OBMANA EVOLUCIJE

Naslov originala:

The Evolution Deceit by

Harun Yahya

Izdaje: CPSPrevod i obrada: CPS[tampa: LionTira`: 1.000Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

575.8213

JAHI, HarunObmana evolucije : nau~ni kolaps

darvinizma i njegova ideolo{ka pozadina /Harun Jahi. - Beograd : Centar zaprirodnja~ke studije, 2002 (Beograd :Lion). - 147 str. : ilustr. ; 21 cm

Prevod dela: The Evolution Deceit / byHarun Yahya. - Tira` 1000. - Bibliografija:str. 147.

ISBN 86-84245-00-8

a) Evolucija b) KreacionizamCOBISS-ID 101488396

OBMANA EVOLUCIJE

Nau~ni kolaps darvinizma

i njegova ideolo{ka pozadina

Harun Jahi

Neki od ljudi koji su ~uli za “teoriju evolucije” ili “darvinizam” mogu pomis-liti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemaju zna~aja za nji-hov svakodnevni `ivot. To je veoma pogre{no shvatanje zato {to, daleko vi{enego biolo{ki koncept, teorija evolucije predstavlja ~vrstu osnovu jednepogre{ne filozofije koja ima premo} i uticaj nad velikim brojem ljudi.

Ta filozofija je “materijalizam”; ona sadr`i jedan veliki broj neta~nih ilive{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zago-vara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organ-skog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona isklju~uje i odbacuje posto-janje Tvorca. Spu{taju}i sve na nivo materije, ta filozofija transformi{e ~ovekau jedno bi}e koje obra}a pa`nju samo na materiju i koji odbacuje i okre}ese od moralnih vrednosti bilo koje vrste. To je po~etak velikih nesre}a koje}e zadesiti ~oveka.

[teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca. Materijalizamnastoji da ukine osnovne vrednosti na kojima po~ivaju dr`ava i dru{tvo i dastvori jedno bezdu{no i bezose}ajno dru{tvo koje obra}a pa`nju samo namaterijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada posedovatiidealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav prema bli`nji-ma, pravda, odanost, po{tenje, po`rtvovanost i dobar moral, dru{tvenomporetku zasnovanom na takvim pojedincima su|eno je da bude uni{ten ukratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od najozbiljnijih pret-nji osnovnim vrednostima politi~kog i dru{tvenog poretka jedne nacije.

Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on slu`i kaoosnova anarhisti~kih i razornih ideologija koje ciljaju na uni{tenje dr`ave i na-roda. Komunizam, jedna od ovih ideologija, prirodan je politi~ki produkt mate-rijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to su dr`ava iporodica, on predstavlja osnovnu ideologiju mnogim oblicima separatisti~kihakcija usmerenih protiv unitarne strukture dr`ave.

Teorija evolucije sa~injava takozvanu “nau~nu osnovu” za materijalizam,od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije kao referen-cu, komunizam nastoji da opravda sebe i predstavi svoju ideologiju kaozvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, Karl Marks,za Darvinovu knjigu Poreklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije,napisao slede}e: “Ovo je knjiga koja sadr`i osnove istorije prirode na{eggledi{ta.”1

5

UVOD

Za{to teorija evolucije?

Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marksovim idejama na~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogmaiz 19. veka na kojoj materijalizam opstaje, apsolutno poni{tena zahvaljuju}iotkri}ima savremene nauke. Nauka je pobila i nastavlja pobijati materijalis-ti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e. Nauka,tako|e, demonstrira da su sva bi}a produkt stvaranja Jednog SuperiornogBi}a.

Namera ove knjige je da izlo`i nau~ne ~injenice koje jasno pobijaju teori-ju evolucije na svim poljima i da informi{e ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvar-noj nameri ove takozvane “nauke” koja je, u stvari, samo obmana.

Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da onine}e ni poku{ati da odgovore, jer su svesni da }e takav akt, jednostavno,pomo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`.

Ve}ina ljudi primaju sve {to ~uju od nau~nika kao apsolutno ta~no, nerazmi{ljaju}i o tome da ti isti nau~nici mogu imati razne filozofske i ideolo{kepredrasude. ^injenica je da evolucionisti pod pla{tom nauke name}u javnos-ti svoje li~ne predrasude i filozofske poglede. Na primer, iako su svesni daslu~ajni doga|aji ne prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i daljetvrde da su ovaj ~udesan red, plan i dizajn koje prime}ujemo u samom uni-verzumu i u `ivim organizmima nastali slu~ajno.

Na primer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji “neshvatlji-va” harmonija u molekulu proteina, gradivnom bloku `ivota i da ne postojiverovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastaopod nekim primitivnim uslovima na Zemlji, slu~ajno, pre vi{e milijardi godina.On se ne zaustavlja ovde; on tako|e, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samojedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na nekineverovatan na~in sjedinili i formirali prvu `ivu }eliju. Osim toga, on branisvoje gledi{te sa slepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovek je nau~nik - “evolu-cionista”.

Da taj isti nau~nik nai|e na tri cigle pore|ane jedna na drugu, on nikadne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na gomili i da su se zatimslu~ajno pore|ale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi izneo takvu tvrdnjubio bi progla{en umno poreme}enim.

Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno oceniti obi~ne stvari, mogu uisto vreme usvojiti neracionalne stavove kada je u pitanju njihovo vlastito pos-tojanje?

Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime nauke: naukazahteva uzimanje obe alternative u razmatranje, kad god postoje dve mogu}-nosti podjednako verovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je verovat-no}a jedne od te dve alternative manja, na primer iznosi samo 1%, onda jeracionalno i nau~no smatrati ispravnom alternativu sa 99% verovatno}e.

Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu nau~nu osnovu. Postoje dva pogle-da koja se mogu izlo`iti, a koja se odnose na to kako su nastali `ivi orga-nizmi na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je `ive organizme stvorio Tvorac unjihovoj sada{njoj slo`enoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je `ivot nastaonesvesnim i slu~ajnim doga|ajima. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evolu-cije.

Kad pogledamo nau~ne podatke koji se odnose, na primer, na moleku-larnu biologiju, vide}emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna `iva }elija

6 7

KKaarrll MMaarrkkss jjee jjaassnnoo ssttaavviioo ddoozznnaannjjaa ddaa DDaarrvviinnoovvaa tteeoorriijjaa oossiigguu-rraavvaa ~~vvrrssttoo ttlloo zzaa mmaatteerriijjaalliizzaamm,, aattiimmee ii zzaa kkoommuunniizzaamm.. OOnn jjee kkrroozzppoossvveettuu ssvvoogg nnaajjvvee}}eegg ddeellaa,,KKaappiittaall ((DDaass KKaappiittaall)),, ttaakkoo||ee,,iizzrraazziioo ssvvoojjee ssiimmppaattiijjee kkoojjee ggaajjiipprree-mmaa DDaarrvviinnuu.. PPookkllaannjjaajjuu}}ii mmuunneemmaa~~kkoo iizzddaannjjee KKaappiittaallaa,, MMaarrkkssjjee nnaappiissaaoo:: ““^̂aarrllssuu DDaarrvviinnuu,, ooddvvaattrreennoogg oobboo`̀aavvaatteelljjaa KKaarrllaaMMaarrkkssaa..””

1. POGLAVLJE

Biti oslobo|en od predrasuda

- ili bilo koji od milione proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla nastatislu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrovati u narednim poglav-ljima, statistika (ra~unanje verovatno}e) potvr|uje ~injenicu da slu~ajnostnema nikave veze sa nastankom `ivih organizama. Tako da evolucionisti~kipogled na pojavljivanje `ivih organizamam ima nula verovatno}u da budeispravan.

To zna~i da prvi pogled ima 100% verovato}u da je ispravan. To jest, daje `ivot svesno nastao. Druk~ije re~eno, `ivot je “stvoren”. Svi `ivi organizmisu nastali dizajnom Tvorca, uzvi{enog u superiornoj mo}i, mudrosti i znanju.Ova realnost nije stvar ube|enja; to je normalan zaklju~ak do kojeg vodemudrost, logika i nauka.

Pod ovim okolnostima, na{ nau~nik - “evolucionista” trebao bi da povu~esvoju tvrdnju i da se dr`i ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak,u~ini suprotno, onda bi tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja `rtvujenauku u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravomnau~niku.

Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg “nau~nika” sve se vi{epove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav mo`e se objas-niti samo jednom re~ju: vera. Da, to je slepo sujeverje, po{to ne postoji drugoobja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za do`ivotnoposve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti.

Slepi materijalizam

Vera o kojoj govorimo je materijalisti~ka filozofija, koja zagovara da jematerija oduvek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije. Tako-zvana teorija evolucije je “nau~na osnova” za materijalisti~ku filozofiju i tateorija se slepo brani kako bi se odr`ala ta filozofija. Kada nauka proglasiteoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na kraju 20.veka - onda se nauka iskrivljuje kako bi predstavila teoriju evolucije kaoispravnu, a time i dalje odr`avao materijalizam u `ivotu.

Nekoliko re~enica napisanih od strane jednog od istaknutih biologa evolu-cionista, pru`aju nam dobar primer i omogu}avaju nam da vidimoporeme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slepa odanost. Ovajnau~nik, diskutuju}i verovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja citohroma-c, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za `ivot, ka`e slede}e:

“Verovato}a formiranja jednog citohrom-c niza je jednaka nuli. To jest, ako`ivot zahteva jedan ta~no odre|en niz, mo`e se re}i da on ima verovat-no}u koja verovatno mo`e biti realizovana jedanput u ~itavom univerzumu.Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad na{egpoimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog nije po-godno za ciljeve nauke. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipote-zu.”2

Ovaj nau~nik misli da je “nau~nije” prihvatiti verovatno}u koja je ravna nulinego stvaranje. Me|utim, prema zakonima nauke, ukoliko postoje dva alter-nativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da jedno od njih ima “nultuverovatno}u”, onda je drugo, alternativno obja{njenje ispravno. Me|utim, dog-

matski materijalisti~ki prilaz zabranjuje priz-nanje superiornog Tvorca. Ova zabrana vo-di ovog - i mnoge druge nau~nike koji veru-ju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvatitvrdnje koje su apsolutno suprotne razu-mu.

Ljudi koji im veruju i cene ove nau~ni-ke, tako|e, postaju za~arani i zaslepljeniistom materijalisti~kom ~arolijom i usvajajuistu nerazumnu psihologiju kada ~itaju nji-hove knjige i ~lanke.

Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{terazlog je za{to su mnoga istaknuta imenau nau~noj zajednici ateisti. Oni koji osla-ba|aju sebe od robovanja toj ~aroliji i raz-mi{ljaju sa otvorenim srcem, ne dvoumese da prihvate postojanje Tvorca. Ameri~kibiohemi~ar dr. Majkl Bih (Michael J. Behe),jedan od onih istaknutih nau~nika koji po-dr`avaju teoriju “inteligentnog dizajna”, koja je prihva}ena u poslednje vreme,opisuje one nau~nike koji odbijaju da prihvate “dizajn” ili “stvaranje” `ivihorganizma na slede}i na~in:

”U poslednje ~etiri decenije, savremena biohemija otkrila je zna~ajan deotajni }elije. To je zahtevalo da desetine hiljada ljudi ve}i deo svojih `ivotaposvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnihnapora u istra`ivanju }elije - u istra`ivanju `ivota na molekularnom nivou- glasan je, jasan i prodoran vrisak: 'Dizajn'! Rezulat je tako nedvosmis-len i tako zna~ajan da mora biti rangiran kao jedan od najve}ih dostignu}au istoriji nauke... Umesto toga, ~udna i zbunjuju}a }utnja okru`uje pitanjeslo`enosti }elije. Za{to nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne-nadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnimrukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~enaetiketom 'inteligentni dizajn', onda druga strana mora biti ozna~ena etike-tom 'Bog'!”3

To je taj neprijatni polo`aj ateisti~kih i evolucionisti~kih nau~nika koje vidi-mo u novinama i na TV-u i ~ije knjige mo`da ~itate. Sva nau~na istra`ivanjaovih nau~nika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni su postali jakobezose}ajni i zaslepljeni dogmatskim materijalisti~kim obrazovanjem koji sutoliko upili u sebe da su jo{ uvek uporni u svom poricanju.

Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosetljivi.Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouverenosti prouzrokovanoj njihovom bezo-se}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podr`avaju}i apsurdnost kao neku vrlinu.Dobar primer je istaknuti evolucionista Ri~ard Davkins (Richard Dawkins) kojipoziva ljude da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu, ~ak i ako vide daim spomenik nekog nacionalnog heroja ma{e rukama. Prema njemu, “mo`dasu svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To jemalo verovatan doga|aj, ali je mogu}”.4

8 9

MMaajjkkll BBiihh:: ““JJeeddnnaa zzbbuunnjjuujjuu}}aa }}uuttnnjjaa ookkrruu`̀uujjee

ppiittaannjjee sslloo`̀eennoossttii }}eelliijjee..””

Ovakva psihologija materijalista posto-jala je kroz celu istoriju. Dogmatsko raz-mi{ljanje evolucionista nije nikakvo origi-nalno razmi{ljanje, niti je to svojstvenosamo njima. U stvari, ono {to nau~nikevolucionista podr`ava nije neka nova na-u~na misao, ve} neznanje koje istrajavajo{ od najranijih, necivilizovanih paganskihzajednica.

Masoovvna evvooluucioonisti~ka indooktrinacija

Kao {to smo ve} spomenuli, jedan odrazloga {to ljudi ne mogu videti realnostnjihovog postojanja je neka vrsta “op~inje-nosti” koja lebdi nad njihovim rasu|iva-njem. To je ista ona op~injenost koja le`iu osnovi prihvatanja teorije evolucije {i-rom sveta. Pod op~injeno{}u mislimo najedno intelektualno stanje postignuto in-doktrinacijom. Ljudi su izlo`eni jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o isprav-nosti teorije evolucije da ~esto ne mogu primetiti devijaciju koja postoji.

Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogu}nostrasu|ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, po~inje davidi realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indoktrinirana.Ovaj fenomen mo`e se uo~iti na jednom drugom primeru. Ukoliko neko budehipnotisan i bude mu re~eno da je krevet u kojem le`i, u stvari, automobil,onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze. On mislida je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i on nemanikakve sumnje da je u pravu. Takvi primeri koji pokazuju efikasnost i mo}mehanizma indoktrinacije nau~ne su ~injenice koje su dokazane bezbrojnimeksperimentima koji su zabele`eni u nau~noj literaturi i oni su svakodnevni-ca u ud`benicima psihologije i psihijatrije.

Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svet koji se oslanja na nju,nametnuti su masama sa takvim metodama indoktrinacije. Ljudi koji stalnosusre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i“nau~nim” platformama, ne uspevaju videti da je prihvatanje ove teorije, ustvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rasu|ivanja. Ista indoktri-nacija, tako|e, zarobljava i nau~nike. Mladi nau~nici koji ~ine prve korake usvojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na svet.Op~injeni ovom magijom, mnogi nau~nici evolucionisti nastavljaju traganje zanau~nom potvrdom neracionalnih i zastarelih tvrdnji evolucionista iz 19. veka,koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima.

Postoje jo{ i dodatni mehanizmi koji teraju nau~nike da budu evolucionistii materijalisti. U mnogim zemljama, nau~nik mora pokazati neke odre|enestandarde kako bi bio promovisan, primio akademska priznanja ili da mu se~lanci objavljuju u nau~nim ~asopisima. Otvoreno prihvatanje teorije evolucije

je kriterijum broj jedan. Ovaj sistem vodi te nau~nike tako daleko da oniposve}uju cele svoje `ivote i karijere u korist jednog dogmatskog verovanja.

To je realnost koja nastavlja le`ati iza tvrdnje da je “evolucija jo{ uvekprihva}ena od strane nau~nika”. Evolucija se odr`ava u `ivotu ne zato {toima neku nau~nu vrednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samonekolicina nau~nika koji su svesni ove ~injenice mogu reskirati da uka`u na~injenicu da je kralj go.

U nastavku ove knjige razmatra}emo otkri}a i zaklju~ke moderne naukekoji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog verovanja i do iskrsavanja jasnihdokaza o postojanju Tvorca. ^itaoci }e se osvedo~iti da je teorija evolucije,u stvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktorna sa naukom nasvakom nivou, ali je podr`ana da prikrije istinu o Tvorcu. Ono ~emu senadamo od ~itaoca jeste da se probudi iz ~arolije koja zaslepljuje umove ljudii koja remeti njihovu mogu}nost rasu|ivanja, kao i da }e ozbiljno razmi{ljatio onome {to je napisano u ovoj knjizi.

Ukoliko se ~italac oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobodnoi bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Taneizbe`na istina, koja je tako|e vidljiva u svim aspektima moderne nauke,jeste ~injenica da su `ivi organizmi nastali kao posledica stvaranja, a nikakoslu~ajno. ^ovek mo`e lako primetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog sebe,kako je nastao u utrobi svoje majke ili posmatraju}i bilo koji drugi `ivi orga-nizam.

10 11

Ri~ard Davkins zauzetpropagiranjem evolucije.

Koreni evolucije se`u toliko duboko koliko i jedno dogmatsko verovanjekoje poku{ava negirati postojanje stvaranja. Ve}ina paganskih filozofa u anti~-koj Gr~koj branila je teoriju evolucije. Ako pogledamo istoriju filozofije vide-}emo da ideja evolucije ~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nijepaganska filozofija, nego je vera u Tvorca bila ta koja je odigrala tu stimula-tivnu ulogu u ra|anju i razvoju moderne nauke. Ve}ina ljudi koji su bili pioniriu tom procesu tvrdili su da postoji Tvorac; i dok su prou~avali nauku, nas-tojali su otkriti univerzum koji je Tvorac stvorio i uo~iti Njegove zakone i detal-je u Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su Leonardo da Vin~i (Leonardoda Vinci), Kopernik (Copernicus), Kepler (Keppler) i Galileo; otac paleontolo-gije Kivije (Cuvier); pionir botanike i zoologije Line (Linnaeus); i Isak Njutn(Isaac Newton), koji se smatra najve}im nau~nikom svih vremena, svi oniprou~avali su nauku ne samo veruju}i u Tvorca, ve} i u to da je sav uni-verzum produkt Njegovog stvaranja.5 Albert Ajn{tajn (Albert Einstein), koji sesmatra najve}im genijem na{eg vremena, bio je jedan pobo`ni nau~nik kojije verovao u Tvorca i tako izjavio: “Ne mogu zamisliti nekog iskrenog nau~nikabez dubokog verovanja. Situacija se mo`e opisati na slede}i na~in: 'naukabez vere je hroma'.”6

Jedan od osniva~a moderne fizike, nema~ki fizi~ar Maks Plank (MaxPlanck), jednom je rekao: “Svako ko ozbiljno prou~ava nauku mora pro~itatifrazu napisanu na vratima hrama nauke: 'Imaj veru.' Vera je su{tinski atributnauke.”7

Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa po-novnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko raspros-tranjena u 20. veku. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam nastoji daobjasni prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da ona pori-~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo `ivo iline`ivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je zatimuspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razume, dagde god vidi red, da postoji volja koja organizije i stoji iza tog reda.Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakteris-tikom uma, sredinom 20. veka proizvela je teoriju evolucije.

Darvvinoovva imaginacija

Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini{edanas bio je jedan amater, engleski prirodnjak ^arls Darvin (Charles RobertDarwin).

Darvin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imaoamaterski interes za prirodu i `ive organizme. Njegov interes podstaknuo gaje da se dobrovoljno pridru`i ekspediciji koja je napustila Englesku brodomBigl (H. M. S. Beagle) 1832. godine i koja je putovala raznim delovima svetapunih pet godina. Mladi Darvin bio je impresioniran razli~itim vrstama `ivihorganizama, naro~ito odre|enim zebama koje je video na ostrvu Galapagos.Mislio je da je razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prila-go|avanjem sredini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da poreklo`ivota i `ivih vrsta le`i u pojmu “prilago|avanja okolini”. Prema Darvinu, razli-~ite `ive vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Tvorac), ve} poti~uod zajedni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uslova postalerazli~ite jedne od drugih.

Darvinova hipoteza nije se zasnivala na nekom nau~nom otkri}u ili eksper-imentu; me|utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju uzpomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegovaideja bila je u tome da pojedini `ivi organizmi koji su se prilagodili nekojodre|enoj sredini prenose te osobine na slede}e generacije; te povoljneosobine nagomilale su se vremenom i transformisale tu jedinku u novu vrstu,sasvim razli~itu od njenih predaka. (Poreklo ovih “povoljnih osobina” nije bilopoznato u to vreme.) Prema Darvinu, ~ovek je najrazvijeniji rezultat ovog me-hanizma.

Darvin je nazvao taj proces “evolucija putem prirodne selekcije”. Mislio jeda je na{ao “poreklo vrsta”: poreklo jedne vrste je druga vrsta. On je objaviote poglede u svojoj knjizi nazvanoj Poreklo vrsta, putem prirodnog odabiranja(The Origin of Species, By Means of natural Selection) 1859. godine.

Darvin je bio dobro upoznat sa~injenicom da se njegova teorija suo~avasa velikim problemima. On je to priznaou svojoj knjizi u poglavlju “Te{ko}e teori-je”. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fos-ilnom zapisu, komplikovanosti nekih or-gana koji se ne bi mogli objasniti slu-~ajnostima (na primer, oko), i instinktu`ivih organizama. Darvin se nadao da }ete te{ko}e biti savladane novim otkri-}ima; me|utim, ovo ga nije spre~ilo dadâ jedan broj veoma neadekvatnih obja{-njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~arLipson dao je slede}i komentar u vezi sDarvinovim “te{ko}ama”:

12 13

2. POGLAVLJE

Kratka istorijateorije evolucije

^̂aarrllss DDaarrvviinn

“^itaju}i Poreklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darvin bio mnogo nesigur-niji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije', naprimer, pokazuje da je Darvin imao zna~ajnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar,bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je okomoglo da nastane.”8

Dok je razvijao svoju teoriju, Darvin je bio impresioniran mnogim biolozi-ma evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom La-markom (Lamarck).9 Prema Lamarku, `ivi organizmi prenose osobine koje sustekle tokom `ivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju.Na primer, `irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generaci-jama, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ijeli{}e. Darvin je tako upotrebio tezu “preno{enja ste~enih osobina” koju jepredlo`io Lamark kao faktor koji ~ini da `ivi organizmi evoluiraju.

Ali, i Darvin i Lamark su pogre{ili jer je u njihovo vreme `ivot mogao bitiprou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma neadekvatnomnivou. Nau~ne oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu postojale. Prematome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu njihove ma{te.

Dok je eho Darvinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po imenuGregor Mendel je 1865. godine otkrio zakone nasle|ivanja. O tome se nijepuno ~ulo do kraja veka. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost po-~etkom 20. veka. To je bilo ro|enje genetike kao nauke. Ne{to kasnije, otkri-veni su struktura gena i hromozomi. Otkri}e DNK molekula, u 50-im, kojisadr`i genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlogje bio u neverovatnoj slo`enosti `ivota i ni{tavnosti evolucionih mehanizamakoje je predlo`io Darvin.

Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darvinove teorije.Me|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na reviziji,obnavljanju i podizanju teorije na jednu nau~nu platformu. Ovi napori sushvatljivi samo ako primetimo da iza teorije evolucije stoje ideolo{ke namere,a ne nau~na briga.

O~ajni~ki napoori neoo-ddarvvinizma

Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini 20. veka, Darvinova teori-ja je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa nau~nika koji su bili re{eni daostanu lojalni Darvinu nastojali su da prona|u re{enja. Oni su se okupili nasastanku organizovanom od strane Geolo{kog dru{tva Amerike (GeologicalSociety of America) 1941. godine. Geneti~ari, kao Ledjard Stebins (G. Le-dyard Stebbins) i Teodosijus Dob`anski (Theodosius Dobzhansky), zoolozi kao{to su Ernest Majer (Ernst Mayr) i D`ulijan Haksli (Julian Huxley), paleontolozikao D`ord` Gejlord Simson (George Gaylord Simpson) i Glen Jepsen (GlennL. Jepsen), i matemati~ki geneti~ari kao {to su Ronald Fi{er (Ronald Fisher)i Seval Rajt (Sewall Right), nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorilikako “zakrpiti” darvinizam.

Ovaj kadar fokusirao se na pitanje porekla povoljnih varijacija koje sutobo`e naveli `ive organizme da evoluiraju - {to je jedna tema koju i samDarvin nije bio u stanju da objasni, nego je, jednostavno, bio osu|en da jezaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarka. Ideja je sada bila “slu~ajna mutacija”.

15

DDAARRVVIINNOOVV RRAASSIIZZAAMM

Jedan od najva`nijih, a ipak najmanje poz-natih aspekata Darvina je njegov rasizam: Darvinje smatrao bele Evropljane “naprednijim” od os-talih ljudskih rasa. Dok je Darvin pretpostavljaoda je ~ovek evoluirao od majmunolikog stvorenja,on je smatrao da su se neke rase razvile vi{enego druge i da ovi poslednji jo{ nose majmun-ske karakteristike. U svojoj knjizi Poreklo ~oveka,koju je objavio nakon Porekla vrsta, on bestidnokomentari{e “ve}e razlike izme|u ljudi razli~itihrasa.”1 U svojoj knjizi Darvin smatra da su crncii australijski Abori`ini jednaki sa gorilama i ondazaklju~uje da }e ovi biti vremenom istrebljeni odcivilizovanih rasa. On ka`e:

“U nekom budu}em periodu, ne veomadalekom kada se meri vekovima, civilizovanerase ljudi }e uglavnom iskoreniti i zamenitidivlje rase {irom sveta. U isto vreme, ~ovekoliki majmuni... }e bez sumnje bitiiskorenjeni. Pukotina izme|u ~oveka i njegovih najbli`ih srodnika bi}e ve}a ujednom civilizovanijem stanju, kako se mo`emo nadati, i bi}e jedaka onoj iz-me|u Kavka`ana i nekog majmuna tako niskog kao {to je babun, umesto kaosada izme|u crnca ili Australijanca i gorile.”2

Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski raspravljane, nego su tako|edovedene u jednu poziciju gde osiguravaju najva`nije “nau~no tlo” za rasizam.Pretpostavljaju}i da su organizmi evoluirali u borbi za `ivot, darvinizam je ~ak bioprilago|en socijalnim naukama i izokrenut u jednu koncepciju koja je do{la dotleda bude nazvana “socijalni darvinizam”.

Socijalni darvinizam tvrdi da su postoje}e ljudske rase sme{tene na razli~itimstepinicama evolucione lestvice, da su evropske rase “najnaprednije” od svih ida mnoge druge rase jo{ uvek nose “majmunske” crte.

1. Benjamin Farrington, WhatDarvin Really Said. London,Sphere Books, 1971, pp. 54-56.2. Charles Darvin, The Des-cent of Man, 2nd ed., NewYork, A.L. Burt Co. 1874, pp.178.

Oni su nazvali ovu novu teoriju “Moderna sinteti~ka teorija evolucije”; ona jebila formulisana dodavanjem koncepta mutacije Darvinovoj tezi prirodne sele-kcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao “neo-darvinizam”, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neo-darvinisti.

Decenije koje su usledile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neo-darvinizam doka`e. Ve} je bilo poznato da su mutacije - to jest “nepredvi|enislu~aji” - koje se odigravaju u genima `ivih organizama uvek bile {tetne. Neo-darvinisti su poku{ali da ustanove jedan primer za “naprednu mutaciju” iz-vode}i hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili supotpunim neuspehom.

Oni su tako|e poku{ali da doka`u da su prvi `ivi organizmi mogli nasta-ti slu~ajno, pod primitivnim uslovima na Zemlji koje je teorija postavila, aliisti neuspeh pratio je tako|e i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji jenastojao dokazati da bi `ivot mogao nastati slu~ajno - propao je. Ra~univerovatno}e dokazuju da ~ak ni jedan jedini protein, gradivni blok `ivota, nijemogao nastati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima navodnopojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontrolisanim uslovima na Zemlji - nijemogla biti sintetizovana ~ak ni pomo}u najsavr{enijih laboratorija 20. veka.

Neo-darvinisti~ka teorija je tako|e pobijena fosilnim zapisom. Nikada, bilogde u svetu, nisu prona|eni nikakvi “prelazni oblici”, koji su navodno trebalipokazati postepenu evoluciju `ivih organizama od primitivnih do naprednihvrsta, kao {to je to neo-darvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vreme, uporednaanatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jednaiz druge, u stvari imaju veoma razli~ite anatomske karakteristike i da onenikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima.

Ali neo-darvinizam ionako nikada nije ni bio nau~na teorija, nego jednaideolo{ka dogma, ako se ve} ne mo`e re}i da je bio jedna vrsta “religije”.Eto za{to pobornici evolucije jo{ uvek nastavljaju da je brane, uprkos svimdokazima koji govore suprotno njoj. Me|utim, jedna stvar oko koje se oni nemogu slo`iti je pitanje: “Koji je od razli~itih modela predlo`enih za realizacijuevolucije onaj 'pravi'?” Jedan od najva`nijih, od svih ovih modela evolucije,jeste fantasti~ni scenario poznat kao “isprekidana ravnote`a”.

Pookuu{aj i poogre{ka: Isprekidana ravvnoote`a

Mnogi nau~nici koji veruju u evoluciju prihvataju neo-darvinisti~ku teorijupolaganog, postepenog razvoja. U poslednjim decenijama, me|utim, pred-lo`en je jedan druga~iji model. Nazvan “isprekidana ravnote`a”, ovaj modelodbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvoja korak po korak i smatrada se umesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim “skokovima”.

Prvi glasni zastupnici ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dvaameri~ka paleoantropologa, Nils Eldrid` (Niles Eldredge) i Stefan D`ej Guld(Stephen Jay Gould), bili su veoma svesni da su tvrdnje neo-darvinisti~keteorije apsolutno pobijene fosilnim zapisom. Fosili su dokazali da `ivi orga-nizmi nisu nastali postepenom evolucijom, nego da su se pojavili iznenada ipotpuno formirani.

Neo-darvinisti su `iveli, i jo{ uvek `ive, sa slabom nadom da }e nedosta-ju}i prelazni oblici jednog dana biti prona|eni. Shvataju}i da je ova nada

16

Kada je Darvin promovisao svojepretpostavke, nau~ne discipline geneti -ka, mikrobiologija i biohemija jo{ nisupostojale. Da su one bile otkrivene prenego {to je on predlo`io svoju teoriju,Darvin bi lako mogao da prepozna daje njegova teorija bila nenau~na i mo` -da ne bi ni poku{ao da promovi{e tak -ve besmislene tvrdnje. Informacija kojaodre|uje vrste ve} postoji u genima inemogu}e je da prirodna selekcija pro -izvede nove vrste kroz izmene u geni -ma.

Sli~no tome, svet nauke u tom peri -odu imao je jedno veoma plitko i pros-to razumevanje gra|e i funkcija }elije.Da je Darvin imao {ansu da vidi }elijupod elektronskim mikroskopom, on bise osvedo~io u veliku slo`enost i izvan -rednu gra|u organela }elije. On bi svo -jim vlastitim o~ima video da nije bilomogu}e da jedan takav komplikovan islo`en sistem nastane kroz male vari -jacije. Da je on znao ne{to o biomate -matici, tada bi shvatio da ~ak nijedanjedini molekul proteina, da ne govorimoo jednoj celoj }eliji, nije mogao da nas-tane slu~ajno.

Jedna studiozna analiza }elije jebila mogu}a tek nakon otkri}a elektron -skog mikroskopa. Primitivnim mikrosko-pima prikazanim ovde, u Darvinovo vre -me je bilo jedino mogu}e videti spoljnupovr{inu }elije.

PPRRIIMMIITTIIVVNNII NNIIVVOO NNAAUUKKEEUU DDAARRVVIINNOOVVOO VVRREEMMEE

neosnovana, Eldrid` i Guld i pored svegatoga nisu bili u stanju da ostave svojuevolucionu dogmu, tako da su predlo`ilijedan novi model: “isprekidana ravnote-`a”. To je tvrdnja da se evolucija nije odi-grala kao rezultat manjih varijacija, negoradije tokom iznenadnih i velikih promena.

Ovaj model nije bio ni{ta drugo negojedan model iz ma{te. Na primer, evrop-ski paleontolog [indevolf (O. H. Shinde-wolf), koji je poslu`io kao primer Eldrid`ui Guldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la izgmizava~kog jajeta kao rezultat jedne“velike mutacije”, to jest, kao rezultat jed-nog velikog “poreme}aja” koji se odigraou genetskoj strukturi.10

Prema toj istoj teoriji, neke `ivotinjekoje su `ivele na kopnu preobrazile su seu velike kitove pretrpev{i iznenadnu isveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, potpuno kontradiktorne svim prav-ilima genetike, biofizike i biohemije nau~ne su onoliko koliko su nau~ne ibajke o `abama koje se pretvaraju u prin~eve. I pored svega toga, ogor~enikrizom u kojoj su neo-darvinisti~ke tvrdnje bile, neki paleontolozi evolucionistiprigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da je ~ak jo{ bizarnija nego samneo-darvinizam.

Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos-ilnom zapisu koje neo-darvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim, te{-ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolucijiptica sa tvrdnjom da je “jedna ptica odjednom isko~ila iz gmizava~kog jaje-ta” - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste udrugu zahteva veliku i povoljnu promenu u genetskoj informaciji. Me|utim,nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj dodaje novu.

[tavi{e, model “isprekidane ravnote`e” kolabira od svog samog po~etkazbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje nastanka `ivota, {to je tako|epitanje koje od samog po~etka pobija i neo-darvinisti~ki model. Budu}i da ~akni jedan jedini protein ne mo`e nastati slu~ajno, rasprava o tome da li suorganizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili “postepenu”evoluciju je besmislena.

Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o “evoluciji”,danas je jo{ uvek neo-darvinizam. U poglavljima koja slede, prvo }emo ispi-tati dva zami{ljena mehanizma neo-darvinisti~kog modela i onda pogledati ufosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadr`ati napitanju porekla `ivota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolu-cionisti~ke modele, kao {to je na primer “skokovita evolucija”.

Pre nego {to uradimo, bilo bi korisno podsetiti ~itaoca da je realnost sakojom }emo se susretati na svakom stadijumu takva da nam ukazuje da jescenario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je potpuno u suprot-nosti sa stvarnim svetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obma-

njuje svet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i poslednjim nau~nim otkri}ima, nas-tavak njene odbrane je, na kraju, postao nemogu}.

18 19

Stefan D`ej Guld

Danas, desetine hiljada nau~nika {irom sveta, posebno u SAD i Evropi, ospo-ravaju teoriju evolucije i objavili su mnoge knjige o pogre{nosti te teorije. Ovo goresu neki od primera.

Neo-darvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije zago-vara da je `ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma: “prirodna selek-cija” i “mutacija”. Osnovna tvrdnja teorije je da su “prirodna selekcija i mu-tacija dva dopunjuju}a mehanizma”. Poreklo evolucionih promena su slu~ajnemutacije koje se odigravaju u genetskoj gra|i `ivih organizama. Osobine pro-uzrokovane mutacijama selektuju se mehanizmom prirodne selekcije i stoga`ivi organizmi evoluiraju.

Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni mehanizamuop{te ne postoji, zato {to ni prirodna selekcija, a ni mutacije nimalo ne dop-rinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformisale jednau drugu.

Priroodna selekcija

Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima ipre Darvina. Oni su ga definisali kao “mehanizam koji dr`i vrste neprome-njivim, bez da budu deformisane”. Darvin je bio prva osoba koja je postavi-la tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao ~itavusvoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi ukazuje daje prirodna selekcija bila osnova njegove teorije - Poreklo vrsta putem prirodneselekcije.

Me|utim, od Darvinovog vremena nije bilo nijednog jedinog dokaza koji bipokazao da prirodna selekcija navodi `ive organizme da evoluiraju. Kolin Pe-terson (Colin Patterson), paleontolog u Prirodnja~kom muzeju u Engleskoj, kojije, usput, tako|e istaknuti evolucionista, nagla{ava da nikada nije uo~eno daprirodna selekcija ima snagu da navede organizme da evoluiraju:

“Niko nikada nije proizveo neku vrstu mehanizmom prirodne selekcije.Niko nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina sada{njih rasprava u neo-darvinizmu je u vezi sa ovim pitanjem.”11

Prirodna selekcija podrazumeva da }e oni `ivi organizmi koji su prilago-|eniji prirodnim uslovima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo potom-stvo pre`iveti, dok }e oni koji su nesposobni nestati. Na primer, u jednomkrdu jelena, pod pretnjom divljih `ivotinja, prirodno je da }e pre`iveti oni kojibr`e tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces trajao, on ne}etransformirati ove jelene u neku drugu `ivu vrstu. Ovi jeleni }e uvek ostatijeleni. Kada pogledamo na nekoliko primera koje evolucionisti predstavljaju

kao uo~ene primere prirodne selekcije, vidimo da oni nisu ni{ta drugo do jed-nostavni poku{aji obmane.

““Induustrijski melanizam””

Godine 1986. Daglas Futujama (Douglas Futuyma) objavio je knjigu Bio-logija evolucije (Biology of Evolution), koja je prihva}ena kao jedan od izvorakoji na najeksplicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selek-cije. Naj~uveniji od njegovih primera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptira,koji su pocrneli za vreme Industrijske revolucije u Engleskoj.

Prema izvje{taju, u vreme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj, bojakore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svetla. Zbog ovoga su leptiritamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lako biti prime}eni od pticakoje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu {ansu za pre-`ivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora na drve}u jepotamnela i ovoga puta leptiri svetle boje postali su naj~e{}a meta pti~jeglova. Kao rezultat, broj leptira svetle boje je opao, dok se broj leptira tamneboje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lako biti prime}eni od ptica.Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teoriju. Evolucionisti su, nadrugoj strani, na{li uto~i{te i utehu u bacanju pra{ine u o~i, pokazuju}i kakosu leptiri svetle boje evoluirali u leptire tamne boje.

Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne mo`e ni nakoji na~in biti kori{}en kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodnaselekcija ne proizvodi nove forme koje nisu postojale ranije. Leptiri tamneboje postojali su u celokupnoj populaciji leptira i pre Industrijske revolucije.Jedino {to se promenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija (tipo-va) u populaciji leptira. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan organ koji biuzrokovao promenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da bi se jedanleptir transformisao u drugu `ivu vrstu, na primer pticu, trebali bi biti u~injeninovi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno odvojengenetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim osobina-ma ptica.

Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost da doda jedan novi organnekom `ivom organizmu, ukloni jedan organ, ili izmeniti organizam u druguvrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavljaju.“Najve}i” dokaz koji je predstavljen od Darvinovog doba nije bio u stanju oti}idalje od “industrijskog melanizma” kod leptira u Engleskoj.

Moo`e li priroodna selekcija da oobjasni sloo`enoost?

Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {toovaj mehanizam nikada ne mo`e pove}ati ili pobolj{ati genetsku informacijujedne vrste. Niti mo`e transformisati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvez-du u ribu, ribu u `abu, `abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i branitelj“isprekidane ravnote`e”, Guld, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne selekcijeslede}im re~ima:

20 21

3. POGLAVLJE

Imaginarni mehanizmievolucije

“Su{tina darvinizma le`i u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativ-na snaga evolucione promene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija ig-rati jednu negativnu ulogu u eliminisanju nesposobnih. Me|utim, Darvi-nova teorija zahteva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne.”12

Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti koriste u vezi saprirodnom selekcijom jeste njihov napor da predstave ovaj mehanizam kaojednog svesnog dizajnera. Me|utim, prirodna selekcija nema svest. Ona neposeduje volju koja mo`e odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za `ive organizme.Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne mo`e objasniti biolo{ke sisteme iorgane koji imaju karakteristiku “nezamislive slo`enosti koja se ne mo`euprostiti”. Ovi sistemi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog brojadelova i oni nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih delo-va nedostajao ili bio defektan. (Na primer, ljudsko oko se ne mo`e uprostiti,po{to ono ne funkcioni{e osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detalji-ma.) Zbog toga bi volja koja okuplja sve ove delove zajedno trebala biti ustanju da unapred predvidi budu}nost i usmeriti se direktno na korist koja bitrebala biti postignuta tek na zadnjem stadijumu evolucije. Ova ~injenica, kojaisto tako ru{i osnove teorije evolucije, tako|e je zabrinjavala i Darvina: “Akobi moglo biti demonstrirano da je postojao bilo kakav slo`eni organ, za kojibi bilo nemogu}e da bude formiran brojnim, uzastopnim, laganim modifikaci-jama, moja teorija bi apsolutno bila sru{ena.”13

Prirodna selekcija jedino selektuje, to jest odbacuje unaka`ene, slabe ilinesposobne individue jedne vrste. Ona ne mo`e proizvesti nove vrste, nove

genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta (ili nikoga) ne mo`enavesti da evoluira. Darvin je prihvatio ovu realnost rekav{i: “Prirodna selekci-ja ne mo`e uraditi ni{ta dok se pogodne varijacije slu~ajno ne dogode.”14 Toje ono zbog ~ega je neo-darvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}imutacije kao “uzrok blagotvornih promena”. Me|utim, kao {to }emo videti,mutacije jedino mogu biti “uzrok {tetnih promena”.

Muutacije

Mutacije su definisane kao slu~ajne promene ili zamene koje se odi-gravaju u DNK molekulu, koji se nalazi u jedru }elije `ivog organizma i kojisadr`i sve genetske informacije. Ove promene ili zamene rezultat su spoljnihuticaja kao {to su zra~enje ili hemijsko delovanje. Svaka mutacija je jedan“nesre}an slu~aj” i ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra|uju DNK, ili menjanjihove polo`aje. One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promenu koje se nemogu popraviti.

Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi} kojitransformi{e `ive organizme u neke naprednije i savr{enije forme. Direktanefekat mutacija je {tetan. Promene uzrokovane mutacijama mogu biti jedinokao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i ^ernobila: to jest,smrt, nesposobnost i nakaznost prirode organizma.

Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNK ima jednu veoma slo`enu gra|ui slu~ajna delovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra|i. Ranganatan (B.G. Ranganathan) izjavljuje:

“Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se retko de{avaju, i u najbol-jem slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija uka-zuju da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna prome-na u nekom visoko specijalizovanom organizmu je ili bez efekta ili je{tetna. Slu~ajna promena u nekom ~asovniku ne mo`e pobolj{ati taj~asovnik. Ona }e ga najverojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, bitibez efekta. Zemljotres ne pobolj{ava jedan grad; on donosi razaranje.”15

Nimalo iznena|uju}e, do sada nije uo~ena nijedna korisna mutacija. Svemutacije su se pokazale {tetnim. Evolucionista, nau~nik Varen Viver (WarrenWeaver), ovako je prokomentarisao izve{taj pripremljen od strane Komiteta zagenetske uticaje od atomskog zra~enja (Committee on Genetic Efects ofAtomic Radiation), koji je formiran da istra`uje mutacije koje su mogle bitiuzrokovane nuklearnim oru`jem kori{}enim u Drugom svetskom ratu:

“Mnogi }e biti zbunjeni u vezi sa izjavom da su prakti~no svi primerimutacije {tetni, po{to su mutacije jedan neophodni deo procesa evoluci-je. Kako jedna dobra posledica - evolucija ka vi{im formama `ivota - mo`erezultovati iz mutacija - koje su prakti~no sve {tetne?”16

Svaki napor ulo`en u “izazivanje jedne korisne mutacije” rezultovao jeneuspehom. U toku vi{e decenija, evolucionisti su izveli mnoge eksperimenteda proizvedu mutacije kod vinskih mu{ica po{to se ovi insekti razmno`avajuveoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijomovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena.

22 23

Primer “leptira iz Industrijske revolucije” promovisan je kao najve}i dokaz za evoluciju putemprirodne selekcije. Me|utim, u ovom primeru evolucija ne dolazi u obzir, iz razloga {to nijeformirana nova vrsta leptira. Na levoj slici su drve}e i leptiri u vreme pre Industrijske revo-lucije, a na desnoj strani iz doba posle Industrijske revolucije.

Evolucionista, geneti~ar Gordon Tejlor (Gordon Taylor) pi{e ovako:

“U svim hiljadama eksperimenata sa uzgajanjem mu{ica, koji su izvedeni{irom sveta tokom vi{e od pedeset godina, nikada nije uo~eno da serazvila jedna posebna nova vrsta... ili ~ak samo jedan novi enzim.”17

Jedan drugi istra`iva~, Majkl Pitman (Michael Pitman), ovako komentari{eneuspeh eksperimenata izvr{enih na vinskim mu{icama:

“Morgan, Gold{mit, Miler i drugi geneti~ari podvrgli su generacije vinskihmu{ica ekstremnim uslovima toplote, hladno}e, svetla, tame i tretmanasa hemikalijama i zra~enjem. Sve vrste mutacija koje su bile proizvedenebile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Da li je to evolucija na~injenaod strane ~oveka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta mogloje pre`iveti izvan boca u kojima su bili uzgajani. U praksi, mutanti umiru,sterilni su, ili naginju da se vrate u divlji tip.”18

Isto va`i i kod ~oveka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih bi}aimaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnuzavesu i ~ak poku{ali prikazati primere takvih {tetnih mutacija kao “dokaz za

evoluciju”. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim defor-mitetima, slabostima takvim kao {to su mongoloizam, Daunov sindrom, albi-nizam, dvarfizam ili rak. Ove mutacije su predstavljene u evolucionisti~kimud`benicima kao primeri “evolucionog mehanizma na delu”. Nepotrebno jere}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili bolesnim ne mo`ebiti “evolucioni mehanizam” - evolucija bi trebala da proizvodi bolje forme,koje su sposobnije da pre`ive.

Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavljeneu slu`bu podr`avanja evolucionisti~kih tvrdnji:

1. Direktne posledice mutacija su {tetne: Budu}i da se de{avaju nasumi-ce, one uvek o{te}uju `ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam govo-ri da nesvesna intervencija na jednoj savr{enoj i slo`enoj strukturi ne}epobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I zaista, nikada nije uo~ena ni-jedna “korisna mutacija”.

2. Mutacije ne dodaju nove informacije u DNK jednog organizma: Deli}ikoji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih mesta,uni{teni ili razneseni na razli~ita mesta. Mutacije ne mogu u~initi da neki `iviorganizam stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino uzroku-ju abnormalnosti, kao na primer da jedna noga {tr~i otpozadi, ili da uho {tr~iiz abdomena.

3. Da bi mutacija mogla biti prenesena na slede}u generaciju, ona semora odigrati u reproduktivnim }elijama organizma: Jedna slu~ajna promenakoja se desi u jednoj “obi~noj”, to jest nereproduktivnoj }eliji ili organu tela,ne mo`e biti prenesena na slede}u generaciju. Na primer, jedno ljudsko okopromenjeno efektima zra~enja ili drugim uzrocima, ne}e biti preneseno naslede}u generaciju.

Ukratko, nemogu}e je da su `ivi organizmi evoluirali zato {to u prirodi nepostoji mehanizam koji ih mo`e podsta}i da evoluiraju. Ovo se sla`e sadokazima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije dalekood realnosti.

24 25

SSVVEE MMUUTTAACCIIJJEE SSUU [[TTEETTNNEE

GGoorree lleevvoo:: Normalna vinska mu{ica (drozofi-la).GGoorree ddeessnnoo:: Vinska mu{ica sa nogamaizraslim iz glave, usled mutacije koja je izaz-vana zra~enjem.

Neke katastrofalne posledice mutacija naljudskom telu. De~ak na slici levo je jednaod `rtava ^ernobila.

Ve~itoo nedoostajuu}e karike

Prema teoriji evolucije svaka `iva vrsta proiza{la je od svog prethodnika.Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i svevrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji, transformacija se odigra-vala postepeno, tokom miliona godina.

Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prelazne vrste trebale da pos-toje i `ive tokom ovog dugog perioda transformacije.

Na primer, neke poluribe-polugmizavci koje su stekle neke gmizava~keosobine kao dodatak osobinama riba koje su ve} imale, trebale su `iveti upro{losti. Ili, trebali su postojati neki organizmi izme|u gmizavaca i ptica, kojisu stekli neke osobine ptica kao dodatak gmizava~kim osobinama koje suve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova zami{ljena bi}a, za koja oni veruju dasu postojala u pro{losti, kao na “prelazne forme”.

Ukoliko su takve `ivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~akmilijarde takvih primeraka. [to je jo{ va`nije, ostaci ovih ~udnih bi}a trebalibi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prelaznih formi trebao bi biti ~aki ve}i od broja prisutnih `ivotinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaz-iti {irom sveta. U knjizi Poreklo vrsta, Darvin je objasnio:

“Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojni prelazni varijeteti, koji najbli`epovezuju sve vrste jedne iste grupe, sasvim sigurno su morali postojati...Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|ufosilnim ostacima.”19

^ak je i sam Darvin bio svestan odsustva fosila takvih prelaznih formi.On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svestan dato predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svo-joj knjizi Poreklo vrsta, u poglavlju “Te{ko}e u teoriji”, napisao slede}e:

“...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstu-panja, za{to svuda ne vidimo bezbrojne prelazne forme? Za{to sva priro-da nije u konfuziji, umesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro defin-isane?... Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prelazne forme morale posto-jati, za{to ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?...Za{to ne nalazimo blisko povezane prelazne vrste u prelaznim regionima,koje poti~u iz doba u kome su vladali prelazni uslovi za `ivot? Ova te{ko}ame je dugi period vremena potpuno zbunjivala.”20

Jedino obja{njenje sa kojim je Darvin mogao do}i da pobije ovaj prigovorbio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio neadekvatan.On je tvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, nedostaju}ekarike biti prona|ene.

Evolucionisti su, veruju}i u Darvinovo proro~anstvo, jo{ od sredine 19.veka, {irom sveta tragali za fosilima i kopali tra`e}i nedostaju}e karike.Uprkos njihovim najve}im naporima, jo{ uvek nije otkrivena nijedna prelaznaforma. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se, suprotno verova-nju evolucionista, `ivot pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran. Poku-{avaju}i da doka`u svoju teoriju, evolucionisti su nesvesno uzrokovali da onapropadne.

Jedan poznati britanski paleontolog, Derek Ejd`er (Derek V. Ager), prizna-je ovu ~injenicu, ~ak iako je i sam evolucionista:

“Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili nanivou vrsta, mi uvek i nanovo nalazimo - ne postepenu evoluciju, negoiznenadnu eksploziju jedne grupe organizama na ra~un druge.”21

Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog Mark ^erneki (Mark Czarnecki),komentari{e ovako:

“Glavni problem u dokazivanju teorije evolucije bio je fosilni zapis - otiscii{~ezlih vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapisnikada nije otkrio tragove Darvinovih hipoteti~kih prelaznih vrsta - umestotoga, vrste se pojavljuju i nestaju iznenadno i ova anomalija podr`ala jeargumente zastupnika stvaranja da je svaka vrsta kreirana od straneBoga.”22

Oni su se, tako|e, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se “nedosta-ju}e” prelazne forme pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro-fesor paleoantropologije sa Glazgov Univerziteta, Nevil D`ord` (T. Neville Ge-orge):

“Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Naneki na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postaonepogodan za rukovanje i otkriva se br`e nego {to se mo`e prou~iti... On(fosilni zapis) i pored svega toga nastavlja da biva sastavljen uglavnomod pukotina.”23

@ivvoot se poojavvioo na Zemlji iznenada i uu sloo`enim ooblicima

Kada se slojevi Zemlje i fosilni zapis ispitaju, mo`e se videti da su sesvi `ivi organizmi pojavili istovremeno. Evolucionisti ka`u da je najstariji slojZemlje u kome su prona|eni fosili `ivih organizama onaj koji su ozna~ili kao“kambrijum”. Njegovu starost su procenili na navodnih 500-550 miliona godi-na.

