња, стекла је бечелор на Универзитету Калифорније у Санта Барбари 2017. године, гдје је наста-вила школовање на мастер програму. Тре-нутно је концерт-мајстор Универзитетског Камерног оркестра и Попс оркестра, као и на мјесту прве виолине у Филхармонији Санта Мариа. Нела Драшковић, студент-киња обое, у класи проф. Владимира Пуш-каша, на Академији уметности у Новом Саду, основно музичко образовање стекла је у Музичкој школи „Васа Павић“ у Под-горици, гдје је матурирала обоу, док је теоретски одсјек завшила у школи „Вида Матјан“ у Котору. Освојила је Златну лиру на републичком такмичењу у Подгорици (2017) и другу награду на Такмичењу др-вених дувача у Пожаревцу (2016).

Промоција домаћих младих умјетника је посебно у фокусу овогодишњих Дон Бранкових дана музике, па су тако реси-тале недавно одражале двије велике наде наше сцене – гитаристкиња Нађа Јанковић и пијаниста Андрија Јововић.

М.Д.П.

КОтОрарт- талЕНтИ ВЕЧЕраС На СЦЕНИ ЦрКВЕ СВЕтОГ ДуХа

Рапсодија за шест инструмената

Изложба слика насталих у ликовној колонији „Улцињске ласте, ноте ветра“ отворена је синоћ у хотелу „Отрант” на Великој плажи у Улцињу. Ова друга по реду умјетничка ко-лонија ове године у Улцињ је довела три умјетнице из Ср-бије: Весну Петрић, Биљану Новковић и Јасну Николић које су своје радове настале протеклих мјесец дана пред-ставиле бројној домаћој и страној публици. Изложено је око десетак радова у акри-лик и комбинованој техници на платну, које ће посјетиоци моћи да виде наредних мје-сец дана. Њихови различити сензибилитети спојени су у визуленој причи, испуњеној утисцима које носи сусрет са племенитим медитеранскиим градом.

– Овдје смо већ другу го-дину за редом у граду који је сам по себи велика инспир-ција. Овај град одише специ-фичним духом, предивном природом и дивним људима. То све са собом носи специ-фичну љепоту али и одговор-ност. То нас је инспирисало и надам се да смо успјели да пренсесмо поруку кроз изабрану тему и умјетнички израз. Све слике су настале инспирисане предивном при-родом - каже Весна Петрић која је у протекле четири године свој рад посветила истраживању биолошке раз-новрсности, фасцинирана љепотом живота у природи.

На Факултету пимењених уметности и дизајна у Београ-ду 2005. године дипломирала на смјеру Керамике, предмет - Уникатна керамика. Барата једнаком снагом ликовним техникама, како на платну, папиру тако и у глини...Изла-гала је више пута самостал-но, у Србији и иностранству. Учесник је многих колектив-них изложби, ликовних коло-нија. Њену колегиницу Јасну Николић у Улцињу је очарала и мотивисала, како истиче,

невјероватна ширина неба, плаже, простора, ширина од-носа међу људима....

– Све што сам доживјела нашло се на платну кроз те неке мале симоболе, спојене у једну цјелину. Не радим ап-стракцију ни реализам, него више онако асоцијативно. Увијек се трудим да ухватим атмосферу тог непосредног доживљаја и ако је то могуће да искомуницирам са пуб-ликом, каже Николић која иза себе има преко 20 само-сталних изложби у Београду, Лондону, Паризу и на много-бројним изложбама у земљи и иностранству. Дипломи-рала је 1990. на Факултету примењених уметности и дизајна, катедра сликарства у Београду. Постдипломске студије завршила је 1995.,

на истом факултету, област фреско сликарство а профе-сионално усавршавање, об-ласт – керамичка скулптура 2007. године на Кенсингтон колеџу у Лондону. За ма-гистра сликарстава Биљану Новковић Улцињ је рајско мјесто у коме је како каже, све љековито.

– Од изузетне природе пре-ко људи за које вјерујем да су свјесни у каквом мјесту живе. Све је овдје инспирација али ја сам ове године издвбоји-ла једна маслињак и нарове. Пошто су ми маслине симбол издржљивости, опастанка и потребе да се нешто чува а нарови су симбол здравља плодности, каже ова умјет-ница којој је најважније поље интересовања човјек, његова психо-физичка структура, и однос према самом себи, животу и окружењу. Нов-ковић је дипломирала је на Факултету ликовних умет-ности у Београду на ком је и магистрирала. Од 2007. је самостални умјетник. До са-да је приредила шест само-сталних, и учесник је бројних групних изложби у Србији и иностранству. М.К.

Домаћин ликовне колоније и један од организатора из-ложбе „улцињске ласте, ноте ветра“ је улцињанин Кабиљ Касхоџа. Захваљујући њему колонија траје већ двије го-дине, а како обећава даће све од себе да прерасте у тра-диционалну.

- Волим умјетност, умјетнике, дружење. Надам се да сам био добар домаћин а потрудићу да се умјетници код мене окупе и наредне године. Хвала им на дружењу и прелијепим сликама. Ја сам уживао, а вјерујем да су и они као и публика, која ће моћи да нардних тридеетк дана да се диви њиховим радовима, поручио је Касхоџа.

