Presentación de PowerPointUpamtite stih
Subotu praznujui Subotu od
kolena do kolena zavetom
Subota je više od samog vremenskog razdoblja: ona je
obeanje o snanom i znaajnom odnosu sa Bogom. To je dan
kada u svom ivotu stavljamo sve u stranu osim Boga i
odvajamo vreme da osnaimo svoju zajednicu sa Njim.
Subota u stvaranju.
Znak zaveta.
Znak posveenja.
Znak za pamenje.
Subota je posebna po mnogo emu. To je podsetnik na stvaranje (1. Moj. 20,11), ali i na Iskupljenje (5. Moj. 5,15). To je znak Venog zaveta i traje veno (Is. 66,23), ali je zauzvrat deo ritualnih zakona koji su ukazivali na Hrista (3. Moj. 28,9.10).
Subota je više od pukog dela vremena; ona je obeanje bogatog i smislenog odnosa sa Bogom. To je dan kada ostavljamo po strani sve u svom ivotu osim Boga, i odvajamo vreme da uvrstimo naš odnos sa Njim.
“I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan [subota] poinu od svih dela svojih, koja uini.” (1. Mojsijeva 2,3)
U stvaranju, Bog je postavio znakove koji su obeleavali vremenske periode: Sunce i Mesec trebalo je da obelee dane i godine (1. Moj. 1,14); a subota je trebalo da obelei sedmine periode (1. Moj. 2,2).
Podela vremena na dane i godine stoga je obeleena ponavljanjem i lako merljivim fizikim pojavama.
Meutim, sedmina podela nema naina da se meri fizikim fenomenima. Bog je jednostavno to uradio na taj nain podelivši sed- micu na sedam dana. ak i danas, nastavljamo da delimo semicu za sedmicom onako kako ju je Bog u poetku uspostavio.
Istinski, subotu je Bog stvorio kao znak za celo oveanstvo, a ne samo kao znak za narod Izraela (Marko 2,27).
“A on im ree: ovo kaza Gospod: sutra je subota, odmor svet Gospodu < što ete pei pecite, što ete kuhati kuhajte danas; a što pretee, ostavite za sutra” (2. Moj. 16,23)
U to vreme, narod Izraela je bio u pustinji greha, mrmljao je protiv Boga zbog gladi.
Bog ne samo da im je dao manu kao hranu, ve ih je podsetio na vanost subote u kojoj nisu mogli da uivaju tokom ropstva u Egiptu.
Na udnovat nain mana se preko noi ucrvala, ali ne i u subotu. Osim toga, u subotu nije bilo mane. Nije bilo neophodno da idu da ju skupljaju ili skuvaju, jer je to bilo uraeno u petak.
Bog je eleo da subotno vreme posvete zajednikom druenju sa Njim (2. Moj. 16,29). Danas, on i dalje eli da uiva u subotu u našem društvu.
“Zato e uvati sinovi Izraelovi subotu praznujui subotu od kolena do kolena zavetom venim” (2. Mojsijeva 31,16)
U etiri navrata, Biblija oznaava subotu kao znak:
Da znamo da nas Bog posveuje.2. Moj. 31,13 Tako da znamo da je Bog naš Tvorac.2. Moj. 31,17 Da znamo da nas Bog osveštavamo.Jezekilj 20,12 Tako da moemo da poznajemo Boga.Jezekilj 20,20
Subota je vanjski znak koji nas identifikuje kao uesnike Venog zaveta.
Intimnim ivotom Boga na dan koji je On odredio specijalno za Njega, prepoznajemo da smo ušli u Zavet sa Njim, da elimo da ga poznajemo bolje svakog dana, i da elimo da sve više liimo na Njega.
Subota je takoe znak boanske milosti, podsetnik na Iskupljenje koje je Isus uinio u naše ime (5. Moj. 5,13-15).
“A ti kai sinovima Izraelovim i reci: ali subote moje uvajte, jer je znak izmeu mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posveujem.” (2. Moj 31,13)
Kao što smo videli, u dva od etiri navrata kada je subota predstavljena kao znak, kae se da Bog eli da znamo da nas On posveuje.
Poznavanje ili saznanje je nešto što prevazilazi intelektualni aspekt, podrazumeva odnos izmeu Boga i nas. Komunikacija koja se javlja, naroito tokom subotnjeg radnog vremena.
Poznavanje Gospoda podrazumeva sluenje Njemu (1. Car. 28,9); imati strahopoštovanje (Is. 11,2); verovati Mu (Is. 43,10); i traiti Ga (Ps. 9,10).
Bog moe da nas posveuje zahvaljujui tako bliskom odnosu sa Njim.
