Uloga nastavnika u motivisanju ucenika na ucenje

UNIVERZITET U NIŠU

FILOZOFSKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA PEDAGOGIJU

ULOGA NASTAVNIKA U MOTIVISANJU UČENIKA ZA UČENJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ŠKOLSKA PEDAGOGIJA

Mentor: Student:

Niš, decembar, 2011.

SADRŽAJ:

UVOD.............................................................................................................................2

I TEORIJSKI DEO.......................................................................................................2

1. Važnost i učestalost pozitivnih osobina nastavnika....................................................3

2. Odnos nastavnika prema učeniku i nastavi.................................................................4

3. Stil i način rada u nastavi............................................................................................4

4. Položaj učenika u nastavi............................................................................................5

5. Odnos učenika prema nastavi......................................................................................7

6. Učenik kao subjekt nastave i motivacija.....................................................................8

7. Izvori motivacije u nastavi..........................................................................................9

8. Stepeni motivacije u nastavi.......................................................................................11

II METODOLOŠKI DEO ………………………………………………………….. 13

1. Problem istraživanja ..................................................................................................13

2. Predmet istraživanja ..................................................................................................13

3. Cilj istraživanja .........................................................................................................14

4. Zadaci istraživanja ....................................................................................................14

5. Hipoteze istraživanja .................................................................................................15

6. Varijable istraživanja ................................................................................................16

7. Metoda, tehnika, instrument istraživanja ..................................................................16

8. Populacija i uzorak istraživanja ................................................................................17

9. Statistička obrada podataka ......................................................................................17

III ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA.................................................18

Prilozi ............................................................................................................................24

Zaključak .......................................................................................................................27

Literatura .......................................................................................................................28

1

I TEORIJSKI DEO

UVOD

Motiv i motivacija su najopštiji pojmovi koji se odnose na pokretanje aktivnosti i

oganizma. U svakodnevnom govoru postoje mnogi termini koji se odnose na pokretanje

aktivnosti, na motivaciju organizma. Najopštiji pojam je motiv. Ostali pojmovi su:

potreba, nagon, želja, težnja, namera.

Homeostazni motivi (glad, žeđ, potreba za snom itd.) očigledno su urođeni

motivi. Ali, čak i ovi motivi podložni su učenju: pod uticajem društva menja se način

njihovog zadovoljavanja. Promene u motivima izazvane socijalnim faktorima nazivaju se

socijalizacijom inače urođenih, bioloških motiva (Vučić, 1991).

Motivaciju za učenje potrebno je permanentno istraživati i sagledavati sve faktore

koji utiču na njen smer, dinamiku i karakter. Bez motivacije, učenje je osuđeno na

neuspeh, nastava takođe. Ukoliko je bilo ko od učesnika u nastavi nemotivisan, to će se

odraziti na njen razvojno-obrazovni učinak. Posebnu pažnju treba posvetiti učenicima,

njihovim unutrašnjim činiocima koji će ih pokrenuti, motivisati za učenje. Sve ovo

upućuje na analizu i drugih faktora koji mogu uticati na motivaciju, a to su: koncepcije

nastave, nastavni programi, a u velikoj meri i nastavnici, kao i njihova uloga u

motivisanju učenika za učenje.

2

1. Važnost i učestalost pozitivnih osobina nastavnika

U pedagoškoj literaturi dosta se govori o nastavniku kao jednom od najznačajnijih

činilaca obrazovnog procesa. Nastavnik je planer, organizator i neposredni rukovodilac

svih aktivnosti iz kojih se sastoji obrazovni proces.

Svojim odlukama, za koje se pretpostavlja da su utemeljene koliko na stručno

profesionalnom znanju toliko i na ličnim osobinama, nastavnik iz časa u čas, iz dana u

dan, iz nedelje u nedelju, artikuliše zbivanja u nastavi. Postoji, s' jedne strane, tendencija

da se uloga nastavnika veliča i ocenjuje kao najznačajnija, a, takođe, i tendencija da se na

nastavnika ukazuje kao na najkritičniju, najslabiju kariku u obrazovnom procesu

(Havelka, 2000).

Kontakt nastavnika sa učenicima uspostavlja se i održava u okviru aktivnosti koje

se odvijaju u nastavnom odeljenju. Svako odeljenje je samostalna obrazovna grupa u

kojoj se odvija kompletan nastavni proces. U predmetnoj nastavi sa svakim odeljenjem,

zavisno od broja predmeta, radi tim od 10 do 15 nastavnika. Sa nekim nastavnicima

učenici provedu po dva, a sa nekim i po četiri ili više časova nedeljno.

Učenici su objektivno u povoljnom položaju kada se radi o upoznavanju

nastavnika. Oni su tokom časa u prilici da prate njegovo ponašanje, držanje i govor,

otkrivaju strukturu u njegovom izlaganju nastavnog gradiva, slede pravce razmišljanja

koje on sugeriše i da se oslanjaju na ilustracije, primere i objašnjenja koja im on daje uz

pomoć nastavnih sredstava. Verovatno učenici spadaju u dobre poznavaoce rada,

ponašanja i osobina svojih nastavnika (Havelka, 2000).