Fosili organizama na|enih u slojevima koji pripadaju navodnom kambri-jumskom periodu pojavili su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovihprethodno postoje}ih predaka. Fosili na|eni u kambrijumskim stenama pri-padaju pu`evima, trilobitima, sun|erima, glistama, meduzama, morskim je`e-vima i drugim slo`enim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik `ivih organiza-

26 27

4. POGLAVLJE

Fosilni zapis pobija evoluciju

ma na~injen od jednog tako velikog broja slo`enih organizama, pojavio setako iznenadno da se taj ~udesni doga|aj u geolo{koj literaturi naziva “kam-brijumska eksplozija”.

Najve}i deo `ivotnih oblika na|en u ovom sloju ima slo`ene sisteme kao{to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje nisurazli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih predstavnika. Naprimer, oko kod trilobita sa duplim so~ivom u obliku sa}a je jedno ~udo diza-jna. Dejvid Raup (David Raup), profesor geologije na Univerzitetima Harvard,Ro~ester i ^ikago, ka`e: “Trilobiti su imali optimalan dizajn koji bi danaszahtevao dobro istreniranog i ma{tovitog opti~kog in`injera da ga razvije.”24

Ovi slo`eni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno formirani,bez bilo kakve karike ili prelazne forme izme|u njih i jedno}elijskih organiza-ma koji su navodno bili jedini oblik `ivota pre njih.

Ri~ard Monasterski (Richard Monastersky), urednik ~asopisa Earth Sci-ences, koji je jedan od popularnih izdanja evolucionisti~ke literature, izjavlju-je slede}e o “kambrijumskoj eksploziji” koja je do{la kao jedno potpuno izne-na|enje za evolucioniste:

“Istra`iva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nudejedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u istoriji `ivota. Taj mo-menat, pre nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kam-brijumskog perioda, ozna~ava evolucionu eksploziju koja je napunila morasa prvim slo`enim bi}ima na svetu. U jednom treptaju geolo{kog vreme-na, planeta kojom su dominirale jednostavne `ivotinje nalik na sun|er,ustupila je mesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost visokorazvijenih zveri, `ivotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svet.”25

Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim brojem`ivotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez zajed-ni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolucionista.

29

@@IIVVII FFOOSSIILLIITeorija evolucije tvrdi da vrste stalno evoluiraju u druge vrste. Ali, kada uporedimo`ive vrste sa njihovim fosilima, vide}emo da su one ostale nepromenjene tokomdugog vremenskog perioda. Ova ~injenica je jasan dokaz koji osporava tvrdnje evolu-cionista.

@iva p~ela se ne razlikuje od fo-silne p~ele, koja je navodno staramilione godina.

Fosil vilinog konjica, navodno star135 miliona godina, ne razlikuje seod `ivog primerka.

Upore|enje fosilnog mrava, koji jenavodno star 100 miliona godina, isavremenog mrava, jasno ukazuje damravi nemaju nikakvu evolucionuistoriju.

Fosilni zapis dokazuje daprelazne forme ni-kada nisu postojale, da se evolucija nije desila i da su sve vrste stvorene odvojeno, u savr{enoj formi.

Zoolog sa Oksforda, Ri~ard Davkins, jedan od najistaknutijih zagovornika evo-lucionisti~ke misli u svetu, ovako komentari{e ovu realnost koja poni{tavasame korene svih argumenata koje on brani:

“Na primer, kambrijumski slojevi stena, stari oko 600 miliona godina,najstariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. Imnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadijumu evolucije, unjihovom samom startu, to jest, odmah nakon {to su se pojavili.

To je tako da pomislite da su bili usa|eni tamo, bez bilo kakve evolu-cione istorije. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja jeodu{evila zastupnike stvaranja.”26

Kao {to je Davkins bio prisiljen sa prizna, kambrijumska eksplozija je jakdokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava`ivota na Zemlji u njegovoj punoj formi. Daglas Futujama, jedan istaknuti bio-log evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: “Organizmi su se ili pojavi-li na Zemlji sasvim razvijeni, ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razviti izprethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako su sepojavili u jednom sasvim razvijenom stanju, onda su zaista morali biti stvoreniod neke svemo}ne inteligencije.”27 Sam Darvin je prepoznao ovu mogu}nost

kada je napisao: “Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom rodu ili famili-ji zaista zapo~ele odjednom, ta ~injenica bila bi fatalna za teoriju postankaputem polaganih modifikacija kroz prirodnu selekciju.”28 Kambrijumski periodnije ni{ta vi{e ili manje nego “smrtonosni udarac” za Darvina. Zbog ovoga,{vajcarski evolucionista, paleoantropolog Stefan Bengston, priznaje nedo-statak prelaznih karika dok opisuje kambrijumski period i ka`e: “Zagonetan(i zbunjuju}i) za Darvina, ovaj doga|aj nas jo{ uvek zasljepljuje.”29

Kao {to se mo`e videti, fosilni zapis ukazuje da `ivi organizmi nisuevoluirali iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umesto toga pojavi-li iznenada, odjednom i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, `ivi organizminisu nastali evolucijom; oni su bili stvoreni.

30 31

OOKKOO TTRRIILLOOBBIITTAA

Trilobiti, koji su se odjednom pojavili u kambrijumskom periodu, imaju jednu izuzetno slo`enu gra|u oka. Sastavljeno od miliona malih deli}a u obliku sa}a i dvostrukog sistema so~iva, ovo oko, po re~ima profesora geologije Dejvida Raupa, “ima jedan optimalni dizajn koji bimogao biti danas razvijen od strane veoma obra-zovanog i ma{tovitog in`injera-oopti~ara”. Ovo okose pojavilo pre navodno 500 miliona godina i tou ovako savr{enom stanju. Nesumnjivo, izne-nadna pojava jednog tako ~udesnog dizajna nemo`e biti obja{njena evolucijom i predstavlja do-kaz u prilog stvaranja.Povrh toga, gra|a oka trilobita u obliku sa}a pre-`ivela je do na{ih dana bez ijedne jedine pro-mene. Neki insekti, poput p~ela ili vilinog konji-ca, imaju istu gra|u oka kao {to su imali i trilo-biti. Ova situacija opovrgava evolucionu tezu dasu organizmi evoluirali, napreduju}i od primitiv-nih ka slo`enim.

RR..LL.. GGrreeggoorryy,, EEyyee aanndd BBrraaiinn:: TThhee PPssyycchhoollooggyy ooffSSeeeeiinngg,, OOxxffoorrdd UUnniivveerrssiittyy PPrreessss,, 11999955,, pp.. 3311..

Evolucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se pojavlju-ju u kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina milionagodina. Me|utim, upravo kao {to kambrijumski beski~menjaci nemaju preda-ka, isto tako ne postoje ni prelazne karike koje bi pokazivale da se izme|uovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Treba primetiti da izme-|u beski~menjaka i riba postoji velika razlika u gra|i. Beski~menjaci imajutvrda tkiva sa spoljne strane, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvrdatkiva sme{tena unutar tela. Jedna takva evolucija zahtevala bi milione kora-ka da bi bila zavr{ena i trebalo bi da postoje milijarde prelaznih formi kojebi predstavljale te korake.

Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tra`e}i ovehipoteti~ne forme. Oni su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione rib-ljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao makar i jedan fosil koji je u sre-dini izme|u njih.

Jedan evolucionista, paleoantropolog D`erald Tod (Gerald T. Todd), priznajeovu ~injenicu u ~lanku naslovljenom “Evolucija plu}a i poreklo ko{tanih riba”:

“Sve tri podgrupe ko{tanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike uisto vreme. Oni se po svojoj gra|i ve} {iroko razilaze i te{ko su oklopljeni.Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I, za{to nematragova ranijih, prelaznih formi?”30

Evolucionisti~ki scenario ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, kojesu evoluirale od beski~menjaka, onda transformisale u vodozemce. Ali, za

ovaj scenario tako|e nedostaju dokazi. Ne postoji nijedan jedini fosil kojipotvr|uje da su ikada postojali neki organizmi poluribe-poluvodozemci. Ova ~i-njenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolucionisti~kogautoriteta Roberta Kerola (Robert L. Carroll), koji je autor dela Paleontologijaki~menjaka i evolucija (Vertebrate Paleontology and Evolution): “Mi nemamoprelaznih fosila izme|u riba ripidistija (njegov omiljeni “predak” ~etvorono`nihki~menjaka) i ranih vodozemaca.”31 Dvojica evolucionista, paleontolozi Kol-bert (Colbert) i Morales su u vezi sa tri osnovne grupe vodozemaca - `aba,gu{tera i sesilija, dali ovakav komentar:

“Nema dokaza za bilo kakve paleozojske vodozemce koji su imali kombi-novane karakteristike koje bi bile o~ekivane za jednog zajedni~kog pretka.Najstarije poznate `abe, gu{teri i sesilije veoma su sli~ne svojim `ivimprethodnicima.”32

Sve do pre pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvobi}e zaista i postojalo. Ova riba, zvana celakanta (iz grupe {akoperki), ~ija jestarost procenjena na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prelaznaforma sa jednim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnimi cirkulatornim sistemom spremnim da funkcioni{e na zemlji, i ~ak sa jednimprimitivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva-}ene su kao nepobitna istina me|u nau~nim krugovima sve do kraja 30-ihgodina. Celakanta je bila predstavljena kao jedna prava prelazna forma kojadokazuje evolucionisti~ki prelaz iz vode na kopno.

Me|utim, 22. decembra 1938. do{lo je do jednog veoma interesantnogotkri}a u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan `ivi ~lan iz familije celakanti,prethodno predstavljenog kao prelazna forma koja je izumrla pre sedamdesetmiliona godina! Otkri}e jednog “`ivog” prototipa celakante je, bez sumnje,zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, paleoantropolog Smit (J. L.B. Smith) je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak i kad bi nai{aona `ivog dinosaura.33 U godinama koje su usledile, u vi{e navrata, u razli~itimdelovima sveta ulovljeno je preko 200 riba celakanta.

32 33

5. POGLAVLJE

Bajka o prelazu iz vode na kopno

Prema hipoteti~nomscenariju prelaska “izvode na kopno”, nekeribe su ose}ale potrebuda pre|u iz vode nakopno zbog problemasa ishranom. Ova tvrdn-ja je “potkrepljena”neosnovanim i{pekulativnim crte`imakao {to je ovaj.

Navodno 410 miliona godina star fosil ribe celakante (iz grupe {akoperki). Evolu-cionisti su tvrdili da ona predstavlja prelazni oblik iz vode na kopno. @ivi primer-ci ove ribe, uhva}eni mnogo puta od 1938. godine, predstavljaju dobar primerobima {pekulacija u koje se upu{taju evolucionisti.

@ivi celakanti otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u doteriva-nju svojih zami{ljenih scenarija. Nasuprot njihovim tvrdnjama, ribe celakantenisu imale primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionistipredstavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jednalipidna kesa.34 [tavi{e, riba celakanta, koja je predstavljena kao “kandidatza gmizavca koji je polako postajao pripremljen da pre|e iz vode na kopno”,bio je u stvari riba koja `ivi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribli`avapovr{ini bli`e od 180 metara.35

35

ZA[TO JE PRELAZ IZ VODE NA KOPNO NEMOGU]?

Evolucionisti tvrde da je jednog dana jedna vrsta koja je `ivela u vodinekako stupila na kopno i bila transformisana u vrstu koja `ivi na

kopnu. Postoji jedan broj o~iglednih ~injenica koje ~ine takav prelaznemogu}im:

1. No{enje vlastite te`ine: Bi}a koja `ive u vodi nemaju problema u no{e-nju svoje vlastite te`ine.

Me|utim, ve}ina bi}a koja `ive na kopnu tro{e 40% svoje energije samona no{enje svojih tela. Organizmi koji bi prelazili iz vode na kopno trebalibi da razviju novi mi{i}ni i ko{tani sistem da bi tako istovremeno odgovo-rili novoj potrebi za energijom, {to je nemogu}e da se dogodi slu~ajnimmutacijama.

2. Zadr`avanje toplote: Na kopnu temperatura mo`e brzo da se promeni ivarira u {irokom opsegu. Organizmi koji `ive na kopnu imaju telesne meha-nizme koji im omogu}avaju da mogu da izdr`e tako velike temperaturnepromene. Me|utim, u vodi se temperatura menja polako i takve promenene de{avaju se unutar nekog velikog opsega. @ivi organizmi koji imajutelesni sistem regulisan prema konstantnoj temperaturi vode trebali bi dasteknu za{titni sistem da bi osigurali minimum {tete od temperaturnihpromena na kopnu. Besmisleno je tvrditi da su ribe stekle jedan takav sis-tem slu~ajnim mutacijama odmah nakon {to su stupile na kopno.

3. Kori{}enje vode: Ono {to je neophodno za metabolizam jeste da voda,a ~ak i vlaga, trebaju biti kori{}eni {tedljivo zbog oskudnih izvora vode nakopnu. Na primer, ko`a treba da bude dizajnirana tako da dozvoli gubitakvode samo do odre|ene mere, dok bi u isto vreme spre~avala prekomer-no isparavanje. Zbog toga, organizmi koji `ive na kopnu imaju ose}aj `e|i,dok ga organizmi koji `ive u vodi nemaju. Pored toga, ko`a `ivotinja koje`ive u vodi nije pogodna za jednu nevodenu sredinu.

4. Bubrezi: Organizmi koji `ive u vodi mogu lako izbaciti otpadne materije,posebno amonijak, iz svojih tela, budu}i da se tu u njihovoj sredini nalazimnogo vode. Na kopnu, voda mora biti kori{}ena ekonomi~no. Eto za{toovi organizmi imaju bubrege. Zahvaljuju}i bubrezima, amonijak se skladi{titako {to se pretvara u ureu, i na taj na~in se koristi minimalna koli~inavode za njegovo izlu~ivanje. Dodatno, potrebni su novi sistemi da osigu-raju funkcionisanje bubrega. Ukratko, s ciljem da pre|u iz vode na kopnoorganizmi bez ijednog bubrega trebali su iznenada i odjednom da razvijuceli bubre`ni sistem.

5. Respiratorni sistem: Ribe “di{u” uzimaju}i kiseonik rastvoren u vodi kojionda propu{taju kroz {krge. Oni ne mogu da `ive vi{e od nekoliko minu-ta izvan vode. Da bi opstali i `iveli na kopnu, oni moraju iznenada, u jed-nom trenutku, da steknu jedan savr{en plu}ni sistem.

Nema zaista nimalo sumnje da je nemogu}e da su se sve ove dramati~nefiziolo{ke promene mogle desiti slu~ajno, u istom organizmu i u istovreme.

KKOORRNNJJAA^̂EE SSUU UUVVEEKK BBIILLEE KKOORRNNJJAA^̂EEUpravo kao {to evoluciona teorija ne mo-`e da objasni nastanak osnovnih grupaorganizama kao {to su ribe i gmizavci,ona, isto tako, ne mo`e da objasni po-reklo vrsta unutar ovih grupa. Na primer,kornja~e, koje su gmizava~ka vrsta,pojavljuju se u fosilnom zapisu odjedan-put sa svojim jedinstvenim oklopom.“...Tokom sredine perioda trijasa (preoko navodno 175 miliona godina) njihovi(kornja~ini) ~lanovi ve} su bili brojni, ive} su posedovali osnovne karakteristikekornja~a. Karike izme|u kornja~a i kotilo-zaura, od kojih su kornja~e navodnonastale, gotovo potpuno nedostaju.” (EEnnccyyccllooppaaeeddiiaa BBrriittttaanniiccaa, 1971, v. 22, p. 418)

Nema razlike izme|u fosila drevnih kornja~a i `ivih ~lanova ove vrste danas.Jednostavno re~eno, kornja~e nisu evoluirale; one su uvek bile kornja~e,otkako su stvorene kao takve.

Fosil kornja~e, navodno star 100 mili-na godina: nije razli~it od svog savre-menog predstavnika. (The Dawn of Life, Orbis Pub., London1972)

Prema teoriji evolucije, `ivot je nastao i evoluirao u moru, i onda je tran-sportovan na kopno preko vodozemaca. Ovaj evolucionisti~ki scenario tako|epredla`e da su vodozemci evoluirali u gmizavce, bi}a koja `ive samo nakopnu. Ovaj scenario je ponovo neverovatan zbog velikih strukturnih razlikaizme|u ove dve klase `ivotinja. Na primer, jaje vodozemca je dizajnirano zarazvoj u vodi, dok je jaje gmizavca dizajnirano za razvoj na kopnu. Jedna“korak po korak” evolucija nekog vodozemca ne dolazi u obzir zato {to nijemogu}e da jedna vrsta pre`ivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog jajeta.[tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prelaznim formama za koje se pret-postavljalo da su povezivale vodozemce sa gmizavcima. Evolucionista, pale-ontolog Robert Kerol, autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti dasu “rani gmizavci bili veoma razli~iti od vodozemaca i da njihovi preci jo{ uveknisu prona|eni”.36

Ipak, beznade`ni scenariji evolucionista osu|eni na propast ovde jo{ nisuzavr{eni. Jo{ uvek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i daevolucionisti veruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da suone nastale transformisanjem od gmizavaca. Me|utim, nijedan od mehaniza-ma specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra|u od `ivotin-ja koje borave na kopnu, ne mo`e biti obja{njen postepenom evolucijom. Kaoprvo, krila, koja su osobina karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokakza evolucioniste. Jedan evolucionista, Engin Korur, priznaje nemogu}nost evo-lucije krila:

“Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionisati jedi-no ako su potpuno razvijena. Drugim re~ima, jedno polurazvijeno oko nemo`e videti; jedna ptica sa napola formiranim krilima ne mo`e leteti. Kakosu ovi organi nastali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba bitirasvetljena.”37

Pitanje “kako je savr{ena gra|a krila nastala kao rezultat uzastopnih na-sumi~nih mutacija” ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objas-ni kako su se prednji udovi gmizavca mogli promeniti u savr{eno funkcional-na krila, kao rezultat destrukcije u gmizava~kim genima (mutacija).

[tavi{e, samo posedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopnada poleti. Organizmi koji `ive na kopnu li{eni su mnogih mehanizama u te-lesnoj gra|i koje ptice koriste za letenje. Na primer, kosti ptica su mnogolak{e nego kosti `ivotinja koje `ive na kopnu. NJihova plu}a funkcioni{u nadruga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem i veoma specijal-

izovan kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su preduslovi za letenje,koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi moralisu postojati svi zajedno i u isto vreme; oni nisu mogli biti formirani poste-peno - “akumuliranjem”. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su kopneni orga-nizmi evoluirali u organizme koji lete potpuno pogre{na.

Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ovanemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilokakav “polukrilati” ili “jednokrilati” fosil da podr`e svoju pri~u?

Joo{ jedna navvoodnoo prelazna ffoorma: Arheoopteriks

Evolucionisti kao odgovor na prethodno izneseno pitanje izgovaraju imejednog jedinog bi}a. To je fosil jedne ptice zvane Arheopteriks (Archaeopte-ryx), koja je jedna od naj{ire poznatih takozvanih prelaznih formi izme|u samonekoliko koje evolucionisti jo{ uvek brane. Arheopteriks, koji je prema evolu-cionistima predak savremenih ptica, `iveo je pre 150 miliona godina. Teorijaka`e da su neki od dinosaurusa sa malim krlju{tima po imenu Velociraptorili Dromeosaur evoluirali sti~u}i krila i onda po~injali da lete. Tako se za Arhe-opteriksa pretpostavlja da je on prelazna forma koja je skrenula od svogdinosauruskog pretka i po~ela po prvi put da leti.

Me|utim, poslednje studije fosila Arheopteriksa ukazuju da ovo bi}euop{te nije prelazna forma, nego jedna vrsta ptice koja ima neke karakteris-tike neznatno razli~ite od dana{njih ptica.

Teza da je Arheopteriks bio “poluptica” koja nije mogla sasvim dobro daleti bila je popularna u evolucionisti~kim krugovima sve do nedavno.Odsutnost sternuma, to jest jedne grudne kosti kod ovog organizma, ili u naj-manju ruku, to {to ta kost nije bila kao kod ptica koje lete, smatrana je

36 37

6. POGLAVLJE

Poreklo pticai sisara

SPECIJALNA PLU]A PTICE

Anatomija ptica je veoma razli~ita od anatomije gmizavaca, njihovih navodnih preda-ka. Pti~ija plu}a funkcioni{u na potpuno druga~iji na~in od onog kod `ivotinja kojeborave na zemlji. @ivotinje koje borave na zemlji udi{u i izdi{u kroz iste disajne su-dove. Kod ptica, dok vaduh ulazi u plu}a spreda, on izlazi otpozadi. Ovaj posebni“dizajn” je specijalno napravljen za ptice, kojima treba velika koli~ina kiseonika zavreme leta. Nemogu}e je da se jedna takva struktura razvila od plu}a gmizavaca.

najva`nijim dokazom da ova ptica nije mogla da leti kako treba. (Ova grudnakost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su pri~vr{}enimi{i}i za letenje. Danas je ova grudna kost uo~ena kod svih ptica koje letei koje ne lete, pa ~ak i kod slepih mi{eva - lete}ih sisara koji pripadaju pot-puno druga~ijoj grupi `ivotinja.)

Me|utim, sedmi fosil Arheopteriksa, na|en 1992. godine, uzrokovao jeveliko zaprepa{tenje me|u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovogfosila Arheopteriksa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pret-postavljalo da je ve} dugo nedostajala, u stvari postojala. Nedavno prona|enifosil opisan je u ~asopisu Nature slede}im re~ima:

“Nedavno otkriveni, sedmi primerak Arheopteriksa, sadr`i delimi~no pra-vougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio otkri-ven. Ovo svedo~i o njegovim sna`nim mi{i}ima za letenje.”38

Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Arheopteriks bio polup-tica koja nije mogla da leti kako treba.

Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijihdokaza koji potvr|uju da je Arheopteriks bio ptica koja dobro leti, u pravomsmislu te re~i. Asimetri~na struktura perja Arheopteriksa identi~na je onoj kodsavremenih ptica, {to pokazuje da je `ivotinja mogla savr{eno da leti. Kao{to je izjavio poznati paleontolog Karl Danbar (Carl O. Dunbar): “Jasno jeuo~ljivo da Arheopteriks, zbog svog perja, treba da bude klasifikovan kaoptica.”39

Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra|e Arheopteriksovogperja bio je toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je poznato, gmizavci idinosaurusi su hladnokrvne `ivotinje na koje vi{e uti~e temperatura okoline,nego {to oni sami, nezavisno, mogu regulisati temperaturu tela. Jedna veomava`na funkcija perja kod ptica je odr`avanje toplote njenog tela. ^injenica daje Arheopteriks imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurusima, bioprava toplokrvna ptica koja je sama odr`avala toplotu svoga tela.

[pekuulacije evvooluucioonista: zuubi i kand`e Arheoopteriksa

Dve va`ne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da jeArheopteriks prelazna forma, jesu kand`e na krilima ove ptice i njeni zubi.

Istina je da Arheopteriks ima kand`e na svojim krilima i zube u svomkljunu, ali ove karakteristike ne ukazuju da ova bi}a imaju ikakvu vrstu srod-stva sa gmizavcima. Pored toga, dve vrste ptica koje `ive danas, turako(Taouraco) i hoacin (Hoatzin), imaju kand`e koje im slu`e da se dr`e za grane.Ovi organizmi su bez ikakve sumnje ptice, bez ikakvih gmizava~kih karakteris-tika. To je razlog za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Arheopteriks pre-lazna forma samo na osnovu postojanja kand`i na njegovim krilima.

A ni zubi u Arheopteriksovom kljunu ne upu}uju na to da je on prelaznioblik. Evolucionisti su napravili namernu varku govore}i da su ovi zubi karak-teristika gmizavaca. Me|utim, zubi nisu tipi~na osobina gmizavaca. Danasneki gmizavci imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Arheopteriks nije jedina pti~ijavrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kadapogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Arheopteriksa, kao i u doba

posle njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica koji bimogao biti nazvan “ptice sa zubima”.

Najva`nija stvar je to da je oblik zuba Arheopteriksa i drugih ptica sa zubi-ma potpuno druga~iji od oblika zuba njihovih navodnih predaka, dinosaurusa.Poznati ornitolozi (nau~nici koji prou~avaju ptice) Martin, Stjuard (Stenjard) iVetston (NJhetstone) uo~ili su da Arheopteriks i druge ptice sa zubima imajuzube sa ravnim povr{inama na vrhu i velikim korenovima, dok su zubiteropodnih dinosaurusa, navodnih predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera iimaju uske korenove.40

Istra`iva~i su tako|e uporedili kosti zgloba prednjeg uda Arheopteriksa injihovih navodnih predaka, dinosaurusa, i nisu uo~ili sli~nosti me|u njima.41

Studije anatoma kao {to su Tarsitano, He~t (Hecht) i Voker (A. D. Walker)otkrile su da su neke “sli~nosti” za koje se tvrdilo da postoje izme|u ovogorganizma i dinosaurusa (kao {to je predlo`eno od strane D`ona Ostroma(John Ostrom), istaknutog autoriteta, koji tvrdi da je Arheopteriks evoluirao oddinosaurusa), bile u stvari samo pogre{ne interpretacije.42

Svi ovi nalazi ukazuju da Arheopteriks nije bio prelazna karika, nego samoptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se mo`e nazvati “ptice sa zubi-ma”.

Arheoopteriks i ffoosili druugih drevvnih ptica

Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Arheopteriks najve}idokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno na|eni fosi-li poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima.

Lianhai Hou (Lianhai Hou) i Zonghe Zou (Zhonghe Zhou), dva paleontolo-ga na Kineskom institutu za paleontologiju ki~menjaka, 1995. su otkrili novipti~iji fosil kojeg su nazvali Confuciusornis. Ova ptica je bila gotovo iz istogdoba kao i Arheopteriks (navodno oko 140 miliona godina stara), ali nijeimala nikakve zube u ustima. Dodatno, njen kljun i perje imaju iste karak-teristike kao kod dana{njih ptica. A pored toga {to ima istu gra|u skeletakao savremene ptice, ova ptica tako|e ima kand`e na svojim krilima, upra-vo kao Arheopteriks. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu “pi-gostil”, koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iz istog peri-oda kao i Arheopteriks (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji jeprihva}en kao polugmizavac), veoma je li~ila na savremene ptice. Ova ~injeni-ca pobila je sve evolucionisti~ke teze koje tvrde da je Arheopteriks primitivnipredak svih ptica.43

Jedan drugi fosil, iskopan u Kini u novembru 1996, uzrokovao je ~ak ive}u konfuziju. Postojanje ove, navodno 130 miliona godina stare ptice poimenu Liaoningornis objavili su Hou, Martin i Alan Fedu}ija (Alan Feduccia) u~asopisu Science. Liaoningornis je imao grudnu kost na koju su bili pripojenimi{i}i za letenje, upravo kao kod savremenih ptica. Ova ptica ne razlikuje seod savremenih ptica tako|e ni u drugim aspektima. Jedina razlika su zubi unjenom kljunu. Ovakva situacija pokazala je da ptice sa zubima uop{te nisuimale primitivnu strukturu, kako su navodili evolucionisti.44 Ovo je re~eno ujednom ~lanku u ~asopisu Discover : “Kako su nastale ptice? Ovaj fosil ka`eda nisu nastale od dinosaurusa.”45

38 39

Jo{ jedan fosil koji pobija evolucionisti~ku tvrdnju u vezi sa Arhe-opteriksom je Eoalulavis. Gra|a krila Eoalulavisa, za kojeg je re~eno da je 30miliona godina mla|i od Arheopteriksa, uo~ena je kod savremenih ptica kojesporije lete. Ovo dokazuje da su pre navodno 120 miliona godina po nebuletele ptice koje se u mnogim aspektima ne razlikuju od savremenih ptica.46

Ove ~injenice jo{ jednom zasigurno ukazuju da ni Arheopteriks ni nekedruge drevne ptice sli~ne njemu nisu bile prelazne forme. Fosili ne pokazujuda su razli~ite vrste ptica evoluirale jedna iz druge. Nasuprot tome, fosilnizapis dokazuje da su dana{nje savremene ptice i neke arhai~ne ptice, kaoArheopteriks, u stvari `ivele zajedno, u isto vreme. Ali su neke od ovih vrstaptica, kao na primer Arheopteriks i Confuciusornis, izumrle i samo je jedandeo od prvobitno postoje}ih vrsta bio u stanju da pre`ivi do dana{njih dana.

Ukratko, neke naro~ite karakteristike Arheopteriksa ne ukazuju da je ovajorganizam bio prelazna forma! Stefan D`ej Guld i Nils Eldrid`, dva paleon-tologa sa Harvarda i {irom sveta poznati evolucionisti, prihvataju da jeArheopteriks “mozai~ni” organizam koje poseduje razli~ite karakteristike usvojoj gra|i, ali da on ipak nikako ne mo`e biti smatran prelaznom formom!47

Zami{ljena karika ptica-ddinoosauuruus

Prilikom poku{aja predstavljanja Arheopteriksa kao prelazne forme, evolu-cionisti tvrde da su ptice evoluirale od dinosaurusa. Me|utim, jedan odnajpoznatijih ornitologa u svetu, Alan Fedu}ija, sa Univerziteta Severna Karoli-na, suprotstavlja se teoriji da su ptice u srodstvu sa dinosaurusima, uprkos~injenici da je i on sam evolucionista. Fedu}ija o ovome ka`e:

“Ja sam prou~avao pti~ije lobanje tokom 25 godina i kako god pogledam,ne vidim nikakvu sli~nost. Ja je jednostavno ne vidim... Poreklo ptica odteropodnih dinosaurusa }e, po mom mi{ljenju, biti najve}a zabuna pale-ontologije 20. veka.”48

Leri Martin (Larry Martin), specijalista na podru~ju drevnih ptica sa Univer-ziteta Kanzas, suprotstavlja se teoriji da su ptice do{le po istoj lozi kao idinosaurusi. Dok je komentarisao kontradiktornosti u koje evolucija upada poovom pitanju, Martin je izjavio:

41

DIZAJN PTI^JEG PERJATeorija evolucije, koja tvrdi da su ptice evoluirale iz gmizavaca, nije u stanju da

objasni ogromne razlike izme|u ove dve razli~ite klase organizama. U pogledutakvih struktura kao pto su gra|a skeleta, plu}ni sistemi i toplokrvni metabolizam,ptice se veoma mnogo razlikuju od gmizavaca. Jo{ jedna karakteristika kojapostavlja nepremostivi jaz izme|u ptica i gmizavaca je perje ptica koje ima oblikpotpuno jedinstven za njih.

Tela gmizavaca prekrivena su krlju{tima, dok su tela ptica prekrivena perjem.Budu}i da evolucionisti smatraju gmizavce precima ptica, oni su primorani datvrde da je pti~je perje evoluiralo od gmizava~kih krlju{ti. Me|utim, nema sli~nostiizme|u krlju{ti i perja.

Profesor psihologije i neurobiologije sa Univerziteta Konektikat, A. H. Bra{ (A.H. Brush), prihvata ovu realnost iako je evolucionist: “Svaka karakteristika, odstrukture i organizacije gena do razvitka, morfogeneze i organizacije tkiva je razli-~ita (kod perja i krlju{ti).”1 [tavi{e, Profesor Bra{ se bavi ispitivanjem i prou-~avanjem proteinske gra|e pti~jeg perja i zagovara tezu da je perje “jedinstvenome|u ki~menjacima”.2

Ne postoji fosilni dokaz koji bi dokazao da je pti~je perje evoluiralo od krlju{tigmizavaca. ^ak suprotno, kao {to profesor Bra{ izjavljuje, “perje se pojavljujeiznenada u fosilnom zapisu, kao 'neporecivo jedinstvena' osobina koja odlikuje iizdvaja ptice”.3 Pored toga, kod gmizavaca jo{ nije otkrivena nikakva epidermal-na struktura koja bi osiguravala poreklo za perje ptica.4

Godine 1996. paleontolozi su izrazili veliko zadovoljstvo oko fosila takozvanihpernatih dinosaura po imenu Sinosauropteryx. Me|utim, 1997. je otkriveno da ovifosili nemaju nikakve veze sa pticama i da oni nisu imali savremeno perje.5

Sa druge strane, kada pobli`e ispitamo perje ptica, nailazimo na veoma slo`endizajn koji ne mo`e biti obja{njen nikakvim evolucionim procesom. Poznati orni-tolog Alan Fedu}ija izjavljuje da “svaka osobina perja ima aerodinami~ne funkci-je. Pero je izuzetno lagano, ima sposobnost podizanja, {to se pove}ava pri ma-njim brzinama, i mo`e se veoma lako vratiti u svoju pre|a{nju poziciju”. On daljenastavlja: “Ne mogu stvarno da razumem kako se jedan organ, zasvr{eno dizaj-niran za let, na po~etku mogao pojaviti zbog neke sasvim druge potrebe.”6

Dizajn perja je tako|e prisilio i ^arlsa Darvina da razmi{lja o njemu. [tavi{e,savr{ena estetika paunovog perja u~inila ga je “bolesnim” (njegove vlastite re~i).U pismu koje je napisao Asi Greju 3. aprila 1860. rekao je: “Se}am se dobrovremena kada je pomisao na oko znala celog da me zaledi, ali sam pre{ao prekoovog stadijuma zabrinutosti...”, i onda je nastavio“... a sada, deli}i u gra|i `ivih organizama ~estou~ine da se ose}am veoma nelagodno. Pogled naperje paunovog repa, kada god gledam u njega, ~inime bolesnim!”7

1. A. H. Brush, “On the Origin of Feathers”. Journal ofEvolutionary Biology, vol. 9, 1996, p. 1322. A. H. Brush, “On the Origin of Feathers”, p. 131 3. A. H. Brush, “On the Origin of Feathers”, p. 1334. A. H. Brush, “On the Origin of Feathers”, p. 1315. “Plucking the Feathered Dinosaur”, Science, vol. 278, 14November 1997, p. 12296. Douglas Palmer, “Learning to Fly” (Revienj of The Origin ofand Evolution of Birds by Alan Feduccia, Yale UniversityPress, 1996), Nenj Scientist, vol.153, 1 March 1997, p. 447. Norman Macbeth, Darvin Retried: An Appeal to Reason.Boston, Gambit, 1971, p. 101.

Kada je perje ptica detaljno ispitano,otkriveno je da je sa~injeno od hiljadatankih niti, koje su me|usobno spojenekukicama. Ovaj jedinstveni dizajn rezulto-vao je izvanrednim aerodinami~kim karak-teristikama.

“Da vam pravo ka`em, ukolikobih morao podr`ati dinosaurus-ko poreklo ptica sa ovim karak-teristikama, ja bih se uznemirioi zbunio svaki put kada bih mo-rao da ustanem i govorim o to-me.”49

Da sumiramo. Scenario “Evolu-cije ptica”, konstruisan jedino nabazi Arheopteriksa, nije ni{ta drugodo produkt predrasuda i puko pri-`eljkivanje evolucionista.

Poorekloo sisara

Kao {to smo ranije istakli, teori-ja evolucije zastupa stav da su seneka zami{ljena bi}a koja su iza{laiz mora transformisala u gmizavce ida su se ptice formirale evolucijomgmizavaca. Prema istom scenariju,gmizavci su preci ne samo ptica ne-go isto tako i sisara. Me|utim, pos-toje velike strukturne pukotine iz-me|u gmizavaca, koji imaju krlju{tina svojim telima, koji su hlad-nokrvni i koji se razmno`avaju pola-ganjem jaja, sa jedne strane, i sis-ara koji imaju krzno na svojimtelima, koji su toplokrvni i koji serazmno`avaju izle`u}i svoje potom-stvo kao `ivo, sa druge strane.

Jedan primer strukturnih barijeraizme|u gmizavaca i sisara je gra|anjihove vilice. Donja vilica sisarasastoji se samo od jedne kosti ukojoj su sme{teni zubi. Kod gmiza-vaca postoje tri male kosti na obestrane donje vilice. Druga osnovnarazlika je to {to svi sisari imaju trikosti u srednjem uhu (~eki}, nako-vanj i uzengija). A kod svih gmizavaca postoji samo jedna kost u srednjemuhu. Evolucionisti tvrde da su vilica i srednje uho gmizavaca postepenoevoluirali u vilicu i uho sisara. A ipak, pitanje kako se ova promena dogodi-la ostaje neodgovoreno. Naro~ito, nikada ne mo`e biti obja{njeno kako je uhood samo jedne kosti evoluiralo u uho od tri kosti i kako je proces slu{anjanastavio da funkcioni{e u me|uvremenu. Nije iznena|enje da nije prona|ennijedan jedini fosil koji bi povezao gmizavce i sisare. Zbog ovoga je paleon-

42

Ptica pod imenom Confuciusornis je istestarosti kao i Archaeopteryx.

POREKLO MUVABudu}i da tvrde da su se dinosaurusi transformisali u ptice, evolucionisti

podr`avaju svoje postavke tako {to govore da su neki dinosaurusi koji sumahali svojim prednjim nogama da ulove muve “dobili krila i poleteli”, kao{to se vidi na slici.

Budu}i da ova teorija nema nikakve nau~ne osnove i budu}i da nije ni{tadrugo do jedna obi~na tvorevina ma{te, ona tako|e iziskuje jednu veomaprostu logi~ku kontradikciju: muva, primer koji su dali evolucionisti da biobjasnili poreklo letenja, ve} je imala savr{enu sposobnost da leti. Dokprose~an ~ovek ne mo`e da otvori i zatvori svoje o~i 10 puta u sekundi,jedna prose~na muva mahne svojim krilima 500 puta u sekundi. [tavi{e, onapomera oba svoja krila istovremeno. I najmanji nesklad u vibraciji krilauzrokovao bi da muva izgubi ravnote`u, ali ovo se nikada ne doga|a.

Evolucionisti bi trebali prvo da objasne kako je muva stekla ovu savr{enusposobnost leta. Umesto toga, oni su sastavili imaginarni scenario o tomekako su nezgrapna bi}a, kao {to su gmizavci, po~ela da lete.

Pored toga, savr{eno stvaranje muve negira tvrdnju evolucije. Engleskibiolog Robin Vuton (Robin Wootton), u ~lanku naslovljenom “Mehani~ki dizajnkrila muve”, napisao je slede}e:

“[to bolje razumemo funkcionisanje krila insekata, ukazuje nam se svesuptilniji i lep{i dizajn. Gra|a svakog od njih je uvek dizajnirana na na~inda se deformi{e {to je mogu}e manje; mehanizmi su dizajnirani tako dapomeraju sastavne delove u predvidivim pravcima. A ipak, oni me|usobnoimaju samo nekoliko tehnolo{kih paralela (ukoliko ih uop{te imaju).”11

Sa druge strane, ne postoji nijedan jedini fosil koji mo`e biti dokaz za ima-ginarnu evoluciju muve. To je ono {to je istaknuti francuski zoolog Gras mis-lio kada je rekao: “Mi smo u tami {to se ti~e porekla insekata.”22

1. Robin J. Wooton,“The Mehanical Designof Insect Wings”,Scientific American, v.263, November 1990,p. 120.2. Pierre - P. Grasse,Evolution of LivingOrganisms, New York,Academic Press, 1977,p. 30.

Jedan primer evolu-cionisti~kih scenarija:

Dinosauri koji su iznena-da dobili krila dok supoku{avali da uhvate

muvu!

tolog Rod`er Levin (Roger Lenjin) bio prisiljen da ka`e da je “prelaz ka prvomsisaru, koji se verovatno desio u samo jednoj ili najvi{e dve grane, jo{ uvekenigma”.50

D`ord` Gejlord Simpson, jedan od najve}ih evolucionisti~kih autoriteta iosniva~ neo-darvinisti~ke teorije, daje slijede}i komentar na ovu ~injenicu kojaje potpuno zbunjuju}a za evolucioniste:

“Najzagonetniji doga|aj u istoriji `ivota na Zemlji je promena iz mezozoi-ka, doba gmizavaca, u doba sisara. Bilo je to kao da je iznenada spu{-tena zavesa na stadijumu gde su sve vode}e uloge imali gmizavci, poseb-no dinosaurusi, u velikom broju i zbunjuju}oj raznolikosti, i odmah pono-vo bila podignuta da bi otkrila istu okolinu, ali potpuno novi rasporeduloga, raspored u kojem se dinosaurusi uop{te ne pojavljuju, drugi gmi-zavci su malobrojni, a sve vode}e uloge igraju sisari takvih vrsta koje suse jedva naslu}ivale u prethodnim stadijumima.”51

[tavi{e, kada su se sisari iznenada pojavili bili su ve} tada vrlo razli~itijedni od drugih. Takve razli~ite `ivotinje, kao {to su slepi mi{evi, konji, mi{evii kitovi, svi su sisari i svi oni su se pojavili za vreme istog geolo{kog perio-da. Ustanovljavanje evolucionog srodstva me|u njima je nemogu}e, ~ak iunutar naj{irih granica ma{te. Zoolog evolucionista Erik Lombard (R. EricLombard) isti~e ovu stvar u ~lanku koji je iza{ao u ~asopisu Evolution:

“Oni koji tragaju za specifi~nom informacijom korisnom u konstruisanjuevolucionog stabla sisara bi}e razo~arani.”52

Sve ovo pokazuje da su se svi organizmi pojavili na Zemlji iznenada i usvojoj punoj formi, bez ikakvog evolucionog procesa. Ovo je konkretan dokaz~injenice da su oni bili stvoreni. Me|utim, ~injenicu da su `ive vrste nastalepo odre|enom redosledu - evolucionisti poku{avaju interpretirati kao pokaza-telj evolucije. A, u stvari, redosled po kojem su se organizmi pojavili jeste“redosled stvaranja”, budu}i da nije mogu}e (nema dokaza) govoriti o nekomevolucionom procesu. Sa superiornim i besprekornim stvaranjem, okeani, aonda i zemlja, bili su napunjeni `ivim organizmima, a na kraju je stvoren~ovek.

Suprotno pri~i o “~ovekolikom majmunu” koja se natura masama pomo}uintenzivne medijske propagande, ~ovek se tako|e pojavio na Zemlji iznenadai potpuno formiran.

44 45

Evolucionisti predla`u da su svevrste sisara evoluirale od zajed-

ni~kog pretka. Me|utim, postojevelike razlike izme|u razli~itih vrstasisara, takvih kao pto su medvedi,kitovi, mi{evi i slepi mi{evi. Svakaod ovih vrsta organizama posedujespecifi~no dizajnirane sisteme. Naprimer, slepi mi{evi su organizmi saveoma osetljivim radarskim siste-mom koji im poma`e da se orijen-ti{u u tami. Ovi slo`eni sistemi,koje savremena tehnologija mo`esamo da imitira, nikako se nisumogli pojaviti kao rezultat slu~ajnos-ti. Fosilni zapis tako|e pokazuje dasu slepi mi{evi nastali odjednom, unjihovom sada{njem, savr{enomstanju, i da oni nisu pro{li kroz bilokakav “evolucioni proces”.

Fosil slepog mi{a, navodno star 50 miliona godina: nije razli~it odsvog dana{njeg predstavnika. (Science, vol. 154)

Pre nego {to krenemo u detalje mita o evoluciji ~oveka, treba spomenu-ti propagandni metod koji je uverio javnost u ideju da je bi}e “polu~ovek-polumajmun” zaista `ivelo nekada u pro{losti. Ovaj propagandni metod koristise “rekonstrukcijama” na~injenim na osnovu fosila. Rekonstrukcije se mogudefinisati kao crtanje slika ili konstruisanje modela `ivog organizma na bazijedne jedine kosti - ponekad na bazi samo jednog fragmenta - koji je iskopan.“Ljudi-majmuni” koje mi vidimo u novinama, ~asopisima ili filmovima, u stvarisu rekonstrukcije.

Budu}i da su fosili obi~no neure|eni i nekompletni, bilo koja pretpostavkabazirana na njima je verovatno potpuno {pekulativna. U stvari, rekonstrukci-je (crte`i ili modeli) bazirane na fosilnim ostacima od strane evolucionistasmi{ljeno su precizno pripremljene samo da bi potvrdile evolucione teze.Jedan antropolog sa Harvarda, Dejvid Pilbim (David R. Pillbeam), nagla{avaovu ~injenicu kada ka`e: “U najmanju ruku, u paleoantropologiji podaci su jo{uvek oskudni i manjkavi tako da teorija veoma mnogo uti~e na interpretaci-je. U pro{losti, teorije su jasno odra`avale na{e trenutne ideologije umestostvarne podatke.”53 Budu}i da su ljudi visoko impresionirani vizualnim infor-macijama, ove rekonstrukcije veoma dobro slu`e ciljevima evolucionista, a toje da ubede ljude da su ova rekonstruisana bi}a stvarno postojala upro{losti.

Ovde moramo ista}i jednu posebno va`nu stvar: rekonstrukcije baziranena ostacima kostiju mogu otkriti jedino najop{tije karakteristike objekta,budu}i da stvarni karakteristi~ni detalji i meka tkiva vremenom brzo propada-ju i i{~ezavaju. Zbog toga, sa {pekulativnom interpretacijom mekih tkiva,rekonstruisani crte`i ili modeli postaju potpuno zavisni od ma{te osobe kojaih pravi. Irnst Huten (Earnst A. Hooten) sa Harvard Univerziteta obja{njavaovu situaciju ovako:

“Poku{ati restaurisati meke delove je jedan ~ak jo{ hazardniji poduhvat.Usne, o~i, u{i i nagib nosa ne ostavljaju indikacije na delovima kostiju ko-ji le`e ispod njih. Vi sa jednakom lako}om na neandertaloidnoj lobanji mo-`ete modelirati osobine {impanze kao i crte lica filozofa. Ako ove navodnerestauracije drevnih tipova ~oveka imaju ikakve nau~ne vrednosti, onda jeto zaista samo u sasvim maloj meri i one su pogodne jedino da zavedujavnost... zato, ne verujte rekonstrukcijama.”54

U stvari, evolucionisti su izmislili tako besmislene pri~e da oni ~ak pripisu-ju razli~ita lica jednoj te istoj lobanji. Tri razli~ito rekonstruisana crte`a na~i-

47

Sve do nedavno, imaginarni niz za koji se pret-postavljalo da prikazuje evoluciju konja bio jereklamiran kao glavni fosilni dokaz za teorijuevolucije. Danas, me|utim, mnogi evolucionistisami otvoreno priznaju da je scenario evolucijekonja propao. Evolucionista Bojs Rensberger(Boyce Rensberger), koji je odr`ao govor zavreme ~etvorodnevnog simpozijuma o temi prob-lema postepene evolucione teorije, odr`anom1980. u Prirodnja~kom muzeju u ^ikagu, koji jepoha|alo 150 evolucionista, rekao je da scena-rio evolucije konja nema osnova u fosilnomzapisu i da nije uo~en evolucioni proces koji bigovorio u prilog postepene evolucije konja:

“Ve} je odavno poznato da je pogre{an onajpopularno ispri~an primer evolucije konja, kojiupu}uje na postepeni niz promena od ~etve-rono`nog organizma veli~ine lisice, koji je `iveopre 50 miliona godina, do dana{njeg mnogove}eg 'jednoprstog' konja. Umesto postepenepromene, fosili svake posredne vrste pojavlju-ju se potpuno razli~iti, ostaju nepromenjeni ionda izumiru. Prelazne forme su nepoznate.”1

Po{teno priznaju}i ovaj zna~ajni }orsokak uscenariju evolucije konja, Rensberger se poseb-no pozvao na “}orsokak prelaznih karika”, kojije zaista najve}i problem ove teorije, bar {to seti~e fosilnog zapisa.

Poznati paleontolog Kolin Peterson, direktorBritanskog prirodnja~kog muzeja, gde su izlo-`ene {eme “evolucije konja”, rekao je slede}e oovoj izlo`bi koja se jo{ pokazuje publici u prizem-lju muzeja:

“Bilo je veoma mnogo pri~a, sve jedna ma{to-vitija od druge, o tome kakav je u stvari karak-ter te istorije (`ivota). Naj~uveniji primer, jo{na izlo`bi dole, predstavlja postavka evolucijekonja pripremljen otprilike pre pedeset godina.Ona je bila predstavljena kao doslovna istinau ud`beniku za ud`benikom. Danas, ja mislimda je to jadno i `alosno, posebno kada ljudikoji nude takve pri~e mogu i sami da budusvesni {pekulativne prirode nekih od tih stva-ri.”2

[ta je osnova za scenario “evolucije konja”?Ovaj scenario je formulisan pomo}u obmanljivihslika i {ema koje su smi{ljene tako {to su unizu pore|ani fosili razli~itih `ivih vrsta koje su`ivele u {irokom rasponu razli~itih vremenskihperioda u Indiji, Ju`noj Africi, Severnoj Americi iEvropi, potpuno u skladu sa velikom snagomma{te evolucionista. Postoji vi{e od 20 slika i{ema evolucije konja predlo`enih od stranerazli~itih istra`iva~a. Evolucionisti nisu stigli nido jednog jedinog zajedni~kog dogovora o temiovih porodi~nih stabala, koja su, usput, potpunorazli~ita jedna od drugih. Jedina zajedni~ka ta~-ka ovih stabala je verovanje da je organizamveli~ine psa, nazvan “Eohippus” (Hyracotheri-um), koji je navodno `iveo u eocenu pre 55 mili-ona godina, bio predak savremenog konja. Me-|utim, Eohippus je potpuno isti kao `ivotinjazvana “hiraks”, koja jo{ uvek `ivi u Africi i nemasrodstva ili sli~nosti sa konjem.3

Nekonzistentnost tvrdnje o evoluciji konja jedalje rasvetljena sa drugim fosilnim ostacimakoji su nedavno iskopani. Fosili savremene vrstekonja (Equus Nevadensis i Equus Occidentalis)otkriveni su u istom sloju sa rodom Eohippus.4Ovo pokazuje da su savremeni konj i njegovnavodni predak `iveli istovremeno, i tako doka-zuje da se nikakav evolucioni proces, takav kaoevolucija konja, nije nikada odigrao.

[tavi{e, poznati paleontolog Petingru (Pettin-grew) izjavljuje da je savremeni konj `iveo 70miliona godina pre njegovog navodnog pretka.Prema Petingruu, “jednoprsti” savremeni konji`iveli su u mezozoiku pre navodno 120 milionagodina, dok se njegov pretpostavljeni predak,vi{eprsti konj, pojavio u eocenu pre 50 milionagodina i izumro pre 40 miliona godina.5 Paleon-tolo{ki }orsokak evolucionog niza konja objasnioje Frensis Hi~ing (Francis Hitching):

“Potupni niz fosila konja, sme{ten u slojevimastena, u prikladnom evolucionom poretku, oddna do vrha, nije na|en ni na jednom mestuu svetu.”6

Namernim zanemarivanjem nekih fosila koji senisu uklapali u njega, niz konja, koji je ve} biosasvim neverovatan, postao je jo{ zagonetniji.Na primer, “Moropus”, koji je navodno `iveo umiocenu, nije bio uklju~en u fosilni niz jedno-stavno zbog toga {to nije slu`io nameramaevolucionista. U Enciklopediji pratistorijskih `ivot-inja je re~eno da je dva metra visoki Moropus~ak masivniji i od svog savremenika roda Mery-hippus, a i od svog dana{njeg ekvivalenta. Zbogtoga, on anulira postepeni evolucioni poredak.7

Sve ove ~injenice su jak dokaz da {eme evolu-cije konja, koje su predstavljene kao jedan odnaj~vr{}ih dokaza evolucije, nisu ni{ta drugo dofantasti~ne i neverovatne pri~e. Ovo je prili~nozna~ajno u pokazivanju odsustva kredibiliteta iintegriteta teorije evolucije i u demonstriranju cil-jeva i metoda kojima se slu`e njeni zagovornici.

Mnogo konja razli~itih veli~ina `ive na Zemlji.[ema “evolucije konja” nije ni{ta drugo do nizfosila sisara i fosila razli~itih tipova konja, pore-|anih od manjeg ka ve}em.

