OD RANJIVE DO ODRŽIVE GRUPE - prevazilaženje ... and...7 1. O PROJEKTU Projekat „Od ranjive do održive grupe“ ima za cilj da prezentira „paket“ informacija, preporuka i

1

Udruženje poslovnih žena

OD RANJIVE DO ODRŽIVE GRUPE- prevazilaženje siromaštva žena putem samozapošljavanja -

Mr Sanja Popović-Pantić Milina Petrović

____________________________________________________________________

2

mr Sanja Popović – PantićMilina Petrović

„OD RANJIVE DO ODRŽIVE GRUPE“

Recenzent: dr Tatjana Mamula, dipl. ekonomista

Izdavač: Udruženje poslovnih žena – Beograd

Dizajn korica: Tatjana Kuburović

Priprema za štampu: Multimediaworx

Štampa: Vizartis

Tiraž: 500

ISBN 978-86-910351-0-5

BeogradJul, 2007.

3

Udruženje poslovnih žena

OD RANJIVE DO ODRŽIVE GRUPE- prevazilaženje siromaštva žena putem samozapošljavanja -

ISTRAŽIVANJE JE SPROVELO UDRUŽENJE POSLOVNIH ŽENA SRBIJE U SARADNJI SA AGENCIJOM MASMI, BEOGRAD.

Beograd2007.

4

SADRŽAJ

1. O PROJEKTU. ................................................................................................................7

1.1 Javno zagovaranje kao komponenta projekta ...........................................................7

2. ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI. .......................................................................8

2.1 Statistika ženskih preduzeća .....................................................................................8

3. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE. .................................................................................9

Predmet istraživanja ........................................................................................................9Ciljevi istraživanja ............................................................................................................9Metodologija. .................................................................................................................10

4. KLJUČNI NALAZI. ........................................................................................................11

Trenutni radni status žena koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu. .......................11Iskustva zapošljavanja i rada .........................................................................................11Evaluacija obrazovnih programa za razvoj preduzetništva. ...........................................13Svest o postojanju obrazovnih programa za razvoj preduzetništva/prekvalifi kaciju i zainteresovanost za učešće .............................13Iskustva nezaposlenih osoba i osoba koje su uspele da pronađu posao kod drugih poslodavaca i njihovi stavovi prema preduzetništvu ....................................14Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem. ................................................14Udruživanje žena i očekivanja od ženskih udruženja. ...................................................15Uputstvo za čitanje tabela. .............................................................................................17

5. REZULTATI KVANTITATIVNOG ISTRAŽIVANJA. ........................................................18

I Žene koje su pohađale obuku o preduzetništvu u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja i Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. .......................................................................................................18

Trenutni radni status žena koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu. .......................18Iskustva zapošljavanja i rada. ........................................................................................19Reakcije na gubitak posla i prevazilaženje nastalih teškoća. ........................................22Evaluacija obrazovnih programa za razvoj preduzetništva. ...........................................46Iskustva nezaposlenih osoba i osoba koje su uspele da pronađu posao kod drugih poslodavaca i njihovi stavovi prema preduzetništvu ....................................65Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem .................................................74Udruživanje žena i očekivanja od ženskih udruženja. ...................................................85

II Žene koje nisu pohađale obuku o preduzetništvu ..................................................95Iskustva zapošljavanja i rada ........................................................................................95Reakcije na gubitak posla i prevazilaženje nastalih teškoća. ........................................98Svest o postojanju obrazovnih programa za razvoj preduzetništva/prekvalifi kaciju i zainteresovanost za učešće. ......................................................................................114Iskustva nezaposlenih osoba i stavovi o preduzetništvu. .............................................116

5

Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem. ..............................................124Udruživanje žena i očekivanja od ženskih udruženja ..................................................135

6. INOVATIVNOST ŽENSKIH PREDUZEĆA. .................................................................142

6.1 O istraživanju .........................................................................................................1426.2 Ključni nalazi ..........................................................................................................1426.3 Rezultati istraživanja. .............................................................................................144

7. KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE. ...............................................................................164

I UVOD. .........................................................................................................................164

1.1 CILJEVI ISTRAŽIVANJA. .......................................................................................1641.2 LOKACIJA ..............................................................................................................1641.3 METODOLOGIJA ...................................................................................................1641.4 CILJNA GRUPA .....................................................................................................1651.5 DATUMI I OGRANIZACIJA ....................................................................................165

II KLJUČNI NALAZI. ......................................................................................................165

2.1 RODNA DISKRIMINACIJA U SRBIJI ....................................................................1653.1 IZVORI RODNE DISKRIMINACIJE. ......................................................................1664.1 SVEST O POSTOJANJU STRATEGIJE ZA UNAPREĐENJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI. .....................................................................................1675.1 NOSIOCI AFIRMATIVNIH AKCIJA U CILJU POBOLJŠANJA POLOŽAJA ŽENA

..............................................................................................................................1686.1 AFIRMATIVNE AKCIJE ..........................................................................................1707.1 LIČNO ANGAŽOVANJE NA OSNAŽIVANJU ŽENA U NAREDNOM PERIODU ..172

8.1 ZAKLJUČAK. ..............................................................................................................173

SUMMARY “FROM VULNERABLE TO SUSTAINABLE GROUP” ...........................175

1. ABOUT THE PROJECT. .............................................................................................175

1.1 Advocacy. ...............................................................................................................175

2. WOMAN’S ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA. ........................................................176

2.1 Statistics on women’s companies. .........................................................................177

3. QUANTITATIVE RESEARCH. .....................................................................................177

ABOUT RESEARCH. ...................................................................................................177Research subject. ........................................................................................................177Research objectives ....................................................................................................178Methodology. ................................................................................................................178

KEY FINDINGS. ...........................................................................................................179Current employment status of women who have attended training onentrepreneurship .........................................................................................................179

6

Experiences related to employment and work .............................................................179Evaluation of educational programmes for the development of entrepreneurship ......181Awareness of the existence of educational programmes for development of entrepreneurship/re-qualifi cation and interestedness in participation ......................182Experiences of unemployed women and women who managed to fi nd employment with other employers, and their attitudes towards entrepreneurship ......182Experiences of founding and managing a private company ........................................183Women’s associations and expectations from women’s associations .........................184

4. IVENTIVENESS OF WOMEN-RUN COMPANIES.. ....................................................184

ABOUT RESEARCH ....................................................................................................184KEY FINDINGS. ...........................................................................................................185

5. QUALITATIVE RESEARCH. .......................................................................................186

I INTRODUCTION .........................................................................................................186

1.1 RESEARCH OBJECTIVES ...................................................................................1871.3 METHODOLOGY. ..................................................................................................1871.4 TARGET GROUP.. .................................................................................................1871.5 DATES AND ORGANISATION ..............................................................................188

II KEY FINDINGS. ..........................................................................................................188

2.1 GENDER DISCRIMINATION IN SERBIA. .............................................................1883.1 SOURCES OF GENDER DISCRIMINATION.. ......................................................1894.1 AWARENESS OF THE EXISTENCE OF STRATEGY FOR PROMOTION OF GENDER EQUALITY. ............................................................................................1905.1 PROPAGATORS OF AFFIRMATIVE ACTIONS THAT IMPROVE THE POSITION OF WOMEN. .............................................................................................1916.1 AFFIRMATIVE ACTIONS. ......................................................................................1937.1 PERSONAL ENGAGEMENT IN EMPOWERING WOMEN IN THE FOLLOWING PERIOD. ...............................................................................................195

8.1 CONCLUSION. ............................................................................................................196

Anex: Lista ispitanica na položajima na kojima su bile u periodu od 13. septembra – 15. novembra 2006. kada su intervjui vođeni. ..................................199

Prilog 1: Struktura uzorka ...........................................................................................200

A grupa – preduzetnice koje su prošle obuku o preduzetništvu. .................................200B grupa – žene koje su prošle obuku o preduzetništvu ali su zaposlene kod drugog poslodavca. ...............................................................................................205C grupa – žene koje su prošle obuku o preduzetništvu ali su i dalje nezaposlene ......209D grupa – Iskusne preduzetnice koje nisu obučavane za preduzetništvo. ..................215E grupa – nezaposlene žene koje nisu obučavane za preduzetništvo. .......................220

Prilog 2: Upitnici za žene koje su prošle obuku za start-up. .......................................226

7

1. O PROJEKTU

Projekat „Od ranjive do održive grupe“ ima za cilj da prezentira „paket“ informacija, preporuka i analiza koje se odnose na položaj žena na tržištu rada i prevazilaženje siromoštva žena kao „ranjive“ grupe kroz samozapošljavanje. U poslednjoj deceniji mnogo je projekata pokrenuto i realizovano sa namerom da se žene obuče da pokrenu neku mikro ili malu fi rmu, radnju ili radionicu, kako bi sebi i svojoj porodici obezbedile posao i egzistenciju. Ovakve edukativne seminare organizovale su kako institucije tako i nevladine organizacije, profesionalna udruženja, komore... Ono što je obično nedostajalo nakon završetka ovih projekata, jeste informacija o tome koliko je žena posle toga zaista pokrenulo svoje biznise, koliko njih je sa novim znanjima našlo neki nov posao, a koliko ih je i dalje nezaposleno. Takođe, još bitnije od broja osnovanih fi rmi, jeste i koliko su one održive, imajući u vidu tržišne zakonitosti, posebno konkuretnost kao presudan faktor trajanja na tržištu, pa je zato deo našeg istraživanja posvećen inovativnosti ženskih fi rmi u funkciji njihove konkurentosti. Udruženje poslovnih žena se skoro deceniju bavi projektima ekonomskog osnaživanja žena u Srbiji, a kroz ovaj projekat, koji predstavlja kombinaciju istraživanja i javnog zagovaranja za interese žena u preduzetništvu, želi da pruži odgovore na neka pitanja koja se odnose na efi kasnost ovih edukativnih programa za start up, identifi kovanje faktora koji utiču na „prevođenje“ žena iz kategorije „ranjive“ u kategoriju „održive“ grupe, i apostrofi ranje uloge institucija u tom procesu. Institucija koja raspolaže najrazgranatijom infrastrukturom za obuku nezaposlenih lica u Srbiji, je Nacionalna služba za zapošljavanje, te nam je njihova baza obučenih lica za otpočinjanje biznisa bila neophodna da dođemo do adekvatnog uzorka na kome bismo sproveli kvantitativno istraživanje. Obzirom da je ovu obuku u periodu posmatranja našeg uzorka, realizovala Republička agencija za MSPP, mi smo, ljubaznošću direktorke Mirjane Jovanović, imali ovu bazu na raspolaganju tokom našeg istraživačkog rada. Pored kvantitativnog, radili smo i kvalitativno istraživanje, koje smo ocenili kao svrsishodnije za istraživanje mišljenja i stavova žena na pozicijama odlučivanja o pomenutim pitanjima, gde smo primenili tehniku dubinskog intervjua. U ovoj publikaciji biće detaljno predstavljane kako kvantitativna tako i kvalitativna studija istraživanja.

1.1 Javno zagovaranje kao komponenta projekta

Tokom istraživanja, istovremeno smo sprovodili i akcije javnog zagovaranja, gde smo na posebno organizovanoj konferenciji za novinare, prezentirali probleme u zapošljavanju žena na tržištu rada iz ugla institucija i sa druge strane mogućnosti za njihovo rešavanje kroz javno zagovaranje. O tome su pored predstavnica Udruženja poslovnih žena, govorile i Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jasna Matić, Državna sekretarka u istom ministarstvu kao i Mirjana Jovanović, u to vreme na poziciji direktorke Republičke agencije za MSPP. Ovom prilikom promovisana je nagrada za žensku fi rmu koja je razvila „naj model zapošljavanja žena“ a koju je u sklopu akcije „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“ UPŽ ciljano uvelo od ove godine, kao deo javnog zagovaranja za poboljšanje položaja žena na tržištu rada. U junu mesecu je ova nagrada i dodeljena dvema fi rmama, koje su svaka na svoj način, dale primer dobre prakse. Jedna fi rma je kroz franšizing sistem u tekstilnoj industriji otvorila mogućnost nezaposlenim licima da uz minimalan rizik i praktično bez sopstvenih ulaganja otvore prodavnicu odeće sa njihovom robnom markom. Od ukupno trideset ovakvih franšizanata (lica koja su otvorila ove prodavnice) čak dvadesetsedam su žene. Zanimljivo je i to da ovaj model odudara od klasičnog franšizinga i da još u većoj meri ide u susret ženama koje su ostale bez posla, žele da otvore svoje fi rme a nemaju početna sredstva. Naime, u ovom slučaju se franšizni paket daje besplatno korisnicama dok se interes davaoca franšize

8

svodi na širenje mreže. To je omogućilo ženama da premoste glavnu barijeru koju je i naše istraživanje pokazalo kao najznačajniju u samozapošljavanju, a to je nedostatak početnih fi nansijskih sredstava za start-up. Drugi nagrađeni model odnosi se na žensku fi rmu čija je vlasnica osmislila i obezbedila prekvalifi kaciju žena iz seoske sredine, koje su do tada bile zaposlene u jednoj društvenoj fi rmi metalske industrije, čime im je omogućeno da svoj hobi–ručni rad, prilagode zahtevima tržišta i da imaju stalne porudžbine. Ova dva modela su podelila nagradu jer su oba dala dobre rezultate u stimulisanju žena za samozapošljavanje, prvi u urbanoj a drugi u ruralnoj sredini. Ovakav vid prezentacije primera dobre prakse u ženskom preduzetništvu ne samo da je privukao veliku pažnju medija već je, što je za javno zagovaranje daleko značajnije, privukao inistitucije kao partnere i kreatore mera poboljšanja položaja žena na tržištu rada. U rešavanju problema nezaposlenosti žena, važnu ulogu imaju i institucije lokalne samouprave. Zato smo u okviru aktivnosti javnog zagovaranja predvideli i jednu radionicu u saradnji sa rubnom beogradskom opštinom Rakovicom. U ovoj opštini je formirana Komisija za rodnu ravnopravnost, koja je pružila logističku podršku i animiranje lokalne ženske populacije koja je registrovana kod NSZ kao nezaposlena. Na ovaj način su i lokalni stakeholderi u politici zapošljavanja bili direktno uključeni u jednu aktivnu meru zapošljavanja. Predviđen je na kraju projekta jedan okrugli sto na kome će biti prezentirani rezultati istraživanja i gde će se razviti dijalog između žena na rukovodećim mestima u institucijama, predstavnica privatnog sektora (uključujući i prezentacije „naj modela zapošljavanja“) i ženskih nevladinih organizacija koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena, u cilju identifi kovanja mogućih rešenja za poboljšanje položaja žena na tržištu rada.

2. ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI

Žensko preduzetništvo u Srbiji se prvi put pominje kao pojam u prvoj polovini 90 -tih godina, pre svega u vezi sa programima podrške međunarodnih organizacija bržoj integraciji izbegličke ženske populacije u ekonomske i društvene tokove. U okviru ovih programa organizovane su različite edukacije žena za start up pre svega za osnivanje radnji i manufakturnih radionica, kako bi se samozaposlile i obezbedile sebi i porodici egzistenciju. U poslednjih 10-15 godina, slika se postepeno menjala, broj ženskih preduzeća je postepeno rastao a menjala se i struktura, pa su se ženska preduzeća u sve većoj meri pojavljivala pored tradicionalno “ženskih” oblasti, i u delatnostima koje su manje radno intenzivne a najviše u sektoru usluga što su ICT, knjigovodstvene usluge, intelektualne usluge (fi nansijski konsalting, upravljanje ljudskim resursima, edukacija) i sl. Trgovina je od samog početka oblast gde ženski biznisi dominiraju.

Kad je reč o motivaciji za preduzetništvo, žene u Srbiji se odlučuju za osnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek onda kad ostanu bez posla, kada ih proglase u preduzeću u kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili ako dobiju otkaz zbog restrukturiranja. Kada se nađu na tržištu rada, mogućnost izbora se naglo sužava i većina se obraća Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Za opis ženskog preduzetništva u Srbiji, veoma su ilustrativni rezultati istraživanja «Od ranjive do održive grupe», koje je dajemo u nastavku.

2.1 Statistika ženskih preduzeća

Iako je statistika u ovoj oblasti nedovoljno razvijena i nepotpuna, najrelevantniji izvor podataka za broj ženskih preduzeća je Agencija za privredne registre. Prema ovim podacima

9

iz novembra 2006, žene su vlasnice 20% preduzeća u Srbiji. Među registrovanim samostalnim preduzetnicima1 jednu trećinu čine žene, među preduzetnicima u statusu ortaka (ortačke fi rme) nalazi se 38% žena, dok se među osnivačima preduzeća nalazi 1/4 žena. Međutim, zvanični podaci pokazuju koliko je žena u formalnom statusu preduzetnika ali ne i koliko žena među registrovanim preduzetnicima stvarno upravlja svojim preduzećima. Pojedina istraživanja pokazuju da se među preduzetnicama nalazi i određen broj žena koje su samo formalne vlasnice preduzeća, dok preduzetničke aktivnosti i upravljačke funkcije obavljaju muškarci, najčešće njihovi supruzi2. Ako se kao kriterijum uzme u obzir, pored vlasništva ili udela u vlasništvu i menadžerska funkcija koju žena obavlja u preduzeću čiji je vlasnik, onda se u bazi Agencije za privredne registre može dobiti podatak od 6.700 ženskih preduzeća, koja imaju do 50 zaposlenih. Više od pedeset lica zapošljava ukupno 27 registrovanih ženskih preduzeća.

3. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE

Predmet istraživanja

Analiza osnovnih problema i mogućnosti za poboljšanje položaja žena na tržištu rada, kao i ženskih preduzetničkih inicijativa, odnosno samozapošljavanja kao metoda za prevazilaženje siromaštva žena kroz poređenje relevantnih referentnih grupa: preduzetnica, žena zaposlenih kod drugog poslodavca i nezaposlenih žena koje su prošle kroz obuku o samozapošljavanju i onih koje kroz takvu obuku nisu prošle.

Ciljevi istraživanja

Mapirati osnovne probleme sa kojima su se žene susretale tokom zapošljavanja i rada i utvrditi razlike u iskustvima preduzetnica, zaposlenih i nezaposlenih žena, kao i žena koje su prošle kroz obuku o samozapošljavanju i onih koje to nisu učinile

Analizirati iskustva žena koje su izgubile posao i načine na koje su se nosile sa teškoćama i utvrditi razlike među relevantnim referentnim grupama

Utvrditi kako žene evaluiraju korisnost i značaj programa o pokretanju privatnih preduzeća kroz koje su prošle i utvrditi razlike u evaluacijama preduzetnica, zaposlenih i nezaposlenih žena

Analizirati opažanja zaposlenih i nezaposlenih žena koje su kroz obuku o samozapošljavanju prolazile i onih koje nisu, o mogućnostima za osnivanje privatnih preduzeća

1 Podaci nisu potpuni obzirom da je do ovog perioda u registru Agencije obradjeno oko 180.000 preduzetnika. Jos oko 50.000 je predalo zahtev za prevođenje u registar.2 Istraživanje preduzetnica na opštini Zvezdara (Dževerdanović, N., 1998.), pokazalo je da u uzorku od 50 slučajno izabranih preduzetnica, čak 20% predstavljaju samo formalne vlasnice preduzeća, dok preduzetničku aktivnost i stvarno upravljanje fi rmom obavljaju njihovi supruzi.

•

•

•

•

10

Utvrditi teškoće sa kojima su se suočavale preduzetnice tokom osnivanja i upravljanja preduzećem i uporediti iskustva referentnih grupa – onih koje su prolazile obuku i onih koje nisu

Utvrditi interesovanje i planove za pokretanje privatnog biznisa među nepreduzetnicama, i uporediti razlike među za preduzetništvo obučavanim i neobučavanim ženama

Utvrditi koje mere podrške su potrebne ženama koje su nezaposlene ili rade kod drugog poslodavca kako bi otvorile privatno preduzeće i uporediti razlike među za preduzetništvo obučavanim i neobučavanim ženama

Metodologija

Region - Beograd, Centralna Srbija, Vojvodina Tehnika - direktni razgovori sa ispitanicama

Uzorak - 484 ispitanice, podeljene u četiri grupe:

Preduzetnice koje su osnovale fi rmu pre juna 2006. godine nakon što su pohađale trening o preduzetništvu u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva – 96 ispitanica

Žene koje su prošle obuku o preduzetništvu ali nisu osnovale sopstvena preduzeća već su zaposlene kod drugih poslodavaca – 80 ispitanica

Nezaposlene žene koje su prošle obuku o preduzetništvu – 106 ispitanica

Iskusne preduzetnice koje su svoje fi rme osnovale pre juna 2002. godine pri čemu nisu prolazile nikakvu obuku o preduzetništvu – 52 ispitanice (kontrolna grupa za žene koje su osnovale fi rme nakon obuke u NSZ)

Nezaposlene žene koje nisu prolazile nikakve obuke o preduzetništvu – 150 ispitanica (kontrolna grupa za nezaposlene žene koje su prošle obuku)

Istraživanje je realizovano u 3 faze:

I Faza – Utvrdjivanje trenutnog radnog statusa žena koje su prošle kroz obuku Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i selektovanje uzorka žena koje su pre ove obuke ostale bez posla a trenutno su preduzetnice, zaposlene kod drugog poslodavca ili nezaposlene. Uzorak I faze istraživanja činilo je 656 žena što je oko 2/3 ukupnog broja žena koje su prošle kroz obuku Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

II Faza – Administriranje kreiranih upitnika odabranom uzorku preduzetnica, žena zaposlenih kod drugog poslodavca i nezaposlenih žena.

III Faza – Regrutovanje iskusnih preduzetnica i nezaposlenih žena koje nisu prošle kroz obuku Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i

•

•

•

A.

B.

C.

D.

E.

•

•

•

11

preduzetništva, i administriranje kreiranih instrumenata odabranom uzorku preduzetnica i nezaposlenih

Organizacija - Terensko istraživanje je sprovedeno u periodu od novembra 2006. do aprila 2007. godine.

Obrada podataka - Deskriptivna i komparativna analiza

Anketiranje je sprovedeno na pet ciljnih grupa za koje su bili pripremljeni upitnici koji su jednim delom imali zajednička pitanja a jednim delom specifi čna pitanja namenjena svakoj ciljnoj grupi. Pre izlaska na teren uradjeno je pilot istraživanje kako bi se proverio koncept i validnost upitnika. Ispitanice su kontaktirane telefonom kako bi se dogovorilo vreme kada su u mogućnosti da učestvuju u direktnom razgovoru. Razgovor sa ispitanicama vodio je obučeni MASMI tim sastavljen od iskusnih anketarki. U projektu je učestvovalo 8 anketarki kojima je zadatak bio da uspostave prvi, telefonski kontakt sa ispitanicama, 48 anketarki koje su vodile razgovor licem u lice i 5 supervizorki kako bi celokupni projekat zadovoljio vremenske uslove i uslove kvaliteta rada na terenu.

4. KLJUČNI NALAZI

Trenutni radni status žena koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu

Od 656 žena koje su prošle obuku u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, i učestvovale u ovom istraživanju, oko ¼ je osnovalo vlastita preduzeća, ¼ je pronašla posao kod drugog poslodavca, a nešto više od 1/3 je i dalje nezaposleno. Relativno visok procenat žena koje su uspele nakon obuke da osnuju svoja preduzeća osnovni je pokazatelj uspešnosti programa.

Iskustva zapošljavanja i rada

Najveći broj svih žena koje su u istraživanju učestvovale, kako onih koje su prošle obuku za preduzetništvo, tako i onih koje nisu, pre gubitka posla imale su iskustva u radu u državnim i/ili privatnim preduzećima. Među problemima sa kojima su se prilikom zapošljavanja i rada najčešće susretale sve žene, najčešće su navođeni neravnopravan tretman zbog godina i pola, a neretko je ženama nedostajala i podrška muža/partnera ili članova porodice (ovaj problem navodi oko ¼ ispitanih žena; procenat je nešto niži jedino među iskusnim preduzetnicama – oko 13%, ali razlika ne doseže nivo statističke značajnosti te se ne može sa sigurnošću tvrditi da je ovoj grupi žena ovakva podrška ređe nedostajala mada za to postoje naznake). U uzorku žena koje su prošle kroz obuku najviše je onih koje su poslednji put bez posla ostale kada su imale od 26-45 godina, pri čemu su najčešće imale više od 10 godina radnog staža. U uzorku žena koje pak nisu prolazile kroz obuku o preduzetništvu najviše je bilo onih koje su bez posla ostale između 18 i 35 godine. Više od 40% preduzetnica pre nego što su osnovale preduzeće ostale su bez posla u trenutku kada su imale između 11 i 20 godina radnog staža. Gubitak posla sve grupe žena uglavnom su očekivale. Iskusne preduzetnice

12

češće od ostalih verovale su da gubitak posla neće dovesti do ozbiljnijih fi nansijskih problema u njihovoj porodici. Mada je većina žena bila sigurna da će naći rešenje, pa čak i one koje su trenutno nezaposlene, ovakvu pozitivnu nadu ponovo su najčešće gajile iskusne preduzetnice. Oko 80% ispitanica iz svih grupa znale su da mogu da se oslone na podršku i pomoć svoje porodice. Preduzetnice su, kako one koje su prošle obuku (52.2%), tako i one koje nisu (76.2%), ređe bile uplašene gubitkom posla od ostalih. Najčešće su bile uplašene žene koje su i trenutno bez posla (40.4% među onima koje su prošle kroz obuku i 51.3% među onima koje nisu). Preduzetnice u obe grupe su znatno češće verovale u sebe i svoje sposobnosti. Iskusne preduzetnice nešto su češće verovale da mogu da pronađu novi posao nego što je to bio slučaj u ostalim grupama. Takođe, dok su sve ostale grupe žena uglavnom bile besne zbog gubitka posla, čak 80% iskusnih preduzetnica tvrdi da su bile staložene. Dakle, ono što se može zaključiti u analizi rekacija žena na gubitak posla je da su preduzetnice, posebno one koje su uspele da se snađu i otvore preduzeća i bez pohađanja kurseva za obuku, zapravo češće pokazivale niz adaptivnijih reagovanja i ponašanja, što je vrlo verovatno moglo da doprinese tome da na kvalitetniji način reše pitanje svog radnog statusa u odnosu na žene koje i dalje nemaju posao. Žene koje su se same, bez pomoći treninga snašle opredelivši se za preduzetništvo, bile su generalno u boljoj situaciji od ostalih, i sa manje straha su prihvatile gubitak posla. U interpersonalnim odnosima, osnovni izvori podrške nakon gubitka posla za sve žene bili su članovi porodice a potom, mada znatno ređe, prijatelji. Tek mali broj žena (njih oko 10%) tvrdi da im niko nije pomogao. Posmatrajući institucije, nezaposlene žene, kao i one koje su prošle obuku o preduzetništvu, najčešće su se za pomoć obraćale Nacionalnoj službi zapošljavanja. Ono što iskusne preduzetnice odvaja od svih ostalih žena je činjenica da se oko 87% njih nije za pomoć obratilo nikome, prevashodno ne verujući da bi bilo ko mogao da im pomogne. Slično, pa čak i izraženije nepoverenje u institucije i ostale grupe žena, uglavnom, je odvratilo od toga da zatraže pomoć. Žene koje su se za pomoć obratile određenim institucijama, najčešće su zapravo tražile posredovanje u pronalaženju posla i nastojale da regulišu pitanje socijalnog, odnosno zdravstvenog osiguranja. S obzirom na učestalost određenih ponašanja koja ukazuju na aktivnost i inicijativu u traženju posla, uočava se da su preduzetnice zapravo ređe zaista pokušavale da dođu do posla, što se posebno vidi u grupi iskusnih preduzetnica koje nisu pohađale nikakvu obuku za preduzetništvu. Sa druge strane, nezaposlene žene, ali i one koje su uspele da pronađu posao kod nekog poslodavca, češće su gledale oglase, prijavljivale se na konkurse, vodile računa da što bolje napišu svoje biografi je. Oko 2/3 žena u svim ispitanim poduzorcima u trenutku gubitka posla imalo je još neki izvor prihoda. Najčešće su to bile plate drugih članova porodice, a kod preduzetnica (iz obe grupe) u oko 1/3 slučajeva izvor prihoda bili su i dodatni, honorarni poslovi. Nezaposlene žene najčešće nisu imale honorarne poslove, dok su žene koje su sada zaposlene kod drugog poslodavca sa neznatno nižom učestalošću imale honorarne poslove, nego što je to slučaj sa preduzetnicama. Jedna od upečatljivijih razlika između iskusnih preduzetnica i svih ostalih ispitanih grupa žena ogleda se u činjenici da čak 50% njih tvrdi da nikada, ili uglavnom nisu imali fi nansijskih teškoća nakon gubitka posla. Ovom činjenicom delimično se može objašnjavati i njihovo adaptivnije reagovanje na gubitak posla. Dok je značajan broj žena koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu u nekom periodu nakon gubitka posla, odnosno pre registrovanja fi rme, radio od kuće, neformalno (preduzetnice u 53% slučajeva, zaposlene kod drugog poslodavca u 40%, a nezaposlene u 44%), žene koje nisu prošle kroz obuku veoma retko imaju ovo iskustvo (oko 14% preduzetnica i 21% nezaposlenih). Tokom rada od kuće, ženama je najviše smetalo što nisu mogle da posluju u

13

potpunosti legalno, plašile su se fi nansijske inspekcije, i nisu mogle da koriste određene benefi cije koje država pruža za razvoj preduzeća, odnosno nisu mogle da dobiju nikakav kredit. Tokom rada od kuće, ženama su podršku najčešće pružali članovi porodice. Iskusne preduzetnice pak znatno češće od ostalih tvrde da im niko nije pružao podršku (42%). U obe grupe, nezaposlene žene znatno češće nego preduzetnice smatraju da je gubitak posla ostavio traga na njihovoj porodici. Te teškoće uglavnom su se zasnivale na činjenici da je nedostatak novca dovodio do tenzija i nesuglasica u porodici, a nije bilo dovoljno sredstava ni za školovanje ili druge potrebe dece. Zdravstvene teškoće kao posledicu gubitka posla takođe najčešće navode nezaposlene žene, i one se pre svega tiču narušavanja mentalnog zdravlja i dobrobiti, kao i širokog spektra psihosomatskih tegoba. Sa druge strane, iskusne preduzetnice u veoma malom broju slučajeva navode da su imale nekih zdravstvenih tegoba, što je ponovo u saglasju sa ranije konstatovanim adaptivnijim reagovanjem na gubitak posla i manje osećanje straha i nesigurnosti. Evaluacija obrazovnih programa za razvoj preduzetništva

Sve žene uključene u uzorak prošle su kroz obuku za preduzetništvo koju su organizovale Nacionalna služba zapošljavanja i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Pored toga, određeni broj žena prošao je i kroz obuke nekih drugih državnih institucija ili nevladinih organizacija. Mada većina žena u sve tri ispitane grupe (preduzetnice, zaposlene kod drugog poslodavca i nezaposlene) smatra da su im programi bili korisni, programi Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i nekih nevladinih organizacija, korisniji su bili preduzetnicama nego nezaposlenim ženama, što je i logično budući da su preduzetnice zapravo jedine i imale priliku da upotrebe praktično neka znanja i veštine o kojima su na kursevima slušale. Na svim treninzima ispitanicama su najkorisnije bile teme koje su se ticale pružanja nekih vrlo specifi čnih uputstava – davanje smernica za izradu biznis plana, ekonomskih aspekata poslovanja, pravnih saveta. Jedan manji procenat žena tvrdi da su im najmanje koristile teme koje su isuviše uopštene, teorijske, bez dovoljno praktičnih primera. Treninge bi valjalo dopuniti vrlo praktičnim, konkretnim savetima poput: kojim se poslom baviti, za čime na tržištu ima potrebe, zatim je potrebno navoditi primere dobre prakse i omogućiti da obuka traje duže od dva dana.Više od 2/3 preduzetnica smatra da su im programi obuke kroz koje su prošle, bili važni ili veoma važni za započinjanje privatnog biznisa. Za započinjanje privatnog biznisa, po oceni žena iz sve tri ispitane grupe koje su prošle kroz trening nedostaju novac (to kaže preko 90% žena iz svake od grupa), a potom kontakti i informacije. Znatno ređe, mada i dalje u oko 50% slučajeva, žene smatraju da postoji nedostatak samopouzdanja koji žene koči da postanu preduzetnice. Po oceni ispitanica, ženama najređe od svega nedostaje podrška porodice (mada i to izostaje po mišljenju više od 1/3 žena iz svih grupa). Svest o postojanju obrazovnih programa za razvoj preduzetništva/prekvalifi kaciju i zainteresovanost za učešće

Nezaposlene žene koje nisu prolazile obuku o preduzetništvu u više od 2/3 slučajeva upoznate su sa postojanjem ovakvih programa. Ipak, čak 31% nezaposlenih žena nije čulo za ovakve programe. Oko 54% nezaposlenih bilo bi spremno i zainteresovano da

14

se uključi u ovakve programe budući da procenjuju da bi takvi programi za njih mogli biti korisni.

Iskustva nezaposlenih osoba i osoba koje su uspele da pronađu posao kod drugih poslodavaca i njihovi stavovi prema preduzetništvu

Nezaposlene žene koje nisu prošle kroz obuku o preduzetništvu u nešto većem broju izražavaju uverenje da će biti u stanju da pronađu posao koji će odgovarati njihovim kvalifi kacijama (69% prema 43%). Sa druge strane, i žene zaposlene kod drugog poslodavca, i one koje su nezaposlene (iz obe grupe) većinom smatraju da je za ženu teško, ili čak veoma teško da pronađe posao (to kaže oko 90% ispitanih u sve tri grupe). Žene koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu a do sada nisu osnovale preduzeće u oko 40% slučajeva (i među zaposlenima i među nezaposlenima) nemaju više nameru da osnuju privatno preduzeće. Ipak, ono što je potencijal o kome treba voditi računa je činjenica da oko 1/3 njih i dalje ima želju, odnosno kaže da ima generalnu nameru da pokrene sopstveni biznis. Sa druge strane, nezaposlene žene koje nisu obučavane za preduzetništvo u 57% slučajeva tvrde da nemaju nameru da pokrenu privatni biznis. Kada bi mogle da biraju, nezaposlene žene koje nisu obučavane za preduzetništvo najradije bi volele posao u državnom preduzeću – to kaže čak 52% ispitanih. Ipak, 1/5 je onih koje pokazuju nameru za otvaranjem fi rme, i pokazuje da je značajan broj nezaposlenih žena ne samo zainteresovan za obuku, već i namerava da se zaista bavi preduzetništvom. Kako među nezaposlenim (u obe grupe), tako i među ženama zaposlenim kod drugog poslodavca, oko 80% ispitanih smatra da je preduzetništvo u Srbiji veoma rizično. Žene se takođe slažu i oko toga da su porezi i dažbine visoki (oko 85%), da je ženi u Srbiji teško da započne biznis zbog balkanskog mentaliteta (oko 2/3 žena to kaže), smatraju da nemaju šanse da dođu do početnog kapitala jer su uslovi banaka za njih neprihvatljivi a nemaju drugih mogućnosti (oko 80%). Nezaposlene žene koje nisu pohađale kurseve, znatno češće nego zaposlene i nezaposlene žene koje su obučavane za preduzetništvo, kao prepreku za otvaranje preduzeća, vide nedostatak informacija o mogućnostima za otvaranje privatnog preduzeća (80% prema oko 40%). Oko polovine žena iz sve tri navedene grupe smatra da za pokretanje sopstvenog preduzeća nemaju dovoljno znanja. Zaposlene i nezaposlene žene koje su prošle obuku o preduzetništvu (oko 25%) smatraju da im je za otvaranje preduzeća najpotrebnije da dobiju povoljne kredite za otpočinjanje biznisa, kao i poreske olakšice. Sa druge strane, znatno veći broj „nepreduzetnica“ pokazuje potrebu kako za povoljnim kreditima (75%) i poreskim olakšicama (52%), tako i za dodatnom obukom (45%) besplatnim pravnim savetima (41%) kao i potrebu da im se pruži pomoć prilikom izrade biznis plana (34%). Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem

Većina žena koje su prošle obuke o preduzetništvu a osnovale su preduzeća, zapravo su pokrenule biznis koji je vezan za trgovinu na veliko i trgovinu na malo (33%), kao i za različite zanatske usluge (27%). Sva preduzeća imaju do 10 zaposlenih. Među iskusnim preduzetnicama takođe je najviše onih koje se bave trgovinom (60%), ali i knjigovodstvenim uslugama (15%) i saobraćajem i transportom (12%). Mada većina preduzeća uključenih u uzorak ima do 10 zaposlenih, oko 23% ih ima između 10 i 20 zaposlenih, a oko 10% od 21-60 zaposlenih.Preduzetnice koje su prošle obuku za preduzetništvo najčešće, i znatno češće od

15

neobučavanih preduzetnica, kao osnovni razlog zbog koga su osnovale preduzeće, navode da im je to bila jedina šansa da dođu do posla (55% prema 23%). Kao motiv za osnivanje fi rme, samostalnost u poslu je bila važna podjednakom broju preduzetnica u obe grupe (oko 39%). Obe grupe žena, sa približno jednakom učestalošću, kao probleme za osnivanje preduzeća vide to što su porezi i dažbine visoki (oko 85% žena u svakoj od grupa), što žene nemaju dovoljno samopouzdanja (oko 50%), što je teško ženi da otpočne biznis u Srbiji zbog balkanskog mentaliteta (oko 60%), te da je teško uskladiti porodične obaveze i preduzetništvo (oko 50%). Sa druge strane, iskusne preduzetnice znatno se ređe žale da je skupo registrovati preduzeće i da im je za prikupljanje tog novca trebalo dosta vremena, kao i da im je bilo teško da dođu do početnog kapitala zbog nepovoljnih uslova koje su nudile banke. Osnovni problemi sa kojim se susreću žene koje vode privatno preduzeće su nemogućnost da se obavljaju svi poslovi u domaćinstvu (na to se značajno ređe žale preduzetnice), kao i to da je ženi za postizanje istog cilja potrebno više truda nego muškarcima i jer ljudi više vole da posluju s muškarcima. Osnovne prednosti tiču se samostalnosti za preuzimanje inicijative i odgovornosti za sopstveni uspeh ili neuspeh, kao i to što mogu same sebe da izdržavaju i nemaju šefa kome bi morale da polažu račune. Većina preduzetnica iz obe grupe planira da proširi svoje poslovanje. Osnovni rizici sa kojima se suočavaju su visoki porezi i dažbine (na njih se ređe žale iskusne preduzetnice), nestabilni uslovi poslovanja i nepovoljni uslovi za privredne kredite. Obe grupe preduzetnica najčešće ne prave razliku između muškaraca i žena, i podjednako zapošljavaju i jedne i druge. Oko 2/3 preduzetnica iz obe grupe smatra da su tolerantnije prema obavezama zaposlenih žena u odnosu na muškarce kao poslodavce. U fi rmama iskusnih preduzetnica znatno se češće koriste kompjuteri i informaciono komunikacione tehnologije. U oba slučaja ove tehnologije se najčešće koriste za administrativno-računovodstvene poslove i komunikaciju sa kupcima i dobavljačima. Znatno više iskusnih preduzetnica smatra da je upotreba ovih tehnologija dovela do bolje prodaje proizvoda i usluga, veće ekonomske efi kasnosti, bolje informisanosti i boljeg ostvarivanja poslovnih kontakata u odnosu na preduzetnice sa manje iskustva (grupa koja je prošla obuku o preduzetništvu i pripada osnovnom uzorku).

Udruživanje žena i očekivanja od ženskih udruženja

Obe grupe preduzetnica smatraju da je za pomoć ženama da započnu privatni biznis neophodno da se preduzetnice udružuju i organizovano nastupaju prema institucijama. Znatno češće od iskusnih preduzetnica, preduzetnice koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu imaju i svest o značaju lobiranja za umanjenje poreza i dažbina i traženju povoljnijih uslova kreditiranja. Zaposlene i nezaposlene žene koje su prošle kroz obuku sklonije su da veruju da bi neki vid udruživanja žena mogao da doprinese rešavanju problema žena na tržištu rada. Preduzetnice najčešće nisu uključene u neka od postojećih udruženje za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduzeća. One koje pak jesu, kažu da na taj način dolaze do značajnih informacija i kontakata. Zaposlene žene, kao i nezaposlene žene iz obe grupe (obučavane za preduzetništvo ili bez obuke u tom području) od takvih bi udruženja prevashodno očekivale posredovanje u pronalaženju posla i pružanje mogućnosti za dodatne obuke. Preduzetnice iz obe grupe od ovakvih bi udruženja očekivale značajne kontakte i informacije. Iskusne preduzetnice znatno ređe očekuju od udruženja mogućnost

16

za dodatno obučavanje nego što je to slučaj sa ženama koje su prošle obuku za preduzetništvo i nakon toga osnovale sopstvena preduzeća. Preduzetnice, ali i zaposlene i nezaposlene žene bi takvom udruženju najviše, po sopstvenoj oceni, mogle da doprinesu svojim iskustvom i znanjima iz različitih oblasti, te spremnošću da ta znanja i iskustva podele.

17

Uputstvo za čitanje tabela

Duplom linijom su označene vrednosti statistički značajno manje u odnosu na vrednost u prvoj koloni sa podacima (preduzetnice)

Isprekidanom linijom oko osenčenog polja su označene vrednosti statistički značajno veće u odnosu na vrednost u prvoj koloni sa podacima (preduzetnice)

Red Baza označava ukupan broj ispitanika koji su dali odgovor na neko pitanje

PreduzetniceZaposlene kod drugog poslodavca

Nezaposlene

Članovi porodice 86.3 84.4 70.2

Prijatelji 9.8 0.0 8.5

Niko mi nije pružao podršku 3.9 15.6 21.3

Baza 51 32 47

18

5. REZULTATI KVANTITATIVNOG ISTRAŽIVANJA

I Žene koje su pohađale obuku o preduzetništvu u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja i Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

Trenutni radni status žena koje su prošle kroz obuku o preduzetništvu

Grafi kon 41. Radni status žena koje su prošle kroz obuku za započinjanje privatnog biznisa

1.2

9.8

37.3

25.8

25.9

0 10 20 30 40

U penziji sam

Nezaposlena sam,ali radim honorarno

od kuće

Nezaposlena sam

Zaposlena sam koddrugog poslodavca

Zaposlena sam,imam sopstvenu

firmu

19


Tabela 1. Tipovi organizacija u kojima su ispitanice ranije radile


Nezaposlene

U organima državne uprave 7.3 12.5 8.5U organima lokalne samouprave 1.0 6.3 0.0

U javnom preduzeću 12.5 7.5 15.1U državnom preduzeću 54.2 71.3 57.5U privatnom preduzeću 56.3 66.3 47.2U nevladinoj organizaciji 1.0 2.5 1.9Od kuće (neformalno) 7.3 10.0 7.5Bez odgovora 0.0 0.0 0.9Baza 96 80 106

20

Grafi kon 42. Tipovi organizacija u kojima su ispitanice ranije radile

7.312.5

8.5

1.06.3

12.57.5

15.1

54.271.3

57.5

56.366.3

47.2

1.02.5

1.9

7.310.0

7.5

0.9

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

U organima državneuprave

U organima lokalnesamouprave

U javnom preduzeću

U državnom preduzeću

U privatnom preduzeću

U nevladinojorganizaciji

Od kuće (neformalno)

Bez odgovora

Preduzetnice Zaposlene kod drugog poslodavca Nezaposlene

Tabela 2. Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...