3

2. Odnos nastavnika prema učeniku i nastavi

Odnos nastavnika prema učeniku može biti demokratski, autoritativan i

ravnodušan (Lewin, K., Lippitt, R., White, R.W.), može biti dominantan (autoritativan i

vladajući) i integrativan – saradnički (Anderson, H.) (Đorđević, 1981).

U istraživanju koje je obavio Viti (Witty, P.) 1947. godine, analizirajući 12000

slobodnih sastava učenika „O nastavniku koji im je najviše pomogao“, svojstva dobrog

nastavnika rangirana su na sledeći način: da razume učenika, da je dobar saradnik, da se

demokratski ophodi; da je dobar, mio, strpljiv i da ima široka interesovanja; da je prijatne

spoljašnjosti, blag u ophođenju, da ima smisla za humor; da je staložen i dosledan, da se

interesuje za probleme dece, da ima sposobnost za prilagođavanje, da pravilno dodeljuje

pohvale. Tek na kraju, daleko iza različitih ličnih svojstava – traži se od nastavnika da je

spretan u nastavi (Đorđević, 1981.).

Mušinski (Muszynski, H.) izdvaja osobine koje obezbeđuju uspešan rad

nastavnika:

1) organizacione spretnosti;

2) sposobnost rukovođenja;

3) partnerska svojstva;

4) kvaliteti i funkcije onoga koji vodi i savetuje;

5) sposobnost za kooperaciju. (Đorđević, B., Đorđević, J., 1988.).

3. Stil i način rada u nastavi

Odnos prema učeniku i nastavi je kod nastavnika određen primarnim ličnim

svojstvima, njegovim iskustvom, profesionalnim obrazovanjem i situacionim

okolnostima. Što manje situacione okolnosti utiču na rad nastavnika, to je opravdanije

4

zaključiti o stilu rada u nastavi. Stil, dakle, predstavlja ustaljeni način ponašanja u

socijalnim situacijama i u aktivnostima individue.

Odnos nastavnika prema učeniku i nastavi, primenjen na nastavnu praksu, daje

osobine nastavnika kao što su „dobar predavač“ ili „nastavnik kontrolor“ i slično. Upravo

tu relaciju je istraživao Hjuz (Houghes). On je istraživao ponašanje dva tipa nastavnika:

moćnog i fleksibilnog. Zapravo se radi o autokratskom i demokratskom ponašanju

nastavnika (Suzić, 2003).

Hjuz je našao 7 kategorija nastavnika:

1) nastavnik kontrolor – govori šta učenici treba da rade i određuje šta će ko

konkretno raditi;

2) nastavnik koji autoritarno nameće aktivnost učenika – učenicima se, po pravilu,

obraća zapovestima;

3) nastavnik koji pomaže i olakšava aktivnost učenika – pomaže da se održi tok i

kontinuitet aktivnosti;

4) nastavnik koji razvija sadržaje aktivnosti u cilju pomoći učenicima da se snađu

u određenoj situaciji – prihvata i respektuje primedbe i mišljenja učenika;

5) lično angažovani nastavnik – spreman da rešava lične probleme deteta, da mu

pomogne;

6) nastavnik koji ličnom aktivnošću deluje kao primer – ličnom angažovanošću

vodi, podstiče (motiviše) i usmerava;

7) negativno angažovani nastavnik – učenicima ukazuje na nedostatke, stalno

kritikuje, optužuje za neuspeh, preti i kažnjava (Mandić, 1980, prema N. Suziću, 2003).

4. Položaj učenika u nastavi

Uz analizu odnosa učenika prema nastavi nužno je zahvatiti pojam subjekt. Reč

subjekt ima osnovu u latinskom izrazu subiectus = ležeći pod čim, susedni, podložan,

izvrgnut.

U „Enciklopedijskom rječniku pedagogije“ pojam „subjekt nastave“ je objašnjen

u vezi sa tzv. „starom“ i „novom“ školom. U novoj školi učenik sa periferije nastavnog

5

procesa prelazi u sam njegov centar, postaje središte oko kojega se sve okreće, sve se

pokušava prilagoditi njemu i njegovoj prirodi. Učenik se smatra aktivnim subjektom

nastave, koji i sam učestvuje u vlastitom vaspitanju i čija aktivnost ima odlučujuće

značenje za tok i rezultat nastavnog procesa. Učeničkoj unutrašnjoj prirodi, njegovim

dobrim osobinama i psiho-fizičkim snagama prilagođavaju se obrazovni sadržaji, metode

i oblici nastavnog rada, tempo i ritam rada (Enciklopedijski rječnik pedagogije, 1963.).

Ovako određen pojam „subjekt“ u krajnjem slučaju vodi, između ostalog, ka

Rusoovoj tezi o „povratku prirodi“. Prepustiti dete samom sebi ne znači isto što i stvoriti

uslove da se ono razvije kao subjekt, kao ljudsko biće.

U „Pedagoškom rečniku“ izraz „subjekt vaspitanja“ je definisan kao: „Nasuprot

shvatanju da na dete u procesu vaspitanja treba gledati samo kao na – objekt vaspitanja

koji će biti odlikovan od vaspitača, bez aktivnog sudelovanja samog vaspitanika.