1. Boyce Rensberger, Houston Chronicle, November5, 1980, blm. 4, p. 152. Colin Patterson, Harper's, February 1984, p. 603. Francis Hitching, The Neck of the Giraffe: NJhereDarvin NJent NJrong, Nenj York: Ticknor and Fields,1982, p. 30-314. Francis Hitching, The Neck of the Giraffe, p. 30-315 L. Du Nouy, Human Destiny, Nenj York: The NenjAmerican Library, p. 746 Francis Hitching, The Neck of the Giraffe, 1982,p. 30-31.7. Jean-Jacljues Hublin, The Hamlyn Encyclopaediaof Preistoric Animals, Nenj York: The HamlynPublishing Group Ltd., 1984, p. 252.

MIT O EVOLUCIJI KONJA7. POGLAVLJE

Pogre{ne interpertacije fosila

njena za fosil nazvan Australopithecus robustus (Zinjanthropus), poznati suprimer takvog falsifikovanja.

Pristrasna interpretacija fosila ili fabrikovanje mnogih imaginarnih rekon-strukcija su pokazatelj kako ~esto evolucionisti pribegavaju trikovima. A ipak,to izgleda nevino kada se uporedi sa namernim falsifikatima koji su biliizvr{eni u istoriji evolucije.

49

IIMMAAGGIINNAARRNNII CCRRTTEE@@II

U svojim slikama i rekonstrukcijama evolucionisti namerno daju oblik osobinama kojeu stvari ne ostavljaju nikakve fosilne tragove, na na~in da podr`avaju evoluciju. Primer:gra|a nosa i usana, oblik kose, oblik obrva i druge dlake na telu. Oni tako|e izra|ujudetaljne slike, slikaju}i ova imaginarna bi}a kako hodaju sa svojim porodicama, kakolove, ili u drugim prilikama njihovog svakodnevnog `ivota. Me|utim, svi ovi crte`i samosu tvorevine ma{te i nemaju podr{ku u fosilnom zapisu.

TTRRII RRAAZZLLII^̂IITTEE RREEKKOONNSSTTRRUUKKCCIIJJEEZZAASSNNOOVVAANNEE NNAA IISSTTOOJJ LLOOBBAANNJJII

Crte` objavljen u ~asopisu

Sundey Times,,od 5. aprila 1964.

Crte` koji je objavioMauric Vilson

(Maurice Wilson)

Rekonstrukcija koju jeobjavio N. Parker

u ~asopisuNational Geographicod septembra 1960.

Ne postoji nijedan konkretan fosilni dokaz koji podr`ava sliku “~oveka-maj-muna” koja se neprekidno propagira od strane medija i evolucionisti~kih aka-demskih krugova. Sa ~etkicama u svojim rukama evolucionisti proizvode imag-inarna bi}a, a ~injenica da ovi crte`i ipak ne odgovaraju fosilima, predstavljaozbiljan problem za njih. Jedan od interesantnih metoda kojima se slu`e dabi prevazi{li ovaj problem jeste da “proizvedu” fosile koje ne mogu prona}i.Pildaunski ~ovek, najve}i skandal u istoriji nauke, tipi~an je primer ovog meto-da.

Pildauunski ~oovvek: Vilica ooranguutana i loobanja ~oovveka!!

Dobro poznati doktor i tako|e amater paleoantropolog, ^arls Davson(Charles Dawson), tvrdio je da je 1912. godine prona{ao kost vilice i deo lo-banje u jami u Pildaunu u Engleskoj. Pa iako je kost vilice bila vi{e nalik namajmunsku, zubi i lobanja bili su kao kod ~oveka. Ovi primerci su nazvani“Pildaunski ~ovek”. Za njih se tvrdilo da su bili stari 500 hiljada godina, aizlo`eni su u nekolicini muzeja kao apsolutni dokaz evolucije ~oveka. Tokomvi{e od 40 godina napisani su mnogi nau~ni ~lanci o “Pildaunskom ~oveku”,na~injene su mnoge interpretacije i crte`i, a ovaj fosil je bio predstavljen kaova`an dokaz evolucije ~oveka. Ne manje od pet stotina doktorskih teza biloje napisano o toj temi.55 Poznati ameri~ki paleoantropolog Henri Osborn(Henry Fairfield Osborn), dok je bio u poseti Britanskom muzeju 1935, rekaoje: “...Moramo se uvek nanovo podse}ati da je priroda puna paradoksa i ovoje jedno zadivljuju}e otkri}e o ranom ~oveku...”56

Godine 1949. Kenet Oukli (Kennet Oakley) iz paleontolo{kog odelenjaBritanskog museja isprobao je metod “testiranja fluorom”, jedan novi testkori{}en za odre|ivanje starosti fosila. Proba je na~injena na fosilu Pildaun-skog ~oveka. Rezultat je bio zapanjuju}i. Za vreme testa se shvatilo da kostvilice Pildaunskog ~oveka ne sadr`i nimalo fluora. Ovo pokazuje da je bilasahranjena pod zemljom pre ne vi{e od nekoliko godina. A lobanja, koja jesadr`avala samo malu koli~inu fluora, kako se na testu pokazalo, bila jestara samo nekoliko stotina godina.

Poslednje hronolo{ke studije napravljene metodom fluora potvrdile su daje lobanja stara samo nekoliko hiljada godina. Utvr|eno je da zubi u vilici pri-padaju jednom orangutanu i da su bili ve{ta~ki umetnuti, kao i da su “prim-itivne” alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima u stvari samo jednostavneimitacije alatki koje su bile izo{trene ~eli~nim oru|ima.57 U detaljnim anal-

50

8. POGLAVLJE

Falsifikati evolucijeFosile je iskopao ^arlsDavson i dao ih ArturuSmitu Vudvardu.

Fosilni fragmenti su rekonstruisani i nastala je ~uvena lobanja.

Na osnovu ove rekon-strukcije bili su na~injenirazni crte`i i skulpture,napisani su brojni nau~niradovi i komentari.Originalna lobanja je bilaizlo`ena u Britanskommuzeju.

Nakon 40 godina odotkri}a, grupa istra`iva~aje ustanovila da je fosil izPildauna bio falsifikat.

Komadi ljudskelobanje

Vilica orangutana

1

2

3

4

ISTORIJA PREVARE

izama upotpunjenim od strane Veinera (Weiner) ovaj falsifikat je javnostiotkriven 1953. Lobanja je pripadala 500 godina starom ~oveku, a kost donjevilice pripadala je nedavno uginulom majmunu! Zubi su nakon toga bili speci-jalno sme{teni u niz, i dodati vilici, a spojevi zuba su bili popunjeni u namerida podse}aju na spojeve zuba ~oveka. Onda su svi ovi delovi obojeni kali-jum-dihromatom da bi dobili zastareli izgled. Ova boja po~ela je nestajati kadasu delovi fosila bili umo~eni u kiselinu. Le Gros Klark (Le Gros Clark), koji jebio ~lan tima koji je razotkrio falsifkat, nije mogao sakriti svoje zaprepa{}enjei rekao je da “tragovi ve{ta~kog o{te}enja odmah upadaju u o~i. U stvari,toliko su bili o~igledni da sa pravom mo`emo pitati - kako to da ranije nisubili uo~eni?”58 Nakon svega ovoga “Pildaunski ~ovek” je brzo sklonjen izBritanskog muzeja gde je bio izlo`en vi{e od 40 godina.

^oovvek iz Nebraske: Jedan jedini svvinjski zuub

Godine 1922, Henri Osborn, upravnik Ameri~kog prirodnja~kog muzeja,objavio je da je u Zapadnoj Nebraski, blizu mesta Snejk Bruk (Snake Brook),prona{ao fosil zuba kutnjaka koji je navodno iz perioda pliocena (pre 3 - 9miliona godina, prema evolucionisti~kom ra~unanju vremena). Ovaj zub jenavodno imao karakteristike koje su zajedni~ke za ~oveka i majmuna. Zapo-~ele su duboke nau~ne rasprave u kojima su neki tuma~ili da zub pripadaorganizmu Pithecanthropus erectus, dok su drugi tvrdili da je bli`i ljudskombi}u. Ovaj fosil, koji je izazvao obimnu debatu, nazvan je “^ovek iz Nebraske”.Odmah mu je, tako|e, dato i “nau~no ime”: Hesperopithecus haroldcooki.

Mnogi autoriteti dali su Osbornu svoju podr{ku. Samo na osnovu ovogjednog zuba, nacrtane su rekonstrukcije glave i tela ^oveka iz Nebraske.

[tavi{e, ^ovek iz Nebraske je ~ak naslikan zajedno sa njegovom `enom idecom, kao cela porodica u prirodnom ambijentu.

Svi ovi scenariji razvijeni su samo na osnovu jednog zuba. Evolucionisti~kikrugovi priznali su ovog “~oveka duha” do te mere da je jedan istra`iva~, poimenu Vilijam Brajan (William Brayan), kada se suprotstavio ovim pristrasnimzaklju~cima koji se oslanjaju samo na jednom zubu, bio veoma strogo iskri-tikovan.

Godine 1927. prona|eni su tako|e i ostali delovi skeleta ovog fosila. Pre-ma ovim novootkrivenim delovima, zub nije pripadao niti ~oveku, a niti maj-munu. Shva}eno je da je pripadao jednoj izumrloj vrsti divlje ameri~ke svinje.Vilijem Gregori (William Gregory) ovako je naslovio svoj ~lanak objavljen u~asopisu Science u kome je objavio svoju gre{ku: “Hesperopithecus: O~igled-no ni majmun, a ni ~ovek.”59 Tada su svi crte`i ^oveka iz Nebraske i “nje-gove porodice” bili `urno uklonjeni iz evolucionisti~ke literature.

Ota Benga: Affrikanac uu kavvezuu

Nakon {to je Darvin sa svojom knjigom Poreklo ~oveka (The Descent ofMan) promovisao tvrdnju da je ~ovek evoluirao od majmunolikog bi}a, po~eoje tra`iti fosile koji bi ovu tvrdnju i podr`ali. Me|utim, neki evolucionistiverovali su da se bi}a “polu~ovek-polumajmun” mogu na}i ne samo u fosil-nom zapisu, nego tako|e, kao i danas postoje}a bi}a, u razli~itim delovimasveta. Na po~etku 20. veka ova potera za “`ivim prelaznim karikama” dovelaje do nesre}nih slu~ajeva, od kojih je jedan od najokrutnijih bio onaj sa Pig-mejcem po imenu Ota Benga.

Ota Benga je zatvoren 1904. od strane jednog evolucionisti~kog istra-`iva~a u Kongu. Na njegovom jeziku, ime Ota Benga zna~ilo je “prijatelj”. Onje imao `enu i dvoje dece. Vezan lancima i ba~en u kavez kao `ivotinja, onje odveden u SAD gde su ga evolucionisti~ki nau~nici izlo`ili javnosti na svet-skom sajmu u Sent Luisu zajedno sa nekim majmunskim vrstama i predstaviliga kao “najbli`u ~ovekovu prelaznu kariku”. Dvegodine kasnije, odveli su ga u zoo-vrt Bronks uNju Jorku i tamo ga izlo`ili sa oznakom “drevnipreci ~oveka” zajedno sa nekoliko {impanzi, go-rilom po imenu Dina i orangutanom zvanim Do-hung. Dr. Vilijem Hornadej (William T. Horna-day), evolucionista, direktor zoolo{kog vrta, dr-`ao je duge govore o tome kako je ponosan {toima ovu izuzetnu “prelaznu formu” u svom zoo-vrtu i tretirao je zatvorenog Ota Bengu kao obi~-nu `ivotinju. Nemo}an da se nosi sa tretmanomkojem je bio podvrgnut, Ota Benga je na krajuizvr{io samoubistvo.60

Pildaunski ~ovek, ^ovek iz Nebraske, OtaBenga... Ovi skandali pokazuju da se evolu-cionisti~ki nau~nici ne ustru~avaju da upotrebebilo kakvu vrstu nenau~nog metoda da bidokazali svoju teoriju. Imaju}i ovo na umu, sus-

52 53

Ova slika je nacrtana na osnovu samo jednog jedinog zuba i objavljena je u~asopisu Illustrated London News 24. jula 1922. Me|utim, evolucionisti subili izuzetno razo~arani kada je otkriveno da ovaj zub nije pripadao ni maj-munolikom bi}u, ni ~oveku, nego jednoj izumrloj vrsti svinje.

OTA BENGA“Pigmej u Zoo-vvrtu”

re}emo se sa sli~nom situacijom kada pogledamo i na druge takozvanedokaze za mit o “evoluciji ~oveka”. Imamo dakle jednu izmi{ljenu pri~u i armi-ju dobrovoljaca spremnih na sve, da tu pri~u i potvrde.

U prethodnim poglavljima videli smo da u prirodi nema mehanizama kojibi naveli organizme da evoluiraju, i videli smo da su `ive vrste nastale, nekao rezultat evolucionog procesa, nego da se pojavljuju sasvim iznenada unjihovoj sada{njoj savr{enoj formi. To jest, one su stvorene svaka posebno.Zbog toga je o~igledno da je i “evolucija ~oveka”, isto tako, samo pri~a kojase nikada nije desila.

[ta onda evolucionisti predla`u kao osnovu za svoju pri~u?Njihova osnova je postojanje mno{tva fosila na kojima su evolucionisti u

stanju da izgrade i razviju imaginarne interpretacije. Kroz celu istoriju `iveloje vi{e od 6.000 majmunskih vrsta, a ve}ina njih su izumrle. Danas, samo120 majmunskih vrsta `ivi na Zemlji. Ovih, otprilike, 6.000 majmunskih vrsta,od kojih su ve}ina izumrle vrste, predstavljaju bogat izvor za evolucioniste.

Evolucionisti su napisali scenario evolucije ~oveka pore|av{i u niz nekelobanje koje su im odgovarale, od najmanje do najve}e, i ubaciv{i lobanjenekih izumrlih ljudskih rasa me|u njih. Prema ovom scenariju, ljudi i savre-meni majmuni imaju zajedni~ke pretke. Ova bi}a evoluirala su vremenom ineka od njih su postala majmuni dana{njice, dok je druga grupa, koja jesledila drugu granu evolucije, postala dana{nji ~ovek.

Me|utim, svi paleontolo{ki, anatomski i biolo{ki nalazi pokazali su da jeova tvrdnja evolucije jednako la`na i ni{tavna kao i sve druge. Nijedan ~vrstili stvaran dokaz nije pru`en da doka`e da postoji srodstvo izme|u ~oveka imajmuna, izuzev falsifikata, izvrtanja i zavode}ih crte`a i komentara.

Fosilni zapis nam pokazuje da su kroz celu istoriju ljudi bili ljudi, a maj-muni - majmuni. Neki od fosila za koje evolucionisti tvrde da su preci ~oveka,u stvari pripadaju ljudskim rasama koje su `ivele sve donedavno, do pre,otprilike, 2.000 godina, i onda nestale. [tavi{e, mnoge dana{nje ljudskezajednice imaju isti fizi~ki izgled i karakteristike kao ove izumrle ljudske rase,za koje evolucionisti tvrde da su preci ljudi. Sve ovo su jasni dokazi da ~oveknije pro{ao kroz evolucioni proces u bilo kojem periodu istorije.

[to je najva`nije, postoje brojne anatomske razlike izme|u majmuna i~oveka, a nijedna od njih nije takve vrste da bi mogla nastati kroz evolucioniproces. “Dvono{tvo” je jedna od njih. Kao {to }emo kasnije detaljno opisati,dvono{tvo je karakteristi~no jedino za ~oveka i ono je jedna od najva`nijihosobina koja ~oveka izdvaja od `ivotinja.

54 55

9. POGLAVLJE

Scenario evolucije~oveka

Imaginarnoo pooroodi~noo stabloo ~oovveka

Darvinisti~ka teorija tvrdi da je savremeni ~ovek evoluirao od neke vrstemajmunolikih bi}a. Tvrdi se da su za vreme ovog navodnog evolucionog proce-sa, za koji se pretpostavlja da je po~eo pre 4-5 miliona godina, postojaleneke “prelazne forme” izme|u savremenog ~oveka i njegovih predaka. Premaovom potpuno imaginarnom scenariju, postojale su 4 osnovne kategorije:

1. Australopithecus2. Homo habilis3. Homo erectus4. Homo sapiensImenom “Australopithecus”, {to zna~i “ju`ni majmun”, evolucionisti nazi-

vaju takozvane prve zajedni~ke pretke ljudi i majmuna. Australopitekus, ni{tadrugo do stara majmunska vrsta koja je izumrla, ima svoje razli~ite tipove.Neki od njih su jake gra|e, a drugi su mali i vitke gra|e.

Evolucionisti klasifikuju naredni stadijum ljudske evolucije kao “homo”, tojest “~ovek”. Prema tvrdnji evolucionista, organizmi u Homo seriji su razvi-jeniji nego Australopitekus i ne razlikuju se mnogo od savremenog ~oveka.Za savremenog ~oveka, to jest Homo sapiensa, re~eno je da je formiran naposlednjem stadijumu evolucije ove vrste.

Fosili kao “Javanski ~ovek”, “Pekin{ki ~ovek” i “Lusi”, koji se, s vreme-na na vreme, pojavljuju u medijima i koji se mogu na}i u evolucionisti~kimpublikacijama i ud`benicima, uklju~eni su u jednu od ~etiri vrste koje su gorenavedene. Za ove vrste tako|e se pretpostavlja da bi se trebale granati upodvrste.

Neki kandidati za prelazne forme iz pro{losti, kao Ramapithecus, moralisu biti isklju~eni iz imaginarnog stabla evolucije ~oveka nakon {to jeshva}eno da su oni bili obi~ni majmuni.61

Skiciraju}i ovako lanac povezanosti: “Australopitekus > Homo habilis >Homo erektus > Homo sapiens”, evolucionisti ukazuju da je svaka od ovihvrsta predak one koja sledi iza nje. Me|utim, skora{nji pronalasci pale-oantropologa otkrili su da su Australopitekus, Homo habilis i Homo erektuspostojali na razli~itim delovima sveta u isto vreme. [tavi{e, jedan odre|enisegment ljudi, klasifikovan kao Homo erektus, `iveo je sve do veoma skoro.Neandertalac (Homo sapiens neandarthalensis) i Homo sapiens (savremeni~ovek) koegzistirali su u istom regionu. Ova situacija o~igledno pokazuje ni{-tavnost tvrdnje da su oni bili preci jedan drugome.

U su{tini, svi nalazi i nau~na istra`ivanja otkrila su da fosilni zapis nesugeri{e evolucioni proces, kako su to evolucionisti predlo`ili. Fosili za kojesu evolucionisti tvrdili da poti~u od predaka ~oveka, u stvari pripadaju ilirazli~itim ljudskim rasama ili vrstama majmuna.

Onda, koji fosili su ljudski, a koji majmunski? Da li je ikada bilo mogu}ebilo kojeg od njih smatrati prelaznom formom? U nameri da dobijemo odgo-vore, hajde da pobli`e pogledamo svaku od ovih kategorija.

Auustraloopitekuus: Jedna majmuunska vvrsta

Australopitekus, {to zna~i “ju`ni majmun”, prva je kategorija. Pretpostavljase da su se ova bi}a prvo pojavila u Africi pre 4 miliona godina i da su `iveli

do pre 1 milion godina. Postoje vi{e klasa me|u Australopitekusima. Evolu-cionisti pretpostavljaju da je najstarija vrsta Australopitekusa A. Afarensis.Posle toga dolazi A. Africanus, koji ima vitkije kosti, i onda A. Robustus, kojiima relativno ve}e kosti. [to se ti~e A. Boisei, neki istra`iva~i ga prihvatajukao razli~itu vrstu, a neki kao podvrstu A. Robustusa.

Sve vrste Australopitekusa su izumrli majmuni koji podse}aju na majmunedana{njice. Zapremine njihovih lobanja su iste ili manje nego kod dana{njih{impanzi. Postoje istureni delovi na njihovim rukama i stopalima koje su onikoristili da bi se peli po drve}u, ba{ kao kod dana{njih {impanzi, a njihovastopala imaju sposobnosti hvatanja, {to je slu`ilo da se dr`e za grane. Onisu niski (maksimum 130 cm), i upravo kao kod dana{njih {impanzi, mu`jakAustralopitekus je ve}i od `enke. Mnoge karakteristike, kao detalji na nji-hovim lobanjama, blizina o~iju, o{tar zub kutnjak, gra|a donje vilice, dugeruke i kratke noge su dokazi koji pokazuju da ova bi}a nisu bila druga~ija oddana{njih majmuna.

56 57

JJEEDDNNAA KKOOSSTT VVIILLIICCEE KKAAOOPPOOVVOODD ZZAA IINNSSPPIIRRAACCIIJJUU

Prvi fosil Ramapitekusa sastoji se od samodva dela vilice (desno). Evolucionisti su se,me|utim, veoma hrabro usudili da naslikajuRamapitekusa, njegovu porodicu i okolinu ukojoj su `iveli, oslanjaju}i se jedino na ovekosti vilice.

AUSTRALOPITHECUS AFARENSIS:Jedan izumrli majmun

Prvi fosil koji je prona|en u mestuHadar, Etiopija, za koji se pretpostav-ljalo da pripada vrsti Australopithecusafarensis: AL 288-11 ili “Lusi”. Tokomdugog vremena evolucionisti supoku{avali da doka`u da je Lusihodao uspravno; ali poslednjaistra`ivanja definitivno pokazuju da jeova `ivotinja bila pravi majmun sapovijenim hodom.

Fosil pod oznakom Australopithecusafarensis AL 333-1105, na donjoj slici, pripada mladom ~lanu ove vrste. To jerazlog za{to jo{ nije do{lo do formiranjagrebena na njegovoj lobanji.

Gore je fosil lobanje pod oznakomAustralopithecus afarensis AL 333-1105, a dole je lobanja savremenog majmuna. O~igledna sli~nost potvr|uje da je A. afarensis prava majmunska vrsta bez ikakvih “~ovekolikih” osobina.

AUSTRALOPITEKUS

DANA[NJA [IMPANZA

Evolucionisti tvrde da su Australopitekusi, iako imaju anatomiju majmuna,hodali uspravno kao ljudi, a ne kao majmuni.

Ova tvrdnja o “uspravnom hodu” je u stvari gledi{te koje su decenijamaimali paleoantropolozi kao Ri~ard Liki (Richard Leakey) i Donald Johanson(Donald O. Johanson). Me|utim, mnogi nau~nici su izveli veoma mnogo istra-`ivanja na skeletnim strukturama Australopitekusa i dokazali ni{tavnost ovetvrdnje. Op{irna istra`ivanja koja su ura|ena na razli~itim primercima Austra-lopitekusa od strane dva svetski poznata anatoma iz Engleske i SAD, poimenu, Lord Zakerman (Lord Solly Zuckerman) i profesor ^arls Oksnard(Charles Od`nard), pokazala su da ova bi}a nisu bila dvono`na i da su imaliisti mehanizam kretanja kao dana{nji majmuni. Prou~avaju}i kosti ovih fosilau periodu od 15 godina, sa sredstvima obezbe|enim od strane britanskevlade, Lord Zakerman i njegov tim od 5 specijalista do{li su do zaklju~ka dasu Australopitekusi bili samo jedna obi~na vrsta majmuna i da definitivno nisubili dvono`ni, mada je Zakerman i sam bio evolucionista.62 Isto tako, ^arlsOksnard, jo{ jedan evolucionista poznat zbog svojih istra`ivanja o ovoj temi,tako|e je potvrdio da je skeletna struktura Australopitekusa nalik onoj kodsavremenih orangutana.63 Kona~no, 1994, jedan tim sa Univerziteta Liverpulu Engleskoj preduzeo je obimno istra`ivanje da bi do{ao do kona~nog zak-lju~ka. Posle obavljenog istra`ivanja zaklju~ili su da su “Australopitekusi ~et-vorono{ci”.64

Ukratko, Australopitekusi nemaju vezu sa ljudima i oni su samo izumrlamajmunska vrsta.

Hoomoo habilis: Majmuun kooji je predstavvljen kaoo ~oovvek

Velika sli~nost izme|u skeletnih i lobanjskih struktura Australopitekusa i{impanzi, i pobijanje tvrdnje da su ova bi}a hodala uspravno, uzrokovalo jeveliku te{ko}u za evolucionisti~ke paleoantropologe. Razlog je taj {to premaimaginarnoj {emi evolucije Homo erektus dolazi posle Australopitekusa. Kao{to prefiks “Homo” ({to zna~i “~ovek”) i ukazuje, Homo erektus je ljudskavrsta i njegov skelet je uspravan. Njegova zapremina lobanje je dva puta ve}anego kod Australopitekusa. Direktan prelaz od Australopitekusa, majmunanalik {impanzi, ka Homo erektusu, koji ima skelet isti kao kod savremenog~oveka, ne dolazi u obzir ~ak i prema evolucionisti~koj teoriji. Zbog toga supotrebne “karike”, to jest “prelazne forme”. Koncept Homo habilis je proiza-{ao iz ove neophodnosti.

Koncept Homo habilis je predlo`en 60-ih od strane ~lanova porodice Liki(svi u porodici su “lovci na fosile”). Po njima, ova nova vrsta, koju su oniklasifikovali kao Homo habilis, imala je relativno veliki lobanjski kapacitet,sposobnost da hoda uspravno i da koristi kamen i drvene alatke. Zbog togabi to navodno mogao biti predak ~oveka.

Novi fosili iste vrste, iskopani u kasnim 80-im, potpuno su promenili ovogledi{te. Neki istra`iva~i, kao Bernard Vud (Bernard Wood) i Loring Bras (C.Loring Brace), koji su se oslanjali na ove novoprona|ene fosile, izjavili su dabi Homo habilis, {to zna~i “~ovek sposoban za kori{}enje alatki”, trebao bitiklasifikovan kao Australopitekus habilis, {to zna~i “ju`noafri~ki majmunsposoban za kori{}enje alatki”, zato {to Homo habilis ima mnogo zajedni~kih

60

Tokom dugo vremena,evolucionisti tvrde daje organizam, koji suoni nazvali Homohabilis,, hodaouspravno. Oni su mislilida su prona{li vezuizme|u majmuna i~oveka. Ipak, Tim Vajtje 1986. otkrio fosilvrste Homo habilis inazvao ga OH 62, kojije osporio ovu tvrdnju.Ovi fosilni fragmentipokazali su da jeHomo habilis imaoduge ruke i kratkenoge, ba{ kao i savremeni majmuni.Ovaj fosil je defini-tivno osporio tvrdnju da je Homo habilishodao na dve noge, i to uspravno. U stvari, Homo habilisnije bio ni{ta drugonego jo{ jedna vrstamajmuna.

“OH 7 Homo habilis”,dole levo, predstavlja fosil

koji najbolje defini{eosobine donje vilice vrsteHomo habilis. Ovaj fosildonje vilice ima velike

o~njake i male kutnjake.Oblik vilice je pravougaon.Sve ove osobine ~ine daova vilica veoma li~i na

onu kod savremenih maj-muna. Drugim re~ima,

donja vilica vrste Homohabilis jo{ jednom

potvr|uje da je u pitanjupravi majmun.

HOMO HABILIS:Jo{ jedan izumrli majmun

karakteristika sa majmunima po imenu Australopitekus. On ima duge ruke,kratke noge i majmunoliku gra|u skeleta upravo kao Australopitekus. Njegoviprsti, i na rukama i na nogama, bili su pogodni za penjanje. Struktura nje-gove donje vilice bila je veoma sli~na onoj kod dana{njih majmuna. Njegovazapremina lobanje (500 cm3) bila je najbolji pokazatelj ~injenice da je on biomajmun. Ukratko, Homo habilis, koji je od strane nekih evolucionista pred-stavljen kao razli~ita vrsta, bio je, u stvari, jedna majmunska vrsta upravokao i svi drugi Australopitekusi.

Istra`ivanje izvedeno u godinama koje su sledile doista je pokazalo daHomo habilis nije bio razli~it od Australopitekusa. Fosil u vidu skeleta i loba-nje OH 62 prona|en od strane Tima Vajta (Tim White), pokazao je da je ovavrsta imala malu zapreminu lobanje, i duge ruke i kratke noge, {to im jeomogu}avalo da se penju po drve}u upravo kao dana{nji majmuni.

Detaljne analize sprovedene od strane ameri~kog antropologa Holi Smit(Holly Smith) 1994. pokazale su da Homo habilis nije bio “homo”, drugimrije~ima “~ovek”, nego “majmun”. O analizama koje je ona napravila na zubi-ma Australopitekusa, Homo habilisa, Homo erektusa i Homo neandertalen-sisa, Smit je izjavila slede}e:

“Ograni~avaju}i analize fosila na primerke koji zadovoljavaju ove kriteri-jume, obrasci razvoja zuba Australopitekusa i Homo habilisa ostaju klasi-fikovani sa afri~kim majmunima. Oni od Homo erektusa i Neandertalacasu klasifikovani sa ljudima.”65

U toku iste godine, Fred Spur (Fred Spoor), Bernard Vud (Bernard Wood)i Frans Zoneveld (Frans Zonneveld), svi specijalisti u anatomiji, do{li su naisti zaklju~ak slu`e}i se potpuno druga~ijom metodom. Ovaj metod je baziranna uporednoj analizi polukru`nih kanala u unutra{njem uhu ljudi i majmuna(kanali koji osiguravaju odr`avanje ravnote`e). Ovi kanali kod ljudi, koji hoda-ju uspravno, znatno se razlikuju od istih kanala kod majmuna koji hodaju savi-jeni nadole. Kanali unutra{njeg uha svih Australopitekusa i {tavi{e, Homohabilis primeraka, analizirani od strane Spura, Vuda i Zonevelda bili su istikao kod savremenih majmuna. Kanali unutra{njeg uha kod Homo erektusabili su isti kao kod savremenog ~oveka.66

Ovi nalazi doneli su dva va`na rezultata:1. Fosili koji su ozna~eni kao Homo habilis u stvari ne pripadaju grupi

“homo”, to jest ljudi, nego klasi Australopitekusa, to jest majmuna.2. I Homo habilis i Australopitekusi su bili bi}a koja su imala povijen hod,

i zbog toga su imali majmunski skelet. Oni, ni u kom pogledu, nisu imalinikakvu vezu sa ljudima.

Hoomoo ruudoolffensis: Poogre{noo sastavvljenoo lice

Termin Homo rudolfensis je ime dato nekolicini fosilnih fragmenataiskopanih 1972. Grupa koja je bila predstavljena sa ovim fosilom tako|e jebila ozna~ena kao Homo rudolfensis zato {to su ovi fosilni fragmenti bilina|eni u blizini Rudolfove reke u Keniji. Ve}ina paleoantropologa prihvatajuda ovi fosili ne pripadaju posebnoj vrsti, nego da je bi}e nazvano Homorudolfensis bilo u stvari Homo habilis.

Ri~ard Liki, koji je iskopao fosile, predstavio je lobanju, koju je nazvao“KNM-ER 1470” i rekao da je stara 2,8 miliona godina, kao najve}e otkri}eu istoriji antropologije i imao je dalekose`ni efekt. Prema Likiju, ovo bi}e kojeje imalo malu zapreminu lobanje kao Australopitekus, a ipak lice ~oveka, biloje nedostaju}a karika izme|u Australopitekusa i ~oveka. Ipak, nakon kratkogvremena je shva}eno da je ~ovekoliko lice koje je imala KNM-ER 1470 loba-nja, koja se stalno pojavljivala na naslovnim stranicama nau~nih magazina,bilo rezultat pogre{nog spajanja fragmenata lobanje - {to je moglo biti inamerno. Profesor Tim Bromid` (Tim Bromage), autor mnogih studija o anato-miji ljudskog lica, naglasio je ovu ~injenicu koju je otkrio uz pomo} kompju-terske simulacije 1992:

“Kada je ona (KNM-ER 1470) prvi put rekonstruisana, lice je postavljenona lobanju u gotovo vertikalnom polo`aju, umnogome nalik ravnim licimakod savremenih ljudi. Ali nedavne studije anatomskih odnosa pokazuju dau stvarnosti ovo lice mora biti istureno znatno prema napred, kreiraju}itako majmunoliki izgled, vi{e nalik na lice Australopitekusa.”67

Evolucioni paleoantropolog Kronin (J. E. Cronin) u vezi sa ovim izjavljujeslede}e:

“...NJegovo relativno robusno gra|eno lice, spljo{ten nosno-alveolarniklivus (koji podse}a na pljosnata lica australopitekusa), niska maksimal-na lobanjska {irina (na slepoo~nim kostima), jaka o~nja~ka izbo~ina i veli-ki kutnjaci (na {ta ukazuju zaostali korenovi), sve su to relativno primi-tivne crte koje povezuju ovaj primerak sa ~lanovima roda A. africanus.”68

Loring Brejs (C. Loring Brace) sa Univerziteta Mi~igen do{ao je do istogzaklju~ka kao rezultat analiza koje je napravio na vilici i zubnim strukturamalobanje 1470 i rekao je: “Veli~ina vilice i onog dela koji sadr`i kutnjake poka-zala je da ER-1470 ima potpuno isto lice i zube kao kod Australopitekusa.”69

Profesor Alan Voker (Alan Walker), paleoantropolog sa D`on HopkinsUniverziteta, koji je kao i Liki izveo mnoga istra`ivanja na lobanji KNM-ER1470, brani stav da ovo bi}e ne bi trebalo biti klasifikovano kao “homo”, tojest kao ljudska vrsta (Homo habilis ili Homo rudolfensis), nego obrnuto,mora biti uklju~eno pod vrstu Australopitekus.70

Ukratko, klasifikacije kao Homo habilis ili Homo rudolfensis, koje su pred-stavljene kao prelazne karike izme|u Australopitekusa i Homo erektusa, pot-puno su imaginarne. Kao {to je potvr|eno od strane mnogih istra`iva~adanas, ova bi}a su ~lanovi serije Australopitekusa. Sve njihove anatomskekarakteristike otkrivaju da je svaki od njih majmunska vrsta.

Nakon ovih bi}a, od kojih je svako majmunska vrsta, dolaze “homo” fosi-li, ili fosili ljudskih bi}a.

Hoomoo erektuus i poosle njega: Pravva ljuudska bi}a

Prema nestvarnoj - izmi{ljenoj {emi evolucionista, unutra{nja evolucijavrste Homo odvijala se slede}im redosledom: prvo Homo erectus, onda Homosapiens archaic i Neandertalski ~ovek, onda Kromanjonski ~ovek i, na kraju,savremeni ~ovek. Me|utim, sve ove grupe u stvarnosti samo su originalne

62 63

ljudske rase. Razlika izme|u njih nije ve}a od razlike izme|u jednog Eskimai jednog crnca, ili izme|u jednog Pigmeja i jednog Evropljanina.

Hajde da prvo ispitamo Homo erektusa, za kojeg se tvrdi da je najprimi-tivnija ljudska vrsta. Kao {to re~ “erekt” ({to zna~i uspravan) i ukazuje,“Homo erektus” zna~i “~ovek koji hoda uspravno”. Evolucionisti su moraliodvojiti ove ljude od prethodnih dodaju}i kvalitet “uspravnosti”, zato {to svidostupni fosili Homo erektusa ukazuju na uspravan hod u takvoj meri kojanije uo~ena kod bilo kog primerka Australopitekusa ili Homo habilisa. Ne pos-toji razlika izme|u skeleta savremenog ~oveka i Homo erektusa.

Glavni razlozi za evolucioniste u definisanju Homo erektusa kao “primi-tivnog ~oveka” su zapremina njegove lobanje (900-1100 cm3), koja je manjanego kod prose~nog savremenog ~oveka, i njegove debele izbo~ine obrva.Me|utim, danas u svetu postoje mnogi narodi koji imaju istu zapreminulobanje kao Homo erektus (na primer Pigmeji) i postoje neke druge rase kojeimaju izbo~ene obrve (na primer, australijski Aborid`ini).

Op{te je prihva}ena ~injenica da razlike u zapremini lobanje ne zna~eobavezno razlike u inteligenciji ili sposobnostima. Inteligencija pre zavisi odunutra{nje organizacije mozga, nego od njegove zapremine.71

Fosili koji su u~inili Homo erektusa poznatim svetu su fosili Pekin{kog iJavanskog ~oveka na|eni u Aziji. Me|utim, vremenom se shvatilo da ova dvafosila nisu bila pouzdana. Pekin{ki ~ovek sastojao se od nekih delova kojisu izra|eni od gipsa, a ~iji originali su izgubljeni, a Javanski ~ovek je “sas-tavljen” od fragmenata lobanje i od karli~ne kosti koja je na|ena vi{e metaradaleko od lobanje, bez ikakvih pokazatelja da su obe pripadale istom bi}u.Zbog ovoga su fosili Homo erektusa na|eni u Africi dobili tako veliku va`nost.(Tako|e bi trebalo primetiti da su neki od fosila, za koje je re~eno da suHomo erektus, bili od strane nekih evolucionista uklju~eni u jednu drugugrupu - zvanu “Homo ergaster”. O ovome izme|u njih postoji neslaganje. Mi}emo tretirati sve ove fosile pod klasifikacijom Homo erektusa.)

Najpoznatiji od svih primeraka Homo erektusa na|enih u Africi je fosil“Narikotome homo erectus” ili “Turkana de~ak”, koji je na|en blizu jezeraTurkana u Keniji. Potvr|eno je da je to fosil 12 godina starog de~aka, koji bibio 1,83 m visok u svom adolescentnom dobu. Uspravna gra|a skeleta ovogfosila nije druga~ija od one kod savremenog ~oveka. [to se toga ti~e,ameri~ki paleoantropolog Alan Voker rekao je da on sumnja da bi “jedanprose~ni patolog mogao re}i koja je razlika izme|u skeleta ovog fosila i onogkod savremenog ~oveka”.72 [to se ti~e lobanje, Voker je rekao da “onaveoma mnogo li~i onoj kod Neandertalca”.73 Kao {to }emo videti u slede}empoglavlju, Neandertalci su savremena ljudska rasa. Zbog toga je Homo erek-tus tako|e savremena ljudska rasa.

^ak i evolucionista Ri~ard Liki izjavljuje da razlike izme|u Homo erektusai savremenog ~oveka nisu ni{ta vi{e do varijanta rase:

“Neko bi tako|e mogao videti razlike u obliku lobanje, u stepenuisturenosti lica, robusnosti obrva i tako dalje. Ove razlike verovatno nisuni{ta izra`enije nego {to mi to vidimo danas, izme|u razli~itih geografskihrasa savremenog ~oveka. Takva biolo{ka varijacija nastaje kada su popu-

64

Homo erektus zna~i “usprav-ni ~ovek”. Svi fosili uklju~eniu ovu vrstu pripadaju odre|e-nim ljudskim rasama. Po{tove}ina fosila vrste Homoerektus nema zajedni~keosobine, te{ko je definisatiove ljude samo na osnovunjihovih lobanja. Iz tog razlo-ga evolucionisti prave razli-~ite klasifikacije i opise. Go-re levo je lobanja koja je1975. prona|ena u mestu

Kobi Fora u Africi i koja gen-eralno defini{e vrstu Homoerektus. Gore desno je loba-nja pod oznakom Homo er-gaster KMN-EER 3733 koja jepod znakom pitanja.Zapremina lobanje svih ovihrazli~itih fosila vrste Homoerectus kre}e se od 900-1100 cm33. Ove cifre su unu-tar granica zapremine loba-nja savremenih ljudi.

HOMO ERECTUS:DDrreevvnnaa lljjuusskkaa rraassaa

Skelet pod oznakom KNM-NNJT 15000 ili Turkana dete, sadesne strane, verovatno je najkompletniji ljudski fosil koji jeikada na|en. Evolucionisti tvrde da je star navodno 1,6 mili-ona godina i da je pripadao detetu od 12 godina. Ovaj fosil,koji veoma li~i na rasu Neandertalaca, predstavlja jedan odnajzna~ajnijih dokaza koji osporava pri~u o evoluciji ~oveka.Evolucionista Donald Johanson opisuje ovaj fosil slede}imre~ima: “On je bio visok i mr{av. Oblik njegovog tela i pro-porcije njegovih udova bile su iste kao kod ekvadorskihAfrikanaca. NJegovi udovi se potpuno poklapaju sa onimkod odraslih belaca Severne Amerike.”

lacije geografski odvojene jedna od druge tokom jednog zna~ajnog perio-da vremena.”74

Profesor Vilijem Loglin (NJilliam Laughlin), sa Univerziteta Konektikat, oba-vio je obimna anatomska ispitivanja na Inuitima i narodu koji `ivi na Aleutskimostrvima, i primetio da su ovi ljudi neobi~no sli~ni Homo erektusu. Zaklju~akna koji je Loglin do{ao bio je da su sve ove posebne rase bile u stvarirazli~ite vrste Homo sapiensa (savremenog ~oveka):

“Kada razmotrimo {iroke razlike koje postoje izme|u udaljenih grupa kao{to su Eskimi i Bu{mani, za koje je poznato da se nalaze unutar jednejedine vrste - Homo sapiens, izgleda opravdano zaklju~iti da Sinanthropus(jedan primerak Homo erektusa - ALC) pripada ovoj istoj raznolikoj vrsti.”75

Na drugoj strani, postoji veliki jaz izme|u Homo erektusa, jedne ljudskerase, i majmuna koji su prethodili Homo erektusu u scenariju “evolucije~oveka” (Australopitekus, Homo habilis, Homo rudolfenis). Ovo zna~i da suse prvi ljudi pojavili u fosilnom zapisu iznenada i bez ikakve evolucione istori-je. Ne mo`e biti jasnijeg pokazatelja da su oni bili stvoreni.

Ipak, priznavanje ove ~injenice je potpuno protivno dogmatskoj filozofiji iideologiji evolucionista. Zbog toga, oni poku{avaju da prika`u Homo erektusa,jednu ~isto ljudsku rasu, kao napola majmunsko bi}e. U njihovim rekon-strukcijama Homo erektusa oni uporno crtaju majmunolike karakteristike. Nadrugoj strani, sa sli~nim grafi~kim metodama, oni prave i prikazuju kao ljudemajmune kao {to su Australopitekus ili Homo habilis. Time oni nastoje da

“pribli`e” majmune i ljudska bi}a, i popune prazninu izme|u ove dve odvo-jene `ive grupe.

Neandertalaci: Jedna roobuusna ljuudska rasa

Neandertalci su ljudska bi}a koja su se iznenada pojavila pre navodno100 hiljada godina u Evropi i nestala - ili bila asimilovana pome{av{i se sadrugim rasama - tiho, a ipak brzo, pre navodno 35 hiljada godina. Od savre-menog ~oveka razlikuju se jedino po tome {to je njihov skelet krupniji, azapremina lobanje malo ve}a.

Neandertalci su ljudska rasa i ovu ~injenicu danas priznaje gotovo svako.Evolucionisti su se veoma trudili u poku{aju da ih predstave kao “primitivnuvrstu”; ipak, svi nalazi pokazuju da oni nisu bili druga~iji od nekog “krupni-jeg” ~oveka koji danas ide ulicom. Jedan poznati autoritet u ovom podru~ju,Erik Trinkaus, paleoantropolog sa Univerziteta Novi Meksiko, pi{e:

“Detaljno upore|enje ostataka skeletaNeandertalca sa skeletima savremenihljudi pokazalo je da ne postoji ni{ta uanatomiji Neandertalca {to bi ubedljivoukazivalo na lokomotorne, manipula-tivne, intelektualne ili jezi~ke sposob-nosti koje bi bile inferiornije od onihkod savremenih ljudi.”76

Mnogi savremeni istra`iva~i defini{uneandertalskog ~oveka kao podvrstu savre-menog ~oveka i zovu ga “Homo sapiensneandertalensis”. Nalazi svedo~e da suNeandertalci sahranjivali svoje mrtve, pra-vili muzi~ke instrumente i imali kulturnepovezanosti sa Homo sapiensom `ive}i to-kom istog vremenskog perioda. Da ka`emoto precizno, Neandertalci su “robusna” ljud-ska rasa koja je, jednostavno, vremenomi{~ezla.

Hoomoo sapiens archaic, Hoomooheilderbergensis i Kroomanjoonski ~oovvek

Arhai~ni Homo sapiens je po imaginarnoj evolucionoj {emi poslednji korakpre savremenog ~oveka. U stvari, evolucionisti nemaju mnogo toga da ka`uo ovim ljudima, budu}i da postoje veoma male razlike izme|u njih i savre-menih ljudi. Neki istra`iva~i su ~ak izjavili da predstavnici ove rase i danasjo{ uvek `ive, i ukazali na Aborid`ine u Australiji kao primer. Kao Homo sapi-ens vrsta, Aborid`ini tako|e imaju isturenu kost ispod obrve, prema unutranagnutu donju vilicu i malo manju zapreminu lobanje. [tavi{e, zna~ajnaotkri}a su nagovestila da su takvi ljudi, sve donedavno, `iveli u Ma|arskoj iu nekim selima u Italiji.

66 67

DREVNI MORNARI: “Praistorijski ljudi su bili mnogo pametniji nego {to smo pret-postavljali...” Vesti objavljene u ~asopisu New Scientist od 14. marta 1998. govorenam da su odre|eni ljudi, od strane evolucionista zvani Homo erectus, upra`njavalipomorstvo jo{ pre navodno 700 hiljada godina. Ovi ljudi, koji su imali dovoljno znanjai tehnologiju da izgrade brodove, i koji su posedovali smisao i sposobnost da napravekorist od pomorskog transporta, te{ko mogu biti nazvani “primitivnim”.

LA@NE MASKE: Iako se ne razlikujuod savremenog ~oveka, Neandertalcise od strane evolucionista prikazujusa majmunolikom izgledom.

Grupa koja je u evolucionisti~koj literaturi okarakterisana kao Homoheilderbergensis je, u stvari, ista kao Homo sapiens archaic. Razlog za{to sudva razli~ita termina upotrebljena da defini{u istu ljudsku rasu jesu odre|enekonceptualne razlike me|u evolucionistima. Svi fosili uklju~eni u grupu Homoheilderbergensis upu}uju na to da su ljudi koji su bili anatomski veoma sli~nimodernim Evropljanima, `iveli navodno pre 500 hiljada i ~ak pre 740 hiljadagodina, prvo u Engleskoj, a onda u [paniji.

Procenjeno je da je Kromanjonski ~ovek `iveo pre navodno 30.000 godi-na. On je imao lobanju u obliku kupole i {iroko ~elo. Njegova lobanja od1.600 cm3 je iznad proseka lobanje savremenog ~oveka. Ona ima debeleizbo~ine obrva i ko{tanu izbo~inu odpozadi, {to je karakteristika kako Nean-dertalskog ~oveka tako i Homo erektusa.

Iako je Kromanjonski ~ovek smatran evropskom rasom, gra|a i zapremi-na njegove lobanje veoma mnogo su nalik na gra|u i zapreminu lobanja kodnekih rasa koje danas `ive u Africi i tropskim predelima. Oslanjaju}i se naovu sli~nost, procenjeno je da je Kromanjonski ~ovek bio arhai~na afri~karasa. Neki drugi paleoantropolo{ki nalazi pokazali su da su se kromanjons-ka i neandertalska rasa izme{ale jedna sa drugom i postavili temelje zadana{nje rase. [tavi{e, danas je prihva}eno da predstavnici kromanjonskerase jo{ uvek `ive u razli~itim regionima afri~kog kontinenta i nekim regioni-ma Francuske (Salute i Dordonje). Ljudi koji imaju sli~ne karakteristike prime-}eni su da `ive u Poljskoj i Ma|arskoj.

Vrste kooje suu `ivvele uu istoo vvreme kad i njihoovvi preci

Ono {to smo do sada istra`ili formira jasnu sliku: scenario “evolucije~oveka” je potpuno izmi{ljen. Da bi takvo porodi~no stablo postojalo, trebalase odigrati postepena evolucija od majmuna do ~oveka i trebao bi bitiprona|en fosilni zapis ovog procesa. Me|utim, postoji ogroman jaz izme|umajmuna i ljudi. Gra|a skeleta, zapremine lobanja i kriterijumi kao {to suuspravan hod ili povijenost o{tro prema napred, izdvajaju ljude od majmuna.

Posle istra`ivanja, koja su izvr{ena 1994, na kanalima za ravnote`u uunutra{njem uhu, Australopitekus i Homo habilis klasifikovani kao majmuni,dok je Homo erektus klasifikovan kao ~ovek.

Jo{ jedan zna~ajan nalaz, koji dokazuje da ne mo`e biti porodi~nog sta-bla me|u ovim razli~itim vrstama, jeste ~injenica da su vrste, koje su pred-stavljene kao preci jedni drugima, u stvari, `ivele u isto vreme. Ako se, kao{to evolucionisti tvrde, Australopitekus preobrazio u Homo habilisa, i ako seon onda preobrazio u Homo erektusa, periodi u kojima su `iveli trebali biobavezno slediti jedan drugi. Me|utim, ne postoji takav hronolo{ki red.

Prema procenama evolucionista, Australopitekusi su `iveli od pre 4 mili-ona godina pa sve do pre milion godina. Na drugoj strani, smatra se da suorganizmi klasifikovani kao Homo habilis `iveli do pre 1,7 - 1,9 miliona godi-na. Tvrdi se da je Homo rudolfensis, za koga je re~eno da je “napredniji”nego Homo habilis, star 2,5 - 2,8 miliona godina! Da tako ka`emo, Homorudolfensis je blizu milion godina stariji nego Homo habilis, za koga se pret-postavljalo da je njegov “predak”. Na drugoj strani, starost Homo erektusadatira do 1,6 - 1,8 miliona godina unazad, {to zna~i da su se primerci Homo

69

NNEEAANNDDEERRTTAALLCCII::KKrruuppnnii lljjuuddii

Gore je lobanja pod oznakom Homo sa-piens neanderthalensis, Amud 1, pro-na|ena u Izraelu. Neandertalci su gene-ralno poznati kao krupni ljudi. Proce-njuje se da je ova lobanja pripadal ~o-veku visokom oko 1,80 m. Zapreminanjegove lobanje je bila ve}a od one kodsavremenog ~oveka - iznosila je 1740cm33. Zbog toga, ovaj fosil predstavljajedan od najva`nijih dokaza koji defini-tivno osporavaju tvrdnju da su Nean-dertalci bili primitivna vrsta.

erektusa pojavili na Zemlji u istom vremenskom okviru kao i njegov takozvanipredak, to jest Homo habilis.

Alan Voker potvr|uje ovu ~injenicu izjavljuju}i da “postoji dokaz iz isto~neAfrike za 'kasno' pre`ivljavanje jednog broja individua malog Australopitekusa,koje bi bile savremenici prvo sa H. habilisom, a onda sa H. erektusom”.77

Luis Liki je na{ao fosile Australopitekusa, Homo habilisa i Homo erektusagotovo jedne pored drugih u oblasti Olduvai D`ord`.78

Sasvim je sigurno da ne postoji takvo porodi~no stablo. Jedan paleontologsa Harvard Univerziteta, Stefan D`ej Guld, mada je i sam evolucionista,obja{njava ovaj }orsokak evolucije:

“[ta biva sa na{om evolucionom lestvicom ako postoje tri koegzistiraju}eloze (A. afrikanus, robusni Australopitekusi i Homo habilis), od kojih jasnonijedna nije nastala od druge. [tavi{e, nijedna od njih tri ne pokazuje bilokakav evolucioni trend za vreme svog boravka na Zemlji.”79

Kada pre|emo sa Homo erektusa na Homo sapiensa, ponovo vidimo dane postoji nekakvo porodi~no stablo o kome bi se moglo govoriti.Evolucionisti nude dokaz koji pokazuje da su Homo erektus i arhai~ni Homosapiens nastavili da `ive do 27.000 godina i ~ak do 10.000 godina pre na{eere. U mo~vari Kou (Konj) u Australiji na|ena je jedna 13.000 godina staralobanja Homo erektusa. Na ostrvu Java na|ena je lobanja Homo erektusakoja je bila stara 27.000 godina.80 (Sve navedene starosti su prema evolu-cionisti~kom ra~unanju vremena, a u stvarnosti su pogre{ne.)