Nezaposlene

Da ste neravnopravno tretirani zbog svojih godina 21.9 41.3 48.1

Da ste neravnopravno tretirani zbog toga što ste žena 25.0 32.5 38.7

Da niste imali podršku muža/partnera ili članova porodice 27.1 25.0 23.6

21

Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce

15.6 15.0 17.0

Da Vam je ponuđena/isplaćivana nejednaka zarada za određeni posao u odnosu na zaradu muškarca na istom poslu

15.6 16.3 16.0

Da je neko od Vaših kolega ili nadređenih, na bilo koji način, zloupotrebljavajući svoj položaj, pokušao da Vas primora da sa njime stupite u odnos koji Vi niste želeli

9.4 6.3 14.2

Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnošću zato što ste žena

7.3 10.0 12.3

Baza 96 80 106

22

Reakcije na gubitak posla i prevazilaženje nastalih teškoća

Grafi kon 43. Životna dob u trenutku gubitka posla neposredno pre pohađanja treninga

11.511.3

8.5

31.336.3

32.1

40.638.840.6

16.711.3

17.0

0.9

2.50.9

0.0 20.0 40.0 60.0

18-25 godina

26-35 godina

36-45 godina

46-55 godina

56-60 godina

Bez odgovora


Tabela 3. Godine radnog staža u trenutku gubitka posla neposredno pre pohađanja treninga


Nezaposlene

Manje od godinu dana 7.3 10.0 9.41-3 godine 13.5 21.3 19.84-5 godina 8.3 11.3 6.66-10 godina 18.8 15.0 13.211-20 godina 29.2 27.5 25.521-30 godina 22.9 11.3 23.6Više od 30 godina 0.0 3.8 1.9Baza 96 80 106

23

Grafi kon 44. Reakcije na gubitak posla

19.2

34.0

22.7 68.2

62.0

69.2

Preduzetnice

Zaposlene kod drugogposlodavca

Nezaposlene

Bila sam veoma iznenađena Očekivala sam to

45.7

56.6

51.3 34.6

33.0

42.4Preduzetnice


Nezaposlene

Pribojavala sam se da će to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

Bila sam sigurna da to neće dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

24

8.6

21.7

11.4 78.5

73.6

84.9Preduzetnice


Nezaposlene

Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomoć i podršku porodice

Znala sam da mogu da se oslonim na pomoć i podršku porodice

24.4

40.4

32.5 46.8

39.4

52.2Preduzetnice


Nezaposlene

Bila sam veoma uplašena Uopšte nisam bila uplašena

25

19.0

22.6

10.9 80.4

62.3

67.1

Preduzetnice


Nezaposlene

Osećala sam se bezvrednom Verovala sam u sebe i svoje sposobnosti

18.3

34.9

24.4 66.7

52.8

69.9Preduzetnice


Nezaposlene

Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji Bila sam sigurna da ću naći rešenje

26

8.9

28.3

16.1 75.3

61.3

75.9

Preduzetnice


Nezaposlene

Nisam verovala da mogu da pronađem novi posao

Verovala sam da mogu da pronađem novi posao

30.4

31.1

24.7 65.6

57.5

58.2

Preduzetnice


Nezaposlene

Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomoć i podršku prijatelja

Znala sam da mogu da se oslonim na pomoć i podršku prijatelja

27

49.5

58.5

53.2 35.4

24.5

39.8Preduzetnice


Nezaposlene

Bila sam besna Bila sam mirna, staložena

28

Grafi kon 45. Izvori podrške prilikom gubitka posla

87.582.5

81.1

29.226.327.4

7.311.3

7.5

0.0

2.50.0

5.26.36.6

2.11.32.8

1.01.3

0.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Moja porodica

Prijatelji

Kolege sa bivšeg posla

Roditelji, deca, sestra ali ne

muž

Niko mi nije pomogao

Neko drugi

Bez ogovora


Tabela 4. Kojoj instituciji su se ispitanice obratile za pomoć nakon gubitka posla


Nezaposlene

Nacionalnoj službi za zapošljavanje 70.8 76.3 82.1

Nevladinoj organizaciji 11.5 3.8 0.9

Nekoj drugoj instituciji 4.2 1.3 5.7Privatnoj agenciji za zapošljavanje 3.1 7.5 1.9

Centru za socijalni rad 2.1 8.8 13.2Nisam tražila pomoć ni u jednoj instituciji 24.0 18.8 14.2

Baza 96 80 106

29

Grafi kon 46. Kojoj instituciji su se ispitanice obratile za pomoć nakon gubitka posla

70.876.3

82.1

11.53.8

0.9

4.21.35.7

3.1

7.51.9

2.18.8

13.2

24.0

18.814.2

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Nacionalnoj službi zazapošljavanje

Nevladinoj organizaciji

Nekoj drugoj instituciji

Privatnoj agenciji zazapošljavanje

Centru za socijalni rad

Nisam tražila pomoć ni ujednoj instituciji


Tabela 5. Razlozi zbog kojih se određeni broj ispitanica nije obratio za pomoć nijednoj instituciji


Nezaposlene

Nisam imala poverenja niti u jednu organizaciju ili instituciju 4.3 13.3 26.7

Nisam smatrala da bi mi bilo koja organizacija ili institucija mogla pomoći

52.2 33.3 46.7

Nisam znala da postoje institucije ili organizacije u kojima bih mogla da zatražim pomoć

30.4 13.3 6.7

30

Sama sam se snalazila, ne tražim pomoć 0.0 6.7 0.0

Mislila sam da mogu sama 0.0 13.3 6.7

Bila sam u drugom stanju 0.0 6.7 0.0

Nisam imala potrebe 4.3 6.7 6.7Zato što sam samovoljno napustila stari posao/poslodavac mi nije dao otkaz

0.0 13.3 0.0

Zbog godina starosti/Očekuje odlazak u penziju 0.0 0.0 6.7

Nisam bila zainteresovana 0.0 0.0 6.7

Muž i ja smo se dogovorili da otvorimo polikliniku 4.3 0.0 0.0

Znala sam da postoje, ali i to da ne pružaju pomoć onima kojima je to potrebno

4.3 0.0 0.0

Baza 23 15 15

31

Tabela 6. Vrsta pomoći koju su ispitanice tražile obraćajući se određenim institucijama nakon gubitka posla


Nezaposlene

Posredovanje u pronalaženju posla 54.8 78.5 82.4

Dodatno obrazovanje 19.2 35.4 22.0

Bilo mi je potrebno socijalno/zdravstveno osiguranje 34.2 38.5 47.3

Mogućnosti podizanja kredita (informacije) 0.0 1.5 0.0

Finansijsku pomoć 11.0 4.6 3.3

Finansijska sredstva/kredit/subvencije za započinjanje sopstvenog biznisa

13.7 0.0 2.2

Pravna pomoć 2.7 1.5 2.2

Imala sam pravo na materijalni dodatak 0.0 1.5

Od predsednika opštine - tražila bilo koji posao 0.0 0.0 1.1

Već sam imala ideju i tražila sam podršku od gore navedenih

1.4 0.0 0.0

Redovno javljanje na tržište rada 1.4 0.0 0.0

Baza 73 65 91

32

Tabela 7. Koliko ste često, tražeći posao, radili sledeće stvari... (prosečne ocene, skala od 1-5)

Preduzetnice

Zaposlene kod drugog poslodavca

Nezaposlene

Prosečna ocena Baza Prosečna

ocena Baza Prosečna ocena Baza

Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujem i koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla

4.00 93 4.13 80 4.14 106

Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 3.02 96 3.64 80 3.40 106

Gledala sam oglase za posao u novinama 2.93 95 3.99 79 3.86 105

Tražila sam savet prijatelja i rođaka 2.91 95 3.29 80 3.18 106

Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i fi rmama u kojima sam konkurisala za posao

2.65 96 3.46 80 3.30 105

Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogućih poslodavaca

2.44 96 3.25 80 3.11 106

Pokušavala sam da što lepše, preciznije i bolje napišem svoju biografi ju

2.39 96 3.48 80 2.95 106

Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao

2.14 95 2.49 79 2.38 106

Slala sam biografi je mogućim poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao

2.11 96 3.31 80 2.81 105

Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da pronađem posao

1.93 96 1.98 80 1.97 105

33

Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na različite kurseve

1.80 93 2.10 80 2.21 106

Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude

1.75 96 2.70 79 2.02 106

Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje

1.21 95 1.55 80 1.29 103

Tabela 8. Da li ste, osim plate, u trenutku kada ste ostali bez posla imali još neki izvor prihoda?


Nezaposlene

Da 67.7 66.3 67.0Ne 32.3 33.8 33.0Baza 96 80 106

Tabela 9. Koji je to izvor prihoda bio?


Nezaposlene

Plata/e drugog/ih člana/ova porodice 81.5 81.1 78.9

Renta, kirija (od izdavanja sobe, stana, zemlje i sl.) 6.2 1.9 1.4

Pomoć sa sela u hrani 21.5 17.0 18.3Prihod od dodatnih/honorarnih poslova 32.3 22.6 16.9

Prodaja stvari iz kuće 0.0 0.0 2.8

Krediti, pozajmice 1.5 5.7 1.4

Otpremnina 0.0 0.0 1.4

Berba voća 0.0 0.0 1.4

34

Šverc 1.5 0.0 1.4

Nadoknada iz zavoda - 3 meseca 0.0 0.0 1.4

Pomoć članova šire porodice 0.0 1.9 2.8

Od Crvenog Krsta 0.0 0.0 1.4

Bez odgovora 0.0 1.9 0.0

Baza 65 53 71

Tabela 10. Koliko često ste nakon gubitka posla imali fi nansijskih problema i niste mogli da izađete na kraj s novcem koji ste imali?


Nezaposlene

Nikad mi se to nije dogodilo 6.3 6.3 4.7

Događalo se veoma retko 11.5 8.8 8.5Događalo se s vremena na vreme 33.3 35.0 16.0Relativno često se događalo 21.9 28.8 21.7

Neprestano sam imala fi nansijskih poteškoća 27.1 20.0 49.1

Bez odgovora 0.0 1.3 0.0Baza 96 80 106

35

Grafi kon 47. Koliko često ste nakon gubitka posla imali fi nansijskih problema i niste mogli da izađete na kraj s novcem koji ste imali?

6.3 11.5 33.3 21.9 27.1

6.3 8.8 35.0 28.8 20.0 1.3

4.7 8.5 16.0 21.7 49.1

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Preduzetnice


Nezaposlene

Nikad mi se to nije dogodilo Događalo se veoma retko

Događalo se s vremena na vreme Relativno često se događalo

Neprestano sam imala finansijskih poteškoća Bez odgovora

Tabela 11. Pre nego što ste registrovali preduzeće, da li ste neko vreme neformalno radili od kuće?

Preduzetnice

Da 53.1Ne 45.8Odbija da odgovori 1.0Baza 96

36

Grafi kon 48. Da li ste nakon gubitka posla neko vreme neformalno radili od kuće?

40.0

44.3

60.0

53.8

0.0

1.9

0.0 20.0 40.0 60.0

Da

Ne

Odbija da odgovori

Zaposlene kod drugog poslodavca Nezaposlene

Tabela 12. Doprinos porodičnom budžetu od neformalnog posla


Nezaposlene

To je bio jedini izvor primanja u domaćinstvu 23.5 12.5 12.8

To je bio najznačajniji izvor primanja u domaćinstvu 7.8 3.1 4.3

Zarađeni novac je značajno doprinosio porodičnom budžetu 37.3 46.9 29.8

Zarađeni novac je zanemarljivo doprinosio porodičnom budžetu 27.5 31.3 34.0

Skoro da ništa nisam zarađivala 3.9 6.3 19.1Baza 51 32 47

37

Tabela 13. Najveći problem tokom rada od kuće


Nezaposlene

Plašila sam se fi nansijske inspekcije 9.8 6.3 21.3

Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom 49.0 12.5 14.9

Nisam mogla da koristim benefi cije koje država pruža u razvoju privatnog biznisa/malih i srednjih preduzeća

7.8 12.5 12.8

Nisam mogla da se prijavim za kredit 9.8 6.3 10.6Nisam imala uslova (prostor, ometanje, nestanak struje, loše telefonske veze i sl)

11.8 25.0 19.1

Niski/neredovni prihodi 5.9 15.6 6.4

Ništa 2.0 3.1 6.4

Pronalaženje tržišta/Malo posla 2.0 6.3 0.0

Ne teče radni staž/Nema socijalnog/zdravstvenog/penzionog osiguranja 0.0 3.1 0.0

Problemi u porodici (sa mužem) 0.0 0.0 2.1

Teško je pronaći saradnike 0.0 3.1 0.0

Stalno pronalaženje novog posla 2.0 0.0 0.0


Baza 51 32 47

38

Tabela 14. Problemi tokom rada od kuće


Nezaposlene

Plašila sam se fi nansijske inspekcije 21.6 12.5 25.5

Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom

56.9 31.3 27.7


39.2 21.9 27.7

Nisam mogla da se prijavim za kredit 39.2 25.0 40.4

Nisam imala uslova (prostor, ometanje, nestanak struje, loše telefonske veze i sl)

29.4 34.4 38.3

Niski/neredovni prihodi 5.9 15.6 6.4Ništa 2.0 3.1 6.4Pronalaženje tržišta/Malo posla 2.0 9.4 0.0

Ne teče radni staž/Nema socijalnog/zdravstvenog/penzionog osiguranja 0.0 6.3 0.0

Problemi u porodici (sa mužem) 0.0 0.0 2.1

Teško je pronaći saradnike 0.0 3.1 0.0

Ograničenost u poslu zbog zdravstvenih problema 0.0 0.0 2.1

Firma nije registrovana 0.0 3.1 0.0

Nema marketinga 0.0 3.1 0.0

Nesigurnost 2.0 0.0 0.0

Stalno pronalaženje novog posla 2.0 0.0 0.0

Manji kontakt sa ljudima 2.0 0.0 0.0


Baza 51 32 47

39

Tabela 15. Izvori podrške tokom neformalnog rada


Nezaposlene

Članovi porodice 86.3 84.4 70.2

Prijatelji 9.8 0.0 8.5

Niko mi nije pružao podršku 3.9 15.6 21.3

Baza 51 32 47

Tabela 16. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla ostavile traga na Vašoj porodici?


Nezaposlene

Da 25.0 36.3 44.3Ne 75.0 63.8 55.7Baza 96 80 106

Tabela 17. Vrste porodičnih teškoća


Nezaposlene

Nedostatak novca za školovanje dece/Neodstatak novca za potrebe dece

29.2 13.8 14.9

Finansijske teškoće su dovele do tenzija i nesuglasica u porodici/Česte svadje i nerazumevanje

16.7 24.1 36.2

Finansijska nesigurnost/Svi su bili oslonjeni na taj izvor novca/Gubitak posla značio je da nemam novac za svakodnevne troškove, najosnovnija sredstva za život

8.3 24.1 21.3

40

Gubitak samopouzdanja/Osećanje bespomoćnosti/Osećanje izgubljenosti/Emotivni problemi/Psihički problemi (nervoza, depresija)

8.3 3.4 6.4

Porodični problemi vezani za nerešeno stambeno pitanje 8.3 0.0 0.0

Došlo je do razvoda 4.2 0.0 4.3

Morala sam da prodajem stvari iz kuće da bih preživela ja i moja porodica/Morala sam da se snalazim na razne načine/Morala sam da čistim tuđe podrume, berem jabuke

4.2 0.0 4.3

Bombardovanje, pa nije mogla da nađe drugi posao u tom trenutku 4.2 0.0 0.0

Ugrožena porodica zbog nedostatka sredstava, porodica je njena trajna vrednost i to nije mogla da podnese

4.2 0.0 0.0

Odlazak u drugo mesto stanovanja (prilagodjavanje-traženje posla) 4.2 0.0 0.0


Nezaposlene

Kako nastaviti dalje i kako izvesti decu na put, i kako sve početi iz početka

4.2 0.0 0.0

Moje nezadovoljstvo se prenosilo i na druge članove porodice 4.2 0.0 0.0

Tretirana kao osoba drugog reda/Trpela sam zamerke i kritike porodice

0.0 3.4 2.1

Cepanje porodice/Smrt člana porodice 0.0 3.4 2.1

Loš kvalitet života/Promene u kvalitetu života 0.0 3.4 2.1

Narušavanje zdravlja/Zdravstveni problemi 0.0 13.8 6.4

Nervoza i napetost izazvane gubitkom posla/nemogućnošću pronalaženja novog posla

0.0 6.9 0.0

41

Nisam se odlučila da rodim drugo dete koje sam toliko želela 0.0 0.0 2.1

Bolest sina (sin ima ozbiljnih psihičkih problema, često je hospitalizovan)

0.0 0.0 2.1

Deca su osetila nesigurnost, osećanje potonulosti; promena u ponašanju dece (druženje sa drugim osobama sa kojima ranije nije izlazio)

0.0 0.0 2.1

Morala sam da se preselim, mada specifi čna situacija jer smo ja i muž imali zajedničku fi rmu, pa smo razvodom se razišli i poslovno

0.0 3.4 0.0

Problemima nerazumevanja okoline i pokušaja da budem samostalna 0.0 3.4 0.0

Vraćanje kredita, član porodice je morao da vrati 0.0 0.0 2.1

Zbog teške situacije sin je morao otići van mesta boravka da bi zaradjivao za mene i sebe

0.0 0.0 2.1

Ostavilo je najviše traga na mom detetu i uticalo na izgradnju njegovog stava prema radu

0.0 3.4 0.0

Zapostavila sam porodicu 0.0 0.0 2.1

Ljutnja-na početku su se moji članovi porodice ljutili što sam dala otkaz, a onda su me podržali

0.0 0.0 2.1


Nezaposlene

Samohrana majka, sve je to ostavilo traga na decu 0.0 0.0 2.1

Nije bilo problema jer sam tada živela sa roditeljima 0.0 3.4 0.0

Nestabilnost, nesigurnost 0.0 3.4 0.0Zbog čestog seljenja ćerka se razbolela 0.0 0.0 2.1

Baza 24 29 47

42

Tabela 18. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla dovele do narušavanja Vašeg zdravlja?


Nezaposlene

Da 32.3 41.3 57.5Ne 67.7 58.8 42.5Baza 96 80 106

Tabela 19. Vrste zdravstvenih teškoća


Nezaposlene

Neraspoloženje/Nervoza/Depresivnost/Razdražljivost/Anksioznost/Bezvoljnost/Netrpeljivost prema ljudima/Osećanje krivice/Psihički problemi/Stres/Agresivnost

64.5 57.6 60.7

Narušeno fi zičko zdravlje (povišen krvni pritisak, moždani udar, aritmije, pad imuniteta, alergije, glavobolje/migrene, hronična nesanica, prevremeni ulazak u menopauzu, karcinom dojke, psihosomatske tegobe, problemi sa želudcem, problemi sa nervima i kičmom, problemi sa štitnom žlezdom, hiperglikemija, oslabljen vid, problemi ginekološke prirode, šećer, predinfarktno stanje, angina pektoris, povišena telesna težina/gubitak težine, psorijaza)

51.6 48.5 55.7

Poljuljano samopouzdanje 3.2 0.0 1.6

Postojeće narušeno zdravlje još više je bilo ugroženo zbog nemogućnosti kupovanja lekova

0.0 0.0 1.6

Postala sam zavisnik od sedativa 3.2 0.0 0.0

43

Dizala sam teret za vreme trudnoće što je ostavilo posledice na moje zdravlje, visok pritisak

0.0 3.0 0.0


Nezaposlene

Nedostatak novca za ishranu 0.0 0.0 1.6

Povrede u saobraćajnoj nesreći na putu do posla zbog premora, teže se krećem, manje radim,dugo je trajalo i puno je koštalo lečenje

0.0 3.0 0.0

Ruke i pluća su mi stradali na poslu gde sam radila 0.0 0.0 1.6

Zbog rada na terenu i nošenja teških torbi sa stvarima za prodaju javljaju se jaki bolovi u leđima

0.0 0.0 1.6

Uticaj hemije i isparenja 3.2 0.0 0.0Ne želi da odgovori 3.2 3.0 0.0Baza 31 33 61

Tabela 20. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla doveli do nekih drugih problema u Vašem životu?


Nezaposlene

Da 16.7 21.3 17.9Ne 83.3 78.8 82.1Baza 96 80 100

44

Tabela 21. Ostale teškoće


Nezaposlene

Oseća se nesigurno i bezvredno/Bila je nezadovoljna sobom, svojim životom, razočarana u bližnje i uglavnom u sve/Degradacija i vređanje čoveka/Depresivnost

12.5 23.5 31.6

Isključena sam kao društveno biće, nemam bazu, nigde ne pripadam/Promene položaja u društvu, to je pitanje identiteta

0.0 5.9 5.3

Razočarala se, shvatila da se posao ne nalazi kako je ona zamišljala/Razočaranje u sistem vrednosti, u društvo (namešteni konkursi, za sve ti treba veza ili pare)/Čim čuju za godine ili da ne pripada ni jednoj političkoj partiji ne žele ni na razgovor pozvati

0.0 0.0 15.8

Finansijske teškoće/Materijalna nesigurnost i nestabilnost/Nedostatak elementarnih sredstava i uslova za život

25.0 17.6 15.8

Svađe oko para/Svađe zbog nedostatka novca/Nesuglasice u kući/Pogoršanje odnosa sa bračnim partnerom

12.5 11.8 10.5


Nezaposlene

Depresivnost/Emocionalni problemi/Psihičke smetnje 12.5 17.6 5.3

Nisam mogla da planiram porodicu; ti problemi se sada prenose i na mog sina, ni on sada ne može da nađe posao

0.0 0.0 5.3

Problem više edukacije 0.0 5.9 0.0

45

Posao mi je bio na prvom mestu, traženje posla, možda su neki ljudi nepravedno trpeli zbog toga

0.0 5.9 0.0

Doveli su do nemogućnosti normalnog života 0.0 5.9 0.0

Napustili državu zbog nepronalaska zaposlenja 0.0 5.9 0.0

Navikla da radi, a sada ne zna šta će sama sa sobom 0.0 0.0 5.3

Sve je krenulo nizbrdo 0.0 0.0 5.3

Problemi izazvani gubitkom posla 0.0 5.9 0.0Nemogućnost vođenja porodičnog života i različita ponižavanja 0.0 5.9 0.0

Želja da napusti grad 6.3 0.0 0.0

Gubitak poverenja u ljude, nisam mogla da verujem da su se moje najbolje kolege, “prijatelji”, smejali mom otkazu. To me je mnogo pogodilo

6.3 0.0 0.0

Zaostale zarade iz prethodne fi rme nisu isplaćene 6.3 0.0 0.0

Izgubila sam kontakt sa prijateljima (bivšim kolegama sa posla), sa kojima sam godinama radila

6.3 0.0 0.0

Bez odgovora/Ne želi da odgovori 12.5 0.0 0.0

Baza 16 17 19

46

Evaluacija obrazovnih programa za razvoj preduzetništva

Grafi kon 49. Korisnost programa za obuku nezaposlenih

26.6

42.9

21.9 71.9

52.4

64.6

Preduzetnice

Zaposlene koddrugog poslodavca

Nezaposlene

Nisam imala koristi Korisni su

Programi Nacionalne službe zapošljavanja

25.0

27.3

31.3 50.0

63.6

66.7

Preduzetnice


Nezaposlene


Programi neke druge državne institucije za podršku malim i srednjim preduzećima

47

10.0

27.8

6.7 73.3

55.6

85.0Preduzetnice


Nezaposlene


Neformalni obrazovni programi u nevladinim organizacijama i profesionalnim udruženjima

Tabela 22. Teme treninga


Nezaposlene

Kako započeti sopstveni biznis/Pravni i ekonomski aspekt osnivanja

75.0 81.3 74.5

Biznis plan/Biznis plan, menadžment 24.0 27.5 19.8

Pisanje CV, pisanje službenog pisma/Pronalaženje posla i CV/Engleski i rad na računarima/Edukacija za pronalaženje posla

2.1 2.5 1.9

Kako da se ljudi snađu u trenutku gubljenja posla, ideje čime bi se bavili

0.0 0.0 0.9

Podrška za samostalno vođenje poslova 0.0 0.0 0.9

Mogućnost dobijanja kredita/Uslovi korišćenja sredstva Nacionalne službe zapošljavanja

1.0 2.5 3.8

48

Pisanje projekata 0.0 1.3 0.0

Marketing plan/Marketing 1.0 1.3 0.9

Aktivno traženje posla 0.0 2.5 3.8Ulaganja u mala i srednja preduzeća 0.0 0.0 0.9

Organizacija unutar kolektiva 0.0 1.3 0.0

Administracija - pravnik pričao o tome, a informatičarka sa Više pedagoške pričala kako da ostvarimo kontakt sa ljudima

0.0 0.0 0.9

Pisanje programa 0.0 0.0 0.9

Psiho test u vezi pronalaženja posla 0.0 0.0 0.9


Nezaposlene

Knjigovodstvo, naplata, kontni plan 0.0 0.0 0.9

Kako od malih stvoriti srednja, a od srednjih - velika preduzeća 0.0 1.3 0.0

Poslovna komunikacija ne secam se, davno je bilo; u Madjarskoj 1.0 0.0 0.0

Tema nije bila precizirana 1.0 0.0 0.0

Kako pronaći tržište, kako se organizovati, konkurencija 1.0 0.0 0.0

Kako nastupiti i ponašati se u određenim situacijama, npr. prilikom zapošljvanja

1.0 0.0 0.0

Kako popuniti bilans stanja i uspeha za preduzeće 1.0 0.0 0.0

Microsoft Offi ce 1.0 0.0 0.0Ne znam/Ne mogu da se setim 3.1 2.5 0.9Bez odgovora 0.0 0.0 0.9Baza 96 80 106

49

Tabela 23. Šta Vam je bilo najkorisnije na treningu?


Nezaposlene

Ekonomista dobro pokazao stanje na tržištu i uslove osnivanja preduzeća, pravnica ukazala na pravne aspekte, upućivanje u posao/Njihovi stručni saveti su mi bili jako korisni/Pravni saveti/Saveti o papirologiji/Potrebna dokumentacija

14.6 7.5 3.8

Ne mogu ništa da izdvojim; nisam imala neke naročite koristi 13.5 7.5 14.2

Smernice za izradu biznis plana 11.5 17.5 16.0

Dobili smo samopouzdanje/Nadu da ćemo doći do posla 11.5 2.5 4.7

Kako započeti jedan privatni biznis 8.3 17.5 14.2

Sve mi je bilo korisno 6.3 3.8 7.5Informacije/Puno korisnih informacija/Opšte praktične informacije, razni saveti; gde šta možete da uradite

5.2 5.0 4.7

Konkretni predlozi izbora delatnosti, fi nansije, lokal, potpuna organizacija sopstvenog preduzeća

5.2 1.3 0.9

Informacije o kreditima i uslovima kreditiranja 5.2 0.0 0.9


Nezaposlene

Marketing/Marketing strategija 4.2 0.0 0.9Razmena vizit karti/Kontakti 3.1 3.8 1.9

Psihološke teme, način ponašanja (kako se ponašati) prilikom zapošljavanja, zanimljivo i poučno objašnjeno kako treba da izgleda odnos poslodavca i radnika

3.1 3.8 1.9

Ne znam/Ne mogu da se setim 2.1 5.0 5.7

50

Bila je sa temom upoznata i pre toga 1.0 0.0 0.0

Donošenje konačne odluke čime da se bave 1.0 0.0 0.0

To što su ukazali na ono kroz šta sada prolazi - obaveze koje je očekuju, papirologiju

1.0 0.0 0.0

Predavanja o preduzetničkom duhu 1.0 0.0 0.0

Želja da se pomogne ženama na savladjivanju prakse iz oblasti svog zanimanja

1.0 0.0 0.0

Dobila je apsolutno sve informacije koje su joj bile potrebne da počne poslovanje

1.0 0.0 0.0

Shvatila je ozbiljno posao i uvidela da treba da postigne kvalitet u radu 1.0 0.0 0.0

Informacije od drugih učesnika treninga 1.0 0.0 0.0

Pomogla joj je novčana pomoć 1.0 0.0 0.0

Da znaš šta i kako radiš, da imaš plan ispred sebe 1.0 0.0 0.0

Alternativa - šta ako to što radiš ne ide, kako naći drugo rešenje 1.0 0.0 0.0

Savet da čovek mora sam da se bori za egzistenciju 1.0 0.0 0.0

Tehničke stvari 1.0 0.0 0.0Bez odgovora 1.0 1.3 0.0Širenje vidika, ekonomista dobro pokazao stanje na tržištu i uslove osnivanja preduzeća, pravnica ukazala na pravne aspekte, upućivanje u posao

0.0 1.3 0.9

Ništa nije bilo korisno, ljudi bez novca nisu mogli ništa da urade; kurs je organizovan da bi se skupile ideje drugih ljudi

0.0 0.0 0.9

Koliko je kompleksno imati svoj priv. Posao; shvatila je da se s tim ne bi mogla izboriti

0.0 5.0 2.8

Pokazali su joj da je nerealno to što je zamislila 0.0 0.0 0.9

51


Nezaposlene

Lične osobine koje mora da poseduje preduzetnik 0.0 0.0 0.9

Teme o knjigovodstvu 0.0 1.3 0.9

Razmena iskustava i ideja 0.0 3.8 4.7

Kako se traži posao/Informacije o vlastitim pravima prilikom zapošljavanja i obavezama poslodavca

0.0 0.0 1.9

Pojedine transfere novca u bankama su baš dobro objasnili 0.0 0.0 0.9

Shvatila da ima analitičke sklonosti; obnovila znanje kao ekonomista 0.0 1.3 0.0

Pomogla sinu dok je studirao sa znanjem koje imam 0.0 1.3 0.0

Saznanje da se ne bavi uslužnim delatnostima 0.0 1.3 0.0

“Taj bespovratni kredit, koji su oni nama nudili, nije bio dovoljan za otvaranje sopstvenog biznisa, ako čovek sam nije imao početni kapital, jer se nije mogao ni podići dok se fi rma ne registruje i zaposli određeni broj radnika”

0.0 0.0 0.9

“Bilo je zanimljivih tema (postavljanje ciljeva, kako sebe vidimo u budućnosti), ali meni lično ništa nije pomoglo u daljem pronalaženju posla”

0.0 1.3 0.0

Druženje 0.0 0.0 1.9Naučila rad na računaru 0.0 0.0 0.9

Podsećanje na gradivo sa fakulteta 0.0 0.0 0.9

To je bio uslov da konkuriše za nepovratnu fi nansijsku pomoć 0.0 1.3 0.0

52

“Uvidela sam da imam liderskih sposobnosti” 0.0 1.3 0.0

“Sve što su rekli mi je bilo veoma značajno, ali nisam imala prilike da koristim”

0.0 0.0 0.9

“Ostavili su prijatan utisak” 0.0 1.3 0.0

“Više pomoći od prijateljice nego od treninga koji sam pohadjala” 0.0 0.0 0.9

“Predavanja su bila veoma stručna i korisna ali su ih mogli iskoristiti samo oni koji su imali fi nansijski početak ili lokaciju, dosta toga sam naučila što nisam znala”

0.0 0.0 0.9

Edukacija i teorija 0.0 1.3 0.0


Nezaposlene

Predavanja i saveti su bili najkorisniji 0.0 1.3 0.0

Pristup poslu, (kako rasporediti svoje slobodno vreme) 0.0 1.3 0.0

“Ne mogu ništa izdvojiti jer sam ja to već sve znala, to je samo bilo “osveženje” pamćenja”

0.0 0.0 0.9

“Shvatila sam da treba da se snađe svako, ko i kako može” 0.0 1.3 0.0

Kako treba da izgleda poslovni prostor 0.0 1.3 0.0

Edukacija i konverzacija sa ljudima 0.0 0.0 0.9

Raspolaganje ljudskim resursima 0.0 1.3 0.0

Upoznavanje sa trenutnom situacijom i dalje mogućnosti usavršavanja 0.0 0.0 0.9

Menadžment 0.0 0.0 0.9Predlozi vezani za poljoprivredu, kada se sluša sve je jasno a u praksi je drugačije

0.0 0.0 0.9

Druženje sa ljudima koji imaju isti problem 0.0 1.3 0.0

Pristup internetu i pronalaženju poslova 0.0 1.3 0.0

53

“Sve informacije su korisne ali meni nisu koristile” 0.0 0.0 0.9

Ideja je fantastično osmišljenja ali za naše prilike neizvodljiva 0.0 0.0 0.9

Saznanje da treba prvo osmisliti dobar i fi nansijski stabilan biznis plan pa tek onda ga sprovesti u praksu

0.0 1.3 0.0

Kako se treba ponašati prilikom traženje posla, kako se postaviti, obući, kako razgovarati

0.0 0.0 0.9

Informacije o mnogobrojnim mogućnostima za rad 0.0 1.3 0.0

Baza 96 80 106

Tabela 24. Šta Vam je na treningu bilo najmanje korisno?


Nezaposlene

Sve je bilo u redu/Sve je bilo korisno 22.9 20.0 23.6

“Neka uopštena priča, bez nekih konkretnih predloga. Očekivala sam nešto konkretnije”

6.3 10.0 5.7


Nezaposlene

Generalno negativan stav prema kursu 0.0 0.0 0.9

“Lične i profesionalne koristi nisam imala/Ništa mi nije bilo korisno” 0.0 2.5 7.5

Psihološki deo. Ubedjivanje/izlaganje jednog psihologa o njenim iskustvima kako se izboriti sa problemima nakon gubitka posla, ostavila je loš utisak nije bila ubedljiva, veliki raskorak izmedju njene priče i utiska koji je ostavila

1.0 1.3 3.8

“Zasmetalo mi je što su kao primer (dobar primer) uzeli Karića” 0.0 1.3 0.9

54

Ekonomske teme/Nerazumljivo pojedinim ljudima, mnogo ekonomskih termina

2.1 3.8 0.0

Pravne teme/Administrativni deo. Ceo jedan dan je bio o tome 1.0 3.8 2.8

Biznis plan/Izrada biznis plana. Bilo je nedovoljno objašnjeno, nejasno 1.0 1.3 3.8

Nedovoljno informacija o mogućnostima kreditiranja/Saveti kako doći do početnog kapitala

1.0 1.3 1.9

“Izgubila sam vreme i sama sam pokrivala troškove puta” 2.1 0.0 2.8

Priča o izgledu poslovnog prostora 2.1 0.0 0.0

Ništa 10.4 8.8 6.6

Previše informacija koje su bile suvišne i zamorne a nisu bile korisne 0.0 1.3 0.9

Suviše kratko je trajala sama obuka 1.0 2.5 1.9

Školski je radjeno, više primera iz prakse iz različitih oblasti, jako kratko trajalo, loše izabrana struktura žena(dosta stučnih termina; treba se spustiti na nivo neobrazovanih žena)

21. 1.3 1.8

“Bili smo zarobljeni od jutra do mraka, slušali predavače, bilo je naporno i trebalo je to izdržati”, “pažnja je opala”

1.0 1.3 0.0

“Nije bilo ništa o mojoj struci” 2.1 0.0 0.0

“Više bih volela da je bilo anonimno” 0.0 0.0 0.9

“Da sam uspela da otvorim fi rmu sve bi bilo korisno” 0.0 1.3 0.0

Bilansi stanja i uspeha 0.0 1.3 0.0

Ispitivanje o našem prethodnom iskustvu; neki praktični primeri 0.0 0.0 1.8


Nezaposlene

Neka opšta mesta, poznato gradivo 0.0 0.0 3.6

“Uvod - kada smo pričali o sebi” 0.0 1.3 0.0

55

“Većinu stvari rečenih na kursu ja sam već naučila na fakultetu, pa mi generalno kurs nije puno pomogao”

0.0 1.3 0.0

“Nemam primedbi” 0.0 1.3 0.0“Kalkulacije posla u različitim delatnostima koje se nisu odnosile na moja interesovanje”

0.0 1.3 0.0

“Smatram da je džaba sve odradjeno, srozali su proizvodnju to sam i pokrenula i konkurisala za sredstva koja nisam dobila” *

0.0 0.0 0.9

“Učiti engleski, nisam ništa naučila malo je časova” 0.0 0.0 0.9

“Previše se pričalo o nekim stvarima koje su meni poznate, a previše zahteva je bilo za neku malu količinu novca koju bi dali” *

0.0 0.0 0.9

“Ostalo je na tome , nismo imali mogućnost da se to nastavi recimo proverom tih biznis planova koje smo mi pravili i iznoslili svoje ideje , kratko je trajalo”

0.0 0.0 0.9

“Nisu nam dobro objasnili a ni pomogli oko toga kako da dodjemo do početnog kapitala”

0.0 1.3 0.0

“Šta sve treba da se podnese za otvaranje preduzeća, nerazumljivo, nerazgovetno; dokumentacija koja je potrebna nije bila dobro saopštena (šturo i nerazumljivo)”

0.0 1.3 0.0

“Smešno je pričati o tome kako registrovati preduzeće ljudima kojisu nezaposleni, nemaju sredstava za to niti kao nezaposleni mogu da dobiju kredit”

0.0 0.0 0.9

Crtanje šema 0.0 0.0 0.9

“Iznerviralo me predavanje jer jer se činilo da smo mi tu zbog predavača” 0.0 0.0 0.9

“Finansijska pomoć koju nisam uzela” 0.0 0.0 0.9

“Nisam stručna da bih otpočela biznis i iskoristila tu mogućnost” 0.0 1.3 0.0

* Napomena: misli se na konkurs kod NSZ za dobijanje sredstava za otpočinjanje biznisa, u ovom slučaju - proizvodnje

56


Nezaposlene

Slajdovi koju su puštani nisu bili korisni 0.0 1.3 0.0

Propagiranje biznisa na višem nivou 0.0 1.3 0.0Mnogo toga je teško primeniti kod nas 0.0 1.3 0.0

Neformalni razgovori od strane drugih učesnika 0.0 0.0 0.9

Nedostajao je neki vid fi nansijske pomoći ili drugih olakšica 2.1 0.0 0.9

Ne kako započeti biznis, već kako proširiti postojeći biznis 0.0 1.3 0.0

Najmanje su korisni primeri za započinjanje posla. Nije ništa spomenuto o obavezama koje nastupaju prema državi i sl.

1.0 0.0 0.0

Način kako održati posao 1.0 0.0 0.0“Kada se pričalo o velikim fi rmamaja za to nisam bila zainteresovana” 1.0 0.0 0.0

“Radili su ljudi koji nisu adekvatno obučeni za taj vid rada,veliki broj učesnika u grupi”

1.0 0.0 0.0

“Nedostajalo je čime da se bavimo, šta je potreba za jedan grad - šta može proći na tržištu”

1.0 0.0 0.0

“Priče o ciframa, o nekim milionima, ovo je mali grad i zatvoren i te cifre su za nas ogromne”

1.0 0.0 0.0

Kurs nije bio prilagođen učesnicima, način pisanja biznis plana je ok, ali ipak su nam potrebna sredstva da se napiše biznis plan

1.0 0.0 0.0

Upuštanje predavača u određene teme, priča krene u drugom pravcu, glupa pitanja

1.0 0.0 0.0

Rad u velikim grupama i mnogo ljudi različitih obrazovanja, ekonomskih statusa

1.0 0.0 0.0

Statistički podaci 1.0 0.0 0.0Tema o reklamiranju fi rme 1.0 0.0 0.0Opširan uvodni deo 1.0 0.0 0.0

57

“Ne bih mogla ništa posebno da istaknem/Ne znam, ne sećam se” 13.5 15.0 11.3

Bez odgovora 15.6 11.3 10.4Baza 96 80 106

Tabela 25. Čime bi obuku koju ste pohađali valjalo dopuniti kako bi bila korisnija ženama koje žele da pokrenu privatni biznis?


Nezaposlene

Ne zna 13.5 12.5 10.4Pregledom ideja za privatni biznis. Usmeravanje na delove tržišta koji su najmanje pokriveni

6.3 15.0 13.2

Finansijska pomoć/Da se ponude fi nansije/Treba dati početni kapital 6.3 13.8 14.2

Ukazati na moguće prepreke u osnivanju preduzeća i poslovanju 1.0 0.0 2.8

Konkretniji predlozi/Praktične informacije/Više konkretnih ideja 0.0 10.0 3.8

Sveobuhvatan je kurs, nemam zamerki/Obuka je dobro osmišljena 4.2 0.0 6.6

Da obuka traje duže/Da obuke budu češće/Duži kurs, a ne samo prazne priče

11.5 6.3 8.5

Primeri dobre prakse 10.4 8.8 4.7

Organizovanje stručne prakse na kojoj bi se primenila stečena znanja

4.2 0.0 2.8

Manje grupe do 10 ljudi, da se svaki član grupe uključi u rad 4.2 1.3 0.0

Otvaranje savetovalištva za žene/kome mogu žene da se obrate 0.0 1.3 0.9

Program je beskoristan/Sve bi trebalo iz korena promeniti i na drugačiji način napraviti seminar

0.0 1.3 1.9

58

Povezivanje sa već postojećim uspešnim privatnicima 1.0 1.3 0.0

Staviti akcenat na neke oblasti koje su samo za žene da bi se podiglo samopouzdanje

0.0 1.3 0.0

Više primera konkretnih i informacija o tome šta treba za formiranje fi rme

5.2 3.8 4.7

Objašnjenje veza sa kreditorima i uslova za kredite 0.0 1.3 0.0

Psihološka podrška od strane stručnog lica 0.0 3.8 0.0

Prostor za obavljanje neke delatnosti 1.0 0.0 0.0

Svestrani predavači, obučeni za više oblasti 0.0 1.3 0.0


Nezaposlene

Pružiti ženama moralnu podršku/Ohrabriti žene/ Potrebno je da obuku drže kvalitetni , ubedljivi predavači, neophodan manji broj žena u grupi za obuku

2.1 1.3 1.9

Proširiti starosnu granicu za pohadjanje obuka pri NSZ 0.0 0.0 0.9

Obuka o vodjenju fi nansija/Obuka za ekonomsku pismenost 4.2 1.3 3.8

Nekim besplatnim kursevima za dodatno usavršavanje, jer je danas ženi sa 40+ god. i SS spremom veoma teško naći posao pa je potrebno dodatno znanje

0.0 1.3 0.0

Prezentirati konkretne metode izbora lokacije, kredita, tehnoloških procesa, rasporeda mašina u pogonu

4.2 2.5 4.7

Kursevi računara 1.0 1.3 0.9

Više časova stranog jezika/Kursevi engleskog jezika 0.0 1.3 0.9

59

Kako doći do nekih kontakata; kako plasirati na tržište svoj proizvod

2.1 1.3 0.9

Možda neki marketing kako da se prezentuje neka roba 0.0 0.0 0.9

Upotpuniti i proširiti deo obuke o elektronskom poslovanju 1.0 0.0 0.0

Moguće više informacija o plaćanju dažbina raznih prema državi

2.1 0.0 0.0

Sertifi kovanje treninga 1.0 0.0 0.0

Praktični rad/Obučavanje žena da rade konkretne poslove 0.0 1.3 2.8

Potrebno je da obuku drže kvalitetni, ubedljivi predavači 0.0 1.3 0.0

Relacija posao - žena, dodatna objašnjenja/Kako uskladiti posao u ulogu majke domaćice

1.0 0.0 0.0

Mala pomoć u vidu preporuke pri zapošljavanju, makar volonterski, da prođu kroz organizacije, da se upoznaju sa praktičnim radom

1.0 0.0 0.0

Što više različitih kurseva 0.0 1.3 0.0Malo više praktične obuke i mogućnosti rada na više različitih zadataka kako bi žena postala svestranija

0.0 1.3 0.0

Malo više upućivanja u vrste delatnosti, svaku pojedinačno 1.0 1.3 0.0


Nezaposlene

Upoznati žene kako stvari funkcionišu, kako se posluje; rad tržišnih inspekcija

1.0 0.0 0.0

Informacija o nabavci opreme na lizing 1.0 0.0 0.0

Kako i na koji način doći do fi nansijskih sredstava 1.0 0.0 0.0

Da se dozvoli da se odobre sredstva za kupovinu robe a ne samo za opremanje lokala

1.0 0.0 0.9

60

Direktna pomoć u pokretanju biznisa 1.0 0.0 0.0

Konkretnim savetima u skladu sa opredeljenjem žena (gde plasirati robu, gde nabaviti) a ne školskim primerima - angažovanje predavača sa lokala

1.0 0.0 0.0

Dopunjeni programi 0.0 1.3 0.0Da one žene koje mogu da pokrenu privatni biznis zaposle žene koje to ne mogu

0.0 0.0 0.9

Kako uskladiti posao i porodične obaveze 0.0 0.0 0.9

Drugačije organizovana i da se usmeri na žene 0.0 1.3 0.0

Šta ženu sve očekuje u privatnoj praksi da bi mogla lakše da se snadje

0.0 0.0 0.9

Dopuniti je boljom saradnjom izmedju Nacionalne službe za zapošljavanje i zakonodavnih organa

0.0 1.3 0.0

Predavanje bi trebalo upotpuniti slajdovima, jer vizuelni efekat je upečatljiviji i trajniji od suvoparnog usmenog predavanja

0.0 0.0 0.9

Stručnošču- sa sadržajem dostupnim svim ženama 0.0 0.0 0.9

Da se proveri koliko su ljudi to shvatili i razumeli jer su mnogi koji su bili slušali i ništa nisu razumeli

0.0 0.0 0.9

Bolja povezanost sa sektorima koji omogućavaju rad privrednicima 0.0 0.0 0.9

Poreske olakšice 0.0 1.3 0.0

Razgraničavanje vremenskog termina za isplatu subvencije samozapošljavanja

0.0 0.0 0.9

Nisam bila na obuci 0.0 0.0 0.9Možda treba da se organizuju zajedno sa opštinom i da podstaknu i pomognu ljudima

0.0 0.0 0.9

Grupisanje ljudi sa istim interesovanjima, uža stručna pomoć.

0.0 0.0 0.9

61


Nezaposlene

Sve je individualna stvar - praksa i rad čine svoje 0.0 0.0 0.9

Trebalo bi pojednostaviti razlaganje 0.0 1.3 0.0

Prilagođavanje pohađanja prosečnom nivou obrazovanja, više konkretne pomoći

0.0 1.3 0.0

Više razgovara od strane ljudi koji prolaze tu obuku 0.0 1.3 0.0

Više informacija 0.0 2.5 0.0

Naći preduzetnika koji bi mogao zaposliti ljude 0.0 0.0 0.9

Neophodno je više kontakta, praktičnih saveta i olakšica 0.0 1.3 0.0

Predavači da se usredsrede na lica koja su tu i njihove probleme 1.0 0.0 0.0

Više prisnosti i više kontakata 1.0 0.0 0.0

Spustiti na nivo malih preduzetnika 2.1 0.0 0.0

Da predavač bude muškarac 1.0 0.0 0.0

Da se ulažu sredstva samo u proizvodnju 1.0 0.0 0.0

Napraviti čisto ženski seminar 1.0 0.0 0.0

Boljom koordinacijom nevladinog sektora sa državnim institucijama 1.0 0.0 0.0


Baza 96 80 106

62

Grafi kon 50. Važnost programa obuke za započinjanje privatnog biznisa

15.0

6.3

20.8 60.4

68.8

70.0

Programi Nacionalne službe zapošljavanja

Neformalni obrazovni programi u nevladinimorganizacijama i profesionalnim udruženjima

Programi neke druge državne institucije zapodršku malim i srednjim preduzećima

Nisu bili važni Bili su važni

Grafi kon 51. Koliko ženama za započinjanje privatnog biznisa nedostaje...