Pristalice ovog stanovišta ističu da se u nastojanju da se dete vaspitanjem izgradi u

slobodnu i samoinicijativnu ličnost, to može ostvariti samo ako se na dete gleda kao na

svesno biće kome treba dati mogućnost i stvoriti mu uslove da ono svesnom

samoaktivnošću doprinosi svom razvoju. U tom smislu govorimo o detetu kao subjektu

vaspitnog procesa“. (Pedagoški rečnik II, 1967.)

S' obzirom da uzrast bitno determiniše položaj učenika u nastavi, posebno u

vrednosnom pogledu, to je učenika nužno tretirati i kao objekt nastave u cilju

ostvarivanja njegove uloge subjekta. Pri tome je nužno permanentno imati u vidu cilj

takvog rada – učenik kao subjekt nastave.

Položaj učenika u nastavi određen je procenom i ostvarivanjem pedagoškog

delovanja koje će učenika tretirati u pravoj ili optimalnoj meri objektom ili subjektom sve

do uzrasta ili ostvarenja drugih pretpostavki kada on postaje stvarni subjekt u vlastitim

aktivnostima i vrednovanju stvarnosti (Suzić, 2003).

6

5. Odnos učenika prema nastavi

Ovde nas, u kontekstu značenja pojma odnos, zanima socijalno-psihološka

kategorija interpersonalnih odnosa, u ovom slučaju da li je odnos učenika prema nastavi

zavisan od njihovog doživljaja osobina nastavnika?

Karen Horni ponašanja ljudi objašnjava na osnovu tri tipa interpersonalnog

reagovanja:

1) kretanje ka ljudima;

2) kretanje protiv ljudi;

3) izbegavanje ljudi (Kreč, D. i saradnici, 1972, prema N.Suziću, 2003).

Na osnovu ovih podataka, lako možemo prepoznati tri tipa ponašanja učenika:

1) kretanje ka nastavi – prihvatanje nastave kao vlastite aktivnosti koja nije

nametnuta, koja se ne doživljava kao prinuda već kao normalna društvena aktivnost;

2) kretanje protiv nastave – oponiranje aktivnosti, razni vidovi omalovažavanja i

destrukcije;

3) izbegavanje nastave – bežanje sa časova, nalaženje opravdanja za neaktivnost,

kao što su bolest, sprečenost i slično.

Odnos učenika prema nastavi je znatno determinisan odnosom prema nastavniku.

U nastavnoj praksi često susrećemo učenike koji beže samo sa časova pojedinih

nastavnika iako uvidom u dokumentaciju možemo konstatovati slabe ocene i kod drugih

nastavnika. Ako bismo analizirali brojne vidove oponiranja, izbegavanja,

omalovažavanja i destrukcije nastave od strane učenika, otkrili bismo niz tipičnih

ponašanja i situacija. S' obzirom da je današnja nastava zasnovana na nizu prinuda

formalnog tipa (razred, čas, nastavni plan i program, stil i način rada učenika diktira

nastavnik, svaki nastavnik ima svoje kriterijume o „nivou poslušnosti“ i drugo) postoji

jedan opšti odnos učenika prema nastavi koji bismo mogli nazvati „škola kao nužnost“.

Ovaj odnos prepoznajemo u sveprisutnom oduševljenju učenika svih nivoa i uzrasta kada

im se iznenada saopšti da se idućeg dana neće održati nastava.

7

6. Učenik kao subjekt nastave i motivacija

Odnos učenika prema nastavi podrazumeva stavove učenika. Faza obrade novog

gradiva ili faza sticanja znanja u nastavi su neodvojive od stavova učenika. Međutim,

tradicionalna nastava ne raspolaže instrumentima, senzibilitetom i vremenom da se

pozabavi, da uvaži stavove učenika.

Spoljnom motivacijom (ocena, pohvale, nagrade itd.) nastavnik podstiče decu da

nauče osnovne činjenice. Dovoljna je korektna reprodukcija za visoku ocenu. Ostvarenje

trenutnog cilja (ocena) je usledilo kao nagrada. Svrha reprodukcije ili znanja je završena i

učenik može da „sa zadovoljstvom“ zaboravi sadržaje.

Za razliku od tog pristupa, nastavnik koji želi da učenicima pokaže koliko će im

znanje iz određene oblasti trebati u daljem školovanju, u životu, u raznim praktičnim

situacijama, delovaće na stavove učenika. Ovakvu nastavu je mnogo teže pripremiti i

izvesti. Za razliku od tradicionalne, ova nastava bi se zasnivala na vrednostima učenika.

U položaju objekta nastave učenik ostaje uskraćen za osećaj samostalnosti i

doživljaj kompetencije. Na nižem školskom uzrastu učenik je nužno objekt, ali i subjekt

nastave. Ovu ulogu objekta u nastavi učenik delimično zadržava sve do kraja školovanja.

Međutim, davanjem alternativa, višestrukim izborom ili pripremom analognih sadržaja,

nastavnik može da stvori privid slobodnog izbora, da učenika dovede u situaciju da oseća

da je subjekt nastave. Taj osećaj slobode, samostalnosti i kompetencije je izuzetno važan

za motivaciju u školskim uslovima (Suzić, 2003.).

