PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA

1

SADRŽAJ:

O P Š T A D O K U M E N T A C I J A

1 O P Š T I D E O..........................................................................................................3

1.1 PROJEKTNI ZADATAK......................................................................................................31.1.1 OPŠTI PODACI:.............................................................................................................31.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:......................................................................................................3

1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA.....................................................................41.2.1 ZAKONI..........................................................................................................................41.2.2 PROPISI.........................................................................................................................41.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED........................................................................................41.2.4 SRPSKI STANDARDI.....................................................................................................41.2.5 UPUTSTVA.....................................................................................................................5

1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU...........................................................................................61.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU

ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA.................................................61.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI..................................................................6

2 T E K S T U A L N I D E O..........................................................................................7

2.1 TEHNIČKI OPIS.................................................................................................................72.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONAŽU ELEKTROINSTALACIJA............................................10

2.2.1 OPŠTI USLOVI:...........................................................................................................102.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:...................................................................................112.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME...........................................................................112.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE:...........................................................................................122.2.5 POGODBENI USLOVI:................................................................................................122.2.6 ZAVRŠNE ODREDBE:................................................................................................12

2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA.......................132.3.1 OPŠTI USLOVI.............................................................................................................132.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA........................................................142.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE....................142.3.4 IZVOĐENJE UNUTRAŠNJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE................................142.3.5 ODRŽAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE.....................................................152.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE..........................................................15

2.4 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEK. I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU......172.4.1 OPŠTI USLOVI............................................................................................................172.4.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJE.........................................................................182.4.3 UNUTRAŠNJA INST. TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA...........19

3 N U M E R I Č K I D E O..........................................................................................21

3.1 PRAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA.................................................................213.2 PRORAČUN PADA NAPONA..........................................................................................223.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA..........223.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA......................................................................................233.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAČA..................253.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE.............................................................263.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN.........................................................................................29

4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N.......................................................................30

5 G R A F I ČK I D E O.................................................................................................31

2

1 O P Š T I D E O

1.1 PROJEKTNI ZADATAK

1.1.1 OPŠTI PODACI:

INVESTITOR:

PROJEKTANT:

OBJEKAT: STAMBENI OBJEKAT - APARTMANI

PREDMET PROJEKTA: PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA

1.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:

Projekat električnih instalacija uraditi prema sledećim zahtevima:A. Predvideti mesto priključka glavnog napojnog kabla na objekat i mesto mernog

razvodnog ormanaB. Predvideti razvodne table sa napojnim kablovima.C. Predvideti unutrašnje i spoljašnje osvetljenje.D. Predvideti monofazne utičnice i fiksne priključke.E. Električne instalacije u kotlarnici.F. Predvideti telefonsku instalaciju i računarsku mrežu. G. Predvideti televizijske instalacije.H. Spoljašnja i unutrašnja gromobranska instalacija i uzemljenje.

PROJEKTANT: INVESTITOR:

______________________ ______________________

3

1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA

1.2.1 ZAKONI

Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09). Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ br. 30/96) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05). Zakon o zaštiti od požara (Sl.glasnik RS br.111/09). Ukaz o proglašenju zakona o sistemu veza (Sl. list SFRJ br.41/88) Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.6/91, 53,95)

1.2.2 PROPISI

Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radni prostor i na radilištu (Sl.glasnik SRS br.21/89).

PTN za zaštitu elektro energetskih postrojenja i uređaja od požara (Sl.list SFRJ br.74/90). PTN za uzemljenja elektro energetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V (Sl.list SRJ br.61/95). PTN za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl.list SRJ br.11/96). PTN za električne instalacije niskog napona (Sl.List SFRJ br.53/88, 54/88, 28/95). PTN za zaštitu nisko naponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (Sl.list SFRJ br.13/78, 37/95). PTN za pogon i održavanje elektro energetskih postrojenja i vodova (Sl.list SRJ br.41/93). Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije dojave požara (Sl.list SRJ br.

87/1993) Pravilnik o tehničkim normativima za kablovske distributivne sisteme i zajedničke antenske

sisteme (Sl. list SFRJ br. 66/1987) Odluka o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada (Sl. list grada

Beograda br. 32/1983) Pravilnik o kontroli kvaliteta TT sredstava (PTT vesnik br. 14/79) Tehnički uslovi za samonosivi pretplatnički kabl sa nosećim užetom (PTT vesnik 13/73) Teh. uslovi za sisteme telefonskih instalacija sa instalacionim kanalima (PTT vesnik 4/74) Tehnički uslovi za razvodne i uvodne ormane (PTT vesni br. 16/79)ž Naredba o obaveznom atestiranju kablovskih distributivnih i zajedničkog antenskog sistema

(Sl. list SFRJ br. 37/1987)

1.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED

Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP br.5/97 ) Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP EPS br.5)

Priključci na niskonaponsku mrežu i električne instalacije u zgradama(TP EPS br.13) Objekti do 1 kV. Nadzemni vodovi do 1kV. (TP EDB br.11) Objekti do 1 kV. Instalacije u zgradama. (TP EDB br.13)

1.2.4 SRPSKI STANDARDI

SRPS N.A2.001 Standardni naponi SRPS N.A2.201 Standardne frekvencije SRPS N.A3.010-420 Elektrotehnički grafički simboli SRPS N.B2.702-781 El.instalacije niskog napona SRPS N.C0.006-015 Energetika SRPS N.E3.210-213 Sklopke za naprave SRPS N.E3.310-356 Instalacioni automatski prekidači SRPS N.E3.500-587 Priključnice, utikači i natikači SRPS N.E5.20-505 Osigurači SRPS N.H9.103 Strujni transformatori za zaštitu SRPS N.K3.001-150 Prekidači za naizmeničnu struju VN

4

SRPS N.K5.503 Niskonaponski sklopni blokovi SRPS N.S8.007, 011 Protiveksplozijska zaštita SRPS. IEC 1024-1 Gromobranska instalacija. Opšti uslovi SRPS. IEC 1024-1-1 Gromobranska instalacija. Određivanje nivoa zaštite SRPS. IEC 1312-1 Gromobranska instalacija. Zaštita od elektromagnetnog impulsa

atmosferskog pražnjenja. Opšti principi SRPS.N.B4.802 Gromobranska instalacija. Postupci pr projektovanju, izvođenju,

održavanju, pregledima i verifikacijama SRPS N.N6 (od 160 do 192) KDS merenja odnosa signal-šum, itd.

1.2.5 UPUTSTVA

Uputstvo za projektovanje, izgradnju i održavanje uzemljenja PTT postrojenja (PTT vesnik br. 2/1977)

Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT vesnik br. 1/1975) Uputstvo o zaštiti telekomunikacionih vodova koji se uvode u elektroenergetska postrojenja

(PTT vesnik br. 3/1977) Uputstvo o izradi razvodnih mreža (PTT vesnik br. 19/1980) Uputstvo za građenje kablovske TT kanalizacije (PTT vesnik br. 6/73) Uputstvo o postavljanju i montaži samonosivih kablova (PTT vesnik br. 2/74) Uputstvo za građenje mesnih vazdušnih mreža (PTT vesnik 1952) Uputstvo o proveri kablovskih TT linija (PTT vesnik br. 6/68)

5

1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU

Prilog o primenjenim propisanim merama i normativima zaštite na radu, u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (''Sl.glasnik SRS'' br. 101/05)

1.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA

a) Opasnost od električnog udarab) Izazivanje požarac) Preopterećenjed) Struja kratkog spojae) Spoljni uticajif) Nedozvoljeni pad naponag) Pojava previsokog napona dodira na gromobranskoj instalaciji

1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI

a) Zaštita od električnog udara je izvršena u skladu sa SRPS N.B2.741 primenom odgovarajućih mera: Zaštitom od indirektnog dodira (zaštita automatskim isklapanjem napajanja, zaštita

upotrebom uređaja klase II, ili odgovarajućom izolacijom, zaštita postavljanjem u nevodljive prostorije, zaštita lokalnim izjednačavanjem potencijala bez spajanja sa zemljom i zaštita električnim odvajanjem.

b) Zaštita od izbijanja požara izvršena u skladu sa SRPS N.B2.742. Izvršen je takav izbor električne opreme (postavljene na dozvoljenim lokacijama) da ona ne prestavlja opasnost od požara za okolne materijale.

c) Zaštita od preopterećenja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da će automatski isključiti napajanje kod svake struje preopterećenja pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetne za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu.

d) Zaštita od kratkospojnih struja izvršena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da osiguravaju prekidanje kratkospojnih struja pre nego takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkih delovanja u provodnicima i spojevima.

e) Zaštita od spoljnih uticaja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.751. Izvršen je pravilan izbor električne opreme prema zahtevima koji su proizašli klasifikacije spoljašnjih uticaja prema SRPS N.B2.730. Na ovaj način je osigurana i pouzdanost tehničkih mera zaštite po standardima SRPS N.B2.741, SRPS N.B2.742 i SRPS N.B2.743.

f) Zaštita nedozvoljenog pada napona je ostvarena pravilnim dimenzionisanjem provodnika i kablova prema stvarnom opterećenju.

g) Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja predviđena je pravilnom gromobranskom zaštitom. Prihvatni sistem, spustni vodovi, spojevi i temeljni uzemljivač su pravilno odabrani, a u skladu sa propisima o gromobranima Službeni list broj 11/96 i SRPS N.B4.800, 801, 803 i 810 odnosno SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1.

