Проф. др Миле ИлићФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТБАЊА ЛУКА

ОБРАЗОВАЊЕ ДАРОВИТИХ УЧЕНИКАИ СКРИВЕНИ КУРИКУЛУМ

Резиме: Ово је први покушај педагошко-психолошке анализе односа између образовања даровитих ученика и скривених курикулума, као и сагледавања могућих дидактичких импликација те нове релације.

Након дистинкције обиљежја скривеног од транспарентног курикулума, разматрана су функционалистичка и критичка схватања суштине скривеног курикулума.

Дати су примјери скривених курикулума изнадпросјечних и даровитих ученика, њихових наставника, родитеља, школе и друштвене заједнице и истакнуте могућности идентификације и имплементације њихових позитивних одредница у оквиру курикуларне реформе и непосредне образовно-васпитне праксе.

Кључне ријечи: образовање даровитих ученика, школа, скривени курикулум, курикуларна реформа, функционалистичко и критичко схватање скривеног курикулума, идентификација и имплементација педагошки стимулативних одредница скривеног курикулума.

Цјеловитије проучавање, конципирање и унапређивање образовања изнадпросјечних и даровитих ученика и студената једно је од незаобилазних питања у припремању и имплементацији курикуларне реформе у друштвима у транзицији, какво је и наше.

Зато су друштвено, научно и развојно-педагошки релевантни покушаји терминолошко-појмовних разграничења транспарентних и скривених курикулума, разматрања схватања основних функција скривених курикулума, сагледавање суштине скривених курикулума даровитих ученика и њиховог окружења, те указивања на могућности респектовања скривених курикулума у планирању и имплементацији квалитетнијих стратегија развоја и едукације даровите дјеце и омладине.

* **

Скривени курикулум1 или скривени програм разликује се од уобичајеног, транспарентног курикулума (curriculuma). Транспарентни курикулум је цјелокупан план и програм образовно-васпитног рада (наставног и ваннаставног, поучавања и учења...) са свим тангентним питањима (циљем, задацима, концепцијом, садржајима, облицима, системима, методама, етапама, стандардима, објектима, опремом, медијима, материјалима, очекиваним резултатима, организацијом и евалуацијом, изворима финансирања, позицијама и односима непосредних и посредних учесника, итд.). Он се односи на: "1. систематске, рационалне структуре на основу којих су организовани процеси учења. Структуре успостављају приоритете преме којима (и путем којих) ученици стичу различите способности учења,"2 2. на технику или

1 Еngl. ј. – Hidden curriculum; Franc. j. – Education sous – jacente; Njem. j. – Heimliches Curriculum2 Педагошки лексикон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996, стр. 258.

технологију рационалног управљања мишљењем, односно на методолошки поступак истраживања низа путева у којима учествују елементи наставног градива ради преношења знања на друге, 3. на сва питања наставе, образовања, учења, поучавања (што је значење курикулума као америчког термина) и 4. на садржај европског израза – дидактике.3 Скривени курикулум односи се на онај велики дио школског живота који је ријетко када видљив, отворен и доступан за квантитативно истраживање и о којем се углавном нагађа.

* **

Од када је први пут исказан у публикованом дјелу (1968) као нови термин, и као појам и занимљив "феномен" СКРИВЕНИ КУРИКУЛУМ4 привлачи пажњу научне и стручне јавности.

Постоје различита схватања суштине и функција скривеног курикулума. Џексоново гледиште названо је функционалистичким. Он претпоставља да школе промовишу циљеве и функције шире друштвене заједнице. Наглашавао је три сљедећа елемента скривеног курикулума: "(а) стиска у учионици" – када ученици морају да трпе кашњење, неуважавање њихових жеља и ометање пажње; "(б) противријечна приврженост – која се захтијева и од ученика и од наставника;" "(в) неравноправан однос снага између наставника и ученика у корист наставника."5

Скривени курикулум за Seddonu (1983) представља учење ставова, увјерења, вриједности и претпоставки, што је све изражено у виду школских ритуала, правила и прописа.

Посебно су интересантна критичка схватања скривеног курикулума. Презентована су од половине седамдесетих година XX вијека.

Тако Bowles и Gintis (1976) сматрају да се у виду скривеног курикулума у школама успостављају одређени друштвени односи како би се одржао капиталистички систем. То су:

1. хијерархијска подјела рада између наставника и ученика,2. отуђеност учениковог рада у школи и 3. фрагментација рада (и штетно такмичење међу ученицима).6

Разматрајући релацију између идеологије и курикулума, Michael Apple (1979, 1982, 1986) је истицао да постоји високостатусно и нискостатусно знање које се стиче у школама. "Сиромашни ученици и ученици из мањинских скупина искључени су из курикулума који осигурава високостатусно (техничко) знање. А то се искориштава као средство којим се филтрира економско раслојавање и будући изгледи за каријеру."7 Тврдио је и да курикулумски покрети и велик број уџбеника на тржишту онеспособљавају наставнике.

Lynch (1989) је истакао да прописани садржаји, дужина наставног часа и поступци испитивања ученика чине скривени курикулум. Упозорио је да се скривеним курикулумом овјековјечује друштвена неједнакост.

Colin Marsch је увјерен да испити ученика имају властити курикулум јер могу утицати на наставне методе, јачину мотивације, односе између ученика и наставника. Према томе, ученици (међу њима и даровити) ће учити оно што ће наставници тражити на испитима.

* **

3 Према истом извору, стр. 258.4 Термин СКРИВЕНИ КУРИКУЛУМ први је употријебио Филип Џексон (Phillip Jackson) 1968. године у књизи "Живот у учионицама" (Life in Classrooms, New York, Holt, Rinehart and Winston).5 Marsch, C. J., Курикулум, Educa, Загреб, 1994, стр. 36.6 Према истом дјелу, стр. 37.7 Исто, стр. 37.