8

7. Izvori motivacije u nastavi

Na osnovu psiholoških i pedagoških saznanja u teorijama motivacije, moguće je

izvesti zaključke o izvorima motivacije u školskim uslovima.

1) znatiželja, interes:

- Usmeravanje na bliske ciljeve na nižem školskom uzrastu, a na dugoročne

ciljeve na višem školskom uzrastu;

- Brzo postizanje zadovoljenja, rezultata;

- Postepeno povećavanje složenosti zadataka;

- Postepeno produženje ili skraćenje potrebnog vremena da se ostvari produkt;

- Isticanje vrednosti i važnosti aktivnosti, postignuća i produkata;

- Izraženi interes za aktivnost i rezultate detetove aktivnosti od strane nastavnika i

roditelja;

- Prevladavanje platoa koji nastaje dosadom i zasićenjem, stvaranje dalje

znatiželje i interesa;

- Vežbe perzistencije – istrajnosti (volje);

2) pohvala:

- Daje se za detetovo vlastito zalaganje pre nego za reproduktivnost;

- Dete ceni sebe na osnovu svojih rezultata, na osnovu feed-back sprege dobijene

povratnom informacijom ili pohvalom;

- Osećaj deteta da samo utiče na vlastite rezultate, da pohvala i nagrada zavise od

njega lično;

- Ponos za priznanja ostvarena vlastitom aktivnošću;

- Pohvala kao intelektualni prestiž, u situacijama režirane kognitivne disonance ili

drugim odgovarajućim situacijama;

9

3) kompetencija, autonomija:

- Svest o postignutom nivou, samostalni izbor i osećaj da se aktivnošću mogu

ostvariti visoki rezultati (autodeterminizam);

- Izbor više alternativa makar i paralelnih i jednakih zbog osećaja autonomije

vlastitog izbora;

- Razvijati sposobnost izbora (biranja) kod učenika postepeno, u području

detetove kompetencije;

- Vežbe u učenju (faze učenja, hodogrami i sl.);

- Učeniku pružiti šansu da sam kontroliše postignuti nivo u ostvarenju cilja;

- Uvežbavati samostalno odlučivanje učenika:

a) dati važnost svakoj odluci učenika,

b) poštovati i dosledno se držati učenikove odluke,

c) stimulisati inicijativu učenika,

d) širiti granice odlučivanja s' obzirom na porast kompetencije učenika;

- Vežbati učenje učenja;

4) nastava kao užitak, zadovoljstvo (unutrašnja motivacija):

- Nije nužno insisitirati na rezultatu - treba ocenjivati aktivnost kao i rezultat;

- Obezbediti osećaj napretka u nastavi (poređenje sa prethodnim postignućem,

kontinuitet u napredovanju, poređenje sa ostalim učenicima i sl.);

- Intelektualni prestiž obezbeđuju mali heuristički pomaci;

- Deo vremena treba posvetiti stavovima učenika o nastavi, o nastavniku, o

nastavnim sadržajima („Meni je sadržaj X težak“, „Osećam se izvrsno dok radim sadržaj

A“, „Da sam odlučujem radio bih to-i-to i slično);

- Ostvariti poželjnu emocionalnu klimu na svakom nastavnom času (ležernost,

opuštenost, radna atmosfera);

- Razviti vlastiti sistem individualizacije nastave da bi se ostvario maksimum

prilagođenosti nastave kognitivnom stilu učenika.

10

Prethodno navedeni izvori motivacije nisu i ne predstavljaju sve moguće stavke

izvora motivacije u školi. Široko i bogato pedagoško iskustvo daje mogućnost svakom

nastavniku da sagleda vlastitu praksu u nastavi i uvidi smer poželjnih promena. Veliki

arsenal mogućnosti motivisanja učenika u nastavi daje pregled teorija motivacije i izvori

motivacije koje one nude. Nastavnik iz tog arsenala može izabrati one izvore motivacije

koji najviše odgovaraju njegovom stilu rada, osobinama učenika i uslovima u kojima

nastavnik radi. Da bi ostvario kvalitativne pomake, nastavnik mora biti spreman da

kritički sagledava svoj rad, da usavršava i menja neke stereotipe koje praktikuje, a za koje

je otkrio slabosti (Suzić, 2003.).

8. Stepeni motivacije u nastavi

Spoljašnji podsticaji ili spoljašnja motivacija, adekvatno primenjena u nastavi,

mogu dovesti do unutrašnje motivacije. Jedan od najadekvatnijih vidova te motivacije je

motivacija postignuća. Na osnovu nalaza Atkinsona (Atkinson, J.W.), Mek Klilenda

(MeClelland, D.C.), Hekhauzena (Heckhausen, H.) i drugih teoretičara koji tretiraju

motivaciju postignuća moguće je izvesti aplikaciju nivoa te motivacije u školskim

uslovima. Nešto razuđenija hijerarhija faza motivacije u nastavi, sačinjena na osnovu

Hekhauzenove hijerarhije i proširena saznanjima teorija unutrašnje motivacije izgleda

ovako:

prvi stepen:

Informacije, upozorenja, znatiželja, spoznaja, izazov;

drugi stepen:

Eksploracija – upoznavanje (iznalaženje, istraživanje) aktivnosti u kojima učenik

postiže veću kompetentnost (sadržaj rada i vidovi aktivnosti);

treći stepen:

Izvođenje – realizacija aktivnosti, doživljaj aktivnosti, nagrađene aktivnosti u

vidu redukcije tenzije, razrešenja kognitivne disonance, nagrada na osnovu feed-back

sprege: uspeh, pohvala, ocena, optimalizacija “slike o sebi” i slično;

11

četvrti stepen:

Samovrednovanje – svest o nivou vlastitog ostvarenja i napredovanja, poređenje

sa napredovanjem i ostvarenjima drugih učenika;

peti stepen:

Dalje sagledavanje – procena verovatnosti postizanja daljih uspeha i nagrada,

sužavanje izbora na najprivlačnija područja, sagledavanje mogućnosti korišćenja drugih

izvora znanja u nastavi i van nje;

šesti stepen:

Perzistencija – istrajavanje na aktivnosti koja dovodi do osećaja velike

kompetentnosti (vežbe, učenje učenja, samopouzdanje, socijalna promocija);

sedmi stepen:

Kompetencija – osećaj (rastuće) kompetentnosti, izgradnja – izgrađeni vlastiti

kriterijumi, identifikacija sa nastavnikom ili drugim autoritetima datog područja (izborna

nastava, samostalni oblici rada, projekti, rezultati, prezentacija ostvarenog samostalnim

radom i slično);

osmi stepen:

Unutrašnja motivacija – sama aktivnost je nagrada, nisu potrebni spoljašnji

podsticaji, neugode ne mogu odvratiti od aktivnosti jer su doživljene kao prolazna faza,

samopouzdanje, nastavnik je dobrodošao kao izvor novih saznanja, kao pomoć i kao

saradnik. (Suzić, 2003).

Poredeći ovaj pregled stupnjeva motivacije sa današnjom praksom tradicionalne

nastave možemo reći da se preko 80% rada u nastavi odnosi na treći stepen motivacije:

izvođenje. Preostali deo vremena posvećen je uvođenju učenika u sadržaje, tzv.

psihološkoj pripremi te nekim drugim, formalnim pitanjima nastave – zapisivanje časa,

priprema materijala i slično.

Ako se u tradicionalnoj nastavi dešava da učenik na individualnom planu

ostvaruje više stepene motivacije, to, po pravilu, ostaje nezapaženo od strane nastavnika.

Šta dovodi do višeg nivoa motivisanosti učenika, kako primetiti i identifikovati viši

stepen motivacije, kako razvijati motivaciju ili prelaziti iz stepena u stepen, kako sve

12

učenike voditi po tom hodogramu – to su pitanja koja danas mora da proučava svaki

nastavnik i da traži vlastite odgovore.

II METODOLOŠKI DEO

1. Problem istraživanja

Danas se često ističu slabosti nastave i tradicionalne šeme organizacije rada

nastavnika. Takođe, jedan od glavnih problema u nastavi je i nedovoljna motivisanost

učenika za učenje. Da bi se ostvarili ciljevi unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada i

učenici motivisali za učenje, neophodno je istražiti koje su osnovne slabosti u nastavi,

zbog čega motivisanost učenika nije zadovoljavajuća.

Osnovni problem istraživanja je: Kakva je uloga nastavnika u motivisanju

učenika za učenje?

2. Predmet istraživanja

Nastavnici, kao posrednici između učenika i nastavnog gradiva, upravo su

glavni činioci motivacije učenika, pa u velikoj meri utiču na njihov školski uspeh.

U teorijskom delu rada istaknute su značajne funkcije nastavnika u motivaciji

učenika za učenje. Zbog toga se nameće zahtev da se ispitaju stavovi učenika o ulozi

nastavnika u nastavnom procesu, odnosno stavovi o nastavniku kao motivatoru.

Tako se predmet istraživanja može definisati kao: Uloga nastavnika u

motivaciji učenika za učenje.

Ukoliko rezultati istraživanja pokažu nedovoljnu motivisanost učenika za

učenje, to će značiti da nastavnici ne motivišu učenike u dovoljnoj meri, pa se to može

odraziti na njihov uspeh. To će ukazati na neophodnost dodatnog angažovanja nastavnika

radi veće motivacije učenika za učenje.

Ukoliko rezultati istraživanja pokažu motivisanost učenika za učenje, to će

značiti da se nastavnici u dovoljnoj meri zalažu i trude da svoje učenike što više motivišu.

13

3. Cilj istraživanja

Shodno definisanom i određenom predmetu istraživanja, cilj ovog

istraživanja je empirijskim putem utvrditi da li se nastavnici u školi koriste motivacionim

tehnikama u nastavi i koliko uspevaju u tome.

4. Zadaci istraživanja

1. Utvrditi da li se nastavnici u školi koriste motivacionim tehnikama, da li

koriste pohvalu, priznanje, nagradu u nastavi.

2. Utvrditi koje motivacione tehnike u nastavi nastavnici najviše koriste, da li

su to pohvala, priznanje, nagrada, ili kažnjavanje učenika lošom ocenom?