Дружење и наредне године

Улцињске ласте,

ноте ветра

у ХОтЕлу „ОтраНт” у улЦИЊу ОтВОрЕНа ИЗлОЖБа СлИКа лИКОВНЕ КОлОНИЈЕ

сриједа, 1. август 2018. Фељтон страна XIIIМАТИЧНА ЋЕЛИЈА ПОЕЗИЈЕ (1)

(1)ЦАРСКА ПОРОДИЦА РОМАНОВИ Превео и Приредио: ВОЈИН ПЕРУНИЧИЋ

Постоји једно трајно пи-тање које су писци оду-вијек себи постављали:

Зашто пишем? Будући да никад нијесу успјели да одговоре ра-ционално и поуздано, време-ном је то питање промовисано у глупост. Но глупост свака-ко није, прије ће бити да би за ствараоца и стваралаштво прецизан одговор био сасвим неприхватљив јер би могао бити тачка на крају реченице и амбиције да се ствара. Тако недостатак одговора, свјесно или несвјесно, писац ставља себи на терет и, ослобођен од-говорности наставља трагалач-ку авантуру.

То сам већ негдје записао: Питање – зашто писати мути-

рани је облик питања – зашто живјети. Е па, како негативан одговор реално и непрекид-но виси у ваздуху, тако човјек (писац) неће да га узме јер би то значило његов коначан пораз. Потом и пораз писања, нарав-но. Не желећи да чује одговор, писац наставља рад на мар-гини своје почетне амбиције да мијења свијет. Но, подјела рада у природи је направљена тако да Бог не испушта одгово-ре на егзистенцијална питања. Човјек спознаје тај пораз, али га не прима као коначан већ својим умом, осјећањем и ријечју покушава опет да се умијеша у божанска питања. Гледано са овог брежуљка, Бог са симпатијама мотри на своје фарисеје, те им даје ограниче-ну дозу мудрости и радовања. Тако пјесник обдржава актив-ност маргиналног метаболи-зма у космосу. Дакле, Бог му освјетљава папир и он пише.

Историја човјековог про-блема да се самообјасни ста-ра је колико и његова брига о коначности. Заправо, колико и прва сазнања о недовољној ст-варности, о томе да човјекова егзистенцијална амбиција не-ма покриће у реалности. Тако је напор да све буде другачије произвео нове феномене који привидно интервенишу у при-родном реду ствари. Људска тјескоба и чињеница да дух не пристаје на посуду у којој

борави, производи митове као непрегледна пространства у којима импровизује нову реал-ност. Зато је, вјерујем, мит ма-тична ћелија поезије јер је први искорак да побиједи нешто јаче од себе. Производња мита та-ко постоје прва фантазма која води човјека кроз непостојеће предјеле. Али тај говор о надре-алном себи носи творачку енер-гију и убјеђење, па креација временом постаје нова, пара-лелна реалност. Најкреатив-нији стуб у обдржавању свака-ко су Грчки митови као врхови цивилизацијске доградње. Они нијесу остварење завршено са-мо по себи већ узорак и узор

бројних остварења покренутих матичном надградњом свијета.

Наравно да се поезија ост-варује у језику и он је везивно ткиво које уобличава поетску материју. А поетска материја могла би бити тег, провокатив-но предпоетско стање духа које тежи да се артикулише. Она је биће импулса и мјесто одакле креће духовно таласање.

Сваки пристојно писмен чо-вјек, вјерујем, може написати формално коректну пјесму и са те стране не би јој треба-ло ништа приговорити. Али сама писменост се одазива свакодневном говору, спора-зумијевању и задовољавању

непосредних потреба. Такво штиво и јесте успјешно на том нивоу, али не понире до корије-на пјесме и не покреће поетску твар способну да се оствари у плоду који ће бити препознат као потомак оне трајно умиш-љене матичне ћелије пјевања.

Наспрам поетске материје која пулсира у снажним за-масима, створена је веома непостојана поетска чињени-ца која се обдржава солидар-ношћу већинске стваралачке атрофије. Ту видим прилично моћну најезду бестјелесне по-езије која се позива на заумље и процесе наслућивања, никако прецизног мишљења поентира-

ног кроз интензивна осјећања.Тај бестјелесни поход, који се

сумњиво представља као пое-зија, дјелује збуњујеће и успо-рава суштинско просвјетљење читалаца. Он се на једном ни-воу, благо наднесеним над ки-чем, утврђује у структури до-минантне површности. Отуда стварна поезија остаје елитно усамљена и живи у проблему „разријеђеног ваздуха” и да се бори против бестјелесног џина рођеног из заблуде о његовом постојању. Тако је предпоетска материја унапријед заморена јер савлађује непостојећи отпор бестјелесног пјевања.

(НАСТАвиЋе Се)

Цар Николај Алексан-дрович је васпитаван у духу средине у којој

се родио и у којој је живио и одрастао. У таквој средини је стварао навике, које су кас-није биле основно правило његовог понашања. Уствари, његов карактер се одликовао смиреношћу, суздржаношћу и никад није показивао своја осјећања. Увијек је био стало-жен и сконцентрисан. Нико од присутних није могао да при-мијети његова нерасположења и љутњу. Волио је да чита мно-го, изучавао је друштвене нау-ке, а посебно историју.

Био је, једноставно, вео-ма скроман човјек у својим прохтјевима и потребама.

Не само руска штампа за вријеме револуције, већ се и неки историчари, чак и данас, труде да протуре у јавност да је цар, поред својих мана,имао и склоност према алкохолу. То није истина. Никада није осјећао потребу за вином. Об-ично је прије доручка и ручка испијао по једну чашицу шљи-вовице. Није никада пио коњак, а није волио ни шампањац. Ако је морао да попије у друштву, увијек је пио у границама нор-малног. Још од малих ногу, он је волио да доколичи, само ако није нешто читао или физич-ки радио, јер су му једностав-ни услови живљења створили такве навике.