92.7

97.1

95.0 0.0

1.0

4.2Preduzetnice


Nezaposlene

Neodstaje im Ne nedostaje im

NOVAC

63

75.0

75.0

70.0 11.3

14.4

11.5Preduzetnice


Nezaposlene


KONTAKTI

35.8

47.1

48.8 35.0

34.6

42.1Preduzetnice


Nezaposlene


PODRŠKA PORODICE

64

68.8

79.0

75.0 14.6

15.2

13.8

Preduzetnice


Nezaposlene


INFORMACIJE

56.3

56.2

57.3 31.3

28.6

25.0

Preduzetnice


Nezaposlene


SAMOPOUZDANJE

65

Iskustva nezaposlenih osoba i osoba koje su uspele da pronađu posao kod drugih poslodavaca i njihovi stavovi prema preduzetništvu

Grafi kon 52. Da li verujete da ćete moći da pronađete novi posao koji odgovara Vašim kvalifi kacijama?

43.4

31.1

25.5

0.0 15.0 30.0 45.0

Da

Ne

Nisam sigurna

Nezaposlene

66

Grafi kon 53. Koliko je za ženu teško da pronađe novi posao?

91.5

87.5 3.8

1.9


Nezaposlene

Teško je Lako je

Grafi kon 54. Namera osnivanja privatnog preduzeća

28.8

33.0

40.0

40.6

31.3

26.4

0.0 15.0 30.0 45.0

Da

Ne

Nisam sigurna


67

Grafi kon 55. Stavovi prema otvaranju privatnog preduzeća

4.7

8.8 78.8

82.1

Zaposlene kod drugog

poslodavca

Nezaposlene

Ne slažem se Slažem se

Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizično

39.6

45.0 41.3

43.4


Nezaposlene


Nemam dovoljno informacija o mogućnostima za otvaranje privatnog preduzeća

68

5.0

1.0 89.5

83.8Zaposlene kod drugog

poslodavca

Nezaposlene


Porezi i dažbine su visoki

22.6

18.8 71.3

62.3


Nezaposlene


Teško je ženi u Srbiji da započne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta

69

22.5

41.5 45.3

68.8Zaposlene kod drugogposlodavca

Nezaposlene


Teško je uskladiti porodične obaveze i privatno preduzetništvo

24.8

34.2 50.6

46.7


Nezaposlene


Žene nemaju dovoljno samopouzdanja

70

13.8

7.6 86.7

76.3Zaposlene kod drugogposlodavca

Nezaposlene


Nemam nikakve šanse da dodjem do početnog kapitala jer ono što nude banke za mene je neprihvatljivo, a druge mogućnosti ne postoje

Grafi kon 56. Šta mislite o ulozi znanja, veština i prethodnog iskustva u pokretanju sopstvenog preduzeća?

58.5

48.8 22.5

13.2


Nezaposlene


Nivo mog obrazovanja je dovoljan i nije mi potrebna dodatna obuka

71

8.8

21.7 51.9

53.8Zaposlene kod drugog

poslodavca

Nezaposlene


Moje veštine za vođenje i obavljanje posla koji želim u skladu sa sa onime što taj posao zahteva

13.2

6.3 72.5

66.0


Nezaposlene


Imam dobro radno iskustvo

72

18.8

35.8 27.4

45.0Zaposlene kod

drugog poslodavca

Nezaposlene


Imam dosta kontakata koji bi mi mogli biti od koristi prilikom započinjanja privatnog biznisa

31.1

17.5 47.5

39.6


Nezaposlene


Poznati su mi primeri dobre prakse koji bi mi mogli pomoći u realizaciji mojih ideja

73

1.3

0.0 95.1

93.5Zaposlene kod

drugog poslodavca

Nezaposlene


Neophodno je stalno usavršavanje i dodatno obrazovanje

Tabela 26. Koja vrsta podrške bi Vam bila potrebna da biste bili u stanju da otvorite sopstveno preduzeće?


Nezaposlene

Dodatna obuka 12.2 14.0

Poreske olakšice u prvim godinama poslovanja 20.3 25.1

Mogućnost da besplatno dobijem pravni savet 12.2 12.9

Povoljni krediti za otpočinjanje biznisa 27.0 28.0

Pomoć u izradi biznis plana 11.7 7.9Podrška porodice 8.1 6.8Odgovarajuća obdaništa za čuvanje dece 1.8 1.8

Finansijska pomoć 2.7 1.8

Nešto drugo 4.5 2.5

Baza 80 106

74

Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem

Tabela 27. Godina osnivanja preduzeća

Preduzetnice

1995. godine 1.01999. godine 1.02003. godine 8.32004. godine 54.22005. godine 28.12006. godine 6.3Bez odgovora 1.0Baza 96

Tabela 28. Delatnost preduzeća

Preduzetnice

Poljoprivreda 5.2Prerađivačka industrija 7.3Građevinarstvo 2.1Trgovina na veliko i trgovina na malo 33.3

Opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upot 2.1

Turizam i ugostiteljstvo (hoteli i restorani) 6.3Saobraćaj i transport 1.0

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne 6.3

Informacione tehnologije 1.0Knjigovodstvene usluge 9.4Zanatske usluge 27.1Zdravstvo i socijalni rad 1.0

Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 2.1

Baza 96

75

Tabela 29. Broj zaposlenih u preduzeću

Preduzetnice

Manje od 10 zaposlenih 100.0Baza 96

76

Grafi kon 57. Šta Vas je navelo da osnujete sopstveno preduzeće?

55.2

24.0

38.5

11.5

3.1

14.6

8.3

3.1

13.5

0.0 20.0 40.0 60.0

To mi je bila jedina šansa da nađem posao

Jedino sam tako mogla da zarađujem dovoljno

Oduvek sam želela da budem samostalna u poslu

Podstakli su me kursevi kroz koje sam prošla

Želela sam da dobro zaradim i živim natprosečnimstandardom

Nezadovoljstvo prethodnim poslom (radnimmestom, kolegama, uslovima rada)

Nemogućnost napredovanja na poslu

Potreba da rešim stambeno pitanje

Nešto drugo

77

Grafi kon 58. Teškoće prilikom osnivanja preduzeća

7.5

7.3

47.9

32.3

28.1

55.2

55.2

87.1

61.5

32.3

49.0

49.0

35.4

79.2Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizično

Skupo je registrovati privatno preduzeće

Nisam imala dovoljno informacija o mogućnostima zaotvaranje privatnog preduzeća


Teško je ženi u Srbiji da započne privatni biznis zbogbalkanskog mentaliteta

Teško mi je bilo da uskladim porodične obaveze i privatnopreduzetništvo



78

45.3

55.2

56.3

76.0

16.7

52.1

75.0

31.3

9.4

41.1

31.3

41.7

Teško mi je bilo da dodjem do početnog kapitala jer je onošto su nudile banke za mene bilo neprihvatljivo, a druge

mogućnosti nisu postojale

Dugo mi je trebalo da skupim potreban novac zaregistraciju preduzeća

Nisam imala dovoljno informacija o samoj proceduriregistracije preduzeća

Za registrovanje preduzeća bilo mi je potrebno mnogodokumenata do kojih sam teško dolazila

Službenici koji obavljaju registraciju preduzeća bili suneljubazni i neprofesionalni

Nisu me uzimali za ozbiljno jer sam žena


Tabela 30. Teškoće sa kojima se suočava žena koja vodi privatno preduzeće

Preduzetnice

Ne mogu da stignem da obavim sve poslove vezane za domaćinstvo (koje sam inače obavljala) 56.3

Mislim da ljudi više vole da posluju sa muškarcima - moj posao išao bi bolje da sam muškarac 22.9

Zbog toga što sam žena, potrebno je da uložim više napora da bih postigla isti cilj u odnosu na moje muške kolege 21.9

Zapostavila sam porodicu/Sebe/Prijatelje 19.8

79

Zbog toga što sam žena teže mi je da izgradim autoritet kod svojih zaposlenih/muškaraca 8.3

Bez odgovora 6.3

Preduzetnice

Da sam muškarac, zaposleni bi bolje izvršavali svoje radne zadatke i bili bi lojalniji fi rmi 3.1

Nikakve poteškoće/Ništa - osećam se ravnopravno sa muškarcima 3.1

Ne zna 1.0

Nedostatak vremena za odmor 1.0

To mi je prednost što sam žena ( u poslu) 1.0

Težak je rad sa ljudima 1.0

Nema radnog vremena, puno se radi i moraš biti svestran 1.0

Kako sam starija sve mi je teže raditi, produžili su mi uslov za godine starosne penzije 1.0

Baza 96

Tabela 31. Prednosti koje oseća žena koja je sama svoj poslodavac

Preduzetnice

Prija mi osećaj da sam uzela stvari u svoje ruke 42.7

Mogu samu sebe da izdržavam 35.4

Obezbedila sam i deci posao, ako budu želela da rade sa mnom 31.3

Nema šefa kome treba polagati račune 42.7Sama sam odgovorna za uspeh ili neuspeh 65.6

Samostalna sam i mogu da preuzmem inicijativu 41.7

Sama biram radno vreme 1.0

Lakše pridobijanje muške stranke 1.0

80

Nema prednosti 2.1

Ravnopravna sam sa muškarcima, ne osećam se inferiorno 1.0

Znam da ubedim ljude da kupe kod mene 1.0

Šarm koji žena poseduje može da reši mnoge probleme 1.0

Bez odgovora 1.0Baza 96

Grafi kon 59. Stepen u kome posao koji obavlja preduzetnica doprinosi kućnom budžetu

26.0

15.6

34.4

16.7

7.3

0.0 20.0 40.0

To je jedini izvor primanja u domaćinstvu

To je najznačajniji izvor primanja u domaćinstvu

Zarađeni novac značajno doprinosi porodičnombudžetu

Zarađeni novac zanemarljivo doprinosiporodičnom budžetu

Skoro da ništa ne zarađujem

Tabela 32. Budući planovi vezani za posao

Preduzetnice

Planiram da proširim svoju delatnost 58.3Planiram da zaposlim još radnika 6.3Planiram da smanjim obim poslova 0.0

Posao ne ide dobro, razmišljam da počnem nešto drugo 13.5

81

Planiram da zatvorim preduzeće i počnem da tražim novi posao u nekoj fi rmi 7.3

Planiram da nastavim posao takav kakav je, bez proširenja 1.0

Planiram da zaposlim još radnika, ako dobijem nepovratnu pomoć 1.0

Planiram da prenesem znanje na ćerku koja je nezaposlena 1.0

Ne znam, nisam sigurna 11.5Baza 96

Tabela 33. Rizici u vezi sa poslovanjem

Preduzetnice

Porezi i dažbine su visoki 66.7

Uslovi poslovanja su nestabilni 44.8

Nerazvijenost tržišta 29.2

Nestabilnost valute 21.9

Nepovoljni uslovi za privredne kredite 36.5Nelojalna konkurencija 2.1

Nema adekvatnog poslovnog prostora i fi zički napor 1.0

Rizici smanjenja prihoda 1.0Veliki dužnici 1.0Problemi sa knjigovodstvom 1.0Nestašica para na računu privatnika 1.0Visoke kirije 1.0

Ugroženo mi je zdravlje 1.0

Besparica, kupuje samo ko mora 1.0

Ja kao vlasnik ne mogu otići na bolovanje 1.0

Neravnopravni u odnosu na državne ustanove (plaćanje poreza, naplata potraživanja) 1.0

Bez odgovora 1.0

Baza 96

82

Grafi kon 60. Kao poslodavac, radije zapošljavate...

30.2

3.1

16.7

49.0

1.0

0.0 20.0 40.0 60.0

Žene

Muškarce

I jedne i drugepodjednako

To mi nije bitno

Bez odgovora

Tabela 34. Da li je u Vašem preduzeću zaposlena barem jedna osoba koja je...

Preduzetnice

Invalid 1.0Izbeglica ili raseljeno lice 3.1Mlađa od 30 godina 20.8Iz neke socijalno ugrožene grupe 4.2Ne znam, nisam sigurna 4.2Ništa od navedenog 71.9Baza 96

83

Grafi kon 61. Da li ste tolerantniji prema porodičnim obavezama zaposlenih žena u Vašoj fi rmi nego muški poslodavci?

63.5

2.1

12.5

12.5

9.4

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Da

Ne

Ne pravim izuzetke utom pogledu

Ne znam, nisam sigurna

Bez odgovora

Tabela 35. Da li se u Vašoj fi rmi u poslovanju koriste informaciono komunikacione tehnologije?

Preduzetnice

Da 41.7Ne 58.3Baza 96

Tabela 36. Da li je u Vašem preduzeću razvijen informacioni sistem?

Preduzetnice

Da 65.0Ne 35.0Baza 40

84

Tabela 37. Na koje sve načine koristite kompjutere i/ili informacioni sistem?

Preduzetnice

Za komunikaciju sa dobavljačima i kupcima 55.0

Za administrativno-računovodstvene poslove 52.5

Za komunikaciju sa drugim preduzećima 32.5

Za tehničku pripremu i vođenje/praćenje proizvodnog procesa 27.5

Za prezentaciju preduzeća na internetu 20.0

Za upravljanje poslovnim sistemom 17.5

Za praćenje tržišta 2.5

Za praćenje zakona i ostalih propisa 2.5

Baza 40

Tabela 38. Da li upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Vašem preduzeću doprinosi...

Preduzetnice

Boljoj prodaji proizvoda/ usluga

Da 52.5Ne 30.0

Ne znam / Bez odgovora 17.5

Baza 40

Većoj efi kasnosti poslovanja

Da 67.5Ne 25.0


Baza 40

Boljoj informisanosti

Da 77.5Ne 15.0


Baza 40

85

Boljem ostvarivanju poslovnih kontakata

Da 65.0Ne 27.5


Baza 40


Tabela 39. Šta bi žene u preduzetništvu trebalo da preduzmu kako bi pomogle ženama koje žele da započnu privatni biznis

Preduzetnice

Da se međusobno udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama 50.0

Da lobiraju za umanjenje poreza i dažbina koje mala i srednja preduzeća plaćaju državi 44.8

Da traže povoljnije uslove kreditiranja za žene koje otpočinju biznis 33.3

Da traže da država i privatni sektor dotiraju razvoj različitih mogućnosti za čuvanje dece 19.8

Da se udružuju u “mešovite” organizacije koje bi činili i muškarci, kako bi lakše ostvarile svoje interese 15.6

Da se uključe u političke partije i političkim sredstvima ostvaruju prava iz oblasti biznisa 10.4

Da pomognu nekim ličnim savetima iz iskustva 4.2

Bez odgovora 2.1Da im ponude posao 1.0

Da država kreditira poljoprivredu i sektor privrede 1.0

86

Organizovanje sajta 1.0

Da im se nekako ulije samopouzdanje, da se obučavaju za odredjene poslove 1.0

Da vlasnice uglavnom zapošljavaju žene 1.0Baza 96

Grafi kon 62. Da li bi, po Vašem mišljenju, neki vid udruživanja žena mogao da doprinese rešavanju problema na tržištu rada?

80.0

84.0

20.0

16.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Da

Ne


Tabela 40. Da li ste članica nekog udruženja za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduzeća?

Preduzetnice

Da 7.3Ne 92.7Baza 96

87

Tabela 41. Na koji način Vam članstvo u takvim udruženjima pomaže u razvoju biznisa?

Preduzetnice

Značajni su mi kontakti koje na taj način mogu da ostvarim 57.1

Na taj način dolazim do informacija koje su mi potrebne 57.1

Značajna mi je mogućnost da idem na seminare koje organizuju 14.3

Promocijama, plasmanom, modnim revijama 14.3

Baza 7

Tabela 42. Šta biste Vi lično očekivali od takvog udruženja?


Nezaposlene

Posredovanje u pronalaženju posla 59.4 66.3

Pružanje mogućnosti za dodatne obuke 37.5 28.1

Ništa ne bih očekivala 4.7 3.4

Sprečavanje diskriminacije po godinama, polu/Da regulišu da poslodavci ne uslovljavaju zapošljavanje pitanjima o planiranju porodice/Zalaganje za ravnopravnost polova na poslu

6.3 3.4

Trebalo bi organizovati konkurs i najbolju ideju propratiti fi nansijskim sredstvima 0.0 1.1

Pružanje bitnih informacija/Dodatne informacije o mogućnostima zapošljavanja 3.1 4.5

Moralna podrška/Ohrabrenje/Pružanje sigurnosti/Psihološka podrška 4.7 5.6

Informacije o mogućnosti samozapošljavanja/Biznis inkubatori razmena iskustava na raznim poljima, dolazak do raznih informacija/Podrška za privatni biznis

1.6 3.4

88

Da se u tom udruženju i zaštite žene 1.6 0.0

Organizovano delovanje za poboljšanje položaja žena na tržištu rada, lakše je sa grupom delovati, sa ljudima koji imaju iste probleme i ciljeve

3.1 0.0

Razmena mišljenja/Razmena iskustava 0.0 2.2

Rešavanje problema u komunikaciji 0.0 1.1

Samohranim majkama da reše stambeno pitanje 1.6 0.0

Korektan odnos 0.0 1.1

Sve pozitivno 0.0 1.1

Ostvarivanje kontakata sa priv. i drž. preduzećima i povezivanje sa članovima udruženja

1.6 0.0

Da primi u svoje redove sve žene koje hoće da se aktivno bave poslom 1.6 0.0


Nezaposlene

Ukazivanje na sposobnosti koje određena žena poseduje 1.6 0.0

Organizovanje žena u obavljanju poslova 0.0 1.1

Kontakti za dalju saradnju 0.0 1.1

Konkretna pomoć obaveštenja o okupljanjima udruženja, žene su neobaveštene i nemaju udruženja u unutrašnjosti

0.0 1.1

Svakodnevni atak na (kontrolu) državni i privatni sektor 1.6 0.0

Skupljanje ideja na jednom mestu tako da čovek kada nema ideju dodje i pročita tu i pokuša da realizuje ili mu pomognu da pronadje ideju jednim razgovorom i podsticajem

1.6 0.0

Humanost i potpunu pomoć ženama 1.6 0.0


89

Bolji rad lokalne samouprave, radi stvaranja novih radnih mesta 0.0 1.1

Zajednički rad i prodaja robe na tržištu 0.0 1.1

Da budem aktivan član 0.0 2.2

Da saslušaju čoveka 0.0 1.1

Da budu slobodnije, manje pasivne, da slobodno iznesu svoje ideje 1.6 0.0

Da se žene međusobno više poštuju 1.6 0.0

Bez odgovora 1.6 0.0

Baza 64 89

Tabela 43. Kada biste bili članica jednog takvog udruženja u kome su organizovane žene preduzetnice, šta biste očekivali od tog udruženja?

Preduzetnice

Mogućnost da na taj način ostvarim značajne kontakte 47.2

Mogućnost da na taj način dolazim do informacija koje su mi potrebne 51.7

Mogućnost da idem na seminare koje organizuju udruženja 39.3

Ne očekujem da bi mi to moglo biti korisno na bilo koji nači 7.9

Prodaja robe, istraživanje tržišta 1.1Da se zalažu za zapošljavanje žena 1.1Uzajamna pomoć u svakom vidu rada 1.1Finansijska pomoć 1.1Stvaranje boljih uslova kreditiranja 1.1Da budem aktivan član 1.1Mogućnost pravnog savetovanja 1.1Bez odgovora 1.1Baza 89

90

Tabela 44. Na koji način biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?

Preduzetnice

Svoja iskustva bih prenela i podelila sa drugima/ Mogla bih da doprinesem svojim idejama i savetima 70.8

Smatra da ne može mnogo da pomogne, ali da može da nauči 1.1

Mogla bih fi nansijski da pomognem 1.1

Optimizmom i motivacijom/Predavanjima o samopouzdanju 4.5

Podržala bih sve njihove akcije 1.1

Kontaktima koje imam/Uspostavljanjem kontakata 6.7

Ništa 1.1

Razne ideje bih iznosila, mnoge bi bile korisne ženama 1.1

Razmena informacija 1.1

Nisam sigurna da bi nešto mogla da doprinesem jer imam 2 god. rada 1.1

Preduzetnice

Ja sam buntovnik, tako da bih se potrudila da promenim neke 1.1

Dala bih sve od sebe da pomognem mladim ljudima 1.1

Svojim radom i posvećenošću 1.1

Ličnim angažovanjem 1.1

Ličnim primerom 1.1

Maksimalnom aktivnošću na svim poljima 1.1

Nekom aktivnošću koja je potrebna, slabo sam informisana 1.1

Ne znam/Nisam razmišljala o tome 5.6


91

Tabela 45. Na koji način biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?


Nezaposlene

Iskustvom, znanjima, pozitivnom energijom, optimizmom/Voljna sam da prenesem ono što znam i drugima/Svojim dobrim kontaktima

43.8 43.8

Nisam zainteresovana da se uključim 0.0 1.1

Pomoć oko međusobnog čuvanja dece/Pokušala bih nači rešenje - gde zbrinuti decu dok su majke na poslu što je po meni i najveći problem

0.0 2.2

Da se pokaže da su neke stvari ipak van muškog domena - ručni radovi i ostali isključivo ženski poslovi

1.6 0.0

Pokretanje raznih akcija 1.6 0.0Mogla bih da im vodim knjigovodstvo besplatno/Mogu da pomognem knjigovodstvene poslove/Vođenje administracije

1.6 2.2

Uključila bih se u svaku akciju, ako bih mogla da pomognem svakoj ženi,mogla bih informisati o radu udruženja, o njegovim projektima, planovima i sl./Uključila bih se u svaku akciju koja bi pomogla ne samo ženama nego celoj toj generaciji preko 45 godina koja ne zna gde će sada i šta raditi/Uključila bih se u bilo koju akciju koja bi pomogla zapošljavanju žena, zaštiti žena i obrazovanje žena

4.7 2.2

Samo kao član/Povećanje članstva 3.1 2.2Udruživanjem žena moglo bi se doći do povoljnih kredita 0.0 1.1

Savesnim postupanjem, dati zadatak da savesno obavi, pojačali bi njihov glas, bolja povezanost sa sličnim organizacijama

0.0 1.1


Nezaposlene

Samo žene mogu da promene ekonomsku i političku situaciju, sve što spada u domen ekonomije

0.0 1.1

Redovni sastanci u 10-tak dana sa razmenom vizit karata i problema i saveta; vreme jako bitan faktor 1.6 0.0

Forum žena njihovo udruženje i druženje pomaže u rešavanju dilema u poslu i van njega 1.6 0.0

92

Propagiranje, marketing, popularisanje organizacije 1.6 0.0Radom u službi - odnos s javnošću i komunikacija sa ženama koje imaju ovu vrstu problema 1.6 0.0

Spremna sam da započnem biznis, ali ne mogu sama, tako da bih na taj način sarađivala 0.0 1.1

Da ih nateram da se organizujemo zajedno, da im prenesem ono šta znam; kada bih mogla da pomognem ženama pred penzijom koje su ostale bez posla

1.6 0.0

Angažovanje; posredovanje između poslodavca i nezaposlenih žena 1.6 0.0

Organizovanje aktivnosti koje bi pokazale da su i žene u godinama sposobne za rad 0.0 1.1

Da radim na širenju članstva pošto poznajem dosta žena 0.0 1.1

Angažovanje vezano za marketing 0.0 1.1

Svojim radom-volonterski u udruženju 0.0 1.1

Edukacijom, sigurnosti 1.6 0.0Moje lično zalaganje, edukacija engleskog i računara 0.0 1.1

Ne bih mogla doprineti udruženju jer nemam materijalnih sredstava ni posebnih kvalifi kacija npr. završen fakultet

0.0 1.1

Kada bi to udruženje radilo na konkretnim stvarima npr: šivenje, pletenje i druge slične korisne delatnosti - mogla bih da učestvujem, pomažem

1.6 0.0

Tim žena-iskustvo, vršenje pritiska na zvanične institucije 0.0 1.1

U pronalaženju zajedničkog rešenja 0.0 1.1Slabo sam informisana o njihovom radu i postojanju uopšte 1.6 0.0

Da informiše ostale u svom okruženju 0.0 1.1Mogla bih da pomognem organizaciju tog udruženja sumiranjem anketa zainteresovanih žena u dogovoru sa tržištem rada (ne mogu sama)

0.0 1.1

Učešćem - povremeno da se viđamo i razmenimo informacije i slično; savetima 1.6 0.0

Ne znam, ja sam spremna da radim ako treba ili se dodatno osposobiti 0.0 1.1

Bilo šta što bih mogla da radim, pomogla bih / Radila bih sve što bi se od mene zahtevalo 0.0 1.1

Maksimalno bih radila da doprinesem da se pronalazi posao 0.0 1.1

93

Mogla bih da radim razne projekte iz svoje struke 0.0 1.1Trudila bih se maksimalno da se pronađu neki poslovi, da se proizvodi 0.0 1.1


Nezaposlene

Ne znam, možda bih bila dobar organizator 1.6 0.0Kontakti 1.6 0.0

Kontaktima sa ljudima koji poseduju fi rmu jer ih poznajem mnogo u gradu, razgovor, okrugli sto na temu “Žena”

0.0 1.1

Radom / Aktivnim radom 0.0 2.2Organizovanje žena sa istim afi nitetima i fi nansijska podrška - pronalaženje 0.0 1.1

Nisam razmišljala a i ne postoji diskriminacija žena da bi morale da se udružuju u ženska udruženja 1.6 0.0

Pomoć pri dolasku do informacija o novim radnim mestima 0.0 1.1

Organizovanjem žena za pomoć starim licima i organizovanje obuke za rad na računaru 0.0 1.1

Ne bih mogla / Ne bih mogla zbog godina/zbog nedostatka vremena 1.6 0.0

Trenutno ne znam ali bih dala sve od sebe da što više doprinesem udruženju 0.0 1.1

Sve zavisi od grupe žena koje su u udruženju 0.0 1.1Ne verujem u udruženja, te mislim da moj doprinos ništa ne bi značio u bilo kom pogledu - nesređena država

0.0 1.1

Pružanje pomoći drugim ženama da nauče nešto drugo (šivenje) 1.6 0.0

Zbog brojnih obaveza u ovom periodu mogla bih izdvojiti 1-2 sata za neki vid obuke (kompjuteri) 1.6 0.0

Neki vid obuke i podrške 1.6 0.0

Uticajem na druge, organizacijom 0.0 1.1

Timskim radom 1.6 0.0

Mogla bih da budem organizator 1.6 0.0Iskustvima, organizacijom da se dođe do više informacija koje su potrebne ženama, uticati na opštine da otvore informacioni biro

0.0 1.1

Saradnjom i radom 0.0 1.1

Ličnim angažovanjem 1.6 1.1

94

Da se mojim zalaganjem što više žena uključi u udruženje 0.0 1.1

Zalagala bih se za kurseve, radionice, seminare / Raspitivala bih se o kursevima - dodatnoj obuci i obrazovanju

0.0 1.1

Razgovorima, radionicama za podučavanje i slično 1.6 0.0

Držala bih kreativnu radionicu i vršila obuku za kreativne poslove 1.6 0.0

Možda davanjem nekih ideja ili učestvovanjem u razgovoru, mada bih više volela ja da koristim tu uslugu

1.6 0.0

Ne znam čime bih mogla da doprinesem 10.9 7.9


Nezaposlene

Bez odgovora 0.0 2.2

Baza 64 89

95

II Žene koje nisu pohađale obuku o preduzetništvu


Tabela 46. Da li ste pre osnivanja svoje sadašnje fi rme bili negde zaposleni?

Preduzetnice

Da, radila sam kod drugog poslodavca 86.5Ne 13.5Baza 47

Tabela 47. Tipovi organizacija u kojima su ispitanice radile pre nego što su ostale bez posla/pre nego što su osnovale sopstveno preduzeće

Preduzetnice Nezaposlene

U organima državne uprave 4.4 6.0U organima lokalne samouprave 0.0 2.7U javnom preduzeću 2.2 2.7U državnom preduzeću 80.0 58.0U privatnom preduzeću 40.0 52.0U nevladinoj organizaciji 2.2 2.0

Od kuće (neformalno) 2.2 4.7

Baza 45 150

Tabela 48. Razlog zbog kog je radni odnos prekinut poslednji put/pre osnivanja sopstvenog preduzeća


Sama sam dala otkaz jer nisam bila zadovoljna poslom/uslovima rada 55.6 32.0

Dobila sam otkaz zbog lošeg poslovanja fi rme/bila sam tehnolški višak 17.8 43.3

Dobila sam otkaz nakon što sam se vratila sa porodiljskog odsustva 2.2 2.0

96

Bila sam primljena na određeno vreme/Istekao ugovor 0.0 3.3

To su bili kratki poslovi/privremeni rad 0.0 1.3Zato što sam tražila da mi se poveća plata 0.0 0.7Raseljeno lice 0.0 1.3Sporazumni raskid radnog odnosa 0.0 2.0Odbija da odgovori 0.0 2.0Rat u BIH 2.2 0.7Održavanje trudnoće 0.0 0.7

Firma je otišla pod stečaj/Firma se zatvorila 4.4 4.0

Izbeglištvo 0.0 0.7Zbog rodbinskih veza 0.0 0.7Zbog mojih godina 0.0 0.7

Nisam bila zadovoljna načinom ophođenja šefa prema meni 0.0 0.7

Zbog promene mesta boravka 2.2 2.7

Zato što je umesto mene došao neko ko je imao vezu 0.0 0.7

Dala otkaz zbog obaveza na fakultetu 0.0 0.7Diskriminacija političkog karaktera 2.2 0.0

Dala sam otkaz zato što sam smatrala da ću bolje sama obavljati posao 6.7 0.0

Reorganizacija fi rme 4.4 0.0

Poginuo mi je suprug pa sam preuzela njegov posao 2.2 0.0

Baza 45 150

97

Tabela 49. Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...


Da ste neravnopravno tretirani zbog toga što ste žena 17.0 32.0

Da ste neravnopravno tretirani zbog svojih godina 17.0 40.7

Da je neko od Vaših kolega ili nadređenih, na bilo koji način, zloupotrebljavajući svoj položaj, pokušao da Vas primora da sa njime stupite u odnos koji Vi niste želeli

19.1 12.7

Da Vam je ponuđena/isplaćivana nejednaka zarada za određeni posao u odnosu na zaradu muškarca na istom poslu

10.6 20.7

Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce 21.3 18.7

Da niste imali podršku muža/partnera ili članova porodice 12.8 26.7

Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnošću zato što ste žena 12.8 2.0

Baza 47 50

98

Reakcije na gubitak posla i prevazilaženje nastalih teškoća

Grafi kon 63. Životna dob u trenutku gubitka posla neposredno pre pohađanja treninga

46.7

22.0

42.2

40.7

6.7

12.0

4.4

22.7

2.7

0.0 20.0 40.0 60.0

18-25 godina

26-35 godina

36-45 godina

46-55 godina

56-60 godina


Tabela 50. Godine radnog staža u trenutku gubitka posla neposredno pre pohađanja treninga


Manje od godinu dana 2.2 20.01-3 godine 11.1 7.34-5 godina 8.9 9.36-10 godina 22.2 14.711-20 godina 44.4 25.321-30 godina 11.1 18.0Više od 30 godina 0.0 0.0Baza 45 150

99

Grafi kon 64. Reakcije na gubitak posla

28.7

10.5 89.5

71.3

Preduzetnice

Nezaposlene

Bila sam veoma iznenađena Očekivala sam to

64.4

32.5 67.5

35.6

Preduzetnice

Nezaposlene

Pribojavala sam se da će to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

Bila sam sigurna da to neće dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

100

38.6

18.6 81.4

61.4

Preduzetnice

Nezaposlene

Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji Bila sam sigurna da ću naći rešenje

7.1

35.8 64.2

92.9Preduzetnice

Nezaposlene

Nisam verovala da mogu da pronađem novi posao

Verovala sam da mogu da pronađem novi posao

101

15.9

13.9 86.1

84.1Preduzetnice

Nezaposlene

Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomoć i podršku porodice

Znala sam da mogu da se oslonim na pomoć i podršku porodice

51.3

23.8 76.2

48.7

Preduzetnice

Nezaposlene

Bila sam veoma uplašena Uopšte nisam bila uplašena

102

20.0

64.5 35.5

80.0Preduzetnice

Nezaposlene

Bila sam besna Bila sam mirna, staložena

7.0

25.0 75.0

93.0Preduzetnice

Nezaposlene

Osećala sam se bezvrednom Verovala sam u sebe i svoje sposobnosti

103

Tabela 51. Izvori podrške prilikom gubitka posla


Moja porodica 75.6 80.0Prijatelji 35.6 20.7Kolege sa bivšeg posla 17.8 6.0Niko mi nije pomogao 11.1 12.0Neko drugi 0.0 0.7Stanodavac 0.0 0.7Baza 45 150

Tabela 52. Kojoj instituciji su se ispitanice obratile za pomoć nakon gubitka posla


Obratila sam se centru za socijalni rad 2.2 13.3

Obratila sam se Nacionalnoj službi za zapošljavanje 8.9 64.0

Obratila sam se privatnoj agenciji za zapošljavanje 4.4 5.3

Nekoj drugoj instituciji 0.0 2.0Nisam tražila pomoć ni u jednoj instituciji 86.7 30.0Komesarijatu za izbeglice 2.2 0.0Baza 45 150

Tabela 53. Razlozi zbog kojih se određeni broj ispitanica nije obratio za pomoć nijednoj instituciji


Nisam imala poverenja niti u jednu organizaciju ili instituciju 17.9 11.1

Nisam smatrala da bi mi bilo koja organizacija ili institucija mogla pomoći 35.9 53.3

Nisam znala da postoje institucije ili organizacije u kojima bih mogla da zatražim pomoć

17.9 15.6

104

Sama sam se snalazila, ne tražim pomoć 2.6 0.0Mislila sam da mogu sama 2.6 0.0Bila sam u drugom stanju 0.0 2.2Nisam imala potrebe 17.9 4.4

Zbog godina starosti/Očekuje odlazak u penziju 0.0 2.2

Nisam bila zainteresovana 0.0 2.2Mislim da je to ponižavajuće 0.0 2.2

Zato što sam ubrzo našla drugi posao ali sam ubrzo i bez njega ostala 0.0 2.2

Zbog stalnih selidbi 0.0 2.2Još uvek sam posvećena odgajanju deteta 0.0 2.2

Imala sam sve potrebne resurse: stručnost, ideju, tehniku 2.6 0.0

Od početka sam želela da otvorim svoju fi rmu 12.8 0.0

Nalazila sam poslove 2.6 0.0Baza 39 45

Tabela 54. Vrsta pomoći koju su ispitanice tražile obraćajući se određenim institucijama nakon gubitka posla


Posredovanje u pronalaženju posla 33.3 85.7

Dodatno obrazovanje 2.9

Bilo mi je potrebno socijalno/zdravstveno osiguranje/Socijalna pomoć 50.0 47.6



Finansijska sredstva/kredit/subvencije za započinjanje sopstvenog biznisa 33.3 0.0

Pravna pomoć 16.7

105

Prevremena penzija 0.0 1.0Baza 6 105

Tabela 55. Koliko ste često, tražeći posao, radili sledeće stvari... (prosečne ocene, skala od 1-5)


Prosečna ocena Baza Prosečna

ocena Baza

Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujem i koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla

1.31 45 3.44 150

Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 3.24 45 3.77 150

Gledala sam oglase za posao u novinama 1.82 45 3.63 150

Tražila sam savet prijatelja i rođaka 1.47 45 2.31 150

Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i fi rmama u kojima sam konkurisala za posao

2.40 45 3.17 150

Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogućih poslodavaca 1.51 45 1.90 150

Pokušavala sam da što bolje napišem svoju biografi ju 1.93 45 2.54 150

Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao 1.16 45 1.83 150

Slala sam biografi je mogućim poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao

1.47 45 2.59 150

Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da pronađem posao

1.73 45 3.06 150

Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na različite kurseve

1.78 45 3.20 150

Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude 1.58 45 2.67 150

106

Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje 1.18 45 1.65 150

Tabela 56. Da li ste, osim plate, u trenutku kada ste ostali bez posla imali još neki izvor prihoda?


Da 60.0 69.3Ne 40.0 30.7Baza 45 150

Tabela 57. Koji je to izvor prihoda bio?


Plata/e drugog/ih člana/ova porodice 85.2 86.5

Renta, kirija (od izdavanja sobe, stana, zemlje i sl.) 0.0 13.5

Pomoć sa sela u hrani 3.7 9.6

Prihod od dodatnih/honorarnih poslova 33.3 8.7

Prodaja stvari iz kuće 0.0 1.0Krediti, pozajmice 0.0 5.8Pomoć članova šire porodice 0.0 1.0Alimentacija 0.0 1.0Ušteđevina 7.4 0.0

Konsultantske usluge, stručno savetovanje 3.7 0.0

Baza 27 104

107

Tabela 58. Koliko često ste nakon gubitka posla imali fi nansijskih problema i niste mogli da izađete na kraj s novcem koji ste imali?


Nikad mi se to nije dogodilo 51.1 8.0Događalo se veoma retko 8.9 10.0Događalo se s vremena na vreme 17.8 20.7Relativno često se događalo 11.1 30.7

Neprestano sam imala fi nansijskih poteškoća 11.1 30.7

Baza 45 150

108

Grafi kon 65. Koliko često ste nakon gubitka posla imali fi nansijskih problema i niste mogli da izađete na kraj s novcem koji ste imali?

51.1 8.9 17.8 11.1 11.1

8.0 10.0 20.7 30.7 30.7

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Preduzetnice

Nezaposlene

Nikad mi se to nije dogodilo Događalo se veoma retko

Događalo se s vremena na vreme Relativno često se događalo

Neprestano sam imala finansijskih poteškoća

Tabela 59. Pre nego što ste registrovali preduzeće, da li ste neko vreme neformalno radili od kuće? (preduzetnice)

Preduzetnice

Da 13.5Ne 86.5Baza 52

109

Grafi kon 66. Da li ste nakon gubitka posla neko vreme neformalno radili od kuće? (nezaposlene)

20.7

78.7

0.7

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Da

Ne

Odbija da odgovori

Tabela 60. Doprinos porodičnom budžetu od neformalnog posla


To je bio jedini izvor primanja u domaćinstvu 0.0 22.6

To je bio najznačajniji izvor primanja u domaćinstvu 14.3 6.5

Zarađeni novac je značajno doprinosio porodičnom budžetu 57.1 35.5

Zarađeni novac je zanemarljivo doprinosio porodičnom budžetu 28.6 29.0

Skoro da ništa nisam zarađivala 0.0 6.5Baza 7 31

110

Tabela 61. Najveći problem tokom rada od kuće


Plašila sam se fi nansijske inspekcije 42.9 16.7

Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom 57.1 11.1


0.0 11.1

Nisam mogla da se prijavim za kredit 0.0 44.4

Nisam imala uslova (prostor, ometanje, nestanak struje, loše telefonske veze i sl) 0.0 11.1

Niski/neredovni prihodi 0.0 5.6

Baza 7 18

Tabela 62. Problemi tokom rada od kuće


Plašila sam se fi nansijske inspekcije 42.9 16.7

Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom 42.9 11.1


0.0 11.1

Nisam mogla da se prijavim za kredit 57.1 50.0

Nisam imala uslova (prostor, ometanje, nestanak struje, loše telefonske veze i sl) 0.0 33.3

Niski/neredovni prihodi 0.0 11.1

Ne teče radni staž/Nema socijalnog/zdravstvenog/penzionog osiguranja 0.0 5.6

Baza 7 18

111

Tabela 63. Izvori podrške tokom neformalnog rada


Članovi porodice 57.1 77.4Prijatelji 28.6 9.7Niko mi nije pružao podršku 42.9 12.9Nije mi bila potrebna podrška 0.0 3.2Baza 7 31

Tabela 64. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla ostavile traga na Vašoj porodici?


Da 8.9 34.4Ne 91.1 65.6Baza 45 150

Tabela 65. Vrste porodičnih teškoća


Finansijska nesigurnost/Svi su bili oslonjeni na taj izvor novca/Gubitak posla značio je da nemam novac za svakodnevne troškove, najosnovnija sredstva za život

25.0 55.6

Finansijske teškoće su dovele do tenzija i nesuglasica u porodici/Česte svadje i nerazumevanje

0.0 20.6

Nedostatak novca za školovanje dece/Nedostatak novca za potrebe dece 25.0 11.1

Gubitak samopouzdanja/Osećanje bespomoćnosti/Osećanje izgubljenosti/Emotivni problemi/Psihički problemi (nervoza, depresija)

0.0 9.5

Došlo je do razvoda 25.0 3.2

Narušavanje zdravlja/Zdravstveni problemi 0.0 19.0Nervoza i napetost izazvane gubitkom posla/nemogućnošću pronalaženja novog posla 0.0 3.2

Podigla sam kredit koji nisam imala odakle da platim, pa su se troškovi gomilali 0.0 1.6

112

Neprestano sam zapadala u dugove 0.0 3.2Maltretiranje i ponižavanje od strane supruga i pretnja razvodom 0.0 1.6

Rat u BIH 0.0 1.6

Teška fi nansijska situacija imala je veliki uticaj na decu 0.0 1.6

Posle otkaza nisam mogla dobiti posao ni u jednoj fi rmi 25.0 0.0

Bez odgovora 0.0 3.2Baza 4 63

Tabela 66. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla dovele do narušavanja Vašeg zdravlja?


Da 8.9 45.3Ne 91.1 54.7Baza 45 150

Tabela 67. Vrste zdravstvenih teškoća


Neraspoloženje/Nervoza/Depresivnost/Razdražljivost/Anksiozno 25.0 46.7

Narušeno fi zičko zdravlje (povišen krvni pritisak, moždani udar) 75.0 39.1

Imala sam gušenje 0.0 1.1

Narušeno zdravlje usled razvoda 0.0 1.1

Učestali odlasci kod psihijatra 0.0 1.1Ne postoje reči kojima bi se opisali problemi - bilo je strašno 0.0 1.1

Nesanica 0.0 7.6

Imala sam operaciju zbog nervoze 0.0 1.1Ne želi da odgovori 0.0 1.1Baza 4 68

113

Tabela 68. Da li su teškoće sa kojima ste se suočavali nakon gubitka posla doveli do nekih drugih problema u Vašem životu?


Da 6.7 12.0Ne 93.3 88.0Baza 45 150

Tabela 69. Ostale teškoće


Finansijske teškoće/Materijalna nesigurnost i nestabilnost/Nedostatak elementarnih sredstava i uslova za život

0.0 31.8

Svađe oko para/Svađe zbog nedostatka novca/Nesuglasice u kući/Pogoršanje odnosa sa bračnim partnerom

0.0 18.2

Depresivnost/Emocionalni problemi/Psihičke smetnje 0.0 9.1

Zaostale zarade iz prethodne fi rme 33.3 Razvod braka 0.0 9.1S godinama gubim volju za radom 0.0 4.5

Nedostatak novca potrebnog za lekove/lečenje članova porodice 0.0 9.1

Pozajmice, dugovi 0.0 4.5

Nije bila u mogućnosti da deci priušti ono što su od nje tražili 0.0 4.5

Neprihvatanje od strane supruga, protivio se da osnujem fi rmu 33.3 0.0

Došlo je do potpune dezorijentacije u mojoj porodici 33.3 0.0

Bez odgovora/Ne želi da odgovori 0.0 9.1Baza 3 18

114

Svest o postojanju obrazovnih programa za razvoj preduzetništva/prekvalifi kaciju i zainteresovanost za učešće

Tabela 70. Da li ste čuli za seminare za otpočinjanje biznisa i/ili prekvalifi kaciju koje organizuje Nacionalna služba zapošljavanja ili neka druga organizacija? (nezaposlene žene)

Nezaposlene

Da 68.7Ne 31.3Baza 150

Grafi kon 67. Da li ste čuli za seminare za otpočinjanje biznisa i/ili prekvalifi kaciju koje organizuje Nacionalna služba zapošljavanja ili neka druga organizacija? (nezaposlene žene)

68.7

31.3

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Da

Ne

115

Grafi kon 68. Zainteresovanost za uključivanje u programe (nezaposlene žene)

54.0

29.3

16.7

0.0 20.0 40.0 60.0

Da

Ne

Ne znam, nisamsigurna

Grafi kon 69. Koliko bi, po Vašem mišljenju, takvi programi mogli da budu korisni za Vas kako biste došli do posla ili osnovali sopstvenu fi rmu?

16.7 53.3Nezaposlene

Ne bi bili korisni Bili bi korisni

116

Iskustva nezaposlenih osoba i stavovi o preduzetništvu

Grafi kon 70. Da li verujete da ćete moći da pronađete novi posao koji odgovara Vašim kvalifi kacijama?

36.7

32.0

31.3

20.0 40.0

Da

Ne

Nisam sigurna

Grafi kon 71. Koliko je za ženu teško da pronađe novi posao?

91.3 3.3Nezaposlene

Teško je Lako je

117

Grafi kon 72. Kada biste bili u poziciji da birate, koji biste posao najradije voleli?