3. Utvrditi stavove učenika o glavnim nedostacima ocenjivanja

(favorizovanje pojedinaca, pristrasnost nastavnika, nedovoljna angažovanost nastavnika i

učenika).

4. Utvrditi da li, po mišljenju učenika, njihovi nastavnici primenjuju

savremene metode rada (prezentacije, radionice, samostalna priprema lekcija i izlaganja

učenika...).

5. Utvrditi da li nastavnici učenicima unapred saopštavaju svoj plan i

kalendar rada.

6. Utvrditi da li nastavnici učenicima redovno saopštavaju ocene.

7. Utvrditi stavove učenika o tome da li se nastavnici trude da u odeljenju

razviju takmičarski duh.

8. Utvrditi sa kojim se poteškoćama i preprekama učenici najčešće susreću

tokom učenja?

14

5. Hipoteze istraživanja

1. Pretpostavlja se da se nastavnici u školi koriste motivacionim tehnikama -

koriste pohvalu, priznanje, nagradu u nastavi.

2. Pretpostavlja se da nastavnici koriste pohvalu, priznanje, ali i davanje

negativnih ocena učenicima.

3. Pretpostavlja se da učenici smatraju da su glavni nedostaci ocenjivanja

pristrasnost nastavnika, “gledanje kroz prste” pojedinim učenicima, favorizovanje

učenika.

4. Pretpostavlja se da učenici smatraju da njihovi nastavnici ne primenjuju

savremene metode rada.

5. Pretpostavlja se da nastavnici učenicima unapred saopštavaju svoj plan i

kalendar rada.

6. Pretpostavlja se da nastavnici učenicima redovno saopštavaju ocene.

7. Pretpostavlja se da se nastavnici trude da u odeljenju razviju takmičarski

duh.

8. Pretpostavlja se da su najčešće poteškoće i prepreke sa kojima se učenici

najčešće susreću tokom učenja: nedovoljna motivisanost, nedostatak vremena, negativni

stavovi o nastavnicima.

15

6. Varijable istraživanja

Nezavisnu varijablu predstavljaju karakteristike pojave obuhvaćene

istraživanjem:

1. Pol učenika

2. Godine starosti

Zavisnu varijablu predstavljaju:

Stavovi učenika dobijeni kroz njihove odgovore na postavljena pitanja u

upitniku.

7. Metode, tehnike i instrumenti istraživanja

Metoda primenjena u ovom istraživanju je odabrana u skladu sa prirodom

problema, predmetom, ciljem i zadacima istraživanja, kao i u skladu sa postavljenim

hipotezama. U istraživanju je korišćena deskriptivna metoda u prikupljanju, obradi i

interpretaciji podataka. Korišćena je tehnika anketiranja i instrument upitnik za učenike,

koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraživanja. Upitnik je anoniman i sastoji se

od 10 pitanja.

16

8. Populacija i uzorak istraživanja

Ispitivani su učenici. Uzorak čine učenici četvrtog razreda gimnazije „Jovan

Skerlić“ u Vladičinom Hanu. Uzorak sačinjava ukupno 70 učenika.

Tabela 1: Karakteristike uzorka po polu

Frekvencija Procenat Validni procenatKumulativni

procenat

Ukupno

muški 32 45.7 45.7 45.7

ženski 38 54.3 54.3 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Tabela 2: Karakteristike uzorka po uzrastu


procenat

Ukupno

16-17 20 28.6 28.6 28.6

17-18 50 71.4 71.4 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

9. Statistička obrada podataka

Dobijeni podaci obrađeni su kavalitativno i kvantitativno u procentima,

korišćenjem uobičajenih postupaka deskriptivne statistike. Sve statističke analize rađene

su u okviru statističkog programa SPSS.

17

III ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA

1. Da li se Vaši nastavnici koriste motivacionim tehnikama u nastavi?

a) pohvala

b) priznanje

c) nagrada

d) davanje negativnih ocena

Tabela 3: Korišćenje motivacionih tehnika u nastaviFrekvencij

aProcenat

Validni procenat

Kumulativni procenat

Pohvala 22 31.4 31.4 31.4

Priznanje 6 8.6 8.6 40.0

Nagrada 13 18.6 18.6 58.6

Davanje negativnih ocena 29 41.4 41.4 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, da li se nastavnici koriste motivacionim tehnikama i koje su to

tehnike, najviše učenika (41,4%) odgovorilo je da ih nastavnici motivišu davanjem

negativnih ocena, zatim pohvalom (31,4%), nagradom (18,6%), a najmanje priznanjem

(8,6%).

2. Koje motivacione tehnike u nastavi nastavnici najviše koriste?

a) pohvala

b) priznanje

18

c) nagrada

d) davanje loših ocena kao podsticaj za napredovanje

Tabela 4: Najviše koišćene motivacione tehnike


procenat

Pohvala 28 40.0 40.0 40.0

Priznanje 16 22.9 22.9 62.9

Nagrada 9 12.9 12.9 75.7Davanje loših

ocena17 24.3 24.3 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, koje motivacione tehnike u nastavi nastavnici najviše koriste, najveći

je broj učenika koji je naveo pohvalu (40,0%), zatim davanje loših ocena (24,3%), potom

priznanje (22,9%) i, na kraju, nagradu (12,9%).