Посебно је волио природу и лов

С обзиром да је био религи-озан, његова јака осјећања љу-бави била су усмјерена према обичном руском човјеку. Ако су дозвољавале околности, док је био ухапшен, он је од-лазио код војника, дружио се са њима, разговарао, играо шах са њима, показујући своју необичну једноставност током тих сусрета. И дјецу је водио

код њих.Он је био чврсто убијеђен

да је руски човјек благе на-рави, добре душе и осјећајан. Њему је јасно да тај човјек много шта не разумије, али се на њега може утицати добрим дјелима. Ова своја убјеђења није мијењао до краја живота. То је било свима толико јасно да је пуковник Кобилински, показујући велику оданост и сажаљење према цару током истраге, изјавио: „ Понекад ми је било тешко због тога“.

Цар никада није окривљи-вао војника-мангупа за ње-гово понашање, већ његовог претпостављеног и надлежну команду. Захваљујући таквом ставу, док је био у притвору, он није могао ни да схвати ту опасност, која му је пријетила.

Власт као власт, за њега није значила ништа. За њега

је Русија била све. Највише се плашио да ће га протјерати из земље, а то не би могао ника-ко да поднесе. Доброта његове душе, са посебним осјећајем префињене тактичности, је била типична карактерна цр-та његове нарави, која је била изразито наглашена. По свом карактеру он је лично био не-способан да направи некоме зло.

Та његова особина имала је утицаја скоро на све људе и ос-тављала је очаравајући утисак.

Два човјека су била задуже-на да дају негативне коментаре о цару. То су били Керенски и кнез Љвов. Први је говорио за цара да је мистичан, не-повјерљив према људима, да је презирао људе и био инте-лектуално ограничен, не пори-чући да је, ипак, имао „ некакав осјећај према животу и људи-

ма“. Кнез Љвов каже да је цар „ лукави Византијац“.

У исто вријеме обојица њих, и Керенски и кнез Љвов, карактеришући цара, користе једну те исту синтагму. Керен-ски скреће пажњу на његове „чаробне и привлачне очи”, а Љвов наглашава његову „ оч-аравајућу моћ“, која се прено-сила на људе.

Та наглашена црта његовог карактера доводила је људе у такву ситуацију да су забо-рављали да је то цар, док су са њим разговарали.

По свом менталном склопу, он није био присталица идеја апсолутизма и био је жи-ви примјер негације такве власти.

Проницљив, живахан, умиљат

Царевић Алексеј Николаје-вич је био дјечак од 14 година, проницљив, живахан, умиљат, веома интелигентан и веселе природе. Био је доста лијен и није волио књиге. Имао је у себи карактерне црте и оца и мајке. Наслиједио је од оца простодушност, док су му осионост и уображеност били непознати, али је био својеглав и једино се покоравао оцу. Мајка је хтјела да према ње-му буде строга, али није има-ла снаге. Његова учитељица Битнер прича о њему: „Он је био тврдоглав и никад није дозвољавао да га жене уводе у

ред“.Био је крајње дисципли-

нован, доста повучен и толе-рантан. Очигледно је болест учинила своје и остављајући свој траг, његова личност се формирала тако. Он није во-лио дворски бонтон, волио је да се дружи са војницима, употребљавао је изразе које су они користили и те исте народне изразе уписивао у свој дневник, које је од њих чуо. Својом штедљивошћу је подсјећао на своју мајку, није трошио свој новац, сакупљао је разне бачене ствари, ексере, папир премазан танким слојем олова, парчиће канапа и томе слично.

НАСТАвиЋе Се

Мит – родно мјесто поезије

Личности цара Николаја и царевића Алексеја

■ николај Соколов је у својој књизи „Убиство царске породице“ посветио доста простора карактерним особина-ма царског пара Романових и њихове дјеце. о њима као личностима дворски чиновници и послуга су износили своја запажања на саслушањима током ис-траге, јер су их добро познавали, што је помогло аутору да боље расвијетли њи-хове нарави

Питање – зашто писати мутирани је облик питања – зашто живјети

Царска породица Романов

ПиШе: ИлИја лакушИћ

Илија Лакушић

сриједа, 1. август 2018.ШаренаXIV страна

Икона техно звука Ни-на Кравиз слави нови јубилеј – 20 објавље-

них издања под њеном етике-том трип. Посљедња компила-ција „Don’t Mess With Cupid, Cos Cupid Ain’t Stupid” угле-дала је свјетлост дана 20. ју-ла, а окупља мајсторе електро звука од Русије до Ирске.

Најновије издање звијез-де овогодишњег Си денса садржи 10 трака, а описане су као својеврсни омаж елек-тронској музици. У питању су необјављени материјали и „есенцијални драгуљи”, попут Биогеновог „Hekagraphic” из-губљене нумере Richarda D. Jamesa, остварења Бјаркија, Екоса, али и Нинина нова мистична нумера „Опа”. Сва-ка трака осликава једну причу, а цио албум одаје утисак путо-вања кроз својеврсни звучни пејзаж. Нумере су структу-риране тако да се савршено надовезују и погодне су за миксање, а кад слушалац за-врти тај музички точак тешко

га може контролисати. Један од највећих женских DJ-ева данашњице не крије задо-вољство због новог успјеха, па је срећу подијелила са фано-вима који је прате на друштве-ним мрежема.

- Невјероватно, али исти-нито! трип постоји четири година, а већ броји 20 издања који се могу описати као збир-ка 247 трака 25 музичара из Русије, Исланда, Британије, Италије, Португалије, Јапана, Финске, Холандије, Њемач-ке, Израела. Постајемо пра-ва породица истомишљеника која расте из године у годину. Захвална сам и велика ми је част што имам прилику да сарађујем са толико таленто-ваних и посебних умјетника - написала је између осталог Нина.