6.7

4.0

4.0

52.0

14.0

3.3

13.3

2.7

0.0 20.0 40.0 60.0

Posao u organima državne uprave

Posao u organima lokalne samouprave

Posao u javnom preduzeću

Posao u državnom preduzeću

Posao u privatnom preduzeću

Posao u nevladinoj organizaciji

Najradije bih radila u sopstvenoj privatnojfirmi

Najradije bih radila od kuće

118

Grafi kon 73. Namera osnivanja privatnog preduzeća

22.7

20.0

57.3

0.0 15.0 30.0 45.0

Da

Nisam sigurna,nisam razmisljala o

tome

Ne

119

Grafi kon 74. Stavovi prema otvaranju privatnog preduzeća

4.7

8.7

4.0

22.7

28.7

13.3

8.0

9.3

86.0

68.7

80.0

52.7

62.7

86.7

79.3



Nemam dovoljno informacija o mogućnostima za otvaranjeprivatnog preduzeća



Teško je uskladiti porodične obaveze i privatnopreduzetništvo


Nemam nikakve šanse da dodjem do početnog kapitala jerono što nude banke za mene je neprihvatljivo, a druge

mogućnosti ne postoje


120

Grafi kon 75. Šta mislite o ulozi znanja, veština i prethodnog iskustva u pokretanju sopstvenog preduzeća?

16.7

18.7

33.3

8.0

53.3

40.7

26.7

54.0

83.3

44.7

32.0

20.0

Nivo mog obrazovanja je dovoljan i nije mi potrebnadodatna obuka

Moje veštine za vođenje i obavljanje posla koji želim uskladu sa sa onime što taj posao zahteva

Imam dobro radno iskustvo

Imam dosta kontakata koji bi mi mogli biti od koristiprilikom započinjanja privatnog biznisa

Poznati su mi primeri dobre prakse koji bi mi mogli pomoćiu realizaciji mojih ideja

Neophodno je stalno usavršavanje i dodatno obrazovanje


121

Grafi kon 76. Koliko ženama za započinjanje privatnog biznisa nedostaje...

98.0

92.9 7.1

2.0

Preduzetnice

Nezaposlene

Novac Neodstaje im Novac Ne nedostaje im

NOVAC

81.4

79.8 20.2

18.6Preduzetnice

Nezaposlene


KONTAKTI

122

51.2

48.6 51.4

48.8

Preduzetnice

Nezaposlene


PODRŠKA PORODICE

88.1

82.7 17.3

11.9Preduzetnice

Nezaposlene


INFORMACIJE

123

69.0

69.7 30.3

31.0Preduzetnice

Nezaposlene


SAMOPOUZDANJE

Tabela 71. Koja vrsta podrške bi Vam bila potrebna da biste bili u stanju da otvorite sopstveno preduzeće?

Nezaposlene

Dodatna obuka 45.3Poreske olakšice u prvim godinama poslovanja 52.0Mogućnost da besplatno dobijem pravni savet 40.7Povoljni krediti za otpočinjanje biznisa 75.3Pomoć u izradi biznis plana 34.0Podrška porodice 15.3Odgovarajuća obdaništa za čuvanje dece 6.0Finansijska pomoć 9.3Bespovratni krediti 0.7Ideja 1.3Ne bih otvarala privatno preduzeće / Država u lošem stanju 1.3Nijedna vrsta podrške ne bi bila dovoljna da otvorim sopstveno preduzeće 1.3

Nešto drugo 1.3Baza 150

124

Iskustva osnivanja i upravljanja privatnim preduzećem

Tabela 72. Godina osnivanja preduzeća

Preduzetnice

1982. godine 1.91983. godine 1.91989. godine 3.81990. godine 3.81991. godine 3.81992. godine 15.41993. godine 13.51994. godine 11.51995. godine 1.91996. godine 9.61997. godine 5.81998. godine 5.81999. godine 5.82000. godine 3.82001. godine 3.82002. godine 7.7Baza 52

Tabela 73. Delatnost preduzeća

Preduzetnice

Lov i ribarstvo 1.9Prerađivačka industrija 5.8Građevinarstvo 3.8Trgovina na veliko i trgovina na malo 59.6Turizam i ugostiteljstvo (hoteli i restorani) 5.8Saobraćaj i transport 11.5Finansijsko posredovanje 1.9Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne 1.9Informacione tehnologije 5.8

125

Knjigovodstvene usluge 15.4Zanatske usluge 1.9Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 9.6Elektronska industrija 1.9

Preduzetnice

Igre na sreću 1.9

Proizvodnja i promet medicinskih pomagala 1.9

Baza 52

Tabela 74. Broj zaposlenih u preduzeću

Preduzetnice

Manje od 10 zaposlenih 61.510 - 20 zaposlenih 23.121 – 50 zaposlenih 9.6Više od 50 zaposlenih 5.8Baza 96

126

Grafi kon 77. Šta Vas je navelo da osnujete sopstveno preduzeće?

23.1

26.9

38.5

17.3

26.9

3.8

28.8

0.0 20.0 40.0

To mi je bila jedina šansa da nađem posao

Jedino sam tako mogla da zarađujem dovoljno

Oduvek sam želela da budem samostalna u poslu

Želela sam da dobro zaradim i živim natprosečnimstandardom

Nezadovoljstvo prethodnim poslom (radnimmestom, kolegama, u

Nemogućnost napredovanja na poslu

Nešto drugo

127

Grafi kon 78. Teškoće prilikom osnivanja preduzeća

11.5

19.2

44.2

34.6

38.5

56.0

73.1

86.5

55.8

15.4

50.0

48.1

32.0



Nisam imala dovoljno informacija o mogućnostima zaotvaranje privatnog preduzeća



Teško mi je bilo da uskladim porodične obaveze i privatnopreduzetništvo



128

75.0

56.9

34.0

80.8

42.3

56.9

48.1

35.3

9.6

19.2

46.0

39.2

Teško mi je bilo da dodjem do početnog kapitala jer je onošto su nudile banke za mene bilo neprihvatljivo, a druge

mogućnosti nisu postojale

Dugo mi je trebalo da skupim potreban novac zaregistraciju preduzeća

Nisam imala dovoljno informacija o samoj proceduriregistracije preduzeća

Za registrovanje preduzeća bilo mi je potrebno mnogodokumenata do kojih sam teško dolazila

Službenici koji obavljaju registraciju preduzeća bili suneljubazni i neprofesionalni

Nisu me uzimali za ozbiljno jer sam žena


Tabela 75. Teškoće sa kojima se suočava žena koja vodi privatno preduzeće

Preduzetnice

Ne mogu da stignem da obavim sve poslove vezane za domaćinstvo 23.1

Zbog toga što sam žena teže mi je da izgradim autoritet kod zaposlenih 7.7

Da sam muškarac, zaposleni bi bolje izvršavali svoje radne zadatke 3.8

Zapostavila sam porodicu/Sebe/Prijatelje 13.5

Zbog toga što sam žena potrebno je da uložim više napora 21.2

Mislim da ljudi više vole da posluju sa muškarcima 15.4

Nikakve poteškoće/Ništa - osećam se ravnopravno sa muškarcima 19.2

129

Nedostatak vremena za odmor/Manjak slobodnog vremena za sebe 1.9

Nema radnog vremena puno se radi i moraš biti svestran 1.9

Preduzetnice

Nemogućnost naplate potraživanja 3.8

Nekorektan odnos od strane muških poslovnih partnera 3.8

Nelojalna konkurencija, nedostatak sredstava 1.9


Tabela 76. Prednosti koje oseća žena koja je sama svoj poslodavac

Preduzetnice

Samostalna sam i mogu da preuzmem inicijativu 67.3

Sama sam odgovorna za uspeh ili neuspeh 57.7

Prija mi osećaj da sam uzela stvari u svoje ruke 48.1

Nema šefa kome treba polagati račune 44.2Mogu samu sebe da izdržavam 40.4

Obezbedila sam i deci posao, ako budu želela da rade sa mnom 36.5

Nema prednosti 7.7Sama bira radno vreme 3.8Mogu mnogo više da zaradim 1.9

Dokazala sam se samoj sebi i svima drugima 1.9

Kreativnost, sloboda 1.9Baza 52

130

Grafi kon 79. Stepen u kome posao koji obavlja preduzetnica doprinosi kućnom budžetu

30.8

44.2

25.0

0.0 20.0 40.0 60.0

To je jedini izvor primanja u domaćinstvu

To je najznačajniji izvor primanja u domaćinstvu

Zarađeni novac značajno doprinosi porodičnombudžetu

Tabela 77. Budući planovi vezani za posao

Preduzetnice

Planiram da proširim svoju delatnost 63.5Planiram da zaposlim još radnika 19.2Planiram da smanjim obim poslova 1.9

Posao ne ide dobro, razmišljam da počnem nešto drugo 3.8

Planiram da nastavim posao takav kakav je bez proširenja 1.9

Da radim još par godina i u penziju 3.8Preusmeravanje na konsalting delatnost 1.9Ne znam, nisam sigurna 3.8Baza 52

131

Tabela 78. Rizici u vezi sa poslovanjem

Preduzetnice

Porezi i dažbine su visoki 42.3Uslovi poslovanja su nestabilni 53.8Nerazvijenost tržišta 19.2Nestabilnost valute 19.2Nepovoljni uslovi za privredne kredite 30.8Nelojalna konkurencija 7.7

Naplata potraživanja (visoke kazne za neispunjenje obaveza u roku) 9.6

Loš izbor kadrova 1.9Neizvesnost 1.9

Nekorektnost svih inspekcija (tržišnih, fi nansijskih), posebno ako su u pitanju muškarci 1.9

Strah od inspekcije 1.9Različite licence 1.9Nepoštovanje zakonskih regulativa 1.9Konkurenti, veće fi rme 1.9Korupcija 1.9

Pogrešan potez 1.9

Pravna nesigurnost 5.8Baza 52

132

Grafi kon 80. Kao poslodavac, radije zapošljavate...

23.1

5.8

38.5

32.7

0.0 20.0 40.0

Žene

Muškarce

I jedne i drugepodjednako

To mi nije bitno

Tabela 79. Da li je u Vašem preduzeću zaposlena barem jedna osoba koja je...

Preduzetnice

Invalid 5.8Izbeglica ili raseljeno lice 28.8Mlađa od 30 godina 55.8Iz neke socijalno ugrožene grupe 15.4Ništa od navedenog 40.4Baza 52

133

Grafi kon 81. Da li ste tolerantniji prema porodičnim obavezama zaposlenih žena u Vašoj fi rmi nego muški poslodavci?

67.3

3.8

7.7

21.2

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Da

Ne

Ne pravim izuzetke utom pogledu

Ne znam, nisam sigurna

Tabela 80. Da li se u Vašoj fi rmi u poslovanju koriste informaciono komunikacione tehnologije?

Preduzetnice

Da 96.2Ne 3.8Baza 52

Tabela 81. Da li je u Vašem preduzeću razvijen informacioni sistem?

Preduzetnice

Da 88.0Ne 12.0Baza 50

134

Tabela 82. Na koje sve načine koristite kompjutere i/ili informacioni sistem?

Preduzetnice

Za administrativno-računovodstvene poslove 88.0

Za tehničku pripremu i vođenje/praćenje proizvodnog procesa 52.0

Za upravljanje poslovnim sistemom 58.0

Za komunikaciju sa dobavljačima i kupcima 74.0

Za komunikaciju sa drugim preduzećima 68.0

Za prezentaciju preduzeća na internetu 60.0

Za analize 2.0

Za projektovanje 2.0

Baza 50

Tabela 83. Da li upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Vašem preduzeću doprinosi...

Preduzetnice

Boljoj prodaji proizvoda/ uslugaDa 82.0Ne 18.0

Baza 50

Većoj efi kasnosti poslovanjaDa 96.0Ne 4.0

Baza 50

Boljoj informisanostiDa 94.0Ne 6.0

Baza 50

Boljem ostvarivanju poslovnih kontakataDa 82.0Ne 18.0

Baza 50

135


Tabela 84. Šta bi žene u preduzetništvu trebalo da preduzmu kako bi pomogle ženama koje žele da započnu privatni biznis? (preduzetnice)

Preduzetnice

Da se međusobno udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama 53.8

Da se uključe u političke partije i političkim sredstvima ostvaruju prava iz oblasti biznisa 9.6

Da se udružuju u “mešovite” organizacije koje bi činili i muškarci kako bi lakše ostvarile svoje interese 9.6

Da traže povoljnije uslove kreditiranja za žene koje otpočinju biznis 9.6

Da traže da država i privatni sektor dotiraju razvoj različitih mogućnosti za čuvanje dece 7.7

Da lobiraju za umanjenje poreza i dažbina koje mala i srednja preduzeća plaćaju državi 5.8

Da pomognu nekim ličnim savetima iz iskustva 9.6Da im se nekako ulije samopouzdanje, da se obučavaju za odredjene poslove 3.8

Ja ne mogu da pomognem 1.9Umrežavanje, saradnja i potencijal 1.9Zakonska rešenja koja omogućavaju ravnopravnost žena u svim institucijama 1.9

Da im pomognu u školovanju 1.9Ništa, samo one same mogu sebi pomoći 5.8

Bez odgovora 11.5

Baza 52

136

Grafi kon 82. Da li bi, po Vašem mišljenju, neki vid udruživanja žena mogao da doprinese rešavanju problema na tržištu rada? (nezaposlene žene)

67.3

32.7

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Da

Ne

Tabela 85. Da li ste članica nekog udruženja za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduzeća? (preduzetnice)

Preduzetnice

Da 13.5Ne 86.5Baza 52

Tabela 86. Na koji način Vam članstvo u takvim udruženjima pomaže u razvoju biznisa? (preduzetnice)

Preduzetnice

Značajni su mi kontakti koje na taj način mogu da ostvarim 57.1

Na taj način dolazim do informacija koje su mi potrebne 42.9

Značajna mi je mogućnost da idem na seminare koje organizuju 28.6

Ne pomaže mi na na koji način 42.9

Baza 7

137

Tabela 87. Da li biste bili voljni da se učlanite u neko udruženje za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduzeća? (preduzetnice)

Preduzetnice

Da 37.8

Dopada mi se ideja, ali ne bih imala vremena za to 26.7

Ne, nisam zainteresovana 35.6

Baza 45

138

Tabela 88. Šta biste Vi lično očekivali od takvog udruženja? (nezaposlene)

Nezaposlene

Posredovanje u pronalaženju posla 76.2Pružanje mogućnosti za dodatne obuke 46.5

Ništa ne bih očekivala 5.0

Sprečavanje diskriminacije po godinama, polu/Da regulišu da poslodavci ne uslovljavaju zapošljavanje pitanjima o planiranju porodice/Zalaganje za ravnopravnost polova na poslu

2.0

Trebalo bi organizovati konkurs i najbolju ideju propratiti fi nansijskim sredstvima 1.0

Pružanje bitnih informacija/Dodatne informacije o mogućnostima zapošljavanja 2.0

Moralna podrška/Ohrabrenje/Pružanje sigurnosti/Psihološka podrška 1.0

Informacije o mogućnosti samozapošljavanja/Biznis inkubatori razmena iskustava na raznim poljima, dolazak do raznih informacija/Podrška za privatni biznis

1.0

Da se u tom udruženju i zaštite žene 1.0

Organizovano delovanje za poboljšanje položaja žena na tržištu rada, lakše je sa grupom delovati, sa ljudima koji imaju iste probleme i ciljeve

1.0

Razmena mišljenja/Razmena iskustava 1.0

Rešavanje problema u komunikaciji 2.0

Samohranim majkama da reše stambeno pitanje 1.0

Korektan odnos 1.0

Sve pozitivno 1.0

Ostvarivanje kontakata sa priv. i drž. preduzećima i povezivanje sa članovima udruženja 1.0

Baza 101

139

Tabela 89. Kada biste bili članica jednog takvog udruženja u kome su organizovane žene preduzetnice, šta biste očekivali od tog udruženja? (preduzetnice)

Preduzetnice

Mogućnost da na taj način ostvarim značajne kontakte 26.7Mogućnost da na taj način dolazim do informacija koje su mi potrebne 37.8

Mogućnost da idem na seminare koje organizuju udruženja 4.4

Ne očekujem da bi mi to moglo biti korisno na bilo koji način 31.1Mogućnost pravnog savetovanja 4.4Potencijal 2.2Afi rmaciju pozitivnih elemenata preduzeća u kojima su vlasnice žene 2.2

Da se izbore za smanjenje doprinosa na plate 2.2Samo druženja radi 2.2Zalaganje u oblasti prava i zakona 2.2Podrška 2.2Razmena iskustava 2.2Bez odgovora 4.4

Baza 45

Tabela 90. Na koji način biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju? (preduzetnice)

PreduzetniceIskustvom, znanjima, pozitivnom energijom, optimizmom/ Voljna sam da prenesem ono što znam i drugima/Svojim dobrim kontaktima

62.2

Nisam zainteresovana da se uključim 4.4

Samo kao član/Povećanje članstva 2.2Učešćem - povremeno da se viđamo i razmenimo informacije i slično 6.7

Ne bih mogla / Ne bih mogla zbog godina/zbog nedostatka vremena 2.2

Neki vid obuke i podrške 2.2Pravnim savetima 2.2Po potrebi 2.2

Povremeno angažovanje tih žena u sopstvenoj fi rmi, poznanstva 4.4

140

Knjigovodstveno, savetima o tome šta im je sve potrebno za posao 6.7

Profesionalno u mom domenu posla kojim se bavim 2.2

Ne znam čime bih mogla da doprinesem 6.7Bez odgovora 4.4Baza 45

Tabela 91. Na koji način biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju? (nezaposlene)

Nezaposlene

Iskustvom, znanjima, pozitivnom energijom, optimizmom/Voljna sam da prenesem ono što znam i drugima/Svojim dobrim kontaktima

28.7

Nisam zainteresovana da se uključim 1.0Uključila bih se u svaku akciju, ako bih mogla da pomognem svakoj ženi,mogla bih informisati o radu udruženja, o njegovim projektima, planovima i sl./Uključila bih se u svaku akciju koja bi pomogla ne samo ženama nego celoj toj generaciji preko 45 godina koja ne zna gde će sada i šta raditi/Uključila bih se u bilo koju akciju koja bi pomogla zapošljavanju žena, zaštiti žena i obrazovanje žena

2.0

Angažovanje; posredovanje između poslodavca i nezaposlenih žena 5.9

Da informišem ostale u svom okruženju 1.0

Učešćem - povremeno da se viđamo i razmenimo informacije i slično; savetima 2.0

Bilo šta što bi mogla da radim, pomogla bih / Radila bih sve što bi se od mene zahtevalo 7.9

Nezaposlene

Maskimalno bih radila da doprinesem da se pronalazi posao 2.0

Kontakti 2.0Radom / Aktivnim radom 3.0Ne bih mogla / Ne bih mogla zbog godina/zbog nedostatka vremena 3.0

Uticajem na druge, organizacijom 1.0

141

Timskim radom 1.0

Mogla bih da budem organizator 2.0

Ličnim angažovanjem 33.7Zalagala bih se za kurseve, radionice, seminare / Raspitivala bih se o kursevima - dodatnoj obuci i obrazovanju 1.0

Razgovorima, radionicama za podučavanje i slično 1.0Pravnim savetima 1.0

Upoznavanje žena sa mobingom i šta on sve podrazumeva 1.0

Političkim angažovanjem ako bih uspela da otvorim fi rmu zapošljavanjem žena 1.0

Sakupljanjem dobrovoljnih priloga za žene bez posla u podizanju svoje dece, u početku dok se problem ne bi rešio 1.0

Besplatno usavršavanje 1.0

Izdavala bih svoj prostor za skupove, sastanke 1.0

Ne znam čime bih mogla da doprinesem 7.9

Bez odgovora 4.0

Baza 101

142

6. INOVATIVNOST ŽENSKIH PREDUZEĆA

6.1 O istraživanju

U poslednjih 10-15 godina prilično se promenila slika ženskog preduzetništva u Srbiji. U ovom periodu stasala je “generacija” održivih ženskih biznisa, koje su uspešno prošle kroz tranzicione izazove i uspele da se pozicioniraju ne samo na lokalnom već i na evropskom tržištu. Njihov broj je mali ali je kapacitet za integrisanje u globalne ekonomske tokove značajan. Cilj ovog dela istraživanja je bio da se utvrdi u kojoj meri su ova preduzeća konkurentna na evropskom tržištu i da li će bez teškoća “preživeti” integrisanje u šire tržište EU. Da bi postigle održivost svojih fi rmi i u uslovima mnogo konkurentnijeg tržišta, neophodno je, (kao i za sva ostala MSP), da inoviraju, zbog čega je istraživan njihov inovacioni potencijal kroz nekoliko najbitnijih indikatora: novi proizvodi/usluge, efekti inovacija, izvori informacija, vrste usluga koje su najpotrebnije i koje su najviše koristili, promene u upravljanju.

Predmet istraživanja: Inovativni kapaciteti i inovacije u ženskim preduzećima osnovanim do 2002. godine

Ciljevi istraživanja:

ustanoviti da li su preduzeća tokom prethodnih 5 godina (2002-2006) imala inovacija (plasiranje novih ili znatno poboljšanih proizvoda, usluga ili proizvodnih procesa)analizirati inovativne aktivnosti preduzećaispitati efekte inovacija u preduzećimaanalizirati potrebu za inovacionim uslugama i podrškom koja je preduzećima potrebna

Metodologija: Face to face intervju sa vlasnicama preduzeća.

Uzorak: 52 iskusne preduzetnice iz Beograda, Novog Sada i Niša koje su preduzeća osnovale pre 2002. godine pri čemu nisu pohađale obuku na temu preduzetništva.

Obrada podataka: deskriptivna analiza

6.2 Ključni nalazi

Većina preduzeća koja su bila uključena u istraživanje nisu deo neke šire grupe, i imaju do 10 zaposlenih. U strukturi njihovih zaposlenih u većini slučajeva radi manje od 1/3 onih sa fakultetskom diplomom. Oprema kojom preduzeća raspolažu najčešće je stara između 3 i 10 godina.

Proizvodi, odnosno usluge, najpre su namenjeni drugim preduzećima, a potom direktno potrošačima. Državnom sektoru proizvode namenjuje nešto više od ¼ ispitanih preduzeća. Svoje proizvode, odnosno usluge, čak 44% ispitanih preduzeća plasiralo je u neku od evropskih zemalja, a u zemlje sveta van Evrope oko 15% ispitanih. Oko 1/5 preduzeća u periodu od 2002-2006. godine plasiralo je nove ili znatno poboljšane proizvode, a oko 1/3 nove ili znatno poboljšane usluge. Ove proizvode i usluge najčešće su samostalno razvila ispitana preduzeća, a među njima je bilo i onih koji su

•

•••

143

novina samo za preduzeće, ali i onih koji su novina za tržište (2/3 preduzeća koja su imala inovacije kažu da su one bile novina za tržište).

Nove, odnosno poboljšane proizvodne procese u ovom periodu plasiralo je oko polovine ispitanih preduzeća, a razvijali su ih samostalno, ili u saradnji sa drugim preduzećima i institucijama. Većina tih procesa bila su nova za delatnost. Efekti inovacija ogledali su se prevashodno u povećanju lepeze roba i usluga, poboljšanju kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, u povećanju fl eksibilnosti u proizvodnji roba odnosno obezbeđivanju proizvoda, ali su na taj način zapravo često zadovoljeni i regulativni zahtevi. Najveći broj preduzeća u prethodnom periodu uvelo je inovacije u pogledu nabavke novih mašina, opreme i softvera. Oko ¼ ispitanih preduzeća imalo je u toku 2006. godine inovacione aktivnosti koje su bile tekuće, ili su morali da ih napuste.

Za preduzeća su, a u vezi sa inovacionim aktivnostima, kao izvori informacija veoma bili važni klijenti i kupci, interni resursi, dobavljači usluga, opreme, materijala, softvera, konkurenti, konferencije, sajmovi i naučni časopisi. Resursi koji su veoma malo korišćeni su konsultanti, komercijalne laboratorije ili privatni instituti, ali i univerziteti i druge visokoškolske ustanove, i vladini ili javni istraživački instituti.

Vlasnici preduzeća saopštavaju da im nedostaju konsultantske usluge, istraživanja i analiza tržišta, ali i fi nansiranje inovativnih projekata. Najveće smetnje investicionim aktivnostima bili su ekonomski faktori, tržište koje je takvo da u njemu dominiraju pozicionirana preduzeća, ali je bilo i zakonskih prepreka.

Preduzeća koja nisu imala inovacione aktivnosti uglavnom smatraju da zbog uslova na tržištu nije bilo potrebe za inoviranjem.

Preduzeća uglavnom nisu imala nikakvu fi nansijsku podršku usmerenu na inovacione aktivnosti koja bi pristigla bilo od lokalne/regionalne vlasti, centralne vlade, ili iz fondova Evropske unije.

Većina preduzeća u prethodnih 5 godina nije činilo značajne promene u pogledu korporativne strategije ili tehnika upravljanja, a polovina njih je uvodilo novine u marketinškim strategijama. Većina njih, takođe nije bila u prilici da sertifi kuje nekinovi sistem kvaliteta – takvih je na ispitanom uzorku 83%.

144

6.3 Rezultati istraživanja

Tabela 1. Da li je Vaše preduzeće deo neke grupe preduzeća?

Frekvenca ProcenatDa 1 1.9Ne 51 98.1Baza 52 100.0

Tabela 2. Broj zaposlenih 2002. godine

Frekvenca Procenat

1-10 zaposlenih 43 82.711-20 zaposlenih 3 5.821-50 zaposlenih 2 3.8Bez odgovora 4 7.7Baza 52 100.0

Tabela 3. Broj zaposlenih 2006. godine

Frekvenca Procenat

1-10 zaposlenih 34 65.411-20 zaposlenih 11 21.221-50 zaposlenih 5 9.6Preko 50 zaposlenih 1 1.9Bez odgovora 1 1.9Baza 52 100.0

Tabela 4. Koliko je otprilike zaposlenih 2006. god. procentualno u Vašem preduzeću bilo sa fakultetskom diplomom i iz navedenih oblasti?

Prirodne nauke i inženjerstvo Druge oblasti

1-10% 26.7 25.011-20% 23.3 25.0

145

21-30% 16.7 18.831-40% 3.3 0.041-50% 10.0 18.861-70% 3.3 0.071-80% 3.3 12.581-90% 6.7 0.091-100% 6.7 0.0Nijedan 19.2 44.2Bez odgovora 23.1 25.0Baza 30 16

Tabela 5. Ocena starosti opreme u preduzeću

Frekvenca Procenat

Starije od 10 godina

1-10% 3 25.041-50% 3 25.081-90% 1 8.3Bez odgovora 5 41.7

Baza 12 100.0

Između 5 i 10 godina

1-10% 3 12.511-20% 3 12.521-30% 5 20.831-40% 2 8.351-60% 1 4.261-70% 1 4.291-100% 4 16.7Bez odgovora 5 20.8

Baza 24 100.0

146

Između 3 i 5 godina

1-10% 4 12.1

11-20% 5 15.2

21-30% 3 9.1

31-40% 2 6.1

41-50% 3 9.1

51-60% 1 3.0

61-70% 1 3.0

71-80% 2 6.1

91-100% 7 21.2

Bez odgovora 5 15.2

Baza 33 100.0

Između 1 i 3 godine

1-10% 1 2.8

11-20% 4 11.1

21-30% 4 11.1

31-40% 2 5.6

41-50% 6 16.7

51-60% 2 5.6

71-80% 2 5.6

81-90% 2 5.6

91-100% 8 22.2

Bez odgovora 5 13.9

Baza 36 100.0

Nije starija od 1 godine

1-10% 1 6.7

11-20% 4 26.7

21-30% 2 13.3

31-40% 1 6.7

41-50% 1 6.7

61-70% 1 6.7

Bez odgovora 5 33.3

Baza 15 100.0

147

Tabela 6. Na kojim geografskim tržištima je Vaše preduzeće prodavalo proizvode i/ili usluge tokom petogodišnjeg perioda između 2002 – 2006?

Frekvenca Procenat

Lokalnom / regionalnom (u krugu od oko 50km od Vašeg preduzeća)

Da 50 96.2

Ne 2 3.8

Baza 52 100.0

Van kruga od 50 km od vašeg preduzeća

Da 42 80.8Ne 10 19.2

Baza 52 100.0

Negde drugde u EvropiDa 23 44.2Ne 28 53.8Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

U nekoj/nekim drugim zemljama sveta van Evrope

Da 8 15.4Ne 43 82.7Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

148

Grafi kon 1. Koji su glavni kupci proizvoda i/ili korisnici usluga Vašeg preduzeća u toku petogodišnjeg perioda između 2002 – 2006?

78.8

28.8

59.6

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Druga preduzeća

Državni sektor

Potrošači

Tabela 7. Tokom petogodišnjeg perioda između 2002 i 2006, da li je Vaše preduzeće plasiralo...

Frekvenca Procenat

Novi znatno poboljšan proizvod

Da 11 21.2Ne 41 78.8

Baza 52 100.0

Nove ili znatno poboljšane usluge

Da 19 36.5Ne 33 63.5

Baza 52 100.0

149

Grafi kon 2. Broj novih proizvoda koje je preduzeće plasiralo

9.1

9.1

27.3

9.1

9.1

9.1

9.1

18.2

0.0 20.0 40.0

Jedan proizvod

5 proizvoda

10 proizvoda

15 proizvoda

50 proizvoda

100 proizvoda

Nekoliko

Bez odgovora

150

Grafi kon 3. Broj novih usluga koje je preduzeće plasiralo

15.8

5.3

15.8

5.3

10.5

26.3

5.3

15.8

0.0 20.0 40.0

Jedna usluga

2 usluge

3 usluge

4 usluge

5 usluga

10 usluga

Mnogo

Bez odgovora

Tabela 8. Način na koji su razvijeni novi proizvodi/usluge

Frekvenca Procenat

Uglavnom ih je razvilo Vaše preduzeće ili grupa u okviru koje se nalazi Vaše preduzeće 14 63.6

Uglavnom Vaše preduzeće zajedno sa drugim preduzećima ili institucijama 5 22.7

Uglavnom druga preduzeća ili institucije 3 13.6

Baza 22 100.0

151

Tabela 9. Da li je bilo koja od Vaših inovacija proizvoda tokom petogodišnjeg perioda između 2002 i 2006...

Frekvenca Procenat

Bila novina na tržištuDa 16 72.7Ne 6 27.3

Baza 22 100.0

Bila novina samo za vaše preduzeće


Baza 22 100.0

Tabela 10. Tokom perioda između 2002 i 2006. god, da li je Vaše preduzeće uvelo neki novi ili znatno poboljšani proces za proizvodnju proizvoda ili ponudu usluga koji su novina za Vaše preduzeće?

Frekvenca Procenat

Da 25 48.1Ne 27 51.9Baza 52 100.0

Tabela 11. Kako su razvijeni ti procesi?

Frekvenca Procenat

Uglavnom ih je razvilo Vaše preduzece ili grupa u okviru koje se nalazi Vaše preduzeće 12 48.0

Uglavnom Vaše preduzeće zajedno sa drugim preduzećima ili institucijama 9 36.0

Uglavnom druga preduzeća ili institucije 4 16.0

Baza 25 100.0

152

Tabela 12. Tokom perioda između 2002 i 2006. god, da li je Vaše preduzeće uvelo neki novi ili znatno poboljšani proces za proizvodnju proizvoda ili ponudu usluga koji su novina za Vaše delatnosti?

Frekvenca Procenat

Da 17 68.0Ne 8 32.0Baza 25 100.0

Tabela 13. Koliko je bio važan svaki od navedenih efekata inovacija Vaših proizvoda (robe ili usluga) i/ili procesa koji su uvedeni tokom perioda između 2002 i 2006?

Frekvenca Procenat

Povećana lepeza robe i usluga

Nije relevantno 11 21.2Nizak 1 1.9Srednje važan 15 28.8Visok 23 44.2Bez odgovora 2 3.8

Baza 52 100.0

Ušli su na nova tržišta ili je povećan udeo na tržištu


Baza 52 100.0

Poboljšan kvalitet proizvoda i usluga

Nije relevantno 11 21.2

Srednje važan 12 23.1Visok 27 51.9Bez odgovora 2 3.8

Baza 52 100.0

Povećana fl eksibilnost u proizvodnji ili obezbeđivanju usluga


Baza 52 100.0

153

Povećan kapacitet za proizvodnju i obezbeđivanje usluga


Baza 52 100.0

Smanjeni troškovi po jedinici proizvoda/usluge


Baza 52 100.0

Smanjeni štetni uticaji na životnu sredinu ili poboljšano zdravlje i bezbednost


Baza 52 100.0

Zadovoljeni regulativni zahtevi


Baza 52 100.0

Povećana dodatna vrednost


Baza 52 100.0

154

Grafi kon 4. Inovacione aktivnosti preduzeća u periodu od 2002. do 2006. godine

48.1

23.1

75.0

36.5

53.8

36.5

44.2

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Interno (unutar preduzeća) Istraživanje irazvoj (R&D)

Eksterno angažovanje Istraživanje i razvoj(R&D)

Nabavka mašina, opreme i softvera

Usvajanje eksternog znanja

Obuka

Svi oblici dizajna

Uvođenje inovacija na tržište

Tabela 14. Tokom perioda između 2002. i 2006. god, da li se Vaše preduzeće bavilo bilo kakvim inovacionim aktivnostima kako bi unapredilo proizvode i usluge ili procese a koje ste morali da napustite ili koje su bile tekuće na kraju 2006?

Frekvenca ProcenatDa 13 25.0Ne 39 75.0Baza 52 100.0

Tabela 15. Koliko je za inovacione aktivnosti Vašeg preduzeća tokom petogodišnjeg perioda između 2002. i 2006. godine, bio važan svaki od navedenih izvora informacija?

Frekvenca Procenat

Unutar Vašeg preduzeća ili grupe preduzeća

Nije korišćen 4 7.7Slabo 7 13.5Srednje 15 28.8Veoma 25 48.1Bez odgovora 1 1.9

155

Baza 52 100.0

Dobavljači opreme, materijala, usluga, ili softvera

Nije korišæen 1 1.9Slabo 5 9.6Srednje 12 23.1Veoma 33 63.5Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

Klijenti ili kupci


Baza 52 100.0

Konkurenti ili druga preduzeća u vašoj delatnosti


Baza 52 100.0

Konsultanti, komercijalne laboratorije, ili privatni instituti za istraživanje i razvoj


Baza 52 100.0

Univerziteti ili druge visokoškolske ustanove


Baza 52 100.0

Vladini ili javni instituti za istraživanje


Baza 52 100.0

156

Konferencije, sajmovi, izložbe


Baza 52 100.0

Naučni časopisi i publikacije o trgovini/tehnici


Baza 52 100.0

Stručna i udruženja iz delatnosti


Baza 52 100.0

Tehnički, industrijski i uslužni standardi


Baza 52 100.0

Tabela 16. Koja vrsta inovacionih usluga ili podrške Vam je potrebna, a ne možete da je dobijete u okruženju?

Frekvenca Procenat

Istraživanje i razvoj (R&D) 11 21.2Dizajn proizvoda 4 7.7Konsultantske usluge 15 28.8Obuka vezana za inovacije 6 11.5Angažovanja zaposlenih 6 11.5Istraživanje i analiza tržišta 17 32.7Tehnološke informacije 8 15.4

157

Upravljanje kvalitetom 5 9.6

Marketinška podrška za nove proizvode 10 19.2

Snimanje/procena tehnologije 2 3.8

Finansiranje inovativnih projekata 15 28.8

Patenti i licence 6 11.5Transfer tehnologije 5 9.6

Upotreba mehanizacije i opreme 7 13.5

Potraga za partnerima u inovacijama 10 19.2

ICT podrška 5 9.6Prostor 1 1.9Finansijska podrška 1 1.9

Stručni saveti iz oblasti spoljne trgovine 1 1.9

Bez odgovora 21 40.4Baza 52 300.0

Tabela 17. Tokom perioda između 2002 i 2006. godine, koliko važni su bili sledeći faktori kao smetnje inovacionim aktivnostima ili kao oni koji su uticali na odluku da ne inovirate?

Frekvenca Procenat

Sagledani prekomerni ekonomski rizici

Faktor bez uticaja 5 9.6

Slabo 8 15.4Srednje 14 26.9Veoma 25 48.1

Baza 52 100.0

Previsoki troškovi direktnih inovacija



158

Baza 52 100.0

Troškovi fi nansiranja inovacija



Baza 52 100.0

Raspoloživost fi nansiranja



Baza 52 100.0

Nedostatak fi nansijske podrške iz javnih fondova



Baza 52 100.0

Nedostatak stručnog personala



Baza 52 100.0

Nedovoljna informisanost o tehnologiji



Baza 52 100.0

Nedovoljna informisanost o tržištima



Baza 52 100.0

159

Nedovoljni inovacioni potencijali



Baza 52 100.0

Teškoće u nalaženju partnera za saradnju



Baza 52 100.0

Odbojnost zaposlenih prema promenama



Baza 52 100.0

Odbojnost rukovodstva prema promenama



Baza 52 100.0

Tržišta u kojima dominiraju pozicionirana preduzeća



Baza 52 100.0

Neizvesna potražnja za inovativnom robom ili uslugama



Baza 52 100.0

160

Nedostatak infrastrukture


Slabo 5 9.6Srednje 7 13.5Veoma 8 15.4Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

Slabosti sistema zaštite intelektualne svojine



Baza 52 100.0

Pravna regulativa, poštovanje standarda, porezi



Baza 52 100.0

Potreba da se poštuju propisi Vlade



Baza 52 100.0

Potreba da se poštuju propisi EU



Baza 52 100.0

161

Tabela 18. Ukoliko Vaše preduzeće nije imalo inovacionu delatnost tokom petogodišnjeg perioda između 2002. i 2006. godine, navedite zbog čega nije bilo potrebno ili moguće inovirati

Frekvenca Procenat

Nije bilo potrebe zbog pređašnjih inovacija


Baza 25 100.0

Nije bilo potrebe zbog uslova na tržištu


Baza 25 100.0

Zbog prethodno navedenih faktora


Baza 25 100.0

Vremenska prednost u odnosu na konkurenciju


Baza 25 100.0

Tabela 19. Tokom petogodišnjeg perioda između 2002. i 2006. godine, da li je Vaše preduzeće dobilo bilo kakvu fi nansijsku pomoć za inovacione aktivnosti od navedenih instanci?

Frekvenca Procenat

Lokalne i/ili regionalne vlastiDa 4 7.7Ne 47 90.4Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

Centralna vlada ili administracija na koje su prenete obaveze


Baza 52 100.0

162

Evropska Unija (EU)Da 1 1.9Ne 50 96.2Bez odgovora 1 1.9

Baza 52 100.0

Tabela 20. Da li je tokom petogodišnjeg perioda između 2002. i 2006. godine, Vaše preduzeće načinilo značajne promene u sledećim oblastima poslovne strukture i prakse?

Frekvenca Procenat

Uvođenje nove ili znatno izmenjene korporativne strategije

Da 16 30.8

Ne 36 69.2

Baza 52 100.0Uvođenje naprednih tehnika upravljanja unutar vašeg preduzeća npr. sistema za upravljanje znanjem

Da 20 38.5

Ne 32 61.5

Baza 52 100.0Uvođenje promena u marketinškim idejama i strategijama na pr. u pakovanju ili prezentaciji proizvoda da bi se privukla nova tržišta, novi servisi za podršku u cilju otvaranja novih tržišta.

Da 26 50.0

Ne 26 50.0

Baza 52 100.0

Tabela 21. Da li ste u poslednjih 5 godina uveli ili sertifi kovali sistem kvaliteta?

Frekvenca Procenat

Da 8 15.4Ne 43 82.7Bez odgovora 1 1.9Baza 52 100.0

163

Tabela 22. Uvedeni sistem kvaliteta

Frekvenca Procenat

HACCP 1 12.5TUV 9001 1 12.5RSO 145/2/06 1 12.5Kvalitet materijala izrade Q-1 1 12.5DC.06.287-05 1 12.5ISO 9001 1 12.5Bez odgovora 2 25.0Baza 8 100.0

Tabela 23. Sertifi kaciono telo

Frekvenca Procenat

EVROCERT (Austrija) 1 12.5Ministarstvo fi nansija 1 12.5Šumarski fakultet, Beograd 2 25.0Agencija 27. januar, Niš 1 12.5Bez odgovora 3 37.5Baza 8 100.0

164

7. KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE

I UVOD

S obzirom da je cilj projekta izmedju ostalog i lobiranje za pobljšanje ekonomskog položaja žena, koje treba da bude sistemsko, a ne ad-hoc, onda je bilo neophodno uključiti institucije, ne ne samo u fazi aktivnosti javnog zagovaranja, već i u toku samog istraživanja. Zato je osmišljena komponenta kvalitativnog istraživanja tehnikom dubinskih intervjua. Sagovornice smo birali pažljivo, po kriterijumu pozicije uticaja na donošenje odluka ali i relevantnosti institucija za cilj istraživanja. Kroz ukupno 14 intervjua dobili smo niz konstruktivnih predloga rešenja za poboljšanje ekonomskog položaja žena u Srbiji, koji su potpuno komplementarni sa nalazima kvantitativnog istraživanja, u okviru kog su identifi kovani problemi sa kojima se žene iz uzorka suočavaju. Na ovaj način dobili smo zaokruženu sliku stanja, identifi kovali glavne barijere ali i mogućnosti i kapacitete pojedinih nadležnih institucija za njihovo prevazilaženje. Mere koju su žene na položajima u institucijama navodile, mogu se grupisati u dve kategorije: jedne se odnose na promene institucionalnog okvira i zahtevaju duži vremenski rok, a neočekivano, iz ovih razgovora proizašle su i neke praktične mere koje na vrlo konkretan način mogu doprineti poboljšanju ekonomskog položaja žena. Po mišljenju autora projekta, spremnost većine ispitanica da se lično angažuju na implementaciji predloženih rešenja kao i vrlo jasno defi nisane mere koje treba preduzeti, predstavlja odličnu osnovu za sprovođenje budućeg, kontinuiranog javnog zagovaranja ženskih nevladinih organizacija. Naš zaključak je da imamo u ovim institucijama partnere, zahvaljujući ženama koje su na pozicijama odlučivanja u njima, i da uz njihovu pomoć možemo ostvariti ciljeve javnog zagovaranja, neke u kraćem, neke u dužem roku.

U daljem tekstu biće izloženi ključni nalazi kvalitativnog istraživanja.

1.1 CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Opšti cilj istraživanja je ispitivanje mišljenja i stavova stakeholder-a po pitanju sledećih tema:

Rodna diskriminaciji u Srbiji- Da li postoji rodna diskriminacija u Srbiji- Izvori rodne diskriminacije- Predlog afi rmativnih akcija u cilju poboljšanja položaja žena - Nosioci afi rmativnih akcija u cilju poboljšanja položaja žena Upoznatost sa postojanjem strategije za poboljšanje položaja ženaIspitivanje stepena spremnosti ispitanica za lično angažovanje na osnaživanju žena

1.2 LOKACIJA

Srbija; Beograd

1.3 METODOLOGIJA

•

••

•

165

14 licem - u - lice dubinskih intervjua (trajanje 45-60 minuta)

1.4 CILJNA GRUPA

U istraživanje je uključeno četrnaest žena na pozicijama odlučivanja u državnim institucijama, koje svojim kredibilitetom i angažovanjem mogu da doprinesu stvaranju povoljnijih uslova za unapređenje položaja žena na tržištu rada. Spisak stakeholder-a je sačinjen od strane Udruženja poslovnih žena. Institucije3 u kojima su zaposlene ispitanice:

Ministarstvo fi nansijaMinistarstvo za ekonomske odnose sa inostanstvomMinistarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanjaMinistarstvo privredeKancelarija za pridruživanje Evropskoj unijiOdbor za ravnopravnost polovaRepublička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvaAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza, SIEPA Privredna komora BeogradaNarodna banka SrbijeUdruženje banaka Srbije

1.5 DATUMI I OGRANIZACIJA

Datumi: priprema vodiča: 1. avgust – 1. septembar 2006.teren: 13. septembar – 15. novembar 2006.

Organizacija, moderacija, analiza i izveštaj: MASMI Beograd, Marija Kočijašević, dipl. psiholog

II KLJUČNI NALAZI

2.1 RODNA DISKRIMINACIJA U SRBIJI

Većina ispitanica smatra da u Srbiji postoji rodna diskriminacija, ali da je ona uglavnom skrivena kao i da većina žena nije svesna da je diskriminisana jer i ne zna koja su njihova prava.

‘’Čim krenete u dublju analizu vidite koliko su žene diskriminisane, i to sistemski, obuhvatno.’’‘’Da bi žena došla do neke pozicije mora da pređe teži put nego muškarac.’’

Neke ispitanice navode i primere otvorene diskriminacije kao što je postavljanje uslova na konkursu pri zapošljavanju, kada se žene ograničavaju da ne mogu da zasnuju porodicu u određenom periodu ili kada se na određene pozicije primaju žene koje nisu udate i nemaju porodicu.

3 Institucije su navedene po nazivima koje su nosile u prethodnom sazivu Vlade RS.

•

•••••••••••

•--

•

•

•

166

’’Poslodavci nerado zapošljavaju žene jer smatraju da će žene češće izostajati sa posla zbog brige o deci.’’ Čak i kad zaposle ženu, generalno, poslodavci nisu spremni da pruže podršku ženama - da se profesionalno u većem stepenu afi rmišu - kroz pružanje šanse da se uključuju u odgovornije poslove i da pokažu razumevanje za eventualna izostajanja zbog brige o deci.