Tajna istoorija Hoomoo sapiensa

Najinteresantnija i najzna~ajnija ~injenica koja poni{tava samu osnovuimaginarnog porodi~nog stabla evolucione teorije, jeste neo~ekivano staraistorija savremenog ~oveka. Paleoantropolo{ki podaci (do kojih su do{li evolu-cionisti) otkrivaju da su Homo sapiens, ljudi koji su izgledali potpuno isto kaoi mi, `iveli pre milion godina.

Luis Liki, poznati evolucionista - paleoantropolog, bio je taj koji je otkrioprve nalaze u vezi sa ovim. Godine 1932. u Kanjera oblasti, oko jezeraViktorija u Keniji, Liki je na{ao nekoliko fosila koji su pripadali srednjem pleis-tocenskom dobu, a koji se nisu razlikovali od savremenog ~oveka. Me|utim,srednje pleistocensko doba ozna~ava doba pre milion godina.81 Budu}i da suova otkri}a naglava~ke okrenula porodi~no stablo “evolucije ~oveka”, ona subila odba~ena od nekih evolucionista - paleoantropologa. A ipak, Liki je stal-no tvrdio da su njegove procene bile ta~ne.

Upravo kada je ovaj spor bio na putu da bude zaboravljen, fosil iskopanu [paniji 1995. otkrio je, na jedan zaista izvanredan na~in, da je istorijaHomo sapiensa bila mnogo starija nego {to se pretpostavljalo. Fosil o komese radi je otkriven u pe}ini zvanoj Gran Dolina, u oblasti Atapuerca u [pani-ji, od strane tri {panska paleoantropologa sa Madridskog univeziteta. Fosil jepripadao licu jednog 1 1 godina starog de~aka koji je izgledao potpuno istokao savremeni ljudi. Mada je navodno pro{lo 800.000 godina otkada je ovodete umrlo, ~asopis Discover izneo je pri~u sa zvu~nim detaljima u decem-barskom broju iz 1997. godine.

Ovaj fosil je ~ak protresao ube|enja Fererasa (Ferreras), koji je rukovodeoiskopavanjem u Gran Dolini. Fereras je rekao:

“O~ekivali smo, znate, ne{to veliko, ne{to krupno... ne{to 'primitivno'.Na{a o~ekivanja od 800.000 starog de~aka bila su takva da smo mislilida }e to biti ne{to kao Turkana de~ak. A ono {to smo na{li bilo je pot-puno savremeno lice... za mene je to najspektakularnije... ovo je onavrsta stvari koja vas protrese, pronala`enje ne~ega potpuno neo~ekivanogkao {to je bilo to. Ne radi se tu samo o nala`enju fosila; nala`enje fos-ila je tako|e neo~ekivano, i to je u redu,ali najspektakularnija stvar je pronala`e-nje u pro{losti, ne~ega za {ta ste vimislili da pripada sada{njosti. To je kaopronala`enje ne~ega kao... kao kaseto-fon u Gran Dolini. To bi bilo veoma izne-na|uju}e. Mi ne o~ekujemo kasete ikasetofone u donjem pleistocenu.Pronalazak jednog savremenog lica jeista stvar. Bili smo veoma iznena|enikada smo to videli.”82

Ovaj fosil nagla{ava ~injenicu da istorijaHomo sapiensa mora biti protegnuta, odstrane evolucionista, unazad do pre800.000 godina. Nakon oporavka odpo~etnog {oka, evolucionisti koji su otkriliovaj fosil odredili su da on pripada druga-~ijoj vrsti zato {to prema evolucionom poro-di~nom stablu nijedan Homo sapiens nije`iveo pre 800 hiljada godina. Zbog toga su

70 71

IGLA I NEANDERTALCI: Interesantanfosil koji pokazuje da suNeandertalci posedovali znanjevezano za odevanje: igla navodnostara 26 hiljada godina. (D. Johanson, B. Edgar, From Lucyto Language, p. 99)

Jedan od najpopularnijih evolu-cionisti~kih ~asopisa, Discover,stavio je na svoju naslovnu stranunavodno 800 hiljada godina starolice sa pitanjem evolucionista: “Dali je ovo lice na{e proplosti?”

oni i izmislili jednu imaginarnu vrstu, nazvanu “Homo antecessor”, i uklju~ililobanju iz Atapuerca u ovu grupu.

Kooliba navvoodnoo stara 1,77 milioona goodinaBilo je mnogo pronalazaka koji su, prema

evolucionisti~kom ra~unanju, pokazivali daHomo sapiens datira ranije od 800.000 godi-na. Jedno od njih je otkri}e Luisa Likija na~i-njeno u ranim 70-im u Olduvai D`ord`u. Tu, usloju 2, Liki je otkrio da su vrste Australo-pitekus, Homo habilis i Homo erektus `ivele uisto vreme. Ono {to je bilo jo{ interesantnijejeste gra|evina koju je Liki na{ao u istomsloju (sloj 2). Ovde je Liki na{ao ostatke jednekamene kolibe. Neobi~an aspekt ovog doga-|aja je bio to {to je ova gra|evina, koja se jo{koristi u nekim delovima Afrike, mogla bitikonstruisana jedino od strane Homo sapien-sa! Tako da su prema nalazima Likija, Austra-lopitekus, Homo habilis, Homo erektus i sav-remeni ~ovek morali istovremeno `iveti pre,otprilike, 1,7 miliona godina.83 Ovo otkri}e definitivno poni{tava evolucionuteoriju koja tvrdi da je savremeni ~ovek evoluirao od majmunolike vrste kao{to je Australopitekus.

Otisci stoopala savvremenoog ~oovveka navvoodnoo stari 3,6 milioona goodina!!Zaista, neka druga otkri}a ulaze u trag poreklu savremenog ~oveka, i

prema evolucionisti~kom ra~unanju vremena idu unazad do u vreme pre 1,7miliona godina. Jedan od ovih najva`nijih nalaza jesu otisci stopala na|eni umestu Leatoli u Tanzaniji, a prona{la ih je Meri Liki (Mary Leakey) 1977.godine. Ovi otisci stopala bili su na|eni u sloju za koji je izra~unato da je3,6 miliona godina star, a {to je jo{ va`nije, oni nisu druga~iji od otisakakoje bi ostavio dana{nji ~ovek.

Ovi otisci koje je na{la Meri Liki bili su kasnije ispitani od jednog brojapoznatih paleoantropologa kao {to su na primer Don Johanson i Tim Vajt.Rezultati su bili isti. Vajt je pisao:

“Nemojte uop{te sumnjati... Oni su isti kao otisci stopala savremenog~oveka. Ukoliko bi jedan takav bio ostavljen na pesku neke kalifornijskepla`e danas i ukoliko bi upitali nekog ~etverogodi{njaka da nam ka`e {taje to, on bi odmah rekao da je neko tu hodao. On ne bi bio u stanju daih razlikuje od stotine drugih otisaka na pla`i, a niti biste vi to mogli.”84

Nakon ispitivanja ovih otisaka, Luis Robins (Louis Robbins), saUniverziteta Severna Karolina, dao je slede}i komentar:

“Tabanski luk je izdignut, povi{en - to je bila manja osoba i imala je vi{itabanski luk nego {to imam ja - a veliki no`ni prst je krupan i poravnatsa drugim prstom... Prsti nale`u na zemlju ba{ kao ljudski prsti. Vi to ne

mo`ete videti kod drugih `ivotinjskih obli-ka.”85

Ispitivanja ra|ena na morfologiji otisakastopala pokazala su po ko zna koji put da onimoraju biti prihva}eni kao otisci ~oveka, {ta-vi{e, savremenog ~oveka (Homo sapiens). Ra-sel Tutl (Russel Tuttle) koji je ispitivao oveotiske napisao je:

“Mogao ih je na~initi jedan mali bosonogiHomo sapiens... U svim uo~ljivim morfolo{-kim karakteristikama, stopala individua kojasu napravila ove tragove ne mogu se raz-likovati od onih kod savremenih ljudi.”86

Nepristrasna ispitivanja ovih otisaka otkrilasu njihove prave vlasnike. U su{tini, ovi otiscistopala sastoje se od 20 fosilizovanih otisakanekog 10 godina starog savremenog ~oveka i27 otisaka jednog ~ak jo{ mla|eg savremenog~oveka. Oni su nesumnjivo bili savremeni ljudipoput nas.

Ova situacija je gurnula Laetoli otiske stopala u centar diskusije tokommnogih godina. Evolucioni paleoantropolozi su beznade`no poku{avali da ovonekako objasne, po{to im je bilo te{ko da prihvate ~injenicu da je nekisavremeni ~ovek hodao po Zemlji pre 3,6 miliona godina. Tokom 90-ih ovo“obja{njenje” po~elo je poprimati svoje konture. Evolucionisti su odredili dasu ovi otisci stopala na~injeni od strane Australopitekusa zato {to je premanjihovoj teoriji nemogu}e da je vrsta Homo postojala pre 3,6 miliona godina.Rasel Tutl napisao je slede}e u jednom svom ~lanku iz 1990:

“Sve u svemu, 3,5 miliona godina stari tragovi na lokaciji G u Leatolijupodsje}aju na one kod stalno izuvenih savremenih ljudi. Nijedna od nji-hovih karakteristika ne sugeri{e da su ljudi iz Leatolija bili manje sposob-ni dvono{ci nego {to smo to mi. Da nije poznato da su G otisci stopalatoliko stari, mi bismo spremno zaklju~ili da su oni bili na~injeni od strane~lana roda Homo... U bilo kom drugom slu~aju mi bismo uklonili labavupretpostavku da su Leatoli otisci stopala bili napravljeni od strane Lusivrste, Australopitekusa afarensis.”87

Ukratko re~eno, ovi otisci, za koje se pretpostavlja da su stari 3,6 mil-iona godina, ne bi mogli pripadati Australopitekusu. Jedini razlog za{to seipak smatra da su ti otisci ostavljeni od strane Australopitekusa je navodno3,6 miliona star vulkanski sloj u kome su otisci na|eni. Ovi otisci su pripi-sani Australopitekusu samo zato {to se pretpostavlja da ljudi nisu mogli `ivetiu tako rano doba.

Ove interpretacije Leatoli otisaka ukazuju na jednu veoma va`nu ~injenicu.Evolucionisti podr`avaju svoju teoriju ne tako da uva`avaju nau~ne prona-laske, nego nasuprot njima. Ovde imamo jednu teoriju koja se slepo brani,

72 73

Otkri}e kolibe, navodno stare1,7 miliona godina, {okiralo jenau~nu zajednicu. Ona izgledakao kolibe koje danas koriste

neki Afrikanci.

Otisci stopala iz Leatolija pri-padali su savremenim ljudima;me|utim, oni su navodno mili-

onima godina stari.

bez obzira na sve, usput ignori{u}i ili izvr}u}i sve nove pronalaske koji suprotiv te teorije, da bi poslu`ili njenim ciljevima.

Ukratko, evoluciona teorija nije nauka, nego jedna dogma koja se odr`avau `ivotu nasuprot nauci.

Dvvoonoo{tvvoo kaoo }oorsookak evvooluucije

Osim fosilnih zapisa koje smo razmatrali do sada, nepremostiva anatom-ska pukotina izme|u ~oveka i majmuna tako|e poni{tava izmi{ljenu pri~u oevoluciji ~oveka. Jedna od ovih pukotina ima veze sa na~inom hodanja.

LJudsko bi}e hoda uspravno na svoje dve noge. Ovo je jedan posebanna~in kretanja koji nije vi|en ni kod jedne druge vrste. Neke `ivotinje imajuograni~enu sposobnost da se kre}u kada stoje na svoje dve zadnje noge.@ivotinje kao medvedi i majmuni kre}u se na ovaj na~in samo ponekad, naprimer kada `ele dopreti do nekog izvora hrane, ali i tada samo nakratko. Unormalnim slu~ajevima, njihovi skeleti se naginju prema napred i oni hodajuna sve ~etiri noge.

Da li se onda dvono{tvo razvilo iz ~etverono`nog hoda majmuna, kao {toevolucionisti tvrde?

Naravno da ne. Istra`ivanje je pokazalo da se evolucioni nastanak dvo-no{tva nije nikad ni desio, niti je bilo mogu}e da se desi. Kao prvo, dvo-no{tvo nije neka evolutivna prednost. Na~in na koji se majmuni kre}u je mno-go lak{i, br`i i efikasniji nego ~ovekov dvono`ni hod. ^ovek se ne mo`e kre-tati ska~u}i sa drveta na drvo bez spu{tanja na zemlju kao {impanza, a nemo`e ni tr~ati brzinom 125 km/h kao gepard. Naprotiv, budu}i da ~ovek hodana svoje dve noge, on se mnogo sporije kre}e po zemlji. Zbog istog razloga,on je jedna od najneza{ti}enijih od svih vrsta u pogledu pokretljivosti iodbrane. Prema logici evolucije, majmuni ne bi trebali evoluirati tako da usvo-je dvono`ni hod: umesto toga, ljudi bi trebali evoluirati u ~etverono{ce.

Drugi }orsokak evolucione tvrdnje je da dvono{tvo nije u skladu sa darvin-isti~kim modelom “postepenog razvoja”. Ovaj model, koji sa~injava osnovuevolucije, zahteva da treba postojati me{ovita (prelazna) vrsta hoda izme|udvono{tva i ~etverono{tva. Me|utim, kompjuterskim istra`ivanjem koje jeizveo 1996. godine engleski paleoantropolog Robin Kromton (Robin Crom-pton), pokazano je da takav “me{oviti” hod nije bio mogu}. Kromton je do{aodo slede}eg zaklju~ka: organizam mo`e hodati ili uspravno ili na sve ~etirinoge.88 Tip hoda koji bi bio ne{to izme|u ovo dvoje nije mogu} zbogekstremne potro{nje energije. Zbog ovoga je nemogu}e da postoji polud-vono`no bi}e.

Ogroman jaz izme|u ~oveka i majmuna nije ograni~en samo na dvono{tvo.Mnoge druge stvari jo{ uvek ostaju neobja{njene, kao na primer zapreminamozga, sposobnost govora, itd. Elen Morgan (Elaine Morgan), evolucionistapaleoantropolog, priznaje slede}e:

“^etiri najve}e zagonetke u vezi sa ljudima su: 1) Za{to oni hodaju nadve noge? 2) Za{to su izgubili svoje krzno? 3) Za{to su razvili tako veli-ki mozak? 4) Za{to su nau~ili da govore?

Klasi~ni odgovori na ova pitanja su slede}i: 1) 'Mi to jo{ ne znamo.' 2)'Mi to jo{ ne znamo.' 3) 'Mi to jo{ ne znamo.' 4) 'Mi to jo{ ne znamo.'Lista pitanja mogla bi biti znatno du`a, a ipak ne bi imala uticaj namonotonost odgovora.”89

Evvooluucija: Jedna pootpuunoo nenauu~na vvera

Lord Zakerman je jedan od najpoznatijih i najpo{tovanijih nau~nika u Ve-likoj Britaniji. On je godinama prou~avao fosilni zapis i izveo mnoga detaljnaistra`ivanja. Za svoj doprinos nauci data mu je titula “lord”. Zakerman jeevolucionista. Zbog toga njegovi komentari o evoluciji ne mogu biti ozna~enikao namerno izvrnute i pristrasne opaske, to jest primedbe. Me|utim, nakonvi{e godina istra`ivanja fosila uklju~enih u scenario evolucije ~oveka, do{aoje do zaklju~ka da, u su{tini, takvo porodi~no stablo ne postoji.

Zakerman je tako|e na~inio jedan interesantan “spektar nauke”. On jeformirao jedan spektar nauke rangiraju}i ih - od onih koje on smatra nau~nim,do onih koje smatra nenau~nim. Prema Zakermanovom spektru, “najna-u~nije”, a to zna~i one koje zavise od konkretnih podataka, jesu hemija ifizika. Posle njih dolaze biolo{ke, a onda socijalne nauke. Na samom krajuspektra, u delu koji Zakerman smatra da je “najnenau~niji”, jesu “van~ulnazapa`anja” - tu spadaju koncepti poput telepatije i {estog ~ula - i, kona~no,koncept “ljudske evolucije”. Zakerman obja{njava svoje rezonovanje:

“Pomaknuv{i se na kraj ovog spektra, pomakli smo se sa registrovanjaobjektivne istine i stvarnosti u ona polja pretpostavljenih biolo{kih nauka,poput van~ulnog zapa`anja ili interpretiranja istorije fosila ~oveka, gdje je'vernicima' sve mogu}e - i gde je 'revnosni vernik' ponekad u stanju daveruje u nekoliko suprotnih ~injenica u isto vreme.”90

[ta je onda razlog koji navodi toliko mnogo nau~nika da budu uporni,istrajni i ~vrsti u ovoj dogmi? Za{to su se tako jako trudili da odr`e svoju

74 75

Jo{ jedan primer koji pokazuje neta~nostimaginarnog porodi~nog stablasmi{ljenog od strane evolucionista: vilicasavremenog ~oveka (Homo sapiens)navodno stara 2,3 miliona godina. Ovavilica, ozna~ena kao A.L. 666-11,iskopana je u Hadaru, Etiopija.Evolucionisti~ke publikacije nastojale suda je zata{kaju nazivaju}i je “veomaiznena|uju}im otkri}em”. (D. Johnson,Blake Edgar,, From Lucy to Language,,str. 169)

teoriju `ivom, po cenu da priznaju bezbrojne protivre~nosti i po cenu odbaci-vanja dokaza koje su prona{li?

Jedini odgovor jeste da se oni pla{e ~injenice sa kojom }e se moratisuo~iti u slu~aju napu{tanja teorije evolucije. A ~injenica sa kojom }e semorati suo~iti ukoliko napuste teoriju evolucije jeste to da je ~oveka stvorioBog. Me|utim, uzimaju}i u obzir predrasude koje oni imaju i materijalisti~kufilozofiju u koju veruju, stvaranje je neprihvatljiv koncept za evolucioniste.

Zbog toga oni obmanjuju sami sebe, kao i celi svet, koriste}i medije sakojima sara|uju. Ukoliko ne mogu na}i neophodne fosile, oni ih “proizvode”,ili u obliku imaginarnih slika ili u vidu izmi{ljenih modela, i poku{avaju daostave utisak da stvarno postoje fosili koji dokazuju evoluciju. Neki mediji kojidele njihov materijalisti~ki pogled na `ivot tako|e poku{avaju da prevarejavnost i da ljudima u podsvest usade pri~u o evoluciji.

Bez obzira koliko jako oni to poku{avali, istina je o~igledna: ~ovek je nas-tao ne kroz neki evolutivni proces, nego Bo`jim stvaranjem. Zbog toga, onmu je odgovoran, pa ma kako nerado preuzimao ovu odgovornost.

U prethodnom delu ove knjige pokazali smo kako fosilni zapis poni{tavateoriju evolucije. U stvari, nismo morali iznositi ni{ta od svega toga jer se te-orija evolucije ru{i mnogo pre nego {to se i do|e do tvrdnji o “evoluciji vrsta”i fosilnim dokazima za nju. Ono {to ~ini teoriju besmislenom od njenog samogpo~etka jeste pitanje “kako se `ivot na Zemlji pojavio, to jest kako jezapo~eo”.

Kada se ovo pitanje postavi, teorija evolucije odgovara da je `ivot zapo~eosa jednom }elijom koja se formirala slu~ajno. Prema tom scenariju, pre ~etirimilijarde godina razli~ite neorganske hemijske supstance reagovale su me|u-sobno u prvobitnoj atmosferi Zemlje, u kojoj su efekti gromova i pritiskauzrokovali da te supstance formiraju prvu `ivu }eliju.

Prvo {to se mora re}i jeste da je tvrdnja da se neorganske materije moguudru`iti i formirati `ivot jedna nenau~na tvrdnja, koja sve do danas nije prove-rena nekim eksperimentom ili posmatranjem. Svaka `iva }elija je formiranakopiranjem druge }elije. Niko u svetu, nikada, nije uspeo formirati `ivu }elijustavljaju}i zajedno razli~ite neorganske materije, ~ak ni u najnaprednijim labo-ratorijama.

Teorija evolucije tvrdi da su }elije `ivih organizama, koje ne mogu bitiproizvedene ~ak ni kada se sve snage ljudskog intelekta, znanja i tehnologi-je upotrebe, nastale slu~ajno u prvobitnim uslovima na Zemlji. Na slede}imstranicama ispita}emo za{to je ova tvrdnja suprotna najosnovnijim principimanauke i razuma.

Pri~a oo ““}eliji kooja je prooizvvedena sluu~ajnoo””

Ako neko veruje da `iva }elija mo`e nastati slu~ajno, tada ne postoji ni{ta{to bi ga moglo spre~iti da veruje u sli~nu pri~u koju }emo sada ispri~ati. Toje pri~a o jednom gradu:

Jednog dana komad gline, pritisnut izme|u stena na neplodnoj zemlji,nakon ki{e postade vla`na. Kada je sunce iza{lo, ova vla`na glina se osu{i,stvrdnu i poprimi krut, otporan oblik. Kasnije se ove stene, koje su poslu`ilekao kalup, nekako raspado{e u komadi}e i onda se pojavi pravilna, dobrooblikovana i ~vrsta cigla. Ova cigla je godinama ~ekala, pod istim prirodnimuslovima, da se formiraju druge cigle sli~ne njoj. Ovaj proces se nastavio svedok se stotine i hiljade istih takvih cigli nisu formirale na tom istom mestu.Me|utim, sasvim slu~ajno, nijedna od ovih cigli, koje su prethodno formirane,nije bila o{te}ena. Iako su, u periodu od nekoliko hiljada godina, bile izlo`ene

76 77

Nedavna istra`ivanja otkrivajuda je nemogu}e za savijenimajmunski skelet, koji odgo-vara ~etverono`nom hodu, daevoluira u uspravni ljudskiskelet koji odgovaradvono`nom hodu.

10. POGLAVLJE

Molekularni }orsokakevolucije

oluji, ki{i, vetru, suncu i hladno}i, te cigle nisu napukle, nisu se prelomile,niti su bile odvu~ene sa tog mesta, nego su ~ekale tu, na istom mestu, svesa istom “namerom”.

Kada je njihov broj postao adekvatan, one su podigle zgradu pore|av{ise jedna uz drugu i postaviv{i se jedna iznad druge sasvim slu~ajno, uzpomo} delovanja prirodnih sila, vetrova, oluja ili tornada. U me|uvremenu,pod uticajem prirodnih sila, u savr{enom vremenskom sledu, nastali su ma-terijali kao cement ili {ljunak i umetnuli se izme|u njih, da bi ih spojili. Dokse sve ovo de{avalo, ruda gvo`|a se pod zemljom, uz pomo} prirodnih uti-caja, oblikovala i polo`ila temelje zgrade koja }e nastati od ovih cigli. Na krajuovog procesa podignuta je jedna kompletna zgrada, nimalo o{te}ena, sa svimnjenim gra|evinskim materijalom, drvenarijom i instalacijama.

Naravno, zgrada se ne sastoji samo od temelja, cigli i cementa. Kako jeonda ostali materijal pribavljen? Odgovor je jednostavan: sav materijal koji jebio potreban za izgradnju zgrade postojao je u zemlji, na mestu gde je zgra-da izrasla. Silikon za staklo, bakar za elektri~ne kablove, gvo`|e za stubove(armaturu), grede, itd, itd. Sve se to nalazilo ispod zemlje u ogromnim koli-~inama. Bila je potrebna jo{ jedino ve{tina prirodnih sila da oblikuje i smestiove materijale na njihovo mesto unutar zgrade. Sve instalacije, drvenarija iostalo, sme{teno je izme|u cigli uz pomo} vetrova, ki{e i zemljotresa. Sveje i{lo toliko dobro da su se cigle razmestile na takav na~in da su me|usobom ostavile neophodan prostor za prozore, kao da su znale da }e se kas-nije, pod delovanjem “prirodnih uslova”, formirati ne{to po imenu “staklo”.[tavi{e, one nisu zaboravile da ostave prostor za instalisanje vode, struje isistema za grejanje, koji }e se tako|e kasnije slu~ajno formirati. Sve je i{lotako dobro da su slu~ajnosti i “prirodni uslovi” proizveli savr{eno dizajniranuzgradu.

Ako ste uspeli odr`ati veru u ovu pri~u do sada, tada ne}ete imati prob-lema da pretpostavite kako su druge zgrade, fabrike, autoputevi, trotoari,infrastruktura, komunikacije i transportni sistemi ovoga grada nastali. Akoimate tehni~ko znanje i ako ste pristojno upoznati sa temom, mo`ete ~aknapisati izuzetno “nau~no potkrepljenu” knjigu od nekoliko tomova, iznose}isvoje teorije o “evolucionom procesu sistema kanalizacije i njegovoj prila-go|enosti postoje}im strukturama”. Mo`ete biti odlikovani akademskomnagradom za va{e sjajne studije i mo`ete se smatrati genijem koji prosvetlju-je ~ove~anstvo.

Teorija evolucije tvrdi da je `ivot nastao slu~ajno. To je tvrdnja koja nijeni{ta manje apsurdna nego na{a pri~a, zato {to }elija, sa svim svojim opera-tivnim sistemima, sistemima za komunikaciju, transport i upravljanje, nijeni{ta manje slo`ena od bilo kojeg grada.

^uudoo }elije i kraj teoorije evvooluucije

Slo`ena gra|a `ive }elije nije bila poznata u Darvinovo vreme, i pripisivati`ivot slu~ajnostima i prirodnim uslovima je, u to vreme, za evolucioniste bilodovoljno ubedljivo.

Tehnologija 20. veka je zavirila i zadubila se u najsitnije deli}e `ivota iotkrila da je }elija najkomplikovaniji sistem sa kojim se ~ove~anstvo ikada

79

Teorija evolucije nigde se ne susre}esa ve}om krizom nego na ta~ki obja{-njavanja pojave - nastanka `ivota. Raz-log je to {to su organski molekuli tolikoslo`eni da se za njihovo formiranje nika-ko ne mo`e tvrditi da je bilo slu~ajno, ao~igledno je nemogu}e da je jedna or-ganska }elija bila formirana pukim slu-~ajem.

Evolucionisti su se suo~ili sa pitan-jem porekla `ivota u drugoj polovini 20.veka. Jedan od vode}ih autoriteta teori-je o molekularnoj evoluciji, ruski evoluci-onista Aleksandar Oparin, u svojoj knjiziPPoorreekklloo `̀iivvoottaa, koja je objavljena 1936,rekao je slede}e:

“Na nesre}u, poreklo }elije ostaje pi-tanje koje je u stvari najtamnija ta~kacele teorije evolucije.”11

Od Oparina, evolucionisti su izvelibezbrojne eksperimente, proveli mnogaistra`ivanja i izvr{ili mnoga posmatranjada doka`u da je }elija mogla biti formi-rana slu~ajno. Me|utim, svaki takav po-ku{aj jedino je u~inio jo{ jasnijim slo-`eni dizajn }elije i tako, ~ak jo{ vi{e,pobio teze evolucionista. Profesor KlausDose, predsednik Instituta biohemije naUniverzitetu “Johannes Gutenberg”, iz-javljuje:

“Vi{e od 30 godina eksperimentisa-nja, u vezi s poreklom `ivota, na polji-ma hemijske i molekularne evolucijedoveli su do boljeg uo~avanja veli~ineproblema porekla `ivota na Zemlji,pre nego {to su doveli do njegovogre{enja. Sada sve diskusije o glavnimteorijama i eksperimentima na ovompolju, ili zavr{avaju u pat poziciji ili upriznanju neznanja.”22

Slede}a izjava od strane geohemi~araD`efrija Bada, sa Instituta San DiegoSkrips, ~ini o~iglednom bespomo}nostevolucionista {to se ti~e ovog proble-ma:

“Danas kada napu{tamo dvadesetivek, jo{ uvek se susre}emo sa najve-}im nere{enim problemom koji smoimali kada smo ulazili u dvadesetivek: Kako je nastao `ivot na Zem-lji?”33

11.. AAlleexxaannddeerr II.. OOppaarriinn,, OOrriiggiinn ooff LLiiffee,, ((11993366))NNeennjj YYoorrkk,, DDoovveerr PPuubblliiccaattiioonnss,, 11995533 ((RReepp-rriinntt)),, pp.. 119966..

22.. KKllaauuss DDoossee,, ““TThhee OOrriiggiinn ooff LLiiffee:: MMoorree QQuueess-ttiioonnss TThhaann AAnnsswweerrss””,, IInntteerr-ddiisscciipplliinnaarryy SScciieenn-ccee RReevviieewwss,, vvooll 1133,, nnoo.. 44,, 11998888,, pp.. 334488..

33.. JJeeffffrreeyy BBaaddaa,, EEaarrtthh,, FFeebbrruuaarryy 11999988,, pp.. 4400..

PPRRIIZZNNAANNJJAA EEVVOOLLUUCCIIOONNIISSTTAA

Aleksandar Oparin: “Poreklo }elijeostaje neodgovoreno pitanje.”

Profesor D`efri Bad: “Nastanak `ivo-ta na zemlji je najve}i nere{eni prob-lem.”

susrelo. Danas, mi znamo da }elija sadr`i energetske stanice koje proizvodeenergiju koju onda }elija upotrebljava, fabrike koje proizvode enzime i hor-mone neophodne za `ivot, bazu podataka gde su zapisane sve neophodneinformacije o svim proizvodima koji treba da budu napravljene u }eliji, zatimslo`ene transportne sisteme i cevovode za prevo`enje sirovina i proizvoda sajednog mesta na drugo, napredne laboratorije i rafinerije za pretvaranjespoljnih sirovina u upotrebljive delove, i specijalizovane proteine }elijske mem-brane za kontrolu ulaska materija u }eliju i izlaska iz }elije. Sve ovo sa~inja-va samo jedan mali deo ovog neverovatno slo`enog sistema.

Torp (W. H. Thorpe), jedan evolucioni nau~nik, priznaje da “najjednostavnijitip }elije predstavlja 'mehanizam' nezamislivo slo`eniji od bilo koje ma{inedosad zami{ljene i konstruisane od strane ~oveka”.91

Ona je toliko slo`ena da ~ak ni visoki nivo tehnologije koji je ~ove~anstvopostiglo ne mo`e proizvesti jednu takvu }eliju. Nikada nijedan poku{aj da sestvori ve{ta~ka }elija nije postigao uspeh. U stvari, svi poku{aji da se to u~inisu napu{teni.

Teorija evolucije tvrdi da je ovaj sistem, koji ~ove~anstvo sa svom svojominteligencijom, znanjem i tehnologijom na raspolaganju ne mo`e proizvesti,nastao “slu~ajno”, pod uticajem prvobitnih uslova na Zemlji. Da damo drugiprimer. Verovatno}a formiranja }elije igrom slu~aja je poput verovatno}e dase od{tampa jedna knjiga prilikom eksplozije u {tampariji.

Engleski matemati~ar i astronom Fred Hojl (Sir Fred Hoyle) napravio jesli~no upore|enje u jednom od njegovih intervjua objavljenom 12.1 1.1981.godine u ~asopisu Nature. Iako i sam evolucionista, Hojl je rekao da jeverovatno}a da vi{e forme `ivota nastanu na ovaj na~in (slu~ajno), uporedi-va sa verovatno}om da jedan tornado bri{u}i kroz deponiju starog gvo`|akonstrui{e avion “Boing 747” od materijala i starudija koje se tu nalaze.92

Ovo zna~i da nije mogu}e da }elija nastane slu~ajno i zato je ona definitivnomorala biti “stvorena”.

Jedan od glavnih razloga za{to teorija evolucije ne mo`e objasniti kako jenastala }elija, jeste slo`enost }elije koja se ne mo`e uprostiti. @iva }elijaodr`ava se uz pomo} harmoni~ne saradnje mno{tva njenih organela (“}elijskiorgani”). Ukoliko samo jedna od ovih organela ne funkcioni{e, }elija ne mo`eostati u `ivotu. ]elija nema vremena da ~eka nesvesne mehanizme kao {tosu prirodna selekcija ili mutacija da joj dozvole da se razvija. Tako da je prva}elija na Zemlji morala biti kompletna - potpuna }elija, koja je posedovalasve, za `ivot potrebne, organele i funkcije, a ovo definitivno zna~i da je }elijamorala biti stvorena.

Prooteinski izazoovv sluu~ajnoostima

Toliko o }eliji. Ali, evolucija nije uspela da objasni ~ak ni nastanak gradiv-nih blokova }elije. U prirodnim uslovima nije mogu}e formiranje ~ak ni samojednog proteina od hiljade slo`enih molekula proteina koje izgra|uju }eliju.

Proteini su gigantski molekuli koji se sastoje od manjih jedinica zvanih“amino-kiseline”, koje su razme{tene u specifi~nom nizu u odre|enimkoli~inama i strukturama. Ovi molekuli predstavljaju gradivne blokove `ive

81

SLO@ENOST ]ELIJE

]elija je najslo`eniji i najlelegantniji dizajnirani sistem koji je ~ovek ikad otkrio. ProfesorMajkl Denton u svojoj knjizi Evolucija: Teoria u krizi,, koristi slede}u analogiju da biopisao strukturu }elije:

“Da bismo shvatili realnost `ivota pomo}u otkri}a molekularne biologije, }eliju mora-mo uveli~ati hiljadama miliona puta, dok ne bi dobila pre~nik od 200 kilometara i li~ilana ogromni svemirski brod, dovoljno veliki da prekrije veliki grad kao {to su London iliNJujork. Ono {to bismo tada videli bio bi objekat nenadma{ne slo`enosti i savr{enogdizajna. Na povr{ini }elije mo`emo zapaziti milione otvora, nalik ulaznim hodnicima uogromnom svemirskom brodu, koji se otvaraju i zatvaraju da bi omogu}ili stalan pro-tok materijala koji ulazi i izlazi. Ako bismo u{li kroz jedan od tih otvora, na{li bismose u svetu najvi{e tehnologije i nezamislive slo`enosti.”

}elije. Najjednostavniji je sastavljen od 50, ali postoje neki molekuli proteinakoji su sastavljeni od nekoliko hiljada amino-kiselina.

Klju~na stvar u ovome jeste: odsustvo, dodavanje ili zamena samo jedneamino-kiseline u strukturi molekula proteina uzrokuje da taj protein postanebeskorisna gomila molekula. Svaka amino-kiselina mora biti na pravom mestui u pravilnom poretku. Teorija evolucije, koja tvrdi da se `ivot pojavio pukimslu~ajem, nema izgleda pred ovim poretkom, budu}i da je on isuvi{e ~ude-san da bi se objasnio slu~ajno{}u. ([tavi{e, teorija nije u stanju ni da objas-ni tvrdnju o “slu~ajnom formiranju” amino-kiselina, {to }e biti razmatrano kas-nije.)

^injenica da funkcionalna gra|a proteina nikako ne mo`e nastati slu~ajno,mo`e se uo~iti jednostavnim ra~unom verovatno}e koji mo`e svako da shvati.

Jedan molekul proteina prose~ne veli~ine sastavljen je od 280 amino-kiselina me|u kojima postoji 20 razli~itih vrsta. One mogu biti pore|ane na10300 (10 na tristotu) razli~itih na~ina. (Ovo je astronomsko veliki broj kojise sastoji od jedinice - “1”, iza koje sledi 300 nula.) Od svih ovih mogu}ihkombinacija samo jedna od njih formira `eljeni molekul proteina. Ostatak sulanci amino-kiselina koji su ili potpuno beskorisni ili potencijalno {tetni za `ivesisteme.

Drugim re~ima, verovatno}a formiranja samo jednog molekula proteina je“1 naprema 10300”. Mogu}nost da se ovo desi prakti~no ne postoji. (Umatematici su verovatno}e koje su manje od 1 naprema 1050 prihva}ene kao“nulta verovatno}a”.)

Osim toga, jedan proteinski molekul od 280 amino-kiselina je skromneveli~ine u odnosu na neke gigantske molekule proteina koji se sastoje odvi{e hiljada amino-kiselina. Kada primenimo sli~an ra~un verovatno}e na ovegigantske molekule, vidimo da ~ak ni ri~ “nemogu}e” nije vi{e adekvatna.

Kada krenemo jedan korak dalje u razvojnoj {emi `ivota, uo~avamo dajedan protein, sam po sebi, ne zna~i ni{ta. Jedna od najmanjih bakterija kojaje ikad otkrivena, Mycoplasma Hominis H39, sadr`i 600 “tipova” proteina. Uovom slu~aju bismo trebali ra~un verovatno}e, koji smo gore uradili za samojedan protein, uraditi sada za svaki od 600 razli~itih tipova proteina ({to zna~ida je verovatno}a slu~ajnog nastanka ovakve bakterije jo{ mnogo, mnogomanja). Rezultat iscrpljuje ~ak i koncept nemogu}nosti.

Neko ko sada ~ita ove redove, a ko je do sada prihvatao teoriju evoluci-je kao nau~no obja{njenje, mo`e posumnjati da su ovi brojevi preuveli~ani ida ne odra`avaju pravo ~injeni~no stanje. To nije tako: ovo su nedvosmislenei konkretne ~injenice. Nijedan evolucionista nema prigovor na ove brojke. Oniprihvataju da je verovatno}a slu~ajnog formiranja jednog proteina “slaba kaoi verovatno}a da majmun napi{e istoriju ~ove~antva na kuca}oj ma{ini, a dane na~ini nijednu gre{ku”.93 Me|utim, umesto prihvatanja drugog obja{nje-nja, to jest stvaranja, oni nastavljaju da brane ovu nemogu}nost.

Ista ~injenica priznata je od strane mnogih evolucionista. Na primer,Harold Blum (Harold F. Blum), poznati evolucionista, izjavljuje da je “spontanoformiranje polipeptida (u koje spadaju proteini) veli~ine najmanjeg poznatogproteina, izgleda, izvan svake verovatno}e”.94

Evolucionisti tvrde da se molekularna evolucija odigrala tokom veomadugog perioda vremena i da je taj dugi vremenski period nemogu}e u~inio

mogu}im. Ipak, bez obzira koliko dati vremenski period bio dug, nije mogu}eda amino-kiseline formiraju proteine slu~ajno. Vilijem Stoks (William Stokes),jedan ameri~ki geolog, priznaje ovu ~injenicu u svojoj knjizi Neophodne stvariu istoriji Zemlje (Essentials of Earth History) pi{u}i da su {anse da se ovodesi toliko male da “protein na taj na~in ne bi nastao tokom milijardi godi-na na milijardama planeta, svakoj prekrivenoj slojem od koncentrisanogvodenog rastvora potrebnih amino-kiselina”.95

“[ta dakle, sve ovo zna~i?” Peri Rivs (Perry Reeves), profesor hemije,odgovara na ovo pitanje:

“Kada neko ispituje {iroki spektar mogu}ih struktura koji bi mogao rezul-tovati iz jednostavne, nasumi~no nastale kombinacije amino-kiselina uisparavaju}oj prvobitnoj smesi - moru, zapanjuju}e je verovati da je `ivotmogao nastati na ovaj na~in. Verodostojnije je re}i da je jedan VelikiGraditelj, sa jednim majstorskim planom, bio potreban za takav zada-tak.”96

Ako je slu~ajno formiranje ~ak i samo jednog od ovih proteina nemogu}e,tada je milijardu puta vi{e nemogu}e da se milioni proteina igrom slu~ajaudru`e na odgovaraju}i na~in da bi formirali kompletnu ljudsku }eliju. Da stvarbude jo{ neverovatnija, }elija se ne sastoji samo od gomile proteina. Uz pro-teine, }elija se sastoji od nukleinskih kiselina, ugljenih hidrata, masti, vita-mina i mnogih drugih hemikalija kao {to su na primer elektroliti, u speci-fi~nom odnosu, harmoniji i dizajnu, u pogledu i strukture i funkcije. Svaki odovih sastojaka funkcioni{e kao gradivni blok ili ko-molekul u razli~itimorganelama.

82 83

Proteini su jedan od najva`nijihelemenata `ivih sistema. Oni nesamo da se kombinuju grade}i`ive }elije, ve} tako|e igrajuklju~nu ulogu u hemijskim reakci-jama tela. Proteine je mogu}evideti u akciji od proteinske sin-teze do hormonalne komunikaci-je.

Robert [apiro (Robert Shapiro), profesor hemije na Univerzitety NJu Jorki ekspert za DNK, izra~unao je verovatno}u slu~ajnog formiranja 2.000 tipo-va proteina na|enih u jednoj jedinoj bakteriji (u ljudskoj }eliji nalazi se200.000 razli~itih tipova proteina). Broj koji je dobio bio je 1 naprema1040.000.97 (Ovo je neverovatan broj koji se dobija stavljanjem 40.000 nulaiza jedinice.)

Profesor primenjene matematike i astronomije sa Univerziteta Koled`(Kardif, Vels), ^andra Vikramasinge (Chandra NJickramasinghe), komentari{e:

“Verovatno}a spontanog formiranja `ivota iz ne`ive materije je jedannaprema broju sa 40.000 nula iza toga... to je dovoljno veliko da sahraniDarvina i celu teoriju evolucije. @ivot je morao biti smi{ljeni produkt jedneInteligencije, s obzirom da nije nastao slu~ajno ili iz neke primitivnesmese, koje nije bilo ni na ovoj, a ni na bilo kojoj drugoj planeti.”98

Fred Hojl komentarisao je ovako ove neverovatne brojke:

“Zaista, ovakva teorija (da je `ivot produkt neke inteligencije) je tolikoo~igledna da se mo`emo samo ~uditi za{to, zbog te o~iglednosti, nije{iroko prihva}ena. Razlozi za ovo su pre psiholo{ki nego nau~ni.”99

Razlog za{to je Hojl upotrebio termin “psiholo{ki” je samouslovljavanjeevolucionista da ne prihvate tezu da bi `ivot mogao biti stvoren. Ovi ljudi supostavili odbijanje Bo`jeg postojanja kao svoj glavni cilj. Jedino zbog ovograzloga oni nastavljaju da brane nerazumne scenarije za koje i oni sami priz-naju da su nemogu}i.

Levvooruuki prooteini

Hajde da sada u detalje ispitamo za{to je nemogu} evolucionisti~ki sce-nario koji se odnosi na formiranje proteina.

Samo ta~an redosled pogodnih amino-kiselina nije dovoljan za formiranjemolekula proteina. Pored ovoga, svaki od 20 razli~itih tipova amino-kiselina,prisutnih u sastavu proteina, mora biti takozvani “levoruki”. Postoje dva tipaamino-kiselina, levoruki i desnoruki tip. Razlika me|u njima je u takozvanojogledalastoj simetriji, to jest u njihovim trodimenzionalnim strukturama; onesu razli~ite, ali li~e jedna na drugu kao {to me|usobno li~e leva i desna rukakod jedne osobe.

Amino-kiseline jednog tipa lako se spajaju sa amino-kiselinama drugogtipa. Kroz istra`ivanje je otkrivena jedna za~u|uju}a ~injenica. Svi proteini kodbiljaka i `ivotinja, od najjednostvnijih do najslo`enijih organizama, napravljenisu od takozvanih levorukih amino-kiselina. Ukoliko bi se i jedna jedinadesnoruka amino-kiselina spojila na strukturu proteina, taj protein bi postaobeskoristan. [to je dosta interesantno, u nekim eksperimentima su bakteri-je, kojima su date desnoruke amino-kiseline, odmah uni{tile te amino-kise-line, a da bi ih mogle iskoristiti, u nekim slu~ajevima su formirale levorukeamino-kiseline od komponenata koje su preostale nakon razaranja desnoru-kih amino-kiselina.

Pretpostavimo na trenutak da je `ivot nastao slu~ajno, ba{ kako evolu-cionisti tvrde da se desilo. U ovom slu~aju desnoruke i levoruke amino-kise-line, koje su stvorene slu~ajno, trebale bi u prirodi da budu prisutne u, otpri-

like, jednakim koli~inama. Zbog toga bi sva bi}a u svojoj gra|i trebala imatii desnoruke i levoruke aminokiseline, po{to je hemijski mogu}e da se amino-kiseline oba tipa me|usobno spajaju. U stvari, proteini koji postoje u svim`ivim organizmima na~injeni su samo od levorukih amino-kiselina.

Pitanje kako proteini mogu odabrati jedino levoruke izme|u svih amino-kiselina i kako ~ak nijedna jedina desnoruka amino-kiselina ne biva ume{anau `ivotni proces je ne{to {to se jo{ uvek suprotstavlja evolucionistima. Oninemaju na~ina da objasne takav specifi~an i svestan izbor.

[tavi{e, ova karakteristika proteina poja~ava konfuziju koju “slu~ajnost”pravi me|u evolucionistima. Da bi bio formiran svrsishodan protein, nijedovoljno da amino-kiseline budu samo prisutne u odre|enom broju, usavr{enom redosledu i da budu kombinovane zajedno u pravilnom, trodi-menzionalnom dizajnu. Uz sve to, sve ove amino-kiseline moraju biti odabraneizme|u levorukih, a da pri tome nijedna desnoruka amino-kiselina ne smepostojati me|u njima. A ipak, ne postoji mehanizam prirodne selekcije koji biprepoznao da je desnoruka amino-kiselina dodata redosledu amino-kiselina -mehanizam koji bi prepoznao da je to pogre{no i da ona zbog toga mora bitiodstranjena iz lanca. Ova situacija jo{ jednom elimini{e mogu}nost slu~ajnos-ti nastanka ne~eg dobrog.

U Britanskoj nau~noj enciklopediji, koja je otvoreni branilac evolucije,ukazano je na ~injenicu da amino-kiseline svih `ivih organizama na Zemlji igradivni blokovi slo`enih polimera, kao {to su proteini, imaju istu - levorukusimetriju. Jo{ je re~eno da je to isto kao kada bi bacili nov~i} milion puta iuvek dobili, na primer glavu. U istoj enciklopediji je tako|e re~eno da nijemogu}e shvatiti za{to molekuli postaju levoruki ili desnoruki i da je ovaj izborfascinantno povezan sa izvorom `ivota na Zemlji.100

Ukoliko bi nov~i} svaki put prilikom milion bacanja pao na glavu, da li bibilo logi~nije da to pripi{emo slu~aju ili da prihvatimo da postoji neka sves-na intervencija? Odgovor bi trebao biti o~igledan. Me|utim, uprkos ovojo~iglednoj ~injenici, evolucionisti su preduzeli beg u slu~ajnost, jednostavnozbog toga {to ne `ele da prihvate mogu}nost “svesne intervencije”.

Situacija sli~na ovoj sa levoruko{}u amino-kiselina postoji i sa nukleo-tidima, najmanjim jedinicama DNK i RNK. Suprotno od amino-kiselina kod`ivih organizamama, jedino desnoruki nukleotidi bivaju izabrani. Ovo je jo{jedna situacija koja ne mo`e biti obja{njena slu~ajno{}u.

Kao zaklju~ak, sa verovatno}om koju smo ispitivali do sada, definitivno jedokazano da postanak `ivota ne mo`e biti obja{njen slu~ajno{}u. Ako poku-{amo izra~unati verovatno}u slu~ajnog nastanka za protein prose~ne veli~ine,sastavljen od 400 amino-kiselina, izabranih jedino izme|u levorukih amino-kiselina, dobijamo da je verovatno}a 1 naprema 2400, to jest 10120. Upore-|enja radi, podsetimo se da je broj elektrona u univezumu procenjen na1079, {to je mnogo manje od verovatno}e u na{em slu~aju. Ra~unanjem vero-vatno}e da ove amino-kiseline formiraju potreban redosled i funkcionalni oblikdalo bi jo{ ve}i broj. Ako udru`imo ove verovatno}e i ako pro{irimo predmetrazmatranja verovatno}e na formiranje ve}eg broja i razli~itih tipova proteina,rezultati postaju nepojmljivi.

84 85

Ispravvna vveza je ood vvitalnoog zna~aja

^ak i ova duga lista }orsokaka ne stavlja ta~ku na sve }orsokake evolu-cije. Nije dovoljno da amino-kiseline samo budu sme{tene u potrebnom broju,redosledu i potrebnoj trodimenzionalnoj strukturi. Formiranje proteina tako|ezahteva da molekuli amino-kiselina sa vi{e od jedne “ruke” budu me|usob-no povezani preko pojedinih, ta~no odre|enih “ruku”. Takva veza naziva se“peptidna veza”. Amino-kiseline mogu formirati razli~ite vrste veza me|usob-no; ali proteini su izgra|eni samo i jedino od onih amino-kiselina koje su spo-jene “peptidnim vezama”.

Jedno upore|enje }e na ovo pojasniti: Pretpostavimo da su svi delovijednog automobila korektno izra|eni i sastavljeni, sa izuzetkom da je jedanod to~kova pri~vr{}en sa komadom `ice, a bez matica i {rafova, na na~in daje njegova sredina okrenuta prema zemlji. Takav automobil ne bi mogao dase kre}e ~ak ni jedan jedini metar, bez obzira kako slo`ena bila njegovatehnologija ili kako je mo}an njegov motor. Na prvi pogled sve izgleda da jena svom mestu, ali pogre{an spoj samo jednog to~ka ~ini celi auto neupotre-bljivim. Na isti na~in, udru`ivanje samo jedne amino-kiseline u proteinskommolekulu sa vezom druga~ijom od peptidne veze ~ini ceo molekul neupotre-bljivim.

Istra`ivanje je pokazalo da nasumi~no kombinovanje amino-kiselina rezul-tuje peptidnim vezama samo u 50% slu~ajeva, a da ostatak otpada na drugeveze koje ne nalazimo kod proteina. Da bi ispravno funkcionisala, svakaamino-kiselina koja sa~injava protein mora biti povezana jedino peptidnomvezom sa drugom amino-kiselinom, isto kao {to mora biti samo od levoruk-ih amino-kiselina.

Verovatno}a da se ovo dogodi je ista kao verovatno}a da svaki proteinbude levoruk. To jest, kada razmotrimo protein izgra|en od 400 amino-kiseli-na, verovatno}a da se sve njegove amino-kiseline ve`u peptidnim vezama je1 naprema 2399.

Nuulta vveroovvatnoo}a

Kao {to se mo`e videti na slede}oj strani, verovatno}a slu~ajnog formi-ranja proteina izgra|enog od 500 amino-kiselina je 1 naprema broju koji sedobije stavljanjem 950 nula iza jedinice, {to je broj koji ljudski um ne mo`epojmiti. Ovo je ra~un verovatno}e samo na papiru. Prakti~no, u stvarnosti setakva verovatno}a svodi na nulu. U matematici, verovatno}a koja je manja od1 naprema 1050 smatra se da ima nultu verovatno}u za realizaciju.

Verovatno}a od 1 naprema 10950 je daleko izvan granica ove definicije.Dok nemogu}nost formiranja proteina od 500 amino-kiselina dosti`e takvu

meru, mi mo`emo dalje nastaviti pomerati granice uma, sa jo{ vi{im nivoimanemogu}nosti. U molekulu “hemoglobina”, koji predstavlja protein vrlo bitanza `ivot, postoji 574 amino-kiselina, {to je vi{e nego kod proteina spomenu-tog u prethodnom ra~unanju verovatno}e. Sada razmotrimo ovo: u samo jed-noj od milijarde crvenih krvnih }elija u na{em telu, nalazi se 280.000.000(280 miliona) molekula hemoglobina.

Pretpostavljena starost Zemlje nije dovoljna da pru`i priliku za formiranjejednog jedinog proteina “metodom poku{aja i pogre{ke”, a da ne govorimo

86

Postoje tri osnovna uslova za formiranje upotrebljivog proteina:

Prvi uslov: da su sve amino-kkiseline u proteinskom lancu odgovaraju}eg tipa i da supore|ane u pravilnom redosledu.

Drugi uslov: da su sve amino-kkiseline u lancu levoruke.

