Oblici turizma predavanja i vebe dodatno pitanje na ispituReligiozni turizam Najstariji oblik turizma Religija + turizam samo uz stroga pravila koja se novano kanjavaju. Religijske desitnacije: Rim, Jerusalim, Lurd, Atos, Hilandar Ruralni turizam Razlozi izuavanja: 1. proirenje osnova razvoja turizma i poveanja prihoda od ove delatnosti 2. valorizacija kontinentalnih delova kroz njihovo ukljuivanje u trinu ponudu 3. stvaranje osnova za realno proirenje turistike tranje, naroito onih segmenata sa neto niim dohotkom. 4. Razvoj nedovoljno razvijenih podruja 5. Zapoljavanje veeg broja stanovnitva 6. Plasiranje vika domaih proizvoda seoskog domainstva 7. Plasman proizvoda domaih radinosti (vez...) 8. Stvaranje mogunosti za povratak stanovnitva u naputena sela. Pojavni aspekti (efekti) seoskog turizma 1. SOCIJALNI kontakt gradskog i seoskog stanovnitva 2. EKOLOKI produbljivanje svesti o ekolokim i prirodnim vrednostima 3. EKONOMSKI mogunost ostvarivanja dodatnih prihoda seoskog stanovnitva Kriterijumi odreivanja seoskih teritorija 1. gustina naseljenosti i veliina naselja 2. nain korienja zemljita i privreivanja 3. tradicionalnost drutvenih struktura Grupe ruralnog turizma: 1. agroturizam: sve aktivnosti vezane za turizam u ruralnim podrujima 2. farmerski turizam: vezan za farme, turistike aktivnosti vezane za boravak na farmama 3. boravak u umama i divljini 4. zeleni turizam: boravak u prirodi na zelenim povrinama 5. eko turizam: turizam u nezagaenim podrujima. ! agroturizam: 1. rekreacija u prirodi 2. obrazovne aktivnosti: obilazak muzeja, fabrika 3. zabavne aktivnosti: vaari, izleti i slino. 4. Prodaja proizvoda sa farme. Uticaj turizam i rekreacije na ruralna podruja => 1. drutveno-ekonomski uticaji a. pozitivni: obezbeenje novih alternativnih izvora investicija i zapoljavanja, ohrabrenje itave zajednice da bude aktivna, zadravanje stanovnitva u seoskim podrujima, omoguava ponovo naseljavanje podruja. 1

b. Negativni: ekonomska curenja, inflacija cena u lokalnim podrujima, migracija, poremeaj lokalne strukture zapoljavanja, unoenje lokalnih promena na trite i sezonska tranja. 2. kulturni uticaji a. pozitivni: osveenje lokalne kulture, poveanje lokalnog ponosa i identiteta, doprinos zatite sredine b. negativni: zagaenje prirode Podela seoskih naselja I podela 1. izletnika sela (u blizini velikih gradova, slui za rekreaciju i razonodu) 2. sela za dui boravak, stacionarna sela 3. sela za zdravstveni turizam II podela Sa stanovita sadraja turistike ponude: 1. samostalna turistika sela sa kompleksnom turistikom ponudom 2. turistika sela sa deliminom ponudom 3. sela sa maifestacionom ponudom 4. sela pored saobraajnica 5. izletnika sela 6. ostala sela Podela prema programu Lidera 1 i 2. 1. tradicionalne, popularne destinacije u blizini veih urbanih oblasti 2. tradicionalne praznine oblasti sa znaajnom kolilinom ugodnosti za posetioce i infrastrukturom 3. zatiene oblasti koje upravljaju turizmom kao i okolinom i ekonomijom 4. seoske oblasti gde znaajan deo proizvoda karakteriu mali istorijski gradovi i bogato kulturno naslee 5. zabaene oblasti sa privlanostima zasnovanim na ivotu u divljini i pustinji 6. bogate poljoprivredne oblasti gde zemljoradnja obezbeuje veinu privlanosti. Da bi ruralni turizam postao deo ivota i politike razvoja jedne destinacije mora se imati u vidu sledee: 1. znaaj ouvane prirode za razvoj ruralnih podruja 2. znaaj autentinosti prostora 3. znaaj lokalnog stanovnitva za razvoj ruralnog turizma 4. turisti su izuzetno povoljan segment za edukaciju o znaaju razvoja ruralnog turizma 5. ruralni turizam doprinosi ouvanju i ureenju destinacije 6. potreba zajednikog rada i nastupa na promociji ruralnog turizma. Trini segmenti: 1. posetioci na dnevnim izletima 2. posetioci kratkih odmora 3. porodice 4. stariji graani 5. ljudi sa posebnim interesovanjima 6. obrazovne grupe 7. ljudi sa smetnjama 2