Diskriminacija žena je najviše izražena u ekonomskoj sferi. Prema evidenciji Nacionalane službe za zapošljavanje među nezaposlenima ima više žena nego muškarca. Jedna ispitanica opaža da se pitanje rodne ravnopravnosti prepoznaje kao vrednost koja mora da se dostigne kako bi se odgovorilo na zahteve Evropske unije i da je to razlog što se ovo pitanje sve više uzima u obzir pri kreiranju javne politike. Jedna od ispitanica je navela podatak da samo 16.5% žena ima upisanu nekretninu na svoje ime, što ih onemogućava da koriste mogućnosti kreditiranja za otpočinjanje sopstvenog biznisa

Zanimljivo je da je jedna ispitanica koja se bavi politikom zapošljavanja, iznela zapažanje da su žene manje diskriminisane u Beogradu, nego u unutrašnjosti gde je ovaj fenomen mnogo izraženiji po njenom mišljenju.

’’Pođite po malim opštinama, mislim da tamo i nema žena na rukovodećim pozicijama osim na mestima sekretarica i administrativnih radnika.’’

Nedovoljna politička angažovanost žena je takodje pokazatelj rodne diskriminacije

Neke ispitanice su navele da naročito u privatnom sektoru postoji diskriminacija po pitanju visine zarade – žene dobijaju manju novčanu nadoknadu od muškaraca za obavljanje istih poslova. To nije slučaj u državnom sektoru, ali se tu diskriminacija najviše izražava u odnosu na poziciju - na najvišim pozicijama tj. na pozicijama odlučivanja nalazi se značajno veći broj muškaraca nego žena. U naučno-obrazovnim instucijama žene su tretirane podjednako kao i muškarci, po mišljenju jedne ispitanice, koja ima radno iskustvo i u ovom sektoru.

U periodu školovanja diskriminacija polova nije naročito izražena ali kako žene počinju profesionalno da se ostvaruju i da sve više napreduju u karijeri, suočavaju se sa tim da su diskriminisane.

’’Često se dešava da kada se nadjete na sastanku sa nekim kolegom koji je na vašem nivou u poslovnoj hijerarhiji, ili nivo ispod, on počinje automatski da se ponaša kao neko ko je vođa i ko je glavni, dok se od žene očekuje da to prećutno podrži i da bude u ulozi sekretarice, odnosno njegove pomoćnice.’’‘’Stepen diskriminacije žena se povećava utoliko koliko žena napreduje u karijeri.’’’’ Kada vide ženu na nekoj rukovodećoj poziciji i još kada ta žena izgleda pristojno onda vas muške kolege po inerciji ne doživljavaju poslovno.’’

3.1 IZVORI RODNE DISKRIMINACIJE

Odsustvo zakonske regulative koja bi predstavljala pravnu osnovu rodne ravnopravnosti.

•

•

•

•

•

•

167

Ekonomska zavisnost žena koja ih onemogućava da više rade na sebi kako bi ostvarile veću konkurentnost na tržištu rada

Nedovoljna konkurentnost žena na tržištu rada usled:Preopterećenosti žena usled nemogućnosti balansiranja profesionalnih uloga i uloga u domaćinstvu.

Inertnosti žena i odsustvo samoinicijative. Većina žena nema ambiciju da se afi rmiše u društvu i pristaje da bude „izdržavano lice.“

’’Lična nesigurnost žena, jednostavnije je nemati još jedan teret na svojim leđima, pored obaveza u porodici.’’‘’Većina žena se zadovoljava sekundarnom ulogom u odnosu na muškarce i one, generalno, ne preuzimaju inicijativu da svoj status promene.’’

Nedovoljnog nivoa obrazovanja

Nedostupnost informacija ženama o načinima afi rmacije u preduzetništu.

’’Jedna od stvari koje umanjuju ulogu žena, odnosno uključivanje žena u ekonomski i društveni život je i nedostupnost informacija, neophodno je raditi aktivno da se to promeni.’’

Kulturno nasleđe, mentalitet. Tradicionalno položaj žene je bio takav da je ona podređena muškarcima i pre svega orijentisana ka obavljanju uloga majke i domaćice. Taj model se i dalje prihvata kod većine građana.

‘’Žene se kod nas ne uzimaju dovoljno ozbiljno, od njih se očekuje da se ozbiljno bave samo kućom i decom, a za neke krupnije akcije u društvu, žene se ne percipiraju kao relevantni akteri.’’„Zbog tradicionalne podele na „muške i ženske“ poslove imamo situaciju da žene preovlađuju u zanimanjama domaćice, učiteljice ili medicinske sestre, a muškarci su dominantni u zanimanjima političara, direktora kompanija i generalno veoma dominanti u privredi.’’

Nepostojanje sistemske socijalne politike koja bi omogućila ženama da ostvare balans između karijere i uloge majke. Ispitanica čija je oblast socijalna politika, smatra da dosadašnje mere nisu dovoljne i da je neophodno izgraditi socijalni sistem koji bi znatno više podržao žene da ostvare balans izmedju karijere i porodice.

Nedovoljan broj žena koje su aktivno uključene u politiku a samim tim i nemogućnost da lobiraju za razvijanje rodno osetljive politike koja bi afi rmisala žene.

4.1 SVEST O POSTOJANJU STRATEGIJE ZA UNAPREĐENJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Većina ispitanica je upoznata sa postojanjem predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao i sa tim da još nije usvojen. ’’ Žene iz Skupštine su se udružile, organizovale stručnjake i napravile predlog Zakona4, iako Zakon još nije usvojen ovo predstavlja veliki korak napred. ’’

4 Zakon o rodnoj ravnopravnosti

•

•-

-

-

•

•

•

•

168

Ispitanice koje su bile direktno uključene u pripremu predloga Zakona, navode kao razlog što još nije usvojen, nedostatak političke volje u Parlamentu, dok pojedine ispitanice navode njegove tehničke manjkavosti. Ne treba izgubiti iz vida objektivnu okolnost a to je nefunkcionisanje Parlamenta u prvoj polovini 2007. godine. Zvanični razlog za neusvajanje ovog Zakona je nepostojanje mogućnosti njegovog usklađivanja sa postojećim relevantnim zakonima.

Izglasavanje ovog Zakona, koga smatra reformskim, značajno bi doprinelo približavanju naše zemlje standardima Evropske unije (EU) i poboljšalo bi imidž naše zemlje u svetu, mišljenje je ispitanice čija je oblast „evropska integracija“.Postavljeni zahtev koji je neophodno ispuniti da bi se naša zemlja približila standardima EU nije izjednačavanje muškaraca i žena nego ukidanje diskriminacije. U srpskom društvu se još nisu dovoljno razvili uslovi da rodna ravnopravnost bude dominantni aspekt nacionalne politike, a izglasavanje i implementiranje Zakona o rodnoj ravnopravnosti bi bio prvi korak ka tome. Većina ispitanica je upoznata sa postojanjem Odbora za ravnopravnost polova pri Parlamentu. Jedan broj ispitanica upoznat je i sa postojanjem Nacionalnog plana akcije za žene koji treba da preraste, po mišljenju nekolicine, u strategiju, koja onda postaje formalni dokument Vlade. Pominje se da je i Nacionalna služba za zapošljavanje započela sa primenom rodnog principa u organizaciji rada kao i to da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku pri izradi akcionog plana za zapošljavanje uključilo rodni princip.

’’Kod nas još uvek nema onoga što bi se nazvalo ’’gender mainstream’’, koji postoji u politikama Evropske Unije i ovaj Zakon bi svakako značio početak ovakvog trenda.’’“Izglasavanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti neće biti forsirano od strane muškaraca, žene moraju to da osvoje.’’

Za usvajanje ovog Zakona, ispitanica, koja je imala uspeha u uključivanju Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u skupštinsku proceduru, koji je posle toga i usvojen, navodi kao ključno, formiranje lobističke grupe u Parlamentu. Ova ispitanica je takođe navela značaj rodno profi lisanog budžeta i potrebe da se institucije o tome informišu.

Ispitanice navode na kraju i značaj i ulogu koju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti imaju ženske nevladine organizacije

5.1 NOSIOCI AFIRMATIVNIH AKCIJA U CILJU POBOLJŠANJA POLOŽAJA ŽENA

Žene same treba da nastoje da promene svoj položaj u društvu, većim angažovanjem van porodice: na poslu i u drugim sferama društveno-političkog života. Neophodno je da se menja svest žena u pravcu preuzmanja proaktivnog stava u cilju lične afi rmacije. Država kroz rad Odbora za ravnopravnost polova treba da radi na razvijanju rodne ravnopravnosti, odnosno na osnaživanju žena.Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja navode sve ispitanice kao ključnog aktera.Ministarstvo fi nansija se takođe opaža kao instanca državne uprave koja izdvajanjem

•

•

•

•

•

•

•

•

•

169

sredstava iz državnog budžeta može da podrži akcije unapređenja rodne ravnopravnosti i Udruženje banaka Srbije se pominje, od jedne ispitanice iz fi nansijskog sektora, kao institucija koja može da, među bankama, promoviše ideju kredita za žensko preduzetništvo.Agencija za mala i srednja preduzeća je institucija koja svojim radom može da ekonomski osnaži žene na taj način, što će sistematski nastojati da uključi sve veći broj žena u preduzetništvo.Mediji treba da kroz paket društveno-angažovanih TV emisija edukuju žensku populaciju o potrebi promene dominantnog kulturološkog i socijalnog obrasca po kome se žena ili isključivo vezuje za kuću i porodicu (izbor je ili porodica ili posao) a uspešnost se meri dometima u industriji lepote ili na estradi. Mediji takođe treba da informišu žene o pravima koje imaju u društvu kao i o načinima njihove afi rmacije. Mediji i formalne institucije obrazovanja treba da promovišu ekonomsku nezavisnost žena kao glavni preduslov pozitivne afi rmacije žena. Neke ispitanice opažaju da bi bilo poželjno da se uspešne političarke i preduzetnice promovišu u javnosti kao primeri dobre prakse sa ciljem motivisanja ostalih žena da hrabrije kroče u dominantno „muške“ oblasti.Nevladine organizacije treba da preduzimaju akcije koje bi osnažile žene i nametnule postizanje rodne ravnopravnosti kao društveni cilj, čije ostvarenje je neophodno za razvoj civilnog društva.

’’Nevladin sektor treba da podstiče javno-privatno partnerstvo u smislu sprovođenja politike, ciljeva i programa. Na taj način će dobiti i poverenje građana i prostor za sprovođenje ozbiljnijih i važnijih akcija.’’

Fond za razvoj se opaža kao institucija koja može da pomogne ostvarivanju ekonomskog prosperiteta žena, na taj način što bi se izdvajala sredstva za pokretanje ženskih preduzeća.Regionalne razvojne agencije treba da se više uključe u afi rmaciju žena u ekonomiji. To je jedan od načina da se policentrično deluje i da se na terenu implementira politika koja je donesena u organima državne uprave.Političke partije treba da u svojim statutima razviju kvotni sistem i da sistematski uključuju žene u politiku jer bi se na taj način najbrže afi rmisale, s obzirom na veliku popularnost politike u našem društvu. Žene preduzetnice treba da pomognu afi rmisanju drugih žena koje žele da krenu njihovim stopama. Jedna ispitanica čija je oblast privreda, smatra da preduzetnice kao poslodavci treba da daju prednost ženama pri zapošljavaju i da ih na taj način najdirektnije osnaže.Nacionalna služba za zapošljavanje treba da tretira žene kao posebnu ciljnu grupu i da stimuliše poslodavce da ih zapošljava, sa jedne strane, a sa druge strane da uvede posebne programe za podsticanje žena na samozapošljavanje.Lokalna samouprava. Jedna ispitanica smatra da bez aktivnog uključivanja lokalne zajednice nije moguće unaprediti rodnu ravnopravnost. Neophodno je razvijati što veći broj Komisija za rodnu ravnopravnost pri opštinama i osnažiti ih, kako bi umele da prepoznaju i rešavaju konkretne probleme.

’’Mislim da na lokalu mora mnogo više da se radi. Nije dovoljno što smo prepoznali i u strateškim dokumentima utvrdili mere pozitivne afi rmacije žena. Lokalna uprava mora mnogo više da radi na primeni ovih dokumenata i osnaživanju žena.’’

Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo kulture i informisanje su takođe opaženi od jedne ispitanice kao nosioci afi rmativnih akcija za osnaživanje žena. Ministarstvo prosvete bi imalo zadatak da utiče da se kroz obrazovanje razvijaju pozitivni stavovi

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

170

o rodnoj ravnopravnosti kao vrednosti, dok bi Ministarstvo za kulturu i informisanje trebalo sistemski da promoviše rodnu ravnopravnosti kao cilj koji ima društveni značaj.Korporacije mogu da zauzmu aktivnu ulogu pri osnaživanju žena kroz mere društveno odgovornog poslovanja kao što su:

uvođenje kliznog radnog vremenaorganizovanje vrtića pri kompaniji

6.1 AFIRMATIVNE AKCIJE

Ispitanice smatraju da je neophodno utemeljenje pravne osnove za unapređenje rodne ravnopravnosti, tj.osnaživanje žena - izglasavanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti treba da bude prvi korak.

’’ Ovo društvo ne može ništa natera da sprovodi neke akcije osim zakona i kazne.’’

Neophodno je razviti Nacionalnu strategiju o rodnoj ravnopravnosti koja bi podrazumevala sistemske akcije koje bi u narednom periodu unapredile položaj žena u društvu. Predlagač ove strategije bila bi Vlada Republike Srbije, i na taj način to bi odredilo našu nacionalnu politiku kao rodno osetljivu, što bi poslalo poruku i građanima Srbije i čelnicima drugih zemalja u kom pravcu želimo da se razvijamo. Kroz Nacionalnu strategiju mogli bi da se uključe i strani donatori koji bi za partnera imali Vladu, što bi svakako ulivalo poverenje i doprinelo osnivanju fondove za žene.

Saradnja vladinih i nevladinih organizacija. Ispitanica smatra da bi nadležno ministarstvo (Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja) moglo da iskoristi Nacionalni plan akcije za žene koji su predložile nevladine organizacije i da ga nadograde.

Angažovanost medija u afi rmaciji žena. Mediji se opažaju kao ključni faktor koji treba da utiče na svest građana da prihvate činjenicu da su žene pogrešno predstavljene u medijima i da takvu sliku treba promeniti, pa se predlaže, na primer, emitovanje priloga koji bi imalii za cilj promociju žena kao preduzetnica.

Ekonomsko osnaživanje žena putem:

Razvijanja kreditne linije pod povoljnim uslovima što znači da bi ženama za otpočinjanje biznisa trebalo obezbediti ili bespovratne kredite ili kredite sa grejs periodom od tri godine. Ove kreditne linije bi bile fi nansirane delimično iz donacija a delom iz državnog budžeta.

’’Većina žena nema imovinu registrovanu na svoje ime što ih onemogućava da podignu kredit i na taj nači započnu sopstveni posao i ekonomski se osnaže, što je nužno za njihovu afi rmaciju.’’ Ispitanica na visokoj poziciji u fi nansijskom sektoru navodi da Ministarstvo fi nansija zajedno sa Narodnom bankom Srbije treba da utiče na banke da preuzmu veći rizik i da razvijaju kreditne linije za žene.

’’Banke treba da ponude ljudima, koji nisu u mogućnosti da daju hipoteku, kredite za start-up i da zajedno sa Ministarstvom za fi nansije preuzmu rizik krediiranja.’’

•

--

•

•

•

•

•

-

171

Podsticanja preduzetništva kod žena putem osnivanja biznis inkubatora za žene, koji bi omogućili udruživanje žena koje obavljaju različite usluge i njihov zajednički nastup na tržištu.Povezivanja otpremnina sa start-up kreditima i pružanje konkretne podrške na koji način mogu da započnu sopstveni biznis. To bi moglo da se ostvari kroz osnivanje savetodavnog call centra koji bi savetovao žene na koji način mogu da ulože svoj novac od otpremnina. Jedna od mogućnosti za ulaganje ovog novca, koju navodi ispitanica na visokoj poziciji u Narodnoj banci Srbije, je kupovina akcija na berzi u iznosu otpremnina, podstaknuta akcijom koju je ova institucija sprovela za svoje radnike, mahom žene, koje su ostale bez posla u procesu transformacije NBS.

’’ Mislim da je neophodno da se žene koje su dobile otpremnine informišu o berzi i da prosto znaju da postoji mogućnost da svoja sredstva tako plasiraju i da na taj način zarađuju.’’

motivisanja poslodavaca da zaposle žene, posebno srednje dobi, na taj način što bi dobijali izvesne subvencije od države ili eventualno neke poreske olakšice. U ostvarivanju ovih predloga glavni nosilac treba da bude Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.osnivanja Zadruga žena kao vid udruživanjaOsnivanja savetodavnih centara koji bi imali za cilj lakše dolaženje do potrebnih informacija kako o pravima žena tako i o mogućnostima njihove ekonomske afi rmacije.

’’ Na primer Narodna banka Srbije bi mogla da održi neki seminar za žene koje su bez posla a žele da otpočnu novi posao, npr. na koji način da postanu državni menjači. Uverena sam da bi većina žena mogla sa malo kapitala da na taj način obezbedi sebe. Žene bi mogle i da se udruže u takvoj akciji.’’

Razvijanja posebnih programa za zapošljavanje žena pri Nacionalnoj službi za zapošljavanjeAfi rmacije žena u industriji usluga. Ispitanica koja je stučnjakinja za strane investicije, smatra da će se u ovom periodu moderne ekonomije industrija usluga sve više razvijati i da žene treba da se maksimalno afi rmišu u ovoj oblasti, kroz organizovanje godišnjeg okupljanja predstavnika kako domaćih tako i inostranih kompanija, koji imaju potrebu da rade outsourcing usluga, putem kojeg bi žene mogle da dobiju posao.

Povezivanje pitanja rodne ravnopravnosti sa strategijom smanjenja siromaštva. Neophodno je informisati javnost o tome koliko su žene u ekonomski nepovoljnoj situaciji i da se poboljšanjem položaj žena može uticati i na smanjenje siromaštva.

Socijalna podrška ženama koja bi ih motivisala da se više afi rmišu u društvu, a koja bi podrazumevala mogućnost edukacije sa ciljem razvijanja postojećih veština i sticanje novih. Kao socijalne mere podrške koje bi omogućile ženama da ostvare balans između profesionalnih i porodičnih obaveza, navode se:

Klizno radno vremeOmogućavanje obavljanja posla od kućeOtvaranje obdaništa u okviru kompanije u kojoj je žena zaposlenaUvođenje mera po kojima bi samohrane majke bile dotirane kroz oslobađanje

-

-

-

--

-

-

•

•

----

172

plaćanja usluga predškolskim ustanovamaProduženi boravak za decu u nižim razredima osnovne škole

Navode se i mere socijalne podrške čiji su nosioci ženske nevladine organizacije:

Seminari koji bi za cilj imali razvijanje motivacije žena da se aktivnije uključe u politikuEdukacije koje bi imale za cilj informisanje žena o preduzetništvu i razvijanje njihove motivacije da započnu sopstveni posaoPsihološko osnaživanje žena, kroz asertivne treninge i susretne grupeStvaranje mreže žena koje bi imale za cilj da međusobno razmenjuju iskustva i znanja. Ključnu ulogu u tome treba da imaju žene koje su se profesionalno afi rmisale.

Rodno profi lisanje budžeta, iako se navodi da još uvek nema političke volje da se ovaj princip, pri izradi nacionalnog budžeta, usvoji.

Neophodnost timskog rada svih nadležnih ministarstava kako bi se postigli značajniji rezultati u implementiranju socijalne politike koja bi osnažila žene. Veća saradnja među ministarstvima ujedno je i preporuka Evropske unije ne samo po pitanju rodne ravnopravnosti.

Razvijanje nacionalne statistike što bi pružalo podatke o tome koliko žena je nezaposleno, koliko je žena vlasnica preduzeća i aktivnih menadžerki u sopstvenim preduzećima, koliko njih je na rukovodećim pozicijama, koliko imamo samohranih majki i ostale relevantne podatke koji su neophodni za preciznije defi nisanje položaja žena u našem društvu i ekonomiji.

’’Na primer kada se priča o siromaštvu žena na selu onda se uglavnom priča o kompletnom siromaštvu na selu. Niko ne zna da izdvoji šta je to karakteristično baš za žene, gde su siromašnije u kojim segmentima i gde ih to siromaštvo više pogađa nego muškarce.’’

Uvođenje kvotnog sistema u statut političkih partija što bi uključilo žene u javnu politiku u većem broju i formiranje lobističke političke grupe koja bi podržala političko angažovanje sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti (pre svega da bi se izglasao Zakon).

7.1 LIČNO ANGAŽOVANJE NA OSNAŽIVANJU ŽENA U NAREDNOM PERIODU

Jedan broj ispitanica je već imalo prilike da aktivno učestvuje na projektima koji za cilj imaju osnaživanje žena kao i da se upozna sa projektima drugih organizacija koje nastoje da ostvare isti cilj.

Ove ispitanice su spremne da se aktivno angažuju i ubuduće na realizovanju nekih od afi rmativnih akcija koje su u njihovoj nadležnosti. Očekivano, veća je spremnost onih ispitanica čiji je resor zapošljavanje i socijalna politika da se na ovom polju još više angažuju u narednom periodu. Ispitanica, koja je i u prethodnom i u sadašnjem sazivu vlade, zadužena za zapošljavanje, iskazala je spremnost da se još više angažuje u kreiranju rodno osetljive politike kao i da predstavlja inicijatora saradnje među ministarstvima u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti. Ispitanica je takođe spremna da, bazirajući se na Nacionalnom

-

-

-

--

•

•

•

•

•

173

planu akcije za žene, na kome su radile nevladine organizacije a koordinirao Savet za ravnopravnost polova, radi na razvijanju Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost. Kad je reč o konkretnim akcijama, ona je spremna da inicijativu uvođenja kreditnih linija za žene, nastavi. Takođe, ispitanica koja je radila na predlogu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, spremna je da i dalje nastavi sa aktivnostima unutar Odbora za ravnopravnost polova na njegovom konačnom usvajanju.

Ispitanice čiji resor nije direktno povezan sa pitanjem rodne ravnopravnosti, takođe iskazuju spremnost da se angažuju kroz vrlo konkretne predloge, vredne pažnje:

u narednom periodu Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji može da poboljša položaj žena kroz uključivanje principa rodne ravnopravnosti u agendu za Evropske integracije.

organizovanje godišnjeg okupljanja predstavnika, kako domaćih tako i inostranih kompanija, koji imaju potrebu za outsourcing –om usluga. Industrija usluga se opaža kao oblast koja pruža velike mogućnosti za razvoj ženskih biznisa. Ispitanica, nadležna za sektor stranih ulaganja, je spremna da bude inicijator ovakve akcije i da svoj kredibilitet iskoristi u ovu svrhu.

‘’Mislim da je moguće da organizujemo ovde u SIEPI takvu akciju, da pozovemo sve veće kompanije i da kroz medije promovišemo ovakav tip akcije. Mislim da je to način da se kroz pronalaženje novih poslova za žene, one ekonomski osnaže i afi rmišu u društvu.’’

Narodna Banka Srbije bi mogla eventualno da pomogne u uspostavljanju call centra koji bi savetovao žene na koji način da ulože novac na berzi i tako sebi obezbede ekonomsku održivost.

8.1 ZAKLJUČAK Žene na pozicijama odlučivanja u institucijama se u većini slučajeva slažu da u našem društvu postoji rodna diskriminacija ali da je ona uglavnom skrivena. Osnovni izvori diskriminacije su ekonomska zavisnost, niži nivo obrazovanja i odsustvo inicijative žena. Da bi se profesionalno afi rmisale, žene treba da kroz samorganizovanje nastoje da promene svoj položaj u društvu, većim angažovanjem van porodice. To se odnosi na značajnije političko angažovanje, uključivanje u rad nevladinih organizacija i uopšte, jedno proaktivno delovanje. Osnovni način afi rmacije žena treba da ide u pravcu njihovog ekonomskog osnaživanja, gde su identifi kovani svi ključni akteri kao i preporuke za njihov segment delovanja, potrebne da bi se unapredio položaj žena. Kao nosioci afi rmativnih akcija, pored samih žena navode se i država, kroz rad Odbora za ravnopravnost polova i sličnih tela, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Ministarstvo fi nansija, Republička agencija za mala i srednja preduzeća, mediji, nevladine organizacije, Fond za razvoj, Regionalne razvojne agencije, političke partije, udruženja afi rmisanih preduzetnica, Nacionalna služba za zapošljavanje, korporacije.

Ipak, sve ispitanice, bez izuzetka, navode Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kao ključnog nosioca u osnaživanju žena a većina opaža da je Ministarstvo fi nansija takođe važan akter. S obzirom da je od momenta kada su vođeni intervjui do momenta štampanja publikacije, došlo do formiranja nove vlade, pitanja od značaja za ekonomsko osnaživanje žena prešla su u nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pa

•

-

-

-

174

je za očekivanje da će koordinacija između ovih resora biti efi kasnija, obzirom da se sada nalaze u okviru istog ministarstva i da će sledstveno, neke od preporuka za ekonomsko osnaživanje žena biti brže i efi kasnije sprovedena. Razlog više je i taj, što se u novoj vladi na pozicijama odlučivanja bitnim za unapređenje socijalno-ekonomskog položaja žena nalaze ispitanice iz naše studije, a koje su dale niz korisnih preporuka. Jedan broj njih spada u formalno-pravne dok su druge operativnog karaktera. U formalno pravne spada svakako izglasavanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i razvijanje Nacionalne strategije o rodnoj ravnopravnosti. Pomenuto je i rodno profi lisanje budžeta, iako se navodi da još nema političke volje da se ovaj princip pri izradi nacionalnog budžeta usvoji. Takođe, u formalne mere može se svrstati i uključivanje principa rodne ravnopravnosti u agendu naše zemlje za evropske integracije. U mere za ekonomsko osnaživanje žena, za koje su neke ispitanice spremne da se u narednom periodu i lično angažuju, spadaju:

razvijanja kreditne linije za žene pod povoljnim uslovima, koje bi bile fi nansirane delimično iz donacija a delom iz državnog budžeta.

povezivanja otpremnina sa start-up kreditima uz osnivanje savetodavnog call centra, koji bi savetovao žene na koji način mogu da ulože svoj novac od otpremnina.

motivisanje poslodavaca da zaposle žene, posebno srednje dobi, na taj način što bi dobijali izvesne subvencije od države ili eventualno neke poreske olakšice.

Osnivanje savetodavnih centara koji bi imali za cilj lakše dolaženje do potrebnih informacija kako o pravima žena tako i o mogućnostima njihove ekonomske afi rmacije.

Razvijanje posebnih programa za zapošljavanje žena pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje

Afi rmacija žena u industriji usluga kroz koju bi se postiglo povezivanje korporativnog sektora sa interesima šire društvene zajednice, u skladu sa konceptom društveno odgovornog poslovanja.

Kao socijalne mere podrške, koje bi omogućile ženama da ostvare balans između profesionalnih i porodičnih obaveza, navode se:

Klizno radno vremeOmogućavanje obavljanja posla od kućeOtvaranje obdaništa u okviru kompanije u kojoj je žena zaposlenaUvođenje mera po kojima bi samohrane majke bile dotirane kroz oslobađanje plaćanja usluga predškolskim ustanovamaProduženi boravak za decu u nižim razredima osnovne škole

Navode se i mere podrške čiji su nosioci ženske nevladine organizacije koje se odnose pre svega na seminare i edukaciju sa ciljem unapređenja ekonomskog položaja žena kroz razvoj preduzetništva, informisanje i umrežavanje.

Razvijanje nacionalne statitistike kao rodno osetljive

Uvođenje kvotnog sistema u statute političkih partija

•

•

•

•

•

•

----

-

•

•

175

SUMMARY “FROM VULNERABLE TO SUSTAINABLE GROUP”

1. ABOUT THE PROJECT

Project called “From Vulnerable to Sustainable Group” aims at presenting the package of information, recommendations and analysis considering the position of women in the labor market and ways to overcome poverty of women as a vulnerable group through self-employment. In the last decade, many projects have been initiated and implemented with the purpose of training women to start a micro or small company, shop or workshop in order to provide for themselves and their families. Educational seminars like those were organized by institutions, NGOs, professional associations, chambers, etc. What was usually missing after the completion of those projects was information about how many women actually started their business, how many of them found a new job, and how many are still unemployed. Also, what is more important than the number of started companies is how sustainable they are taking into account market rules, and in particular, how competitive they are because it is the determining factor of lasting in the market. This is why part of our research was devoted to innovation of women companies functioning to foster competitiveness. For almost a decade the Association of Business Women have implemented projects aimed at economic empowerment of Serbian women. This particular project is a combination of research and public representation of interests of women in entrepreneurship, and it has been designed to provide answers to some questions related to effi ciency of those educational programs for start-up, and identifi cation of factors which contribute to taking women from “vulnerable” to the category of “sustainable” group. It also stresses the role of institutions in this process.

National Employment Offi ce is an institution which has the most developed infrastructure for training the unemployed in Serbia. Therefore, we needed their data base of trained persons to come to an appropriate sample to use for a quantitative research. Considering that the training was held by the Republic SME Development Agency, thanks to the kindness of Mrs. Mirjana Jovanovic we had access to this data base during our research. Beside the quantitative, we also conducted the qualitative research, which we assessed as more useful for researching views and perspectives of women on decision-making positions. We applied in-depth analysis technique. This publication will thoroughly present both quantitative and qualitative research study.

1.1 Advocacy

During research, we simultaneously implemented advocacy activities. On a special press briefi ng we presented problems that women face in the labor market, from institutions’ point of view, and we looked at possibilities to solve those problems through advocacy. Representatives of the Association of Business Women spoke about it, as well as Radmila Bukumiric Katic, Assistant Minister in the Department for Employment in the Ministry of Economy and Regional Development, Jasna Matic, State Secretary in the Ministry of Economy and Regional Development and Mirjana Jovanovic, at the time director of the Republic SME Development Agency. This occasion was used to promote the award for women’s company, which developed the best model for employing women. The award “Flower of success for the best entrepreneurial lady” was introduced this year for the fi rst time as part of the campaign to advocate for the improvement of position of women in the labor market.

176

Two companies which were examples of the “best practice” were awarded in June. Through franchising system one company opened a possibility for unemployed person to open shops with their trade mark practically without their own investments and with minimum risk. Of thirty people who started a shop this way 97 were women. It is also interesting that this model stands out from the classical franchising and that it is even more friendly to women who lost their job, and who want to start their business but have no money to start with. Namely, in this case, franchise packages are given to benefi ciaries free of charge, while the interest of the franchiser is to expand the network. This enabled women to overcome the main barrier (identifi ed also in our research) to self-employment, and that is absence of initial funds for start-up. The other awarded model was a women company whose owner designed and provided retraining of women from rural areas, who had been employed in a socially-owned company specialized in metal industry. In this way, it was made possible for the ladies to adapt their hobby (handicraft products) to market demand and secure regular orders. Those two models shared the award because both gave good results in stimulating women for self-employment in urban and rural communities respectively. The presentation of good practice examples in women entrepreneurship attracted big media attention. Furthermore, it also attracted various institutions as partners and creators of measures for improvement of the position of women in the labor market. Institutions of local self-government play an important role in resolving the problem of unemployment among women. This is why within our activities we envisaged to establish a workshop with the help of Rakovica Municipality. The municipality formed a Gender Equality Commission, which provided logistical support and mobilized local women registered as unemployed at the National Employment Offi ce. In this way, local stakeholders in employment policy was directly involved in one active employment measure. At the end of the project, there will be a roundtable meeting with the presentation of results of the research. Also dialog will be developed among women in leadership positions in institutions, representatives of the private sector (including presentations of “the best employment model” and women NGOs dealing with economic empowerment of women for the purpose of identifying possible solutions for improving the position of women in the labor market.

2. WOMAN’S ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA Woman’s entrepreneurship was fi rst mentioned in Serbia in the fi rst half of the 90s in relation to support programs of international organizations aimed at faster economic and social inclusion of women refugees. Education for women was organized in order to raise their awareness about start-up, particularly sole traders and manufacturing workshops so they could become self-employed and provide for their own and existence of their families. In the last 10-15 years, things have gradually changed. The number of women enterprises has increased, and the structure has changed so apart from traditional “female” activities, women’s enterprises have appeared in the areas of business which are less labor intensive, mostly in the area of services such as ICT, bookkeeping, intellectual services (fi nancial consulting, human resource management, education), etc. From the very beginning, women’s businesses have dominated in the area of trade. Regarding motivation for entrepreneurship, women in Serbia decide to start their own business only when they lose their job, when they become redundant in the company where they work, or if they are laid off from their company due to restructuring. Once in the labor market, their possibilities to choose greatly narrow down and majority of them goes to the National Employment Offi ce. To describe women’s entrepreneurship in Serbia an Association of Business Women conducted a survey “From vulnerable to sustainable group” which are presented in this publication.

177

2.1 Statistics on women’s companies

Although statistics in this area is underdeveloped, Business Registers Agency1 is the most relevant source of data for the number of women’s companies. According to data from November 2006, women own 20% of Serbian companies. Among registered independent entrepreneurs one third of them are women, among entrepreneurs having a partner status (partner companies) women make up 38%, and among founders of companies they make up ¼.2 However, offi cial data show only how many women formally have the status of entrepreneur, but not the number of them who actually manage their own company. Some researches show that there are some women among entrepreneurs who only formally own the company, while entrepreneurship activities and management functions are undertaken by men, usually their husbands. If managerial functions (apart from ownership or share in ownership) which a woman carries out in a company she owns are taken into consideration, then the database of the Business Registers Agency shows that there are 6.700 women’s enterprises with up to 50 employees. The total of 27 registered women’s companies employ over 50 persons.

3. QUANTITATIVE RESEARCH

ABOUT RESEARCH

Research subject

The Analysis of fundamental problems and opportunities for improving women’s position in the labour market, as well as of women’s entrepreneurship initiatives, i.e. self-employment as a method for overcoming poverty of women through relevant referential groups: women entrepreneurs, women employed by other employers, unemployed women who have undergone self-employment training and women who haven’t undergone such training.

1 The Business Registers Agency was founded on January 1, 2006. All business companies and entrepreneurs are obliged to (re)register with the Agency, while the registration procedure enables the monitoring of the ownership of business companies, entrepreneurs, administrative and managerial structures in companies according to gender.

2 Data is incomplete as the Register of the Agency has processed around 180,000 entrepreneurs to date and another 50,000 persons have requested registration in the Register.

178

Research objectives

Mapping basic problems women faced during employment and work, and determining differences in the experiences of entrepreneurs, employed and unemployed women, of women who have undergone self-employment training, and women who haven’t undergone such training.

to analyse the experiences of women who lost their jobs and ways in which they handled diffi culties, and establish differences between relevant reference groups

to establish how women evaluate usefulness and signifi cance of the program on starting private companies they have attended, and to discover differences in evaluations of entrepreneurs, employed and unemployed women

to analyse the observations of employed and unemployed women who have undergone self-employment training and those who haven’t, as well as the possibilities to found private companies to establish diffi culties entrepreneurs faced during founding and managing companies and compare experiences of reference groups – those who have undergone self-employment training and those who haven’t

to establish interests and plans for starting private businesses among non-entrepreneurs, and compare differences between women who have undergone training for entrepreneurs and those who haven’t to establish what support measures unemployed women or women working for other employers need to be able to found a private company, and compare differences between women who have undergone training for entrepreneurs and those who haven’t.

Methodology

Region - Belgrade, Central Serbia, Vojvodina Technique –direct interviews with respondentsSample - 484 respondents, divided into four groups:

A. Entrepreneurs who founded their company before June 2006 after having attended entrepreneurship training organised by National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship – 96 respondentsB. Women who have undergone entrepreneurship training but haven’t founded their own companies and are employed with other employers – 80 respondentsC. Unemployed women who have undergone entrepreneurship training – 106 respondentsD. Experienced entrepreneurs who founded their companies before June 2002 without having attended any entrepreneurship training – 52 respondentsE. Unemployed women who haven’t undergone entrepreneurship training – 150 respondents

The research was realised in 3 phases:

• I Phase –Establishing current employment status of women who have attended entrepreneurship training organised by National employment service and Agency for the

•

•

•

•

•

•

179

development of small and medium companies and entrepreneurship, as well as selecting the sample of women who lost their jobs before this training and are now entrepreneurs, employed by other employers or are unemployed. The research sample and phases comprised 656 women, which makes up around 2/3 of total number of women who have attended training organised by National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship.

• II Phase –Distributing designed questionnaires to the chosen sample of entrepreneurs, women employed with other employers and unemployed women.

• III Phase –Recruiting experienced entrepreneurs and unemployed women who haven’t attended training organised by National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship, and distribution of created instruments to chosen sample of entrepreneurs.

Organisation –Field research was conducted in the period from November 2006 to April 2007.Data processing - Descriptive and comparative analysis

KEY FINDINGS

Current employment status of women who have attended training on entrepreneurship

From 656 women who have undergone training organised by National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship and who have participated in his research, around ¼ founded their own companies, ¼ found work with other employers and a little more than 1/3 are still unemployed. Relatively high percentage of women who managed to found their own companies after training is the basic indicator of successfulness of the programme.

Experiences related to employment and work The largest number of women who participated in the research, both those who have undergone entrepreneurship training and those who haven’t, had had the experience of working in state-owned and/or private companies prior to losing their jobs. Among the problems all women encountered during employment and work, the most often stated are inequitable treatment due to age and sex, and the women often lacked support from their husbands/partners or family members (around ¼ of women stated this problem; the percentage is somewhat lower only among experienced entrepreneurs – around 13%, but the difference doesn’t reach the level of statistical signifi cance, and therefore it cannot be claimed that this group of women lacked this type of support less than the other women, although there are indications for it). The sample of women who have undergone training comprises those who were between 26 – 45 years old the last time they lost their job, at which point they mostly had 10 years of work experience. In the sample of women who haven’t undergone

180

entrepreneurship training, the majority lost their jobs when they were 18 – 35 years old. Before they founded their own companies, more than 40% of entrepreneurs had lost their jobs at the point when they had between 11 and 20 years of work experience. For the most part, these women expected to lose their jobs. Experienced entrepreneurs believed, more often than the others, that the loss of their job wouldn’t cause serious fi nancial problems in their family. Although the majority of women were sure they would fi nd a solution, even those that were unemployed at that point, positive hope was most often harboured by experienced entrepreneurs. Around 80% of the respondents from all groups new they could rely on their family’s help and support. Entrepreneurs, both those who have undergone training (52.2%) and those who haven’t (76.2%) were more rarely frightened at losing their jobs than the others. Women who were at that point jobless were scared most often (40.4% of the women who have undergone training and 51.3% of those who haven’t). Entrepreneurs from both groups were the ones who signifi cantly more often believed in themselves and their abilities. Experienced entrepreneurs believed that they could fi nd another job more often than the other groups. Likewise, while the rest of the women were furious at losing their jobs, 80% of experienced entrepreneurs claim they were composed. Therefore, it is possible to conclude, from women’s reactions to losing their jobs, that entrepreneurs, especially the ones that managed to cope and start their own companies without having attended training courses, more often displayed a range of more adaptive reactions and behaviours, which could probably contribute to more quality solutions of their working status than in the case of women who are still jobless. Women who chose entrepreneurship on their own, without training, were, generally speaking, in a better situation than the others, and they accepted the loss of their jobs with less fear. As regards interpersonal relationships, the main sources of support for all women after losing their jobs were family members and, though more seldom, friends. Only a small number of women (10% of them) claim they have had no help. Observing the institutions, unemployed women and those that have undergone entrepreneurship training most often resorted to National Employment Service for help. What separates experienced entrepreneurs from all other women is the fact that 87% of them didn’t seek help from anyone; fi rst of all due to the fact they didn’t believe anyone could help them. Similar or even more pronounced distrust in institutions dissuaded other women from seeking help. Women who turned to certain institutions for help, most often asked for mediation in fi nding work and strived to regulate the issue of social, i.e. health insurance. With regard to the frequency of certain behaviours that imply activity and initiative in seeking employment, it is observed that entrepreneurs actually tried to fi nd work more rarely, which fact is particularly visible in the group of experienced entrepreneurs who haven’t undergone any entrepreneurship training. On the other hand, unemployed women and those who managed to fi nd employment with another employer browsed through the job advertisements more often, applied for job announcements, and tried to write their resumes as best as possible. Around 2/3 of women in all analysed sub-samples had an additional source of income at the time when they lost their job. The most often sources of income were salaries of other family members, and entrepreneurs (from both groups) in one 1/3 of the cases, had additional part-time jobs as their sources of income. In the majority of cases, unemployed women had no additional source of income, women now employed with different employers had part-time jobs more rarely than entrepreneurs. One of the striking differences between experienced entrepreneurs and all other analysed groups of women is the fact that as much as 50% of them claim that they have never, or almost never, had any fi nancial diffi culties after losing their job. This

181

fact can partially explain their more adaptive reactions when losing their jobs. While a signifi cant number of women who have undergone entrepreneurship training worked from home informally in a period after losing their jobs, i.e. previous to registering their company (entrepreneurs in 53% of the cases, women employed with another employer in 40% of the cases, and unemployed women in 44% of the cases), women who haven’t undergone training have very rarely had this experience (around 14% of entrepreneurs and 21% of unemployed women). During work from home, women were most bothered by the fact that they couldn’t do business entirely legitimately, they were afraid of fi nancial inspection and couldn’t use certain benefi ts the state gives for the development of companies, i.e. they couldn’t get a loan. During working from home, women most often got support from family members. On the other hand, experienced entrepreneurs claim, signifi cantly more often than the others, that nobody gave them support (42%). In both groups, unemployed women, signifi cantly more often than the entrepreneurs, feel that the loss of their job left a mark on their family. The diffi culties they encountered were mostly based on the fact that the lack of money lead to tension and arguments in the family, while there were not enough fi nancial means for schooling or other children’s needs. Health problems as a result of losing their job are most often experienced by unemployed women, and those problems mostly relate to deterioration of mental health and wellbeing, as well as of a wide range of psychosomatic ailments. On the other hand, a very small number of experienced entrepreneurs state they had health problems, which fact is again in concordance with previously mentioned more adaptive reactions to losing their job and with fewer feelings of apprehension and anxiety.

Evaluation of educational programmes for the development of entrepreneurship

All women included in the sample have attended training organised by National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship. In addition to that, some women have undergone trainings organised by other state institutions or non-governmental organisations. Although majority of women (entrepreneurs, women employed with another employer and unemployed women) feel that the programmes were useful to them, National employment service and Agency for the development of small and medium companies and entrepreneurship programmes, as well as programmes of certain non-governmental organisations were more benefi cial to entrepreneurs than to unemployed women, which is logical since the entrepreneurs were the only ones who have had the opportunity to apply in practice some of the things they had learned on courses. The respondents feel that the most important things they learned during all trainings were topics related to certain very important instructions – provision of guidelines for the creation of business plans, economic aspects of doing business, legal advice. Although only a small number of women complained about it, the least useful thing according to respondents was the fact that the topics were too generalised and theoretical with no practical examples. Trainings should be supplemented with very practical, concrete advice such as: what type of business to set off, what the market needs, and then it is necessary to give examples of good practice and allow for training to last more than two days. More than 2/3 of entrepreneurs believe that the training programmes they have attended were important or very important for starting their private businesses. According to the women from all three groups who have attended training, money is the key issue that is lacking when starting a private business (90% of the women

182

from each group), and then contacts and information. Not often, but still in the area of 50% of the cases, the women feel there is a lack of self-assuredness preventing them from becoming entrepreneurs. The thing the women miss most rarely is the support from their family (although that is missing as well, according to the opinions of 1/3 of the women from all three groups).

Awareness of the existence of educational programmes for development of entrepreneurship/re-qualifi cation and interestedness in participation

Unemployed women who have never attended entrepreneurship training are aware, 2/3 of them, of the existence of re-qualifi cation programmes. However, 31% of women have never heard of such programmes. Around 54% of unemployed women would be willing and interested to participate in these programmes, as they believe that these programmes could be useful to them.

Experiences of unemployed women and women who managed to fi nd employment with other employers, and their attitudes towards entrepreneurship

A large number of unemployed women who have never attended entrepreneurship training state the belief that they will be able to fi nd employment suitable to their qualifi cations (69% verses 43%). On the other hand, both women employed with another employer and unemployed women (from both groups) mostly feel that it is diffi cult, or very hard for a woman to fi nd employment (this is the belief of 90% of the respondents from all three groups). Around 40% of the women who have undergone entrepreneurship training but haven’t started their own business so far (both the employed and unemployed) have no further desire to found a private company. However, the potential that needs to be considered is 1/3 of women who are still willing, i.e. claim they have a general notion to start their own business. On the other hand, 57% of unemployed women who have never attended entrepreneurship training claim they have no intention of starting their own business. If they could choose, unemployed women who have never attended entrepreneurship training would prefer employment in state-owned companies – according to 52% of respondents. Nevertheless, around 1/5 of women present the intention to found their own companies, which is not a number to be neglected and testifi es that a signifi cant number of unemployed women is not only interested in training, but also in being entrepreneurs. Around 80% of both unemployed (in both groups) and women employed with another employer feel that entrepreneurship is very risky in Serbia. Women (around 85%) also agree that the taxes and dues are high, that it is diffi cult for a woman in Serbia to start a business due to mentality prevailing in the Balkans (around 2/3 of women), they feel they don’t stand a chance of collecting the initial capital since the conditions banks are offering are unacceptable to them and they have no other options. More often than employed and unemployed women who have undergone entrepreneurship training, unemployed women who haven’t attended entrepreneurship courses see the lack of information on possibilities for founding private companies as an obstacle to starting their own business (80% vs. 40%). Approximately one half of women from all three groups feel they lack knowledge

183

to start their own company. Employed and unemployed women who have attended entrepreneurship training (around 25%) feel that favourable loans and tax relieves are what they need most to be able to start their own business. On the other hand, a larger number of non-entrepreneurs expressed the need for favourable loans (75%), tax relieves (52%), and additional training (45%), free legal advice (41%), as well as for help in devising business plans (34%). Experiences of founding and managing a private company

The majority of women who have attended entrepreneurship training and have founded their own companies, have actually started a business that is related to wholesale and retail (33%), as well as to various artisan services (27%). All companies have up to 10 employees. Among the experienced entrepreneurs, the majority are involved in the trade (60%), bookkeeping services (15%) and in traffi c and transportation (12%). Although the majority of companies included in the sample have up to 10 employees, approximately 23% of companies have between 10 and 20 employees, and 10% of the companies employ from 21 – 60 people. Entrepreneurs who have undergone entrepreneurship training most often (more often than non-trained entrepreneurs) state that the main reason for starting a company was that it presented the only opportunity for employment (55% vs. 23%). Independence in doing business was an equally important motive for both groups (about 39%).