Tre}i uslov: da se sve ove amino-kkiseline me|usobno spajaju formiranjem hemijskih vezazvanih “peptidne veze”.

Da bi se protein formirao slu~ajno, sva tri osnovna uslova moraju postojati istovremeno.Verovatno}a slu~ajnog formiranja proteina je jednaka proizvodu verovatno}a za realizovanjesvakog od ova tri uslova posebno. Na primer, za prose~ni molekul proteina koji se sastojiod 500 amino-kkiselina:

1. Verovatno}a da se amino-kkiseline spoje u pravilnom redosledu:

Postoji 20 tipova amino-kkiselina koji u~estvuju u formiranju proteina. Prema tome:

- Verovatno}a da svaka od amino-kkiselina bude korektno izabrana izme|u ovih 20 tipova =1/20

- Verovatno}a da sve od ovih 500 amino-kkiselina budu korektno odabrane

= 1/20550000 = 1/10665500

Dakle 1 slu~aj od 10665500 (poku{aja), odnosno, jednom u 10665500.

2. Verovatno}a da su amino-kkiseline levoruke:

- Verovatno}a da samo jedna amino-kkiselina bude levoruka = 1/2

- Verovatno}a da sve od ovih 500 amino-kkiselina budu levoruke u isto vreme= 1/2550000 = 1/10115500

Dakle 1 slu~aj od 10115500 (poku{aja), odnosno, jednom u 10115500.

3. Verovatno}a da sve amino-kkiseline budu spojene “peptidnim vezama”:

Amino-kkiseline se mogu me|usobno kombinovati sa razli~itim vrstama hemijskih veza. Da bise formirao upotrebljivi protein, sve amino-kkiseline u lancu moraju biti kombinovane sa speci-jalnom hemijskom vezom zvanom “peptidna veza”. Izra~unato je da verovatno}a da seamino-kkiseline spajaju ba{ sa peptidnom, a ne sa nekom drugom vrstom veze, iznosi 50%.U odnosu na ovo:

- Verovatno}a da dve amino-kkiseline budu spojene peptidnom vezom = 1/2

- Verovatno}a da od 500 amino-kkiselina sve budu spojene peptidnim vezama = 1/2449999 = 1/10115500

Dakle 1 slu~aj u 10115500 (poku{aja), odnosno, jednom u 10115500.

UKUPNA VEROVATNO]A = 1/10665500 x 1/10115500 x 1/10115500 = 1/10995500

= 1 slu~aj od 10995500 (poku{aja), odnosno, jednom u 10995500

VVeerroovvaattnnoo}}aa ddaa ssee jjeeddaann pprrootteeiinn ffoorrmmiirraa sslluu~~aajjnnoo jjee NNUULLAA

o crvenoj krvnoj }eliji. ^ak i da pretpostavimo da su se, od postanka sveta,bez gubitka vremena, amino-kiseline sastavljale i rastavljale “metodompoku{aja i pogre{ke” da bi formirale jedan jedini proteinski molekul, potre-ban bi im bio vremenski period du`i nego {to je pretpostavljena starost sveta,da bi se mogao nositi sa verovatno}om od 1 naprema 10950.

Zaklju~ak izveden iz svega ovoga je da evolucija pada u stra{an ambisneverovatno}e upravo ve} na stadijumu formiranja jednog jedinog proteina.

Da li poostooji mehanizam ““pookuu{aja i poogre{ke”” uu priroodi?

Kona~no, zavr{avamo sa jednom veoma va`nom poentom u odnosu naosnovnu logiku ra~una verovatno}e, za {to smo naveli neke primere. Pokazalismo da je gore ura|eni ra~un verovatno}e dostigao astronomske granice i dasu ove astronomske mogu}nosti prakti~no nemogu}e da se dese. Me|utim,postoji jedan mnogo va`niji i mnogo vi{e haoti~an aspekt za evolucioniste. Ato je, da pod prirodnim uslovima ove mogu}nosti ne mogu uop{te ~ak ni

otpo~eti nekakav period poku{aja, i zato nema mehanizma poku{aja ipogre{ke u prirodi kojim bi se poku{ala proizvodnja proteina.

Prora~uni na koje smo gore ukazali da poka`emo verovato}u slu~ajnogformiranja molekula proteina sa 500 amino-kiselina, vredi jedino za idealnuokolinu “poku{aja i pogre{ke” koja ne postoji u stvarnom `ivotu. To jest,verovatno}a dobijanja korisnog proteina je 1 naprema 10950 jedino ako pret-postavimo da postoji jedan imaginarni mehanizam u kojemu nevidljive rukeudru`uju 500 amino-kiselina nasumi~no i tada videv{i da nisu uspele, raz-jedinjuju ih jednu po jednu i onda ih opet sjedinjuju, ali u druga~ijem ras-poredu, itd. U svakom poku{aju amino-kiseline bi trebale biti razdvojene jednapo jedna i onda opet spojene u novom redosledu. Spajanje bi trebalo daprestane nakon {to je dodato svih 500 amino-kiselina i trebalo bi biti osigu-rano da ~ak niti jedna ekstra amino-kiselina nije ume{ana. Poku{aj bi trebaotada biti zaustavljen, da se vidi da li se protein ve} formirao ili ne, a u slu~ajuproma{aja, sve bi trebalo biti rastvoreno i onda poku{ati sa druga~ijimredosledom. Pored toga, u svakom poku{aju, ~ak ni jedna strana supstancane bi smela biti ume{ana. Tako|e je neophodno da lanac koji se formiratokom jednog poku{aja ne bude razdvojen i uni{ten pre no {to se na njegasve`e njegova 499. karika. Svi ovi uslovi zna~e da verovatno}e koje smospominjali va`e jedino u kontrolisanoj okolini, gde postoje svesni mehanizmikoji usmeravaju po~etak i kraj, i svaki stadijum procesa, i gde je jedino odabiramino-kiseline “prepu{ten slu~aju”. Bez sumnje nemogu}e je da takva okoli-na postoji pod prirodnim uslovima. Zbog toga je formiranje proteina u prirod-noj okolini logi~ki i tehni~ki nemogu}e, bez obzira na “aspekt verovatno}e”.U stvari, govoriti o verovatno}i da se desi takav doga|aj je sasvim nenau~no.

Neki neupu}eni evolucionisti ne shvataju ovo. Budu}i da oni pretpostav-ljaju da je formiranje proteina obi~na hemijska reakcija, oni prave sme{naobja{njenja, kao na primer: “Amino-kiseline su se kombinovale putem reak-cija i formirale proteine.” Me|utim, slu~ajne hemijske reakcije koje se odi-gravaju u neorganskim strukturama mogu dovesti jedino do jednostavnih iprimitivnih promena. NJihov broj je odre|en i ograni~en. Za ne{to slo`enijehemijske materije moraju biti uklju~ene velike fabrike, hemijske planta`e i lab-oratorije. Takav slu~aj je sa lekovima, kao i sa mnogim drugim hemijskimmaterijama koje koristimo u svakodnevnom `ivotu. Proteini imaju mnogoslo`eniju strukturu nego one hemikalije koje proizvodi industrija. Zbog toga jenemogu}e da su proteini, od kojih je svaki ~udo dizajna i tehnologije, u kojemsvaki deo stoji na svom mestu u odre|enom redosledu, nastali kao rezultatnasumi~nih hemijskih reakcija.

Ali, hajde da za trenutak ostavimo sve ove nemogu}nosti koje smo dosada opisali i pretpostavimo da je upotrebljivi, svrhoviti molekul proteina ipakevoluirao - spontano i “pukim slu~ajem”. Ve} na ovoj ta~ki evolucija opetnema odgovora, zato {to je, da bi se proteini odr`ali, potrebno da budu izolo-vani od prirodne okoline u kojoj se nalaze i da budu za{ti}eni pod veomaspecifi~nim uslovima. U suprotnom, ovaj protein bi se ili dezintegrisao, zbogizlo`enosti prirodnim uslovima na Zemlji, ili bi mu se pridru`ile druge kise-line, amino-kiseline, ili hemijski sastojci, ~ime bi izgubio svoje osobine ipretvorio se u potpuno druga~iju i neupotrebljivu supstancu.

88 89

Verovatno}a da slu~ajno nastane prose~an molekul proteina, izgra|en od500 amino-kkiselina prisutnih u ta~no odgovaraju}oj koli~ini i sme{tenih uta~no odgovaraju}em redosledu, uz verovatno}u da sve aminokiseline kojeon sadr`i budu samo levoruke i da budu spojene jedino peptidnim vezamaje 1 naprema 10995500. Ovaj broj, koji se dobija kada stavimo 950 nula iza 1(jedinice), pi{e se ovako:

1100950 ==110000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000..000000

Evvooluucioonisti~ki pookuu{aji uu tra`enjuu oodgoovvoora na pitanje poorekla `ivvoota

Pitanje “kako se `ivot prvobitno pojavio” je tako kriti~an }orsokak zaevolucioniste da oni obi~no ~ak ni ne poku{avaju da se doti~u ove teme. Onipoku{avaju da pre|u preko ovog pitanja govore}i: “Prva bi}a su nastala kaorezultat nekih slu~ajnih doga|anja u vodi.” Oni su nai{li na barikadu kojunikakvim sredstvima ne mogu zaobi}i. Iako oni iznose neke navodne fosilneargumente za evoluciju, u ovom podru~ju oni nemaju dostupne fosile da biih izvrnuli i samovoljno interpretirali, da bi podr`ali svoje tvrdnje. Zbog togaje teorija evolucije pobijena od samoga po~etka.

Postoji jedna va`na stvar koju treba razmotriti: Ako je za svaki korak evolu-cionog procesa dokazano da je nemogu}, onda to u dovoljnoj meri dokazujeda je cela teorija potpuno la`na i neva`e}a. Na primer, dokazuju}i da je nasu-mi~no formiranje proteina nemogu}e, sve druge tvrdnje o slede}im koracimaevolucije su tako|e pobijene. Nakon ovog, postaje besmisleno uzeti nekeljudske i majmunske lobanje i praviti {pekulacije u vezi sa njima.

Kako su `ivi organizmi nastali od neorganske materije? - pitanje je kojeevolucionisti dugo vremena nisu `eleli da spominju. Me|utim, ovo pitanje,koje je konstantno bilo izbegavano, naraslo je u tolikoj meri da je postaloneizbe`ni problem, te se to poku{alo srediti jednom serijom studija u drugojpolovini 20. veka.

Glavno pitanje je bilo: kako se prva `iva }elija pojavila u prvobitnoj atmos-feri Zemlje? Drugim re~ima, kakvo bi obja{njenje za ovaj problem mogli datievolucionisti?

Smatralo se da bi odgovore na ova pitanja mogli dati eksperimenti.Evolucionisti~ki nau~nici i istra`iva~i izvr{ili su odre|ene laboratorijske ekspe-rimente upravljene da odgovore na ova pitanja, ali oni nisu izazvali mnogointeresovanja. Najrespektabilnija studija porekla `ivota je eksperiment nazvan“Milerov eksperiment”, izveden od strane ameri~kog istra`iva~a StenlijaMilera (Stanley Miller) 1953. godine. (Eksperiment je tako|e poznat kao“Miler-Urijev eksperiment” zbog doprinosa Milerovog instruktora na ^ikagoUniverzitetu, Harolda Urija (Harold Urey).)

Ovaj eksperiment je jedini “dokaz” koji je, navodno, dokazivao “tezu omolekularnoj evoluciji”, predstavljenu kao prvi stadijum evolutivnog perioda.Uprkos tome {to je pro{lo vi{e od pola veka, i {to je postignut veliki tehno-lo{ki razvitak, niko nije preduzeo bilo kakve daljnje korake. Uprkos ovome,Milerov eksperiment se jo{ uvek predaje u ud`benicima kao evolucionisti~koobja{njenje najranije generacije `ivih organizama. Evolucionisti namerno izbe-gavaju takve eksperimente, budu}i da su svesni ~injenice da ih takve studi-je ne podr`avaju i da, naprotiv, pobijaju njihove teze.

Mileroovv eksperiment

Namera Stanlija Milera je bila da postigne eksperimentalno otkri}e poka-zuju}i da su amino-kiseline, gradivni elementi proteina, mogle nastati slu~ajnona be`ivotnoj Zemlji pre vi{e milijardi godina.

U svom eksperimentu Miler je upotrebio me{avinu gasa za kakvu je pret-postavio da je postojala na prvobitnoj Zemlji (ali za koju je kasnije dokazano

da je bila nerealna) sastavljenu od amonijaka, metana, vodonika i vodenepare. Budu}i da ovi gasovi ne bi reagovali jedni sa drugima u prirodnim uslovi-ma, on je u ovaj milje uveo energetsku stimulaciju da bi otpo~eo reakcijume|u njima. Pretpostavljaju}i da bi ova energija mogla do}i od odbljesakagromova u prvobitnoj atmosferi, on je upotrebio izvor ve{ta~kog pra`njenjaelektriciteta da bi osigurao potrebnu energiju.

Miler je kuvao ovu me{avinu gasa na 100oC u toku jedne sedmice i do-datno je uklju~io elektri~nu struju. Na kraju sedmice, Miler je analizirao hemi-kalije koje su se formirale na dnu posude i uo~io da su stvorene 3 od 20amino-kiselina koje sa~injavaju osnovne gradivne elemente proteina.

Ovaj eksperiment je izazvao veliko uzbu|enje me|u evolucionistima i bioje promovisan kao izvanredan uspeh. [tavi{e, u stanju opojne euforije,razli~ite publikacije su donele naslove kao “Miler stvara `ivot”. Me|utim, svimolekuli koje je Miler uspeo da na~ini bili su samo neki neorganske molekuli.

Ohrabreni ovim eksperimentom, evolucionisti su smesta po~eli da pravenove scenarije. Stadijumi koji su sledili iza amino-kiselina bili su ubrzano pret-postavljani. Navodno su se amino-kiseline kasnije ujedinile u odgovaraju}enizove da bi igrom slu~aja formirale proteine. Neki od ovih slu~ajno nastalihproteina postavili su se u strukture nalik na }elijsku membranu koje su“nekako” nastale i formirale primitivnu }eliju. ]elije su se tokom vremenaujedinile i formirale `ive organizme. Me|utim, Milerov eksperiment nije bioni{ta drugo do prividan uspeh i otada je bio opovrgnut kao neta~an izmno{tva aspekata.

Mileroovv eksperiment nije bioo ni{ta druugoo doo privvid

Izgledalo je da je Milerov eksperiment dokazao da su se amino-kiselinemogle same formirati pod uslovima koji su postojali na prvobitnoj Zemlji, me-|utim, imao je nedoslednosti u brojnim aspektima. Evo tih nedoslednosti:

1. Koriste}i mehanizme takozvanog “hladnog trapa (zamke)” Miler je izolo-vao amino-kiseline ~im bi one bile formirane. Da nije tako radio, uslovi uokolini u kojoj su se amino-kiseline formirale smesta bi uni{tili ove molekule.

Bez sumnje, ova vrsta svesnog mehanizma izolovanja nije postojala uprvobitnim uslovima na Zemlji. Bez ovakvog mehanizma, ~ak i ako bi nekaamino-kiselina i nastala, odmah bi bila uni{tena. Hemi~ar Ri~ard Blis (RichardBliss) ovako je izrazio ovu kontradiktornost: “Zaista, bez ovog hladnog trapa,hemijski produkti bili bi uni{teni od strane elektri~nog izvora.”101

U stvari, Miler u svom prethodnom eksperimentu nije mogao formiratinijednu jedinu amino-kiselinu koriste}i iste supstance, a bez mehanizma hlad-ne re{etke.

2. Prvobitna atmosferska okolina koju je Miler poku{ao da simulira nijebila realna. 80-ih godina, nau~nici su se slo`ili na stajali{tu da bi u ovojve{ta~koj okolini, umesto metana i amonijaka, trebali postojati azot i ugljen-dioksid. Posle dugog perioda }utanja, sam Miler je tako|e priznao da atmos-ferski uslovi koje je on koristio u svom eksperimentu nisu bili realni.102

A zbog ~ega je onda Miler insistirao na ovim gasovima? Odgovor je jed-nostavan: bez amonijaka bilo je nemogu}e prizvesti amino-kiseline. Kevin Mek

90 91

Kin (Kevin Mc Kean) govori o ovome u ~lanku objavljenom u magazinu Disco-ver :

“Miler i Uri imitirali su prvobitnu atmosferu Zemlje sa me{avinom metanai amonijaka. Prema njima, Zemlja je bila prava homogena me{avina meta-la, stena i leda. Me|utim, iz poslednjih studija se razume da je Zemljabila veoma vrela u to vreme i da je bila sastavljena od rastopljenog niklai gvo`|a. Zbog toga, hemijska atmosfera tog vremena trebala bi biti formi-rana uglavnom od azota (N2), ugljen-dioksida (CO2) i vodene pare (H2O).Me|utim, sve ovo, za razliku od metana i amonijaka, nije pogodno zaformiranje organskih molekula.”103

Ameri~ki nau~nici Feris (J. P. Ferris) i ^en (C. T. Chen) ponovili su eksperi-ment Stanlija Milera pod atmosferskim uslovima koji su sadr`avali ugljen-dioksid, vodonik, azot i vodenu paru, i nisu bili u stanju da proizvedu ni jednujedinu amino-kiselinu.104

3. Jo{ jedna va`na stvar koja poni{tava Milerov eksperiment je to da jeu atmosferi, u vreme kada se smatralo da su se amino-kiseline trebale formi-rati, bilo dovoljno kiseonika da ih sve uni{ti. Ova ~injenica koju je Miler pre-video je otkrivena pomo}u tragova oksidovanog gvo`|a i uranijuma na|enihu stenama ~ija je starost procenjena na 3,5 milijarde godina.105

Postoje i drugi pokazatelji koji govore da je koli~ina kiseonika na tomstadijumu bila mnogo ve}a nego {to su u po~etku evolucionisti tvrdili. Studijetako|e pokazuju da je u to vreme koli~ina ultraljubi~astog zra~enja kojem jeZemlja bila izlo`ena bila deset hiljada puta ve}a nego {to su evolucionistiprocenili. Ovo intenzivno ultraljubi~asto zra~enje bi neizbe`no oslobodilo kise-onik, razla`u}i vodenu paru i ugljen-dioksid u atmosferi.

Ova situacija potpuno poni{tava Milerov eksperiment u kojem je kiseonikbio potpuno zanemaren. Ukoliko bi kiseonik bio upotrebljen u eksperimentu,metan bi se razlo`io na ugljen-dioksid i vodu, a amonijak bi bio razlo`en naazot i vodu. Na drugoj strani, u sredini gde kiseonik ne postoji ne bi bilo niozonskog sloja, i zbog toga bi amino-kiseline odmah bile uni{tene, budu}i dabi bile izlo`ene veoma jakim ultraljubi~astim zracima bez za{tite ozonskogsloja. Drugim re~ima, sa ili bez kiseonika u prvobitnom svetu, rezultat bi bio:sredina destruktivna za amino-kiseline.

4. Na kraju Milerovog eksperimenta formirane su mnoge amino-kiselinesa osobinama {kodljivim za strukturu i funkciju `ivih sistema. Ako amino-kise-line ne bi bile izolovane i ako bi bile ostavljene u istoj sredini sa ovim hemi-kalijama, njihovo uni{tenje ili transformisanje u druga~ije spojeve, kroz hemi-jske reakcije, bilo bi neizbe`no.

[tavi{e, na kraju ovog eksperimenta bio je formiran veliki broj “desnoruk-ih” amino-kiselina.106 Postojanje ovih amino-kiselina pobilo je teoriju ~ak unu-tar njenog vlastitog rezonovanja, zato {to su desnoruke amino-kiseline odonih amino-kiselina koje ne mogu funkcionisati u sastavu `ivih organizama.Da zaklju~imo: okolnosti u kojima su formirane amino-kiseline u Milerovomeksperimentu nisu bile prikladne za `ivot. Uistinu, ovaj medijum dobio je oblikjedne kisele me{avine koja uni{tava i oksiduje korisne molekule koji sunastali.

92 93

Danas je Milerov eksperimentstvar na koju se uop{e ne obra}apa`nja, ~ak i me|u evolucionisti-ma. U februarskom broju iz 1998.godine, poznatog evolucionisti~-kog nau~nog ~asopisa Earth, u~lanku naslovljenom “Life's Cruci-ble”, pojavila se slede}a izjava:

“Geolozi sada misle da se prvo-bitna atmosfera sastojala uglav-nom od ugljen-ddioksida i azota,gasova koji su manje reaktivninego oni koji su kori{}eni ueksperimentu iz 1953. ^ak iako je Milerova atmosfera pos-tojala, kako se postiglo da jed-nostavni molekuli, kao amino-kki-seline, prolaze kroz neophodnehemijske promene koje bi ihpreobrazile u slo`enije sastojkeili polimere, kao {to su protei-ni? Sam Miler je ra{irio ruke naovom delu zagonetke. 'To jeproblem', uzdahnuo je on saogor~enjem. 'Kako }ete napravi-ti polimere? To nije tako la-ko'.”11

Kako smo videli, ~ak je i samMiler prihvatao da danas njegoveksperiment ne}e voditi nikakvomzaklju~ku u smislu dono{enja ob-ja{njenja za poreklo `ivota. ^inje-nica da su evolucionisti strasnoprigrlili ovaj eksperiment jedinopokazuje jadno stanje evolucije ibeznade`nost njenih zagovornika.

U martovskom broju ~asopisaNatioonal Geoographic iz 1998, u~lanku naslovljenom “Pojavljivanje`ivota na Zemlji” re~eno je sle-de}e:

“Mnogi nau~nici sada sumnjajuda je rana atmosfera bila dru-ga~ija od one kakvu je Miler upo~etku pretpostavljao. Oni mis-le da se ona pre sastojala odugljen-ddioksida i azota, nego odvodinika, metana i amonijaka. To su lo{e vesti za hemi~are.

Kada poku{aju da pome{ajuugljen-ddioksid i azot oni dobijajubezna~ajnu koli~inu neorganskihmolekula koja je jednaka rast-varanju jedne kapi boje u vodiogromnog bazena za plivanje.Nau~nicima je te{ko da zamisleda se `ivot pojavio iz tako bez-na~ajne smese.”22

Ukratko, ni Milerov eksperi-ment, a ni drugi poku{aji evolu-cionista ne mogu da odgovore napitanje kako je nastao `ivot naZemlji. Sva istra`ivanja koja su iz-vr{ena pokazuju da je nemogu}eda se `ivot pojavi slu~ajno i takopotvr|uju da je `ivot stvoren.

1. Earth, “Life's Crucible”, February1998, p. 34.2. National Geographic, “The Rise ofLife on Earth”, March 1998, p. 68.

NNaajjnnoovviijjii eevvoolluucciioonniissttii~~kkii iizzvvoorriioossppoorraavvaajjuu MMiilleerroovv eekkssppeerriimmeenntt

Postoji jedna konkretna istina na koju sve ove ~injenice upu}uju: ZaMilerov eksperiment ne mo`e se tvrditi da je dokazao da su `ivi organizmiformirani slu~ajno pod prvobitnim uslovima na Zemlji. Celi eksperiment nijeni{ta vi{e do smi{ljeni i kontrolisani laboratorijski eksperiment sa svrhom dase proizvedu amino-kiseline. Koli~ina i tipovi gasova kori{}enih u eksperi-mentu su idealno pode{eni da omogu}e nastanak amino-kiselina.

Koli~ina energije kojom je sistem bio snabdeven nije bila ni prevelika nipremala, nego precizno pode{ena da omogu}i da se potrebna reakcija desi.Eksperimentalna aparatura bila je izolovana tako da ne dozvoli prodor bilokakve {tetne, destruktivne supstance ili bilo kog drugog elementa koji bispre~io formiranje amino-kiselina koje su bile pogodne (za teoriju evolucije)da budu prisutne u prvobitnim uslovima na Zemlji. Nijedan element, mineralili sastojak koji su bili prisutni u prvobitnim uslovima na Zemlji i koji su bilipodesni da promene tok reakcije, nisu bili uklju~eni u eksperiment. Kiseonik,koji bi spre~io formiranje amino-kiselina zbog oksidacije, samo je jedan odovih destruktivnih elemenata. ^ak i pod idealnim laboratorijskim uslovima,nemogu}e je proizvedene amino-kiseline sa~uvati i izbe}i njihovo uni{tenjebez mehanizma “hladnog trapa”.

U stvari, ovim eksperimentom sami evolucionisti su pobili evoluciju, jerako eksperiment i{ta dokazuje, to je da amino-kiseline mogu biti proizvedenesamo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, gde su svi uslovi specijalnodizajnirani svesnom intervencijom. To jest, sila koja dovodi do `ivota ne ~inito nesvesnim slu~ajem, nego radije svesnim stvaranjem.

Razlog zbog kojeg evolucionisti ne prihvataju ovu o~iglednu realnost je nji-hovo slepo pristajanje uz predrasude koje su potpuno nenau~ne. [to je dostainteresantno, Harold Uri, koji je sa Stanlijem Milerom organizovao Mileroveksperiment, dao je slede}e priznanje po ovom pitanju:

“Svi mi koji smo prou~avali poreklo `ivota, na{li smo da {to vi{e gledamou '`ivot', sve vi{e ose}amo da je on previ{e slo`en da bi evoluirao bilogde. Mi svi smatramo, kao stvar vere, da je `ivot na ovoj planeti evoluiraood ne`ive materije. Zbog toga {to je njegova slo`enost toliko velika, namaje te{ko da zamislimo da se tako i dogodilo.”107

Prvvoobitna atmoosffera i prooteini

Uprkos svim nedoslednostima koje smo ranije naveli, evolucionisti se jo{uvek pozivaju na Milerov eksperiment da bi izbegli pitanje kako su se amino-kiseline same od sebe formirale u prvobitnoj atmosferi. ^ak i danas oni nas-tavljaju da obmanjuju ljude pretvaraju}i se da je problem re{en sa ovimvarljivim eksperimentom.

Me|utim, da bi objasnili drugi stadijum porekla `ivota, evolucionisti su sesusreli sa neuporedivo ve}im problemom nego {to je to formiranje amino-kiselina: “proteini”, to jest gradivni blokovi `ivota, sastavljeni su od hiljaderazli~itih amino-kiselina sjedinjenih me|usobno u ta~no odre|enom poretku.

Tvrditi da su se proteini formirali slu~ajno pod prirodnim uslovima mnogoje vi{e nerealno i nerazumno nego tvrditi da su se amino-kiseline formiraleslu~ajno. Na prethodnim stranicama smo pomo}u ra~una verovatno}e prou-

~avali matemati~ku (ne)mogu}nost za slu~ajno sjedinjenje amino-kiselina uodgovaraju}em redosledu - za njihovo kasnije formiranje proteina. Sada }emoispitati (ne)mogu}nost formiranja proteina (u slu~ajnim hemijskim reakcijama),u pogledu prvobitnih uslova na Zemlji.

Sinteza prooteina nije mooguu}a uu vvoodi

Kada se kombinuju da bi formirale proteine, amino-kiseline me|usobnoformiraju jednu specijalnu vrstu veze - “peptidnu vezu”. Prilikom formiranjaove veze osloba|a se jedan molekul vode.

Ova ~injenica definitivno pobija evolucionisti~ko obja{njenje da je prvobit-ni `ivot nastao u vodi, budu}i da prema Le [ateljeovom principu u hemiji nijemogu}e da se reakcija u kojoj se osloba|a voda (reakcija kondenzacije) odi-gra u vodenoj sredini. Odigravanje ovakve vrste reakcije u vodenoj sredini“ima najmanju verovatno}u da se desi” od svih hemijskih reakcija.

Stoga okeani, za koje se tvrdilo da su mesto gde je `ivot po~eo i gde supostale prve amino-kiseline, definitivno nisu pogodna okolina gde bi amino-kiseline formirale proteine. Sa druge strane, bilo bi iracionalno za evolu-cioniste da promene mi{ljenje i da tvrde da je `ivot otpo~eo na kopnu zato{to su mora i okeani jedina mesta gde su amino-kiseline mogle biti za{ti}eneod ultra~aljubi~astog zra~enja. Na kopnu, one bi bile razorene zbog ultra-ljubi~astog zra~enja. Le [ateljeov princip opovrgava tvrdnju o formiranju `ivotau moru. Ovo je jo{ jedna dilema koja se suprotstavlja evoluciji.

Joo{ jedan oo~ajni~ki pookuu{aj: FFooksoovv eksperiment

Izazvani gornjom dilemom, evolucionisti su po~eli izmi{ljati nerealne sce-narije da bi prevazi{li ovaj “vodeni problem” koji apsolutno pobija njihoveteorije. Sidni Foks (Sydney Fox) bio je jedan od najpoznatijih me|u ovimistra`iva~ima. Da bi re{io ovaj problem, Foks je izlo`io slede}u teoriju. Premanjemu, mora da su nakon formiranja u prvobitnim okeanima prve amino-kise-line bile povu~ene na neke litice blizu vulkana. Mora da je voda, sadr`ana uovoj me{avini koja je uklju~ivala amino-kiseline prisutne na liticama, isparilakada se temperatura povisila iznad ta~ke klju~anja. Tako su se amino-kise-line, koje su bile “isu{ene”, mogle kombinovati da bi formirale proteine.

Me|utim, ovo “komplikovano” re{enje nije priznato od strane mnogih, jed-nostavno zato {to amino-kiseline ne bi mogle izdr`ati tako visoke tempera-ture. Istra`ivanje potvr|uje da bi amino-kiseline smesta bile uni{tene na takovisokim temperaturama.

Ali, Foks nije odustao. On je kombinovao pro~i{}ene amino-kiseline u labo-ratoriji “pod vrlo posebnim uslovima” zagrejavaju}i ih u suvoj okolini. Amino-kiseline su se kombinovale, ali jo{ uvek nisu bili dobijeni proteini. U stvari,ono {to je on dobio bile su jednostavne, neure|ene petlje amino-kiselina, na-merno kombinovane jedne sa drugim, i koje su bile daleko od toga da podse-}aju na bilo koji protein koji izgra|uje `ive organizme. [tavi{e, kada bi Foksdr`ao ove amino-kiseline na stalnoj temperaturi, tada bi ove neupotrebljivepetlje amino-kiselina tako|e bile dezintegrisane.108

94 95

Druga stvar koja poni{tava ovaj eksperiment je to {to Foks nije koristioneupotrebljive zavr{ne produkte dobijene u Milerovom eksperimentu, nego~iste amino-kiseline iz `ivih organizama. Me|utim, ovaj eksperiment, koji jepretendovao da bude nastavak Milerovog eksperimenta, morao je krenuti odrezultata koje je postigao Miler. A ipak, ni Foks, a niti bilo koji drugi istra`iva~,nisu upotrebili beskorisne amino-kiseline koje je proizveo Miler.109

Foksov eksperiment nije primljen pozitivno ~ak ni u evolucionisti~kim kru-govima zato {to je bilo jasno da se besmisleni lanci amino-kiselina (pro-teinoidi), koje je on dobio, ne bi mogli formirati u prirodnim uslovima. [tavi{e,proteini - osnovne jedinice `ivota, jo{ uvek ne bi mogli biti proizvedeni.Problem porekla proteina jo{ uvek ostaje nere{en. U jednom ~lanku u popu-larnom nau~nom ~asopisu iz 70-ih, Chemical Engineering Nenjs, Foksoveksperiment je spomenut ovako:

“Sidni Foks i drugi istra`iva~i uspeli su da sjedine amino-kiseline u oblik'proteinoida' koriste}i posebne tehnike zagrejavanja pod uslovima koji ustvari nikako nisu ni postojali u prvobitnim stadijumima Zemlje. Tako|e,oni nikako nisu sli~ni vrlo pravilnim proteinima prisutnim u `ivim orga-nizmima. Oni nisu ni{ta drugo do beskorisne, nepravilne mrlje. Istina jeda bi one definitivno bile uni{tene, ~ak i ako su ovakvi molekuli bili formi-rani u ranim stadijumima.”110

U stvari, proteinoidi koje je Foks proizveo bili su, i u gra|i i u funkciji,potpuno druga~iji od pravih proteina. Razlika izme|u proteina i “proteinoida”bila je velika, kao razlika izme|u opreme visoke tehnologije i gomile sirovog,neobra|enog materijala.

Nadalje, nije bilo {anse ~ak i za ove nepravilne lance amino-kiselina dapre`ive u prvobitnoj atmosferi. [tetni i destruktivni fizi~ki i hemijski efekti,uzrokovani jakom izlo`eno{}u ultraljubi~astom zra~enju i nestabilni prirodniuslovi uzrokovali bi da se ovi proteinoidi dezintegri{u. Zbog Le [ateljieovogprincipa bilo je nemogu}e da se amino-kiseline kombinuju pod vodom, gdeultraljubi~asti zraci ne dopiru do njih. S obzirom na ovo, ideja da su pro-teinoidi osnova `ivota, kona~no je izgubila podr{ku me|u nau~nicima.

^uudesni moolekuul: DNK

Na{a ispitivanja na molekularnom nivou do sada su pokazala da formi-ranje amino-kiselina uop{te nije bilo rasvetljeno od strane evolucionista.Formiranje proteina je misterija za sebe, i {tavi{e, problem nije ograni~ensamo na amino-kiseline i proteine: oni su samo po~etak. Pored njih, savr{enagra|a }elije tako|e vodi evolucioniste u }orsokak. Razlog je to {to }elija nijesamo gomila proteina koji se sastoje od amino-kiselina; ona je jedan `ivimehanizam koji ima stotine razvijenih sistema i koji je tako slo`en da ~ini~oveka nemo}nim da re{i njegovu misteriju. ^ak i da ostavimo te slo`enesisteme po strani, evolucionisti su nemo}ni da objasne formiranje ~ak i samoosnovne jedinice }elije.

96 97

U svom eksperimentu, Foks je proizveo jednusupstancu nazvanu “proteinoid”. Proteinoidi subili slu~ajno slo`eni kombinacijom amino-kkiseli-na. Suprotno od proteina kod `ivih organizama,oni su bili beskorisne i nefunkcionalne hemijskesupstance. Ovde vidimo ~estice proteionoidapod elektronskim mikro-sskopom.

NE@IVA MATERIJA NE MO@E DA PROIZVEDE @IVOT

Jedan broj evolucionisti~kih eksperimenata, kao {to su Milerov i Foksoveksperiment, bili su smi{ljeni da doka`u tvrdnju da ne`iva materija mo`e

samu sebe da organizuje i proizvede slo`eni `ivi organizam. Ovo je potpunonenau~no ube|enje. Svako posmatranje i eksperiment su nepobitno dokaza-li da materija nema takvu sposobnost. Poznati engleski astronom i mate-mati~ar Fred Hojl prime}uje da materija ne mo`e da proizvede `ivot samaod sebe, bez namernog, promi{ljenog uplitanja:

“Ako su postojali osnovni principi materije koji su nekako doveli organskesisteme do `ivota, njihovo postojanje bi trebalo da se lako demonstrira ulaboratoriji. Neko bi, na primer, mogao uzeti bazen za plivanje da pred-stavlja prvobitnu “supu”. Napunite ga sa bilo kojim hemikalijama nebio-lo{ke prirode. Pumpajte bilo koje gasove preko toga, ili kroz to, i izlo`iteto bilo kojoj vrsti zra~enja koju va{a ma{ta zahteva. Neka eksperimenttraje godinu dana, i pogledajmo koliko mnogo od onih 2.000 enzima (pro-teina proizvedenih od strane `ivih }elija) se pojavilo u bazenu. Da}u vamodgovor i tako }u vam sa~uvati vreme, i spasiti vas poblema i tro{kovaizvo|enja eksperimenta. Ne}ete na}i ama ba{ ni{ta, izuzev mogu}eg talo-ga od stojanja, sastavljen od amino-kkiselina i drugih jednostavnih organ-skih hemikalija.”11

Evolucioni biolog Endrju Skot priznaje istu ~injenicu:

“Uzmite neku materiju, zagrevajte je dok je me{ate i ~ekajte. Ovo je savre-mena verzija 1. Knjige Mojsijeve. 'Fundamentalne' sile gravitacije, elektro-magnetizma i jake i slabe nuklearne sile u~ini}e ostatak posla... Ali,koliko mnogo od ove privla~ne pri~e je ~vrsto ustanovljeno, a kolikomnogo ostaje {pekulacija puna nade? Uistinu, mehanizam gotovo svakogglavnog koraka, od hemijskih prethodnika pa sve do prvih prepoznatljivih}elija, predmet je ili kontraverze, ili potpune zbunjenosti.”22

11.. FFrreedd HHooyyllee,, TThhee IInntteelllliiggeenntt UUnniivveerrssee,, NNeeww YYoorrkk,, HHoolltt,, RRiinneehhaarrdd && WWiinnssttoonn,, 11998833,, pp.. 225566 22.. AAnnddrreeww SSccootttt,, ““UUppddaattee oonn GGeenneessiiss””,, NNeeww SScciieennttiisstt,, VVooll.. 110066,, MMaayy 22nndd,, 11998855,, pp.. 3300..

Dok je teorija evolucije bila nemo}na da osigura razumno i doslednoobja{njenje za nastanak molekula koji su osnova }elijske strukture, razvoj ugenetici i otkri}e nukleinskih kiselina (DNK i RNK) proizvelo je nove zna~ajneprobleme za teoriju evolucije. Rad dvojice nau~nika, D`emsa Votsona (JamesaNJatsona) i Frensisa Krika (Francis Cricka), po pitanju DNK, lansirao je, 1955.godine, novu eru u biologiji. Mnogi nau~nici usmerili su svoju pa`nju kagenetici. Danas, nakon vi{e godina istra`ivanja, struktura DNK je otkrivena uvelikoj meri.

Molekul zvan DNK, koji je na|en u jezgru svake od 100 triliona }elija una{emu telu, sadr`i kompletan konstrukcioni plan ljudskog tela. Informacijeu vezi sa svim karakteristikama jedne osobe, od fizi~ke pojave do struktureunutra{njih organa, zapisane su u DNK pomo}u specijalnog {ifrovanog sis-tema. Informacije u DNK su {ifrovane pomo}u redosleda ~etiri specijalnebaze koje ~ine ovaj molekul. Ove baze su ozna~ene kao A, T, G, C premapo~etnim slovima njihovih imena. Sve strukturne razlike me|u ljudima zaviseod varijacija u redosledu ovih slova. Ovo je jedna vrsta baze podataka sas-tavljenih od ~etiri slova.

Redosled ovih slova u DNK odre|uje strukturu ljudskog bi}a do najsitni-jih detalja. Uz osobine kao {to su te`ina, boja o~iju, kose i ko`e, DNK svake}elije tako|e sadr`i dizajn 206 kostiju, 600 mi{i}a, mre`u od 10.000 slu{nihmi{i}a, mre`u od 2.000.000 opti~kih `ivaca, 100 milijardi nervnih }elija i 100triliona }elija u telu. Ukoliko bismo poku{ali zapisati informacije {ifrovane uDNK, tada bi to zna~ilo da }emo sastaviti biblioteku koja sadr`i 900 tomovaenciklopedije, od kojih svaka ima 500 stranica. Ova neverovatno velikakoli~ina informacija je {ifrovana u delovima DNK koji se zovu “geni”.

Moo`e li DNK da nastane sluu~ajnoo?

Na ovom mestu postoji va`an detalj koji zaslu`uje pa`nju. Gre{ka uredosledu nukleotida koji sa~injavaju gene u~inila bi te gene neupotrebljivim.

Kada razmislimo o tome, to jest uzmemo uobzir da u ljudskom telu postoji 100.000gena, postaje o~iglednije koliko je nemogu}eda se milioni nukleotida koji sa~injavaju ovegene slu~ajno postave u pravilnom redosle-du. Evolucioni biolog Frenk Selisbari (FrankSalisbury), komentari{e ovu neverovatno}uslede}im re~ima:

“Jedan protein srednje veli~ine mo`e sadr`avati oko 300 amino-kiselina.DNK gen koji ovo kontroli{e imao bi oko 1.000 nukleotida u svom lancu.Budu}i da postoje ~etiri vrste nukleotida u DNK lancu, jedan lanac koji sesastoji od 1.000 karika mogao bi postojati u 41.000 oblika. Koriste}i maloalgebre (logaritme), mo`emo videti da je 41.000 = 10600. Deset pomno`ensamim sobom 600 puta daje cifru koja se sastoji od 1 (jedinice) iza kojesledi 600 nula! Ovaj broj je potpuno iznad na{eg razumevanja.”111

Broj 41.000 je jednak 10600. Ovaj broj se dobija dodavanjem 600 nula uz1 (jedinicu). Po{to desetka (10) sa 11 nula napisanih iza nje sa~injava jedantrilion, onda cifra sa 600 nula stvarno predstavlja broj koji je te{ko zamisli-ti. Nemogu}nost formiranja RNK i DNK slu~ajnim nagomilavanjem nukleotidaje na slede}i na~in izra`ena od strane francuskog nau~nika Pola Augera (PaulAuger):

“Mi moramo o{tro razlikovati dva stadijuma u slu~ajnom formiranju slo`e-nih molekula kao {to su nukleotidi nastali u hemijskim reakcijama: (1)Proizvodnja nukleotida jedan po jedan, {to je mogu}e, i (2) njihovo kom-binovanje u vrlo specifi~ne nizove. Ovo drugo je apsolutno nemogu}e.”112

^ak je, nakon otkri}a DNK, i Frensis Krik, koji je dugo godina verovao uteoriju molekularne evolucije, priznao sam sebi da takav slo`eni molekul nijemogao biti formiran slu~ajno, spontano, kao rezultat evolutivnog procesa:

“Jedan po{ten ~ovek, naoru`an svim znanjem koje nam je danas dos-tupno, mo`e jedino izjaviti da, u nekom smislu, nastanak `ivota na mo-mente izgleda gotovo kao neko ~udo.”113

Ovde se pojavljuje jedna veoma interesantna dilema: dok se DNK mo`eumno`avati jedino uz pomo} nekih enzima koji su u stvari proteini, sintezaovih enzima mo`e biti realizovana jedino pomo}u informacija {ifrovanih uDNK. Po{to oboje podjednako zavise jedno od drugog, jedno je moralo pos-tojati izvesno vreme da bi moglo nastati drugo. Ameri~ki mikrobiolog D`ekob-son (Jacobson), komentari{e o ovoj temi:

“Uputstva za reprodukciju planova, za energiju i izvla~enje delova iz pos-toje}e okoline, za rast niza i za efektorski mehanizam prevo|enja instruk-cija u rast - sve je to, u isto vreme, moralo biti prisutno u momentu kadaje nastao `ivot. Ova kombinacija doga|aja izgleda potpuno nemogu}a ibolje bi bilo da se pripi{e bo`anskoj intervenciji.”114

Gornji citat je napisan dve godine nakon obelodanjivanja strukture DNKod strane D`emsa Votsona i Frensisa Krika. Ali, uprkos svom razvoju u nauci,problem ostaje nere{en za evolucioniste. Dva nema~ka nau~nika, Junker (Jun-ker) i [erer (Scherer), objasnili su da sinteza svakog od molekula (potrebnihza hemijsku evoluciju) zahteva posebne, ta~no odre|ene uslove i da je vero-vatno}a spajanja ovih supstanci (koji imaju teoretski veoma razli~ite metodenastajanja) jednaka nuli:

“Do danas nije poznat nijedan eksperiment koji bi proizveo sve molekuleneophodne za hemijsku evoluciju. Zbog toga je neophodno proizvesti razli-~ite molekule na razli~itim mestima, pod veoma pogodnim uslovima, i

98 99

Sve informacije o `ivim organizmima uskladi{tenesu u molekulu DNK. Sam ovaj neverovatno efikas-ni metod skladi{tenja informacije predstavljajasan dokaz da `ivot nije mogao da nastaneslu~ajno, ve} da je dizajniran sa svrhom, ili, boljere~eno, savr{eno je stvoren.

tada ih odneti na drugo mesto gde }e me|usobno reagovati, {tite}i ihtako od {tetnih uticaja kao {to su hidroliza i fotoliza.”115

Ukratko, teorija evolucije nije u stanju da doka`e bilo koji od evolutivnihstadijuma koji su se navodno desili na molekularnom nivou. Ne samo da neosigurava odgovore na ovakva pitanja, ve} ih progres nauke ~ini jo{ slo`eni-jim i sve vi{e nerazmrsivim.

Interesantno je da evolucionisti veruju u sve ove nemogu}e scenarije kaoda su oni nau~ne ~injenice. Po{to su oni uslovljeni stavom da ne priznajustvaranje, oni nemaju drugog izbora nego da veruju u nemogu}e. Jedan poz-nati biolog iz Australije, Majkl Denton (Michael Denton), govori o ovome u svo-joj knjizi Evolucija: Teorija u krizi (Evolution: A Theory in Crisis):

“Za skeptika je predlog da su genetski programi vi{ih organizama (koji sesastoje od ne{to blizu 1.000 miliona bita informacija, koji su jednakiredosledu slova u biblioteci od hiljadu tomova, i koji su sadr`ani u {ifro-vanom obliku u vidu vi{e hiljada komplikovanih algoritama koji kontroli{u,specificiraju i upravljaju rastom i razvojem milijardi i milijardi }elija u oblikjednog slo`enog organizma) sastavljeni jednim ~isto slu~ajnim procesom,jednostavno uvreda za razum. Ali, bez izra`avanja bilo kakve sumnje, taideja se prihvata od strane nekog darviniste!”116

Joo{ jedan uuzaluudni pookuu{aj evvooluucioonista: ““RNK svvet””

Otkri}e iz 70-ih godina, da su gasovi koji su nesumnjivo postojali u prvo-bitnoj atmosferi u~inili sintezu amino-kiselina nemogu}om, bio je veliki udaracza molekularnu evolucionu teoriju. Tada je shva}eno da su “eksperimentiprvobitne atmosfere” evolucionista poput Milera, Foksa i Ponamperuma(Ponnamperuma) bili neva`e}i. Zbog ovog razloga, 80-ih su izvr{eni novi evolu-cionisti~ki poku{aji. Kao rezultat, promovisan je scenario “RNK sveta”, po

kojem proteini nisu bili ti koji su prvi formirani,nego RNK molekuli koje su sadr`avali informacije oproteinima.

Prema ovom scenariju, predlo`enom 1986.godine od strane Voltera D`ilberta (Walter Gilbert),hemi~ara sa Harvarda, pre vi{e milijardi godina slu-~ajno je nastao jedan RNK molekul koji je nekakouspeo da se samoreprodukuje. Tada je ovaj RNKmolekul, podstaknut spoljnim uticajima, po~eo daproizvodi proteine. Posle toga, postalo je neophod-no uskladi{titi ovu informaciju u drugi molekul inekako se pojavio DNK molekul.

Budu}i da je u svakom pojedinom stadijumuizgra|en od lanaca nemogu}nosti, ovaj te{ko za-mislivi scenario je, pre nego {to je osigurao bilokakvo obja{njanje porekla `ivota, samo uve}aoproblem i doneo mnoga te{ko razre{iva pitanja:

1. Kada je nemogu}e objasniti slu~ajno formi-ranje ~ak samo jednog nukleotida koji sa~injava RNK, kako onda ovi imagi-narni nukleotidi mogu formirati RNK spajaju}i se me|usobno u pogodnomredosledu? Evolucioni biolog D`on Horgan (John Horgan), priznaje nemo-gu}nost slu~ajnog formiranja RNK slede}im re~ima:

“Pojavilo se jo{ vi{e problema, po{to su istra`iva~i nastavili pobli`e daispituju koncept 'RNK - svet'. Kako je RNK nastala na samom po~etku?RNK i njene komponente je te{ko sintetizovati u laboratoriji i pod najboljimuslovima, a kamoli pod onakvim kakvi su prvobitno vladali na Zemlji.”117

2. ^ak i da pretpostavimo da je RNK formirana slu~ajno, kako je ova RNK- napravljena od jednostavnog nukleotidnog lanca, mogla odlu~iti da samusebe umno`i i sa kakvim mehanizmom bi mogla izvesti ovaj samoumno-`avaju}i proces? Gde je na{la nukleotide koje je iskoristila za samoum-no`avanje? ^ak su i evolucionisti - mikrobiolozi, D`erald D`ojs (Gerald Joyce)i Lesli Ord`el (Leslie Orgel), izrazili beznade`nost ove situacije u njihovoj knjizipod naslovom U RNK svetu (In the RNA NJorld).118

3. ^ak i ako pretpostavimo da je postojala samoumno`avaju}a RNK uprvobitnom svetu i da su brojne amino-kiseline svih tipova, spremne da ihRNK upotrebi, bile dostupne i da su se sve ove nemogu}nosti nekako odi-grale, situacija jo{ uvek ne vodi ka formiranju ~ak niti jednog jedinog proteina.To je zato {to RNK jedino poseduje infomaciju koja se ti~e strukture proteina,a amino-kiseline su, sa druge strane, samo sirovinski materijali. Pored svegatoga, nije postojao mehanizam za proizvodnju proteina. Smatrati postojanjeRNK dovoljnim za proizvodnju proteina je toliko besmisleno kao i o~ekivati dase jedan automobil samostalno sklopi i proizvede pomo}u jednostavnogbacanja njegovog dizajna nacrtanog na papiru na hiljade njegovih nagomilanihdelova. I u ovom slu~aju proizvodnja se ne razmatra, budu}i da niti fabrika,a niti radnici nisu uklju~eni u proces.

Jedan protein se proizvodi u ribozomalnoj fabrici uz pomo} mnogobrojnihenzima i kao rezultat izuzetno slo`enog procesa unutar }elije. Ribozom je

100 101

Vilson i Krik sasvojm modelomDNK molekula.

Prof. Frensis Krik:“Nastanak `ivota izgleda

skoro kao ~udo.”

jedna slo`ena }elijska organela izgra|ena od proteina. Zbog toga, ova situaci-ja iznosi jo{ jednu nerazumnu pretpostavku - da bi tako|e ribozomi trebali danastanu slu~ajno, u isto vreme. ^ak i nobelovac @ak Mono (Jacques Monod),koji je jedan od najfanati~nijih branitelja evolucije, obja{njava da sinteza pro-teina nikako ne mo`e toliko biti potcenjena, to jest ne mo`e se smatrati dazavisi samo od informacija u nukleinskim kiselinama:

“[ifra je bezna~ajna ako se ne prevede. Ma{inerija za prevo|enje koddana{njih }elija sastoji se od najmanje 50 makromolekularnih komponentikoje su i same {ifrovane u DNK. [ifra ne mo`e biti prevedena druga~ijeosim uz pomo} produkata samog prevo|enja. To je moderni izraz zaizreku: Omne vivum ed` ovo (Sve `ivo iz jajeta). Kada i kako je ovaj krugpostao zatvoren? To je isuvi{e te{ko zamisliti.”119

Kako je jedan RNK lanac u prvobitnom svetu mogao preduzeti takveodluke i koje je metode mogao upotrebiti da realizuje proizvodnju proteina, ada pri tom sam preduzima posao koji obi~no izvr{ava pedeset specijalizio-vanih ~estica? Evolucionisti nemaju odgovore na ova pitanja.

Dr. Lesli Ord`el (Leslie Orgel), jedan od saradnika Stenlija Milera iFrensisa Krika sa Univerziteta San Diego u Kaliforniji, koristi termin “sce-nario” za mogu}nost “zapo~injanja `ivota kroz RNK svet”. U ~lanku naslov-ljenom kao “Poreklo `ivota”, objavljenom u ~asopisu American Scientist odoktobra 1994, Ord`el je opisao kakvu vrstu karakteristika je ova RNK trebalada ima i kako je ovo bilo nemogu}e:

“Ovaj scenario mogao se dogoditi, ali mi dodajemo - jedino ako su pre-bioti~ne RNK imale dve osobine koje nisu evidentne danas: sposobnostda se umno`avaju bez proteina i sposobnost da ubrzaju svaki korak sin-teze proteina.”120

Kao {to bi trebalo biti jasno, o~ekivati ova dva slo`ena i izuzetnoneophodna procesa od molekula RNK, mogu}e je jedino uz pomo} snagema{te i gledi{ta koje imaju evolucionisti. Konkretne nau~ne ~injenice, sadruge strane, jasno govore da je teza o “RNK svetu”, koja predstavlja novimodel slu~ajnog formiranja `ivota, podjednako neverovatna bajka.