„Don’t Mess With Cupid, Cos Cupid Ain’t Stupid” већ има хиљаде прегледа на јутјубу, а судећи према ранијим ост-варењима, неминован је ус-пјех и најновијег Нининог

пројекта. Нина на затварању Tomorrowlanda у микс убацила и сингл од Dax J-а!

Ненадмашна Нина Кравиз неспорна је хедлајнерка во-дећих свјетских фестивала, па је тако и на Tomorrowlandu приредила журку за памћење. Као и увијек, раздрмала је публику одважним сетом и приредила им посебно изне-нађење. У свој микс убацила је сингл још једне звијезде овогодишњег Си денса, Dax

J-а „No Redemption”.У њеном опусу уживаће и

публика у Црној Гори на пе-том јубиларном Си денс фес-тивалу, који ће бити одржан од четвртка 30. августа, до субо-те 1. септембра. Улазнице за овогодишње јубиларно пето издање фестивала су у про-даји по цијени од 24.99 еура, а у оптицају је и акција 4+1 у оквиру које за летири купљене улазнице, пета стиже гратис.

А.Ш.

KONKURS ZA IZLOŽBU NOVSKIH FOTOGRAFA

Galerija “Josip Bepo Benković” raspisuje konkurs za godišnju izložbu Novskih fotografa pod nazivom “ Moj grad – to sam ja “, koja će biti organizovana u septembru mjesecu ove godine.

Konkurs je otvoren od 31. jula do 17. avgusta 2018. godine i namijenjen je svim ljubiteljima fotografi je iz Herceg Novog, bez obzira da li se njome bave profesionalno ili amaterski. Autori će po isteku konkursa biti obavješteni o načinu opremanja rada i dostavi istog u galeriju Josip Bepo Benković.

Prijavu sa radovima treba dostaviti na e-mail galerije:galerijahn@gmail.com ( subject: Za konkurs za izložbu Novskih fotografa).

Uz prijavu, poslatu najkasnije do 17. avgusta, potrebno je dostaviti:- Ime i prezime autora i kontakt - Kratku biografi ju- Najviše tri rada (crno-bijela ili kolor) u elektronskoj formi, isključivo u JPG formatu.

NAPOMENE: Radovi pristigli nakon navedenog datuma neće biti uzeti u razmatranje. Svaki učesnik mora da bude autor dostavljenih fotogafi ja, te da navede njihov naslov. Fotografi je mogu biti skorašnje ili nastale prije više godina.

ИКОна ТеХнО ЗВУКа ОБЈаВИЛа 20. аЛБУМ ПОД еТИКеТОМ ТрИП

Нина Кравиз наставља доминацију

У КЛУБУ БОЋара ВеЧераС

Гостује бенд „Маљчики”

Београдски трибјут бенд „Маљчики” наступиће вечерас од 21 сат у клубу Боћара у Под-горици. Концерт организује НВО Музика Алтернатива Кул-тура а улаз је слободан.

-„Маљчики” бенд настао је као доказ да је вријеме 80-их да-ло и више него добру музичку

подлогу са доста великих хито-ва тадашњих бендова. Чланови бенда искрено преносе емоцију и свирку тог времена а настали су од већ препознатљивог Киза блуза бенда који је носиоц бео-градске нове рок школе - казао је Дамир Ибишевић, организа-тор. АШ.

Барски рок бенд „Акаде-миа” наступио је недавно у оквиру првог дана „Норт феста”, дводневног музичког фестивала који се одржао на спортским теренима хотела „Bianca Resort & SPA” у Ко-лашину. Норт фест је музичка манифестација, покренута са циљем промоције туристичке понуде сјевера и Колашина у току љетње туристичке сезо-не.

Поред „Академие”, сви-рали су и „Сила нечиста” из Хрватске и подгорички бендо-ви „Парампашчад” и „Бубње-ви”, те бивши пјевач групе „Смак” Најда са бендом „Смак трибјут”.

- Свирали смо први, по пре-поруци организатора Душка Гошњића. Звук је био добар, колеге рокерске, организација коректна, плац на коме се све одржавало одличан. И камп је био организован. Срдачност домаћина на сваком кораку је била за десетку. Оно што нам

није ишло на руку је вријеме. Пола сата прије нашег наступа пала је ситна, хладна киша која је расквасила терен, спустила температуру за неколико сте-пени и растјерала добар дио

посјетилаца. Ми смо одрадили наших сат времена без иједне баладе. Задовољни смо - рекао је за „Дан” Божидар Гаговић, шеф бенда „Академиа”.

А.Ш.

на неДаВнО ОДрЖанОМ нОрТ ФеСТУ

Наступила барска група „Академиа”

Легендарни музичар Питер Марфи одржаће концерт 9. новембра у дворани „Амери-кана” Дома омладине Београ-да, у оквиру светске турнеје назване „40 Years of Bauhaus Ruby Celebration Feat. David J”.

Некадашњи фронтмен Бау-хауса Марфи најавио је да ће му се на турнеји којом про-славља 40 година култног бен-да придружити као гост његов суоснивач, басиста Давид Ј. На концертима ће Марфи и Давид Ј изводити у цјелости утицајни деби албум бенда „In The Flat Field” (1980), уз додатак дру-гих Баухаус класика.

Основани у Енглеској 1978. године, пионири пост-пан-ка Баухаус исклесали су свој јединствени музички кутак комбинујући минимализам, арт рок и мрачни глам рок, уз велику дозу сопственог ескпе-риментализма, оригиналности и духа.