3. Šta je, po Vama, glavni nedostatak ocenjivanja?

a) favorizovanje pojedinaca

b) pristrasnost nastavnika

c) nedovoljna angažovanost učenika

d) nedovoljna angažovanost nastavnika

Tabela 5: Glavni nedostaci ocenjivanjaFrekvencij

aProcenat

Validni procenat


Favorizovanje pojedinaca 20 28.6 28.6 28.6

Pristrasnost nastavnika 12 17.1 17.1 45.7

Nedovoljna angažovanost ucenika

18 25.7 25.7 71.4

Nedovoljna angažovanost nastavnika

20 28.6 28.6 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, šta je, po učenicima, glavni nedostatak ocenjivanja, isti je broj

učenika koji smatraju da je u pitanju favorizovanje pojedinaca i nedovoljna angažovanost

19

nastavnika (28,6%), zatim navode sopstvenu nedovoljnu angažovanost (25,7%) i, na

kraju, pristrasnost nastavnika (17,1%).

4. Da li Vaši nastavnici primenjuju savremene metode rada?

a) prezentacije

b) radionice

c) samostalna priprema lekcija i izlaganja učenika

d) ne primenjuju

Tabela 6: Primena savremenih metoda radaFrekvencij

aProcenat

Validni procenat


Samostalna priprema lekcija I izlaganja učenika

23 32.9 32.9 32.9

Ne primenjuju 47 67.1 67.1 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, da li njihovi nastavnici primenjuju savremene metode rada, određeni

broj učenika (32,9%) odgovorilo je da njihovi nastavnici jedino primenjuju samostalnu

pripremu lekcija i izlaganja učenika, a većina odgovora je da ih ne primenjuju (67,1%).

5. Da li Vam nastavnici unapred saopštavaju svoj plan i kalendar rada?

a) da

b) ne

Tabela 7: Saopštenje plana i kalendara rada


procenat

Da 70 100.0 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, da li im nastavnici unapred saopštavaju svoj plan i kalendar rada, svi

učenici (100,0%) su odgovorili potvrdno.

20

6. Da li Vam nastavnici redovno saopštavaju ocene?

a) da

b) ne

Tabela 8: Saopštenje ocena


procenat

Da 70 100.0 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, da li im nastavnici redovno saopštavaju ocene, svi učenici (100,0%)

su odgovorili potvrdno.

7. Da li se Vaši nastavnici trude da u odeljenju razviju takmičarski duh, kao

podsticaj za napredovanje?

a) da

b) ne

Tabela 9: Razvijanje takmičarskog duha u odeljenju


procenat

Da 58 82.9 82.9 82.9

Ne 12 17.1 17.1 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, da li se njihovi nastavnici trude da u odeljenju razviju takmičarski

duh, kao podsticaj za napredovanje, mali broj učenika dao je negativan odgovor (17,1%),

a mnogo je veći broj učenika (82,9%) koji smatraju da se njihovi nastavnici trude da u

odeljenju razviju takmičarski duh.

21

8. Sa kojim se poteškoćama i preprekama najčešće susrećete prilikom učenja?

Tabela 10: Poteškoće i prepreke prilikom učenjaFrekvencij

aProcenat

Validni procenat


Nedovoljna motivisanost 14 20.0 20.0 20.0

Nedostatak vremena 29 41.4 41.4 61.4

Negativni stavovi o nastavnicima

13 18.6 18.6 80.0

Nema poteškoća 14 20.0 20.0 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, sa kojim se poteškoćama najčešće susreću prilikom učenja, najveći

broj učenika (41,4%) je kao problem naveo nedostatak vremena, isti je broj učenika

(20%) koji navode nedovoljnu motivisanost i, kao potpuno suprotan, ogovor da nemaju

poteškoća prilikom učenja, a najmanje je učenika (18,6%) kojima prepreku prilikom

učenja predstavljaju negativni stavovi o svojim nastavnicima.

9. Da li dovodite u vezu efikasnost nastavnog časa sa osobinama nastavnika?

a) da

b) ne

Tabela 11: Povezanost efikasnosti nastavnog časa i osobina nastavnikaFrekvencija Procenat Validni procenat Kumulativni

procenat

Da 57 81.4 81.4 81.4

Ne 13 18.6 18.6 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

22

Na pitanje u anketi, da li dovode u vezu efikasnost nastavnog časa sa osobinama

nastavnika, mali broj učenika (18,6%) je dao negativan odgovor, a mnogo je više učenika

(81,4%) koji dovode u vezu efikasnost nastavnog časa sa osobinama nastavnika.