PROJEKTANT:

6

2 T E K S T U A L N I D E O

2.1 TEHNIČKI OPIS

Po klasifikaciji spoljašnjih uticaja ovaj objekat spada isledeće grupe:

Klasifikacija uticaja okoline AA4 – temperatura okoline -5°C do +40°C AC1 – nadmorska visina ≤ 2000m AD2 – prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi AE1 – prisustvo stranih čvrstih tela – zanemarivo AF1 – prisustvo korozivnih ili prljajućih materija – zanemarljivo AG1 – mehanička naprezanja, udari – slaba AH1 – mehanička naprezanja, vibracije – slaba AK1 – prisustvo flofe ili gljivica – zanemarljivo AL1 – prisustvo faune – zanemarljivo AM1 – elektromagnetski, elektrostatički ili uticaj jonizacije – zanemarljiv AN1 – sunčevo zračenje – zanemarljivo AP1 – seizmički efekti – zanemarljivo AQ1 – munje – zanemarljivo

Kalsifikacija upotrebe BA1 – osposobljenost lica – neobavešteni BB1 – električna otpornost ljudskog tela – normalna BC1 – dodir lica sa potencijalom zemlje – nema dodira BD1 – mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti – mala gustina naseljenosti BE1 – priroda materijala koji se obrađuje ili je uskladišten – nema opasnosti

Klasifikacija konstrukcije zgrade CA1 – sastav materijala – nezapaljiv CB1 – struktura zgrade – zanemarljivo

Napajanje objekta sa niskonaponske mreže i glavni napojni kabl

Prema uslovima nadležne ED omezbeđeno je mesto na prednjoj fasadi gde će biti montiran mernirazvodni orman MRO (u nadležnosti ED). Napojni vazdušni, kabal X00/O 4×16mm2 se pruža od ugaonog stuna NN mreže do najbliže fasade a zatim po fasadi dolazi do MRO (i ovo je u nadležnosti ED). U MRO će biti montirano trofazno dvotarifno brojilo 10-40 i MTK kao i limitatori.

Po uslovima dozvoljena vršna snaga na objektu bi trebala da bude 2.3kW a limitatori su od 10A.

U MRO se dograđuju 3-polni automatski osigurači MC32/C10 za osiguravanje napojnih kablova prema spratnim razvodnim tablama i razvodnom ormanu u kotlarnici.

Ispod MRO je predviđena glavna šina za izjednačenje potencijala GŠIP. Šina se povezuje trakom na temeljni uzemljivač i kablom PP00-Y 1×16mm2 sa PE šinom u MRO.

Instalisana snaga na objektu (na ormanu +MRO) je 74.6kW, jednovremeno opterećenje objekta bi bilo oko 2kW uz koeficient jednovremenosti kj=0.03. Svakako će vršna struja biti određena vrednostma limitatora koje odobri ED.

U objektu su izvedene spratne razvodne table za napajanje apartmana i kotlarnice (+RT-1, +RT-2, +RT-2A, RT-3, +RT-4, RT-5 i +RO-KO). Sve razvodne table i ormani se napajaju sa +MRO istim tipom i presekom kabla PP00-Y 5×4mm2. Svi kablovi se polažu u zidu ispod maltera.

7

Instalacija unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja

Osvetljenje se izvodi nadgradnim plafonskim i zidnim svetiljkama ili ugradnim svetiljkama u zavisnosti od vrste plafona. Svetiljke su sledeće:

S1-Nadgradna svetiljka za dnevnu i spavaću sobu S2-Nadgradna svetiljka za kuhinju S3-Nadgradna svetiljka za hodnik i stepenište S4-Nadgradna svetiljka za kupatilo S5-Nadgradna svetiljka točećeg mesta S6-Nadgradna svetiljka za osvetljavanje ulaza S7-Nadgradna svetiljka kuhinjskog radnog elementa S8-Nadgradna svetiljka za kotlarnicu, IP65

Svetiljka S5 u kupatilu se montiraju iznad ogledala na visini 2.1m od poda. Svetiljka S7 u kuhinji se montira ispod gornjih kuhinjskih elemenata na visini 1.5m od poda. Prekidači se montiraju na visini 1.1m od poda. Svetiljke i kupatilski ventilatori se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x1.5mm2. Sva galanterija je modularna

Kabl se polaže u zidu ispod maltera.

Instalacija utičnica i fiksnih priključaka

Obična utičnica (UT) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za televiziju (TV) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za računar (RA) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica pored kreveta (KR) se montira na visini 0.3m od poda. Utičnica pored kreveta (KR) se montira na visini 0.3m od poda. Utičnica za fen u kupatilu (FEN) se montira na visini 1.2m od poda.Utičnica za frižider (FR) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za šporet (Š) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za radni sto u kuhinji (RS) se montira na visini 1.2m od poda.Utičnica za veš mašinu (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utičnica za mašinu za pranje sudova (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utičnica za klimu (KL) se montira na visini 2.4m od poda. Priključak za akumulacioni bojler se izvodi na visinii 1.6m od poda. Monofazne šuko utičnice se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x2.5mm2. Kabl se polaže u zidu ispod maltera. Sva galanterija je modularna (utičnice i prekidači).

Električne instalacije u kotlarnici

Svi kablovi koji od regala do nekog uređaja idu kroz vazduh su polaženi u savitljivim metalnim SAPA cevima promera 16mm i 20mm. Ostali instalacioni kablovi so OG razvodom položeni na zidu u tvrdim instalacionim cevima promera 16mm i 20mm.

Svi kablovi u kotlarnici su tipa PP00-Y

Unutrašnja i spoljašnja gromobranska zaštita i uzemljenje

Proračun gromobranskih instalacija dokazao da je gromobranska instalacija potrebna i da je potreban nivo zaštite III.

Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je predviđen kao mreža napravljena po krovu aluminijumskom žicom Ф16mm na odgovarajućim potporama. Žica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se veže za čeličnu pocinkovanu traku FeZn 20×3mm koja je položena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 25×4mm koja se vraća u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivača. Temeljni uzemljivač se izvod istom trakom FeZn 25×4mm i pričvršćuje za armaturu temelja ukrsnim komadima.

Sa temeljnog uzemljivača se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom činom za izjednačenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivačem u kotlarnici.

Radi povećanja opasnosti od električnog udara u kupatilima s obzirom na poznate okolnosti, potrebno je sve metalne delove pristupačne dodiru, a koji nisu deo električne instalacije, međusobno galvanski povezati, kako usled nekog kvara ne bi nastupila opasna potencijalna razlika između tih metalnih delova, koja bi mogla ugroziti život korisnika. U svim kupatilima imamo PS49 kutije za dopunsko izjednačavanje potencijala. PS49 kutije su povezane na Pe šinu ormana/table provodnikom P/F 1×6mm2.

8

Strukturna mreža (telefonska i računarska mreža)

Priključenje objekta na javnu telefonsku mrežu se izvodi sa najbližeg tt stuba na kome postoji mogućnost priključka. Privodni kabal nije predmet projekta.

Utičnice RJ45/kat5E strukturne mreže (računari i telefoni) se montiraju u setu na visini 0.3m od poda zajedno sa energetskim utičnicama.

Utičnice se povezuju kablom FTP/kat5E u PVC crevima Ф16/20mm. Kabl se polaže u zidu ispod maltera a šlicevi koji se štemuju u zidu za polaganje kablova moraju se kasnije zatvoriti mašinskim malterom. Svi kablovi u jednom apartmanu završavaju u razvodnoj kutiji do koje dolazi po jedan kabal sa glavne razvodne kutije koja se nalazi na tavanu.