Марфи, Давид Ј, гитариста Даниел Асх и бубњар Кевин

Хаскинс пробиили су се хитом „Bela Lugosi’s Dead” 1979. го-дине, услиједио је деби „In The Flat Field” (1980), а затим албу-ми „Mask” (1981), „The Sky’s Gone Out” (1982) i „Burning From The Inside” (1983). Бау-хаус се распао почетком осам-

десетих, да би се повремено кратко окупљао (пети албум „Go Away White” објављен је 2008. године), али је њихово дјело остало изузетно утицаја-но, настављајући да одзвања деценијама касније.

А.Ш.

У ДВОранИ „аМерИКана” У БеОГраДУ 9. нОВеМБра

Питер Марфи слави јубилеј Баухауса

Енигматика страна XVсриједа, 1. август 2018.

тешко Вам је да испуните парт-нерова очекивања, али врије-

ди покушати. Увијек постоји начин да превазиђете субјек-

тивне границе. нови догађаји утичу на Вашу концентрацију. Будите промишљени и немојте доносити исхитрене одлуке. Потрудите се да побољшате своју кондицију.

немојте дозволити да Вас мимо-иђе позив или да се вољена осо-

ба сувише удаљава од заједничких тема. Важно је да препознате до-

бар импулс. тренутни успјех у пословно-финансијс-ком смислу има шире значење и представља добар примјер за Вашу околину. Уживајте у лијепим ства-рима и акумулирајте позитивну енергију.

нема потребе да уносите емо-тивну тензију у заједнички

однос. Срећа Вам се сигурно осмјехује. Важно је да се придр-

жавате провјереног обрасца пословно-финан-сијске сарадње и да избјегавате непотребне изазове. Слободно вријеме посветите неким омиљеним темама, опустите се.

неко је на Вашој страни, чак и када постоје различита инте-

ресовања или приоритети. нала-зите се у позитивном окружењу.

нечија услуга има велику цијену, стога тражите једноставније рјешење или повољнију послов-ну варијанту. У вечерњим сатима пријаће Вам омиљена забава у познатом друштву.

Обратите пажњу на особу која Вас посматра заљубљеним

погледом и са топлим осмјехом на уснама. Планирајте нови љу-

бавни сусрет. Понекад је тешко контролисати пословни дијалог. Ослоните се на своје орга-низаторске способности и будите активни на различитим странама.

Жеље које имате нису не-достижне, али захтијевају

додатно стрпљење и велику упорност пред вољеном особом.

Пробирљивост понекад представља позитив-ну особину, стога немојте дозволити да неко мијења Ваше пословне критеријуме. Успорите свој ритам, опустите се.

Умијете да изненадите воље-ну особу у великом стилу.

Понекад засијените све око себе својим необичним идеја-

ма. Сусрет са једном особом није испунио Ва-ша очекивања, али Ви имате алтернативно рјешење. компромис је могуће остварити на заједничку радост. налазите се у сјајној форми.

Олако прелазите преко замјер-ки које Вам упућује вољена

особа. Употријебите свој шарм у одређеним ситуацијама. Помоћу

суптилних метода можете да „наметнете” своје ставове и да задовољите разноврсне крите-ријуме у пословним сусретима. Потрудите се да побољшате своју психо-физичку кондицију.

Важно је да пажљиво бирате ријечи које изговарате пред

вољеном особом. избјегавате сумњиво друштво или особу која

се налази на „лошем гласу”. Очекујете пози-тивне одговоре. Успјешни резултати зависе од добре процјене и личног ангажовања у разли-читим правцима. не прецјењујте своје могућ-ности.

непотребно бринете због не-чијег понашања. Покажите

више разумијевања за нечије грешке или емотивне слабости.

Умијете да дјелујете врло сугестивно на своје сараднике. Захваљујући доброј пословној стра-тегији очекују Вас позитивни резултати. Усмје-рите мисли у позитивном правцу, опустите се.

Партнер очекује иницијати-ву са Ваше стране. ако сте

слободни, упутите емотивну поруку или „сигнал” особи која

Вам се допада. Потребно је да се организује-те на различитим странама. Прихватите нечија упутства која гарантују пословни добитак. Ва-жно је да ускладите разум и осјећања.

Стало Вам је да остварите своје намјере, тако да не обраћате

посебну пажњу на партнерове примједбе. Дјелујете нескром-

но. Постоје ситуације у којима пролазите као побједник, али на некој другој страни губите. Пријаће Вам витаминска исхрана и више теч-ности.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

- Душо, сад кад умирем признај ми, да ли си ме икад преварила?

- а шта ако не умреш?

Позове мујо Хасу да се

провозају хеликоптером. Хасо пристане, и након 10 минута лета хеликоптер се сруши.

кад су спасиоци нашли црну кутију, последње што се чуло биле су Хаси-

не ријечи:• Болан, мујо, угаси тај

вентилатор горе, зебе ме.

Пита мујо Фату:- Хоћеш Фато, болан, да

се играмо Великог Брата?Фата, сва срећна, одго-

вара:

- Хоћу мујо, хоћу.а мујо ће на то:- Фато, говори Велики

Брат! имаш 2 минута да на-пустиш кућу!“

Он би у животу успио да развеже гордијев чвор, али му је горда жена помрсила конце.

наш директор је стручњак за млијечне производе: има дос-та путера на глави, јер је покупио сав кајмак, дабогда му се усирило.

нема потребе да се раздваја жито од кукоља – кукољ се сам издвојио, и стао на чело жита.