Both groups of women state, with nearly the same frequency, that hindrances to founding a company are high taxes and dues (around 85% of women in each group), the fact that women lack confi dence (50%), that it’s hard for a woman to start a business in Serbia due to mentality prevailing in the Balkans (60%) and that it is hard to harmonise responsibilities towards family and entrepreneurship (about 50%). On the other hand, experienced entrepreneurs do not complain as much that it was expensive to register a company, that they needed a lot of time to collect the money, or that it was diffi cult for them to fi nd founding capital as a result of unfavourable conditions offered by the bank.

The fundamental problems women who are running a private company encounter are the impossibility to do all the chores in the household (entrepreneurs complain about this a lot more rarely), and the fact that women need to invest more effort in order to achieve the same goal as men, since people prefer doing business with men. Basic advantages are related to independence in taking initiative and responsibility for personal success or failure, as well to the fact they can provide for themselves and do not have a boss to whom they would have to justify their actions. Majority of entrepreneurs from both groups plan on expanding their business. Basic risks they encounter are high taxes and dues (experienced entrepreneurs complain about this more rarely), unstable working conditions and unfavourable conditions for commercial loans. Both groups of entrepreneurs usually do not make a difference between men and women and hire both sexes equally. Approximately 2/3 of entrepreneurs from both groups consider themselves more tolerant towards the responsibilities of employed women than men would be. Companies of experienced entrepreneurs use computers and information-communication equipment signifi cantly more often. In both cases, these technologies are most frequently used for administrative –accounting purposes and communication with buyers and suppliers.

184

A larger number of experienced entrepreneurs feel that the use of these technologies has lead to advanced sales of products and services, greater economic effi ciency, better awareness and easier achieving of business contacts than in the case of entrepreneurs with less experience (group that has attended entrepreneurship training).

Women’s associations and expectations from women’s associations

Both groups of entrepreneurs believe that it is necessary for entrepreneurs to create associations and stand together with regard to institutions in order to help women start their own businesses. Much more often than experienced entrepreneurs, entrepreneurs who have undergone entrepreneurship training have the awareness of the importance of lobbying for reductions of taxes and dues and of requesting more favourable loan conditions. Employed and unemployed women who have undergone training are more prone to believing that any kind of women’s association could contribute to solving women’s problems in labour market. In the majority of cases, entrepreneurs are not involved in any kind of association for supporting entrepreneurs or small companies’ owners. Those that are say that this is the way for them to obtain information and important contacts. Employed women, as well as unemployed women from both groups (trained for entrepreneurship or with no training in this area) would expect from such associations primarily mediation in seeking employment and provision of possibilities for additional trainings. Entrepreneurs from both groups would expect such associations to help them obtain important information and contacts, and experienced entrepreneurs would expect opportunities for further education more rarely than the women who have attended training in entrepreneurship and have founded their own companies. Entrepreneurs, as well as employed and unemployed women could, in their own words, most contribute to such associations with their experiences and knowledge regarding various areas, and willingness to share those experiences and knowledge.

4. IVENTIVENESS OF WOMEN-RUN COMPANIES

ABOUT RESEARCH

In the last 10-15 years the picture of female entrepreneurship in Serbia has changed. In this period, a generation of sustainable female businesses, which went successfully through the period of transition challenges, developed and managed to position themselves not only on the local but on the European market as well. There number is small but the capacity of integration in global economic processes is signifi cant. Objective of this part of the survey was to determine the extent of competitiveness of these businesses on the EU market and whether they will survive the catch up process to EU. In order to achieve the sustainability of their businesses and in the conditions of more competitive markets, it is necessary (like for the other SMEs) to innovate. Therefore, their innovation potential has been surveyed through a few most important indicators: new products/services, innovation effects, sources of information, mostly needed and used types of services, and changes in the way of

185

managing.

Research subject: Capacities for innovation in women-run companies founded b before 2002.Research objectives:

to establish whether the companies introduced innovations during last fi ve years (2002 – 2006) (placements of new or signifi cantly improved products, services or production processes)to analyse innovative activities of the companiesto examine innovation effects in companiesto analyse the need for innovative services and support the companies require

Methodology: Face to face interviews with company owners.Sample: 52 experienced female entrepreneurs from Belgrade, Novi Sad and Niš who founded their companies before 2002, without having attended training in entrepreneurship. Data processing: descriptive analysis

KEY FINDINGS

Majority of companies included in this research do not present a part of a wider group and have up to 10 employees. The structure of their employees comprises, in most cases, less than 1/3 of those with Faculty degrees. The equipment these companies have at their disposal is mostly between 3 and 10 years old.

Products, i.e. services are fi rstly intended for other companies, and only then for consumers. Somewhat more than ¼ of analysed companies direct their products towards the public sector. As much as 44% of analysed companies have placed their products, i.e. services in one of the European countries, and around 15% have placed them in countries of the world.

Approximately 1/5 of the companies placed new or signifi cantly improved products in the period from 2002 – 2006, while 1/3 placed new or signifi cantly improved services. These products and services have, for the most part, been independently developed by the analysed companies, and among those products there were ones that presented novelties for the companies themselves, and those that were new to the market (2/3 companies that had innovations claim they were new to the market).

In this period, around a half of the analysed companies placed new, i.e. improved production processes that were developed by the company in question, or in cooperation with other companies or institutions. The majority of these processes were new to the industry. The effects of the innovations were primarily seen in the increase of the assortment of goods and services, in the improvement of products’ and services’ quality, the increased fl exibility in goods’ production and products’ provision, but in this way, actually, regulatory requests were often satisfi ed. In the previous period, the largest number of companies introduced innovations in the form of acquisitions of new machines, equipment and software.

In 2006, around ¼ of the analysed companies had innovative activities that were either

•

•••

186

in progress or had to be abandoned.

For the companies, very important sources of information with regard to innovative activities, were clients and buyers, internal resources, suppliers of equipment, materials and software, as well as competitors, conferences, fairs and scientifi c journals. Resources that were used to a very small extent were consultants, commercial laboratories or private institutes, but also universities and other institutions for higher education, and government or public research institutes.

The companies’ owners state that they lack consulting services, market research and analysis, and new projects’ fi nancing. The biggest hindrances to investment activities were economic factors, the market where only well positioned companies dominate, but there were also legal impediments.

The companies that didn’t have investment activities mostly feel that there was no need for investments due to conditions in the market.

The companies mostly did not have any fi nancial support directed towards innovative activities that would come from local/regional government, central government or from European Union funds.

Majority of the companies have effected no signifi cant changes with regard to corporate strategy or management techniques in the previous fi ve years, while one half of them have introduced novelties in marketing strategies. Most of them, likewise, have not had the opportunity to certify a new quality system – such companies account for 83% of the analysed sample.

5. QUALITATIVE RESEARCH

I INTRODUCTION

With regard to the fact that one of the objectives of the Project is, among other things, to lobby for the improvement of women’s economic status in a system and not an ad-hoc fashion, it was necessary to involve institutions, not only in the phase of active public propagation but also during research. This is why the component of qualitative research using in-depth interviews was designed. We chose our respondents carefully, in accordance with the criterion of infl uence on decision-making, as well as with the relevancy of institutions to the research objective. In 14 interviews in total, we received a range of constructive solution proposals for the improvement of economic status of women in Serbia, which are complementary to the fi ndings of the quantitative research, within which the problems women from the sample face were identifi ed. In this way we obtained a comprehensive picture of the condition and identifi ed the main barriers but also the possibilities and capacities for competent institutions to overcome these barriers. The measures proposed by women holding high positions in these institutions can be grouped in two categories: one category pertains to the changes of institutional framework and require longer timeframe, and unexpectedly, some practical measures sprung up from these interviews that can quite concretely contribute

187

to improvement of women’s economic status. In the opinion of the Project’s designer, the willingness of the majority of respondents to personally engage in the implementation of the proposed solutions and very clearly defi ned measures that need to be undertaken, presents an excellent foundation for the implementation of the future continual advocacy of women non-governmental organisations. Our conclusion is that we have found partners in these institutions owing to women in decision-making positions within them, and that we can, with their help, achieve the goals of public promotion, some in short-term, some in longer term. Key fi ndings of the qualitative research shall be presented in further text.

Annex: Respondent list

1.1 RESEARCH OBJECTIVES

The General goal of this research is the assessment of stakeholders’ opinions and attitudes with regard to the following topics:

Gender discrimination in SerbiaWhether gender discrimination in Serbia existsThe sources of gender discriminationProposal of affi rmative actions with the purpose of improving women’s positionPropagators of affi rmative actions aimed at improving women’s position

Awareness of the existence of strategy for improving women’s positionExamining the degree of respondents’ willingness to personally engage in women’s empowerment

1.2 LOCATION

• Serbia; Belgrade

1.3 METHODOLOGY

• 14 face-to-face in-depth interviews (45 – 60 min duration)

1.4 TARGET GROUP

Fourteen women holding decision-making positions in public institutions were included in the research, who can contribute, through their credibility and engagement, to the creation of favourable conditions for the promotion of gender equality. Stakeholder list was created by the Business Women Association. Institutions3 where the respondents are employed are:

Ministry of FinanceMinistry for Foreign Economic RelationsMinistry of Labour, Employment and Social Issues

3 Institutions are stated under the appellations they had in the previous RS Government.

•----

••

•••

188

Ministry of EconomyOffi ce for EU AccessionBoard for Gender EqualityRepublic Agency for the Development of Small and Medium Companies and EntrepreneurshipAgency for Foreign Investments and Promotion of Export, SIEPABelgrade Chamber of Commerce National Bank of SerbiaThe Banks’ Association of Serbia

1.5 DATES AND ORGANISATION

Dates:Preparation of guide: August 1 – September 1 2006.Field: September 13 – November 15

Organisation, moderation, analysis and report: MASMI Belgrade, Marija Kočijašević, degree in Psychology

II KEY FINDINGS

2.1 GENDER DISCRIMINATION IN SERBIA

Majority of respondents feel that gender discrimination in Serbia exists, but that it is mostly hidden and that the greater part of women are not aware that they are discriminated and do not know their rights.

‘’ As soon as you undertake deeper analysis you can see how women are discriminated within the system and in comprehensive fashion.’’‘’In order for a woman to reach a certain position, she needs to work harder than a man.’’

Some respondents state the examples of open discrimination, such as setting conditions in job advertisements where women are required not to start a family within a certain period of time, or cases of hiring unmarried women who haven’t started a family for certain positions. ’’ Employers are reluctant to hire women since they think women would be absent from work more often because they have to take care of children.’’

Even when they hire women, employers are not prepared to support them in their achieving higher degrees of professional affi rmation by providing them with opportunities to be involved in more responsible business operations and by showing understanding for possible absences due to taking care of children.

Discrimination of women is most pronounced in the sphere of economy. According to the records of the National Employment Service, there are more women than men among the unemployed. One respondent notices that the issue of gender

••••

••••

•--

•

•

•

189

equality can be recognised as a value that has to be achieved in order to comply with the European Union requirements, and that this is the reason why this problem is taken into account more and more in public policy creation. Another respondent states the information that only 16.5% women have a real-estate to their name, which prevents them from using the possibilities of crediting to start their own business.It is interesting to note that a respondent who works in the area of employment policy, states the observation that women are less discriminated in Belgrade than in the interior of the country where this phenomenon is, in her opinion, much more prominent.

’’ Go to small municipalities, I believe there aren’t any women in executive positions, save for the positions of secretaries and administrative offi cers.’’

Insuffi cient political engagement of women is likewise an indicator of gender discriminationSome respondents observe that there is, particularly in private sector, discrimination regarding the salary rate– women get less monetary compensation than men for doing the same work. This is not the case in public sector, where the discrimination is most visible with regard to position – the top, i.e. decision-making positions are occupied mainly by men and not by women. In scientifi c-educational institutions, women are treated as equal to men in the opinion of a respondent who has work experience in this sector.In the schooling period, gender discrimination is not especially obvious, but when women start to become professionally acknowledged and to promote their careers, they face discrimination.

’’ If you are in a meeting with a colleague who is on your level of professional hierarchy, or a level below you, it often happens that he automatically starts behaving as if he were the leader or in charge, while women are expected to support such behaviour silently and assume the role of a secretary, i.e. his assistant.’’‘The degree of discrimination against women increases in proportion with women’s career advancement.’’’’ When male colleagues see a good-looking woman in executive position, they don’t think she is professional.’’

3.1 SOURCES OF GENDER DISCRIMINATION

Absence of law regulations that would present a legal basis of gender equality.Financial dependence of women preventing them from improving themselves to achieve bigger competitiveness in the labour market. Insuffi cient competitiveness of women in the labour market due to:

Inability of women to balance professional roles and roles in the household as a result of their being overburdened.Women being inert and lacking initiative. Majority of women lack the ambition to assert themselves in society and they settle for being “a kept person.”

’’ Personal insecurity of women, since it’s easier not to have another burden on one’s back, in addition to the responsibilities within the family.’’

•

•

•

•

••

•

-

-

190

‘’ Majority of women settle for a secondary role with regard to men, and generally speaking, they do not take initiative to change their status.’’

Defi cient education

Unavailability of information to women on ways of affi rmation in entrepreneurship

’’One of the things that lower the role of women, i.e. the involvement of women in economic and social life, is the unavailability of information; it is necessary to act energetically in order to change this.’’

Cultural heritage, mentality. The traditional status of women was such that they were inferior to men and oriented primarily towards performing the roles of mother and housewife. This model is still accepted by majority of citizens.

‘’ In our country, women are not taken seriously enough, they are expected to manage only the house and children responsibly, and are not perceived as relevant actors in more important activities in society.’’„ Due to traditional division of jobs into “male and female” jobs, we have the situation where women dominate in the positions of housewife, teacher or nurse, while men are dominant in the roles of politician, company director and are generally predominant in economy.’’

Non-existence of system social policy that would allow women to achieve balance between career and the role of mother. Respondent working in the area of social policy believes that the measures undertaken so far are not suffi cient, and that it is necessary to build a social system that would support women much more and help them achieve balance between career and family. Insuffi cient number of women actively involved in politics, and consequently, their inability to lobby for gender-sensitive policies that would affi rm women.

4.1 AWARENESS OF THE EXISTENCE OF STRATEGY FOR PROMOTION OF GENDER EQUALITY

Majority of respondents are aware of the existence of the proposal of the Gender Equality Law, as well as of the fact that it hasn’t been adopted yet.

’’ Women from the Assembly joined together, organised experts and made the draft law4; although the law hasn’t been adopted yet, this represents a big step forward. ’’

Respondents who were directly involved in the preparation of draft law believe that the reason it has not been adopted yet is the lack of political will in the Parliament, while other respondents think that this is due to its technical defi ciency. There is another objective circumstance that shouldn’t be forgotten, and that is the fact that the Parliament didn’t function in the fi rst half of 2007. The offi cial reason for non-adoption of this Law is the absence of the possibility of its harmonisation with the existing relevant laws.

4 Law on Gender Equality

-

•

•

•

•

•

191

Passing this Law, in the opinion of a respondent whose area of expertise are “European integrations” and who believes that this is a reform law, would signifi cantly contribute to bringing our country closer to European Union standards.

The set request that is necessary to fulfi l in order for our country to come closer to European Union standards is not making men and women equal, but eliminating discrimination. Conditions for gender equality to be the dominant aspect of national policy have not yet been developed in Serbian society, and passing and implementation of the Law on Gender Equality would be the fi rst step towards it.

Majority of respondents are aware there exists the Board for gender equality within the Parliament. Some respondents know that there is the National Action Plan for women that, in the opinion of some, needs to grow into a strategy and then become the offi cial document of the Government.

There is mention that the National Employment Service has started applying the gender principle in work organisation, and that the Ministry of Labour, Employment and Social Policy has included the gender principle in the creation of action plan for employment.

’’ In our country, there still doesn’t exist that which we could dub “gender mainstream” that exists in the European Union policies, and this Law would certainly signify the beginning of such a trend.’’’’ Men will not insist upon the passing the Law on Gender Equality, women are the ones that have to enable it.’’

A respondent who was successful in including the Law on Preventing Discrimination against Persons with Invalidity in Assembly procedure, which was later adopted, feels that the key issue is to form a lobbying group in Parliament. This respondent also stressed the signifi cance of gender-profi led budget and the necessity for the institutions to be informed about it.

Respondents fi nally stress the signifi cance and the role that women non-governmental organisations have in achieving gender equality.

5.1 PROPAGATORS OF AFFIRMATIVE ACTIONS THAT IMPROVE THE POSITION OF WOMEN

Women need to strive to change their position in society by being more engaged in matters outside the family: work and other areas of social and political life. It is necessary to change the mindset of women in the direction of taking a proactive attitude with the purpose of personal affi rmation.The state, through the work of Board for Gender Equality, needs to work on developing gender equality, i.e. on empowerment of women.Ministry of Labour, Employment and Social Issues is believed to be the key actor, according to all respondents.

Ministry of Finance is also perceived as an instance of state administration that can support the actions of gender equality promotion by allocating assets from

•

•

•

•

•

•

•

•

192

the state budget; one respondent from the fi nancial sector mentions The Banks’ Association of Serbia as the institution that can promote the idea of credits for women entrepreneurship among the banks.Agency for Small and Medium Companies is the institution that can empower women economically by systematically striving to include larger numbers of women in entrepreneurship. Media need to, through a package of socially-engaged TV shows, educate women population on the need to change the dominant cultural and social pattern that relates women exclusively to home and family (they have to choose between family and work), and their success is measured by their achievements in beauty or entertainment industries. Media should likewise inform women on the rights they have within the society as well as on the manners in which they could achieve affi rmation. Media and formal educational institutions ought to promote economic independence of women that is the main prerequisite for positive affi rmation of women. Some respondents observe that it would be desirable for successful women in politics and entrepreneurship to be promoted in public as examples of good practice, with the purpose of encouraging other women to enter into predominantly “male” spheres more bravely.Non-governmental organisations need to take action in order to empower women and set the realization of gender equality as a social objective, the achievement of which is necessary for the development of civil society.

’’ Non-governmental sector should encourage public-private partnership in the sense of realising policy, objectives and programmes. In this way they would earn both citizens’ trust and the space to perform more serious and important actions.’’

Fund for development is perceived as the institution that could help achieve economic prosperity of women by allocating assets for starting women-run companies.Regional development agencies should be more involved in the affi rmation of women in economy. This is one of the ways to exert polycentric action and to implement in practice the policy brought by the state administration bodies. Political parties need to develop a system of quotas in their statutes and to systematically involve women in politics, as this would affi rm them most quickly, having in mind how popular politics is in our society.Women entrepreneurs ought to help the affi rmation of other women who wish to follow in their footsteps. A respondent from the fi eld of economy believes that women entrepreneurs as employers should give preference to employing women as this would empower them most directly.National employment service needs to treat women as a special target group and, on the one hand, stimulate employers to hire them, and on the other to introduce special programmes that would encourage women to self-employment.Local self-government. One respondent feels that it is impossible to upgrade gender equality without active involvement of the local community. It is necessary to develop many Committees for gender equality within municipalities and enable them to recognise and solve concrete problems.

’’I believe that a lot more work needs to be done in local municipalities. It is not enough that we have identifi ed and established the measures for positive affi rmation of women in strategic documents; local self-government should do much more to enforce these documents and to

•

•

•

•

•

•

•

•

•

193

empower women.’’

Ministry of education and sports and Ministry of culture and information are also mentioned as propagators of affi rmative actions for women empowerment. Ministry for education would have the task to develop, through education, positive attitudes towards gender equality as a value, while Ministry for culture and information should provide for a system promotion of gender equality as an objective of social importance.Corporations could take an active role in women empowerment through measures of socially responsible business such as:

introducing fl exible working hoursorganising kindergartens within companies.

6.1 AFFIRMATIVE ACTIONS

The respondents consider it is necessary to have the legal basis founded for improving gender equality, i.e. for empowering women – with passing of the Law on Gender Equality as the fi rst step.

’’ This society cannot be forced to implement certain actions by anything else but by the law and punishment.’’

It is necessary to develop a National Strategy on gender equality that would support system actions for improving the position of women in the society in the period to follow. The proposer of this strategy would be the Government of Serbia, thus modulating our national policy as gender-sensitive one, sending the message to the citizens of Serbia and to people of other countries as regards the direction toward which we want to develop. Foreign donors could be also included through this National Strategy, with the Government as their partner, which would certainly instigate confi dence and contribute to establishing funds for women. Cooperation of governmental and non-governmental organizations. A respondent considers that the competent ministry (the Ministry for Labour, Employment and Social Issues) could use the National Action Plan for Women proposed by the non-governmental organizations and upgrade it.Media engagement in affi rming women. Media are viewed as the key factor to infl uence the awareness of the citizens to accept the fact that women have been wrongly presented in the media and that such a picture should be changed. It is therefore proposed, for instance, to broadcast shows aimed at promoting women as entrepreneurs.Economic strengthening of women by way of:

developing credit lines granted under favourable terms, which means that women should be provided with either irreclaimable loans or loans with three-year grace period. These credit lines would be fi nanced partly by donations and partly out of the government budget.

’’Most women do not have any property registered in their name, which prevents them from taking loans and commencing their own business and becoming economically strengthened, which is necessary for their affi rmation.’’ A respondent holding a high position in the fi nancial sector states that the Ministry of Finance together with the National Bank of Serbia should exert infl uence on banks, urging them to

•

•

--

•

•

•

•

•

-

194

take a greater risk and to develop the credit lines for women.

’’Banks should offer to people who are unable to provide mortgage, the start-up loans and assume risk for this crediting together with the Ministry of Finance.’’

Stimulation of women entrepreneurship by way of establishing business incubators (spin-offs) for women, which would enable women performing various services to join together and to approach the market jointly.Linking of severance payments with start-up loans and extending actual support explaining the ways in which they could start their own businesses. This could be realized by way of setting up of an advisory call centre which would provide advice to women regarding the way they could invest their severance payments. One of the investing possibilities, suggested by a respondent holding a high position in the National Bank of Serbia, is buying shares at the stock exchange for the amount of the severance payments. This respondent was inspired by the action her institution conducted for its own employees, mainly women, who were left unemployed within the process of the NBS transformation.

’’I think it is necessary to inform the women who have received their severance payments regarding the stock exchange. Women should simply know that there is a possibility for them to place their means and earn money in that way.’’

Motivating employers to employ women, especially the middle aged women, so as to gain certain subsidies from the government, or, possibly, to gain certain tax relieves. The Ministry for Labour, Employment and Social Policy should be the main protagonist in realizing these proposals. Setting up of Women’s Cooperatives as a mode of associating Setting up of advisory centres that would be aimed at easier approach to necessary information, both regarding women’s rights and the possibilities of their economic affi rmation.

’’For example, the National Bank of Serbia could organize a seminar for unemployed women who want to start a new business, regarding the way of becoming the government currency-exchange operators. I am confi dent that most women could, with little capital, provide for themselves in that way. Women could also join together in such an action.’’

Developing of special programs for employing women within the National Employment Service.

Affi rmation of women in the service industries. A respondent, who is an expert for foreign investments, believes that the service industry will be developing more and more in this period of modern economy, and that women should be affi rmed in this area to the maximum extent, through organizing annual gatherings of both local and foreign companies requiring the outsourcing services, by way of which women could get employment..Linking of the gender equality issue with the poverty-reducing strategy. It is necessary to inform the public on the fact that women are in far more inconvenient situation, explaining that improved position of women can have the bearing on reducing poverty. Social support to women which would imply education possibility aimed at developing existing skills and acquiring new ones that would motivate them for greater affi rmation in the society. Among the social support measures that would enable women to attain balance between their professional and family obligations, the following

-

-

-

--

-

•

•

•

195

are mentioned:Flexible working hoursEnabling work from homeOpening kindergartens within the companies employing women Introducing measures of subsidizing single mothers through exempting them from paying for kindergarten servicesOrganizing extended stay at schools for the primary school pupils

The following social support measures, promoted by women non-governmental organizations, are also stated:

Seminars aimed at developing motivation in women for more active involvement into politics Educating with the objective of informing women on entrepreneurship and developing their motivation to start their own businessesPsychological empowerment of women by way of assertive trainings and welcoming groupsCreating a network of women with the objective of exchanging information and knowledge. The key role here would be entrusted to the professionally affi rmed women.

Gender-profi ling of the budget, although it is pointed out that there is still no political willingness to adopt this principle in drawing up of the national budget. Necessity of team work of all competent Ministries so as to achieve signifi cant results in implementing the social policy that would empower women. Greater cooperation between the ministries is also a recommendation of the European Union, not only regarding gender equality.Development of the national statistics would provide the data on how many women are unemployed, how many of them are owners of businesses or active managers in their own companies, how many of them hold executive positions, how many of them are single mothers, as well as other relevant data necessary for a more precise defi ning of the women’s position in our society and economy.

’’For instance, when talking about poverty of women in villages, the talk mainly refers to poverty in villages in general. No one is able to single out the issues characteristic of women, where the poorer women population lives, in which segments and in what instances they are more affected by the poverty than men.’’

Introducing the quota system into the political parties’ statutes which would introduce greater number of women into the public politics as well as formation of lobbying group that would support political engagement aimed at improving gender equality (with the primary objective to have the law passed).

7.1 PERSONAL ENGAGEMENT IN EMPOWERING WOMEN IN THE FOLLOWING PERIOD

A number of respondents have already had the opportunity to participate actively in projects aimed at empowering women and they have made themselves familiar with the projects of other organizations striving towards the same goal.These respondents are ready to engage themselves actively in the future on realizing some of the affi rmative actions within their competence. As expected, there is a greater readiness among the respondents who work in the fi eld of employment and social policy, to get more engaged in this fi eld in the period to come. A respondent, who has

----

-

-

-

-

-

•

•

•

•

•

196

been in charge of employment both in the previous and in this government, stated her willingness to engage more fully in creating the gender-sensitive policy, as well as to be the instigator of cooperation between the ministries, with the objective of improving gender equality. The respondent is also ready to work on developing the National Strategy for Gender Equality, based on the National Action Plan for Women on which non-governmental organizations have worked, and which was coordinated by the Gender Equality Council. As regards concrete actions, she is ready to continue the initiative of introducing credit lines for women. In addition, a respondent who took part in preparing the Draft Law on Gender Equality is now ready to continue with these activities within the Gender Equality Board, regarding the fi nal adoption of this Law. The respondents not directly linked with the issue of gender equality also state their willingness to get engaged by providing quite precise proposals that are worth considering:

In the following period, the EU Integration Offi ce can improve the position of women through introducing the gender equality into the European Integrations agenda.organizing the annual representatives’ gatherings, of both domestic and foreign companies that require outsourcing services. The services industry is observed as the fi eld offering great possibilities for women’s business development. A respondent, in charge of a foreign investments sector, is ready to be the instigator of such an action and to use her credibility to this effect.

‘’I think that it is possible for us to organize such an action here in SIEPA, to call all major companies and to promote such a type of action through the media. I believe that fi nding new jobs for women is the way for women to become economically empowered and affi rmed in the society.’’

The National Bank of Serbia could possibly be of assistance in establishing a call centre that would deal with counselling women how to invest into the stock exchange and thus provide economic sustainability for themselves.

8.1 CONCLUSION

The women holding decision-making positions in institutions mostly agree that there is gender discrimination in our society, but that it is mainly hidden. The principal sources of discrimination are found in economic dependence, lower level of education and lack of women’s initiatives. In order for women to be professionally affi rmed, they should strive, through self-organizing, to change their position in the society, by getting more involved outside their families. This refers to a more signifi cant political engagement, involvement into non-governmental organizations’ work, and in general, to a practical sort of engagement. The basic way of affi rming women should be directed towards their economical strengthening, where all key participants have been involved, as well as recommendations for their segment of actions that are necessary to improve the position of women. In addition to women themselves, the State is also mentioned as promoter of affi rmative actions, through the work of the Gender Equality Board and similar bodies, Ministry for Labour, Employment and Social Policy, Ministry of Finance, SMEs Agency, media, non-governmental organizations, Development Fund, Regional Development Agencies, political parties, associations of affi rmed women-entrepreneurs. Nevertheless, all the respondents, without any exception, state the Ministry for Labour,

•

-

-

-

197

Employment and Social Policy as the key promoter of empowering of women, with most of the respondents also observing the Ministry of Finance as a signifi cant participant. Bearing in mind that a new government was formed within the time from taking the interviews and issuing this publication, the issues of signifi cance for economic strengthening of women have been transferred to the competence of the Ministry of Economy and Regional Development, so that it can be expected that coordination between these departments will be more effi cient as they are now within the same ministry. Therefore, some of the recommendations for economic strengthening of women will be implemented more quickly and effi ciently. There is an additional reason – that being the respondents from our study, who have provided numerous useful suggestions, are now in the new government, holding the decision-making positions essential for improving the social-economic position of women. A number of these suggestions belong to formal-legal issues, while others are of operative character. Among the formal-legal issues, there is certainly passing of the Law on Gender Equality and developing of the National Strategy on Gender Equality. The gender profi ling of the budget has also been mentioned, although it is stated that there is still no political willingness to have this principle adopted in devising the national budget. Among the formal measures there is also introducing gender equality into the European Integrations agenda of our country.

Among the measures for economic empowering of women, for which some of the respondents state they are willing to extend their personal engagement, there are:

Developing of the credit line for women, under favourable terms, to be fi nanced partly from donations and partly by the state budget;Linking the severance payments with start-up loans, with simultaneous establishment of a counselling call centre that would extend advice to women regarding the way of investing their severance payments;Motivating employers to employ women, especially the middle aged women, where the government would grant the employers certain subsidies or possibly tax relieves. Founding of counselling centres aimed at easier provision of necessary information on both women’s rights and on possibilities for their economic affi rmation. Development of special programs within the National Employment Service for employment of women.Affi rmation of women in the service industries that would help link the corporate sector with the wider social community interests, in accordance with the concept of responsible business operations.

With respect to the social support measures that would enable women to achieve balance between their professional and family obligations, the following ones are stated:

Flexible working hours arrangementsEnabling work from homeOpening of kindergartens within the companies where women are employed Introducing measures according to which single mothers would be subsidised by way of being exempted from paying the kindergarten services Enabling extended stay of primary school pupils

There is also mention of the support measures promoted by non-governmental organizations and these mainly relate to organizing seminars and to educating women, with

•

•

•

•

•

•

----

-

198

the objective of improving their economic position by way of developing entrepreneurship, networking and informing of women.

Development of the national statistics in such a way for it to become gender-sensitive Introducing of the system of quotas into the statutes of political parties.

•

•

199

Anex:

Lista ispitanica na položajima na kojima su bile u periodu od 13. septembra – 15. novembra 2006. kada su intervjui vođeni

1. Diana Dragutinović – Vice guvernerka Narodne banke Srbije

2. Jelena Kralj– Savetnica ministra za fi nansije

3. Ljiljana Milosavljević– Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja

4. Gordana Lazarević – Pomoćnica ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom

5. Snežana Stojanović Plavšić – Narodna poslanica u Skupštini, članica Predstavništva političke partije G17+, članica Odbora za rodnu ravnopravnost i članica Odbora za smanjenje siromaštva

6. Tanja Miščević– Direktorka agencije za pridruživanje Evropskoj uniji

7. Zora Simović– Državna sekretarka u Ministarstvu privrede

8. Radmila Bukumirić-Katić– Zamenica Ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja

9. Ivana Zeljković – Generalna sekretarka Privredne komore Beograda

10. Jasna Matić – Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, SIEPA

11. Lidija Smiljanić – Pomoćnica Ministra fi nansija za devizne poslove

12. Vesna Tucakov-Piperski – Zamenica Ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja

13. Mirjana Jovanović – Direktorka Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo

14. Svetlana Magdelinić – Specijalna savetnica direktora Udruženja banaka Srbije

200

Prilog 1: Struktura uzorka

A grupa – preduzetnice koje su prošle obuku o preduzetništvu

Grafi kon1. Regionalna struktura uzorkaBaza: 96 ispitanica

2.1

75.0

22.9

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

201

Grafi kon 2. Uzrasna struktura uzorkaBaza: 96 ispitanica

21.9

41.7

36.5

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

26-35 godina

36-45 godina

46-65 godina

Grafi kon 3. Obrazovna struktura uzorkaBaza: 96 ispitanica

5.2

67.7

19.8

5.2

2.1

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Osnovna ili nepotpuna osnovna škola

Završena srednja škola

Završena viša škola

Završen fakultet

Završene postdiplomske studije

202

Grafi kon 4. Radni status ispitanicaBaza: 96 ispitanica

1.0

2.1

96.9

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Bez odgovora

Visoko kvalifikovana intelektualka kojasamostalno obavlja posao (advokatica,

lekarka, nastavnica...)

Poseduje manju firmu, radionicu ili sl –manje od 20 zaposlenih

Grafi kon 5. Bračni status ispitanicaBaza: 96 ispitanica

9.4

72.9

14.6

3.1

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Neudata

Udata

Razvedena

Udovica

203

Grafi kon 6. Struktura domaćinstvaBaza: 96 ispitanica

4.2

4.2

1.0

63.5

4.2

11.5

11.5

0.0 25.0 50.0 75.0

Živim sama

Živim sa roditeljima

Živim sa partnerom, nemamo decu

Živim sa partnerom i detetom/decom

Živim sa partnerom, deca žive odvojeno

Kao samohrana majka živim sa detetom/decom

Višegeneracijska porodica (tri generacije iviše)

Grafi kon 7. Ukupni mesečni prihod domaćinstvaBaza: 96 ispitanica

14.6

9.4

19.8

36.5

12.5

4.2

3.1

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0

Radije ne bih rekla

Manje od 15.000

15.001-21.000

21.001-40.000

40.001-60.000

60.001-90.000

Više od 90.000

204

Grafi kon 8. Samoprocena ekonomskog statusaBaza: 96 ispitanica

15.6

13.5

53.1

16.7

1.0

0.0 20.0 40.0 60.0

Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove

Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne ida kupimo garderobu i obuću

Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove,garderobu i obuću ali ne i da kupimo uređaje ili

nameštaj za kuću

Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i dapored toga uštedimo za uređaje za kuću i nameštaj

Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno ine brinemo o novcu

205

B grupa – žene koje su prošle obuku o preduzetništvu ali su zaposlene kod drugog poslodavca

Grafi kon 9. Regionalna struktura uzorkaBaza: 80 ispitanica

22.5

45.0

32.5

0.0 20.0 40.0 60.0

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina


3.8

30.0

42.5

23.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

18-25 godina

26-35 godina

36-45 godina

46-65 godina

206


1.3

41.3

13.8

41.3

2.5

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Osnovna ili nepotpunaosnovna škola



Završen fakultet

Završenepostdiplomske studije


5.0

27.5

30.0

21.3

12.5

3.8

0.0 20.0 40.0

Nekvalifikovana radnica

Kvalifikovana radnica

Zaposlena izvan

neposredne proizvodnje

(administracija i sl)

Visoko kvalifikovana

intelektualka (advokatica,

lekarka, nastavnica…)

Srednji rukovodeći kadar

Visoki rukovodeći kadar

207


20.0

70.0

8.8

1.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

Neudata

Udata

Razvedena

Udovica


7.6

12.5

2.5

51.3

1.3

6.3

15.0

1.3

1.3

1.3

0.0 20.0 40.0 60.0

Živim sama





Kao samohrana majka živim sa detetom/decom

Višegeneracijska porodica (tri generacije i više)

Živim sa drugaricama

Živi sa suprugom i njegovim roditeljima

Bez odgovora

208


13.8

3.8

11.3

37.5

23.8

7.5

2.5

0.0 20.0 40.0

Radije ne bih rekla

Manje od 15.000

15.001-21.000

21.001-40.000

40.001-60.000

60.001-90.000

Više od 90.000


7.5

18.8

56.3

16.3

1.3

0.0 20.0 40.0 60.0

Jedva uspevamo dapokrijemo osnovne troškove

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove, ali ne i dakupimo garderobu i obuću

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove, garderobu

i obuću ali ne i da kupimouređaje ili nameštaj za kuću

Možemo da kupimo sve štonam je potrebno i da poredtoga uštedimo za uređaje za

kuću i nameštaj

Imamo dovoljno novca za svešto nam je potrebno i ne

brinemo o novcu

209

C grupa – žene koje su prošle obuku o preduzetništvu ali su i dalje nezaposlene


6.6

57.5

35.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina


0.9

1.9

16.0

38.7

42.5

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Bez odgovora

18-25 godina

26-35 godina

36-45 godina

46-65 godina

210


7.5

59.4

20.8

11.3

0.9

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0




Završen fakultet

Bez odgovora

211


0.9

2.8

2.8

3.8

0.9

87.7

0.9

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Visoko kvalifikovana intelektualka koja samostalno

obavlja posao (advokatica, lekarka, nastavnica...)

Sama zarađuje na drugi način (honorarno, od kuće)

Studentkinja

Domaćica

Penzionerka

Nezaposlena

Bez odgovora

212


13.2

68.9

15.1

1.9

0.9

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

Neudata

Udata

Razvedena

Udovica

Bez odgovora


1.9

9.4

2.8

52.8

6.6

10.3

15.1

0.9

0.0 20.0 40.0 60.0

Živim sama


Živim sa partnerom,nemamo decu

Živim sa partnerom idetetom/decom

Živim sa partnerom, decažive odvojeno

Kao samohrana majkaživim sa detetom/decom

Višegeneracijska porodica(tri generacije i više)

Bez odgovora

213


13.2

31.1

18.9

32.1

4.7

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0

Radije ne bih rekla

Manje od 15.000dinara

15.001-21.000 dinara

21.001-40.000 dinara

40.001-60.000 dinara

214


33.0

19.8

43.4

3.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Jedva uspevamo dapokrijemo osnovne

troškove

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove, ali

ne i da kupimogarderobu i obuću

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove,

garderobu i obuću aline i da kupimo uređaje

ili nameštaj za kuću

Možemo da kupimo svešto nam je potrebno i

da pored toga uštedimoza uređaje za kuću i

nameštaj

215

D grupa – Iskusne preduzetnice koje nisu obučavane za preduzetništvo

Grafi kon 25. Regionalna struktura uzorkaBaza: 52 ispitanice

40.4

30.8

28.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

Grafi kon 26. Uzrasna struktura uzorkaBaza: 52 ispitanice

9.6

34.6

55.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

26-35 godina

36-45 godina

46-65 godina

216

Grafi kon 27. Obrazovna struktura uzorkaBaza: 52 ispitanice

38.5

11.5

44.2

5.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Završena srednjaškola


Završen fakultet

Završenepostdiplomske studije

Grafi kon 28. Radni status ispitanicaBaza: 52 ispitanice

15.4

71.2

13.5

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Visoko kvalifikovanaintelektualka kojasamostalno obavljaposao (advokatica,

lekarka,nastavnica...)

Poseduje manjufirmu, radionicu ili sl

– manje od 20zaposlenih

Poseduje većukompaniju,

deoničarka - više od20 zaposlenih

217

Grafi kon 29. Bračni status ispitanicaBaza: 52 ispitanice

13.5

75.0

3.8

7.7

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0

Neudata

Udata

Razvedena

Udovica

Grafi kon 30. Struktura domaćinstvaBaza: 52 ispitanice

9.6

3.8

7.7

61.5

5.8

7.7

1.9

1.9

0.0 25.0 50.0 75.0

Živim sama





Kao samohrana majka živim sadetetom/decom

Višegeneracijska porodica (tri generacije iviše)

Živim sa majkom i jednim detetom

218

Grafi kon 31. Ukupni mesečni prihod domaćinstvaBaza: 52 ispitanice

21.2

1.9

11.5

30.8

17.3

17.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0

Radije ne bih rekla

15.001-21.000 dinara

21.001-40.000 dinara

40.001-60.000 dinara

60.001-90.000 dinara

Više od 90.000 dinara

219

Grafi kon 32. Samoprocena ekonomskog statusaBaza: 52 ispitanice

5.8

5.8

26.9

38.5

23.1

0.0 20.0 40.0

Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove

Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne ida kupimo garderobu i obuću

Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove,garderobu i obuću ali ne i da kupimo uređaje ili

nameštaj za kuću

Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i dapored toga uštedimo za uređaje za kuću i nameštaj

Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno ine brinemo o novcu

220

E grupa – nezaposlene žene koje nisu obučavane za preduzetništvo


22.0

50.7

27.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina


3.3

14.7

38.0

44.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

18-25 godina

26-35 godina

36-45 godina

46-65 godina

221


7.3

60.0

21.3

11.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0




Završen fakultet


1.3

98.7

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0

Domaćica

Nezaposlena

222


18.7

62.7

13.3

5.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

Neudata

Udata

Razvedena

Udovica

223


2.7

16.7

2.7

46.0

4.7

11.3

14.0

1.3

0.7

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

Živim sama


Živim sa partnerom,nemamo decu

Živim sa partnerom idetetom/decom

Živim sa partnerom, decažive odvojeno

Kao samohrana majkaživim sa detetom/decom

Višegeneracijska porodica(tri generacije i više)

Živim sa bratom/sestrom

Drugo

224


25.3

28.0

26.7

8.7

1.3

10.0

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0

Manje od 15.000dinara

15.001-21.000 dinara

21.001-40.000 dinara

40.001-60.000 dinara

60.001-90.000 dinara

Radije ne bih rekla

225


32.0

29.3

32.7

6.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0

Jedva uspevamo dapokrijemo osnovne

troškove

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove, ali ne i

da kupimo garderobu iobuću

Uspevamo da pokrijemoosnovne troškove,

garderobu i obuću ali nei da kupimo uređaje ili

nameštaj za kuću

Možemo da kupimo svešto nam je potrebno i dapored toga uštedimo za

uređaje za kuću inameštaj

226

1

Preduzetnice

MASMI ŽENSKO PRIVATNO PREDUZETNIŠTVO 64/06

UPITNIK (P) REDNI BROJ UPITNIKA: _________

ANKETARIMA !

OVO ISTRAŽIVANJE SPROVODI SE U IZABRANOM DOMA INSTVU U DIREKTNOM RAZGOVORU SA IZABRANOM ISPITANICOM. ITAJTE PITANJA ISPITANIci TA NO ONAKO KAKO SU NAPISANA U UPITNIKU. OZNA ITE ISPITANICINE ODGOVORE ODGOVARAJU OM ŠIFROM. ODGOVORE NA OTVORENA PITANJA UPIŠITE TA NO ONIM RE IMA KOJE JE ISPITANICA KORISTILA. UPUTSTVA ZA ANKETARE NAPISANA SU VELIKIM SLOVIMA. ONA NE TREBA DA SE ITAJU ISPITANICAMA. PAŽLJIVO SLEDITE REDOSLED PITANJA U DESNOJ KOLONI.

Dobro jutro/dan/ve e, moje ime je __________________ . Radim kao anketar za MASMI Beograd koji redovno sprovodi istraživanja stanovnika na razli ite teme. Bio/la bih vam zahvalan/na ukoliko biste mi odgovorili na neka pitanja. Svi dobijeni podaci bi e prikazivani kao grupni i koriš eni isklju ivo za potrebe ovog projekta. Ovaj razgovor e trajati oko 15 minuta.

DEO 1 - REGRUTOVANJE ISPITANICA Broj

pitanja Pitanje Odgovor Idi na

pitanje

1 Pol*ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Ženski ............................................................ -------------------------------------------------------------------- Muški .............................................................

1------

2

2

----------

KRAJ

2 Koliko imate godina?

*ANKETAR: UBELEŽITE TA AN BROJ GODINA

I ZAOKRUŽITE ŠIFRU ODGOVARAJU EG INTERVALA.

TA AN BROJ GODINA: __________ Manje od 18 godina ............................................ -------------------------------------------------------------------- 18-25.............................................................. 26-35 ............................................................. 36-45 ............................................................. 46-65 ............................................................. -------------------------------------------------------------------- 66 + ..............................................................

1-------

2345

-------6

KRAJ ----------

3

----------KRAJ

3 Da li ste pohadjali neki od trening programa na temu preduzetništva koje je organizovala Nacionalna služba zapošljavanja?

*ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Da ................................................................ --------------------------------------------------------------------

Ne ....................... ........................................