Instalacije televizije

Predviđeno je da se na krovu postavi antenski stub sa 3 širokopojasne antene. Antene se povezuju sa televiziskim razvodnim ormanom TV-O na tavanu. U ormaru se nalaze skretnice za antene, pojačavači i razdelnici signala. Kablovima RG6 se povezuje ovaj orman sa razvodnom kutijom u svakom stanu. U kutiji se montira novi razdelnik od koga se dalje vodi isti kabal do svake završne utičnice. Paralelno sa ovim kablovima se provlače i koaksijalni kablovi za satelitske antene.

Utičnica za TV/antenski sistem (Tv) je zavrčna se montira na visini 0.3m od poda.Svi kablovi se plžu u PVC fleksibilnim crevima Ф16/20mm.

PROJEKTANT:

9

2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONAŽU ELEKTROINSTALACIJA

2.2.1 OPŠTI USLOVI:

Ovi tehnički uslovi su sastavni deo elaborata za izradu električne instalacije osvetljenja, utikačkih kutija, elektro-motornog pogona i kao takvi obavezni su za izvođača i investitora pri izgradnji objekta.

Celokupna instalacija mora se izvesti prema planovima, šemi razvoda i proračuna, prema važećim propisima za električne instalacije, a u skladu sa SRPS-om.

Investitor je dužan da odredi jedno stručno lice koje će vršiti nadzor nad izgradnjom objekta.Izvođač je dužan da pre početka radova dobro prouči projekat i da sve eventualne propuste i

nejasnoće u projektu razjasni pre početka nabavke materijala i njegove ugradnje. Ukoliko dođe do izvesnih izmena pri izvođenju, izvršiti potrebne korekcije uz pismenu saglasnost Nadzornog organa.

Materijal za instalaciju mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojećim propisima. Po donošenju materijal na gradilište, nadzorni organ je dužan da materijal pogleda i njegovo stanje konstatuje u građevinskom dnevniku.

Pored materijala mora i sam rad biti solidan i sve što bi se u toku rada i kasnije pokazalo nesolidno, izvođač je dužan da nadoknadi o svom trošku.

Izvođač je dužan da po otpočinjanju radova otvori građevinski dnevnik i da u njega zapisuje sve radove koje izvodi u toku dana.

Sve izmene koje se eventualno dogode obavezno se upisuju u dnevnik i Nadzorni organ ih podpisuje. Sve eventualne izmene mora da odobri Projektant i Nadzorni organ.

Celokupna instalacija je izvedena kablovima tipa PP delom u zidu. Grananje i nastavljanje provodnika može se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih

dimenzija da se u njima mogu smestiti veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik razvodnih kutija u kojima se vrši veza provodnika ne sme biti manji od 70mm.

Svi provodnici upotrebljeni za ovu vrstu instalacija moraju biti od bakra, a njihov presek i vrsta izolacije označeni su na planovima, u opisu i predmeru.

Pri polaganju vodova mora se strogo voditi računa da se kablovi neoštećuju. Na mestima gde kablovi menjaju pravac moraju se napraviti blage krivine, čiji poluprečnik ne sme biti manji od petnaestostrukog prečnika kabla.

Za lako vezivanje provodnika na mestima njihovog nastavljanja (razvodne kutije) i vezivanje za prekidače, svetiljke i utikačke kutije ostaviti slobodan vod dužine 10-15cm, a za priključak motornih i drugih potrošača ostaviti vod dužine 50cm.

Tip razvodnog postrojenja i sistem zaštite je u skladu sa SRPS N.B2.730.Ako se pri izvođenju instalacije iz ma kojih razloga ukaže neophodna potreba manjih

odstupanja od plana i predmera, za svako takvo odstupanje mora se pribaviti pismena saglasnost stručnog Nadzornog organa, koga određuje Investitor, ili od Projektanta. Veća odstupanja ne smeju se činiti bez predhodnog odobrenja revizione komisije koja je odobrila ovaj projekat.

Investitor je dužan da u ugovoru sa izvođačem odredi vreme garantnog roka za ovu instalaciju. Garantni rok ne sme biti kraći od dve godine dana a računa se od dana prijema ove instalacije. U ovom roku izvođač je dužan da sve kvarove i nedostatke instalacije, koji proizilaze kao posledica nesolidnog rada, ili lošeg kvaliteta upotrebljenog materijala, otkloniti o svom trošku. Za kvarove koji proizilaze zbog nestručnog rukovanja instalacijama izvođač nije odgovoran.

Uzrok nedostatka instalacije i kvarova ustanovljava se komisijskim putem. Komisiju od tri člana biraju, jednog investitor, drugog izvođač a trećeg sporazumno. Odluka komisije je punovažna za obe strane.

Sve otpatke koje bude koje bude pričinio, pri izvođenju radova, Izvođač je dužan odneti sa gradilišta. Mesto odnošenja otpadaka dužan je da odredi investitor pri sastavljanju ugovora sa izvođačem.

Po završetku svih radova Izvođač mora izvršiti probu instalacija prema postojećim propisima.Ukoliko se instalacija prilikom ispitivanja pokaže neispravnom Izvođač je dužan da je dovede

u ispravno stanje o svom trošku.Preuzimanje instalacije od izvođača može se izvršiti tek posle završetka svih radova i

10

ispitivanja ispravnosti instalacije.

2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:

Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izradjen prema standardima SRPS. ili VDE i DIN ( ukoliko nepostoji SRPS standard ).

Sva oprema isporučuje se komplet za montažu i upotrebu ako niije posebno drugačije navedeno.

Pri izvođenju radova Izvođač je dužan da vodi računa o već izvedenim radovima na objektu. Ako bi se izvedeni radovi pri montaži električnih instalacija nepotrebno i usled namarnosti i nestručnosti oštetili, troškove štete snosiće izvođač elektroinstalacija.

Bušenje i sečenje gvozdenih i armirano-betonskih greda i stubova ne sme se vršiti bez znanja i odobrenja nadzornog organa za ovu vrstu radova.

Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom kolu moraju biti postavljeni u istu cev odnosno kabl.

Spajanje provodnika može se vršiti samo u spojnim i razvodnim kutijama, ormanima ili šahtovima.

Metalne zaštite obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljeni kao povratni provodnici, ni kao provodnici za zaštitno uzemljenje.

Cevi i kablove svih vrsta treba polagati po pravoj liniji, horizontalno ili vertikalno. Krivolinijsko polaganje može se vršiti samo izuzetno. Pri horizontalnom polaganju cevi moraju imati mali pad prema kutijama ili šahtovima. Na slobodnim cevima treba postaviti uvodnike od izolacionog materijala.

Cevi položene u zidu ili podu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao.Postavljanje provodnika i kablova u cevi treba da je izvedeno tako da se provodnici bez teškoća mogu izvlačiti sem u posebnim slučajevima.

Postavljanje kutija ili šahtova vrši se na rastojanju od oko 6m, ili u skladu sa posebnim okolnostima, a prema oznakama u grafičkom delu projekta.

Kroz istu kutiju ili šaht mogu se postaviti provodnici različitih strujnih kola.Prekidači i osigurači stavljaju se samo na fazne provodnike.U vlažnim prostorijama može se postaviti samo oprema nepromočive izvedbe.

Razvod kablova unutar objekta vrši se pomoću metalnih perforiranih regala i u zidu ispod maltera.Pri prolazu kroz pregradne zidove, cevi izmedju vlažne i suve prostorije treba polagati tako

da u njihove otvore ne može da prodre vlaga ni da se skupi voda. Cevi treba da su od materijala otpornog na vlagu i da su postavljene u nagibu prema vlažnoj prostoriji. Pri polaganju cevi kroz spoljni zid zgrade unutrašnja prostorija se tretira kao suva u odnosu na spoljni prostor.

Pri prolazu vodova kroz zid izmedju suve i vlažne prostorije, vodovi se moraju završiti u suvim prostorijama sa priborom za vlažne prostorije.

Nastavljanje provodnika ne sme se vršiti uvrtanjem već samo stezaljkama.Nastavljanje različitih materijala može se vršiti samo preko olovnih podmetača debljine 2mm.

2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME

Provodnici slabe struje moraju se postaviti u zasebne cevi. Pri paralelnom polaganju, horizontalne vodove jake struje treba postaviti na sledeći način:

pri vrhu zida polažu se vodovi telekomunikacija na 10cm ispod njih polažu se vodovi za signalizaciju na 10cm ispod njih polažu se vodovi energetike

Voditi računa da se protiv požarne instalacije moraju odmaknuti od energetskog razvoda minimalno 0.5m.