тражећи сигурно мјесто под Сунцем, нијесу се опекли једи-но они јако намазани.

Радници би тражили од новог, строгог директора да једу, али не смију ни да жвакну. Др Драган копривица

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

сриједа, 1. август 2018.МаркетингXVI страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

СВАКОГ ЧЕТВРТКА УЗ „ДАН” РЕВИЈА Д - ТВ МАГАЗИНАЊА МИТ, ЗВИЈЕЗДА ХИТ СЕРИЈЕ „ИСТИНЕ И ЛАЖИ”, ЗА „РЕВИЈУ Д”

ГОВОРИ О УЛОГАМА КОЈЕ СУ ЈОЈ ОДШКРИНУЛЕ ВРАТА СЛАВЕ

Аутентичност као императив

ВОДИТЕЉКА МАРИНА МАТИЈЕВИЋ СВАКЕ РАДНЕ ВЕЧЕРИ ПОЖЕЛИ НАМ ЛАКУ НОЋ НА КРАЈУ „НОЋНОГ ЖУРНАЛА”, НА ТВ ПРВА

Оптимизам је ствар одлуке

СРПСКО-КИНЕСКА КОПРОДУКЦИЈА

Почело снимање филма „Бјекство из Београда”

ФИЛМСКЕ ВИЈЕСТИ

■ „Чарлијеви анђели” у трећој верзији ■ Дикаприо и Бред Пит први пут заједно на сету ■ Гари Олдман у трилеру са Ејми Адамс ■ Шаде нова Дизнијева принцеза

Т Е Л Е В И З И Ј Е З А Д Р Ж А В А Ј У П Р А В О И З М Ј Е Н Е П Р О Г Р А М С К Е Ш Е М Е

05:30 РАДИО ЦРНЕ ГОРЕ-БУДИЛНИК06:00 ДОБРО ЈУТРО ЦРНА ГОРО07:00 ВИЈЕСТИ 08:00 ВИЈЕСТИ 07:35 ДОБРО ЈУТРО ЦРНА ГОРО, ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ 09:00 ВИЈЕСТИ10:00 ВИЈЕСТИ 10:05 НАУЧНО–ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ10:45 ТОПШОП11:00 ВИЈЕСТИ 11:05 ДОКУМЕНТАРНА ЕМИСИЈА11:35 МУЗИКА12:00 ВИЈЕСТИ12:05 ДЈЕЦА КУВАЈУ 12:30 МУЗИКА13:00 ВИЈЕСТИ13:05 СЕРИЈА: ГОСПОЂА, Р14:00 ВИЈЕСТИ14:30 ТОПШОП 14:45 НАУЧНО–ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ15:05 МУЗИКА15:30 ДНЕВНИК 116:00 ЛАЈМЕТ16:10 ТОПШОП 16:30 СЕРИЈА: ГОСПОЂА 17:45 МУЗИКА18:00 ВИЈЕСТИ+ДНЕВНИК НА ЗНАКОВНОМ ЈЕЗИКУ18:05 ПРОФЕСИЈА ИТ ДЈЕВОЈКЕ19:00 ДОКУМЕНТАРНА ЕМИСИЈА19:30 ДНЕВНИК 2 20:05 ФИЛМ: ОСЛИКАНИ ВЕО 22:05 МУЗИКА22:30 ДНЕВНИК 3 23:00 СЕРИЈА: ПЕНИ ДРЕДФУЛ 23:50 НАУЧНО-ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ00:25 ФИЛМ: САНГАИЛИНО ЉЕТО 02:00 КОНЦЕРТ03:30 ПРОФЕСИЈА ИТ ДЈЕВОЈКЕ04:20 ДОКУМЕНТАРНА ЕМИСИЈА05:00 НАУЧНО-ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ

07:00 ВОА – ГЛАС АМЕРИКЕ, Р07:30 МУЗИКА08:05 ШАЛАЈКО08:30 СПРЕТНЕ РУКЕ09:00 АНИМИРАНИ ФИЛМОВИ 09:10 ВРТИРЕПИЋ09:45 КОНЦЕРТ10:30 ЗАПИС, Р11:00 СЕРИЈА: ЉУБАВ ПРЕКО МРЕ ЖЕ 12:05 ДОК. ПРОГРАМ13:00 АНИМИРАНИ ФИЛМОВИ, Р13:15 ДОК. ЕМИСИЈА, Р МУЗИКА14:00 ТАЈНА ДУГОВЈЕЧНОСТИ

15:00 ФИЛМ: ПИЈАНИ АНЂЕО 16:35 МУЗИКА17:00 ШАРЕНИ АУТОБУС-БОКА МУЗИКА17:50 ФЛЕШ СПОРТ18:00 МОЈИХ 518:30 СЕРИЈА:ЉУБАВ ПРЕКО МРЕЖЕ 19:30 КОНЦЕРТ20:15 САТ ТВ21:00 ДОК. ПРОГРАМ22:00 ФИЛМ:У СЈЕНЦИ ПРОШЛОСТИ23:45 ВОА – ГЛАС АМЕРИКЕ00:15 СЕРИЈА: ЉУБАВ ПРЕКО МРЕЖЕ 01:15 САТ ТВ01:45 МОЈИХ 502:15 КОНЦЕРТ04:30 ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ05:00 МУЗИЧКА ИНДУСТРИЈА 05:30 САТ ТВ Р06:00 МОЈИХ 5 КОНЦЕРТ