1-------

2

4---------KRAJ

DEO 2 – ISTORIJA ZAPOŠLJAVANJA 4 U kojim ste ustanovama, odnosno organizacijama radili?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 4 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

U organima državne uprave .................................. U organima lokalne samouprave.............................. U javnom preduze u ........................................... U državnom preduze u ........................................ U privatnom preduze u ....................................... U nevladinoj organizaciji ..................................... Od ku e (neformalno) .........................................

1234567

5

5 Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...*ANKETAR: PITAJTE ISPITANICU ZA SVAKU NAVEDENU TVRDNJU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Da Ne Ne želi da odgovori

Da ste neravnopravno tretirani zbog toga što ste žena 1 2 3 Da ste neravnopravno tretirani zbog svojih godina 1 2 3Da je neko od Vaših kolega ili nadre enih, na bilo koji na in,zloupotrebljavaju i svoj položaj, pokušao da Vas primora da sa njime stupite u odnos koji Vi niste želeli

1 2 3

Da Vam je ponu ena/ispla ivana nejednaka zarada za odre eni posao u odnosu na zaradu muškarca na istom poslu 1 2 3

Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce 1 2 3 Da niste imali podršku muža/partnera ili lanova porodice 1 2 3Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnoš u zato što ste žena (ako jeste – navesti kakvom)___________________________ ____________________________________________________________

1 2 3

6

DEO 3 – GUBITAK POSLA 6 Koliko ste godina imali u trenutku kada ste ostali bez

posla neposredno pre obuke za zapo injanje sopstvenog biznisa? Koliko ste tada radnog staža imali?

*ANKETAR: UPIŠITE TA AN BROJ GODINA!

TA AN BROJ GODINA: __________

TA AN BROJ GODINA RADNOG STAŽA: __________

7

Prilog 2: Upitnici za žene koje su prošle obuku za start-up

227

7 Pokušajte da se setite vremena kada Vam je saopšteno da ete izgubiti posao. Pred Vama je nekoliko skala u intervalu od -2 do 2. Svaka od ovih skala opisuje raspon odre enih ose anja i razmišljanja. Molimo Vas da na ovim skalama procenite kako ste se ose ali u trenutku kada ste saznali za gubitak posla. Ako se više slažete sa opisom sa desne strane, da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE 1 I 2). Ako opis sa leve strane bolje prikazuje Vaše tadašnje stanje da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE -2 I -1). Ako smatrate da su Vaša tadašnja ose anja bila negde izme u dva opisana stanja da ete joj ocenu negde ovde(POKAŽITE NA OZNAKU 0)

*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU 7 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Bila sam Veoma iznena ena -2 -1 0 1 2 O ekivala sam to

Pribojavala sam se da e to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da to ne edovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da u na irešenje

Nisam verovala da mogu da prona em novi posao

-2 -1 0 1 2 Verovala sam da mogu da prona em novi posao

Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice

-2 -1 0 1 2 Znala sam da mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice

Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja

-2 -1 0 1 2 Znala sam da mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja

Bila sam veoma uplašena -2 -1 0 1 2 Uopšte nisam bila uplašena Bila sam besna -2 -1 0 1 2 Bila sam mirna, staložena Ose ala sam se bezvrednom -2 -1 0 1 2 Verovala sam u sebe i svoje

sposobnosti

8

8 Ko Vam je od pojedinaca iz Vašeg okruženja pomogao i podržao Vas u tom tenutku?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!!! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Moja porodica .................................................. Prijatelji......................................................... Kolege sa bivšeg posla ......................................... Neko drugi (navedite ) ____________________________ Niko mi nije pomogao .........................................

123

4

9

9 Da li ste se obratili za pomo nekoj instituciji ili organizaciji? Kojoj? Još nekoj?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!!!MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Obratila sam se centru za socijalni rad ..................... Obratila sam se Nacionalnoj službi za zapošljavanje ..... Obratila sam se privatnoj agenciji za zapošljavanje ...... Obratila sam se nevladinoj organizaciji (kojoj) ________ _________________________________________________ Nekoj drugoj instituciji (kojoj) ______________________ _________________________________________________ -------------------------------------------------------------------- Nisam tražila pomo ni u jednoj instituciji ................

123

4

5-------

6

11

-----------10

10 Kažete da se niste obratili za pomo nijednoj instituciji ili organizaciji. Zbog ega to niste u inili?


Nisam imala poverenja niti u jednu organizaciju ili instituciju ....................................................... Nisam smatrala da bi mi bilo koja organizacija ili institucija mogla pomo i ...................................... Nisam znala da postoje institucije ili organizacije u kojima bih mogla da zatražim pomo ....................... Iz nekog drugog razloga (navedite kog) ______________ ________________________________________________

1

2

3

12

11 Koju vrstu pomo i ste tražili u institucijama kojima ste se obratili?


Posredovanje u pronalaženju posla ......................... Dodatno obrazovanje .......................................... Bilo mi je potrebno socijalno/zdravstveno osiguranje ... Neka druga vrsta pomo i (navedite koja)_____________ ________________________________________________

1

23

12

12 Molim Vas da procenite koliko ste esto, traže i posao, radili slede e stvari – 1 – nikad, 2 - retko, 3 - povremeno, 4 - esto ili 5 - veoma esto.

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 12 I PRO ITAJTE PONU ENE TVRDNJE. ZA SVAKU TVRDNJU ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. ROTIRAJTE REDOSLED ITANJA TVRDNJI OD ISPITANIKA DO ISPITANIKA!!!

Nikad Retko Povre-meno esto Veoma

esto

13

Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 1 2 3 4 5Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujemi koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla 1 2 3 4 5Gledala sam oglase za posao u novinama 1 2 3 4 5Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude 1 2 3 4 5Tražila sam savet prijatelja i rođaka 1 2 3 4 5Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da pronađem posao 1 2 3 4 5

228

13 Da li ste, pored plate, imali još neki izvor prihoda u trenutku kada ste ostali bez posla? *ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

14

----------

15

14 Koji je to izvor prihoda bio? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 14. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Plata/e drugog/ih lana/ova porodice ...................... Renta, kirija (od izdavanja sobe, stana, zemlje i sl.) .... Pomo sa sela u hrani ......................................... Prihod od dodatnih/honorarnih poslova .................... Prodaja stvari iz ku e ......................................... Krediti, pozajmice ............................................. Neki drugi izvor (navedite koji) _____________________ _________________________________________________

1

23456

15

15 Koliko esto ste, nakon gubitka posla, imali finansijskih problema i niste mogli da iza ete na kraj sa novcem koji ste imali?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 15. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Nikad mi se to nije dogodilo .................................. Doga alo se veoma retko ..................................... Doga alo se s vremena na vreme ............................ Relativno esto se doga alo .................................. Neprestano sam imala finansijskih poteško a .............

1

2345

16

16 Da li su teško e sa kojima ste se suo avali nakon gubitka posla ostavile traga na Vašoj porodici i dovele do ozbiljnijih problema? *ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

17

----------

18

17 Verujem da se nerado se ate tog perioda u životu. Ipak, da li biste mogli da mi kažete o kakvim se konkretno problemima radilo?

*ANKETAR: MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

18

18 Da li su teško e sa kojima ste se suo avali nakon gubitka posla dovele do narušavanja Vašeg zdravlja?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

19

----------

20

19 Da li biste mi mogli re i o kakvim se zdravstvenim problemima radilo?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

20

20 Da li su teško e sa kojima ste se suo avali nakon gubitka posla dovele do nekih drugih problema u Vašem životu?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

21

----------

22

21 Da li biste mi mogli re i o kakvim se problemima radilo?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

22

Pokušavala sam da što lepše, preciznije i bolje napišem svoju biografi ju 1 2 3 4 5Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje 1 2 3 4 5Slala sam biografi je mogućim poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao 1 2 3 4 5Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogućih poslodavaca 1 2 3 4 5Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i fi rmama u kojima sam konkurisala za posao 1 2 3 4 5Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao 1 2 3 4 5Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na različite kurseve

(jezika, računara, i sl.) 1 2 3 4 5

12 13

229

DEO 4 – EVALUACIJA OBRAZOVNIH PROGRAMA ZA RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA 22 Molim Vas da na skali od 1 do 5 (kao u školi) ocenite u kojoj su meri za Vas bili korisni programi za obuku nezaposlenih.

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 22 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Nisamimalakoristi

Imala sam malo koristi

Nisamsigurna

Donekle su korisni Veoma su

korisniNisam

u estvovala

Programi Nacionalne službe zapošljavanja 1 2 3 4 5 99


1 2 3 4 5 99

Programi neke druge državne institucije za podršku malim i srednjim preduze ima

1 2 3 4 5 99

23

23 Rekli ste da ste pohadjali treninge na temu preduzetništva. Šta je ta no bila tema tog treninga?

*ANKETAR: UPIŠITE ODGOVOR DOSLOVCE! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!! ___________________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

24

24 Šta Vam je na tom treningu bilo najkorisnije?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

25

25 Šta Vam je na tom treningu bilo najmanje korisno?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

26

26 ime bi obuku kroz koju ste prošli valjalo dopuniti kako bi bila korisnija ženama koje žele da pokrenu privatni biznis?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

27

27 Molim Vas da na skali od 1 do 5 (kao u školi) ocenite u kojoj je meri za donošenje odluke da zapo nete sopstveni biznis za vas bila važna dodatna obuka o preduzetništvu kroz koju ste prošli?


Nisamimalakoristi


Nisamsigurna

Donekle su korisni Veoma su

korisniNisam

u estvovala



1 2 3 4 5 99


1 2 3 4 5 99

28

230

28 Molim Vas da na skali od 1 do 5 procenite u kojoj meri ženama za zapo injanje privatnog biznisa nedostaje...

*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU 28. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U OCENU! U SVAKOM REDU MOŽE BITI ZAOKRUŽENA SAMO JEDNA OCENA!!!

Veoma im nedostaje

Donekle im

nedostaje

Nisamsigurna

Uglavnom im ne

nedosaje

Uopšte im ne

nedostaje

29

DEO 5 – ISKUSTVA OSNIVANJA I UPRAVLJANJA PRIVATNIM PREDUZE EM 29 Kada ste osnovali svoje preduze e?

*ANKETAR: UPIŠITE ODGOVOR ISPITANIKA!!!

Godina (upisati) _________________________ Mesec (upisati) __________________________

30

30 Kojom se delatnoš u bavi Vaše preduze e?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 30.ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Poljoprivreda .......................................................Lov i ribarstvo ...................................................... Va enje ruda i kamena ........................................... Prera iva ka industrija ............................................ Gra evinarstvo ..................................................... Trgovina na veliko i trgovina na malo ........................... Opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za li nuupotrebu i doma instvo ........................................... Turizam i ugostiteljstvo (hoteli i restorani) .................... Saobra aj i transport .............................................. Skladištenje ......................................................... Finansijsko posredovanje ......................................... Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti ............................................................ Obrazovanje ........................................................

Informacione tehnologije ........................................ Knjigovodstvene usluge ........................................... Zanatske usluge .................................................... Nešto drugo (navedite šta) ____________________________ ___________________________________________________

123456

78910

11

12

13141516

31

31 Koliko zaposlenih ima Vaše preduze e?

*ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Manje od 10 zaposlenih ........................................... 10 - 20 zaposlenih ................................................. 21 – 50 zaposlenih ................................................. Više od 50 zaposlenih .............................................

1234

32

32 Šta Vas je navelo da osnujete sopstveno preduze e?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!

MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

To mi je bila jedina šansa da na em posao .................... Jedino sam tako mogla da zara ujem dovoljno ............... Oduvek sam želela da budem samostalna u poslu ............. Podstakli su me kursevi kroz koje sam prošla ................. Želela sam da dobro zaradim i živim natprose nim standardom ......................................................... Nezadovoljstvo prethodnim poslom (radnim mestom, kolegama, uslovima rada) ........................................ Nemogu nost napredovanja na poslu ........................... Potreba da rešim stambeno pitanje ............................. Nešto drugo (navedite šta) ____________________________ ___________________________________________________

123456

789

33

33 Pre nego što ste registrovali preduze e, da li ste neko vreme neformalno radili od ku e?


Da .................................................................... ------------------------------------------------------------------------ Ne .................................................................... Odbija da odgovori .................................................

1------

23

34-------

37

34 Koliko je posao koji ste radili od ku e doprinosio porodi nom budžetu?


To je bio jedini izvor primanja u doma instvu ................ To je bio najzna ajniji izvor primanja u doma instvu ........ Zara eni novac je zna ajno doprinosio porodi nom budžetu .............................................................. Zara eni novac je zanemarljivo doprinosio porodi nom budžetu .............................................................. Skoro da ništa nisam zara ivala ..................................

12

3

4

5

35

Novac 1 2 3 4 5Informacije 1 2 3 4 5Kontakti 1 2 3 4 5Samopouzdanje 1 2 3 4 5Podrška porodice 1 2 3 4 5Nešto drugo (navedite)

____________________________ 1 2 3 4 5

231

35 Šta je bio najve i problem sa kojim ste se suo avali dok ste radili od ku e? Sa kojim ste se još problemima suo avali?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! U KOLONI „Najve i problem“ MOŽE BITI ZAOKRUŽEN SAMO JEDAN ODGOVOR! U KOLONI „Ostali problemi“ MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Najve i problem Ostali problemi

Plašila sam se finansijske inspekcije 1 1 Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom 2 2

Nisam mogla da koristim beneficije koje država pruža u razvoju privatnog biznisa/malih i srednjih preduze a 3 3

Nisam mogla da se prijavim za kredit 4 4 Nisam imala uslova (prostor, ometanje i sl) 5 5 Drugo (navedite šta)_______________________________________________ 6 6

Drugo (navedite šta)_______________________________________________ 7

Drugo (navedite šta)________________________________________________ 8

36

36 Ko Vam je pružao podršku tokom obavljanja posla od ku e?*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANIKU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

lanovi porodice ................................................... Prijatelji ............................................................ Niko mi nije pružao podršku ..................................... Neko drugi (navedite) _______________________________ ___________________________________________________

123

37

37 Pred Vama je nekoliko tvrdnji koje se odnose na teško e sa kojima ste se mogli suo iti prilikom osnivanja i registrovanja preduze a. Molim Vas da sada razmislite o svojim iskustvima i saznanjima tokom osnivanja preduze a, a potom da na skali od 1 do 5 ocenite u kojoj meri se slažete sa svakom od navedenih tvrdnji, pri emu ocena 1 zna i da se uopšte ne slažete, a ocena 5 da se u potpunosti slažete.


Uopšte se ne slažem

Uglavnom se ne

slažem

Nisamsigurna

Uglavnom se slažem

Sasvim se slažem

38

Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizično 1 2 3 4 5

232

Skupo je registrovati privatno preduze e 1 2 3 4 5Nisam imala dovoljno informacija o mogu nostima za otvaranje privatnog preduze a 1 2 3 4 5

Porezi i dažbine su visoki 1 2 3 4 5Teško je ženi u Srbiji da zapo ne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta 1 2 3 4 5

Teško mi je bilo da uskladim porodi ne obaveze i privatno preduzetništvo 1 2 3 4 5

Žene nemaju dovoljno samopouzdanja 1 2 3 4 5 Teško mi je bilo da dodjem do po etnog kapitala jer je ono što su nudile banke za mene bilo neprihvatljivo, a druge mogu nosti nisu postojale

1 2 3 4 5

Dugo mi je trebalo da skupim potreban novac za registraciju preduze a 1 2 3 4 5

Nisam imala dovoljno informacija o samoj proceduri registracije preduze a 1 2 3 4 5

Za registrovanje preduze a bilo mi je potrebno mnogo dokumenata do kojih sam teško dolazila 1 2 3 4 5

Službenici koji obavljaju registraciju preduze abili su neljubazni i neprofesionalni 1 2 3 4 5

Nisu me uzimali za ozbiljno jer sam žena 1 2 3 4 5 Nešto drugo (navedite šta) ______________________________________________________________________________________

1 2 3 4 5

38 Kakve poteško e ste imali, ili još uvek imate, budu i da ste žena koja vodi privatno preduze e ? *ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Ne mogu da stignem da obavim sve poslove vezane za doma instvo koje sam ina eobavljala 1

Zbog toga što sam žena teže mi je da izgradim autoritet kod svojih zaposlenih 2 Da sam muškarac, zaposleni bi bolje izvršavali svoje radne zadatke i bili bi lojalniji firmi 3Zapostavila sam porodicu 4Zbog toga što sam žena, potrebno je da uložim više napora da bih postigla isti cilj u odnosu na moje muške kolege 5

Mislim da ljudi više vole da posluju sa muškarcima – moj posao išao bi bolje da sam muškarac 6

Nešto drugo (navedite) ____________________________________________________________ 7

Nešto drugo (navedite) ____________________________________________________________ 8

39

39 Koje su to prednosti koje Vi kao žena ose ate budu i da ste sami svoj poslodavac? *ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Prednosti uopšte

Prija mi ose aj da sam uzela stvari u svoje ruke 1 Mogu samu sebe da izdržavam 2Obezbedila sam i deci posao, ako budu želela da rade sa mnom 3 Nema šefa kome treba polagati ra une 1Sama sam odgovorna za uspeh ili neuspeh 2Samostalna sam i mogu da preduzmem inicijativu 3Nešto drugo (navedite) __________________________________________________ 4

Nešto drugo (navedite) __________________________________________________ 5

40

40 Koliko posao koji radite doprinosi porodi nom budžetu?

*ANKETAR: : POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 40 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

To je jedini izvor primanja u doma instvu ................. To je najzna ajniji izvor primanja u doma instvu ........ Zara eni novac zna ajno doprinosi porodi nom budžetu.......................................................... Zara eni novac zanemarljivo doprinosi porodi nom budžetu .......................................................... Skoro da ništa ne zara ujem .................................

12

3

4

5

41

41 Kakvi su Vaši budu i planovi u vezi sa poslom koji ste zapo eli?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 41 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE

Planiram da proširim svoju delatnost ........................... Planiram da zaposlim još radnika ................................ Planiram da smanjim obim poslova .............................. Posao ne ide dobro, razmišljam da po nem nešto drugo..... Planiram da zatvorim preduze e i po nem da tražim novi

1234

42

233

ODGOVARAJU U ŠIFRU. posao u nekoj firmi ................................................ Ne znam, nisam sigurna ........................................... Nešto drugo (navedite) ____________________________ ________________________________________________

56

42 Sa kojim se rizicima u vezi sa svojim poslovanjem suo avate?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANIKU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Porezi i dažbine su visoki .................................... Uslovi poslovanja su nestabilni ............................... Nerazvijenost tržišta .......................................... Nestabilnost valute ............................................ Nepovoljni uslovi za privredne kredite ..................... Nešto drugo (navedite) ____________________________

12345

43

43 Kao poslodavac, radije zapošljavate...


Žene ............................................................. Muškarce ........................................................ I jedne i druge podjednako ................................... To mi nije bitno ................................................

1234

44

44 Da li je u Vašem preduze u zaposlena barem jedna osoba koja je...

*ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. MOGU EJE VIŠE ODGOVORA!!!

Invalid ........................................................... Izbeglica ili raseljeno lice .................................... Mla a od 30 godina ............................................ Iz neke socijalno ugrožene grupe ........................... Ne znam, nisam sigurna ....................................... Ništa od navedenog ............................................

123456

45

45 Da li mislite da ste tolerantniji prema porodi nim obavezama zaposlenih žena u Vašoj firmi nego muški poslodavci?


Da ................................................................ Ne ................................................................ Ne pravim izuzetke u tom pogledu .......................... Ne znam, nisam sigurna .......................................

1234

46

46 Šta bi, po Vašem mišljenju, žene u preduzetništvu trebalo da preduzmu, kako bi pomogle ženama koje žele da zapo nu privatni biznis?


Da se me usobno udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama ............................................... Da se uklju e u politi ke partije i politi kim sredstvima ostvaruju prava iz oblasti biznisa ................................ Da se udružuju u "mešovite" orgnaizaicje koje bi inili i muškarci kako bi lakše ostvarile svoje interese .......... Da traže povoljnije uslove kreditiranja za žene koje otpo inju biznis .................................................... Da traže da država i privatni sektor dotiraju razvoj razli itihmogu nosti za uvanje dece ...................................... Da lobiraju za umanjenje poreza i dažbina koje mala i srednja preduze a pla aju državi ............................... Nešto drugo (navedite) ____________________________ _________________________________________________

1

2

3

4

5

6

47

47 Da li ste lanica nekog udruženja za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduze a?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1-------

2

48---------

49

48 Na koji na in Vam lanstvo u takvim udurženjima pomaže u razvoju biznisa?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANIKU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Zna ajni su mi kontakti koje na taj na in mogu da ostvarim ... Na taj na in dolazim do informacija koje su mi potrebne........ Zna ajna mi je mogu nost da idem na seminare koje organizuju udruženja ................................................. Ne pomaže mi na na koji na in ...................................... Nešto drugo (navedite) _________________________________ ______________________________________________________

12

34

51

49 Kada biste bili lanica jednog takvog udruženja u kome su organizovane žene preduzetnice, šta biste o ekivali od tog udruženja?


Mogu nost da na taj na in ostvarim zna ajne kontakte ....... Mogu nost da na taj na in dolazim do informacija koje su mi potrebne ............................................................. Mogu nost da idem na seminare koje organizuju udruženja... Ne o ekujem da bi mi to moglo biti korisno na bilo koji na in .................................................................. Nešto drugo (navedite) ________________________________

1

23

4

50

50 Na koji na in biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

____________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________

51

234

51 Da li znate neko preduze e u vašem gradu ili šire iji vlasnik ili vlasnica daje prednost ženama u zapošljavanju, obezbe uje im solidne plate i sva prava iz radnog odnosa, i time doprinosi smanjenju nezaposlenosti u svom regionu i poboljšanju ekonomskog položaja žena?


Da .......................................... ---------------------------------------------- Ne ..........................................

1-------

2

52---------

53

52 Koje je to preduze e? Imate li njihov kontakt?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. UPIŠITE DOSLOVCE ODGOVOR ISPITANICE.

NAZIV PREDUZE A ________________________________________________________________________________

KONTAKT: _______________________________________________________________________________________

53

53 Da li se u Vašoj firmi u poslovanju koriste informaciono-komunikacione tehnologije (kompjuter, imejl, internet...)?


Da .......................................... ---------------------------------------------- Ne ..........................................

1-------

2

54---------

D1

53 Da li je u Vašem preduze u razvijen informacioni sistem?


Da .......................................... Ne ..........................................

12

54

54 Na koje sve na ine koristite kompjutere i/ili informacioni sistem ? *ANKETAR: POKAŽITE KARTICU 54. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

Za administrativno–ra unovodstvene poslove 1Za tehni ku pripremu i vo enje/pra enje proizvodnog procesa 2 Za upravljanje poslovnim sistemom 3Za komunikaciju sa dobavlja ima i kupcima 4 Za komunikaciju sa drugim preduze ima 5Za prezentaciju preduze a na internetu 6 Nešto drugo (navedite) __________________________________________________ 7

Nešto drugo (navedite) 8

55

55 Da li upotreba informaciono-komunikacinih tehnologija u Vašem posovanju doprinosi...?*ANKETAR: PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

DA NEBoljoj prodaji proizvoda/ usluga 1 2 Ve oj efikasnosti poslovanja 1 2Boljoj informisanosti 1 2 Boljem ostvarivanju poslovnih kontakata 1 2

D1

DEO 6 – DEMOGRAFIJA D1 Koja od slede ih izjava najviše odgovara Vašem

doma instvu?*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU D1 I PRO ITAJTE ODGOVORE! MOGU SAMO JEDAN ODGOVOR!

Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove .................. Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne i da kupimo garderobu i obu u ....................................................... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, garderobu i obu u ali ne i da kupimo ure aje ili nameštaj za ku u........................Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i da pored toga uštedimo za ure aje za ku u ili nameštaj .......................... Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno i ne brinemo o novcu ...................................................................

1

2

3

4

5

D2

D2 Bra no stanje ispitanice


Neudata ............................................................. Udata ................................................................ Razvedena .......................................................... Udovica ..............................................................

1234

D3

D3 Molim Vas da mi kažete sa kime živite u Živim sama .......................................................... 1 D4doma instvu?

*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU D3 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE!

Živim sa roditeljima ............................................... Živim sa partnerom, nemamo decu ............................. Živim sa partnerom i detetom/decom .......................... Živim sa partnerom, deca žive odvojeno ....................... Kao samohrana majka živim sa detetom/decom .............. Višegeneracijska porodica (tri generacije i više) ............. Drugo (navedite šta) _________________________________ ___________________________________________________

234567

D4 Obrazovanje ispitanice


Osnovna ili nepotpuna osnovna škola ........................... Završena srednja škola ............................................ Završena viša škola ................................................ Završen fakultet ................................................... Završene postdiplomske studije .................................

12345

D5

235

D5 Trenutno zanimanje ispitanice:


Zaposlena u privatnom ili državnom preduze u:1. Nekvalifikovana radnica 2. Kvalifikovana radnica 3. Zaposlena izvan neposredne proizvodnje

(administracija i sl) 4. Visoko kvalifikovana

intelektualka (advokatica, lekarka, nastavnica...)

5. Srednji rukovode i kadar 6. Visoki rukovode i kadar

Samozaposlena:7. Visoko kvalifikovana

intelektualka koja samostalno obavlja posao

(advokatica, lekarka, nastavnica...)

8. Poseduje manju firmu, radionicu ili sl – manje od 20 zaposlenih

9. Poseduje ve u kompaniju, deoni arka - više od 20 zaposlenih

10. Poljoprivrednica 11. Sama zara uje na drugi

na in (honorarno, od ku e)

Nije zaposlena:12. U enica13. Studentkinja 14. Doma ica15. Penzionerka 16. Nezaposlena

D6

D6 Koliko lanova ima Vaše doma instvo, uklju uju i i Vas?


Jednog ........................................................... Dva ............................................................... Tri ................................................................ etiri ............................................................

Pet ............................................................... Šest i više .......................................................

123456

D7

D7 Koliki je ukupni mese ni prihod Vašeg doma instva u proteklom mesecu? Uzmite u obzir ukupnu zaradu, svih lanova doma instva.


Manje od 15.000 ................................................ 15.001-21.000 .................................................. 21.001-40.000 .................................................. 40.001-60.000 .................................................. 60.001-90.000 .................................................. Više od 90.000.................................................. Radije ne bih rekla ............................................

1234567

D8

D8 Region *ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Beograd .......................................................... Centralna Srbija ............................................... Vojvodina .......................................................

123

D9

D9 Tip naselja *ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Selo .............................................................. Grad..............................................................

12

D10

D10 Grad / Opština UPIŠITE ________________________________ D11

D11 Datum ispitivanja UPIŠITE ________________________________ KRAJ

ANKETAR: IZJAVLJUJEM DA SAM ANKETIRANJE SPROVEO TA NO ONAKO KAKO MI JE RE ENO, U DIREKTNOM RAZGOVORU SA ISPITANIKOM KOGA SAM ODABRAO PREMA UTVR ENIM PRAVILIMA.

IME I PREZIME ANKETARA ______________________________________________

236

Nepreduzetnice


UPITNIK (N) REDNI BROJ UPITNIKA: _________

ANKETARIMA !





pitanje


Ženski ............................................................ -------------------------------------------------------------------- Muški .............................................................

1------

2

2

----------

KRAJ





1-------

2345

-------6

KRAJ ----------

3

----------KRAJ



Da ................................................................ --------------------------------------------------------------------

Ne ....................... ........................................

1-------

2

4---------KRAJ

DEO 2 – ISTORIJA ZAPOŠLJAVANJA 4 U kojim sve ustanovama odnosno organizacijama ste

radili?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 4. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

U organima državne uprave .................................. U organima lokalne samouprave.............................. U javnom preduze u ........................................... U državnom preduze u ........................................ U privatnom preduze u ....................................... U nevladinoj organizaciji ..................................... Od ku e (neformalno) .........................................

1234567

5

5 Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...*ANKETAR: PITAJTE ISPITANICU ZA SVAKU NAVEDENU TVRDNJU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!



1 2 3


Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce 1 2 3 Da niste imali podršku muža/partnera ili lanova porodice 1 2 3

Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnoš u zato što ste žena (ako jeste – navesti kakvom)___________________________ ____________________________________________________________

1 2 3

6

DEO 3 – GUBITAK POSLA

6 Koliko ste godina imali u trenutku kada ste ostali bez posla neposredno pre obuke za zapo injanje sopstvenog biznisa? Koliko ste tada radnog staža imali?




7

237

7 Pokušajte da se setite vremena kada Vam je saopšteno da ete izgubiti posao. Pred Vama je nekoliko skala u intervalu od -2 do 2. Svaka od ovih skala opisuje raspon odre enih ose anja i razmišljanja. Molimo Vas da na ovim skalama procenite kako ste se ose ali u trenutku kada ste saznali za gubitak posla. Ako se više slažete sa opisom sa desne strane, da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE 1 I 2). Ako opis sa leve strane bolje prikazuje Vaše tadašnje stanje da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE -2 I -1). Ako smatrate da su Vaša tadašnja ose anja bila negde izme u dva opisana stanja da ete joj ocenu negde ovde (POKAŽITE NA OZNAKU 0)


Bila sam Veoma iznena ena -2 -1 0 1 2 O ekivala sam to

Pribojavala sam se da e to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da to ne e dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da u na i rešenje

Nisam verovala da mogu da prona em novi posao


Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice


Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja -2 -1 0 1 2 Znala sam da mogu da se oslonim na

pomo i podršku prijatelja Bila sam veoma uplašena -2 -1 0 1 2 Uopšte nisam bila uplašena

Bila sam besna -2 -1 0 1 2 Bila sam mirna, staložena

Ose ala sam se bezvrednom -2 -1 0 1 2 Verovala sam u sebe i svoje sposobnosti

8



Moja porodica .................................................. Prijatelji......................................................... Kolege sa bivšeg posla ......................................... Niko mi nije pomogao .........................................Neko drugi (navedite ) ____________________________

1234

9




123

4

5-------

6

11

-----------10


*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANIKU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!!!MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!


1

2

3

12




1

23

12




esto

13

Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 1 2 3 4 5Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujem i koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla 1 2 3 4 5Gledala sam oglase za posao u novinama 1 2 3 4 5Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude 1 2 3 4 5Tražila sam savet prijatelja i rođaka 1 2 3 4 5Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da pronađem posao 1 2 3 4 5Pokušavala sam da što lepše, preciznije i bolje napišem svoju biografi ju 1 2 3 4 5

Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje 1 2 3 4 5Slala sam biografi je mogućim poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao 1 2 3 4 5Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogućih poslodavaca 1 2 3 4 5Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i fi rmama u kojima sam konkurisala za posao 1 2 3 4 5

238


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

14

----------

14 Koji je to izvor prihoda bio? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 14 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Plata/e drugog/ih lana/ova porodice ...................... Renta, kirija (od izdavanja sobe, stana, zemlje i sl.) .... Pomo sa sela u hrani ......................................... Prodaja stvari iz ku e ......................................... Krediti, pozajmice ............................................. Prihod od dodatnih/honorarnih poslova .................... Neki drugi izvor (navedite koji) _____________________ _________________________________________________

1

23456

15

15 Da li ste neko vreme neformalno radili od ku e nakon što ste izgubili posao?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................ Odbija da odgovori .............................................

1------

23

16-------

18

16 Koliko je posao koji ste neformalno radili od ku edoprinosio porodi nom budžetu?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 16 I PRO ITAJTEPONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.

To je bio jedini izvor primanja u doma instvu ............ To je bio najzna ajniji izvor primanja u doma instvu .... Zara eni novac je zna ajno doprinosio porodi nom budžetu .......................................................... Zara eni novac je zanemarljivo doprinosio porodi nom budžetu .......................................................... Skoro da ništa nisam zara ivala ..............................

12

3

4

5

17



Najve iproblem

Ostali problemi


18

Nisam mogla da koristim beneficije koje država pruža u razvoju privatnog biznisa/malih i srednjih preduze a 3 3

Nisam mogla da se prijavim za kredit 4 4 Nisam imala uslova (prostor, ometanje i sl) 5 5 Drugo (navedite šta)_______________________________________________________ 6 6 Drugo (navedite šta)_______________________________________________________ 7 Drugo (navedite šta)_______________________________________________________ 8


lanovi porodice ............................................... Prijatelji ........................................................ Niko mi nije pružao podršku .................................. Neko drugi (navedite) _____________________________ _________________________________________________

123

19


*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 19 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.


1

2345

20


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

21

----------

22



________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

22

Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao 1 2 3 4 5Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na različite kurseve (jezika, računara, i sl.) 1 2 3 4 5

12 13

239



________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

24



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

25

----------

26A



________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

26A

26A Da li bi, po Vašem mišljenju, neki vid udruživanja žena mogao da doprinese rešavanju problema žena na tržištu rada?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

26B

----------

27

26B Šta biste Vi li no o ekivali od takvog udruženja?


Posredovanje u pronalaženju posla .......................... Pružanje mogu nosti za dodatne obuke ..................... Ništa ne bih o ekivala .......................................... Nešto drugo (navedite) _____________________________ _________________________________________________ _________________________________________________

123

26C

26C Na koji na in biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?


____________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________

27

DEO 4 – EVALUACIJA OBRAZOVNIH PROGRAMA ZA RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA 27 Molim Vas da na skali od 1 do 5 (kao u školi) ocenite u kojoj su meri za Vas bili korisni programi za obuku nezaposlenih.


Nisam imala koristi


Nisamsigurna

Donekle su korisni

Veoma su korisni

Nisamu estvovala



1 2 3 4 5 99


1 2 3 4 5 99

28

28 Rekli ste da ste pohadjali treninge na temu preduzetništva. Šta je ta no bila tema tog treninga?

*ANKETAR: UPIŠITE ODGOVOR DOSLOVCE! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!! ___________________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

29



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

23

----------

24

240

29 Šta Vam je na tom treningu bilo najkorisnije?


___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

30

30 Šta Vam je na tom treningu bilo najmanje korisno?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

31

31 ime bi obuku kroz koju ste prošli valjalo dopuniti kako bi bila korisnija ženama koje žele da pokrenu privatni biznis?


________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

32

32 Molim Vas da na skali od 1 do 5 procenite u kojoj meri ženama za zapo injanje privatnog biznisa nedostaje...


Veoma im nedostaje

Donekle im

nedostaje

Nisamsigurna

Uglavnom im ne

nedosaje

Uopšte im ne

nedostaje

33

DEO 5 – ISKUSTVA NEZAPOSLENIH OSOBA I OSOBA KOJE SU USPELE DA PRONA U POSAO KOD DRUGIH POSLODAVACA 34 Koji je Vaš trenutni radni status?


Zaposlena ....................................................... -------------------------------------------------------------------- Nezaposlena .................................................... Nezaposlena, ali radim honorarno od ku e ................

1------

23

36

----------

35

35 Da li verujete da ete mo i da prona ete novi posao koji odgovara Vašim kvalifikacijama?


Da ................................................................ Ne ................................................................ Nisam sigurna ..................................................

123

36

36 Koliko je, po Vašem mišljenju, za ženu teško da na enovi posao? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 36 I PRO ITAJTEPONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.

Izuzetno je teško ............................................... Relativno je teško ............................................. Nisam sigurna ................................................... Relativno je lako ............................................... Izuzetno je lako ................................................

12345

37

37 Da li imate nameru da osnujete privatno preduze e?


Da ................................................................ Ne ................................................................ Nisam sigurna ...................................................

123

38

38 Pred Vama je nekoliko tvrdnji koje se odnose na mogu nost otvaranja privatnog preduze a. Molim Vas da na skali od 1 do 5 ocenite u kojoj meri se slažete sa svakom od navedenih tvrdnji, pri emu ocena 1 zna i da se uopšte ne slažete, a ocena 5 da se u potpunosti slažete.


39

Novac 1 2 3 4 5Informacije 1 2 3 4 5Kontakti 1 2 3 4 5Samopouzdanje 1 2 3 4 5

Podrška porodice 1 2 3 4 5Nešto drugo (navedite)

_________________________ 1 2 3 4 5

241


Uglavnom se ne

slažem

Nisamsigurna

Uglavnom se slažem

Sasvim se slažem

Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizi no 1 2 3 4 5

Skupo je registrovati privatno preduze e 1 2 3 4 5Nemam dovoljno informacija o mogu nostima za otvaranje privatnog preduze a

1 2 3 4 5

Porezi i dažbine su visoki 1 2 3 4 5Teško je ženi u Srbiji da zapo ne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta 1 2 3 4 5

Teško je uskladiti porodi ne obaveze i privatno preduzetništvo 1 2 3 4 5

Žene nemaju dovoljno samopouzdanja 1 2 3 4 5 Nemam nikakve šanse da dodjem do po etnog kapitala jer ono što nude banke za mene je neprihvatljivo, a druge mogu nosti ne postoje

1 2 3 4 5

39 Šta mislite o ulozi znanja, veština i prethodnog iskustva u pokretanju sopstvenog preduze a? Molim Vas da pokušate da na skali od -1 do 1 ocenite da li se slažete sa navdenim tvrdnjama. Ocena -1 zna i da se ne slažete, 1 da se slažete, a ocena 0 zna i da niste sigurni. *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 39 I PRO ITAJTE PONU ENE TVRDNJE. ZA SVAKU TVRDNJU ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. ROTIRAJTE REDOSLED ITANJA TVRDNJI OD ISPITANIKA DO ISPITANIKA!!!

Neslažem se

Nisamsigurna Slažem se

Nivo mog obrazovanja je dovoljan i nije mi potrebna dodatna obuka -1 0 1 Moje veštine za vo enje i obavljanje posla koji želim u skladu sa sa onime što taj posao zahteva

-1 0 1

Imam dobro radno iskustvo -1 0 1 Imam dosta kontakata koji bi mi mogli biti od koristi prilikom zapo injanja privatnog biznisa

-1 0 1

Poznati su mi primeri dobre prakse koji bi mi mogli pomo i u realizaciji mojih ideja

-1 0 1

Neophodno je stalno usavršavanje i dodatno obrazovanje -1 0 1

40

40 Koja vrsta podrške bi Vam bila potrebna da biste bili u stanju da otvorite sopstveno preduze e?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Dodatna obuka ................................................. Poreske olakšice u prvim godinama poslovanja ............ Mogu nost da besplatno dobijem pravni savet ............ Povoljni krediti za otpo injanje biznisa .................... Pomo u izradi biznis plana ................................... Podrška porodice ............................................... Odgovaraju a obdaništa za uvanje dece .................. Nešto drugo (navedite) ____________________________

12345678

D1



Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove ............... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne i da kupimo garderobu i obu u ................................................... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, garderobu i obu uali ne i da kupimo ure aje ili nameštaj za ku u......... Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i da pored toga uštedimo za ure aje za ku u ili nameštaj ....................... Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno i ne brinemo o novcu ....................................................

1

2

3

4

5

D2



Neudata ......................................................... Udata ............................................................ Razvedena ...................................................... Udovica ..........................................................

1234

D3

D3 Molim Vas da mi kažete sa kime živite u doma instvu?


Živim sama ...................................................... Živim sa roditeljima ........................................... Živim sa partnerom, nemamo decu ......................... Živim sa partnerom i detetom/decom ...................... Živim sa partnerom, deca žive odvojeno ................... Kao samohrana majka živim sa detetom/decom .......... Višegeneracijska porodica (tri generacije i više) ......... Drugo (navedite šta) ______________________________ ________________________________________________

1234567

D4



Osnovna ili nepotpuna osnovna škola ....................... Završena srednja škola ........................................ Završena viša škola ............................................ Završen fakultet ............................................... Završene postdiplomske studije .............................

12345

D5

242

p p jD5 Trenutno zanimanje

ispitanice:


Zaposlena u privatnom ili državnom preduze u:1. Nekvalifikovana radnica 2. Kvalifikovana radnica 3. Zaposlena izvan neposredne proizvodnje (administracija

i sl)4. Visoko kvalifikovana






9. Poseduje ve u kompaniju,

Nije zaposlena: 12. U enica13. Studentkinja 14. Doma ica15. Penzionerka 16. Nezaposlena

D6


deoni arka - više od 20 zaposlenih



D6 Koliko lanova ima doma instvo, uklju uju i i Vas?



Pet ............................................................... Šest i više .......................................................

123456

D7




1234567

D8



123

D9


Selo .............................................................. Grad..............................................................

12

D10





243

Ispitivanje inovacija u Republici Srbiji

Svrha ovog upitnika je da prikupi podatke o stanju inovacija u Republici Srbiji u periodu izme u 2002. i 2006. godine. Molimo Vas da odgovorite na nekoliko kratkih pitanja.

Ukoliko je Vaše preduze e deo neke ve e korporativne grupe molimo Vas da odgovore dajete samo za jedinice u Srbiji za koje ste zaduženi.

Potrebne informacije i definicija inovacija

Inovacije se definišu kao zna ajne promene koje za cilj imaju poboljšanje vašeg konkurentnog položaja, u inka, 'znati kako' (know how) sposobnosti ili vaših sposobnosti za daljim napredovanjem. To može biti novi ili znatno poboljšani proizvod, usluga ili proces za njihovo stvaranje ili obezbe ivanje. Ovo podrazumeva ulaganje u inovacione aktivnosti, na primer u mašine i opremu, istraživanje i razvoj, obuku, dizajn i marketing proizvoda i usluga.

Gde god je mogu e, odgovore bi trebalo davati u vezi sa aktivnostima u toku pet kalendarskih godina od 2002. do 2006. Ukoliko za ove kalendarske godine ne možete dati precizne cifre, prihvati e se i Vaša najbolja procena.

Podaci o preduze uNaziv preduze a: Mati ni broj : Ispitanik: Adresa: Funkcija: Mesto: Br. Tel: Vlasni ka struktura: E-mail adresa: Web site:

Opšti podaci o Vašem preduze u

1. Da li je Vaše preduze e deo neke grupe preduze a? (Grupa se sastoji od dva ili više zakonom definisanih preduze a u zajedni kom vlasništvu. Svako preduze e u grupi može da opslužuje razli ita tržišta, kao sa državnim ili regionalnim filijalama, ili da opslužuje razli ita tržišta proizvoda. Centrala je tako e deo grupe preduze a.

Ozna ite X samo jedan od ponu enih odgovora Da Ne

Ako je Vaše preduze e deo grupe preduze a, molimo Vas da odgovorite na sva slede a pitanja samo za svoje preduze e u Srbiji. Ne navodite rezultate koji se odnose na filijale, ili mati na preduze a izvan Srbije.

2. Na kojim geografskim tržištima je Vaše preduze e prodavalo proizvode i/ili usluge tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002 – 2006? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne Lokalnom/ regionalnom (u krugu od oko 50 Km od Vašeg preduze a)

Van kruga od 50 Km od Vašeg preduze a

Negde drugde u Evropi

U nekoj/nekim zemljama sveta van Evrope

3. Koji su glavni kupci proizvoda i/ili korisnici usluga Vašeg preduze a u toku petogodišnjeg perioda izme u2002 – 2006? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje, odnosno polja, ukoliko ih je više) Druga preduze a

Državni sektor

Potroša i4. Da li je Vaše preduze e osnovano posle 1. januara 2001.?

Da Ne

Inovacija proizvoda ili usluga

Inovacija proizvoda je realizacija na tržištu novog ili znatno poboljšanog proizvoda ili usluge u smislu njenih mogu nosti, kao što su kvalitet, jednostavnost, softver ili podsistemi. Inovacija treba da bude nova za Vaše preduze e,ali ne mora da bude nova za tržište.

Upitnik za istraživanje inovacione aktivnosti ženskih preduze a

244

5. Tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002 i 2006, da li je Vaše preduze e plasiralo: Da Ne Novi ili znatno poboljšan proizvod (Isklju ite preprodaju novog

proizvoda kupljenog od drugih preduze a ili samo „kozmeti ke“ izmene) Koliko?

Nove ili znatno poboljšane usluge Koliko?

Ako je „NE“ odgovor u oba slu aja, pre ite na 8. pitanje, u suprotnom:

6.Kako su razvijeni ti proizvodi ili usluge? (Upišite „x“ u jedan kvadrati kako biste ozna ili odgovor koji je po Vašem mišljenju najta niji)

Uglavnom ih je razvilo Vaše preduze e ili grupa u okviru koje se nalazi Vaše preduze e

Uglavnom Vaše preduze e zajedno sa drugim preduze ima ili institucijama

Uglavnom druga preduze a ili institucije

7. Da li je bilo koja od Vaših inovacija proizvoda tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002 i 2006: (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne bila novina na

tržištu?Vaše preduze e je plasiralo novu robu ili uslugu na tržište pre Vaših konkurenata.

bila novina samo za Vaše preduze e?

Vaše preduze e je predstavilo novu robu ili uslugu koja je suštinski ista kao i proizvod koji su Vaši konkurenti ve izneli na tržište.

Inovacija procesa Inovacija procesa podrazumeva upotrebu novih ili znatno poboljšanih metoda proizvodnje proizvoda ili ponude usluga. Inovacija treba da je novina za Vaše preduze e ali ne mora da bude nova za delatnost. Samo organizacione promene ili promene u upravljanju ne treba uzimati u obzir u ovom poglavlju.

8. Tokom perioda izme u 2002 i 2006. god, da li je Vaše preduze e uvelo neki novi ili znatno poboljšani proces za proizvodnju proizvoda ili ponudu usluga koji su novina za Vaše preduze e? (Odgovor ozna iteupisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne

Molimo Vas da pre ete na 11. pitanje.