Nakon ukopavanja vodova u zid šlicevi se zatvaraju mašinskim malterom. Razvodni orman je montirana na visini 1.0m od kote poda. Pre izrade ormana Izvođač je

dužan da na radioničku dokumentaciju ormana, koju sam izrađuje, dobije saglasnost Projektanta. Orman se izrađuje od čeličnog dva puta dekapiranog lima, debljine 2mm, stepene zaštite IP54, sa vratima sa cilindar bravicom i ključem. Orman je montirana na zid na propisane držače. Po završenoj izradi orman se boji sivim efektom lak, odnosno u boju koju odredi Investitor. Na

11

unutrašnjoj strani vrata se lepi jednopolna šema ormana sa svim potrebnim električnim podacima o razvodu. Na prednjoj ploči ormana montira se predviđena oprema , prema jednopolnoj šemi, obeležena natpisnim pločicama sa jasnim oznakama pripadnosti elemenata. Orman ima pet sabirnica L1, L2, L3, PE i N pri čemu je na zaštitnoj i nultoj sabirnici predviđen potreban broj priključaka za pojedinačni priključak zaštitnog i neutralnog provodnika u svakom kablu. Vrata ormana se premošćavaju fleksibilnim provodnikom. U orman se ugrađuje oprema kako je predviđeno u jednopolnim šemama koje se nalaze u grafičkim prilozima.

Razvodne kutije na ovim vodovima se postavljaju koso jedna ispod druge pod uglom od 45°. Na mestima ukrštanja koja se uvode pod pravim uglom, rastojanja izmedju vodova moraju biti najmanje 10mm. Ako to nije izvodljivo postavlja se izolacioni umetak debljine 3mm.

Paralelno vođenje vodova sa dimnim kanalima ili grejnim cevima treba izbegavati. Ako to nije moguće vodove treba postaviti na oko 5cm odstojanja. Pri ukrštanju vodova sa dimnim kanalima i dr., razmak izmedju vodova i kanala mora biti najmanje 3cm. Električne vodove treba zaštititi od zagrejavanja odgovarajućom toplotnom izolacijom. Instalacione prekidače za osvetljenje postaviti na onoj strani vrata sa koje se otvaraju. Visina postavljanja od poda 110cm. Visna montiranja utičnica je određena za svako utikačko mesto i visine su upisane na crtažima u grafičkom delu projekta.

2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE:

Otpor izolacije izmedju provodnika instalacije i prema zemlji mora iznositi najmanje 500000 za svako strujno kolo, kada su svi prekidači uključeni i oprema postavljena bez potrošača. Merenje otpora se vrši megametrom sa naponom od 230V. Rezultati merenja se unose u građevinski dnevnik.

2.2.5 POGODBENI USLOVI:

Projektom je obuhvaćena isporuka kompletnog materijala, transport, monterski, zidarski, farbarski i pripremno završni radovi.

Izvodjač je dužan da pre početka radova proveri projekat na licu mesta i izvrši potrebne ispravke nastale iz bilo kog razloga u saradnji sa nadzornim organom. Takođe je dužan da investitoru ukaže na potrebne dopune i eventualna racuonalnija tehnička rešenja. Manje izmene u projektu može izvršiti nadzorni organ. Za veće izmene potrebna je saglasnost projektanta.

Za izvođenje nepredviđenih ili povećanje predviđenih radova potrebna je prethodna pismena saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa.

Sve otpatke nastale pri izvođenju ovih radova izvođač je dužan da otkloni sa gradilišta na mesto koje odredi nadzorni organ. Za ispravnost izvedenih radova izvođač daje garantni rok prema uslovima iz ugovora, a minimalno 1 godina. Puštanje instalacije u stalan rad može se izvršiti tek po obavljenom tehničkom pregledu i dobijanju dozvole za upotrebu.

2.2.6 ZAVRŠNE ODREDBE:

Odredbe ovih uslova koje se neodnose na projekat u kom su primenjene neće se izvršiti.Sve što je u projektu kontradiktorno standardima i propisima poništiće se uz saglasnost nadzornog organa.

12

2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA

Ovi uslovi su sastavni deo projekta, i kao takvi su obavezni u potpunosti za izvođača radova.

2.3.1 OPŠTI USLOVI

Izvođač radova dužan je da pre radova prouči projekat i da blagovremeno zatraži od projektanta eventualna objašnjenja.

Za sve eventualne izmene u rešenju po projektu i odstupanja ma koje vrste, kako u pogledu tehničkog rešenja tako i u pogledu izbora materijala, izvođač mora pribaviti pismenu saglasnost odgovornog projektanta, ukoliko ovo ne učini, sam snosi odgovornost za izvršenje radova u vezi sa izmenama.

Za izvođenje radova gromobranske instalacije mora se voditi poseban građevinski dnevnik rada na propisan način definisan Zakonom i drugim pratećim dokumentima. Nepredviđeni radovi ili povećanje predviđenih radova po količini i utrošku materijala, odnosno izmene radova moraju prethodno biti odobrene od strane investitora ili njegovog nadzornog organa i upisani u dnevnik rada od strane toga lica.

Prilikom izvođenja radova izvođač mora biti voditi računa da ne dođe do oštećenja objekta ili materijala na kome se radovi izvode. Svu pričinjenu štetu, bilo usled nedovoljne pažnje ili neobazrivosti u radu, izvođač je dužan da nadoknadi investitoru ili drugom izvođaču, koji uporedo izvodi radove, odnosno o svom trošku izvršiti potrebne opravke.

Kod izvođenja radova, mora se voditi računa da se što manje oštete već izvedeni radovi i postojeće instalacije.

Isto tako treba sprovesti koordinaciju radova, čime se izbegavaju smetnje u radu nepropisna odstupanja.

Rušenje ili štemovanje ili probijanje armirano-betonskih konstrukcija sme se vršiti samo uz pismenu saglasnost odgovornog projektanta ili nadzornog organa za građevinske radove.

Instalacija se ima izvesti prema tekstualnom i grafičkom delu ovog elaborata i važećim propisima za izvođenje ovih instalacija.

Sav materijal koji će se upotrebiti mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta. Materijal koji ne ispunjava ove uslove ne sme se upotrebiti.

Korišćenje svih ovih instalacija može se vršiti tek posle potpuno završenih radova i izvršenih ispitivanja od strane merodavnih stručnih organa.

Izradi gromobranske instalacije po ovoj dokumentaciji može se pristupiti tek pošto se izvrši tehnička kontrola od preduzeća koje ispunjava uslove za vršenje tehničke kontrole, i pribavi mišljenje o ispravnosti iste sa aspekta zaštite od požara.

Izvođač je dužan da, po završetku radova, komisijski pregleda, i ispita izvedene instalacije i potrebne ispravke izvršiti pre tehničkog pregleda i preuzimanja radova od strane korisnik-investitora.

Ispitivanje spoljne gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem neprekidnosti prihvatnog sistema, spusnih provodnika i sistema uzemljenja i njehovih spojeva kao i ispitivanje uzemljivača gromobranske instalacije a u skladu sa propisima i standardima za ispitivanje električne instalacije niskog napona.

Ispitivanje unutrašnje gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem izjednačenja potencijala u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije niskog napona i proverom postojanja uređaja za prenaponsku zaštitu a u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije niskog napona

Garantni rok za sve izvedene radove je jedna godina od dana komisijskog prijema. U ovom roku izvođač je dužan da o svom trošku otkloni sve nedostatke nastale usled loše izrade ili nekvalitetnog materijala

Tokom eksploatacije objekta gromobranska instalacije mora se na propisan način održavati radi očuvanja njene efikasnosti u pogledu nivoa zaštite.

Održavanje gromobranske instalacije sastoji se od periodnih provera osnovnih parametara

13

prema SRPS IEC 1244-1 i odgovarajućih opravki prema postupku i uputstvu prema projektu.Program za održavanje mora sadržati spisak uobičajenih stavki potrebnih za pravilno

održavanje gromobranske instalacije kao što su: provera svih provodnika gromobranske instalacije i komponenti sistema pritezanje svih stezaljki i spojnica, provera električnog kontinuiteta (neprekidnosti) gromobranske instalacije, merenje otpornosti prema zemlji u sistemu uzemljenja proveru odnodnika prenapona i uređaja za zaštitu od prenapona i proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle dodavanja ili promene

– adaptacije objekta i njegovih instalacijaSve operacije održavanja a naročito specifikacija opravki i dokazi o proveri osnovnih

parametara gromobranske instalacije kao i sam projekat mora da se čuvaju i o njima vodi dokumentovana evidencija.