Студиознијом анализом позиције даровитих ученика у нашим школама, у постојећим наставним плановима и програмима и годишњим програмима школа, као и у нацртима стратегија предстојећих реформи образовања код нас, могу се установити сљедећи скривени курикулуми:

1. скривени курикулуми изнадпросјечних даровитих ученика,2. скривени курикулуми наставника изнадпросјечних и даровитих ученика,3. скривени курикулуми школе и осталих организатора и реализатора образовања даровитих

(стручна удружења наставника, умјетничке школе...) и4. скривени курикулум друштвене заједнице (фондова, невладиних организација, владиних

експертских ресора, компанија...). С обзиром на интенције, процесуална и исходишна обиљежја, ти скривени курикулуми могу имати користи и цијене (позитивне и негативне одреднице). Оне се разликују према доприносу развоју даровите дјеце и младих до њихових личних максимума.

Примјера ради, скривени образовни курикулум даровитих ученика може обухватати: путовања и упознавања нових крајева приликом презентације својих стваралачких

резултата; учествовање у такмичењима; унутрашње мотиве (знатижеља, задовољство сазнањем и стварањем новог, мотив

постигнућа...); самопоштовање; развој селф концепта, итд.

Скривени курикулум наставника изнадпросјечних и даровитих ученика садржи шансу за професионалну афирмацију, допунску зараду, "педагошки туризам", итд.

У распонима скривеног курикулума организатора образовања даровитих ученика (школе, стручног удружења наставника, савеза истраживача умјетника...) могу бити тежње да по васпитно-образовним, стваралачким и такмичарским резултатима институција постане афирмисана и препознатљива и ван локалне средине; да стално иновира наставно-васпитни процес; да обогати образовни менаџмент, и слично.

Скривени курикулум друштвене заједнице може имплицирати припрему креативних кадровских ресурса за повећање националног дохотка у блиској будућности, за умножавање капитала транснационалних компанија, за репродукцију технократске и владајуће елите, итд.

Истраживање наведених скривених курикулума предуслов је ефикаснијег унапређивања образовно-васпитног рада са изнадпросјечним и даровитим ученицима.

* **

За успон потенцијала даровитих и изнадпросјечних ученика и социјализацију њихових аутентичних индивидуалитета било би релевантно упознавање скривених курикулума и уграђивање њихових позитивних обиљежја у конципирање, припремање и имплементацију педагошки стимулативнијих модела непосредног наставно-васпитног рада. У том смислу било би инспиративно и инструктивно подузимати сљедеће активности: 1. У склопу идентификације даровитости појединих ученика, поузданије установити индикације скривеног курикулума и инкорпорирати га у транспарентни (јавни, званични, експлицитни) образовни курикулум. 2. Омогућавати равноправно, партнерско (истински демократско) и респонсибилно учешће даровитих ученика у одлучивању о сопственом образовно-васпитном курикулуму: а) у избору варијанте најстимулативнијег курикулума (тј. стандардизованих модула, компетенција, едукативних стратегија, начина евалуације и акредитације – као варијанти додатних и скривених а не минималних нити оптималних курикулума);

б) у планирању својих курикулума, тј. у распоређивању садржаја, задатака, мјеста, времена, материјала и начина рада; в) у избору стратегија, система, модела и метода даље реализације курикулума; г) у договору са наставником о врстама праћења, испитивања и оцјењивања, укључујући и поступке самооцјењивања, јер појединци и групе даровитих ученика могу тачно описати образовне активности, објективни су и досљедни – не дају искривљене процјене нити претјерују, отворени су и "окрутно" искрени у оцјени свог и наставниковог рада.

Упознавање и педагошко респектовање скривених курикулума осталих фактора образовања даровитих ученика (родитеља, школе, друштвене средине...) такође може допринијети побољшавању квалитета концепције и имплементације научно утемељеног образовања даровите дјеце и младих у склопу наше курикуларне реформе.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Бердјајев, Н. (1987): Самоспознаја, Нови Сад2. Blažič, M. (1994): Didaktički vidiki pospeševanja razvoja nadarjenih, Novo Mesto3. Branković, D. – Ilić, M. (2003): Osnovi pedagogije, Komesgrafika, B. Luka4. Gardner, H. (1983): Frames of mind, Basic Book, New York5. Gojkov, B. (2002): Daroviti studenti u konstruktivističkoj perspektivi visokoškolske didaktike,

Zbornik 8: Podsticanje darovitosti na studijama iz ugla Bolonjske deklaracije, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac

6. Davidov, V. V. (1995): O shvatanjima razvijajuće nastave, Zbornik "Saznanje i nastava", Institut za pedagoška istraživanja, Beograd

7. Đorđević, J. (2002): Daroviti i kreativni studenti i rad sa njima, Zbornik 8: Podsticanje darovitosti na studijama iz ugla Bolonjske deklaracije, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac

8. Илић, М. (1997): Стваралачка партиципација студената у наставнонаучном процесу, "Актуелности" бр. 3, Бања Лука

9. Ilić, M. (2002): Nastavnik u tradicionalnoj i stvaralačkoj univerzitetskoj nastavi, Zbornik 8: Podsticanje darovitosti na studijama iz ugla Bolonjske deklaracije, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac

10. Ilić, M. (2003): Pedagogija sporta, Centar za sport, Banja Luka11. Kvaščev, R. (1976): Psihologija stvaralaštva, JCS, Beograd12. Nedović, V. (1997): Narav nastavnika, Glas Srbije, Kraljevo13. Slavin, R. E. (1983): Cooperative learning, Longman, New York14. Fullan, M. B. (1991): The New Meaning of Educational Change, Teachers Colege, Columbia

University, New York