“Seaj se dana od odmora da ga svetkuješ.” (2. Moj. 20,8)
Tri stvari moramo da uradimo sa subotom: da se setimo, da ju drimo i da se osveštamo (2. Moj. 20,8; 5. Moj. 5,12). Ovo ima perspektivu vremena koje nas tera da ga gledamo iz tri razna ugla:
Podsea nas na stvaranje,
PROŠLOST
trenutku prieša sa
uivamo u Njegovom druenju
za venost (Is. 66,23;
BUDUNOST
Subota, kao peat (identifikacijski znak), sadri osnovne elemente identiteta svog autora: ko potpisuje (Bog); mesto gde vlada (nebesa i zemlja); i datum izdavanja (u stvaranju).
“Subotni odmor podrazumeva velike blagoslove, a Bog eli da subota bude dan radosti za nas. Ustanova subote osnovana je od sree. Bog je sa zadovoljstvom razmišljao o radu svojih ruku. On je izjavio da je sve što je uradio bilo "dobro na sjajan nain" (1. Moj. 1,31). Nebo i zemlja su bili ispunjeni veseljem [...] Naš nebeski Otac eli, kroz posmatranje subote, da sauva meu ljudima znanje o sebi. On eli da subota usmeri naše umove ka njemu kao pravom ivom Bogu, i da poznavajui Njega moemo imati ivot i mir"
Elen Vajt, Svedoanstva za crkvu, sv. 6, str. 351. original
ZAKLJUAK
„poinu“ u tekstu 1. Mojsijeva 2,3 potie od jevrejskog glagolskog
oblika shabath (poinuti, slaviti, zastati, prestati s radom, privesti
kraju, odmoriti se, završiti, svetkovati Subotu). Zanimljivo je da je
ovaj glagol povezan sa svetkovanjem sedminog shabbath (subote).
Proitajte: 3. Mojsijeva 25,2. Videti: Francis Brown, The Brown-
Driver-Briggs Hebrew and English Lexicon, pp. 991, 992.
PRIMENA
Kako mi znanje iz pouke: ”Znak Zaveta”, moe pomoi danas?
Da li elim da usred društvenih i kulturoloških uticaja prih-
vatim Sveto pismo kao autoritativno, nepogrešivo otkrive-
nje Boje volje?
Da li elim da ostanem veran itavom Pismu a to znai da
drim i zapovesti Boje i imam svedoanstvo Isusa Hrista?
? Razumevši da mi Isus eli pomoi, da se podsetim naloga: ”Uto-
lite i poznajte da sam ja Bog (Ps.46,10), da shvatim da je Biblija
još uvek Boji najvei dar koji otkriva Njegov plan otkupljenja,
PRENOŠENJE ISTINE
koristimo idue sedmice?
Razgovarajte u razredu ili grupi:
1. Proitaj 2. Moj. 2,2.3; 2. Moj. 20,11. Gde ovi tekstovi nedvosmisleno smeštaju poreklo Subote ?
2. Proitaj 2. Moj. 16,23-28. Šta nam ta pria otkriva o svetosti Subote pre davanja zak. na Sinaju?
3. Proitaj 1. Moj. 2,1-3; Jev. 4,1-4. Zašto je Subota znak zaveta? Šta ju ini spasonosnim simbolom
odnosa sa Bogom? Spaseni smo blagodau bez dela zakona, šta subotu ini dobrim simbolom tog
odnosa?
4. Proitaj 1. Dnevnika 28,9; Isaija 11,2; 43,10; Psalam 9,10; Jeremija 10,25. Kako nam ovi tekstovi
pomau da razumemo šta znai ”poznavati” Gospoda?
5. Proitaj 5. Moj. 5,12-15. Šta je to u vezi sa Subotom zbog ega se na osnovu nje moe prepoznati
”narod koji dri zapovesti”, moda ak i pre nego na osnovu bilo koje druge zapovesti?
Zakljuak: Subota je zavetni znak koji see unapred do vremena kad e se plan spasenja dovršiti. Ona upuuje i
unazad na Stvaranje, a kao znak zaveta blagodati, skree nam panju na konano obnovljenje, kad Bog sve bude nanovo
stvorio. Zato se toga seaj i danas.
?
ODLUITE!
spreman da dozvoliš
o stvaranju i spasenju
jemo i koje objavljuje-
Bogu Stvoritelju i Njegovoj
jasno! elim biti stalni sve-
dok Boje sile koja mi po-
mae da shvatim da je On
spreman da mi oprosti i da
me otkupi ako se pokajem.
NAELO PRIMENA PROBLEM ODLUKA
Starting this week, I will submit my plans to God daily Starting this week,, I will depend upon Christ’s righteousness
not on my own righteousness