06:00 ВЕСЕЛЕ СЕДАМДЕСЕТЕ (Р)07:05 КАКО ВРИЈЕМЕ ПРОЛАЗИ (Р)08:00 КВИЗ: 100 ЉУДИ, 100 ЋУДИ (Р)08:25 ПРАКТИЧНА ЖЕНА 09:10 ЈУТРО СА НАТАШОМ 11:00 СТУДИО МОДЕРНА 11:15 КАД ЛИШЋЕ ПАДА 13:45 СТУДИО МОДЕРНА 14:00 ВЕСЕЛЕ СЕДАМДЕСЕТЕ 15:00 КАКО ВРИЈЕМЕ ПРОЛАЗИ 16:00 ПОВРАТАК ЛУКАСА (Р)16:50 КВИЗ: 100 ЉУДИ, 100 ЋУДИ17:20 ЛУД, ЗБУЊЕН, НОРМАЛАН 18:05 EXKLUZIV 18:30 ДВА И ПО МУШКАРЦА 19:00 ЖУРНАЛ 19:30 АНДРИЈА И АНЂЕЛКА 20:05 ПОВРАТАК ЛУКАСА 21:00 ИСТИНЕ И ЛАЖИ 22:30 ФИЛМ, У КРЕВЕТУ СА ДРУГИМА00:15 НОЋНИ ЖУРНАЛ 00:40 EXKLUZIV (Р)01:00 ПОВРАТАК ЛУКАСА (Р)01:45 КАКО ВРИЈЕМЕ ПРОЛАЗИ (Р)02:20 НОЋНИ ЖУРНАЛ (Р)02:45 ФИЛМ, У КРЕВЕТУ СА ДРУГИМА (Р)04:25 КАД ЛИШЋЕ ПАДА (Р)

06:30 БОЈЕ ЈУТРА 10:00 ВИЈЕСТИ У 10 10:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 10 10:07 С Т УД И О М О Д Е Р Н А 10:25 АЛТЕРНАТИВА 10:30 ТВ ШОП 10:45 САМРА, Р 11:30 ХОЋУ КУЋИ, Р

12:00 ВИЈЕСТИ У 12 12:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 12 12:06 АЛТЕРНАТИВА 12:11 С Т УД И О М О Д Е Р Н А 12:41 ТВ ШОП 12:56 АЛТЕРНАТИВА 13:01 ЦРНА РУЖА 14:00 ВИЈЕСТИ У 2 14:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 214:06 ГАСТРО 14:07 ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, Р 15:00 БОЈЕ ДАНА 15:30 ПЈЕСМА ЖИВОТА16:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 5 16:50 МЕТЕО ЦЕНТАР У ПОЛА 5 16:52 ГАСТРО 16:55 ВЕЛИКА ПОРОДИЦА 17:30 М:ТЕЦХ 17:50 ХОЋУ КУЋИ 18:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 7 19:07 МЕТЕО ЦЕНТАР19:10 САМРА 19:50 БЕЗ ГРАНИЦА 20:20 ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ 22:00 ВИЈЕСТИ У 10 22:13 МЕТЕО ЦЕНТАР У 10 22:15 СПОРТ 22:30 ЛУТЕР 23:20 ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, Р 00:10 ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ, Р01:45 ЛУТЕР, Р 03:05 БОЈЕ ДАНА, Р 03:40 СПОРТ, Р 04:05 ХОЋУ КУЋИ, Р 04:30 ЦРНА РУЖА, Р 05:20 САМРА, Р

07:05 СПУТЊИК НОВОСТИ, Р 08:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ 08:30 ТЕЛЕШОПИНГ09:00 ВИЈЕСТИ У 909:07 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ 10:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ, Р10:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ, Р11:00 ВИЈЕСТИ У 1111:05 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ 11:07 СЕРИЈСКИ ПРОГРАМ12:00 СЕДМИЦА ПЛУС, Р13:00 ВИЈЕСТИ У 1313:07 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ13:08 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ , Р 15:00 ВИЈЕСТИ У 1515:13 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ15:05 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ16:00 САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ, Р17:00 ТЕЛЕШОПИНГ17:30 НОВОСТИ 117:55 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ

ПРЕЦИ18:30 СПУТЊИК НОВОСТИ 19:00 ТЕЛЕШОПИНГ19:20 ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ - СРПСКИ ЈЕЗИК19:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ20:00 КУЛТУРНА СЦЕНА 20:30 НА НИШАНУ ЛАЗАНСКОГ22:00 НОВОСТИ 222:20 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ23:00 СПУТЊИК НОВОСТИ23:30 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ01:35 КУЛТУРНА СЦЕНА, Р02:00 РЕПРИЗА ПРОГРАМА

07:00 НОВО ЈУТРО07:20 CITY KIDS M07:20 CITY KIDS M07:25 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК07:25 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК08:35 M PAY08:35 M PAY10:29 M PAY11:03 CITY KIDS M11:22 СПОРТИСИМО ЦГ 1212:03 CITY M12:18 ПРЕМИЈЕРА12:33 МЕТЕО ПЛУС12:36 ТУРИСТИЧКИ МАГАЗИН13:03 ЋЕРКЕ13:33 M PAY14:03 КУЋА ОД СРЦА15:03 ПРЕМИЈЕРА15:33 МЕТЕО ПЛУС16:03 ЕЛИФ16:38 CITY M17:03 M PAY17:06 ТУРИСТИЧКИ МАГАЗИН17:21 МЈЕШОВИТИ БРАК18:00 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК18:30 ЕКСКЛУЗИВНО18:40 МЕТЕО ПЛУС18:43 ПРЕМИЈЕРА18:58 M PAY19:01 СПОРТИСИМО ЦГ 18.3019:08 ЕЛИФ20:00 ЋЕРКЕ21:00 ПАПАРАЗЗО ЛОВ22:00 ДНК23:45 РАДА САМ01:15 НАЈДУЖА НЕДЕЉА02:38 ТЕШКА КРАЂА04:00 МЕТЕО ПЛУС04:03 ЕКСКЛУЗИВНО04:13 CITY M04:28 ПРЕМИЈЕРА