@ivvoot je jedan kooncept kooji je dalekoo iznad oobi~ne goomile moolekuula

Hajde da na trenutak zaboravimo sve ove nemogu}nosti i da pretpostavi-mo da je molekul proteina ipak formiran u najnepogodnijim uslovima i u pot-puno nekontrolisanoj okolini kao {to su bili uslovi na prvobitnoj Zemlji.Formiranje samo jednog proteina ne bi bilo dovoljno; ovaj protein morao bida strpljivo ~eka hiljadama, a mo`da i milionima godina u ovoj nekontrolisanojokolini, bez popravljanja bilo kakvog o{te}enja, dok se ne formira drugi mo-lekul pored njega, slu~ajno i pod istim uslovima. Morao bi da ~eka dok mil-ioni korektnih i potrebnih proteina ne budu formirani jedan pored drugog, uistim okolnostima, i sve to “slu~ajno”. Oni koji su formirani ranije morali subiti dovoljno strpljivi da ~ekaju da drugi budu formirani upravo do njih, a dane budu uni{teni, uprkos ultravioletnim zracima i grubim mehani~kim delo-vanjima. Tada bi se ovi proteini u adekvatnom broju, svi potekli sa istogmesta, trebali skupiti i slo`iti, prave}i svrhovite kombinacije i formiraju}i }eli-jske organele. Nijedan spoljni materijal, {tetni molekul ili neiskori{}en pro-teinski lanac, “ne bi ih smeli” ometati. Onda, ~ak i ako bi se ove organeleskupile na jedan potpuno harmoni~an i kooperativan na~in, unutar plana iporetka, one bi morale uzeti neophodne enzime izvan njih samih (iz okoline)i postati pokrivene sa membranom, s tim {to bi prostor unutar nje morao bitiispunjen specijalnom te~no{}u da bi se pripremila okolina idealna za njih. Esada, ~ak i kad bi se svi ovi “visoko neverovatni” doga|aji slu~ajno desili,da li bi ova gomila molekula postala `iva?

Odgovor je NE, zato {to su istra`ivanja otkrila da puka kombinacija ovihmaterijala potrebnih za `ivot nije dovoljna da bi `ivot i otpo~eo. ^ak i kadabi se svi potrebni proteini sakupili i stavili u probnu posudu, ovi napori ne bi

102 103

PRIZNANJA EVOLUCIONISTA

Ra~un verovatno}e jasno pokazuje da slo`eni molekuli, kao {to su protei-ni i nukleinske kiseline (RNK i DNK), nikada ne bi mogli da se formira-

ju slu~ajno, nezavisno jedni od drugih. A ipak, evolucionisti moraju da sesuo~e sa ~ak jo{ ve}im problemom, da su svi ovi slo`eni molekuli moralida postoje istovremeno da bi `ivot uop{te mogao da nastane. Evolucionateorija je potpuno zbunjena ovim zahtevom. Ovo je ta~ka na kojoj su nekivode}i evolucionisti bili prisiljeni na priznanje. Na primer, bliski saradnikStenlija Milera i Frensisa Krika, sa Univerziteta San Diego Kalifornija, uva-`eni evolucionista Dr. Lesli Ord`el, ka`e:

“Izuzetno je neverovatno da proteini i nukleinske kiseline, oboje izuzetnoslo`ene gra|e, nastanu spontano na istom mestu i u isto vreme. A ipak,izgleda neverovatno da je jedno nastalo bez drugoga. Tako da bi, na prvipogled, neko mogao da zaklju~i da `ivot u stvari nikada ne bi mogao nas-tati putem slu~ajnih hemijskih reakcija.”11

Ista ~injenica je priznata i od strane drugih nau~nika:

“DNK ne mo`e da obavi svoj posao, uklju~uju}i formiranje drugih DNK,bez pomo}i kataliti~kih proteina ili enzima. Ukratko, proteini se ne moguformirati bez DNK, ali ni DNK se ne mo`e formirati bez proteina.”22

“Kako je nastala genetska {ifra, zajedno sa mehanizmima za njeno pre-vo|enje (ribozomi i RNK molekuli)? Za trenutak }emo se morati zadovoljitisa ose}anjem ~u|enja i divljenja, pre nego sa odgovorom.”33

1. Leslie E. Orgel, “The Origin of Life on Earth”, Scientific American, vol. 271, October1994. p. 78.2. John Horgan, “In the Beginning”, Scientific American, vol. 264, February 1991, p.119.3. Douglas R. Hofstadter, Gödel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid, Nenj York,Vintage Books, 1980, p. 548.

rezultovali proizvodnjom `ive }elije. Svi eksperimenti koji su izvedeni o ovojtemi pokazali su se neuspe{nim. Sva posmatranja i eksperimenti pokazujuda `ivot mo`e pote}i samo iz `ivota. Tvrdnja da je `ivot evoluirao iz ne`ivematerije, drugim re~ima “abiogeneza”, jeste jedna bajkovita pri~a koja postojijedino u snovima evolucionista i potpuno je u suprotnosti sa rezultatimasvakog eksprimenta i posmatranja.

S obzirom na ovo, prvi `ivot na Zemlji mora da je potekao iz nekog dru-gog “`ivota”. A to je Tvorac. @ivot mo`e otpo~eti, trajati i zavr{iti se jedinoNJegovom voljom. [to se ti~e evolucije, ne samo da nije u stanju da objas-ni kako je `ivot po~eo, nego tako|e nije u stanju da objasni kako su se formi-rale supstance neophodne za `ivot i kako su se one sastavile.

Drugi zakon termodinamike, koji je prihva}en kao jedan od osnovnih za-kona fizike, ka`e da }e pod normalnim uslovima svi sistemi koji su prepu{-teni sami sebi naginjati da postanu neure|eni, raspr{eni i uni{teni, a u direk-tnoj povezanosti sa koli~inom vremena koje protekne. Sve `ivo i ne`ivo sepohaba, raspada, propada, dezintegri{e i biva uni{teno. Ovo je apsolutni krajsa kojim se sva bi}a suo~avaju na ovaj ili onaj na~in, i prema ovom zakonu,ovaj neizbe`ni proces nema povratak.

Ovo je ne{to {to smo svi mi videli. Na primer, ako odvezete auto u pusti-nju i ostavite ga tamo, te{ko mo`ete o~ekivati da ga na|ete u boljem stan-ju, kada se godinama kasnije vratite po njega. Nasuprot tome, videli biste dasu se njegove gume izduvale, da su njegovi prozori razbijeni, njegova {asijazar|ala i da je njegov motor propao. Isti neizbe`ni, ~ak jo{ i br`i proces va`ii za `ive organizme.

Drugi zakon termodinamike je sredstvo pomo}u koga je ovaj prirodni pro-ces definisan sa fizi~kim jedna~inama i prora~unima.

Ovaj ~uveni zakon fizike je, tako|e, poznat i kao “Zakon o entropiji”. En-tropija u fizici ozna~ava meru nereda u sistemu. Entropija sistema se pove-}ava kako se on kre}e prema neurednijem, raspr{enijem i neplaniranijemstanju od ure|enog, organizovanog i planiranog. [to je ve}i nered u sistemu,ve}a je entropija. Zakon o entropiji ka`e da celi univerzum neizbe`no ide kaoneure|enijem, neplaniranijem i neorganizovanijem stanju.

Vrednost Drugog zakona termodinamike je eksperimentalno i teoretskidokazana. Najpoznatiji nau~nici na{eg doba sla`u se u ~injenici da }e Zakono entropiji predsedavati kao vladaju}a paradigma u slede}em periodu istori-je. Albert Ajn{tajn, jedan od najve}ih nau~nika na{ega doba, rekao je da jeto “glavni zakon cele nauke”. Artur Edington je tako|e rekao za ovaj zakonda je to “vrhovni metafizi~ki zakon celog univerzuma”.121

Evoluciona teorija je tvrdnja koja je postavljena uz potpuno ignorisanjeovog osnovnog i univezalno istinitog zakona fizike. Mehanizam koji nudi evolu-cija potpuno je kontradiktoran ovom zakonu. Teorija evolucije ka`e da se neor-ganizovani, raspr{eni i neorganski atomi i molekuli vremenom spontano zajed-no skupljaju u odre|enom poretku i po odre|enom planu, da bi formiraliizuzetno slo`ene molekule kao {to su proteini, DNK i RNK, nakon ~ega onipostepeno stvaraju milione razli~itih `ivih vrsta sa ~ak jo{ slo`enijom gra|om.Prema evolucionoj teoriji, ovaj pretpostavljeni proces koji donosi sve plani-raniju, sve ure|eniju, sve slo`eniju i sve organizovaniju strukturu, na svakom

104 105

11. POGLAVLJE

Termodinamika osporavateoriju evolucije

stadijumu, pod prirodnim uslovima, formirao je sve sam od sebe. Zakon oentropiji jasno pokazuje da je ovaj, takozvani prirodni proces, u potpunoj kon-tradikciji sa zakonima fizike.

Evolucionisti~ki nau~nici su tako|er svesni ove ~injenice. J. H Ra{ (J. H.Rush) izjavljuje:

“U slo`enom toku svoje evolucije, `ivot ispoljava izvanredan kontrast ten-denciji izra`enoj u Drugom zakonu termodinamike. Dok Drugi zakon termo-dinamike ispoljava nepovratan napredak prema pove}anju entropije i nere-da, `ivot kontinuirano evoluira prema vi{im stupnjevima reda.”122

Evolucionisti nau~nik Rod`er Levin izra`ava ovaj termodinami~ki }orsokakevolucije u jednom ~lanku u ~asopisu Science:

“Jedan problem sa kojim su se biolozi suo~ili je o~igledna kontradiktor-nost Drugog zakona termodinamike sa evolucijom. Sistem bi trebao dapropada sa vremenom, daju}i manje, a ne vi{e reda.”123

Jedan drugi evolucioni nau~nik, D`ord` Stavropulos (George Stravropulos),izjavljuje termodinami~ku nemogu}nost spontanog formiranja `ivota i neizvod-ljivost obja{njavanja postojanja slo`enih `ivih mehanizama pomo}u prirodnihzakona, u dobro poznatom evolucionisti~kom ~asopisu American Scientist:

“Ipak, pod obi~nim uslovima, nijedan slo`eni neorganski molekul nikadane bi mogao da bude formiran spontano, nego bi se pre dezintegrisao,{to je u skladu sa Drugim zakonom termodinamike. Zaista, {to je molekulslo`eniji to je on i nestabilniji i sve je sigurnija, pre ili kasnije, njegovadezintegracija. Fotosinteza i svi `ivotni procesi, i sam `ivot, jo{ ne mogubiti shva}eni, uprkos zbrkanom ili namerno zbunjuju}em jeziku termodi-namike ili bilo koje druge egzaktne nauke.”124

Kao {to je priznato, Drugi zakon termodinamike predstavlja nepremostivuprepreku za scenario evolucije, i u pogledu nauke, i u pogledu logike. Ne-mo}ni da daju bilo kakvo nau~no ili konzistentno obja{njenje da bi nadvladaliovu prepreku, evolucionisti je mogu prevazi}i jedino u svojoj ma{ti. Na primer,poznati evolucionista D`eremi Rifkin (Jeremy Rifkin) ovako saop{tava svojeverovanje da evolucija nadvladava ovaj zakon fizike pomo}u “magi~ne sile”:

“Zakon o entropiji ka`e da evolucija rasipa ukupnu energiju dostupnu za`ivot na ovoj planeti. Na{ koncept evolucije je upravo obrnut. Mi veruje-mo da evolucija nekako magi~no stvara ve}e ukupne vrednosti i red naZemlji.”125

Ove re~i vrlo dobro pokazuju da je evolucija potpuno dogmatsko verova-nje.

Mit oo ““ootvvoorenoom sistemuu””

Suo~eni sa svim ovim istinama, evolucionisti su morali da preduzmu begu izvrtanje Drugog zakona termodinamike, govore}i da on va`i jedino za“zatvorene sisteme”, a da su otvoreni sistemi izvan dosega ovog zakona.

“Otvoreni sistem” je termodinami~ki sistem gde energija ulazi, ali i izlazi,za razliku od zatvorenog sistema u kome po~etna energija i materija ostajukonstantni. Evolucionisti smatraju da je svet otvoreni sistem, to jest, da je

konstantno izlo`en energiji koja doti~e od Sunca, i da se Zakon o entropijine primenjuje na svet kao celinu, tako da ure|eni i slo`eni `ivi organizmi ipakmogu biti proizvedeni od neure|enih, jednostavnih i ne`ivih struktura.

Me|utim, ovde postoji o~igledno izvrtanje istine. ^injenica da sistem imadotok energije nije dovoljna da u~ini sistem ure|enim. Potrebni su specifi~nimehanizmi da u~ine energiju funkcionalnom. Na primer, da bi se iskoristilaenergija iz benzina, autu je potreban motor, prenosni sistem i odgovaraju}ikontrolni mehanizam. Bez takvog sistema, auto ne}e biti u stanju da upo-trebiti energiju iz benzina.

Ista stvar tako|e vredi i u slu~aju `ivota. Istina je da `ivot crpi svojuenergiju od Sunca, me|utim, Sun~eva energija mo`e biti pretvorena u hemi-jsku jedino pomo}u neverovatno slo`enih sistema za pretvaranje energije u`ivim organizmima (kao {to su fotosinteza u biljkama i sistem za varenje kodljudi i `ivotinja). Nijedan `ivi organizam ne mo`e da `ivi bez takvih sistemaza pretvaranje energije. Bez jednog sistema za pretvaranje energije, Sunce ni-je ni{ta drugo do izvor destruktivne energije koji spaljuje, sasu{uje i topi.

Kao {to se mo`e videti, termodinami~ki sistem bez neke vrste mehaniz-ma za pretvaranje energije nije pogodan za evoluciju, pa bio on otvoren ilizatvoren. Niko ne tvrdi da je takav slo`en i svestan mehanizam mogao dapostoji u prirodi u uslovima prastare Zemlje. Zaista, pravi problem sa kojimse suo~avaju evolucionisti je pitanje - kako su slo`eni mehanizmi za pret-varanje energije, kao fotosinteza u biljkama, koji ne mogu da budu dupliko-vani ~ak ni pomo}u moderne tehnologije, mogli nastati sami od sebe?

Priliv Sun~eve energije na svet nema takvu mo} da bi sam od sebe doneored. Bez obzira koliko je visoka temperatura nastala, amino-kiseline se odu-piru formiranju veza u ure|enim nizovima. Energija sama po sebi nije dovolj-na da u~ini da amino-kiseline formiraju mnogo slo`enije molekule proteina ilida proteini formiraju mnogo slo`enije i organizovanije strukture }elijskih orga-nela. Pravi i su{tinski izvor ove organizacije na svim nivoima je svesni diza-jn, odnosno stvaranje.

Izvvrdavvanje poomoo}uu ““Teoorije haoosa””

Sasvim svesni da Drugi zakon termodinamike ~ini evoluciju nemogu}om,neki evolucionisti su na~inili {pekulantske poku{aje da zatvore pukotinu izme-|u ovo dvoje, i da u~ine evoluciju mogu}om. Kao i obi~no, ~ak i ovi naporipokazuju da se teorija evolucije suo~ava sa }orsokakom iz koga ne mo`e dapobegne.

Jedna osoba poznata po svojim naporima da objedini termodinamiku ievoluciju je belgijski nau~nik Ilije Prigo`in (Ilya Prigogine). Krenuv{i od Teorijehaosa, Prigo`in je predlo`io brojne hipoteze u kojima se red formira iz haosa(nereda). Me|utim, uprkos najve}im naporima, Prigo`in je bio nemo}an dapostigne to objedinjenje. Ovo se jasno vidi iz onoga {to on ka`e:

“Postoji jedno drugo pitanje koje nas je mu~ilo vi{e od jednog veka: Kakvozna~enje ima evolucija `ivih organizama u svetu opisanom pomo}u ter-modinamike, svetu stalno pove}avaju}eg nereda?”126

106 107

Prigo`in, koji sasvim dobro zna da teorije na molekularnom nivou nisu pri-menjive na `ive sisteme, takve kao {to je `iva }elija, nagla{ava svoj problem:

“Problem biolo{kog poretka uklju~uje prelaz od molekularne aktivnosti donadmolekularnog poretka u }eliji. Problem je daleko od toga da bude re-{en.”127

Ovo je ta~ka do koje se stiglo pomo}u Teorije haosa i srodnih {pekulaci-ja. Nije postignut nikakav konkretan rezultat koji bi podr`ao ili verifikovao evo-luciju ili eliminisao kontradikciju izme|u evolucije, entropije i drugih fizi~kih za-kona.

Uprkos svih ovih navednih ~injenica, evolucionisti poku{avaju da pobegnupomo}u neozbiljnih izvrdavanja. Jasne nau~ne istine pokazuju da `ivi orga-nizmi i ure|ene, planirane i slo`ene strukture `ivih organizama, ni u komslu~aju pod normalnim okolnostima nisu mogle da nastanu slu~ajno. Ovasituacija jasno pokazuje da postojanje `ivih organizama mo`e biti obja{njenojedino sa intervencijom natprirodne sile. Nauka je dokazala da je evolucija,koliko se to ti~e termodinamike, jo{ uvek nemogu}a, a postojanje `ivotanema drugo obja{njenje osim Stvaranja.

U prethodnom poglavlju razmatrali smo koliko je nemogu}e slu~ajno formi-ranje `ivota. Hajde da opet, na momenat, prihvatimo ove nemogu}nosti. Haj-de da pretpostavimo da se pre vi{e miliona godina formirala jedna }elija, daje “o`ivela” stekav{i sve {to je neophodno za `ivot. I na ovoj ta~ki evolucijaopet kolabira. Jer, ~ak i da je ova }elija postojala jedno vreme, ona bi jednogdana umrla, a posle njene smrti ne bi preostalo ni{ta i sve bi se vratilo tamogde je i po~elo. Ovo je razlog zbog ~ega ova prva `iva }elija, ne poseduju}inikakvu genetsku informaciju, ne bi bila u stanju da se razmno`ava i dazapo~ne novu generaciju. @ivot bi se zav{io sa njenom smr}u.

Genetski sistem ne sastoji se samo od DNK. Slede}i faktori bi tako|etrebali da postoje u istoj okolini: enzimi - da pro~itaju {ifru na DNK, infor-maciona RNK - koja bi trebala biti proizvedena nakon ~itanja ove {ifre, ribo-zomi - na koje }e se ova informaciona RNK postaviti prema ovoj {ifri i veza-ti radi proizvodnje, transportna RNK - da prenese amino-kiseline do ribozomada bi bile upotrebljene za proizvodnju, i izuzetno komplikovani enzimi - da izve-du brojne prelazne procese. Takva okolina ne mo`e postojati nigde drugo dosamo u potpuno izolovanoj i potpuno kontrolisanoj okolini poput }elije, gdepostoje sve neophodne sirovine i energetski resursi.

Kao rezultat, organska materija mo`e se samoumn`avati jedino ako pos-toji kao potpuno razvijena }elija, sa svim svojim organelama i u prikladnojokolini - gde ona mo`e pre`iveti, izmenjivati materijale i dobiti energiju iz svogokru`enja. Ovo zna~i da je prva }elija na Zemlji formirana “sva odjednom”,sa svom svojom neverovatno slo`enom gra|om.

Dakle, ako je jedna izuzetno slo`ena gra|a nastala sva odjednom, {taonda to zna~i?

Hajde da postavimo ovo pitanje koriste}i se jednim primerom. Hajde da,u pogledu njihove slo`enosti, uporedimo }eliju sa jednim automobilom visoketehnologije. (U stvari, }elija je mnogo slo`eniji i razvijeniji sistem nego {to jeto automobil sa svojim motorom i sa svom svojom tehni~kom opremom.)Zapitajmo se sada: [ta biste pomislili kada biste otputovali u dubine veomeguste {ume i nai{li na najnoviji model automobila me|u drve}em? Da li bistepomislili da su se razli~iti elementi u {umi tokom miliona godina sasvimslu~ajno sakupili i proizveli takvo vozilo? Sav materijal koji sa~injava auto-mobil dobijen je od gvo`|a, plastike i gume, dakle od zemlje ili njenihprera|evina. Ali, da li bi vas ova ~injenica navela da pomislite da su ovimaterijali proizvedeni “slu~ajno” i da su se onda sastavili i proizveli auto?

108 109

12. POGLAVLJE

Dizajn i slu~ajnost

Bez sumnje, bilo ko sa zdravim razumom znao bi da je auto produktsvesnog dizajnera, i to u nekoj fabrici, i ~udio bi se {ta taj auto radi ovde,usred d`ungle. Iznenadno stvaranje jedne slo`ene strukture, u potpunomobliku i iz vedra neba, pokazuje da je ona stvorena od strane svesnog uzro-ka - sile. Jedan slo`eni sistem kao {to je }elija, bez sumnje, stvoren je odstrane vi{e - nadmo}ne volje i mudrosti. Drugim re~ima, ona je nastala kaodelo Tvorca.

Veruju}i da ~isti slu~aj mo`e proizvesti perfektni dizajn, evolucionisti supre{li granice razuma i nauke. Jedan od iskrenih autoriteta na ovom polju jepoznati francuski zoolog Pjer Gras (Pierre Grasse), biv{i predsednik Francuskeakademije nauka. Gras je materijalista, ali on ipak priznaje da je Darvinovateorija nemo}na da objasni `ivot, i daje svoje gledi{te o logici “slu~ajnosti”koja predstavlja ki~mu darvinizma:

“Podesna pojava mutacija, koje omogu}avaju `ivotinjama i biljkama daudovolje svojim potrebama, izgleda te{ka za verovanje. A Darvinova teori-ja je ipak, jo{ zahtevnija: jedna jedina biljka, jedna jedina `ivotinja trebalabi hiljadama i hiljadama godina biti podvrgnuta korisnim slu~ajnostima.Tako da bi ~uda trebala da postanu pravilo: doga|aji sa neverovatnomalom verovatno}om de{avanja sa lako}om bi se realizovali... Ne posto-ji zakon koji zabranjuje sanjarenja, ali se nauka ne bi smela prepu{tatitome.”128

Gras je rezimirao {ta koncept “slu~ajnosti” zna~i za evolucioniste: “Slu-~ajnost postaje jedna vrsta bo`anstva koje se, pod pla{tom ateizma, potajnoobo`ava.”129

Logi~ni neuspeh evolucionista je rezultat njihovog zatvaranja u svetili{tekoncepta slu~ajnosti.

Darvvinoovva ffoormuula!!

Pored svih stru~nih dokaza sa kojima smo do sada imali posla, hajde dasada, na jednom primeru koji je tako jednostavan da ga mogu razumeti ~aki deca, ispitamo kakvu to vrstu praznoverja poseduju evolucionisti:

Evoluciona teorija tvrdi da je `ivot stvoren slu~ajno. Prema ovoj tvrdnji,neorganski i nesvesni atomi sakupili su se i sastavili da bi formirali }eliju, atada su }elije nekako formirale druge `ive organizme, uklju~uju}i ~oveka.Hajde da razmislimo o tome. Kada sakupimo zajedno elemente koji ~inegradivne blokove `ivota, kao {to su ugljenik, fosfor, azot, kalijum, itd, formi-rali smo samo jednu obi~nu gomilu. Bez obzira kroz kakve tretmane ona pro-lazila, ova gomila atoma ne mo`e formirati ~ak nijedan jedini `ivi organizam.Hajde da formuli{emo jedan “eksperiment” o ovoj temi i hajde da, bezzvu~nih izjava, u ime evolucionista, ispitamo {ta oni stvarno tvrde, podimenom “Darvinove formule”:

Neka evolucionisti u velika burad stave mno{tvo materija prisutnih u sas-tavu `ivih organizama, kao {to su fosfor, ugljenik, kiseonik, gvo`|e i mag-nezijum. [tavi{e, neka dodaju u ovu burad bilo koji materijal koji ne postojiu normalnim uslovima, ali koji oni smatraju neophodnim. Pustimo ih da doda-ju u ovu smesu koliko god ho}e amino-kiselina koje nemaju mogu}nost formi-

ranja pod prirodnim uslovima i koliko god `ele proteina, od kojih samo jedanima verovatno}u formiranja 10-950. Dozvolimo im da ovu me{avinu izlo`e`eljenoj temperaturi i vlagi. Dozvolimo im da ovu me{avinu pobu|uju kakvomgod tehnologijom `ele. Neka najistaknutije nau~nike stave pored ovih buradi.Neka ovi nau~nici redom ~ekaju pored ovih buradi milijardama i ~ak trilioni-ma godina. Neka se ose}aju slobodni da upotrebe sve vrste uslova koje sma-traju neophodnim za formiranje ~oveka. Bez obzira {ta oni radili, oni ne moguu ovim buradima proizvesti ~oveka. Oni ne mogu proizvesti `irafe, lavove,p~ele, kanarince, konje, delfine, ru`e, orhideje, ljiljane, karanfile, banane,narand`e, jabuke, datule, paradajz, dinje, lubenice, smokve, masline, gre-jpfrut, breskve, paunove, fazane, vi{ebojne leptire, ili milione drugih `ivihorganizama kao {to su ovi. Zaista, oni ne mogu da naprave nijednu jedinunjihovu }eliju.

Ukratko, nesvesni atomi ne mogu da formiraju }eliju jednostavnim saku-pljanjem. Oni ne mogu da donesu novu odluku i podele se u dve }elije, atada da donesu i druge odluke i kreiraju profesore koji }e prvo izmisliti elek-tronski mikroskop, a onda pod tim mikroskopom ispitivati svoju sopstvenu}elijsku gra|u. Materija je jedna nesvesna, be`ivotna gomila, i postaje `ivajedino sa Tvor~evin superiornim stvaranjem.

Evoluciona teorija, koja tvrdi suprotno, totalna je zabluda potpuno suprot-na razumu. ^ak i malo razmi{ljanja o tvrdnjama evolucionista otkriva ovu real-nost, ba{ kao u gornjem primeru.

Tehnooloogija uu ookuu i uuhuu

Jo{ jedna tema koja ostaje neodgovorena od strane evolucione teorije jeizvrstan kvalitet opa`anja u oku i uhu.

Pre nego {to pre|emo na razmatranje o oku, hajde da ukratko odgovo-rimo na pitanje: “Kako mi vidimo?” Svetlosni zraci koji dolaze od objektagledanja padaju obrnuto na retinu oka. Ovde se ovi svetlosni zraci pomo}uspecijalnih }elija pretvaraju u elektri~ne signale i oni idu do jedne veoma maleta~ke u zadnjem delu mozga, zvane centar vida. Ovi elektri~ni signali se,nakon serije procesa, registruju kao slika u ovom centru u mozgu. Imaju}i uvidu ovu tehnologiju, hajde da malo razmi{ljamo.

Mozak je izolovan od svetlosti. To zna~i da je unutar mozga neprekidnimrak i da svetlo ne dopire do mesta gde je mozak sme{ten. Mesto zvanocentar vida je neprestano mra~no mesto, gde nikakva svetlost nikada nesti`e; to je mo`da najmra~nije mesto za koje ste ikada znali. Me|utim, miposmatramo sjajan, jasan i svetao svet u ovoj najve}oj tami.

Slika formirana u oku je tako o{tra i razgovetna da je ~ak ni tehnologija20. veka ne mo`e posti}i. Na primer, pogledajte u knjigu koju ~itate i svojeruke sa kojima je dr`ite, zatim podignite svoju glavu i pogledajte oko sebe.Da li ste ikada, na bilo kom elektronskom ure|aju, videli tako o{tru i raz-govetnu sliku kao {to je ta?

^ak i najrazvijeniji televizijski ekrani, proizvedeni od strane najve}ih proiz-vo|a~a televizora u svetu, ne mogu vam osigurati tako perfektnu sliku. To jetrodimenzionalna, kolor i izuzetno verodostojna slika. Vi{e od 100 godina, hi-ljade in`injera poku{avali su da postignu ovu verodostojnost. Fabrike, sva

110 111

mogu}a sredstva i svi preduslovi su osigurani, obavljena su mnoga istra`ivan-ja, napravljeni mnogi planovi i nacrti u ovu svrhu. A opet, pogledajte u TVekran i knjigu koju dr`ite u svojim rukama. Vide}ete da postoji velika razlikau odnosu na `ivu sliku koju registruje va{e oko. [tavi{e, TV ekrani vampokazuju dvodimenzionalnu sliku, dok sa o~ima gledate jednu trodimenzio-nalnu perspektivu imaju}i ose}aj prostora - dubine. Kada pa`ljivo pogledate,vide}ete da postoji neka vrsta zamagljenosti na slici sa TV ekrana; a da liima ikakve zamagljenosti kada gledamo `ivu sliku? Sigurno da nema.

Tokom mnogo godina, desetine hiljada in`injera poku{avali su da napravetrodimenzionalni TV i da postignu sliku kvaliteta kao {to to oko neposrednoregistruje. Da, oni su napravili trodimenzionalni televizijski sistem, ali nijemogu}e gledati ga bez stavljanja pomo}nih nao~ara. [tavi{e, to je samoumetnuta tre}a dimenzija. Pozadina je mutnija, a prvi plan izgleda kao da jena papiru. Nikada nije bilo mogu}e proizvesti o{tru i razgovetnu sliku kao kodoka. U oba slu~aja, i kod kamere i kod televizije, postoji gubitak kvalitetaslike.

Evolucionisti tvrde da je mehanizam produkcije ove o{tre i razgovetneslike nastao slu~ajno. Sada, ako bi vam neko rekao da je televizor u va{ojsobi nastao kao proizvod slu~ajnosti, da su se svi njegovi atomi jednostavnosakupili, sastavili i napravili ovaj ure|aj koji proizvodi sliku, {ta biste vi pomis-lili? Kako atomi mogu uraditi ono {to hiljade ljudi ne mogu?

Gotovo jedan ceo vek, desetine hiljada in`injera su istra`ivali i trudili seu laboratorijama visoke tehnologije i u velikim inudstrijskim kompleksima,

koriste}i najnaprednije tehnolo{ke ure|aje, i nisu bili u stanju da urade ni{tavi{e od ovoga.

Ako jedan ure|aj koji proizvodi primitivniju sliku nego oko nije mogao danastane slu~ajno, tada je veoma o~igledno da oko i slika vi|ena okom nisumogli nastati slu~ajno. Za to su potrebni mnogo detaljniji i mudriji plan i nacrtod onog za TV. Plan i nacrt za sliku koja je o{tra i razgovetna kao ova, pri-pada Tvorcu, koji je u stanju da to stvori.

Ista situacija vredi za uho. Spoljni deo uha kupi sve dostupne zvukovepomo}u u{ne {koljke i usmerava ih u srednje uho; srednje uho prenosizvu~ne vibracije poja~avaju}i ih; unutra{nje uho {alje ove vibracije u mozakprevode}i ih u elektri~ne signale. Ba{ kao i sa okom, ~in slu{anja dovr{avase u slu{nom centru u mozgu.

Situacija u oku tako|e vredi i za uho. To jest, mozak je izolovan od zvuko-va ba{ kao i od svetla - unutra se ne propu{ta nijedan zvuk. Zbog toga, bezobzira kako je bu~no napolju, unutar mozga je potpuna ti{ina. Pored svegatoga, u mozgu se opa`aju najo{triji zvukovi. U ~ovekovom mozgu, koji je izolo-van od zvuka, ~ovek slu{a orkestarske simfonije i ~uje svu buku, na primerna mestu gde je gu`va. Me|utim, ukoliko bi se u tom trenutku u ~ovekovommozgu izmerio zvu~ni nivo, videlo bi se da u njemu vlada potpuna ti{ina.

Hajde da opet uporedimo visoki kvalitet i najvi{u tehnologiju prisutnu uuhu i mozgu sa tehnologijom koju su proizvela ljudska bi}a. Kao i u slu~ajusa slikom, decenije napora su bile utro{ene u poku{ajima da se zabele`i zvukkoji je veran originalu. Rezultat ovih napora su zvu~ni rekorderi, HI-FI sistemii sistemi za opa`anje zvuka. Uprkos svoj ovoj tehnologiji i hiljadama in`injerai eksperata koji su radili na ovome, jo{ nije postignut aparat koji perfektnobele`i zvuk onako kako to ljudsko uho radi. Razmislite o HI-FI sistemimanajvi{eg kvaliteta, proizvedenim od strane najve}ih kompanija u muzi~kojindustriji. ^ak kada se zvuk snimi u ovim ure|ajima, ne{to od toga bivaizgubljeno. Ili, kada okrenete na HI-FI, vi uvek ~ujete {u{te}i zvuk pre negopo~ne muzika. A zvuk koji je produkt tehnologije ljudskog tela je izuzetnoo{tar i jasan. Ljudsko uho nikada ne opa`a zvuk udru`en sa {ume}im zvukomili sa atmosferskim smetnjama kao {to to opa`a HI-FI; uho prima zvuk upra-vo onakav kakav jeste, o{tar i ~ist. To je bilo tako jo{ od stvaranja ~oveka.

Ukratko, tehnologija u na{em telu je daleko superiornija od tehnologijekoju je ~ove~anstvo proizvelo koriste}i svoje nagomilano znanje, iskustvo imogu}nosti. Niko ne bi mogao re}i da su HI-FI i kamera nastali kao rezultatslu~aja. Pa kako se onda mo`e tvrditi da su tehnologije koje postoje u ljud-skom telu, koje su ~ak superiornije od ovih, mogle nastati kao rezultat lancaslu~ajnosti zvanog evolucija?

Evidentno je da su oko i uho, i zaista svi drugi delovi ljudskog tela, pro-dukti jednog veoma superiornog stvaranja. Ovo su kristalno jasni pokazateljiBo`je jedinstvenosti i nenadma{nog stvaranja, NJegovog ve~nog znanja imo}i.

Razlog {to smo mi posebno pomenuli ose}anje vida i sluha ovde, jestenesposobnost evolucionista da razumeju znakove stvaranja, tako jasne io~igledne kao {to su ovi. Ako jednog dana pitate nekog evolucionistu da vamobjasni kako to da su ovaj izvrsni dizajn i tehnologija u oku i uhu nastali kaorezultat slu~aja, vide}ete da on ne}e biti u stanju da vam da bilo kakav razu-

112 113

Kada uporedimo oko i uho sa kamera-ma i muzi~kim ure|ajima, uo~avamo da

su oko i uho daleko slo`eniji, funkcional-niji i savr{eniji nego ovi tehnolo{ki

proizvodi.

man ili logi~an odgovor. ^ak i Darvin, u svom pismu Asi Greju od 3. aprila1860, pi{e da ga “pomisao na oko celoga zaledi” i priznaje beznade`nostevolucionista u susretu sa izvanrednim dizajnom `ivih organizama.130

U prethodnim poglavljima ispitali smo pogre{nost teorije evolucije u smis-lu fizi~kih dokaza na|enih u fosilima, kao i sa gledi{ta molekularne biologi-je. U ovom poglavlju }emo govoriti o jednom broju biolo{kih fenomena i kon-cepata koji su od strane evolucionista predstavljeni kao teoretski dokazi. Oveteme su posebno va`ne zato {to one dokazuju da nema nau~nih nalaza kojipodr`avaju evoluciju i {to, ~ak, suprotno tome, otkrivaju stepen izvrtanja i pre-vare kojima se koriste evolucionisti.

Nepremoostivve granice izme|uu vvarijacija i vvrsta

Varijacija je jedan termin koji se koristi u genetici, a odnosi se na doga|ajkoji uzrokuje da individue ili grupe odre|enog tipa neke vrste razviju razli~itekarakteristike od drugih tipova iste vrste. Na primer, svi ljudi na Zemlji noseu osnovi iste genetske informacije, a ipak neki imaju kose o~i, neki crvenukosu, neki imaju duge noseve, a neki kratke, zavisno od mere varijacionogpotencijala ove geneti~ke informacije.

Evolucionisti uzimaju varijacije unutar jedne vrste kao dokaz za svoju teori-ju. Me|utim, varijacija ne predstavlja dokaz za evoluciju zato {to varijacijenisu ni{ta drugo do rezultat razli~itih kombinacija ve} postoje}ih genetskihinformacija i one ne dodaju nove karakteristike genetskim informacijama.

Varijacija se uvek odigrava unutar granica genetske informacije. U geneti-ci, ova granica je nazvana genetski basen. Sve karakteristike prisutne ugenetskom basenu jedne vrste mogu do}i u obzir, mogu se ispoljiti usled vari-jacije. Na primer, kao rezultat varijacije u jednoj gmizava~koj vrsti mogu sepojaviti varijeteti koji imaju relativno du`e repove ili kra}e noge. Za oboje, iza duge i za kratke noge, informacija ve} postoji u genetskom basenugmizavaca. Me|utim, varijacije ne transformi{u gmizavce u ptice, dodaju}i imkrila ili neke druge karakteristike, ili menjaju}i njihov metabolizam. Takve pro-mene zahtevaju pove}anje u geneti~koj informaciji `ivih organizama, {to nika-ko nije mogu}e prilikom varijacija.

Darvin nije bio svestan ove ~injenice kada je formulisao svoju teoriju. Onje mislio da varijacijama nema granice. U ~lanku koji je napisao 1844. godineizjavio je da “mnogi autori pretpostavljaju da postoji granica za varijacije uprirodi, iako ja nisam u stanju da otkrijem nijednu ~injenicu na kojoj ovoverovanje po~iva”.131 U knjizi Poreklo vrsta on je naveo razli~ite primere vari-jacija kao najva`niji dokaz za svoju teoriju.

114 115

12. POGLAVLJE

Tvrdnje evolucionistai ~injenice

Na primer, prema Darvinu, uzgajiva~i `ivotinja koji su sparili razli~ite vari-jetete stoke da bi dobili nove varijetete koji daju vi{e mleka, bili su na putuda ih na kraju transformi{u u jednu druga~iju vrstu. Darvinova predstava o“neograni~enoj varijaciji” najbolje se vidi u slede}oj re~enici iz knjige Poreklovrsta:

“Ja ne vidim pote{ko}e da jedna rasa medveda prirodnom selekcijom nepoprimi karakteristike u skladu sa `ivotom u vodi, da poprimi velika ustai da se, na kraju, preobrati u jednog ogromnog kita.”132

Razlog {to je Darvin naveo primer koji ide isuvi{e daleko je posledicaprimitivnog razumevanja nauke u njegovo doba. Od tada, u 20. veku, naukaje na osnovu rezultata eksperimenata izvedenih na `ivim organizmima postavi-la princip “genetske stabilnosti” (genetske homeostaze). Princip nala`e da susvi poku{aji sparivanja koji su izvedeni da proizvedu nove varijacije bilineubedljivi i da postoje striktne barijere izme|u razli~itih vrsta `ivih organiza-ma. Ovo zna~i da je apsolutno nemogu}e da uzgajiva~i `ivotinja pretvorestoku u druga~iju vrstu, sparuju}i njene razli~ite varijacije, kao {to je pos-tulirao Darvin.

Norman Makbet (Norman Machbet), koji je opovrgnuo darvinizam u svojojknjizi Ponovno su|enje Darvinu (Darvin Retried), izjavljuje:

“Sr` problema je da li `ivi organizmi doista variraju u neograni~enomopsegu… Vrste su zauvek postojane. Mi smo svi ~uli o razo~aranim uzga-jiva~ima koji su izveli svoj rad do odre|ene ta~ke, jedino da bi uvideli dasu se `ivotinje i biljke vratile na mesto sa koga su i po{le. Uprkos napor-nim poku{ajima tokom dva ili tri veka, nikada nije bilo mogu}e proizvestiplavu ru`u ili crni tulipan.”133

Luter Burbank (Luther Burbank), koji je smatran najkompetentnijim uzgaji-va~em `ivotinja svih vremena, izrazio je ovu ~injenicu kada je rekao da “pos-toje granice mogu}em razvitku, a ove granice slede jedan zakon”.134 Govore}io ovoj temi, danski nau~nik Johansen (W. L. Johannsen) prokomentarisao je:

“Varijacije na koje su Darvin i Valas stavili svoj naglasak ne mogu biti se-lektivno potisnute preko odre|ene ta~ke, a to je, da jedna takva promen-ljivost ne sadr`i tajnu 'neograni~enog odstupanja - udaljavanja'.”135

Otpoornoost na antibiootike i imuunitet na DDT nisuu dookazi uu koorist evvooluucije

Evolucionisti tvrde da su otpornost koju bakterije razvijaju protiv antibioti-ka i imunitet koji neki insekti razvijaju na DDT, dokazi za evoluciju. (DDT jesredstvo za uni{tavanje insekata.) Oni ka`u da su ovo primeri ste~eneotpornosti i imuniteta koji su postignuti mutacijama koje su se desile u `ivimorganizmima, koji su bili izlo`eni ovim supstancama.

U oba slu~aja, i kod bakterija, i kod insekata, ove karakteristike nisuosobine koje su bile postepeno ste~ene protiv DDT-a ili antibiotika kao rezul-tat mutacija. Neke od varijacija ovih `ivih organizama posedovale su ovekarakteristike pre nego {to je populacija kao celina bila izlo`ena antibiotici-

ma ili DDT-u. ^asopis Scientific American, mada je jedan pravi evolucionisti~ki~asopis, donosi slede}e priznanje u svom martovskom broju iz 1988:

“Mnoge bakterije posedovale su gene za otpornost ~ak i pre nego {to sukomercijalni antibiotici u{li u upotrebu. Nau~nici ne znaju ta~no za{to suovi geni bili razvijeni i odr`avani.”136

Kao {to se mo`e videti, genetske informacije koje donose otpornost i kojesu postojale pre izlaganja antibioticima ne mogu biti obja{njene od straneevolucionista i to dokazuje da je tvrdnja njihove teorije pogre{na.

^injenica da su otporne bakterije bile prisutne godinama pre otkri}a antibi-otika izra`ena je u ~asopisu Medical Tribune, jednoj izvanrednoj nau~noj pub-likaciji, u decembarskom broju iz 1998. godine. ^lanak se bavi jednim intere-santnim doga|ajem: u studiji koja je izvedena 1986, tela nekih mornara, kojisu se razboleli i umrli za vreme polarne ekspedicije 1845. godine, na|enasu o~uvana u ledu. U njihovim telima na|eni su neki tipovi bakterija karak-teristi~ni za 19. vek, a kada su testirani, istra`iva~i su bili iznena|eni nalaz-ima da su ove bakterije bile otporne na mnoge savremene antibiotike kojinisu bili proizvedeni sve do 20. veka.137

U medicinskim krugovima je dobro poznata ~injenica da je ova vrstaotpornosti bila prisutna kod mnogih populacija bakterija i pre otkri}a penicili-na. Zbog toga je apsolutno obmanjivo smatrati ovu otpornost bakterija jed-nim evolucionim razvitkom. Kako se onda odigrao proces takozvanog “bak-terijskog sticanja imuniteta”?

Otpoornoost bakterija na antibiootike

Bakterije imaju brojne varijacije unutar svojih tipova. Neke od ovih vari-jacija poseduju genetsku informaciju da budu otporne na razli~ite lekove,hemikalije ili neke druge supstance. Kada se bakterije podvrgnu odre|enomtipu leka, one bakterije koje nisu otporne na taj lek bivaju uni{tene, dok onekoje su otporne pre`ive i dobiju {ansu da se jo{ razmno`avaju. Neotporne

116 117

DA LI SU KITOVI EVOLUIRALI OD MEDVEDA? U knjizi Poreklo vrsta Darvin je tvrdio da su kitovi evoluirali od medveda koji su poku{alida plivaju! Darvin je pogre{no pretpostavio da je mogu}nost varijacije unutar vrstaneograni~ena. Nauka 20. veka je dokazala da je ovaj evolucioni scenario samo pro-dukt ma{te.

bakterije uskoro nestaju iz populacije i bivaju zamenjene onima koje suotporne, a koje se tada brzo razmno`avaju. Na kraju, zavr{avamo sa bakterij-skom kolonijom koja je sa~injena jedino od individua koje su otporne naodre|eni antibiotik i, od tada pa nadalje, taj antibiotik postaje neefikasan pro-tiv ovog tipa bakterija. Klju~na stvar je da je bakterija jo{ uvek ona ista bak-terija i da je vrsta jo{ uvek ona ista.

Ovde je va`no ista}i da se, suprotno tvrdnjama evolucionista, nije odigraoevolucioni proces u kome bi neotporne bakterije mutirale i pre{le u rodotpornih bakterija nakon {to su bile izlo`ene antibioticima i tako stekle novugenetsku informaciju. Ono {to se odigravalo je bila eliminacija odre|ene vari-jacije bakterija iz ukupne populacije otpornih i neotpornih bakterija koje supostojale od samog po~etka. Ovo ne zna~i pojavu nove vrste bakterija: to nije“evolucija”. Nasuprot tome, jedna ili vi{e postoje}ih varijacija je i{~ezla, {toje sasvim suprotan proces, budu}i da je genetska informacija izgubljena.

Imuunitet insekata na DDT

Jo{ jedan fenomen koji su evolucionisti nastojali da iskrive i ponude kaodokaz za evoluciju je naizgled “ste~eni” imunitet insekata na DDT, koji smospomenuli na po~etku ovoga poglavlja. Ovaj imunitet razvija se na isti na~inkao bakterijska otpornost na antibiotike. Za imunitet na DDT nikako se nemo`e re}i da je “ste~en” od strane pojedinih inividua populacije insekata.Neki insekti ve} su bili otporni na DDT. Nakon otkri}a DDT-a, oni instekti kojisu bili izlo`eni ovoj hemikaliji, a nisu imali ovaj nasledni imunitet, bili su eli-minisani iz populacije, izumrli su. Oni koji su bili imuni, a njih je od po~etkabilo samo nekoliko u populaciji, vremenom su pove}ali brojnost. Najzad, celavrsta insekata postala je populacija ~iji su svi ~lanovi bili imuni. Kada se todesilo, DDT je prestao da bude efikasan protiv ove vrste insekata. Ovajfenomen je uop{te, ali obmanjuju}e, bio smatran kao “sticanje imuniteta naDDT kod insekata”.

Evolucionista, biolog Francisko Ajala (Francisco Ayala) priznaje ovu~injenicu kazav{i: “Genetske varijante potrebne za otpornost na najrazli~itijevrste pesticida o~igledno su bile prisutne u svakoj od populacija izlo`enihovim jedinjenjima napravljenim od strane ~oveka.”138

Budu}i da su dobro svesni da ve}ina ljudi nema priliku da u~i o mikrobi-ologiji ili da sprovodi istra`ivanja na tom polju, evolucionisti su se u ovomslu~aju (rezistencije i imuniteta) poslu`ili ~istom obmanom. Oni stalno navodeove primere kao va`an dokaz za evoluciju. Kako bi do sada trebalo da budeveoma jasno, ni rezistencija bakterija na antibiotike, a ni imunitet insekatana DDT ne pru`aju dokaze za evoluciju. Ono {to oni pru`aju, jesu dobri primeriizvrtanja i metoda obmanjivanja kojim evolucionisti pribegavaju u nameri daopravdaju svoju teoriju.

Zabluuda oo degenerisanim (nepootrebnim) oorganima

Dugo vremena se koncept “nepotrebnih organa” u~estalo pojavljivao uevolucionisti~koj literaturi kao “dokaz” evolucije. Na kraju je taj koncept, kadaje dokazano da je neva`e}i, sasvim tiho ostavljen po strani. Ali neki evolu-cionisti jo{ uvek veruju u njega i, s vremena na vreme, neko poku{a da pro-movi{e “degenerisane organe” kao va`an dokaz evolucije.

Pojam “degenerisani organi” je prvi put upotrebljen pre jednog veka. Kakobi rekli evolucionisti, u telima nekih bi}a postoji jedan broj nefunkcionalnihorgana. Ovi organi nasle|eni su od predaka i zbog toga {to nisu bili kori{}eni,postepeno su postali “degenerisani”.

Cela pretpostavka je sasvim nenau~na i potpuno je bazirana nanedostatku znanja. Ovi “nefunkcionalni organi” bili su, u stvari, organi ~ija“funkcija jo{ nije bila otkrivena”. Najbolji pokazatelj ovoga je bilo postepeno,a ipak znatno smanjenje duge liste organa koje su evolucionisti dr`ali za“degenerisane organe”. Skading (S. R. Scadding), i sam evolucionista, slo`iose sa ovom ~injenicom u ~lanku pod nazvanom “Mogu li degenerisani organibiti dokaz za evoluciju?” objavljenom u magazinu Evoluciona teorija(Evolutionary Theory):

“Budu}i da nije mogu}e nedvosmisleno identifikovati beskorisne strukturei budu}i da struktura argumenata koja je upotrebljena nije nau~no puno-va`na, zaklju~io sam da 'degenerisani organi' ne osiguravaju neki pose-ban dokaz za teoriju evolucije.”139

Lista degenerisanih organa koju je napravio nema~ki anatom Vajder{ajm(R. Wiedersheim) 1985. godine, sadr`avala je otprilike oko 100 organa, uklju-~uju}i slepo crevo i trti~nu kost. Sa napretkom koji je napravila nauka,otkriveno je da ovi organi sa Vajder{ajmove liste, u stvari, imaju vrlo va`nefunkcije u telu. Na primer, otkriveno je daje slepo crevo, za koje se pretpostavljaloda je degenerisan (nepotreban) organ, ustvari, limfoidni organ koji se bori protivinfekcije u telu. Ova ~injenica je postalajasna 1997. godine: “Drugi telesni organii tkiva - timus, jetra, slezina, slepo crevo,ko{tana sr` i male nakupine limfnog tkiva,kao {to su krajnici u grlu i Pejerove plo~eu tankom crevu - tako|e su deo limfnogsistema. Oni, tako|e, poma`u telu u borbiprotiv infekcije.”140

Tako|e je otkriveno da krajnici, koji subili uklju~eni u istu listu degenerisanihorgana, imaju zna~ajnu ulogu u za{titi grlaod infekcije, pogotovo do doba adolescen-cije. Prona|eno je da trti~na kost, koja senalazi na donjem kraju ki~menog stuba,podr`ava kosti oko karlice i da je onata~ka konvergencije nekih malih mi{i}a. Ugodinama koje su sledile, shvatilo se da

118 119

Tokom vremena, svi primeri“nepotrebnih organa” bili suosporeni. Na primer, za polu-mese~asti nabor u oku, koji sespominje u knjizi Poreklo vrsta kao“nepotrebni organ”, pokazano je daje potpuno funkcionalan. Ovaj organpodmazuje o~nu jabu~icu.

timus (grudna `lezda) podsti~e odbrambeni sistem u ljudskom telu aktivira-ju}i T-}elije, da epifiza brine o lu~enju nekih va`nih hormona, da je {titna`lezda efikasna u osiguravanju stalnog rasta beba i dece, i da hipofiza kon-troli{e korektno funkcionisanje mnogih hormonalnih `lezda. Svi oni su neka-da bili smatrani degenerisanim organima. Polumese~asti nabor u oku, koji jesmatran degenerisanim organom od strane Darvina, ima, u stvari, funkciju~i{}enja i podmazivanja o~ne jabu~ice.