Za izradu gromobranske instalacije koristiti projektom predviđenu opremu i elemente.Sve vodove (prihvatni sistem, spusne provodnike, i sistem uzemljenja) gromobranske

instalacije treba izraditi od što dužih elemenata sa najmanjim mogućim brojem spojeva.Tokom izvođenja gromobranske instalacije izvođač se mora redovno konsultovati sa

odgovarajućim stručnjacima za pojedine faze gradnje objekta (arhitektonsko-građevinske radove kao i za druge instalacije u objektu) ili pripadajuće propise i standarde za objekat.

Izvođač radova mora sinhronizovati radove za izvođenje gromobranske instalacije sa ostalim učesnicima gradnje.

2.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA

Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je predviđen kao mreža napravljena po krovu aluminijumskom žicom Ф16mm na odgovarajućim potporama. Žica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se veže za čeličnu pocinkovanu traku FeZn 20×3mm koja je položena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 25×4mm koja se vraća u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivača. Temeljni uzemljivač se izvod istom trakom FeZn 25×4mm i pričvršćuje za armaturu temelja ukrsnim komadima.

Sa temeljnog uzemljivača se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom činom za izjednačenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivačem u kotlarnici.

2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Upotrebljeni materijali moraju podneti bez oštećenja elektrodinamička naprezanja usled dejstva struja atmosferskog pražnjenja i druga iznenadna naprezanja

Materijali i dimenzije štićenog objekta ili gromobranske instalacije moraju biti odabrani zavisno od opasnosti od korozije.

2.3.4 IZVOĐENJE UNUTRAŠNJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Izjednačenje potencijala se ostvaruje provodnicima za izjednačenje potencijala ili pomoću odvodnika prenapona koji povezuju unutrašnju gromobransku instalaciju sa metalnim kosturom objekta, metalnim masama, stranim provodnim delovima i električnim i telekomunikacionim instalacijama štićenog prostora.

Ako se spoljašnja gromobranska instalacija ne izvodi a zahteva se zaštita od sekundarnih dejstava atmosferskih pražnjenja izjednačenje potencijala se mora obezbediti

Izjednačenje potencijala metalnih masa mora se izvesti u u suterenu ili približno u nivou tla. Izjednačenje potencijala mora se izvesti preko šine za izjednačenje potencijala (GSIP), napravljene i postavljene tako da joj se može lako prići radi provere. Šina za izjednačenje potencijala mora biti spojena sa sistemom uzemljenja. U velikim objektima može biti više šina za izjednačenje potencijala ali one moraju biti međusobno povezane

Kako se izolovani umeci postavljaju u toplovodne instalacije ili vodovodne cevi moraju se premostiti odvodnicima prenapona dimenzionisanim prema radnim uslovima.

Izjednačenje potencijala se može realizovati ako izjednačenje potencijala prihvata ukupnu struju atmosferskog pražnjenja ili njen veći deo preseci provodnika moraju biti za bakar 16mm2.

14

Izjednačenje potencijala stranih provodnih delova mora se izvesti što bliže tački ulaska instalacija u objekat, jer se očekuje da znatni deo struje atmosferskog pražnjenja proteče ovom vezom

Izjednačenje potencijala za električne i tekelomunikacione instalacije mora biti izvedeno što bliže tački ulaska ovih instalacija. Ako provodnici imaju zaštitni omotač ili su postavljeni u metalnu cev dovoljno je da se poveže metalni omotač kabla ili cev uz uslov da je njegova otpornost takva da ne nestvara opasan pad napona za kabl i opremu koja je sa njim povezana.

Svi fazni vodovi su povezane direktno ili indirektno. Provodnici pod naponom zbog zaštite od atmosferskih pražnjenja povezuju se na gromobranske instalacije preko odvodnika prenapona. U TN sistemu zaštitni provodnici ili zaštitno-neutralni provodnici direktno su povezane na gromobranske instalacije.

2.3.5 ODRŽAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Održavanje gromobranske instalacije mora biti elektromontažna služba ili preduzeće koje raspolaže odgovarajućom sturčnom službom a u skladu sa programom održavanja koji je definisan projektom gromobranske instalacije.

Održavanje gromobranske instalacije je važno da bi se održao odgovarajući nivo zaštite i efikasnost gromobranske instalacije, jer su komponente gromobranske instalacije podložne gubljenju (delimičnom ili potpunom) svojih svojstava tokom godina eksploatacije zbog korozije, atmosferskih uticaja, oštećenja uzrokovanog dejstvom vremena, mehaničkog oštećenja i oštećenja usled udara groma.

Program za održavanje gromobranske instalacije mora biti definisan za celokupnu gromobransku instalaciju, i mora sadržati spisak uobičajenih stavki koje služe kao lista što treba proveravati kako bi se omogućio uporedni pregled rezulltata provere sa prethodnim rezultatima.

Program za održavanje gromobranske instalacije sadrži: proveru svih provodnika u gromobranskoj instalaciji i komponenti sistema, proveru pritegnutosti svih svezaljkii i spojnica, proveru električnog kontinuiteta u gromobranskoj instalaciji, merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja proveru uređaja za zaštitu od prenapona, proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije objekta

ilki njegovih instalacija.Izveštaji o svim postupcima održavanja, preduzetim merama i merama koje treba da se

preduzmu predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske instalacije i njenih komponenata i moraju se čuvati zajedno sa projektom gromobranske instalacije.

2.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Kontrolu gromobranske instalacije, po završetku izvođenja gromobranske instalacije, vrši ovlašćeno lice organizacije registrovane za tehnički prijem gromobranskih instalacija i ovlašćeno lice iz nadležnosti Sekretarijata unutrašnjih posova, Uprave za protivpožarnu i preventivno tehničku zaštitu a na osnovu projekta gromobranske instalacije i izveštaja o kontroli.

Tada se ustanovljuje da: gromobranska instalacija odgovara projektu su sve komponente gromobranske instalacije u tehnički ispravnom stanju i da

obezbeđuju primenjene i određene funkcije nema dejstva korozije na elemente gromobranske instalacije su svi naknadno pridodati delovi objekta ugrađenih u štićeni prostor izjednačenjem

potencijala ili „produženjem“ gromobranske instalacije.Redovna kontrola gromobranske instalacije mora se vršiti na osnovu „programa kontrole“ koji

je sastavni deo projekta gromobranske instalacije.Sve gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledećim slučajevima; tokom izvođenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupačni po završetku

objekta nakon završetka kompletne gromobranske instalacije.

Interval između gromobranske instalacije određuju se na osnovu sledećih faktora:

15

vrste objekta ili zaštitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko oštećenje,

nivoa zaštite lokalnog okruženja (problemi korozije) primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija vrste površine na koju se ugrađuju delovi gromobranske instalacije vrste tla, itd.

Gromobranska instalacija se kontroliše pri svakoj izmeni i popravci zaštićenog objekta i posle svakog atmosferskog pražnjenja u objekat.

Za predmetni objekat preporučeni periodi kontrole gromobranske instalacije je 2 godine. Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi: da li je sistem u dobrom stanju da li ima lababvih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom da su neoštećene sve veze sa uzemljenjem da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaćeni i zaštićeni od slučajnih

mehaničkih oštećenja da nisu oštećeni uređaji za zaštitu od prenapona da je pravilno izjednačen potencijal za svaku novu instalaciju li konstrukciju koja je

pridodata u unutrašnjosti objekta da su provodnici za izjednačenje potencijala i provodnici unutar objekta neoštećeni

Izveštaj o kontroli gromobranske instalacije se mora držati zajedno sa projektom gromobranske instalacije i izveštajem o održavanju gromobranske instalacije.

Izvođač radova i korisnik dužni su u svemu poštovati odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja („Službeni list SRJ“ br.11/96) i srpskim standardima za gromobransku instalaciju.

16

2.4 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU

2.4.1 OPŠTI USLOVI

Izvođač mora biti ovlašćen za izvođenje radova iz oblasti slabe struje i imati radnike odgovarajućih kvalifikacija za ove radove.

Izvođač radova obavezan je da pre početka radova prouči projekat i da blagovremeno zatraži od projektanta elentualna objašnjenja.

Izvođač radova dužan je da pre početka radova sa predstavnikom investitora, a po potrebi i drugim zainteresovanim licima obiđe teren i upozna se sa vrstom i obimom potrebnih radova na terenu.

Radovima se ne sme pristupiti pre nego što se pribave odgovarajuće građevinske dozvole i dozvole vlasnika objekata i terena na kojima se izvode radovi. Ove saglasnosti pribavlja investitor na osnovu prethodnih konačnih saglasnosti i odobrenog projekta.