07:00 ИНФО ПРЕС07:30 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ-

ПРОДУКЦИЈА ТВНК09:00 СЕРИЈА-Р09:30 ХРАНА И ВИНО-Р10:00 ИНФО ПРЕС10:35 МАЛИ ОГЛАСИ 11:00 ПЕТ ПЛУС-ПРОДУКЦИЈА ТВНК-Р12:00 ИНФО ПРЕС12:15 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ12:35 МАЛИ ОГЛАСИ13:00 СЕРИЈА-Р14:00 ИНФО ПРЕС14:20 ФИЛМ-Р16:00 ИНФО ПРЕС16:10 ЈУТАРЊИ-ПРОДУКЦИЈА ТВНК-Р16:30 ХРАНА И ВИНО16:50 МАЛИ ОГЛАСИ17:00 ПЕТ ПЛУС-ПРОДУКЦИЈА ТВНК-Р18:00 ВИНК 1-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА18:50 МАЛИ ОГЛАСИ19:00 СЕРИЈА20:00 ВИНК 2-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА 21:00 КУЛТУРА-ПРОДУКЦИЈА ТВНК22:00 ВИНК 3-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА 22:20 МАЛИ ОГЛАСИ22:30 ФИЛМ

07:00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ 09:00 ПРЕГЛЕД 09:05 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО09:08 НАЈАВА ПРОГРАМА 09:10 КЊИГА ДАНА (Р) 09:20 ТВ БУДВА ПРОМО09.25 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ: CECILE & PEPO 09:55 ЕПП 10:00 СЕРИЈА: БАНДОЛЕРА (Р) 10:55 ЕПП11:00 ГЛАС АМЕРИКЕ (Р)11:30 ХРАНА И ВИНО (Р)11:55 ЕПП12:00 ПРЕГЛЕД 12:05 МЕДИТЕРРАНЕО (Р) 12:55 БИОСКОПСКЕ НАЈАВЕ 13:00 НАЈАВА ПРОГРАМА 13:02 ТВ БУДВА ПРОМО 13:05 ДОК. ПРОГРАМ: ШИРОМ СВИЈЕТА (Р) 13:35 ТВ БУДВА ПРОМО 13.40 ДОК. СЕРИЈА: ПОДВОДНИ СВИ ЈЕТ 13:50 ДОК. ПРОГРАМ: ПОРИЈЕКЛО СТИЛА (Р) 13:55 ЕПП14:00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ (Р) 16:00 МАЛИ ОГЛАСИ16:02 ЕПП

16:07 НАЈАВА ПРОГРАМА 16:10 СЕРИЈА: БАНДОЛЕРА 17:10 ЕПП17:15 МОРСКЕ ПРИЧЕ / ЋАКУЛЕ 17:45 ПРЕГЛЕД17:50 КЊИГА ДАНА 18:00 ДОК. ПРОГРАМ: ШИРОМ СВИЈЕ ТА 18:30 ТВ БУДВА ПРОМО 18:35 ДОК. ПРОГРАМ: ПОРИЈЕКЛО СТИЛА 18:40 ЦРТАНИ ФИЛМ: НОДИ 18:52 МАЛИ ОГЛАСИ 18:55 ЕПП 19:00 ПОЛИС19:30 ЕПП 19:35 ХРАНА И ВИНО 19:58 НАЈАВА ПРОГРАМА20:00 ЕПП20:05 ЕМИСИЈА: НАСА ПРАВА21:00 СЕРИЈА21:55 ЕПП 22:00 ПОЛИС22:30 ЕПП 22:33 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО 22:35 МОРСКЕ ПРИЧЕ / ЋАКУЛЕ (Р) 23:05 ГЛАС АМЕРИКЕ 23:35 БИОСКОПСКЕ НАЈАВЕ23:40 СЕРИЈА00:25 КОНЦЕРТ

08:00 КАЛЕНДАР08:05 ЦРТАНИ ФИЛМ08:30 МОБИЛ АУТО09:00 ТВ ОРДИНАЦИЈА 09:30 УЗ ЧАШИЦУ РАЗГОВОРА11:00 ЉЕТЊИ ДАН12:00 INFOTECH 13:00 ДНЕВНИК РАДИИО СВЕТИГОРА13:30 ПРОЛОГ13:25 МАРКЕТИНГ13:30 МУВИЛЕНД14:00 РИЈЕЧ ВИШЕ 15:00 СТИЛ15:30 ОРДИНАЦИЈА16:00 МОБИЛ АУТО16:30 НА РАСКРШЋУ17:00 ИНФО АРЕНА (Р)17:55 КАЛЕНДАР18:00 ЉЕТЊИ ДАН19:00 ДНЕВНИК РАДИО СВЕТИГОРА19:30 ПРОЛОГ19:40 ЏУБОКС20:00 У ХРОНИКА ТРГА ОД КЊИГЕ20:30 НИШТА НОВО22:00 ЉЕТЊИ ДАН (Р)23:00 ДНЕВНИК РАДИО СВЕТИГОРА23:30 ПОРТРЕТ ПЛУС 00:00 ЗДРАВЉЕ ЈЕ ЛИЈЕК00:30 ПУТУЈУЋИ ЦРНОМ ГОРОМ01:00 ХРОНИКА ТРГА ОД КЊИГЕ (Р) РАДИО СВЕТИГОРА