Postojala je jedna veoma va`na logi~ka gre{ka u evolucionisti~koj tvrdnjio degenerisanim organima. Kao {to je upravo obja{njeno, tvrdnja evolu-cionista bila je da su degenerisani organi nasle|eni od predaka. Me|utim,neki od navodno “degenerisanih” organa nisu na|eni kod `ivih vrsta za kojese tvrdilo da su preci ljudskih bi}a! Na primer, slepo crevo ne postoji kodnekih majmunskih vrsta za koje se govorilo da su preci ~oveka. Poznati biologEnoh (H. Enoch), koji je uputio izazov teoriji degenerisanih organa, izrazio jeovu logi~ku gre{ku slede}im re~ima:

“Majmuni poseduju slepo crevo, dok ga njihovi manje napredni ro|aci, ni`imajmuni, ne poseduju. Slepo crevo se opet pojavljuje kod sisara vi{egra|e, kao {to je oposum. Kako ovo evolucionisti mogu da objasne?”141

Jednostavno re~eno, scenario degenerisanih organa, promovisan odstrane evolucionista, sadr`i izvestan broj ozbiljnih logi~kih defekata i taj sce-nario je, u svakom slu~aju, dokazan kao nau~no neta~an. Ne postoji nijedannasle|eni degenerisani organ u ljudskom telu budu}i da ljudska bi}a nisu,kao rezultat slu~aja, evoluirala od drugih bi}a, nego su stvorena u svojojsada{njoj, kompletnoj i savr{enoj formi.

Sli~noost kood `ivvih oorganizama ne moo`e biti dookaz za evvooluucijuu

Sli~nosti u gra|i me|u razli~itim vrstama u biologiji nazivaju se “homologi-ja”. Evolucionisti poku{avaju da predstave ove sli~nosti kao dokaz za evolu-ciju.

Darvin je mislio da su bi}a sa sli~nim (homologim) organima imala evolu-cionu povezanost i da ovi organi moraju biti nasle|eni od zajedni~kog pret-ka. S obzirom da i golubovi i orlovi imaju krila, oni, a i sve ostale ptice sakrilima, prema njegovoj tvrdnji, evoluirali su od jednog zajedni~kog pretka.

Homologija je varljiv argument postavljen jedino na bazi pojavne fizi~kesli~nosti i ni~emu drugom. Ovaj argument nikada nije bio proveren ni na jed-nom jedinom konkretnom otkri}u tokom svih ovih godina jo{ od Darvinovogdoba. Niko ni u jednom sloju Zemlje nije prona{ao fosil zami{ljenog zajed-ni~kog pretka, bi}a sa homologim strukturama. [tavi{e, ~injenice koje }emosada navesti jasno pokazuju da homologija ne osigurava dokaz da se evolu-cija dogodila:

1. Na|eni su sli~ni organi kod bi}a potpuno razli~itih vrsta, me|u kojimaevolucionisti nisu u mogu}nosti da uspostave bilo kakvu vrstu evolucionogodnosa.

2. Genetske {ifre nekih bi}a koja imaju sli~ne organe potpuno su razli~ite.3. Embriolo{ki razvitak sli~nih organa kod razli~itih bi}a je potpuno dru-

ga~iji.

Da sada ispitamo svaku od ovih ta~aka, jednu po jednu.

Sli~ni oorgani kood pootpuunoo razli~itih `ivvih vvrsta

Postoji jedan broj sli~nih organa koji poseduju razli~ite vrste, a me|u koji-ma evolucionisti ne mogu da ustanove bilo kakvu vrstu evolucione povezanos-ti. Krila su jedan primer. Pored ptica, krila nalazimo i kod slepih mi{eva, kojisu sisari, i kod insekata, i ~ak kod nekih dinosaurusa, koji predstavljaju izu-mrle gmizavce. Niko od evolucionista nije uspostavio povezanost ili srodstvoizme|u ove ~etiri razli~ite klase `ivotinja.

Jo{ jedan upadljiv primer je za~u|uju}a sli~nost i strukturalna istovetnostprona|ena kod o~iju razli~itih bi}a. Na primer, hobotnica i ~ovek su dveveoma razli~ite vrste me|u kojima nije mogu}e uspostaviti nikakvu evolucionusrodnost, a ipak su o~i, i kod jednog i kod drugog, veoma sli~ne u pogledunjihove gra|e i funkcije. ^ak ni evolucionisti ne tvrde da su ~ovek i hobotni-ca imali zajedni~kog pretka na ra~un njihovih sli~nih o~iju. Ovi i brojni drugiprimeri potvr|uju da evolucionisti~ka tvrdnja da “sli~ni organi dokazuju da su`ive vrste evoluirale od njihovog zajedni~kog pretka” nema nau~nu osnovu.

U stvari, sli~ni organi trebali bi izazvati veliku zbunjenost kod evolu-cionista. Priznanja ~uvenog evolucioniste Frenka Salsburija izre~ena u nje-govom osvrtu o temi “kako se desilo da ekstremno razli~ite vrste imaju vrlosli~ne o~i”, nagla{avaju }orsokak homologije:

“^ak se takav organ, koji je slo`en kao {to je oko, pojavio nekoliko puta,na primer kod lignje, ki~menjaka i zglavakara. Za sinteti~ku (neo-darvinis-ti~ku) teoriju dovoljan problem predstavljalo je obja{njenje za slu~ajnipostanak tog organa samo jednom, ali mi se zavrti u glavi od pomisli nanjihovo odvojeno pojavljivanje kod nekoliko razli~itih bi}a.”142

Genetski i embriooloo{ki }oorsookak hoomooloogije

Da bi evolucionisti~ku tvrdnju, koja se ti~e njihovih stavova o pitanjuhomologije, uzeli ozbiljno, pre svega sli~ni (homologi) organi kod razli~itih bi}atrebali bi, u isto vreme, da budu {ifrovani sa sli~nim (homologim) DNK {ifra-ma. Me|utim, oni to nisu. U ve}ini slu~ajeva genetsko {ifrovanje je sasvimrazli~ito. [tavi{e, sli~ne genetske {ifre u DNK molekulima razli~itih bi}a ~estosu povezane sa veoma razli~itim organima.

Majkl Denton, australijski profesor biohemije, u svojoj knjizi Evolucija:Teorija u krizi opisuje genetski }orokak evolucionisti~ke interpretacije homo-logije: “Temelji evolucije su verovatno najozbiljnije uzdrmani kada se ustanovi-lo da su, naizgled, homologe strukture ~esto specificirane sa nehomologimgeneti~kim sistemima.”143

Pored toga, da bi tvrdnja o homologiji bila smatrana valjanom, onda biembriolo{ki razvoj (razvojni stadijumi u jajetu ili materici) kod vrste sahomologim organima trebao biti paralelan jedan drugom. U stvari, embriolo{kirazvoj takvih organa je potpuno druga~iji kod svake `ive vrste.

Da zaklju~imo. Mo`emo re}i da su genetska i embriolo{ka istra`ivanjadokazala da koncept homologije, definisan od strane Darvina kao “dokaz zaevoluciju `ivih organizama od zajedni~kog pretka”, ama ba{ nikako ne mo`e

120 121

biti smatran kao bilo kakav dokaz. U ovom pogledu, za nauku se mo`e re}ida je, po ko zna koji put, pobila darvinisti~ku tezu.

Poogre{noost tvvrdnje oo moolekuularnooj hoomooloogiji

Evolucionisti~ko promovisanje homologije kao dokaza za evoluciju jeni{tavno ne samo na nivou organa, nego isto tako i na molekularnom nivou.Evolucionisti ka`u da su DNK {ifre ili proteinske strukture razli~itih `ivih orga-nizama sli~ne i da je ta sli~nost dokaz da su ove `ive vrste evoluirale odzajedni~kih predaka ili jedne od drugih. Na primer, redovno se u evolu-cionisti~koj {tampi izjavljuje da “postoji velika sli~nost izme|u ljudske i maj-munske DNK” i ova sli~nost je predstavljena kao dokaz za evolucionisti~kutvrdnju da postoji evoluciona povezanost izme|u ~oveka i majmuna.

Najo~itiji primer ove vrste argumenata je postojanje 46 hromozoma kod~oveka i 48 hromozoma kod nekih majmuna, na primer kod {impanzi.Evolucionisti smatraju bliskost broja hromozoma me|u razli~itim vrstama kaodokaz za evolucionu povezanost. Me|utim, ako je ovo ta~no, onda je ~ovekjo{ bli`i srodnik krompiru, nego {to je to majmunu. Broj hromozoma kodkrompira je mnogo bli`i broju hromozoma kod ~oveka, nego broju hromozomakod gorila ili {impanzi: on iznosi ta~no 46! Drugim re~ima, ljudsko bi}e ikrompiri imaju isti broj hromozoma! Ovo je frapantan primer koji pokazuje dasli~nosti kod DNK ne mogu biti dokaz za evolucionu povezanost.

Sa druge strane, postoje ogromne molekularne razlike izme|u bi}a kojaizgledaju veoma sli~na i srodna. Na primer, struktura citohroma-c, jednog pro-teina koji je od vitalnog zna~aja za disanje, neverovatno je razli~ita kod `ivihorganizama iste klase. Prema istra`ivanju izvr{enom na ovom podru~ju, razli-ka izme|u dve vrste gmizavaca je ve}a nego razlika izme|u ptice i ribe, iliribe i sisara. Jedna druga studija je pokazala da je molekularna razlikaizme|u nekih ptica ve}a nego razlika izme|u tih istih ptica i sisara. Tako|eje otkriveno da je molekularna razlika izme|u bakterija, koje su izgledaleveoma sli~no, ve}a nego razlika izme|u sisara i vodozemaca ili insekata.144

Sli~na upore|enja su na~injena i u slu~ajevima hemoglobina, mioglobina,hormona i gena, i izvu~eni su sli~ni zaklju~ci.145

U vezi sa ovim i drugim srodnim nalazima, dr Majkl Denton izjavljuje:

“Svaka klasa na molekularnom nivou je jedinstvena, izolovana i nepo-vezana sa posrednicima. Prema tome, molekuli su, kao i fosili, pokazalida ne postoje prelazi koji su dugo vremena tra`eni od strane evolucionebiologije... Na molekularnom nivou nijedan organizam nije 'praotac' to jest'primitivan', a, tako|e, nije ni 'napredan' u odnosu na druge organizme…Da su ovi molekularni dokazi bili ustanovljeni pre jednog veka… idejaorganske evolucije mo`da ne bi nikada bila ni prihva}ena.”146

Teoorija evvooluucije nema embriooloo{kuu oosnoovvuu

Ono {to se nazivalo “rekapitulacionom teorijom” ve} du`e vreme jeizba~eno iz nau~ne literature, ali se jo{ uvek predstavlja kao nau~na realnostod strane nekih evolucionisti~kih publikacija. Termin “rekapitulacija” je sa`e-

tak izreke “ontogeneza rekapitulira filogenezu”, formulisane od strane evolu-cionog biologa Ernesta Hekela (Ernst Haeckel) na kraju 19. veka.

Ova teorija postavljena od strane Hekela smatra da embrioni `ivih oraniza-ma ponovo pro`ivljavaju evolucioni proces koji su pro{li njihovi pseudopreci.On je postavio teoriju da za vreme svog razvoja u maj~inoj utrobi ljudskiembrion prvo ispoljava karakteristike ribe, a zatim karakteristike gmizavaca i,na kraju, ~oveka.

U godinama koje su usledile nakon toga dokazano je da je ova teorijapotpuno pogre{na. Danas je poznato da su “{krge”, za koje se pretpostav-ljalo da se pojavljuju u ranim stadijumima ljudskog embriona, u stvari inici-jalna faza kanala srednjeg uha, paratireoidne i grudne `lezde. Za deo embri-ona koji je upore|en sa “kesom od `umanca jajeta” ispostavilo se da je biokesica koja proizvodi krvne }elije za dete. Deo koji je, od strane Hekela i nje-govih sledbenika identifikovan kao rep, u stvari je ki~ma koja podse}a na repzato {to dobija svoj oblik pre nego noge.

Ovo su, u nau~nom svetu, op{te poznate ~injenice i one su prihva}ene~ak i od samih evolucionista. D`ord` Gejlord Simpson, jedan od osniva~aneodarvinizma pi{e:

“Hekel je na pogre{an na~in izlo`io evolucioni razvoj. Sada je ~vrstoustanovljeno da ontogeneza ne oslikava filogenezu.”147

U ~lanku objavljenom u ~asopisu American Scientist ~itamo:

“Zasigurno, biogenetski zakon je mrtav. Iz ud`benika biologije kona~no jeizba~en pedesetih godina 20. veka. A kao tema ozbiljnog teoretskog istra-`ivanja i{~ezao je ve} u dvadesetim...”148

Jo{ jedan interesantan aspekt bila je ~injeni-ca da je Ernest Hekel bio {arlatan koji je izno-sio la`ne crte`e u nameri da podr`i teoriju reka-pitulacije koju je postavio. Hekelovi falsifikatipode{eni su tako da poka`u da riblji i ~ove~ijiembrioni podse}aju jedan na drugi. Kada jerazotkriven, jedina odbrana koju je ponudio bilaje to da su i drugi evolucionisti u~inili sli~neprekr{aje:

“Nakon ovog kompromituju}eg priznanja 'fal-sifikata' trebao bih biti obavezan da smatramsamoga sebe osu|enim i uni{tenim, kada nebih imao utehu da vidim uporedo samnomna optu`eni~koj klupi stotine kolega krivaca,izme|u kojih su mnogi najpoverljiviji istra-`iva~i i najcenjeniji biolozi. Velika ve}ina dija-grama u najboljim ud`benicima biologije, stu-dijama i ~asopisima, navukla bi isti stepenoptu`be za 'falsifikat' zato {to su svi onineta~ni i, vi{e ili manje, doterani, ude{eni,prera|eni i konstruisani.”149

122 123

Hekel je bio evolucionista, umnogim aspektima ~ak

revnosniji nego Darvin. Zbogovog razloga, on se nije

ustru~avao da izvrne nau~ne~injenice i na~ini razli~ite

falsifikate.

I stvarno, postoji “na stotine kolega krivaca, izme|u kojih su mnogi naj-poverljiviji istra`iva~i i najcenjeniji biolozi”, ~ije studije su pune zalju~aka naosnovu predrasuda, pune iskrivljavanja i ~ak izmi{ljanja. Ovo je zbog toga {tosu svi oni uslovili sebe da se bore za evolucionu teoriju, iako ne postoji nitrunka nau~nog dokaza koji je podr`ava.

Informacije koje smo predstavili kroz celu ovu knjigu pokazuju da teorijaevolucije nema nau~nu osnovu i da se ~ak, nasuprot tome, tvrdnje o evolu-ciji otvoreno sukobljavaju sa nau~nim otkri}ima. Drugim re~ima, snaga kojapodr`ava evoluciju nije nauka. Evolucija mo`e biti branjena od strane nekih“nau~nika”, ali mora postojati neka druga snaga na delu.

Taj drugi zastupnik je materijalisti~ka filozofija.Materijalisti~ka filozofija je jedan od najstarijih sistema mi{ljenja u istori-

ji. NJena najosnovnija karakteristika je smatranje materije apsolutom. Premaovoj filozofiji, materija je ve~na i sve {to postoji sastavljeno je od materije isamo od materije. Ovaj prilaz obavezno ~ini nemogu}im da se prihvati pos-tojanje Tvorca. Materijalizam je zbog toga dugo bio neprijateljski raspolo`enprema religijama bilo koje vrste.

Name}e se pitanje, da li je materijalisti~ko gledi{te ispravno. Na~in da seispita da li je neka filozofija istinita ili la`na je da se nau~nim metodama ispi-taju tvrdnje te filozofije koje se odnose na nauku. Na primer, neki filozof u10. veku mogao je da tvrdi da je postojalo bo`ansko drvo na povr{ini Mesecai da su sva bi}a, u stvari, narasla na granama ovog velikog drveta poputvo}a, i da su onda pala na Zemlju. Neki ljudi bi mogli smatrati tu filozofijuprivla~nom i verovati u nju. Ali u 20. veku, u vreme kada su ljudi uspeli dahodaju po Mesecu, nije mogu}e propagirati takvu filozofiju. Da li je takvo drvopostojalo ili ne, mo`e biti ustanovljeno nau~nim metodama, a to su posma-tranje i eksperiment.

Zato mo`emo pomo}u nau~ne metode istra`ivati materijalisti~ku tvrdnju:to jest, da je materija postojala kroz svu ve~nost i da ova materija mo`e dase organizuje bez nadmaterijalnog Tvorca i da uzrokuje nastanak `ivota.Tvrdnja da se materija sama organizovala i stvorila `ivot je tvrdnja koju mizovemo “teorija evolucije” - ona koju je ova knjiga ispitivala i za koju je istotako pokazala da je pobijena.

Me|utim, ukoliko se neko unapred odlu~io da veruje u materijalizam i dase preda i posveti materijalisti~koj filozofiji, pre svega ostalog, tada se on nepona{a ovako. Ukoliko je on “pre svega materijalista, a onda nau~nik”, ondaon ne napu{ta materijalizam kada vidi da je evolucija protivre~na nauka.Potpuno suprotno tome, on poku{ava da potvrdi i da spase materijalizam,poku{avaju}i da podr`i evoluciju bez obzira na sve. Upravo je ovo ona nepri-lika u kojoj su se danas na{li evolucionisti brane}i teoriju evolucije.

124 125

LJUDSKI EMBRION NEMA [KR@NE PROREZE

Nekada definisani kao nasle|e od davnih predaka, nabori kod ljudskogembriona danas su redefinisani. To pokazuje da ljudski embrion ne reka-pitulira evolucionu istoriju ~oveka.

13. POGLAVLJE

Teorija evolucije:materijalisti~ka obaveza

[to je dosta interesantno, oni tako|e, s vremena na vreme, priznaju ovu~injenicu. Dobro poznati geneti~ar i otvoreni evolucionista Ri~ard Levontin(Richard C. Lewontin) sa Univerziteta Harvard, priznaje da je on “pre svegamaterijalista, a onda nau~nik”, ovim re~ima:

“Mi imamo jednu materijalisti~ku veru, koja je a priori vera. Ono {to nasprimorava da na svet donosimo materijalisti~ka obja{njenja nisu nau~nemetode ni principi. Naprotiv, zbog na{e apriorne privr`enosti materijalizmumi montiramo istra`iva~ke pojmove i principe koji }e izneti neko materi-jalisti~ko obja{njenje. A i s obzirom da je materijalizam apsolutan, mi nemo`emo dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji upu}uju na religiju.”150

Termin “a priori”, koji je Levontin ovde upotrebio, veoma je bitan. Ovaj fi-lozofski termin odnosi se na pretpostavke koje se ne baziraju ni na kakvomeksperimentalnom znanju. Neka postavka ili misao je “a priori” kada se sma-tra kao ispravna i prihvata se, ~ak iako nema dostupnih informacija o ta~nostite misli. Mada evolucionista, Levontin se izra`ava iskreno i otvoreno.Materijalizam je “a priori” dat evolucionistima i oni, onda, nastoje da podesenauku prema onome {to im je dato. Budu}i da materijalizam definitivno ~inineophodnim poricanje postojanja Tvorca, oni su prigrlili jedinu alternativu kojuimaju u rukama, a to je teorija evolucije. Za njih nema veze {to je evolucijau suprotnosti sa nau~nim ~injenicama, takvi nau~nici je prihvataju “a priori”kao ta~nu.

Ovakvo pona{anje, puno predrasuda, vodi evolucioniste verovanju da je“nesvesna materija sastavila samu sebe”, {to je u suprotnosti ne samo sanaukom, nego tako|e i sa razumom. Jedan profesor hemije sa Njujor{koguniverziteta i DNK ekspert, Robert [apiro, ovako obja{njava ovo verovanjeevolucionista i materijalisti~ku dogmu koja le`i u njegovoj osnovi:

“Jedan drugi evolucioni princip potreban je da nas prevede preko praznineizme|u me{avine jednostavnih prirodnih hemikalija do prvog delotvornogreplikatora (sistema koji bi mogao da dâ kopiju samoga sebe). Ovaj prin-cip, jo{ uvek, nije opisan u detalje ili demonstriran, ali je naslu}en i datasu mu imena, kao hemijska evolucija ili samoorganizovanje materije.Postojanje ovog principa uzeto je zdravo za gotovo u filozofiji dijalekti~kogmaterijalizma, isto kao {to je, od strane Aleksandra Oparina, primenjenoi na poreklo `ivota.”151

Evolucionisti~ka propaganda na koju konstantno nailazimo u vode}im svet-skim medijima i u poznatim i “visoko po{tovanim” nau~nim magazinima,rezultat je ove ideolo{ke neophodnosti. Budu}i da je evolucija smatrananu`nom, ona se pretvorila u tabu temu u krugovima koji postavljaju standardenauci.

Postoje nau~nici koji su se na{li u poziciji gde su prisiljeni da brane ovuisuvi{e nategnutu teoriju ili, u najmanju ruku, da izbegavaju izgovaranje bilo~ega {to je protiv nje, u nameri da odr`e svoju reputaciju. Akademici u zapad-nim zemljama obavezani su da imaju svoje ~lanke objavljene u odre|enim~asopisima da bi postigli i sa~uvali titulu profesora. Svi ~asopisi koji se bavebiologijom pod kontrolom su evolucionista i oni ne dozvoljavaju da se u nji-hovim magazinima pojavi bilo kakav antievolucionisti~ki ~lanak. Zbog toga,svaki biolog mora da u~i svoje studije pod dominacijom ove teorije. Oni su,

tako|e, deo ustanovljenog poretka u pogledu evolucije kao jedne ideolo{keneophodnosti, {to je razlog da oni slepo brane sve “nemogu}e slu~ajnosti”koje smo do sada ispitivali u ovoj knjizi.

Priznanja materijalista

Nema~ki biolog Nojmar von Ditfurt (Hoimar von Dithfurt), poznati evolu-cionista, dobar je primer ovog materijalisti~kog shvatanja punog predrasuda.Nakon {to je Ditfurt naveo primer izuzetno slo`enog sastava `ivota, on nas-tavlja, iznose}i slede}e u vezi sa pitanjem “da li se takav slo`en sistemmogao pojaviti slu~ajno ili ne?”:

126 127

DARVINIZAM I MATERIJALIZAM

Jedini razlog da se Darvinova teorija jo{ brani uprkos njenog pobijanja od stranenauke, jeste bliska veza izme|u ove teorije i materijalizma. Darvin je primenio materi-jalisti~ku filozofiju na prirodne nauke tako da zagovornici ove filozofije nastavljaju dabrane darvinizam, bez obzira na sve.

Jedan od najpoznatijih savremenih pobornika teorije evolucije, biolog Daglas Futu-jama, napisao je: “Zajedno sa Marksovom materijalisti~kom teorijom istorije... Dar-vinova teorija evolucije bila je krucijalno na~elo u osnovi materijalizma.” Ovo je veomajasno priznanje razloga zbog kojih je teorija evolucije zaista toliko va`na njenim brani-teljima.1

Jedan drugi poznati evolucionista, paleontolog Stefan D`ej Guld, rekao je: “Darvinje primenio jednu konzistentnu filozofiju materijalizma u svojoj interpretaciji prirode.”2

Leon Trocki, zajedno sa Lenjinom, jedan od velikih umova ruske komunisti~ke revolu-cije, komentarisao je: “Darvinovo otkri}e je najve}i trijumf dijalektike u celom poljuorganske materije.”3

Me|utim, nauka je pokazala da darvinizam nije bio pobeda materijalizma, nego radi-je znak ru{enja te filozofije.

11.. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa,, EEvvoolluuttiioonnaarryy BBiioollooggyy,, 22nndd eedd..,, SSuunnddeerrllaanndd,, MMAA:: SSiinnaauueerr,, 11998866,, pp.. 33..22.. AAllaann WWooooddss aanndd TTeedd GGrraanntt,, ““MMaarrdd`̀iissmm aanndd DDaarrvviinniissmm””,, RReeaassoonn iinn RReevvoolltt:: MMaarrdd`̀iissmm

aanndd MMooddeerrnn SScciieennccee,, LLoonnddoonn,, 11999933..33.. AAllaann WWooooddss aanndd TTeedd GGrraanntt,, ““MMaarrxxiissmm aanndd DDaarrvviinnssmm””,, LLoonnddoonn,, 11999933..

“Da li je u stvarnosti mogu}a takva harmonija koja bi se pojavila samokao rezultat slu~ajnosti? Ovo je osnovno pitanje cele biolo{ke evolucije.Odgovoriti na ovo pitanje re~ima: 'Da, to je mogu}e', ne{to je kaopotvr|ivanje vere u modernu nauku o prirodi. Kriti~ki govore}i, mo`emore}i da neko ko prihvata modernu nauku o prirodi nema drugog izboranego da ka`e “da” zato {to bi on nastojao da objasni prirodne pojave narazumljive na~ine i poku{ao da ih izvede iz zakona prirode, bez primenemetafizi~kog uplitanja. Me|utim, kada je zauzeo ovaj stav, stav obja{nja-vanja svega pomo}u zakona prirode - to jest pomo}u slu~ajnosti, tada jepotpisao da on nema drugog mesta gde bi mogao da pobegne. Zbog toga,{ta bi on drugo mogao da uradi nego da veruje u slu~ajnost.”152

Da, upravo kao {to Ditfurt izjavljuje, materijalisti~ki nau~ni pristup usvajakao svoj osnovni princip da obja{njava `ivot sa negiranjem “natprirodnog upli-tanja”, to jest stvaranja. Jednom kada je ovaj princip usvojen, ~ak su i apso-lutne nemogu}nosti lako prihva}ene. Mogu}e je na}i primere ovakvog dog-matskog mentaliteta u gotovo celokupnoj evolucionisti~koj literaturi. ProfesorAli Demirsoj (Ali Demirsoy), poznati zagovornik evolucione teorije, samo jejedan od mnogih. Prema Demirsoju je mogu}nost slu~ajnog formiranje cito-hroma-c, proteina neophodnog za pre`ivljavanje, “jednako neverovatna kao imogu}nost da jedan majmun napi{e istoriju ~ove~anstva na kuca}oj ma{ini,a da ne napravi nijednu gre{ku”.153

Nema sumnje da je prihvatanje takve mogu}nosti, u stvari suprotnoosnovnim principima zdravog razuma. ^ak i samo jedno korektno napisanoslovo na papiru garantuje da je ono napisano od strane neke osobe. Kadaneko vidi knjigu svetske istorije, postaje jo{ sigurnije da je knjigu napisalojedno razumno bi}e. Niko sa zdravim rezonovanjem ne bi se mogao slo`iti dasu se slova tako velike knjige “slu~ajno” sakupila i pravilno pore|ala.

Me|utim, veoma je interesantno videti da evolucionista Ali Demirsoj prih-vata ovu vrstu iracionalnog predloga:

“U su{tini, verovatno}a slu~ajnog formiranja citokrom-c niza je verovatnonula. To jest, ako `ivot zahteva jedan ta~no odre|en niz, mo`e se re}i daverovatno}a da se to desi jeste jedanput u celom univerzumu; ina~e suneke metafizi~ke sile izvan na{eg poimanja morale u~estvovati u njego-vom formiranju. Prihvatiti ovo drugo, nije prikladno nau~nom cilju. Tako damoramo da prihvatimo prvu hipotezu.”154

Demirsoj nastavlja izjavljuju}i da on prihvata nemogu}e u nameri da “neprihvati metafizi~ke sile”, to jest, u nameri da ne prizna stvaranje od straneBoga. Jasno je da ovaj pristup nema nikakve veze sa naukom. Nimaloneo~ekivano, Demirsoj tako|e, govore}i o jednom drugom problemu, poreklumitohondrija u }elijama, otvoreno pristaje na slu~ajnost kao obja{njenje, iakoje to “sasvim suprotno nau~noj misli”:

“Sr` problema je pitanje kako su mitohondrije stekle ovu osobinu, budu}ida postizanje ove osobine igrom slu~aja, ~ak i samo kod jedne individue,zahteva ekstremne verovatno}e koje su nepojmljive… enzimi prilikom osig-uravanja (}elijskog) disanja i funkcioni{u}i kao katalizatori, u svakomkoraku u razli~itoj formi, ~ine sr` ovog mehanizma. ]elija mora da sadr`iovaj enzimski niz u potpunosti, ina~e je bez ikakvog zna~enja. Ovde,

128

Uspostavljaju}i se kao filozofski podupi-ra~ teorije evolucije, materijalizam 19.

veka predla`e da je univerzum postojao odve~nosti, da nije bio stvoren i da organskisvet mo`e biti obja{njen jezikom uzajam-nog dejstva materije. Me|utim, otkri}a na-uke 20. veka potpuno negiraju ove hipote-ze.

Pretpostavka da je univerzum postojaooduvek pobijena je otkri}ima iz fizike. Je-dan od najpoznatijih zagovornika materijal-izma, ateisti~ki filozof Entoni Flu, priznaje:

“Kako je poznato, priznanje je dobro zadu{u. Ja }u, zbog toga, po~eti sa priz-nanjem da stratonicijanski ateista morabiti zbunjen ... zbog toga {to izgleda dakosmolozi imaju nau~ni dokaz da je uni-verzum imao po~etak.”11

Fizika pokazuje da je univerzum na sva-kom stadijumu bio oblikovan kontrolisanimstvaranjem. Ovo je postalo jasno pomo}uporetka koji se zbio nakon stvaranja, kojije bio isuvi{e savr{en da bi bio formiranod strane nekontrolisane eksplozije (Veli-kog praska). Poznati fizi~ar Pol Dejvis ob-ja{njava ovu situaciju:

“Te{ko se oteti utisku da je sada{njastruktura univerzuma, koja je o~iglednotoliko osetljiva na male izmene u brojevi-ma, bila pa`ljivo smi{ljena. ^udesno po-klapanje broj~anih vrednosti koje je pri-roda dodelila njenim osnovnim konstan-tama, zasigurno ostaje prisiljavaju}i do-kaz za jedan svesni element kosmi~kogdizajna.”22

Ista realnost naterala je ameri~kog pro-fesora astronomije D`ord`a Grinstajna daka`e:

“Nakon {to smo pregledali sve dokaze,uporno navaljuje misao da je neki natpri-rodni posrednik, ili radije Posrednik, mo-rao biti ume{an u nastanak kosmosa.”33

Tako materijalisti~ka hipoteza (da `ivotmo`e u potpunosti biti obja{njen jezikominterakcija izme|u materije) kolabira usvetlu otkri}a nauke. Naro~ito se poreklogenetske informacije, koja odre|uje sve`ive organizme, nikako ne mo`e objasnitibilo kakvim ~isto materijalnim posredni{-tvom. Jedan od vode}ih branitelja teorije

evolucije, D`ord` Vilijams, priznaje ovu ~i-njenicu u ~lanku koji je napisao 1995:

“Evolucioni biolozi propustili su da shva-te da oni rade sa dva, vi{e ili manje,nesamerljiva domena: domen informaci-je i domen materije... gen je paket infor-macija, a ne stvar... Ova nesta{ica opi-siva~a ~ini materiju i infomaciju dvemaodvojenim domenima postojanja koji semoraju diskutovati odvojeno, u njihovimvlastitim jezicima.”44

Ova situacija je dokaz za postojanje nad-materijalne Mudrosti, koja ~ini da genet-ska informacija postoji. Nemogu}e je zamateriju da proizvede informaciju unutarsame sebe. Direktor nema~kog saveznogInstituta za fiziku i tehnologiju, profesorVerner Git, prime}uje:

“Sva iskustva ukazuju na to da je zapojavljivanje informacija potrebno posto-janje slobodne volje, jednog razuma koji}e koristiti svoj sud i kreativnost... Nepostoji zakon prirode, ne postoji fizi~kiproces i ne postoji materijalisti~ki pro-ces koji mo`e uzrokovati da informacijasama od sebe nastane u materiji.”55

Sve ove nau~ne ~injenice pokazuju dasu univerzum i svi `ivi organizmi stvoreniod strane Tvorca. [to se ti~e materijaliz-ma, Artur Kestler, jedan od najpoznatijihfilozofa na{ega veka, ka`e: “On (materijal-izam) ne mo`e vi{e za sebe da tvrdi da jenau~na filozofija.”66

11.. HHeennrryy MMaarrggeennaauu,, RRooyy AA.. VVaarrggeessssee.. CCoossmmooss,,BBiiooss,, TThheeooss.. LLaa SSaallllee IILL:: OOppeenn CCoouurrtt PPuubblliisshhiinngg,,11999922,, pp.. 224411..22.. PPaauull DDaavviieess,, GGoodd aanndd tthhee NNeennjj PPhhyyssiiccss.. NNeennjjYYoorrkk:: SSiimmoonn && SScchhuusstteerr,, 11998833,, pp.. 118899..33.. HHuugghh RRoossss.. TThhee CCrreeaattoorr aanndd tthhee CCoossmmooss..CCoolloorraaddoo SSpprriinnggss,, CCOO:: NNaavv-PPrreessss,, 11999933,, ssttrr..111144-115544.. GGeeoorrggee CC.. WWiilllliiaammss.. TThhee TThhiirrdd CCuullttuurree:: BBeeyyoonnddtthhee SScciieennttiiffiicc RReevvoolluuttiioonn,, NNeennjj YYoorrkk,, SSiimmoonn &&SScchhuusstteerr,, 11999955,, pp.. 4422-4433..55.. WWeerrnneerr GGiitttt.. IInn tthhee BBeeggiinnnniinngg WWaass IInnffoorr-mmaattiioonn.. CCLLVV,, BBiieelleeffeelldd,, GGeerrmmaannyy,, pp.. 110077,, 114411..66.. AArrtthhuurr KKooeessttlleerr,, JJaannuuss:: AA SSuummmmiinngg UUpp,, NNeewwYYoorrkk,, VViinnttaaggee BBooookkss,, 11997788 pp.. 225500..

NNAAUU^̂NNII KKOOLLAAPPSS MMAATTEERRIIJJAALLIIZZMMAA

uprkos {to je to suprotno biolo{koj misli, u nameri da izbegnemo jednodogmati~nije obja{njenje ili {pekulisanje, mi moramo prihvatiti, iako nera-do, da su svi respiracioni enzimi u potpunosti postojali u }eliji pre nego{to je prva }elija do{la u kontakt sa kiseonikom.”155

Zaklju~ak koji se mo`e izvu}i iz ovakvih izjava je taj da je evolucija teori-ja do koje se nikako nije do{lo kroz nau~no istra`ivanje. Nasuprot tome,forma i su{tina ove teorije su diktirani zahtevima materijalisti~ke filozofije.Ona se onda pretvorila u jedno verovanje ili dogmu, usprkos konkretnimnau~nim ~injenicama. I, ponovo mo`emo jasno videti iz evolucionisti~ke liter-ature, da sve vrste ovih napora stvarno imaju “svrhu”. A ta svrha isklju~ujebilo koje verovanje da su sva bi}a stvorena od strane Tvorca.

Evolucionisti defini{u ovu svrhu kao “nau~nu”. Me|utim, ono na {to seoni pozivaju nije nauka, nego materijalisti~ka filozofija. Materijalizam apsolut-no odbacuje postojanje bilo ~ega “izvan” materije (ili bilo ~ega natprirodnog).Sama nauka nije obavezna da prihvati takvu dogmu. Nauka predstavlja istra-`ivanje prirode i izvo|enje zaklju~aka iz nalaza svoga istra`ivanja. Ukoliko ovinalazi vode zaklju~ku da je priroda stvorena, nauka to mora da prihvati.Du`nost je pravog nau~nika da ne brani nemogu}e scenarije dr`e}i sezastarelih materijalisti~kih dogmi iz 19. veka.

Prema onome {to smo ispitali do sada, pokazalo se da teorija evolucijene po~iva na nau~nim osnovama. Me|utim, mnogi ljudi {irom sveta nisu togasvesni i pretpostavljaju da je evolucija jedna nau~na ~injenica. Najve}i razlogza ovu obmanu je sistematska indoktrinacija i propaganda o evoluciji, vo|enaod strane medija. Zbog ovog razloga, mi tako|e moramo da spomenemoneke specifi~ne karakteristike ove indoktrinacije i propagande.

Kada pa`ljivo pogledamo svetske medije, ~esto }emo nai}i na vesti kojese bave teorijom evolucije. Vode}i mediji, i dobro poznati i “respektabilni”~asopisi, povremeno se bave ovom temom. Kada se ispita njihov pristup,sti~e se utisak da je ova teorija apsolutno dokazana ~injenica koja ne ostavl-ja prostora za diskusiju.

^itaju}i ovu vrstu tekstova, obi~ni ljudi, prirodno, po~inju da misle da jeteorija evolucije ~injenica toliko sigurna kao i bilo koji zakon matematike.Vesti ove vrste, koje se pojavljuju u ma{ineriji istaknutih medija, tako|e pre-nesu i lokalni mediji. Oni {tampaju naslove velikim slovima: “Prema magaz-inu Time, prona|en je novi fosil koji popunjava prazninu u fosilnom lancu” ili“^asopis Nature ukazuje da su nau~nici bacili svetlo na poslednja neraz-ja{njena pitanja u vezi sa teorijom evolucije”. Pronalazak “zadnje nedostaju}ekarike evolucionog lanca” ne zna~i apsolutno ni{ta, jer ne postoji nijedna jedi-na stvar u vezi sa evolucijom koja je dokazana. Sve {to je navedeno kaodokaz je neta~no, kao {to smo to i opisali u prethodnim poglavljima. Kaododatak medijima, sve isto va`i i za nau~ne izvore, enciklopedije i knjigebiologije.

Ukratko, i mediji i akademski krugovi, koji su na rapolaganju antireligi-jskim centrima mo}i, odr`avaju jedan isklju~ivo evolucionisti~ki pogled i name-}u ga dru{tvu. Ovo nametanje je toliko efikasno da je ono vremenom pretvo-rilo evoluciju u jednu ideju koja se nikada ne bi trebala odbaciti. Poricanjeevolucije se smatra kao ne{to kontradiktorno nauci i kao neuva`avanje fun-damentalnih realnosti i ~injenica. Eto zbog ~ega je, uprkos toliko mnogo manj-kavosti koje su do sada bile otkrivene (posebno od 50-ih godina) i ~injeniceda su one priznate od samih nau~nika evolucionista, danas gotovo nemogu}ena}i bilo kakvu kritiku evolucije u nau~nim krugovima ili medijima.

[iroko prihva}eni kao “najrespektabilnije” izdava~ke ku}e na polju biologi-je i prirode u svetu, ~asopisi kao Scientific American, Nature, Focus i NationalGeographic, usvojili su teoriju evolucije kao slu`benu ideologiju i poku{ali dapredstave ovu teoriju kao dokazanu ~injenicu.

130 131

14. POGLAVLJE

Mediji: plodno tloza evoluciju

Umootane la`i

Evolucionisti su uveliko iskoristili prednost koja im je data sa “mozgo-ispiraju}im” programom medija. Mnogi ljudi toliko bezuslovno veruju u evolu-ciju da se ~ak i ne trude da se zapitaju “kako?” i “za{to?” Ovo zna~i daevolucionisti mogu da upakuju svoje la`i tako dobro da one budu lakoubedljive.

Na primer, ~ak i u “najnau~nijim” evolucionisti~kim knjigama, “prelaz izvode na zemlju” - {to je jedan od najve}ih neobja{njivih fenomena evolucije,“obja{njen” je sa naprosto sme{nom jednostavno{}u. Prema evoluciji, `ivotje otpo~eo u vodi, a prve razvijene `ivotinje bile su ribe. Teorija smatra da suse jednoga dana, iz ovog ili onog razloga (naj~e{}e se kao razlog isti~esu{a!), ove ribe po~ele da se bacaju na kopno i da su odabrale da `ive nakopnu. Dogodilo se da dobiju stopala umesto peraja, i plu}a umesto {krga.

Ve}ina evolucionisti~kih knjiga ne ka`e “kako” se ne{to desilo. ^ak i u“najnau~nijim” izvorima, apsurdnost ove tvrdnje sakrivena je iza takvih re~e-nica kao “postignut je prelaz iz vode na kopno”.

Kako je ovaj prelaz postignut? Mi znamo da riba ne mo`e `iveti vi{e odnekoliko minuta izvan vode. Ukoliko pretpostavimo da se navodna su{a idesila, i da su ribe morale da se kre}u prema kopnu, {ta bi se desilo sa

ribama? Odgovor je o~igledan. Sve ribe koje bi iza{le iz vode uginule bi, jednapo jedna, za nekoliko minuta. ^ak i kad bi se ovaj proces de{avao tokomperioda od 10 miliona godina, odgovor bi jo{ uvek bio isti: ribe bi uginulejedna po jedna. Razlog tome je ~injenica da jedan takav slo`en organ, kao{to su kompletna plu}a, ne mo`e da nastane iznenadnim “slu~ajem”, to jestmutacijom, a sa druge strane, poluplu}a uop{te nisu od koristi.

Ali, upravo je to ono {to evolucionisti predla`u. “Prelaz iz vode na kopno”,“prelaz sa kopna u vazduh” i jo{ mnogo drugih navodnih skokova, “obja{-njeni” su ovakvim nelogi~nim izrazima. [to se ti~e formiranja izuzetno slo`e-nih organa, kao {to su oko i uho, evolucionisti preferiraju da o tome uop{tei ne govore, da ne ka`u ni{ta.

Lako je uz pomo} paketa “nauke” uticati na obi~nog ~oveka na ulici. Nacr-tate jednu imaginarnu sliku koja predstavlja prelaz iz vode na kopno, izmis-lite latinske re~i za `ivotinju u vodi, njegovog “potomka” na kopnu, i “prelaznuformu” ({to je zapravo jedna imaginarna `ivotinja), i onda proizvedeterazra|enu la`: “Eusthenopteron se prvo transformisao u Rhipitistian Crossop-tergian, zatim u Ichthyostega, u dugom evolucionom procesu.” Ako staviteove re~i u usta nekog nau~nika s debelim nao~arima i belim mantilom,uspe}ete da ubedite mnoge ljude zato {to bi mediji, koji su se posvetili pro-movisanju evolucije, sa velikim entuzijazmom oglasili dobre vesti svetu.

132 133

Popularni svetski nau~ni ~asopisi, preuzimaju}i vo|stvo u propagiranju evolu-cije, igraju va`nu ulogu u ohrabrivanju javnosti da prihvate teoriju evolucije.

EVOLUCIONISTI^KE BAJKE

Jedna od naj~udnijih evolucionisti~kih bajki je ona o “evoluciji kita”, koja je objav-ljena u ~asopisu National Geographic, koji je na{iroko prihva}en kao jedna odnajnau~nijih i najozbiljnijih publikacija u svetu:

“Uspon kita na dana{nju veli~inu o~igledno je zapo~eo pre 60 miliona godina,kada se dlakavi, ~etverono`ni sisar, u potrazi za hranom ili uto~i{tem, odva`ioda u|e u vodu. Vremenom su se de{avale lagane promene. Zadnje noge sunestale, prednje noge su se promenile u peraja, dlaka je ustupila mesto debe-lom glatkom pokriva~u od kitove masti, nozdrve su se premestile na vrh glave,rep se pro{irio u krakove, i u plovnim vodama sveta njegovo telo postalo jeogromno.”11

Pored ~injenice da ne postoji nijedna jedina nau~na osnova za bilo {ta od ovoga,takvo de{avanje je, tako|e, suprotno i principima prirode. Ova bajka, objavljenau ~asopisu National Geographic, vredna je pa`nje jedino zato {to je dobar po-kazatelj opsega zabluda naizgled ozbiljnih evolucionisti~kih publikacija.

11.. VViiccttoorr BB.. SScchheeffffeerr,, ““EEwwpplloorriinngg tthhee LLiivveess ooff WWhhaalleess””,, NNaattiioonnaall GGeeooggrraapphhiicc,, vvooll.. 5500,, DDee-cceemmbbeerr 11997766,, pp.. 775522..

Postoji jo{ niz nau~nih ~injenica koje pobijaju teoriju evolucije. Me|utim,~ak i ono {to smo izneli u ovoj knjizi sasvim je dovoljno da se do|e dosasvim jasnog zaklju~ka. Teorija evolucije je jedna obmana koja je zaogrnutamaskom nauke, a koja se brani samo radi o`ivotvorenja materijalisti~ke filo-zofije; obmana koja se ne zasniva na nauci, ve} na metodama ispiranjamozga, propagandi i raznovrsnim falsifikovanjima...

Temeljne ~injenice do kojih smo do{li i izlo`ili ih na prethodnim stranica-ma mo`emo rezimirati u slede}em:

Teoorija evvooluucije je poobijena na prvvoom stadijuumuu

Teorija evolucije je teorija koja je pobijena u samom startu. Ovaj zaklju~akzasniva se na ~injenici da evolucionisti jo{ nisu u stanju da objasne ~ak ninastanak samo jednog proteina neophodnog za `ivot. Zakoni verovatno}e,zakoni fizike i hemije, dokazali su nemogu}nost slu~ajnog nastanka `ivota.

Dok jo{ nije postojao nijedan protein koji bi mogao slu~ajno da nastane,da li izgleda razumno i logi~no tvrdnja da su se ovi proteini, kao produkt mili-ona slu~ajnosti, spajanjem u jedan red oformili `ivu }eliju, da su ove }elije,opet pomo}u triliona slu~ajnosti, me|usobnim udru`ivanjem formirale `iveorganizme, od kojih su potom nastale ribe, da su ribe iza{le na kopno i dasu se preobratile u gmizavce, ptice i sisare i da su tako nastali milionirazli~itih vrsta?

^ak i ako vi i ne verujete u to, evolucionisti su zaista ube|eni u istini-tost ove bajke.

Ovo je, me|utim, zasnovano samo na jednom pukom ube|enju i veri po{-to ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio ovu pri~u. Nisu mogli da na|uprelazne forme poluriba-polugmizavac, polugmizavac-poluptica, a niti su u kraj-nje razvijenim laboratorijama uspeli da doka`u da je mogu} nastanak jednogproteina, pa ~ak i jedan molekul amino-kiseline iz gra|e proteina, u, kako tooni nazivaju, uslovima primitivnog sveta. Naprotiv, svim svojim naporima evo-lucionisti su sami dokazali da se ni u jednom periodu istorije nije, a niti }ese ikada dogoditi proces evolucije.

Teoorija evvooluucije ne}e biti pootvvr|ena ni uu buuduu}noosti

Suo~eni sa ovakvom situacijom, evolucioni nau~nici jedinu utehu vide usnu o nauci koja }e vremenom odgovoriti na ovu bezizlaznost. Me|utim, nau-ka ni nakon hiljadu godina ne}e dokazati jednu krajnje neosnovanu i nelo-gi~nu tvrdnju. Naprotiv, razvojem nauke neosnovanost ovakve tvrdnje sve vi{epostaje jasnija i otvorenija.

Zaista je tako bilo i do danas: otkrivanjem, na primer, detalja vezanih zagra|u i funkciju `ive }elije, postignuta je mnogo ve}a kategori~nost da }elijanije toliko proste gra|e da bi se, kao {to se to smatralo u vreme primitivnenauke iz Darvinovog vremena, mogla oformiti sama kao produkt nekih slu-~ajnosti.

Nakon ovako kristalno jasne situacije odbijati fenomen stvaranja, po~etak`ivota temeljiti na krajnje nelogi~nim slu~ajnostima i uporno insistirati natome, ubudu}e }e predstavljati veliko poni`enje za ~oveka. Pozadina i neu-temeljenost teorije evolucije svakim danom postaje sve jasnija i za sveganekoliko godina fanati~ni i slepi zagovara~i evolucije ne}e se smeti pojavlji-vati pred javno{}u koja }e biti upoznata sa stvarnom situacijom.

Nepremoostivvi prooblem evvooluucije: ~oovvekoovv duuhoovvni aspekt

Na Zemljinoj povr{ini postoji niz `ivih vrsta koje me|usobno nalikuju.Mogu postojati razli~ite vrste koje, na primer, li~e na konja ili na ma~ku. Imnogi insekti, tako|e, imaju izglede koji me|usobno nalikuju. Me|utim, ovesli~nosti ni kod koga ne izazivaju zbunjenost.

Povr{na sli~nost izme|u majmuna i ~oveka, me|utim, iz nekog razlogakod odre|enih ljudi pobu|uje krajnju pa`nju i zainteresovanost, i to u tolikojmeri da ih to dovodi do usvajanja apsurdnih scenarija teorije evolucije.Me|utim, povr{na sli~nost izme|u majmuna i ~oveka ne zna~i apsolutnoni{ta. Nosorog i insekt nosorog (Oryctes nasicornis) veoma mnogo li~e jedanna drugog, ali bilo bi krajnje sme{no uzimati ovu sli~nost kao osnovu zauspostavljanje bilo kakvog evolucionog odnosa ovih dveju razli~itih vrsta `ivot-inja od kojih je jedna sisar, a druga insekt.

Osim povr{ne sli~nosti, bliskost majmuna i ~oveka nije ni{ta ve}a odbliskosti ostalih `ivotinja. Ako se upore|enje napravi ~ak sa pozicije inteligen-cije, onda je ~oveku bli`a p~ela, proizvo|a~ geometrijskog fenomena - sa}a,ili pauk, proizvo|a~ in`injerskog ~uda - mre`e, mnogo vi{e nego {to je maj-mun. U odre|enom smislu su ~ak i iznad...

To nije sve. Izme|u ~oveka i majmuna postoji jedna velika razlika. Nakraju, majmun je `ivotinja, i sa pozicije razuma, ne razlikuje se od konja iliod psa. ^ovek je, pak, svesno bi}e; poseduje volju, mo} razmi{ljanja, govo-ra, mo} dono{enja odluke, rasu|ivanja... Nikakva fizi~ka sli~nost ne mo`enadomestiti ovu najve}u razliku izme|u ~oveka i ostalih bi}a.

Tvvoorac stvvara oonakoo kakoo too On hoo}e

Dobro, kakve veze ima ~ak i da se odigrao scenario kao {to predvi|ajuevolucionisti? Nikakve... po{to svaki stadijum koji predvi|a evolucija i koji sezasniva na slu~ajnostima mogu} je jedino kao produkt ~uda. Da je `ivot,

134 135

15. POGLAVLJE

Zaklju~ak: evolucija je obmana

dakle, i nastao putem ovih stadijuma, svaki stadijum bi se mogao realizovatijedino uz pomo} fenomena stvaranja. Apsolutno je nemogu}e da se ovi stadi-jumi odvijaju zahvaljuju}i slu~ajnostima.

^ak i ako je i nastao u primitivnoj atmosferi, matemati~ki prora~univerovatno}e, zakoni fizike i hemije dokazali su da protein nije nastaoslu~ajno. Ako se tvrdi da je on sigurno nastao, onda ne postoji druga alter-nativa osim priznanja da je stvoren od strane Tvorca. Svako drugo mi{ljenjemimo ovoga je u protivre~nosti sa sobom i neuskladivo sa bilo kojim logi~kimpravilom.

Istina je sasvim o~igledna. Apsolutno besprekoran dizajn svih `ivih orga-nizama je produkt jednog superiornog stvaranja. A to je za nas dokaz posto-janja Jednog Tvorca, postojanja Stvoritelja neograni~ene mo}i, znanja i mud-rosti. Taj Stvoritelj je Gospodar svega na Zemlji i nebesima. Taj Gospodar jeOnaj koga nazivamo Bog.

U prethodnim poglavljima knjige analizirali smo i ustanovili kako je teori-ja evolucije, koja tvrdi da `ivot nije stvoren, jedna obmana koja je u potpunojsuprotnosti sa nau~nom realno{}u. Videli smo da je uz pomo} modernenauke, kao {to su paleontologija, biohemija i anatomija, ustanovljena jednakategori~na realnost. Ta realnost je ~injenica da su sva bi}a stvorena odstrane Boga.

Zapravo, da bi se do{lo do ovog saznanja, nisu bile neodlo`no potrebnebiohemijske laboratorije ili slo`eni rezultati geolo{kih iskopavanja. Ako ~ovekanalizira bilo koji `ivi organizam iz svog okru`enja vide}e dokaz da je taj orga-nizam delo jednog izvanrednog Genija. U telu jednog insekta ili u telu jednemale ribe iz morskih dubina postoji jedan veliki dizajn i tehnologija koju ~oveknikada ne}e mo}i da postigne. Odre|eni organizmi, koji ne poseduju ~ak nimozak, sa tako velikom nepogre{ivo{}u obavljaju toliko slo`ene poslove kojeponekad ~ak ni ~ovek ne uspeva.