Rad se u svemu ima da izvodi prema postojećim važećim tehničkim propisima, opštim propisima za odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata do u detalja.

Izvođač radova se mora pridržavati projekta i uslova datih u saglasnostima ostalih imaoca drugih komunalnih objekata - instalacija.

Ukoliko se tokom rada ukaže potreba za izvesnim izmenama u odnosu na projektom data rešenje koja mogu da nastanu usled izmena terenskih ili opštih uslova ili na osnovu zahteva investitora ili vlasnika objekata i terena, izvođač će po njima postupiti tek nakon pismenog zahteva nadzornog organa za ovaj rad putem knjige izvođača rada.

Svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da kratak opis izmene unese u građevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja i izmene učinjene bez saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima izvođač radova.

Kvalitet svih izvedenih radova mora biti u skladu sa važećim propisima TELEKOM-a za odnosne vrste radova.

Sva merenja u cilju provere ovog kvaliteta predviđena su ovim projektom ili posebnim stavkama predračuna ili stavkom “tehnički prijem i kolaudacija” ukoliko su merenja uobičajena i ne izlaze iz okvira normalnih i propisanih redovnih postupaka kod prijema ovakvih radova.

Svi radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i štete na objektima i terenima na kojima se vrše radovi moraju biti stručno i kvalitetno otklonjeni ili nadoknađeni. Za štete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara izvođača radova, odgovoran je izvođač.

Pri izvođenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zaštite, kako radnika, tako i slučajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajućim propisima.

Izvođač je odgovoran za kvalitet izvedenih radova u toku od najmanje jedne godine nakon predaje izvedenih radova investitoru.

Kod izvođenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se naruši postojeće stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili ugrožavanja njegovih funkcija. Ukoliko bi moglo da dođe do takve situacije obavezno se moraju obustaviti radovi na ugroženom delu, preduzeti zaštitne mere i odmah obaviti konsultacije sa projektantom i kompetentnim organom ugroženog objekta.

Na radovima duž puteva obavezna je primena svih zaštitnih mera u skladu sa saobraćajnim propisima.

Svi materijali koji se upotrebljaju pri ovom radu imaju biti u skladu sa odgovarajućim propisima, tipizacijom TELEKOM-a i SRPS-om. Postupak sa materijalom do ugradnje mora biti stručan i u skladu sa odgovarajućim uputstvima, tako da im se sve propisane električne, hemijske i mehaničke karakteristike i osobine u potpunosti očuvaju. Materijal, bez odgovarajućih potrebnih osobina ne sme se ugrađivati.

17

Ukoliko se materijal isporučuje sa atestima, izvođač mora da ih sačuva i da ih kao obavezan sastavni deo tehničke dokumentacje o izvedenom objektu, preda investitoru - korisniku.

Izvođač je obavezan:• da odredi mesto skladištenja (deponiju) materijala u neposrednoj blizini gradilišta,• da radove organizuje tako da ne ometa javni saobraćaj• da mesta za prelaz pešaka preko iskopanog rova obezbedi i omogući neometan i

siguran prelaz pešaka,• da na mesto rada dovozi onoliko materijala, koliko se može ugraditi u toku radnog dana,• preostali materijal po završetku radnog dana vrati u skladište (na deponiju),• položene armirane kablove ili cevi kablovske kanalizacije odmah zatrpati, a ni u kom

slučaju ih ostavljati u otvorenom roku,• da propisanim saobraćajnim znacima obeleži deonicu puta - gde se odvijaju radovi,• da radove izvodi kvalitetno i u predviđenom roku.Po završetku radova na polaganju tt kablova potrebno je izvršiti kvalitetni i tehnički prijem.

Investitor je dužan da u zahtevu za formiranje komisije za prijem dostavi:• dokumentaciju izvedenog stanja• geodetski snimak overen od Republičkog geodetskog zavoda kao i potvrdu da je

snimanje izvršeno,• podatke o predstavniku investitora i izvođaču radova koji će prisustvovati radu komisije• izjavu nadzornog organa TELEKOM-a da je izvršen nadzor.

2.4.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJE

Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projektnog elaborata i kao takvi su obavezni za izvođača. Sve što eventualno nije predviđeno opisom kao i samim projektom, a neophodno je potrebno za ispravan rad instalacije, izvođač je dužan da to na vreme prijavi nadzornom organu.

Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predračuna kao i postojećim propisima i standardima koji važe u SRB za pojedine vrste radova.

Materijal za izvođača radova mora biti dobrog kvaliteta i da odgovara postojećim standardima. Po donošenju materijala na gradilište dužan je nadzorni organ da iste pregleda i njegovo stanje konstatuje u građevinskom dnevniku.

Pored materijal i sav rad mora biti izveden solidno, sa stručnom radnom snagom, a sve što se kasnije ustanovi da je neispravno, izvođač je dužan da otkloni o svom trošku bez prava na naknadu.

Pre početka radova izvođač je dužan da obeleži mesta za izvode telefona, javljača požara, sirena, kao i trase svih vodova za sve instalacije.

Cevi i razvodne kutije imaju biti od izolovanog materijala, a pri njihovom polaganju se mora voditi računa da se zidovi ne ruše, kao i pri polaganju kablova.

Cevi se moraju tako polagati da između dve razvodne kutije ne bude ni jednog mesta gde bi se eventualno mogla sakupljati kondenzovana voda. Pri horizontalnom polaganju cevi između dve kutije moraju sačiniti blag luk sa temenom na gore i padom krajeva cevi prema rzvodnim kutijama.

Pri paralelnom polaganju energetskih, telekomunikacionih i signalnih vodova, polažu se energetski vodovi kao najniži a na min. 20cm od njih polažu se telekomunikacioni vodovi.

Ukrštanje telekomunikacionih vodova sa energetskim vodovima treba izbegavati na mestima ukrštanja pod pravim uglom rastojanje između ovih vodova mora iznositi 10 a gde to nije moguće treba postaviti izolacioni umetak debljine 3mm.

Grananje i nastavljenje provodnika ima se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih dimenzija da se u njima mogu smestiti pregledno veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik razvodnih kutija ima iznositi 70mm. Veze se moraju zalemiti i izolovati. Svaka vrsta instalacije mora imati posebne razvodne kutije.

Provodnici za sve vrste instalacije imaju biti od bakra, označene vrste izolacije preseka ili prečnika kao na planovima, šemama i predračunu.

18

Pri provlačenju i polaganju kablova treba strogo voditi računa da se isti ne lome. Na mestima promene pravca moraju se praviti blage krivine čiji poluprečnik ne sme biti manji od 15 puta spoljni prečnik kablova.

Prolaz sa kabla na cevne provodnike mora se vršiti u kablovskim ormanima.Ormani moraju biti od dekapiranog lima sa vratancima , bravom i ključem. Telefonski

razdelnik se mora uzemljiti. Prelazni otpor uzemljivača mora imati vrednost ispod 10 oma.Ako se pri izvođenju radova iz ma kojih razloga ukaže potreba za manjim odstupanjima od

projekta, za svako odstupanje se mora pribaviti pismena saglasnost nadzornog organa. Veća odstupanja se smeju vršiti tek po saglasnosti komisije koja je odobrila projekat.

Garantni rok za sve radove iznosi dve godine računajući od dana tehničkog prijema. Za sve vreme garantnog roka dužan je izvođač da sve kvarove i nedostatke, koji proističu usled loše izrade ili slabog kvaliteta ugrađenog materijala otkloni o svom trošku bez prava na naknadu. Za kvarove nastale nestručnim rukovanjem izvođač nije odgovoran.

Uzrok nedostatka i kvarova na instalacijama ustanovljava komisije od tri člana: jednog određuje investitor, drugog izvođač, a trećeg biraju uzajamno sporazumno. Odluka komisije je punovažna i konačna.

Sve otpatke i smeće nastalo pri izradi instalacije dužan je da odnese sa gradilišta na mesto koje investitor odredi ugovorom.

Za nepredviđene radove ili povećanja obima posla mora se dobiti saglasnost investitora.Po završetku svih radova mora se izvršiti ispitivanje svih instalacija prema postojećim

propisima. Dobijeni rezultati moraju biti u granicama predviđenim propisima.Ukoliko se instalacija pri ispitivanju pokaže neispravnom izvođač je dužan da je dovede u

ispravno stanje o svom trošku.Preuzimanje instalacije od izvođača može se izvršiti tek posle završetka svih radova i

ispitivanju ispravnosti instalacija.