Kljuni elementi integrisanog menadmenta u ruralnom turizmu: 1. zadovoljstvo turista 2. zadovoljstvo lokalne turistike industrije 3. kvalitet ivota lokalnog stanovnitva 4. ekoloki kvalitet Kljuni zadaci razvoja seoskog turizma: 1. ekonomija 2. zatita ivotne sredine 3. zakonski okvir 4. kvalitet ivota 5. ouvanje kulture i tradicije 6. prelazak na trinu ekonomiju Strategija razvoja seoskog turizma: 1. ogranizacija i saradnja 2. povezivanje i mree 3. zonski pristup (turistike zone, motiv je link ili vrste turizma: zona A ishrana, zona B smetaj ne poklapaju se sa geografijiom) 4. grupe Promocija i marketing 1. zatita imena brenda 2. organizacija putovanja (pristup marketingu tzv. one-stop-shop: sve na jednom mestu) 3. direktni marketing internet 4. kooperativni marketing voen od strane seoske turistike agencije 5. prekogranine inicijative za lokalitete u blizini granica Obuka i obrazovanje: 1. obuka trenera 2. obuka pruaoca usluga u seoskom turizmu 3. obuka zvaninika Investicije i finansiranje: 1. privatni sektor 2. podrka Vlade 3. meunarodne agencije Evropske Unije i UN 4. zatita ivotne sredine 5. zakonski okvir 6. kvalitet ivota 7. ouvanje kulture i tradicije 8. prelazak na trinu ekonomiju Zakljuci Prvog Evropskog Kongresa o seoskom turizmu (2003.) 1. seoski turizam je veoma znaajan segment evropskog turizma 2. seoski turizam je veoma znaajan za privredu u seoskim podrujima Evrope 3. seoski turizam uspostavlja trendove 4. seoski turizam je dobro organizovan 5. seoski turizam je nezavisan 6. seoski turizam ima zajednike potrebe. Oblasti u Srbiji gde je mogu razvoj seoskog turizma u zavisnosti od neega... 3

Ruralne destinacije u Srbiji: 1. Vojvodina Fruka gora, zatieni prostori (Stari Begej Carska Bara, Deliblatska peara) 2. Istona Srbija Nacionalni park erdap, Dunav, Timok, Pek, erdapsko jezero, mnogobrojne peine, planinski masivi, autentina seoska naselja, Timoke pivnice. 3. Zapadna Srbija 4. Centralna Srbija 5. Juna Srbija Sportsko rekreativni turizam Dve podele: 1. kada se radi o sportskim manifestacijama 2. rekreacija na odmor (pasivan odmor ili aktivan odmor) Poslednji 50 godina je sportsko-rekreativni turizam u ekspanziji. Definicija: delatnost sportskog turizma najee se posmatra kao pojava novijeg datuma najraniji rad gde se pojavljuje sportski turizam objavljen je 1887 god. u knjizi Viktora Balka. Definicija po Halu: sportski turizam se moe definisati kao putovanja nekomercijalnog karaktera, kako bi se uestvovalo u sportskim aktivnostima ili bi se one posmatrale daleko od mesto boravka. Sportski turizam obuhvata sve vrste aktivnog i pasivnog uea u sportskim aktivnostima do kojih dolaze povremeno ili redovno iz nekomercijalnih ili poslovno komercijalnih razloga, a za koje je neophodan odlazak iz mesta stalnog boravka (Stevenden, De Knop, 1999) Definicija prema Gipson: pod sportskim turizmom podrazumeva se naputanje mesta stalnog boravka radi posmatranja sportskih dogaaja. Tri kategorije sportskog turizma: 1. posmatranje sportskih dogaaja 2. poseta atrakcijama vezanim za sport 3. aktivno uee: Postoje dve vrste odmora sa sportskim aktivnostima: a. odmor sa jednom glavnom sportskom aktivnou gde sport bitnije od same svrhe odmora. (teniske akademije, koarkaki kampovi) b. odmor sa vie vrsta sportskih aktivnosti, gde uesnik u nekoliko sportova objedinjuje iskustvo (resort objekti...) Sportski turisti Sportski turisti su segment turistike tranje sa visokim linim dohotkom, visokim obrazovanjem i nadprosenom spremnou za preduzimanje turistikim putovanja. Moe se uvrstiti u pojam elitnog turizma i visoko profitnog turizma i znaejno je istai da ne zahteva zagaenje prostora i prekomerno troenje prirodnih resursa, te spada i u odrivi turizam. Ciljna grupa: 1. prosean aktivni sportski turista je mukarac izmeu 25 i 34 godina starosti, fakultetski obrazovan, sa nadprosenim godinjim prirodima. 2. osnovni motivi: posmatranje sportskih manifestacija, elja da se dokae postojee vetine i znanja u odreenom sportu, ili elja da pohaaju i naue nove vetine i sportove. 4

Sportsko rekreativne aktivnosti u seoskom turizmu - i seoski turizam ima socijalni (drutveni) i ekonomski funkciju.

5