10. Koliko neopravdanih izostanaka ste imali tokom prethodne školske godine?

a) preko 30

b) između 15 i 30

c) između 5 i 10

d) nisam imao/ la

Tabela 12: Neopravdani izostanci


procenat

Preko 30 6 8.6 8.6 8.6

Između 15 i 30 11 15.7 15.7 24.3

Između 5 i 10 31 44.3 44.3 68.6

Nisam imao/la 22 31.4 31.4 100.0

Ukupno 70 100.0 100.0

Na pitanje u anketi, koliko neopravdanih izostanaka su imali tokom prethodne školske

godine, najveći broj učenika (44,3%) je odgovorio da ima između 5 i 10 neopravdanih

izostanaka, zatim slede učenici (31,4%) koji neopravdane izostanke nisu imali, potom

učenici (15,7%) sa između 15 i 30 neopravdanih izostanaka, a najmanje je učenika

(8,6%) sa preko 30 neopravdanih izostanaka.

23

Prilog I

UPITNIK ZA UČENIKE

O ULOZI NASTAVNIKA U MOTIVISANJU UČENIKA ZA UČENJE

Poštovani učenici!

U toku je istraživanje o ulozi nastavnika u motivisanju učenika za učenje.

Iznošenjem Vaših mišljenja u ovom upitniku doprinećete rasvetljavanju ovog problema,

pa Vas zbog toga molim da najiskrenije popunite ovaj upitnik.

Svoje odgovore upišite na linije koje se nalaze ispod pitanja, a kod pitanja sa

ponuđenim odgovorima, zaokružite odgovor koji se odnosi na Vas.

ZAHVALJUJEM NA SARADNJI!

Pol _________

Godine starosti __________

1. Da li se Vaši nastavnici koriste motivacionim tehnikama u nastavi?

a) pohvala

b) priznanje

c) nagrada

d) davanje negativnih ocena

2. Koje motivacione tehnike u nastavi nastavnici najviše koriste?

a) pohvala

b) priznanje

c) nagrada

d) davanje loših ocena kao podsticaj za napredovanje

24

3. Šta je, po Vama, glavni nedostatak ocenjivanja?

a) favorizovanje pojedinaca

b) pristrasnost nastavnika

c) nedovoljna angažovanost učenika

d) nedovoljna angažovanost nastavnika

4. Da li Vaši nastavnici primenjuju savremene metode rada?

a) prezentacije

b) radionice

c) samostalna priprema lekcija i izlaganja učenika

5. Da li Vam nastavnici unapred saopštavaju svoj plan i kalendar rada?

a) da

b) ne

6. Da li Vam nastavnici redovno saopštavaju ocene?

a) da

b) ne

7. Da li se Vaši nastavnici trude da u odeljenju razviju takmičarski duh, kao

podsticaj za napredovanje?

a) da

b) ne

25

8. Sa kojim se poteškoćama i preprekama najčešće susrećete prilikom učenja?

__________________________________________________________________

9. Da li dovodite u vezu efikasnost nastavnog časa sa osobinama nastavnika?

a) da

b) ne

10. Koliko neopravdanih izostanaka ste imali tokom prethodne školske godine?

a) preko 30

b) između 15 i 30

c) između 5 i 10

d) nisam imao/ la

26

ZAKLJUČAK

Odnos učenika prema nastavi podrazumeva stavove učenika i znatno je

determinisan odnosom prema nastavniku. Faza obrade novog gradiva ili faza sticanja

znanja u nastavi su neodvojive od stavova učenika. Međutim, tradicionalna nastava ne

raspolaže instrumentima, senzibilitetom i vremenom da se pozabavi, da uvaži stavove

učenika.

Sagledavanjem današnje prakse i tradicionalne nastave možemo reći da se

preko 80% rada u nastavi odnosi na izvođenje. Preostali deo vremena posvećen je

uvođenju učenika u sadržaje, te nekim drugim, formalnim pitanjima nastave. Ako se u

tradicionalnoj nastavi dešava da učenik na individualnom planu ostvaruje više stepene

motivacije, to, po pravilu, ostaje nezapaženo od strane nastavnika.

U pedagoškoj literaturi dosta se govori o nastavniku kao jednom od najznačajnijih

činilaca obrazovnog procesa. Nastavnik je planer, organizator i neposredni rukovodilac

svih aktivnosti iz kojih se sastoji obrazovni proces.

Šta dovodi do višeg nivoa motivisanosti učenika, kako primetiti i identifikovati

viši stepen motivacije, kako razvijati motivaciju ili prelaziti iz stepena u stepen - to su

pitanja koja danas mora da proučava svaki nastavnik i da traži vlastite odgovore.

Nastavnici, kao posrednici između učenika i nastavnog gradiva, upravo su glavni činioci

motivacije učenika, pa u velikoj meri utiču na njihov školski uspeh.

.

27

LITERATURA

1. Đorđević, J. (1981): Savremena nastava, Naučna knjiga, Beograd

2. Đorđević, B., Đorđević, J. (1988): Učenici o svojstvima nastavnika, Prosveta, Beograd

3. Enciklopedijski rječnik pedagogije (1963), Matica Hrvatska, Zagreb

4. Havelka, N. (2000): Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd

5. Pedagoški rečnik II (1967), Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd

6. Suzić, N. (2003): Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi – treće izdanje,

Teacher Training Centre, Banja Luka

7. Vučić, L. (1991): Pedagoška psihologija – učenje, Centar za primenjenu psihologiju,

Društva psihologa Srbije, Beograd

28

Documents

Uloga nastavnika u motivisanju ucenika na ucenje