2.4.3 UNUTRAŠNJA INSTALACIJA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA

Razvodne ormane montirati u posebnim prostorijama ili prostorima za električne instalacije.Na svaki razvodni orman postaviti natpisnu pločicu sa oznakom vrste instalacije.Svaki razvodni orman posebno povezati na traku ili Cu šinu zajedničkog uzemljenja.Svako granjanje ili odvajanje instalacionih vodova vršiti samo u razvodnim kutijama sa

poklopcima.Kablovi i vodovi moraju biti položeni tako da ne sme doći do:

- torzijalnog savijanja i čvora (stvaranje osmice),- pritiskivanja kabla koje bi mu deformisalo presek (kabl mora da bude slobodno položen ili

učvršćen samo odgovarajućim kablovskim stezaljkama, odnosno položen ispod maltera ili u odgovarajućim PVC cevima),

- oštećenja od transportnog sredstva; ako kablovi i vodovi prelaze iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zaštitne mere protiv padanja kablova.

Kablovi i vodovi moraju da budu položeni tako da su po celoj dužini u svako vreme pristupačni radi nadzora i eventualnih intervencija.

Kod vise paralelno položenih kablova, razmak izmedu njih mora biti jednak najmanje prečniku susednog debljeg kabla. Kabl ne sme da bude pričvršćen za elemente opreme koji su izloženi potresima ili se često premeštaju.

Kablovi, koji prolaze kroz prodore u etažama, zidovima i slicno, moraju da budu obradeni protivpožarnim materijalima da bi se sprečilo prodiranje požara i dima.

Signalni kablovi moraju da budu udaljeni najmanje 10 cm od energetskih kablova i vodova, a telekomunikacioni kablovi moraju biti udaljeni najmanje 10 cm od signalnih kablova, odnosno 20 cm od energetskih kablova i vodova.

Razvodne kutije je montiranaju u hodnicima, a nikako u prostorijama, što omogućava lakše i brže održavanje.

U slučaju spajanja ili priključivanja pojedinih provodnika i kablova, spojna mesta moraju da budu medusobno trajno i sigurno pričvršćena. Za priključivanje provodnika sme se upotrebljavati

19

samo spoj kojim se obezbeduje da ne dode do propuštanja štetnih uticajnih faktora. Sigumo i čvrsto spajanje može se izvesti pomoću vijka, repovanjem ili mekim lemljenjem.

Priključno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora da ima istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na priključnom ili spojnom mestu ne sme da bude oštećen niti mu se presek sme smanjiti.

Priključna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak izmedu provodnika, kao i do ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno osiguran.

Pri montaži i ugradnji opreme pridržavati se planova instalacija i tehničkog opisa.Sve signalne uređaje ugraditi i montirati tako da se uklope u predvideni raspored električne

opreme. U slučaju većih izmena mesta ugradnje od onih koja su data projektom, potrebno je izvršiti konsultovanje projektanta telekomunikacionih i signalnih instalacija.

Po zavretku izrade instalacija, izvršiti ispitivanje svih instalacija na izolaciju i galvansku provodnost.

PROJEKTANT:

20

3 N U M E R I Č K I D E O

3.1 PRAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA

Jednovremenu snagu računamo po obrascu:P j=Pi×k jgde je: kj koeficijent jednovremenosti objektaPi instalisana snaga objekta u kW

Koeficient jednovremenosti se računa po obrascu:

k j=(0.25×0 .75√n )gde je:n broj stanova, odnosno broj razvodnih tabli

Struje u trofaznom i monofaznom vodu se računaju po obrascu:

I 3f=P j

√3×V ×cos ϕ , I 1f=

P j

U×cosϕgde je:cosφ faktor snageV linijski naponU fazni napon

Sada računamo ukupnu dužinu provodnika i određujemo način postavljanja. Na osnovu ovako dobijene struje i izbora tipa električnog razvoda se vrši izbor tipa i preseka provodnika. Kada odaberemo provodnik iz tabela proizvođača uzimamo podatke o maksimalno trajno dozvoljenim strujama za određeni kabl.Sada usvajamo podatke za broj paralelno postavljenih kablova, temperaturu prostora gde su pablovi položeni i gde su položeni kablovi. Ova tri parametra nam daju tri koeficienta za izračunavanje koeficienta opterećenosti kabla:

k=kθ×kn×k λ

Pomoću ovog koeficienta računamo stvarno-dozvoljenu struju kabla:I ST .D=k×ITR .D

Kabl mora da zadovolji uslov da je stvarno-dozvoljena struja kabla veća od struje koja se javlja u kablu.Na osnovu ovako dobijena struje za koju je strujno kolo projektovano, vrši se izbor zaštitnog uređaja i preseka provodnika prema SRPS N.B2.743 i SRPS N.B2.752. Po ovom standardu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

a) I IZR< IOS< I ST . D

b)I 2=IOS×f p< I I

Z=1 .45×I ST . D

gde je:IIZR izračunata struja potrošačaIOS nominalna struja zaštitnog uređaja – osiguračaIST.D stvarna trajno-dozvoljena struja kablaI2 struja zaštitnog uređaja pri kojoj ovaj pouzdano deluje tokom konvencijalnog vremanafp faktor zaštitnog uređaja (1.6 za topive i 1.35 za automatske)

21

3.2 PRORAČUN PADA NAPONA

Pad napona za trofazne i monofazne potrošače se računa po sledećoj formuli:

u3 f (% )=100×l×P j

γ×S×U2,

u1 f (%)=2×100×l×P j

γ×S×U 2

gde je:u[%] pad napona u %l dužina voda u mPj jednovremena snaga u W provodljivost u sm/mm2 (iznosi 34 za Al, a 56 za Cu)S presek provodnika u mm2

U nazivni napon u V (380V za trofazne potrošače, a 220V za monofazne)Ukupni pad napona na trasi se računa po sledećoj formuli:

u(%)uk=∑i=1

n

u(%)i

Uslov koji mora da se ispuni je da ukupan pad napona bude dozvoljen propisima.Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 3% a za ostale potrošače 5%, ako se

potrošači napajaju sa niskonaponske mreže.Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 5% a za ostale potrošače 8%, ako se

potrošači napajaju sa TS koja je priključena na visoki napon.

3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA

Proračun efikasnosti zaštite urađen je po metodologiji datoj u standardu SRPS N.B2.741.Kako nisu poznati svi parametri distributivne mreže neophodni za kompletan proračun impedanse kvara i struje kvara, proračun struje kvara urađen je tako što su korišćeni elementi od referentne tačke (gde je zaštitni provodnik spojen sa neutralnim provodnikom i temeljnim uzemljivačem).U TT sistemima mora biti ispunjen uslov:

ZS×I a≤50

gde je:ZS zbir otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika

izloženih provodnih delova50V nazivni napon prema zemljiIa =0.5A struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja (ZDUS zaštitni uređaj

diferencijalne strujeDužina vremena iskljičenja, koja ne prelazi 5s, dozvoljava se za napojna strujna kola i za

strujna kola koja ne zahteva vremena isključenja data u tabeli.Da bi bio ispunjen ovaj uslov zbirni otpor mora da bude manji od 100Ω:

ZS≤50VI A

=50V0 .5 A

=100

Impedansa kvara izračunava se kao:

ZS=√RP2+XP

2[Ω]

Gde je:RP omski otpor petlje [Ω]XP induktivni otpor petlje [Ω]

22

Za izračunatu vrednost strujne greške Ia sa karakteristike zaštetnog uređaja (osigurač ili prekidač) očita se vreme njegovog isključenja kvara t.Zaštitni uređaj je dobro izabran ako je ispunjen uslov :

t<td

Ako se mreža napaja preko transformatora impedanse kvara se računa preko sledećeg obrasca:

RP=Rt+∑n=1

n

Rn [Ω],

X P=X t+∑n=1

n

Xn[Ω]

Gde je:Rt omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Xt induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]

Omski i induktivni otpori se izračunavaju posledećim obrascima:

R=l×(rf +r 0)

n [Ω],X=

l×( x f +x0 )n [Ω]

Gde je:l dužina kabla (km)r0 omski otpor nulte žile kabla (Ω/km)rf omski otpor fazne žile kabla (Ω/km)x0 induktivni otpor nulte žile kabla (Ω/km)xf induktivni otpor fazne žile kabla (Ω/km)n broj paralelno položenih kablova za napajanje jednog niskonaponskog ormana

Za kablove karakterističnih preseka imamo sledeće vrednosti date u tabeli gde su omski otpori kablova korigovani na radnu temperaturu od 70°C. Računska veza je data kao:

R 70=1.2×R20Struja koja osigurava delovanje zaštitnog uređaja zavisi od brzine delovanja uređaja. Ove vrednosti se izračunavaju na sledeći način:

za brze osigurače nominalna struja osigurača se množi sa koeficientom 3.5; (t<0.4s) za trome osigurače nominalna struja osigurača se množi sa koeficientom 5; (t<5s)

3.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA

Sledeći proračun proverava odabrane kablove na naprezanja pri kratkom spoju.Prvo izračunavamo otpor petlje kvara:

Z=√R pk2 +X pk

2 [Ω]

Rpk=Rm+Rt+∑n=1

n

Rn[Ω],

X pk=Xm+X t+∑n=1

n

Xn[Ω]

Gde je:Rm aktivni otporVN mreže [Ω]Xm reaktivni otporVN mreže [Ω]Rpk aktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Xpk reaktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Rm aktivni otporpojedinih deonica vodova [Ω]Xm reaktivni otporpojedinih deonica vodova [Ω]

Reaktivni i aktivni otpor VN mreže se računaju po sledećim obrascima:

Xm=1 .1×V 2

Sk''

[Ω], Rm=0 .1×Xm [Ω]Reaktivni i aktivni otpor transformatora se računaju po sledećim obrascima:

23

X t=u X×V 2

100×Snt [Ω],Rt=

ur×V 2

100×Snt [Ω]ur=

100×PCu

Snt [%], ux=√uk2−ur

2[%]

Gde je:V linijski naponSnt snaga transformatoraPCu gubici u bakru [kW]uk napon kratkog spojaNa osnovu izračunate vrednosti impedanse kratkog spoja računamo struju tropolnog kratkog

spoja:

I k3 pol=V

√3×Z pk

[kA ]

Udarna struja kratkog spoja se računa po sledećem obrascu:

Iu= χ×√2×I k 3 pol [kA ]Gde je:

χ faktor koji zavisi od odnosa Rpk/Xpk

Svi proračuni su dati u tabeli koja sledi.

24

3.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAČA

Uzemljenje objekta sportske sale i novog aneksa je izvedeno kao temeljni uzemljivač. Traka za uzemljenje je tipa i dimenzije FeZn 25×4mm.

Da bi izračunali otpor rasprostiranja temeljnih uzemljivača izračunavamo prečnik ekvivalentnog kruga.

S=(a×b )D=√ 4×Sπ

Prelazni otpor uzemljivača je:

R uz=ϕ

2×Da .... dužina objekta [m]b..... širina objekta [m]D..... ekvivalentni prečnik trake u (m)φ.....ukupna specifična otpornost

temeljni uzemljivač:

PROJEKTANT:

25

3.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE

U skladu sa ,,Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja” (sl. list SRJ 11/96), za svaki objekat se mora proračunati da li je gromobranska instalacija neophodna i ako je neophodna mora se odrediti nivo zaštite. Nivo zaštite se određuje po SRPS IEC 1024-1-1.

Prvi korak postupka određivanja nivoa zaštite gromobranske instalacije zahteva odgovarajuću procenu objekta razmatranja i njegovih karakteristika. Za procenu su osnovni ovi podaci:učestalost direktih udara groma u objekat (Nd) i usvojena učestalost udara groma (Nc)Učestalost direktnih udara groma u objekat se određuje iz sledeće formule:

Nd=N .g×Ae×10−6

(broj udara/godini) (1)gde je:Ng prosečna godišnja gustina pražnjenja za region gde se nalazi objekat [broj udara/km2×god]Ae ekvivalentna prihvatna površina objekta u m2

Prosečna godišnja gustina pražnjenja određuje se iz izraza:N g=0 .04×T

d1.25 [broj udara/km2 ×god] (2)gde je:

T d broj dana sa grmljavinom uzet iz izokerauničke karte prema standardu, SRPS N.B4.803.

26

Usvojena učestalost udara groma (Nc ) će biti proračunata iz sledećeg izraza:

Nc=3×10−3

(c1×c2×c3×c4 ) (4), gde je:

c1 koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta c2 koeficijent koji zavisi od sadržaja objekta c3 koeficijent koji zavisi od namene objektac4 koeficijent koji zavisi od posledica groma

Računska efikasnost gromobranske instalacije je:

Er=1−Nc

N d

Tabela o nivoima zaštite i uslovima:

27

.

28

3.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN

Prvo je potrebno konstatovati o kom objektu odnosno prostoru se radi. Definišemo prostorije i odredimo im namenu. Proverimo dimenzije prostorija. Konsultujemo se sa projektantom arhitektonsko-građevinskog dela i Investitorom oko tipa svetla koje će se koristi.

Na osnovu namene prostorije se određuje minimalna srednja osvetljenost Esr.min [lx] prema SRPS.U.C9.100.Određujemo i nominalnu osvetljenost En [lx] po JKO Preporukama.

Iz tabela uzimamamo potrebne karakteristike svetla; oznaku i temperaturu boje svetla, stepen redukcije boje i razred blještanja.

Iz veličina koje opisuju dimenzije prostorije računamo visinu radne površine hk [m]. Ova veličina je u najvećem broju slučajeva 0.85m od poda.

Ako prostorija ima spušteni plafon ili se svetiljka kači na nosače i tako spušta u prostoru za

visine hv [m], potrebno je oduzeti i ove visine i tako se dobija korisna visina:hk=h−hd−hv

Računamo koeficient prostorije:k= a×b

hk×( a+b )

Iz tabela se biraju faktori refleksije plafona (rs), zidova (rz) i poda (rp) a na osnovu boje prostorija.Sada biramo tip sijalice koja se koristi i iz kataloga proizvođača uzimamo oznake za tip i nominalni svetlosni fluks F0 [lm].

Biramo tip svetiljke i broj sijalica svetiljke ni [kom].Iz kataloga proizvođača biramo i iskoristivost osvetljenja hr i kategoriju zagađivanja i starenja K. Moramo da procenimo stepen zagađivanja i period čišćenja osvetljenja (izraženo u mesecima).

Iz dijagrama vadimo podatke za faktor zagađivanja f1 i starenja f2.

Faktor zagađivanja i starenja se računa: f=f 1×f 2

Celokupni potrebni svetlosni fluks se računa:Φcel=

En×a×b

ηR×f [lm]

Sada je potreban broj izvora svetlosti (sijalica):ncel=

Φcel

Φ0 [kom]

Potreban broj svetiljki je:nsvI =

ncel

ni [kom], Gde je:ni broj sijalica u jednoj svetiljci.Usvajamo stvarni broj svetiljki nsv [kom] i računamo stvarnu srednju osvetljenost:

E sr=ni×nsv×Φ0×ηR×f

a×bKao kontrolu imamo sledeći proračun. Izračunavamo srednji razmak između svetiljki; i to ako

je liniski raspored svetiljki onda uzimamo razmak između linija a ako je pojedinačni raspored

između svetiljki onda računamo:s=√ a×b

nsv [m]

Računamo razmer stvarnog razmaka:

shk

Iz kataloga proizvođača uzimamo razmer maksimalno dozvoljenog razmaka:

SH

29

Nakon ovog uvoda nalazi se tabela sa podacima i svi tražanim.

4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N

30

5 G R A F I ČK I D E O

Grafički prilozi redom:1. Situacija sa trasom napojnog kabla, razmera 1:2502. Napojni kablovi, ormani i uzemljenje kotlarnice, osnova suterena, razmera 1:503. Napojni kablovi i ormani, osnova prizemlja, razmera 1:504. Napojni kablovi i ormani, osnova sprata, razmera 1:505. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova suterena, razmera 1:506. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova prizemlja, razmera 1:507. Osvetljenje i energetske priključnice, osnova sprata, razmera 1:508. Televizijska instalacija i strukturna mreža, osnova prizemlja, razmera 1:509. Televizijska instalacija i strukturna mreža, osnova sprata, razmera 1:5010. Šema povezivanja opreme u kotlarnici11. Jednopolna šema +MRO i glavnog razvoda12. Jednopolna šema +RT-1/3/4/513. Jednopolna šema +RT-214. Jednopolna šema +RT-2A15. Jednopolna šema +RO-KO16. Jednopolna šema TV instalacija17. Jednopolna šema strukturne mreže18. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:50019. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:50020. Gromobranska instalacija, osnova temelja, krova i fasade, razmera 1:10021. Glavna šina za izjednačavanje potencijala, +GŠIP22. Dopunsko izjednačavanje potencijala

31