Ovaj veliki mozak, plan i dizajn je svakako dokaz postojanja gospodaraprirode, Uzvi{enog Stvoritelja - Boga. Bog je svemu `ivom podario izvanredneodlike i na taj na~in ~oveku pokazao jasne dokaze Svoje mo}i i Svog posto-janja. Na narednim stranicama }emo se osvrnuti na samo neka od nebrojenomnogo dokaza stvaranja.

P~ele radilice i arhitektoonski ffenoomen - sa}e

Kao {to je poznato, p~ele proizvode mnogo vi{e meda nego {to im jepotrebno i skladi{te ga u sa}u. [estougaoni oblik sa}a je specifi~nost kojusvi znamo. Da li ste, pak, razmi{ljali za{to p~ele grade ba{ {estougaoni geo-metrijski oblik sa}a? Za{to to, na primer, nije osmougaonik ili petougaonik?

Matemati~ari koji su istra`ivali odgovor na ovo pitanje do{li su do zan-imljivog zaklju~ka: “Najprikladniji geometrijski oblik za maksimalnu upotrebujedne povr{ine je oblik {estougaonika.” [estougaona }elija je oblik u koji senajvi{e mo`e uskladi{titi meda, a za ~iju izgradnju treba najmanje voska.P~ele, dakle, koriste najprikladniji mogu}i oblik.

A, {to se ti~e metode izgradnje sa}a, on je zapanjuju}i: Izgradnju sa}ap~ele zapo~inju sa dva-tri razli~ita mesta i istovremeno grade sa}e u dva-triniza. Dakle, zapo~inju}i sa razli~itih mesta, veliki broj p~ela pravi {esto-ugaonike identi~nih dimenzija vezuju}i ih jedan za drugi, da bi se na krajusastale na sredini... Mesta spajanja {estougaonika su ura|ena tako maj-storski da ne postoji nikakav trag da su se {estougaonici naknadno spajali.

136 137

16. POGLAVLJE

Realnost stvaranja

Suo~eni sa ovako izvanrednim poslom p~ela, nezaobilazno moramo prih-vatiti postojanje jedne natprirodne volje koja usmerava ova bi}a. Preko ovogfenomena evolucionisti prelaze obja{njavaju}i to pojmom “instikt” i suvopar-nim isticanjem kako je to specifi~nost svojstvena p~eli. Ako, me|utim, pos-toji neki “instikt”, ako on gospodari svim p~elama i ako osigurava skladni radme|usobno nepovezanih p~ela, to zna~i da postoji jedan perfektni Mozak,koji gospodari i upravlja svim ovim malim bi}ima.

Drugim re~ima, Tvorac ovih malih bi}a “inspiri{e” ih zadatkom koji trebada obavljaju.

Zbuunjuujuu}i in`injeri: termiti

“Niko ne mo`e ostati ravnodu{an na susret sa termitskim gnezdom (ter-mitnjak) izgra|enim na povr{ini zemlje. Re~ je o arhitektonskom ~udu, ter-mitnjacima ~ija visina ponekad dosti`e ~ak i 5-6 metara. U ovim gnezdi-ma nalaze se veoma slo`eni sistemi koji podmiruju sve potrebe termitakoji zbog svoje telesne gra|e nikako ne smeju da dolaze u dodir sasun~evom svetlo{}u. U gnezdu se nalaze rashladni sistemi, kanali, pros-torije za larve, prelazi, specijalne planta`e za proizvodnju gljiva, sigurnos-ni izlazi, prostorije koje se koriste prilikom vru}ine ili hladno}e..., ukratko- sve. A ~injenica da su graditelji ovako izvanrednog gnezda, termiti, slepi,kod ~oveka izaziva jo{ ve}e odu{evljenje.”156

Ali, uprkos tome, vidimo da termiti krajnje uspe{no realizuju arhitektons-ki projekat koji, u pore|enju sa njihovom veli~inom, dosti`e visinu i do 300puta ve}u od njih.

Termiti imaju jo{ jednu krajnje zbunjuju}u stranu: ako u prvom stadijumugradnje razdvojimo termitnjak na dva dela i kada, nakon izvesnog vremena,ponovo spojimo ova dva gnezda, vide}emo da se svi prolazi, kanali i putevime|usobno podudaraju. Termiti kao da nisu bili razdvojeni obavljaju svoje za-datke kao da sa jednog zajedni~kog mesta primaju naredbe.

Detli}

Svi znamo da detli}i kljucanjem u drvo sebi prave gnezda. Me|utim, retkose ko zapita kako ova `ivotinja ne zadobije krvarenje mozga nakon ovako jakihudara glavom, s obzirom da je u ovom slu~aju detli} identi~an ~oveku koji bikoristio glavu prilikom zakucavanja eksera. Kada bi se ~ovek odlu~io naovakav poduhvat, nesumnjivo je da bi prvo zadobio potres mozga, a potomkrvarenje mozga. Detli}, me|utim, napravi 38-43 udara kljunom u drvo u peri-odu od 2,10 - 2,69 sekundi i ne zadobije nikakve povrede.

Gra|a detli}eve lobanje je stvorena u skladu sa ovim poslom. U glavidetli}a postoji jedan sistem “suspenzije” koji upija i ubla`ava ja~inu udarca.To osiguravaju specijalna ubla`avaju}a tkiva koja se nalaze izme|u kostijulobanje.157

Soonarni sistem slepoog mi{a

Slepi mi{evi u mrklom mraku lete bez ikakvih problema, a to posti`u zah-valjuju}i zanimljivom sistemu za pronalazak smera. Taj sistem ~ovek naziva“sonarni” sistem, odnosno navigacija i odre|ivanje udaljenosti uz pomo}zvu~nog talasa.

Uho mladog ~oveka veoma te{ko raspoznaje zvuk frekvencije od 20.000vibracija u sekundi. Me|utim, slepi mi{ koji leti uz pomo} specijalnog“sonarnog sistema” koristi zvukove izme|u 50.000 i 200.000 vibracija usekundi, a te zvukove oda{ilje 20 ili 30 puta svake sekunde. Signal koji pri-hvata od odjeka svakog signala je toliko jak da slepi mi{ ne samo da dobi-ja podatke o poziciji odre|enih predmeta ve} je, u isto vreme, u stanju dautvrdi i mesto svoje `rtve koja tako|e brzo leti.158

Kit

Sisari moraju stalno da di{u, pa zbog toga voda za njih ne predstavljapogodno okru`enje. Me|utim, kod kita, kao jednog vodenog sisara, ovaj prob-lem je re{en uz pomo} disajnog sistema koji je mnogo efikasniji od mnogihdisajnih sistema kopnenih `ivotinja. Samo jednim izdisajem, kit izbacuje izplu}a 90% upotrebljenog vazduha. Iz tog razloga on mo`e da izdr`i prili~noveliki vremenski period, a da ne oseti potrebu za disanjem. U isto vreme, onu mi{i}ima ima prili~no visoku koncentraciju “mioglobina” koji osiguravadeponovanje kiseonika. Uz pomo} ovog sistema, jedna vrsta kita, na primer,uspeva da se spusti na dubine i do 500 metara, i bez uzimanja vazduhamo`e da pliva i do 40 minuta.159 A “nosni otvori” kita su, za razliku od kop-nenih sisara, sme{teni na le|ima, {to mu omogu}ava lak{e disanje.

Dizajn koomarca

Svi znamo da je komarac organizam koji leti, ali retko ko zna da komaracperiod odrastanja provodi pod vodom i da iz podvodnog sveta izlazi kaosavr{eno “dizajniran” sa svim organima potrebnim za `ivot na kopnu.

Komarac po~inje da leti opremljen specijalnim sistemom opa`anja pomo}ukojeg utvr|uje mesto svoje `rtve. U ovakvom stanju, komarac li~i na borbeni

138 139

avion opremljen detektorima za ustanovljavanje temperature, gasa, vlage imirisa. ^ak ima posebnu mo} “opa`anja pomo}u temperature”, {to mu omo-gu}ava da `rtvu otkrije i u mrklom mraku.

Komar~eva tehnika “crpljenja krvi” je vezana za tako slo`en sistem da~oveku naprosto staje mozak. Uz pomo} sistema za se~enje, koji sa~injava{est se~iva, komarac se~e ko`u kao testerom. U toku procesa se~enja, uzpomo} ubrizgavanja odre|enog sekreta u ranu, dolazi do trnjenja tkiva i iz tograzloga ~ovek ~ak i ne prime}uje da mu se isisava krv. U isto vreme, ovajsekret spre~ava i zgru{avanje krvi, {to komarcu osigurava nesmetano sisa-nje.

Da nema toga, komarac ne bi mogao da se hrani krvlju, a to opet zna~ii izumiranje njegove vrste. Zahvaljuju}i ovom izvanrednom dizajnu, ovo mini-jaturno bi}e jasan je dokaz da je ono jedan zaseban produkt stvaranja.

Izoo{treni vvid ptica grabljivvica

Ptice grabljivice imaju o~i koje vide na velike daljine. Zahvaljuju}i tome,one veoma dobro mogu da izvr{e pode{avanje udaljenosti u toku napada na`rtvu. Osim toga, velike o~i zna~e i vi{e vidnih }elija, a u isto vreme to zna~ii ~i{}u sliku. U oku jedne ptice grabljivice nalazi se preko milion vidnih }elija.

Iz tog razloga, orao koji leti na visinama od nekoliko hiljada metara imatoliko jake o~i da povr{inu zemlje mo`e sasvim detaljno da pretra`uje ~ak isa tako velike visine. Kao {to moderni vojni avioni otkrivaju ciljeve sa visineod nekoliko hiljada metara, isto tako su i orlovi u stanju, uz pomo} regis-trovanja i najmanjih pokreta, ili najmanjih razlika u boji, da ustanove mestosvoga plena. Orlovo oko ima {iroki ugao od 300 stepeni, a u isto vreme imo} da uve}a `eljenu sliku od {est do osam puta. Dok leti na visini od 4.500metara, orao mo`e o~ima da pretra`uje povr{inu od 30.000 hektara. Savisine od 1.500 metara u stanju je veoma lako da registruje zeca koji sesakrio u travi. Sasvim je jasno da je izvanredna gra|a orlovog oka dizajniranaspecijalno za `ivotinju ove vrste.

@ivvootinje sa zimskim snoom

@ivotinje u zimskom snu nastavljaju da `ive ~ak i kada im se telesna tem-peratura spusti na nivo spoljne temperature. Kako to posti`u?

Sisari su toplokrvni organizmi. Dakle, u normalnim uslovima njihovatelesna temperatura uvek ostaje stati~na, prirodni termostati u njihovom telukonstantno reguli{u ovu temperaturu. Me|utim, telesna temperatura malihsisara u toku zimskog sna, na primer mi{ veveri~njak, ~ija normalna telesnatemperatura iznosi 40 stepeni, kao okretanjem klju~a, spu{ta se na nekolikostepeni iznad ta~ke smrzavanja. Telesni metabolizam znatno se uspori. @ivoti-nja po~inje sa usporenim disanjem, a rad srca, koje u normalnim uslovimaradi sa 300 otkucaja u minuti, svede se na svega 7-10 otkucaja. Zaustavljajuse normalni telesni refleksi, a elektrofunkcije mozga uspore se do nivoa kadase skoro ne primje}uju. Jedna od opasnosti nepokretljivosti je smrzavanjetkiva na niskim temperaturama i njihovo uni{tavanje od strane kristala leda.Me|utim, opet uz karakteristiku koju poseduju, `ivotinje sa zimskim snom

za{ti}ene su od ovakve opasnosti. Te~nost u njihovom telu je za{ti}ena zah-valjuju}i hemijskim supstancama visoke molekularne te`ine. Zahvaljuju}i to-me, opada ta~ka smrzavanja, te bivaju za{ti}ene od stradanja.160

Elektri~ne ribe

Da bi se za{titile od neprijatelja ili da bi onesposobile plen, posebne vrstejegulja i ra`a u tu svrhu koriste elektri~nu energiju koju proizvode u svojimtelima. U svim `ivim organizmima - ra~unaju}i i ~oveka - postoji mala koli~inaelektri~ne energije. Me|utim, ~ovek nije u stanju da usmerava ovu energiju ida je staviti pod svoju kontrolu kako bi je korisno i racionalno iskoristio. Neke`ivotinje (posebne vrste jegulja i ra`a), pak, nose struju od 500 do 600 voltii u stanju su da je kontroli{u i koriste protiv neprijatelja. Povrh toga, ova stru-ja nema nikakvih negativnih posledica za njih.

Potro{ena energija se nakon izvesnog vremena, kao baterija, puni i stvarase elektri~na snaga koja je spremna za ponovnu upotrebu. Visoku elektri~nuenergiju u svojim malim telima ribe ne koriste samo kao mehanizam odbrane.Elektri~na energija za ove ribe ima u isto vreme i veoma veliki zna~aj prilikomodre|ivanja smera u tamnim morskim dubinama, osigurava im da osete pred-mete, a da ih i ne vide. Zahvaljuju}i ovoj energiji u telu, ribe su u mogu}nostida oda{ilju signale. Nakon sudara sa tvrdim predmetom, signali se menjajui vra}aju nazad nose}i ribi potrebne podatke o predmetu. Na taj na~in ribautvr|uje udaljenost i veli~inu predmeta.161

Specijalni sistem smrzavvanja

Smrznuta `aba je neuobi~ajena biolo{ka pojava. Ne pokazuje nikakveznakove `ivota. Rad srca, disanje i cirkulacija krvi, funkcije su koje su u pot-punosti obustavljene. Me|utim, nakon otapanja leda, `aba se, poput bu|enjaiz sna, ponovo vra}a u normalan `ivot.

@ivi organizam u smrznutom stanju je suo~en sa nizom smrtnonosnihrizika. @aba, me|utim, ne nosi nijedan od tih rizika. Temeljna osobenost `abeje da u smrznutom stanju mo`e da proizvodi velike koli~ine glikoze. Poputdijabeti~ara, koli~ina {e}era u krvi `abe se pove}ava do veoma velikog nivoa.Zabele`eno je da koli~ina {e}era nekada dosti`e vrednost i do 550 mmol/l.(U normalnim okolnostima ova vrednost kod `aba iznosi od 1 do 5, a kod~oveka od 4 do 5 mmol/l.) Ovako preterano velika koncentracija glikoze unormalnim okolnostima mo`e da prouzrokuje veoma zna~ajne poreme}aje.

A preterano velika koli~ina glikoze u smrznutoj `abi, pak, spre~avapovla~enje vode iz }elija i onemogu}ava slu~aj skupljanja. ]elijska opna kod`aba je prili~no propustljiva za glikozu, {to omugu}ava da glikoza veoma lakoprodre u }eliju. Velika koli~ina glikoze u telu smanjuje ta~ku smrzavanja, i nataj na~in dolazi do smrzavanja samo veoma male koli~ine te~nosti u telu`ivotinje. Istra`iva~i su ustanovili da glikoza mo`e da hrani i }elije koje susmrznute. Pored toga {to predstavlja prirodno gorivo za organizam, glikozazaustavlja i mnoge metaboli~ne reakcije, poput sinteze urina, te zbog toga nedolazi do brzog tro{enja razli~itih izvora hrane u }eliji.

140 141

Kako dolazi do tako naglog i velikog porasta glikoze u organizmu `abe?Odgovor je veoma zanimljiv: u telima `ivih organizama postoji jedan specijal-ni sistem koji je zadu`en za ovaj posao. Odmah nakon pojavljivanja leda napovr{ini ko`e, u jetru sti`e signal nakon ~ega ovaj organ odmah u glikozupretvara jedan glikogen koji poseduje. Jo{ uvek je nauci nepoznato svojstvoovog signala koji se oda{ilje jetri. Pet minuta nakon pristizanja signalakoli~ina {e}era u krvi naglo po~inje da se pove}ava.162

Nesumnjivo je da se jedan sistem, koji }e u potpunosti izmeniti metabo-lizam u smislu podmirivanja svih potreba i to ta~no u trenutku kada je toorganizmu potrebno, ne oformljuje slu~ajno, ve} isklju~ivo kao posledicasavr{enog plana Tvorca. Nikakva slu~ajnost ne mo`e da prouzrokuje ovakobesprekoran i slo`en sistem.

Albatroos

Koriste}i razli~ite “tehnike letenja”, ptice selice dovode potro{nju energi-je na minimalni nivo. Jedna od tih tehnika je uo~ljiva i kod albatrosa. Oveptice, koje 92% svoga `ivota provode na moru, poseduju krila ~iji pre~nikdosti`e 3,5 metra. Najzna~ajnija specifi~nost albatrosa je njegov stil letenja;satima mo`e da leti, a da pri tome uop{te ne ma{e krilima. Tom prilikom,albatros klizi kroz vazduh koriste}i se vetrom, a njegova krila su otvorena iu stati~nom polo`aju.

Da bi se u stati~nom i otvorenom polo`aju dr`ala krila pre~nika od 3,5metra, potrebna je dosta velika snaga. Uprkos tome, albatros u ovompolo`aju provodi po nekoliko sati. To se posti`e uz pomo} uro|enog anatam-skog sistema. Krila albatrosa se blokiraju tokom leta. Zbog toga nikako nemo`e da koristi snagu mi{i}a. Krila se dr`e samo na sloju mi{i}a, {to osigu-rava veliko olak{anje prilikom leta. Ovaj sistem, tako|e, smanjuje i energijukoju ptica tro{i u toku leta, po{to albatros ne koristi energiju zato {to nema{e krilima i ne tro{i snagu da bi krila dr`ao otvorenim. Vi{esatni let uzjedino kori{}enje vetrom, albatrosu osigurava neograni~eni izvor energije. Naprimer, u letu od 1.000 km albatros od 10 kg izgubi}e svega 1% od svojete`ine. Ovo je veoma mali gubitak. Da bi iskoristio ovako primamljivu tehniku,~ovek je, uzimaju}i albatrosa kao uzor, proizveo jedrilicu.163

Razli~iti sistemi vvida

Vid je za mnoge morske `ivotinje od krajnje va`nosti sa aspekta lova iodbrane. Zbog toga ve}ina morskih `ivotinja ima o~i koje su dizajnirane u ide-alnom obliku za podvodni `ivot.

Na dubini preko 30 metara vidokrug se znatno smanjuje. Me|utim, o~iorganizama koji `ive na ovoj dubini stvorene su u skladu sa ovim uslovima.

Za razliku od kopnenih, podvodne `ivotinje imaju sferi~na so~iva, koja suu skladu sa potrebama gustog okru`enja u kojem `ive. Suprotno o~ima obli-ka {iroke elipse, koja su svojstvena kopnenim `ivotinjama, o~i sferi~nog obli-ka su daleko prikladnije za gledanje pod morem; pode{ene su za gledanjeobjekata iz bliskog plana. A prilikom gledanja udaljene ta~ke, celi so~ivni sis-

tem se, uz pomo} jednog specijalnog mi{i}nog mehanizma sme{tenom uoku, povla~i nazad.

Jedan od razloga za{to su riblje o~i sferi~ne je, tako|e, i prelamanje svet-losti u vodi. Zbog toga {to je ispunjeno te~no{}u koja je skoro iste gustinekao i voda, u oku ne dolazi do prelamanja svetlosti prilikom oslikavanja slikenastale spolja. O~no so~ivo sliku u potpunosti izo{trava preko mre`nja~e, ina taj na~in riba, za razliku od ~oveka, uspeva krajnje jasno da vidi podvodom.

Zbog velikog nedostatka svetlosti na morskim dubinama, odre|ene `ivoti-nje kao {to je hobotnica, imaju izrazito velike o~i. @ivotinje velikih o~iju suprimorane da na dubinama od preko 300 metara uo~avaju blje{tanja koje {irebi}a iz okru`enja. A naro~ito moraju biti osetljive na tanke plave zrake kojese probijaju kroz vodu. Iz tog razloga u njihovim mre`nja~ama se nalazi i veli-ki broj osetljivih plavih }elija.

Kao {to se mo`e i zaklju~iti iz navedenih primera, svako bi}e posedujeo~i sa veoma razli~itim karakteristikama koje su u skladu sa njihovim potre-bama, a to je jasan dokaz da su one u najidealnijem obliku stvorene odstrane mo}nog Tvorca, a nikako da su nastale slu~ajno i putem evolucije.

Prinuudna seooba

Specifi~nost riba lososa koje `ive na Pacifiku jeste da se, zbog oplodnje,ponovo vra}aju u reke u koje su se izlegle. Bi}a koja jedan deo svog `ivotaprovode u moru se, dakle, radi oplodnje vra}aju u slatke vode.

Po~etkom leta, kada kre}u na put, boja lososa je blistavo-crvena, da bise na kraju putovanja njihova boja preobratila u crnu. Pre seobe pribli`avajuse obali, pa tek onda kre}u u proboj do reke, ne ustupaju}i ni pred kakvimpreprekama. Plivaju}i uzvodno, savla|ivanjem brana i slapova, sti`u do mestana kojem su iza{le iz jaja. Na kraju ovog putovanja od 3.500 do 4.000 km,`enka pola`e 3.000 do 5.000 jaja koja potom mu`jak oplo|uje. U toku iscr-pljuju}eg puta i u toku polaganja jaja, losos pretrpljuje i znatno velikepovrede. Nakon polaganja jaja `enka deluje veoma premoreno, repna perajase istro{e, a boja ko`e po~inje da se menja u crno. Isto to va`i i za mu`jaka.Nakon izvesnog vremena, reka biva preplavljena mrtvim lososima. Iz jaja }ese, me|utim, izle}i nova generacija koja }e, tako|e, pro}i istu mar{utu.

Kako lososi uspevaju u ovom putovanju? Kako, nakon izlaska iz jaja,uspevaju da do|u do mora? Koje metode koriste u iznala`enju puta do mora?Ovo su pitanja koja jo{ uvek ~ekaju odgovor. U ovom kontekstu ima mnogopretpostavki, ali definitivnog rezultata jo{ uvek nema. Koja je to snaga {tolosose primorava na put od nekoliko hiljada kilometara, na povratak na mestokoje uop{te ne znaju? Jasno je da postoji jedna superiorna Volja koja gospo-dari nad njima i koja ih usmerava.

Sipa

Sipa ispod ko`e ima “hromotofor”, odnosno jedan gusti sloj elasti~nih pig-mentnih kesica. Generalno, ovi pigmenti su `uti, crveni, crni i braon. Signalomkoji se oda{ilja iz mozga, }elije se {ire i prekrivaju ko`u tonom boje koja je

142 143

u skladu sa okru`enjem. Uz pomo} toga, uzimaju}i boju, recimo, stene nakojoj se nalazi, sipa ostvaruje besprekornu kamufla`u.

Ovaj sistem je toliko delotvoran da uz pomo} njega sipa na sebi mo`eiscrtati ~ak i pravilne pruge poput onih koje se nalaze na zebri.164

Kooala

Ulja koja se nalaze u listu eukaliptusa u sebi sadr`e takve sastojke kojisu otrovni za mnoge sisare. Ovaj otrov je jedna vrsta odbrambenog hemijskogmehanizma kojeg eukaliptus koristi kao za{titu od neprijatelja. Me|utim, pos-toji jedno specifi~no bi}e koje je nadvladalo ovaj mehanizam i koje se hraniovim li{}em. To je koala, `ivotinja koja pripada jednoj vrsti iz porodice tor-bara... Na eukaliptusu, koale i stanuju i hrane se njime, a i zadovoljavajupotrebu za vodom.

Kao i ostali sisari, i sama koala nije u stanju da vari celulozu koja senalazi u drve}u. Zato je vezana za mikroorganizme koji mogu da vare celu-lozu. Mesto gde su naj~e{}e uo~eni ovi mikroorganizmi je mesto spajanjatankog i debelog creva, odnosno zadnji izra{taj crevnog sistema - slepo crevo.Slepo crevo je najzanimljiviji deo koalinog sistema za varenje. Ovakva dijafrag-ma ima ulogu jedne fermentacione komorice koja, odugovla~e}i prolazakli{}a, osigurava da mikrobi obave varenje celuloze. Zahvaljuju}i tome, koalauspeva da neutrali{e otrovno svojstvo eukaliptusovog li{}a.165

Moo} loovva iz stabilne poozicije

Ju`noafri~ka biljka “sun~eva rosa” hvata u zamku insekte uz pomo} svo-jih lepljivih dla~ica. Li{}e ove biljke je obraslo dugim crvenim dla~icama, avrh ovih dla~ica je prekriven jednom te~no{}u koja sadr`i miris koji privla~iinsekte. Druga specifi~nost te~nosti je njena prekomerna lepljivost. Idu}iprema izvoru mirisa, insekt upada u zamku i ostaje bespomo}no prilepljen zaove dla~ice. Celi list se nakon izvesnog vremena preklapa nad insektom ivare}i ga dolazi do potrebnih proteina.166

Neosporno je da je opremljenost ovakvom osobeno{}u jedne biljke, kojanema sposobnost pokretanja sa mesta na kojem se nalazi, sasvim jasandokaz jednog specijalnog dizajna. Uop{te nije mogu}e da ovakav sistem lovanastane slu~ajno, a ni da ga razvije jedna biljka koja ne poseduje svest, ani volju. U tom slu~aju, nije mogu}e ni zaobi}i i negirati veli~inu i postojanjeTvorca koji joj je dao ovu sposobnost.

Dizajn pti~jeg perja

Pti~je perje ima gra|u koja na prvi pogled izgleda veoma prosta. Me|utim,u toku pa`ljive analize susre}emo se sa prili~no slo`enom gra|om pera, kojeje lagano, ali krajnje jako i vodonepropusno. Pero mora biti {to je mogu}elak{e kako bi ptica mogla da leti. Ono se sastoji od keratin proteina koji suu skladu sa ovom neophodno{}u. Sa obe strane stabljike pera nalaze seperca, a na svakom percu nalazi se oko 400 malih kand`ica. Na svakojkand`ici se opet nalaze po dve kukice zvane “barbule”, kojih, dakle, na jed-nom malom pti~jem peru ima 800. Na ovim kukicama koje se nalaze napred,

dakle na prednjim barbulama, opet se nalazi jo{ po 20 manjih kukica. Ovekukice imaju ulogu da, poput fircanja komada {tofa, dva perca vezuju jednoza drugo. Na samo jednom percy ima oko 300 miliona kukica, a broj kukicaukupnog perja jedne ptice iznosi oko 700 milijardi. Me|usobna kompaktnapovezanost kukica i kand`ica perja ima jedan veoma zna~ajan razlog. Perjetoliko ~vrsto mora biti pri~vr{}eno za telo ptice da ne sme opadati prilikombilo kakvog pokreta. Uz pomo} mehanizma sa~injenog od kukica i kand`ica,perje je toliko pri~vr{}eno na telu da ni jaki vetrovi, ni ki{a, a ni sneg nemogu biti razlog njihovog opadanja.

Perja ptice koja se nalaze na stomaku, repu i krilima, me|usobno surazli~ita i po obliku i po funkciji. Dok dugo perje repa ima ulogu kormilarenjai ko~enja, perje na krilima ima ulogu da otvaranjem u toku pti~jeg mahanjakrilima {iri povr{inu i pove}a snagu tokom poletanja.

Jednoo bi}e kooje ima moo} da hooda poo poovvr{ini vvoode: basilisk

Veoma mali broj `ivotinja uspeva da hoda po povr{ini vode. Jedan od retk-ih takvih primera predstavlja “basilisk”, gu{ter koji `ivi u oblasti SrednjeAmerike. Na prstima zadnjih nogu nalaze se zaklopci koji basiliskuomogu}avaju tr~anje po vodi. Prilikom hodanja po kopnu, ovi zaklopci se pod-vijaju. U slu~aju opasnosti, basilisk veoma velikom brzinom na dve nogepo~inje da tr~i po povr{ini reke ili jezera. Zaklopci na zadnjim nogama ume|uvremenu se otvaraju, ~ime se osigurava ve}a povr{ina “stopala”, {tozapravo i omogu}ava ovoj `ivotinji hod po povr{ini vode.167

I ovaj originalni dizajn basiliska je tako|e jedan od sasvim jasnih dokazasvesnog stvaranja, a ne slu~ajne evolucije.

FFootoosinteza

Neosporno je da biljni svet ima nave}i udeo u tome {to je povr{ina Zemljemesto na kojem je mogu}e da se `ivi. Biljke ponovo regeneri{u vazduh kojiizdi{emo, uravnote`avaju temperaturu planete na kojoj `ivimo, i tako|e,

144 145

Gu{ter basilisk je jedna od

retkih `ivotinjakoja mo`e da sekre}e uspostav-ljaju}i ravnote`uizme|u vode i

vazduha.

uspostavljaju ravnote`u gasova u atmosferi. Kiseonik u vazduhu koji udi{emoproizvodi se od strane biljaka. Zna~ajan deo na{e ishrane opet zauzimajubiljke. Karakteristika biljaka da osiguravaju ishranu za ~oveka je, kao i sveostale funkcije, posledica specijalnog dizajna u njihovim }elijama.

Razlika izme|u biljnih }elija, na jednoj, i ljudskih i `ivotinjski }elija, na dru-goj strani, u tome je {to biljne }elije imaju mo} direktnog kori{}enja Sun~eveenergije. Energiju preuzetu iz Sun~eve svetlosti biljka pretvara u hemijskuenergiju i specijalnim metodama pretvara u hranu. Ovaj biljni proces poznatje pod imenom fotosinteza. Zapravo, ovaj proces ne obavlja cela }elija, negosamo hloroplast, okrugla ili jajolika tela u povr{inskim }elijama biljaka kojaim daju zelenu boju. Ova mala zelena tela{ca koja je mogu}e videti samo uzpomo} mikroskopa, jedine su laboratorije na svetu koje su u stanju daSun~evu energiju skladi{te u organske supstance.

Ukupna svetska koli~ina supstance koju hloroplasti proizvedu u tokugodine iznosi oko 200 milijardi tona. Ovo je proizvodnja koja ima `ivotni zna-~aj za sve `ivo na planeti. Ova proizvodnja ostvaruje se kao posledica jednogkrajnje slo`enog hemijskog procesa. Reakcija na svetlost pigmenta hlorofila,kojih je na hiljade u hloroplastu, odvija se u neverovatno kratkom vremen-skom intervalu koji iznosi samo hiljaditi deo sekunde. Iz tog razloga je jo{uvek nemogu}e pratiti veoma mnogo procesa koji se odvijaju u hlorofilu.

Pretvoriti Sun~evu svetlost u elektri~nu ili hemijsku energiju je proces kojije, kao {to je poznato, moderna tehnologija uspela nedavno da realizuje. Uovom procesu koriste se ure|aji visoke tehnologije. Me|utim, biljna }elija kojuje nemogu}e zapaziti prostim okom ovaj proces na krajnje besprekoran na~inobavlja ve} hiljadama godina.

Ovaj savr{en sistem jo{ jednom nam predo~ava stvaranje. Fotosintezakao jedan od krajnje slo`enih sistema je svesno projektovani mehanizam,odnosno mehanizam koji je stvoren od strane Tvorca. Na jednom mikroskop-skom prostoru, sme{tenom na listu biljke, nalazi se jedna jedinstvena fabri-ka u kojoj se realizuje ovaj slo`eni proces. Ovaj besprekorni dizajn je jedanod nebrojenih dokaza da je sve `ivo stvoreno od strane Tvorca, Vladara svihsvetova.

Literatura

1. Cliff, Conner, “Evolution vs. Creationism: In Defense of Scientific Thinking”, InternationalSocialist Review (Monthly Magazine Supplement to the Militant), November 1980.

2. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritance and Evolution), Ankara: Meteksan PublishingCo.,1984, p. 61.

3. Michael J. Behe, Darvin's Black Box, New York: Free Press, 1996, p. 232-233.4. Richard Dawkins, The Blind Watchmaker, London: W. W. Norton, 1986, p. 159.5. Dan Graves, Science of Faith: Forty-Eight Biographies of Istoric Scientists and Their

Christian Faith, Grand Rapids, MI, Kregel Resources.6. Science, Philosophy, And Religion: A Simposium, 1941, CH.13.7. J. De Vries, Essential of Physical Science, Wm. B. Eerdmans Pub. Co., Grand Rapids, SD

1958, p. 15.8. H.S. Lipson, “A Physicist's View of Darvin's Theory”, Evolution Trends in Plants, Vol 2,

No.1, 1988, p. 6.9. Iako je Darvin iza{ao sa tvrdnjom da je njegova teorija bila potpuno nezavisna od

Lamarkove, on je postepeno po~eo da se oslanja na Lamarkove tvrdnje. Posebno 6. izadnje izdanje knjige Poreklo vrsta puno je primera Lamarkovog “nasle|ivanja ste~enihkarakteristika”. Videti: Benjamin Farington, What Darvin Really Said, New York: SchockenBooks, 1996, p. 64.

10. Steven M. Stanley, Macroevolution: Pattern and Process, San Francisco: W. H. Freemanand Co. 1979, p. 35, 159.

11. Colin Patterson, “Cladistics”, Interview with Brian Leek, Peter Franz, March 4, 1982,BBC.

12. Stephen Jay Gould, “The Return of Hopeful Monsters”, Natural History, Vol. 86, July -August 1977, p. 28.

13. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward UniversityPress, 1964, p. 189.

14. Ibid, p. 177.15. B.G. Ranganathan, Origins?, Pennsylvania: The Banner Of Truth Trust, 1988.16. Warren Weaver, “Genetic Effects of Atomic Radiations”, Science, vol. 123, June 29,

1956, p. 1159.17. Gordon R. Taylor, The Great Evolution Mystery, New York, Harper & Row, 1983, p. 48.18. Michael Pitman, Adam and Evolution, London: River Publishing, 1984, p. 70.19. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward University

Press, 1964, p. 179.20. Ibid, p. 172, 280.21. Derek V. Ager, “The Nature of the Fossil Record”, Proceedings of The British Geological

Association, vol. 87, 1976, p. 133.22. Mark Czarnecki, “The Revival of the Creationist Crusade”, MacLean's, January 19, 1981,

p. 56.23. T. Neville George, “Fossills in Evolutionary Perspective”, Science Progress, Vol 48,

January 1960, p. 1, 3.24. David Raup, “Conflicts Between Darvin and Paleontology”, Bulletin, Field Museum of

Natural History, Vol 50, January 1979, p. 24.25. Richard Monastersky, “Mysteries of the Orient”, Discover, April 1993, p. 40.26. Richard Dawkins, The Blind Watchmaker, London: W. W. Norton, 1986, p. 229.27. Douglas Futuyma, Science on Trial, New York: Pantheon Books, 1983. p. 197.28. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward

University Press, 1964, p. 302.

146 147

29. Stefan Bengston, Nature, Vol. 345, 1990, p. 765.30. Gerald T. Todd, “Evolution of the Lung and the Origin of Bony Fishes: A Casual

Relationship”, American Zoologist, Vol 26, No. 4, 1980, p. 757.31. R.L. Carroll, Vertebrate Paleontology and Evolution, New York: W.H. Freeman and Co.

1988, p.4.32. Edwin H. Colbert, M. Morales, Evolution of the Vertebrates, New York: John Wiley and

Sons, 1991, p. 99.33. Jean-Jacques Hublin, The Hamlyn Encyclopaedia of Preistoric Animals, New York: The

Hamlyn Publishing Group Ltd., 1984, p. 120.34. Jacques Millot, “The Coelacanth”, Scientific American, Vol 193, December 1955, p. 39.35. Bilim ve Teknik Magazine, November 1998, No: 372, p. 21.36. Robert L. Carroll, Vertebrate Paleontology and Evolution, New York: W. H. Freeman

and Co., 1988, p. 198.37. Engin Korur, “Gozlerin ve Kanatlarin Sirri” (The Mystery of the Eyes and the Wings), Bilim

ve Teknik, No. 203, October 1984, p.25.38. Nature, Vol 382, August 1, 1996, p. 401.39. Carl O. Dunbar, Istorical Geology, New York: John Wiley and Sons, 1961, p. 310.40. L. D. Martin, J. D. Stewart, K.N. Whetstone, The Auk, Vol 98, 1980, p. 86.41. Ibid, p. 86; L. D. Martin “Origins of Higher Groups of Tetrapods”, Ithaca, New York:

Comstock Publishing Association, 1991, p. 485, 540.42. S. Tarsitano, M. K. Hecht, Zoological Journal of the Linnaean Society, Vol 69, 1985, p.

178; A.D. Walker, Geological Magazine, Vol 177, 1980, p. 595.43. Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”, New Scientist, February 1, 1997, p. 31.44. “Old Bird”, Discover, March 21, 1997.45. Ibid.46. Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”, p. 28.47. S. J. Gould & N. Eldredge, Paleobiology, Vol 3, 1977, p.147.48. Pat Shipman, “Birds Do It... Did Dinosaurs?”, p. 28.49. Ibid.50. Roger Lewin, “Bones of Mammals, Ancestors Fleshed Out”, Science, Vol 212, June 26,

1981, p. 1492.51. George Gaylord Simpson, Life Before Man, New York: Time-Life Books, 1972, p. 42.52. R. Eric Lombard, “Review of Evolutionary Principles of the Mammalian Middle Ear, Gerald

Fleischer”, Evolution, Vol 33, December 1979, p. 1230.53. David R. Pilbeam, “Rearranging Our Family Tree”, Nature, June1978, p. 40.54. Earnest A. Hooton, Up From the Ape, New York: McMillan, 1931, p. 332.55. Malcolm Muggeridge, The End of Christendom, Grand Rapids, Eerdmans, 1980, p. 59.56. Stephen Jay Gould, “Smith Woodward's Folly”, New Scientist, February 5, 1979, p. 44.57. Kenneth Oakley, William Le Gros Clark & J.S, “Pitldown”, Meydan Larousse, vol 10, p.

133.58. Stephen Jay Gould, “Smith Woodward's Folly”, New Scientist, April 5, 1979, p. 44.59. W. K. Gregory, “Hesperopithecus Apparently Not An Ape Nor A Man”, Science, Vol 66,

December 1927, p. 579.60. Philips Verner Bradford, Harvey Blume, Ota Benga: The Pygmy in The Zoo, New York:

Delta Books, 1992.61. David Pilbeam, “Humans Lose an Early Ancestor”, Science, April 1982, p. 6-7.62. Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower, New York: Toplinger Publications, 1970, p. 75-

94.63. Charles E. Oxnard, “The Place of Aupalopithecines in Human Evolution: Grounds for

Doubt”, Nature, Vol 258, p. 389.64. Fred Spoor, Bernard Wood, Frans Zonneveld, “Implication of Early Hominid Labryntine

Morphology for Evolution of Human Bipedal Locomotion”, Nature, vol 369, June 23,1994, p. 645-648.

65. Holly Smith, American Journal of Physical Antropology, Vol 94, 1994, p. 307 -325.

66. Fred Spoor, Bernard Wood, Frans Zonneveld, “Implication of Early Hominid LabryntineMorphology for Evolution of Human Bipedal Locomotion”, Nature, vol 369, June 23,1994, p. 645-648.

67. Tim Bromage, New Scientist, Vol 133, 1992, p. 38-41.68. J. E. Cronin, N. T. Boaz, C.B. Pinger, Y. Rak, “Tempo and Mode in Hominid Evolution”,

Nature, Vol 292, 1981, p.113-122.69. C. L. Brace, H. Nelson, N. Korn, M. L. Brace, Atlas of Human Evolution, 2. b. New York:

Rinehart and Wilson, 1979.70. Alan Walker, Scientific American, Vol 239(2), 1978, p. 54.71. Marvin Lubenow, Bones of Contention, Grand Rapids, Baker, 1992, p. 83.72. Boyce Rensberger, The Washington Post, November 19, 1984.73. Ibid.74. Richard Leakey, The Making of Mankind, London: Sphere Books, 1981, p. 62.75. Marvin Lubenow, Bones of Contention, Grand Rapids, Baker, 1992, p. 136.76. Erik Trinkaus, “Hard Times Among the Neanderthals”, Natural History, Vol 87, December

1978, p. 10; R.L. Holloway, “The Neanderthal Brain: What Was Primitive”, AmericanJournal of Physical Anthropology Supplement, Vol 12, 1991, p. 94.

77. Alan Walker, Science, vol 207, 1980, p. 1103.78. A. J. Kelso, Physical Anthropology, 1st ed., New York: J. B. Lipincott Co., 1970, p. 221;

M. D. Leakey, Olduvai Gorge, Vol 3, Cambridge: Cambridge University Press, 1971, p.272.

79. S. J. Gould, Natural History, Vol 85, 1976, p. 30.80. Time, November 1996.81. L. S. B. Leakey, The Origin of Homo Sapiens, ed. F. Borde, Paris: UNESCO, 1972, p.

25-29; L.S.B. Leakey, By the Evidence, New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1974.82. “Is This The Face of Our Past”, Discover, December 1997, p. 97-100.83. A. J. Kelso, Physical Anthropology, 1.b., 1970, p. 221; M. D. Leakey, Olduvai Gorge, Vol

3, Cambridge: Cambridge University Press, 1971, p. 272.84. Donald C. Johanson & M. A. Edey, Lucy: The Beginnings of Humankind, New York: Simon

& Schuster, 1981, p. 250.85. Science News Vol 115, 1979, p. 196-197.86. Ian Anderson, New Scientist, Vol 98, 1983, p. 373.87. Russell H. Tuttle, Natural History, March, 1990, p. 61-64.88. Ruth Henke, “Aufrecht aus den Baumen”, Focus, Vol 39, 1996, p. 178.89. Elaine Morgan, The Scars of Evolution, New York: Oxford University Press, 1994, p. 5.90. Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower, New York: Toplinger Publications, 1970, p.

19.91. W. R. Bird, The Origin of Species Revisited., Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, p.

298-299.92. “Hoyle on Evolution”, Nature, Vol 294, November 12, 1981, p. 105.93. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritance and Evolution), Ankara: Meteksan Publishing

Co.,1984, p. 64.94. W. R. Bird, The Origin of Species Revisited., Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, p.

304.95. Ibid, p. 305.96. J. D. Thomas, Evolution and Faith. Abilene, Tx, ACU Press, 1988, p. 81-82.97. Robert Shapiro, Origins: A Sceptics Guide to the Creation of Life on Earth, New York,

Summit Books, 1986, p. 127.98. Fred Hoyle, Chandra Wickramasinghe, Evolution from Space, New York, Simon &

Schuster, 1984, p. 148.99. Ibid, p. 130.100. Fabbri Britannica Bilim Ansiklopedisi (Fabbri Britannica Science Encyclopaedia), Vol 2,

No. 22, p. 519.101. Richard B. Bliss & Gary E. Parker, Origin of Life, California: 1979, p. 14.102. Stanley Miller, Molecular Evolution of Life: Current Status of the Prebiotic Synthesis of

Small Molecules, 1986, p. 7.

148 149

103. Kevin McKean, Bilim ve Teknik, No. 189, p. 7.104. J. P. Ferris, C. T. Chen, “Photochemipy of Methane, Nitrogen and Water Mixture As a

Model for the Atmosphere of the Primitive Earth”, Journal of American Chemical Society,Vol 97:11, 1975, p. 2964.

105. “New Evidence on Evolution of Early Atmosphere and Life”, Bulletin of the AmericanMeteorological Society, Vol 63, November 1982, p. 1328-1330.

106. Richard B. Bliss & Gary E. Parker, Origin of Life, California: 1979, p. 25.107. W. R. Bird, The Origin of Species Revisited, Nashville: Thomas Nelson Co., 1991, p.

325.108. Richard B. Bliss & Gary E. Parker, Origin of Life, California: 1979, p. 25.109. Ibid.110. S. W. Fox, K. Harada, G. Kramptiz, G. Mueller, “Chemical Origin of Cells”, Chemical

Engineering News, June 22, 1970, p. 80.111. Frank B. Salisbury, “Doubts about the Modern Synthetic Theory of Evolution”, American

Biology Teacher, September 1971, p. 336.112. Paul Auger, De La Physique Theorique a la Biologie, 1970, p. 118.113. Francis Crick, Life Itself: It's Origin and Nature, New York, Simon & Schuster, 1981,

p. 88.114. Homer Jacobson, “Information, Reproduction and the Origin of Life”, American

Scientist, January 1955, p. 121.115. Reinhard Junker & Siegfried Scherer, “Entstehung Gesiche Der Lebewesen”, Weyel,

1986, p. 89.116. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis. London: Burnett Books, 1985, p. 351.117. John Horgan, “In the Beginning”, Scientific American, Vol 264, February 1991, p. 119.118. G. F. Joyce, L. E. Orgel, “Prospects for Understanding the Origin of the RNA World”, In

the RNA World, New York: Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1993, p. 13.119. Jacques Monod, Chance and Necessity, New York: 1971, p. 143.120. Leslie E. Orgel, “The Origin of Life on the Earth”, Scientific American, Ekim 1994, Vol

271, p. 78.121. Jeremy Rifkin, Entropy: A New World View, New York,Viking Press, 1980, p. 6.122. J. H. Rush, The Dawn of Life, New York, Signet, 1962, p. 35.123. Roger Lewin, “A Downward Slope to Greater Diversity”, Science, vol. 217, 24.9.1982,

p. 1239.124. George P. Pavropoulos, “The Frontiers and Limits of Science”, American Scientist, vol.

65, November-December 1977, p. 674.125. Jeremy Rifkin, Entropy: A New World View, p. 55.126. Ilya Prigogine, Isabelle Stengers, Order Out of Chaos, New York, Bantam Books, 1984,

p.129.127. Ilya Prigogine, Isabelle Stengers, Order Out of Chaos, p. 175.128. Pierre-P Grasse, Evolution of Living Organisms, New York: Academic Press, 1977, p.

103.129. Ibid, p. 107.130. Norman Macbeth, Darvin Retried: An Appeal to Reason. Boston: Gambit, 1971, p. 101.131. Loren C. Eiseley, The Immense Journey, Vintage Books, 1958, p. 186.132. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward

University Press, 1964, p. 184.133. Norman Macbeth, Darvin Retried: An Appeal to Reason, Harward Common Press, New

York: 1971, p. 33.134. Ibid, p. 36.135. Loren Eiseley, The Immense Journey, Vintage Books, 1958, p. 227.136. Stuart B. Levy, “The Challange of Antibiotic Resistance”, Scientific American, March

1998, p. 35.137. Medical Tribune, December 29, 1988, p. 1, 23.138. Francisco J. Ayala, “The Mechanisms of Evolution”, Scientific American, Vol 239, sep-

tember 1978, p. 64.

139. S. R. Scadding, “Do Vestigial Organs Provide Evidence for Evolution?”, EvolutionaryTheory, Vol 5, May 1981, p. 173.

140. The Merck Manual of Medical Information, Home Edition, New Jersey: Merck & Co.,Inc. The Merck Publishing Group, Rahway, 1997.

141. H. Enoch, Creation and Evolution, New York: 1996, p. 18-19.142. Frank B. Salisbury, “Doubts About the Modern Synthetic Theory of Evolution”, American

Biology Teacher, September 1971, p. 338.143. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis. London, Burnett Books, 1985, p. 145.144. W. R. Bird, The Origin of Species Revisited, Thomas Nelson Co., Nashville: 1991, p.

98-99; Percival Davis, Dean Kenyon, Of Pandas and People, Haughton PublishingCo.,1990, p. 35-38.

145. W. R. Bird, The Origin of Species Revisited, p. 98-99, 199-202.146. Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis. London: Burnett Books, 1985, p. 290-

291.147. G. G. Simpson, W. Beck, An Introduction to Biology, New York, Harcourt Brace and

World, 1965, p. 241.148. Keith S. Thompson, “Ontogeny and Phylogeny Recapitulated”, American Scientist, Vol

76, May/June 1988, p. 273.149. Francis Hitching, The Neck of the Giraffe: Where Darvin Went Wrong, New York: Ticknor

and Fields 1982, p. 204.150. Richard Lewontin, “The Demon-Haunted World”, The New York Review of Books, January

9, 1997, p. 28.151. Robert Shapiro, Origins: A Sceptics Guide to the Creation of Life on Earth, Summit

Books, New York: 1986, p. 207.152. Hoimar Von Dithfurt, Im Anfang War Der Wasserstoff (Secret Night of the Dinosaurs),

Vol. 2, p. 64.153. Ali Demirsoy, Kalitim ve Evrim (Inheritance and Evolution), Ankara: Meteksan Publishing

Co.,1984, p. 61.154. Ibid, p. 61.155. Ibid, p. 94.156. Bilim ve Teknik, juli 1989, tom 22, broj.260, s.59. 157. Grzimeks Tierleben Vögel 3, Deutscher Taschen Buch Verlag, Oktober 1993, p. 92.158. David Attenborough, Life On Earth: A Natural History, Collins British Broadcasting

Corporation, June 1979, p.236. 159. David Attenborough, Life On Earth: A Natural History, Collins British Broadcasting

Corporation, June 1979, p.240.160. Görsel Bilim ve Teknik Ansiklopedisi, p. 185-186.161. Walter Metzner, http://cnas.ucr.edu/-bio/faculty/Metzner.html162. Bilim ve Teknik, januar 1990, p. 10-12.163. David Attenborough, Life of Birds, Princeton Universitye Press, Princeton-New Jersey,

1998, p. 47.164. National Geographic, September 1995, p. 98.165. James L. Gould, Carol Grant Gould, Olagandisi Yasamlar, Tübitak Popüler Bilim Kitaplari,

Ankara 1997, p. 130-136.166. David Attenborough, The Private Life of Plants, Princeton Universitye Press, Princeton-

New Jersey, 1995, p. 81-83.167. Encyclopedia of Reptiles and Amphibians, Published in the United States by Academic

Press, A Division of Harcourt Brace and Company, p. 35.

150 151

Sadr`aj

Uvod: za{to teorija evolucije? ..................................... 51. Biti oslobo|en od predrasuda ................................ 7 2. Kratka istorija teorije evolucije ............................. 123. Imaginarni mehanizmi evolucije ............................ 204. Fosilni zapis pobija evoluciju ................................ 265. Bajka o prelazu iz vode na kopno ......................... 326. Poreklo ptica i sisara .......................................... 367. Pogre{ne interpretacije fosila ............................... 478. Falsifikati evolucije .............................................. 509. Scenario evolucije ~oveka .................................... 5510. Molekularni }orsokak evolucije ........................... 7711. Termodinamika osporava teoriju evolucije ......... 105 12. Dizajn i slu~ajnost ........................................... 10913. Tvrdnje evolucionista i ~injenice ...................... 11514, Teorija evolucije: materijalisti~ka obaveza ......... 12515. Mediji: plodno tlo za evoluciju .......................... 13116. Zaklju~ak: evolucija je obmana ......................... 13417. Realnost stvaranja .......................................... 137Literatura .............................................................. 147

152 153

PreporuŁujemo vam najbolja svetska izdanja na polju nauke, religije i medicine:

Popularna medicina:- NaŁela zdravog �ivota, Dr Pol Volk- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod�er- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez- LeŁenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi- Otrov sa velikim K - sluŁaj protiv kafe i drugih braon napitaka, Dr AgataTre�- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej- Zakoni zdravlja i izleŁenja, Dr Nil Nidli- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli- Mo� zdravlja, Dr Hans Dil- Mo� ishrane, Dr Kolin Kembel- Kako unaprediti mozak, Dr Elden ¨almers- ¨udo imunog sistema, Harun JahiPopularna nauka:- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi�- Tajna sre�nog �ivota, Miroljub Petrovi�- Brak i porodica, Miroljub Petrovi�Opasnosti okultizma:- Masonerija - zavera protiv hri��anstva, Ralf Eperson- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi�- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman- MistiŁna medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura,homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge ve�tine, Dr Vo-ren Piters- Strahote koje je darvinizam doneo ŁoveŁanstvu, Harun JahiVideo izdanja:- Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma (11 emisija), Zakonizdravlja (8 emisija), i jo� mnogo toga.

Distibucija: 065/836-0661, 063/836-0661