9. Kako su razvijeni ti procesi? (Upišite „x“ u jedan kvadrati kako biste ozna ili odgovor koji je po Vašem mišljenju najta niji)Uglavnom ih je razvilo Vaše preduze e ili grupa u okviru koje se nalazi Vaše preduze e Uglavnom Vaše preduze e zajedno sa drugim preduze ima ili institucijama Uglavnom druga preduze a ili institucije

10. Tokom perioda izme u 2002 i 2006. god, da li je Vaše preduze e uvelo neki novi ili znatno poboljšani proces za proizvodnju proizvoda ili ponudu usluga koji su novina za Vašu delatnosti? (Odgovor ozna iteupisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne

Efekti inovacije 11. Koliko je bio važan svaki od navedenih efekata inovacija Vaših proizvoda (robe ili usluga) i/ili procesa koji

su uvedeni tokom perioda izme u 2002 i 2006? (ozna ite sa „x“ samo jedan kvadrati za svaku kategoriju)Stepen zna aja

Nije relevantno Nizak Srednji VisokPove ana lepeza robe i usluga

Ušli su na nova tržišta ili je pove an udeo na tržištu

Poboljšan kvalitet proizvoda i usluga

Pove ana fleksibilnost u proizvodnji ili obezbe ivanju usluga

Pove an kapacitet za proizvodnju i obezbe ivanje usluga

Smanjeni troškovi po jedinici proizvoda/usluge

Smanjeni štetni uticaji na životnu sredinu ili poboljšano zdravlje i bezbednost

Zadovoljeni regulativni zahtevi

Pove ana dodatna vrednost

245

Inovacione aktivnosti i izdaci 12. Tokom trogodišnjeg perioda izme u 2002 i 2006. god, da li se Vaše preduze e bavilo slede im inovacionim

aktivnostima? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne Interno (unutar preduze a)

Istraživanje i Razvoj (R&D) Kreativni poslovi koje povremeno ili redovno preduzimate unutar svog preduze a da biste uve ali koli inu znanja i njegovu primenu u cilju osmišljavanja novog/poboljšanog proizvoda, usluga i procesa.

Eksterno angažovanje Istraživanje i razvoj (R&D)

Iste kao i napred navedene, ali za koje je Vaše preduze eangažovalo druge kompanije (uklju uju i i druga preduze a unutar Vaše grupe) ili državne i privatne istraživa ke organizacije.

Nabavka mašina, opreme i softvera

Nabavka savremenih mašina, opreme i kompjuterskih hardvera ili softvera za proizvodnju novih ili znatno poboljšanih proizvoda, usluga, proizvodnih procesa ili metoda isporuke.

Usvajanje eksternog znanja

Kupovina ili licenciranje patenata ili nepatentiranih pronalazaka, know how ili drugih vrsta znanja od drugih preduze a ili organizacija

Obuka Interna ili eksterna obuka konkretno za Vaš personal za razvoj i/ili realizaciju inovacije

Svi oblici dizajna Izdaci za funkcije dizajna za razvoj i/ili realizaciju novog ili poboljšanog proizvoda, usluga i procesa. Izdatke za dizajn u fazi razvoja i istraživanja proizvoda treba isklju iti.

Uvo enje inovacija na tržište

Aktivnosti za pripremu tržišta i uvo enje novih ili znatno poboljšanih proizvoda/procesa, uklju uju i i ispitivanje tržišta i reklamiranje.

Molimo Vas da ozna ite kvadrati za svaku kategoriju

Teku e i napuštene inovacione aktivnosti

13. Tokom perioda izme u 2002. i 2006. god, da li se Vaše preduze e bavilo bilo kakvim inovacionim aktivnostima kako bi unapredilo proizvode i usluge ili procese a koje ste morali da napustite ili koje su bile teku e na kraju 2006? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne

Izvori informacija i saradnja u inovacijama

14. Koliko je za inovacione aktivnosti Vašeg preduze a tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002. i 2006. godine, bio važan svaki od navedenih izvora informacija? (ozna ite sa „x“ samo jedan kvadrati za svaku kategoriju)

Stepen važnosti Izvor informacija Nije koriš en Slabo Srednje VeomaInterni Unutar Vašeg preduze a ili grupe preduze a

Izvori na tržištu Dobavlja i opreme, materijala, usluga, ili softvera

Klijenti ili kupci

Konkurenti ili druga preduze a u vašoj delatnosti

Konsultanti, komercijalne laboratorije, ili privatni instituti za istraživanje i razvoj

Institucionalni izvori Univerziteti ili druge visokoškolske ustanove

Vladini ili javni instituti za istraživanje

Ostali izvori Konferencije, sajmovi, izložbe

Nau ni asopisi i publikacije o trgovini/tehnici

Stru na i udruženja iz delatnosti

Tehni ki, industrijski i uslužni standardi

15. Koja vrsta inovacionih usluga ili podrške Vam je potrebna, a ne možete da je dobijete u okruženju? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju a polja)

Istraživanje i razvoj (R&D)Dizajn proizvodaKonsultantske uslugeObuka vezana za inovacijeAngažovanja zaposlenih

246

Snimanje/procena tehnologijeFinansiranje inovativnih projekataPatenti i licenceTransfer tehnologijeUpotreba mehanizacije i opremePotraga za partnerima u inovacijamaICT podrškaDrug (molimo navedite)

Prepreke za inovacije

16. Tokom trogodišnjeg perioda izme u 2002 i 2006. godine, koliko važni su bili slede i faktori kao smetnje inovacionim aktivnostima ili kao oni koji su uticali na odluku da ne inovirate? (ozna ite sa „x“ samo jedan kvadrati za svaku kategoriju)

Stepen zna ajaFaktor bez uticaja Slabo Srednje Veoma

Faktori troškova Sagledani prekomerni ekonomski rizici

Previsoki troškovi direktnih inovacija

Troškovi finansiranja inovacija

Raspoloživost finansiranja

Nedostatak finansijske podrške iz javnih fondova

Faktori znanja Nedostatak stru nog personala

Nedovoljna informisanost o tehnologiji

Nedovoljna informisanost o tržištima

Nedovoljni inovacioni potencijali (za istraž. i razvoj, dizajn itd.)

Teško e u nalaženju partnera za saradnju

Odbojnost zaposlenih prema promenama

Odbojnost rukovodstva prema promenama

Faktori tržišta Tržišta u kojima dominiraju pozicionirana preduze a

Neizvesna potražnja za inovativnom robom ili uslugama

Institucionalni faktori Nedostatak infrastrukture

Slabosti sistema zaštite intelektualne svojine

Pravna regulativa, poštovanje standarda, porezi

Ostali faktori Potreba da se poštuju propisi Vlade Potreba da se poštuju propisi EU

Preduze a bez inovacione aktivnosti 17. Ukoliko Vaše preduze e nije imalo inovacionu delatnost tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002. i 2006.

godine, navedite zbog ega nije bilo potrebno ili mogu e inovirati. (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Da Ne Nije bilo potrebe zbog pre ašnjih inovacija

Nije bilo potrebe zbog uslova na tržištu

Zbog faktora iz pitanja 20

Vremenska prednost u odnosu na konkurenciju

Podrška države u inovacijama

18. Tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002. i 2006. godine, da li je Vaše preduze e dobilo bilo kakvu finansijsku pomo za inovacione aktivnosti od navedenih državnih instanci?

Uklju ite i finansijsku pomo od poreskih olakšica, bespovratne pomo i (grant), subvencionisanih zajmova, i jemstvo za zajmove. Isklju ite istraživa ke i druge inovacione aktivnosti koje se preduzimaju samo za državni sektor pod ugovorom. (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje)

Istraživanje i analiza tržištaTehnološke informacijeUpravljanje kvalitetomMarketinška podrška za nove proizvode

247

Ako jeste, da li je Vaše preduze e tražilo kredit za istraživanje i razvoj koji su se obavljali izme u 2002. i 2006.god.

Evropska Unija (EU)

Ako jeste, da li je Vaše preduze e u estvovalo u 5. (1998-2002) ili 6. (2003-2006) Okvirnom Programu EU za istraživanje i tehni ki razvoj.

Inovacije u širem smislu

19. Da li je tokom petogodišnjeg perioda izme u 2002. i 2006. godine, Vaše preduze e na inilo zna ajne promene u slede im oblastima poslovne strukture i prakse? (Odgovor ozna ite upisivanjem znaka „x“ u odgovaraju e polje) A. U ovom delu se istražuju novi ili znatno izmenjeni oblici organizacije, poslovne strukture ili prakse, koji za cilj

imaju promene u unutrašnjoj efikasnosti ili efektivnosti uopšte, ili u pristupu tržištima i kupcima. Da Ne

. Uvo enje nove ili znatno izmenjene korporativne strategije

Uvo enje naprednih tehnika upravljanja unutar vašeg preduze a npr. sistema za upravljanje znanjem.

Uvo enje promena u marketinškim idejama i strategijama npr. u pakovanju ili prezentaciji proizvoda da bi se privukla nova tržišta, novi servisi za poršku u cilju otvaranja novih tržišta.

B. Da li ste u poslednje tri godine uveli ili sertifikovali sistem kvaliteta Ukoliko jeste, navedite koji i ko Vas je sertifikovao (ISO 9001 ili drugi)?

Osnovne ekonomske informacije o Vašem preduze u

20 Koji je bio ukupni promet Vašeg preduze a za 2002. i 2006. godinu?

Promet se definiše kao tržišna prodaja proizvoda i usluga zasnovana na koli ini zarade; uklju uju i izvoz i poreze.

2002 2006 0 0 0 u hiljadama dinara 0 0 0

21. Koji je bio ukupan broj zaposlenih u Vašem preduze u u 2002. i 2006. god. *?

2002 2006

* Procena godišnjeg proseka – prera unati tako što zaposlene sa delom radnog vremena treba pretvoriti u njihove ‘ekvivalente za puno radno vreme’ i sabrati sa brojem zaposlenih sa punim radnim vremenom.

22. Koliko je otprilike zaposlenih 2006. god. procentualno u Vašem preduze u bilo sa fakultetskom diplomom i iz navedenih oblasti?

Prirodne nauke i inženjerstva %Druge oblasti %

23. Molimo Vas da, ukoliko to želite, u predvi enom prostoru ispod, napišete svoj komentar o vlastitom pristupu inovacijama, ili date svoje vi enje upitnika:

Da Ne Lokalne i/ili regionalne vlasti

Centralna vlada ili administracije na koje su prenete obaveze (uklju uju i i njihove državne agencije ili ministarstva)

248

Inovacioni potencijal

29. Ocena starosti opreme u preduze u:

Red.br. Prose na starost opreme u preduze u U eš e u ukupnoj tehnološkoj opremljenosti preduze a (%)

(1) Starije od 10 godina (2) Izme u 5 i 10 godina (3) Izme u 3 i 5 godina (4) Izme u 1 i 3 godina (5) Nije starija od 1 godine

30. Navedite kvalifikacionu strukturu zaposlenih u trenutku popunjavanja ovog upitnika!

Kvalifikacija VSS VS SSS NSS VKV KV PKV NKV UkupnoBroj zaposlenih

Od toga žena Prose nastarost zaposlenih

31. Procena ekspertnosti / specijalizovanosti zaposlenih u preduze u – izuzetna osposobljenost za rad sa softverskim alatima, programiranje u odre enim programskim jezicima i sl.:

IKT veština Broj zaposlenih Prose an broj godina iskustva

32. Da li je u periodu od 2002. godine do trenutka popunjavanja ovog obrasca bilo stru nog obu avanja zaposlenih? Ne Da Ako je odgovor «DA», popunite slede u tabelu – posebno obratiti pažnju na obuku u koriš enju ra unarske opreme i prate e programske podrške:

Kvalifikacija Broj radnika uklju enih u stru no

obu avanje

Broj dana obu avanja

Navedite sadržaj programa obu avanja

VSS VS SSS NSS VKV KV PKV NKV

Ukupno

33. Navedite najvažnije partnere Vaše firme, doma e i strane.: Doma i partneri (naziv, grad) Strani partneri (naziv, grad, država)

249

34. Koliko vremena Vam je trebalo da ispunite upitnik? Ura unajte:vreme koje Vam je bilo potrebno da izvu ete informacije iz svog ra unovodstva i da sredite podatke mimo uobi ajenih ra unovodstvenih poslova

Sati MinutaDatum: Anketar:

Ovlaš eno lice M.P.

250

Upitnik za kontrolnu grupu preduzetnica koje nisu poha ale obuke


UPITNIK (KP) REDNI BROJ UPITNIKA: _________

ANKETARIMA !





pitanje


Ženski ............................................................ -------------------------------------------------------------------- Muški .............................................................

1------

2

2

----------

KRAJ





1-------

2345

-------6

KRAJ ----------

3

----------KRAJ



Da ................................................................ --------------------------------------------------------------------

Ne ....................... ........................................

1-------

2

KRAJ ---------

5

DEO 2 – ISTORIJA ZAPOŠLJAVANJA 5 Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...

*ANKETAR: PITAJTE ISPITANICU ZA SVAKU NAVEDENU TVRDNJU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!



1 2 3


Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce 1 2 3 Da niste imali podršku muža/partnera ili lanova porodice 1 2 3

Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnoš u zato što ste žena (ako jeste – navesti kakvom)___________________________ ____________________________________________________________

1 2 3

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Nemam niti prethodnog radnog, niti iskustva u traženju posla ................................... 99

4a

------------28

4a Da li ste pre osnivanja svoje sadašnje firme bili negde zaposleni?

*ANKETAR: DVA ODGOVORA MOGU A SU SAMO U SLU AJU DA JE ISPITANICA PRE OSNIVANJA SADAŠNJE FIRME RADILA I KOD DRUGOG POSLODAVCA I BILA VLASNICA DRUGE FIRME (ŠIFRE 1 I 2). UKOLIKO JE ZAOKRUŽEN ODGOVOR 1 (ILI I 1 I 2) PRE ITE NA PITANJE 4. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U

Da, radila sam kod drugog poslodavca ..................... -------------------------------------------------------------------- Da, bila sam vlasnica druge firme ........................... Ne ....................... ........................................

1-------

23

4-----------

28

ŠIFRU/ŠIFRE!

251

4 U kojim ste ustanovama, odnosno organizacijama radili pre nego što ste zapo eli sopstveni biznis?

*ANKETAR: POSTAVITE OVO PITANJE SAMO ISPITANICAMA KOJE SU NA PITANJU 4a KAO JEDAN OD ODGOVORA NAVELE ŠIFRU 1. POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 4 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

U organima državne uprave ..................................... U organima lokalne samouprave................................ U javnom preduze u ............................................. U državnom preduze u .......................................... U privatnom preduze u .......................................... U nevladinoj organizaciji ....................................... Od ku e (neformalno) ...........................................

1234567

5a

5a Šta je bio razlog zbog koga je prekinut Vaš radni odnos pre nego što ste osnovali sopstvenu firmu?

*ANKETAR: PITAJTE SAMO ONE ISPITANICE KOJE SU RADILE NEGDE!!! UKOLIKO JE ISPITANICA RADILA SAMO NEFORMALNO (ŠIFRA 7 NA PITANJU 4), IDITE NA PITANJE 28!!!

OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!!!

Sama sam dala otkaz jer nisam bila zadovoljna poslom/uslovima rada/platom .................................... Dobila sam otkaz zbog lošeg poslovanja firme/bila sam tehnološki višak ..................................................... Dobila sam otkaz nakon što sam se vratila sa porodiljskog odsustva .............................................................. Nešto drugo (navedite) ________________________________ Odbija da odgovori ..................................................

1

2

3

9

6

DEO 3 – GUBITAK POSLA 6 Koliko ste godina imali u trenutku kada ste poslednji put

ostali bez posla neposredno pre nego što ste zapo eli sopstveni biznis? Koliko ste tada radnog staža imali?




7

7 Pokušajte da se setite vremena kada Vam je saopšteno da ete izgubiti posao. Pred Vama je nekoliko skala u intervalu od -2 do 2. Svaka od ovih skala opisuje raspon odre enih ose anja i razmišljanja. Molimo Vas da na ovim skalama procenite kako ste se ose ali u trenutku kada ste saznali za gubitak posla. Ako se više slažete sa opisom sa desne strane, da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE 1 I 2). Ako opis sa leve strane bolje prikazuje Vaše tadašnje stanje da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE -2 I -1). Ako smatrate da su Vaša tadašnja ose anja bila negde izme u dva opisana stanja da ete joj ocenu negde ovde(POKAŽITE NA OZNAKU 0)


1. Bila sam Veoma iznena ena -2 -1 0 1 2 O ekivala sam to

2. Pribojavala sam se da e to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da to ne edovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

3. Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji -2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da u na i

rešenje4. Nisam verovala da mogu da prona em novi posao -2 -1 0 1 2 Verovala sam da mogu da

prona em novi posao 5. Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice

-2 -1 0 1 2Znala sam da mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice

6. Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja

-2 -1 0 1 2 Znala sam da mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja

7. Bila sam veoma uplašena -2 -1 0 1 2 Uopšte nisam bila uplašena

8. Bila sam besna -2 -1 0 1 2 Bila sam mirna, staložena

9. Ose ala sam se bezvrednom -2 -1 0 1 2 Verovala sam u sebe i svoje sposobnosti

8



Moja porodica .................................................. Prijatelji......................................................... Kolege sa bivšeg posla ......................................... Neko drugi (navedite ) ____________________________ Niko mi nije pomogao .........................................

123

4

9




123

-------6

11

-----------10




1

2

3

12

252




1

23

12




esto 1. Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 1 2 3 4 5 2. Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujem i koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla 1 2 3 4 5

3. Gledala sam oglase za posao u novinama 1 2 3 4 5 4. Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude 1 2 3 4 5

5. Tražila sam savet prijatelja i ro aka 1 2 3 4 5 6. Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da prona em posao

1 2 3 4 5

7. Pokušavala sam da što lepše, preciznije i bolje napišem svoju biografiju 1 2 3 4 5

8. Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje 1 2 3 4 5

9. Slala sam biografije mogu im poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao 1 2 3 4 5

10. Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogu ihposlodavaca 1 2 3 4 5

11. Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i firmama u kojima sam konkurisala za posao 1 2 3 4 5

12. Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao 1 2 3 4 5

13. Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na razli ite kurseve (jezika, ra unara, i sl.)

1 2 3 4 5

13


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

14

----------

15

14 Koji je to izvor prihoda bio? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 14. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!


1

23456

15


*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 15. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.


1

2345

16


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

17

----------

18


*ANKETAR: MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________

18



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

19

----------

20

253



20



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

21

----------

22



28

DEO 4 – ISKUSTVA OSNIVANJA I UPRAVLJANJA PRIVATNIM PREDUZE EM 28 Molim Vas da na skali od 1 do 5 procenite u kojoj meri ženama za zapo injanje privatnog biznisa nedostaje...


Veoma im nedostaje

Donekle im

nedostaje

Nisamsigurna

Uglavnom im ne

nedosaje

Uopšte im ne

nedostaje 1. Novac 1 2 3 4 5 2. Informacije 1 2 3 4 53. Kontakti 1 2 3 4 5 4. Samopouzdanje 1 2 3 4 55. Podrška porodice 1 2 3 4 5 6. Nešto drugo (navedite) _________________________ 1 2 3 4 5

29

29 Kada ste osnovali svoje preduze e?

*ANKETAR: UPIŠITE ODGOVOR ISPITANIKA!!!

Godina (upisati) _________________________ Mesec (upisati) __________________________

30

30 Kojom se delatnoš u bavi Vaše preduze e?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 30.ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Poljoprivreda .......................................................Lov i ribarstvo ...................................................... Va enje ruda i kamena ........................................... Prera iva ka industrija ............................................ Gra evinarstvo ..................................................... Trgovina na veliko i trgovina na malo ........................... Opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za li nuupotrebu i doma instvo ........................................... Turizam i ugostiteljstvo (hoteli i restorani) .................... Saobra aj i transport .............................................. Skladištenje ......................................................... Finansijsko posredovanje ......................................... Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti ............................................................ Obrazovanje ........................................................

Informacione tehnologije ........................................ Knjigovodstvene usluge ........................................... Zanatske usluge .................................................... Nešto drugo (navedite šta) ____________________________ ___________________________________________________

123456

78910

11

12

13141516

31

31 Koliko zaposlenih ima Vaše preduze e?


Manje od 10 zaposlenih ........................................... 10 - 20 zaposlenih ................................................. 21 – 50 zaposlenih ................................................. Više od 50 zaposlenih .............................................

1234

32

32 Šta Vas je navelo da osnujete sopstveno preduze e?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!

MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

To mi je bila jedina šansa da na em posao .................... Jedino sam tako mogla da zara ujem dovoljno ............... Oduvek sam želela da budem samostalna u poslu ............. Podstakli su me kursevi kroz koje sam prošla ................. Želela sam da dobro zaradim i živim natprose nim standardom ......................................................... Nezadovoljstvo prethodnim poslom (radnim mestom, kolegama, uslovima rada) ........................................ Nemogu nost napredovanja na poslu ........................... Potreba da rešim stambeno pitanje ............................. Nešto drugo (navedite šta) ____________________________ ___________________________________________________

1234

5

789

33

254

33 Pre nego što ste registrovali preduze e, da li ste neko vreme neformalno radili od ku e?


Da .................................................................... ------------------------------------------------------------------------ Ne .................................................................... Odbija da odgovori .................................................

1------

23

34-------

37

34 Koliko je posao koji ste radili od ku e doprinosio porodi nom budžetu?


To je bio jedini izvor primanja u doma instvu ................ To je bio najzna ajniji izvor primanja u doma instvu ........ Zara eni novac je zna ajno doprinosio porodi nom budžetu .............................................................. Zara eni novac je zanemarljivo doprinosio porodi nom budžetu .............................................................. Skoro da ništa nisam zara ivala ..................................

12

3

4

5

35



Najve i problem Ostali problemi


Nisam mogla da koristim beneficije koje država pruža u razvoju privatnog biznisa/malih i srednjih preduze a

3 3

Nisam mogla da se prijavim za kredit 4 4 Nisam imala uslova (prostor, ometanje i sl) 5 5 Drugo (navedite šta) _______________________________ _______________________________

Drugo (navedite šta _______________________________

Drugo (navedite šta) _______________________________

36


lanovi porodice ................................................... Prijatelji ............................................................ Niko mi nije pružao podršku ..................................... Neko drugi (navedite) _______________________________ ___________________________________________________

123

37

37 Pred Vama je nekoliko tvrdnji koje se odnose na teško e sa kojima ste se mogli suo iti prilikom osnivanja i registrovanja preduze a. Molim Vas da sada razmislite o svojim iskustvima i saznanjima tokom osnivanja preduze a, a potom da na skali od 1 do 5 ocenite u kojoj meri se slažete sa svakom od navedenih tvrdnji, pri emu ocena 1 zna i da se uopšte ne slažete, a ocena 5 da se u potpunosti slažete.



Uglavnom se ne

slažem

Nisamsigurna

Uglavnom se slažem

Sasvim se slažem

1. Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizi no 1 2 3 4 5

2. Skupo je registrovati privatno preduze e 1 2 3 4 53. Nisam imala dovoljno informacija o mogu nostima za otvaranje privatnog preduze a 1 2 3 4 5

4. Porezi i dažbine su visoki 1 2 3 4 55. Teško je ženi u Srbiji da zapo ne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta 1 2 3 4 5

6. Teško mi je bilo da uskladim porodi ne obaveze i privatno preduzetništvo 1 2 3 4 5

7. Žene nemaju dovoljno samopouzdanja 1 2 3 4 5 8. Teško mi je bilo da dodjem do po etnogkapitala jer je ono što su nudile banke za mene bilo neprihvatljivo, a druge mogu nosti nisu postojale

1 2 3 4 5

9. Dugo mi je trebalo da skupim potreban novac za registraciju preduze a 1 2 3 4 5

10. Nisam imala dovoljno informacija o samoj proceduri registracije preduze a 1 2 3 4 5

11. Za registrovanje preduze a bilo mi je potrebno mnogo dokumenata do kojih sam teško dolazila

1 2 3 4 5

12. Službenici koji obavljaju registraciju preduze a bili su neljubazni i neprofesionalni 1 2 3 4 5

13. Nisu me uzimali za ozbiljno jer sam žena 1 2 3 4 5 14. Nešto drugo (navedite šta) ________________ ___________________________________________ 1 2 3 4 5

38

255

38 Kakve poteško e ste imali, ili još uvek imate, budu i da ste žena koja vodi privatno preduze e ? *ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Ne mogu da stignem da obavim sve poslove vezane za doma instvo koje sam ina e obavljala 1

Zbog toga što sam žena teže mi je da izgradim autoritet kod svojih zaposlenih 2

Da sam muškarac, zaposleni bi bolje izvršavali svoje radne zadatke i bili bi lojalniji firmi 3

Zapostavila sam porodicu 4Zbog toga što sam žena, potrebno je da uložim više napora da bih postigla isti cilj u odnosu na moje muške kolege 5

Mislim da ljudi više vole da posluju sa muškarcima – moj posao išao bi bolje da sam muškarac 6

Nešto drugo (navedite) ____________________________________ Nešto drugo (navedite) ____________________________________

39

39 Koje su to prednosti koje Vi kao žena ose ate budu i da ste sami svoj poslodavac? *ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Prednosti uopšte Prija mi ose aj da sam uzela stvari u svoje ruke 1 Mogu samu sebe da izdržavam 2Obezbedila sam i deci posao, ako budu želela da rade sa mnom 3 Nema šefa kome treba polagati ra une 4Sama sam odgovorna za uspeh ili neuspeh 5Samostalna sam i mogu da preduzmem inicijativu 6Nešto drugo (navedite) ____________________________________ Nešto drugo (navedite) ____________________________________

40

40 Koliko posao koji radite doprinosi porodi nom budžetu?

*ANKETAR: : POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 40 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

To je jedini izvor primanja u doma instvu ................. To je najzna ajniji izvor primanja u doma instvu ........ Zara eni novac zna ajno doprinosi porodi nom budžetu.......................................................... Zara eni novac zanemarljivo doprinosi porodi nom budžetu .......................................................... Skoro da ništa ne zara ujem .................................

12

3

4

5

41

41 Kakvi su Vaši budu i planovi u vezi sa poslom koji ste zapo eli?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 41 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. MOGU JE SAMO JEDAN ODGOVOR!!!

Planiram da proširim svoju delatnost ........................... Planiram da zaposlim još radnika ................................ Planiram da smanjim obim poslova .............................. Posao ne ide dobro, razmišljam da po nem nešto drugo..... Planiram da zatvorim preduze e i po nem da tražim novi posao u nekoj firmi ................................................ Ne znam, nisam sigurna ........................................... Nešto drugo (navedite) ____________________________ ________________________________________________

1234

56

42

42 Sa kojim se rizicima u vezi sa svojim poslovanjem suo avate?


Porezi i dažbine su visoki .................................... Uslovi poslovanja su nestabilni ............................... Nerazvijenost tržišta .......................................... Nestabilnost valute ............................................ Nepovoljni uslovi za privredne kredite ..................... Nešto drugo (navedite) ____________________________

12345

43

43 Kao poslodavac, radije zapošljavate...


Žene ............................................................. Muškarce ........................................................ I jedne i druge podjednako ................................... To mi nije bitno ................................................

1234

44

44 Da li je u Vašem preduze u zaposlena barem jedna osoba koja je...

*ANKETAR: ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Invalid ........................................................... Izbeglica ili raseljeno lice .................................... Mla a od 30 godina ............................................ Iz neke socijalno ugrožene grupe ........................... Ne znam, nisam sigurna ....................................... Ništa od navedenog ............................................

123456

45

45 Da li mislite da ste tolerantniji prema porodi nim obavezama zaposlenih žena u Vašoj firmi nego muški poslodavci?


Da ................................................................ Ne ................................................................ Ne pravim izuzetke u tom pogledu .......................... Ne znam, nisam sigurna .......................................

1234

46

46 Šta bi, po Vašem mišljenju, žene u preduzetništvu trebalo da preduzmu, kako bi pomogle ženama koje žele da zapo nu privatni biznis?


Da se me usobno udružuju i da organizovano nastupaju prema institucijama ............................................... Da se uklju e u politi ke partije i politi kim sredstvima ostvaruju prava iz oblasti biznisa ................................ Da se udružuju u "mešovite" orgnaizaicje koje bi inili i muškarci kako bi lakše ostvarile svoje interese ...............

1

2

3

47

256

33

Da traže povoljnije uslove kreditiranja za žene koje otpo inju biznis .................................................... Da traže da država i privatni sektor dotiraju razvoj razli itihmogu nosti za uvanje dece ...................................... Da lobiraju za umanjenje poreza i dažbina koje mala i srednja preduze a pla aju državi ............................... Nešto drugo (navedite) ____________________________ _________________________________________________

4

5

6

47 Da li ste lanica nekog udruženja za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduze a?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1-------

2

48---------

48a

48 Na koji na in Vam lanstvo u takvim udurženjima pomaže u razvoju biznisa?


Zna ajni su mi kontakti koje na taj na in mogu da ostvarim ... Na taj na in dolazim do informacija koje su mi potrebne........ Zna ajna mi je mogu nost da idem na seminare koje organizuju udruženja ................................................. Ne pomaže mi ni na koji na in ...................................... Nešto drugo (navedite) _________________________________ ______________________________________________________

12

34

51

48a Da li biste bili voljni da se u lanite u neko udruženje za podršku preduzetnicama ili vlasnicima malih preduze a?


Da ..................................................................... Dopada mi se ideja, ali ne bih imala vremena za to .......... Ne, nisam zainteresovana ........................................

123

49

49 Kada biste bili lanica jednog takvog udruženja u kome su organizovane žene preduzetnice, šta biste o ekivali od tog udruženja?


Mogu nost da na taj na in ostvarim zna ajne kontakte ....... Mogu nost da na taj na in dolazim do informacija koje su mi potrebne ............................................................. Mogu nost da idem na seminare koje organizuju udruženja... Ne o ekujem da bi mi to moglo biti korisno na bilo koji na in .................................................................. Nešto drugo (navedite) ________________________________

1

23

4

50

50 Na koji na in biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?


____________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________

51

51 Da li znate neko preduze e u vašem gradu ili šire iji vlasnik ili vlasnica daje prednost ženama u zapošljavanju, obezbe uje im solidne plate i sva prava iz radnog odnosa, i time doprinosi smanjenju nezaposlenosti u svom regionu i poboljšanju ekonomskog položaja žena?


Da .......................................... ---------------------------------------------- Ne ..........................................

1-------

2

52---------

53

52 Koje je to preduze e? Imate li njihov kontakt?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. UPIŠITE DOSLOVCE ODGOVOR ISPITANICE.

NAZIV PREDUZE A ________________________________________________________________________________

KONTAKT: _______________________________________________________________________________________

53

53 Da li se u Vašoj firmi u poslovanju koriste informaciono-komunikacione tehnologije (kompjuter, imejl, internet...)?


Da .......................................... ---------------------------------------------- Ne ..........................................

1-------

2

53a---------

D1

53a Da li je u Vašem preduze u razvijen informacioni sistem?


Da .......................................... Ne ..........................................

12

54

257

54 Na koje sve na ine koristite kompjutere i/ili informacioni sistem ? *ANKETAR: POKAŽITE KARTICU 54. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Za administrativno–ra unovodstvene poslove 1Za tehni ku pripremu i vo enje/pra enje proizvodnog procesa 2 Za upravljanje poslovnim sistemom 3Za komunikaciju sa dobavlja ima i kupcima 4 Za komunikaciju sa drugim preduze ima 5Za prezentaciju preduze a na internetu 6 Nešto drugo (navedite) _______________________________________ Nešto drugo (navedite) _______________________________________

55

55 Da li upotreba informaciono-komunikacinih tehnologija u Vašem poslovanju doprinosi...?*ANKETAR: PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!

DA NE1. Boljoj prodaji proizvoda/ usluga 1 2 2. Ve oj efikasnosti poslovanja 1 23. Boljoj informisanosti 1 2 4. Boljem ostvarivanju poslovnih kontakata 1 2

D1



Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove .................. Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne i da kupimo garderobu i obu u ....................................................... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, garderobu i obu u ali ne i da kupimo ure aje ili nameštaj za ku u........................Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i da pored toga uštedimo za ure aje za ku u ili nameštaj .......................... Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno i ne brinemo o novcu ...................................................................

1

2

3

4

5

D2



Neudata ............................................................. Udata ................................................................ Razvedena .......................................................... Udovica ..............................................................

1234

D3



Živim sama .......................................................... Živim sa roditeljima ............................................... Živim sa partnerom, nemamo decu ............................. Živim sa partnerom i detetom/decom .......................... Živim sa partnerom, deca žive odvojeno ....................... Kao samohrana majka živim sa detetom/decom .............. Višegeneracijska porodica (tri generacije i više) ............. Drugo (navedite šta) _________________________________ ___________________________________________________

1234567

D4



Osnovna ili nepotpuna osnovna škola ........................... Završena srednja škola ............................................ Završena viša škola ................................................ Završen fakultet ................................................... Završene postdiplomske studije .................................

12345

D5



Zaposlena u privatnom ili državnom preduze u:1. Nekvalifikovana radnica 2. Kvalifikovana radnica 3. Zaposlena izvan neposredne proizvodnje

(administracija i sl) 4. Visoko kvalifikovana










Nije zaposlena:12. U enica13. Studentkinja 14. Doma ica15. Penzionerka 16. Nezaposlena

D6

D6 Koliko lanova ima Vaše doma instvo, uklju uju i i Vas?



Pet ............................................................... Šest i više .......................................................

123456

D7


Manje od 15.000 ................................................ 15.001-21.000 .................................................. 21.001-40.000 ..................................................

123

D8


40.001-60.000 .................................................. 60.001-90.000 .................................................. Više od 90.000.................................................. Radije ne bih rekla ............................................

4567



123

D9

258

j


Selo .............................................................. Grad..............................................................

12

D10





259

37

Upitnik za kontrolnu grupu nezaposlenih žena koje nisu poha ale obuke


UPITNIK (KN) REDNI BROJ UPITNIKA: _________

ANKETARIMA !





pitanje


Ženski ............................................................ -------------------------------------------------------------------- Muški .............................................................

1------

2

2

----------

KRAJ




TA AN BROJ GODINA: __________ Manje od 18 godina ............................................ -------------------------------------------------------------------- 18-25............................................................. 26-35 ............................................................. 36-45 ............................................................. 46-65 ............................................................. -------------------------------------------------------------------- 66 + ..............................................................

1-------

2345

-------6

KRAJ ----------

3

----------KRAJ



Da ......................................... --------------------------------------------- Ne ........................................

1-------

2

KRAJ ---------

5

DEO 2 – ISTORIJA ZAPOŠLJAVANJA 5 Da li smatrate da Vam se nekad prilikom zapošljavanja ili rada dogodilo...

*ANKETAR: PITAJTE ISPITANICU ZA SVAKU NAVEDENU TVRDNJU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU!


1. Da ste neravnopravno tretirani zbog toga što ste žena 1 2 3 2. Da ste neravnopravno tretirani zbog svojih godina 1 2 33. Da je neko od Vaših kolega ili nadre enih, na bilo koji na in,zloupotrebljavaju i svoj položaj, pokušao da Vas primora da sa njime stupite u odnos koji Vi niste želeli

1 2 3

4. Da Vam je ponu ena/ispla ivana nejednaka zarada za odre eni posao u odnosu na zaradu muškarca na istom poslu 1 2 3

5. Da za Vas kao ženu važe stroža pravila odevanja nego za muškarce 1 2 3 6. Da niste imali podršku muža/partnera ili lanova porodice 1 2 37. Da se susretnete sa nekom drugom preprekom ili nelagodnoš u zato što ste žena (ako jeste – navesti kakvom)_____________________________________________________ ____________________________________________________________

1 2 3

4

4 U kojim ste ustanovama, odnosno organizacijama radili do sada?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 4 IPRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

U organima državne uprave ..................................... U organima lokalne samouprave................................ U javnom preduze u ............................................. U državnom preduze u .......................................... U privatnom preduze u .......................................... U nevladinoj organizaciji ....................................... Od ku e (neformalno) ...........................................

1234567

5a

5a Šta je bio razlog zbog koga je poslednji put prekinut Vaš radni odnos?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!MOGU JE SAMO JEDAN ODGOVOR!!!

Sama sam dala otkaz jer nisam bila zadovoljna poslom/uslovima rada/platom ................................. Dobila sam otkaz zbog lošeg poslovanja firme/bila sam tehnološki višak ................................................... Dobila sam otkaz nakon što sam se vratila sa porodiljskog odsustva ........................................................... Nešto drugo (navedite) _____________________________ Odbija da odgovori ...............................................

1

2

3

9

6

260

DEO 3 – GUBITAK POSLA 6 Koliko ste godina imali u trenutku kada ste poslednji put

ostali bez posla? Koliko ste tada radnog staža imali?




7

7 Pokušajte da se setite vremena kada Vam je saopšteno da ete izgubiti posao. Pred Vama je nekoliko skala u intervalu od -2 do 2. Svaka od ovih skala opisuje raspon odre enih ose anja i razmišljanja. Molimo Vas da na ovim skalama procenite kako ste se ose ali u trenutku kada ste saznali za gubitak posla. Ako se više slažete sa opisom sa desne strane, da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE 1 I 2). Ako opis sa leve strane bolje prikazuje Vaše tadašnje stanje da ete mu ocenu blizu ovog kraja skale (POKAŽITE NA OZNAKE -2 I -1). Ako smatrate da su Vaša tadašnja ose anja bila negde izme u dva opisana stanja da ete joj ocenu negde ovde (POKAŽITE NA OZNAKU 0)


1. Bila sam Veoma iznena ena -2 -1 0 1 2 O ekivala sam to

2. Pribojavala sam se da e to dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da to ne e dovesti do ozbiljnih finansijskih problema u mojoj porodici

3. Mislila sam da sam u bezizlaznoj situaciji

-2 -1 0 1 2 Bila sam sigurna da u na i rešenje

4. Nisam verovala da mogu da prona em novi posao


5. Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku porodice


6. Znala sam da ne mogu da se oslonim na pomo i podršku prijatelja -2 -1 0 1 2 Znala sam da mogu da se oslonim na

pomo i podršku prijatelja 7. Bila sam veoma uplašena -2 -1 0 1 2 Uopšte nisam bila uplašena

8. Bila sam besna -2 -1 0 1 2 Bila sam mirna, staložena

9. Ose ala sam se bezvrednom -2 -1 0 1 2 Verovala sam u sebe i svoje sposobnosti

8



Moja porodica .................................................. Prijatelji......................................................... Kolege sa bivšeg posla ......................................... Niko mi nije pomogao .........................................Neko drugi (navedite ) ____________________________

1234

9




123

-------6

11

-----------10


*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANIKU! ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU!!!MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!


1

2

3

12




1

23

12




esto 1. Išla sam u Nacionalnu službu zapošljavanja 1 2 3 4 5 2. Razmišljala sam o sposobnostima koje posedujem i koje bih mogla da iskoristim pri traženju posla 1 2 3 4 5

Gledala sam oglase za posao u novinama 1 2 3 4 5 3. Koristila sam internet da bih saznala koji se novi poslovi nude 1 2 3 4 5

4. Tražila sam savet prijatelja i ro aka 1 2 3 4 5 5. Razgovarala sam sa prethodnim poslodavcem i kolegama sa kojima sam radila o tome gde bih mogla da prona em posao

1 2 3 4 5

13

261

6. Pokušavala sam da što lepše, preciznije i bolje napišem svoju biografiju 1 2 3 4 5

7. Raspitivala sam se u privatnoj agenciji za zapošljavanje 1 2 3 4 5

8. Slala sam biografije mogu im poslodavcima i popunjavala sam prijave za posao 1 2 3 4 5

9. Telefonirala sam ili odlazila direktno kod mogu ih poslodavaca 1 2 3 4 5

10. Trudila sam se da što više saznam o radnim mestima i firmama u kojima sam konkurisala za posao 1 2 3 4 5

11. Vežbala sam da ostavim dobar utisak u razgovoru za posao 1 2 3 4 5

12. Preko Nacionalne službe zapošljavanja ili drugih organizacija koje su nudile ove obuke, išla sam na razli ite kurseve (jezika, ra unara, i sl.)

1 2 3 4 5


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

14

----------

15

14 Koji je to izvor prihoda bio? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 14 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU. MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!


1

23456

15

15 Da li ste neko vreme neformalno radili od ku e nakon što ste izgubili posao?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................ Odbija da odgovori .............................................

1------

23

16-------

19

16 Koliko je posao koji ste neformalno radili od ku edoprinosio porodi nom budžetu?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 16 I PRO ITAJTEPONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.

To je bio jedini izvor primanja u doma instvu ............ To je bio najzna ajniji izvor primanja u doma instvu .... Zara eni novac je zna ajno doprinosio porodi nom budžetu .......................................................... Zara eni novac je zanemarljivo doprinosio porodi nom budžetu .......................................................... Skoro da ništa nisam zara ivala ..............................

12

3

4

5

17



Najve i problem Ostali problemi Plašila sam se finansijske inspekcije 1 1 Nisam mogla da poslujem u potpunosti profesionalno, u skladu sa zakonom 2 2

Nisam mogla da koristim beneficije koje država pruža u razvoju privatnog biznisa/malih i srednjih preduze a

3 3

Nisam mogla da se prijavim za kredit 4 4 Nisam imala uslova (prostor, ometanje i sl) 5 5

Drugo (navedite šta) ______________________________ ______________________________ Drugo (navedite šta) ______________________________ Drugo (navedite šta) ______________________________

18


lanovi porodice ............................................... Prijatelji ........................................................ Niko mi nije pružao podršku .................................. Neko drugi (navedite) _____________________________ _________________________________________________

123

19


*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 19 I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.


1

2345

20

262


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

21

----------

22



_____________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________________

22



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

23

----------

24



_____________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________________

24



Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

25

----------

26A


*ANKETAR: MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!_____________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________________

26A

26A Da li bi, po Vašem mišljenju, neki vid udruživanja žena mogao da doprinese rešavanju problema žena na tržištu rada?


Da ................................................................ -------------------------------------------------------------------- Ne ................................................................

1------

2

26B

----------

33a

26B Šta biste Vi li no o ekivali od takvog udruženja?

*ANKETAR: MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!!!

Posredovanje u pronalaženju posla .......................... Pružanje mogu nosti za dodatne obuke ..................... Ništa ne bih o ekivala .......................................... Nešto drugo (navedite) _____________________________ _________________________________________________ _________________________________________________

123

26C

26C Na koji na in biste Vi mogli da doprinesete jednom takvom udruženju?


____________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________

33a

DEO 5 – ISKUSTVA NEZAPOSLENIH OSOBA I STAVOVI O PREDUZETNIŠTVU 33a Da li ste uli za seminare koje organizuje Nacionalna

služba zapošljavanja ili neka druga organizacija za otpo injanje biznisa i /ili prekvlafikaciju?


Da ................................................................. Ne ................................................................

12

33b

33b Da li biste Vi bili zainteresovani da se uklju ite u neki takav program?


Da ................................................................. Ne ................................................................ Ne znam, nisam sigurna .......................................

123

33c

33c Koliko bi, po Vašem mišljenju, takvi programi mogli da budu korisni za Vas kako biste došli do posla, ili osnovali sopstvenu firmu?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 33c. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

Bili bi sasvim beskorisni ........................................ Bili bi donekle beskorisni ...................................... Ne znam, nisam sigurna ....................................... Bili bi donekle korisni .......................................... Bili bi veoma korisni ............................................

12345

34

34 Koji je Vaš trenutni radni status?


Nezaposlena .................................................... Nezaposlena, ali radim honorarno od ku e ................

23

35

263

35 Da li verujete da ete mo i da prona ete novi posao koji odgovara Vašim kvalifikacijama?


Da ................................................................ Ne ................................................................ Nisam sigurna ..................................................

123

36

36 Koliko je, po Vašem mišljenju, za ženu teško da na enovi posao? *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 36 I PRO ITAJTEPONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU UŠIFRU.

Izuzetno je teško ............................................... Relativno je teško ............................................. Nisam sigurna ................................................... Relativno je lako ............................................... Izuzetno je lako ................................................

12345

36a

36a Kada biste bili u poziciji da birate, koji posao biste najradije voleli?

*ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 36a I PRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU.

MOGU JE SAMO JEDAN ODGOVOR!!!

Posao u organima državne uprave .............................. Posao u organima lokalne samouprave ........................ Posao u javnom preduze u ...................................... Posao u državnom preduze u ................................... Posao u privatnom preduze u ................................... Posao u nevladinoj organizaciji ................................. Najradije bih radila u sopstvenoj privatnoj firmi ........... Najradije bih radila od ku e .....................................

12345678

37

37 Da li imate nameru, ili ste razmišljali o tome da osnujete privatno preduze e u budu nosti?


Da ................................................................... Nisam sigurna, nisam razmišljala o tome ..................... Ne ...................................................................

123

37a

37a Molim Vas da na skali od 1 do 5 procenite u kojoj meri ženama za zapo injanje privatnog biznisa nedostaje...

*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU 37a. ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U OCENU! U SVAKOM REDU MOŽE BITI ZAOKRUŽENA SAMO JEDNA OCENA!!!

Veoma im nedostaje

Donekle im

nedostaje

Nisamsigurna

Uglavnom im ne

nedosaje

Uopšte im ne

nedostaje 1. Novac 1 2 3 4 5 2. Informacije 1 2 3 4 53. Kontakti 1 2 3 4 5 4. Samopouzdanje 1 2 3 4 55. Podrška porodice 1 2 3 4 5 6. Nešto drugo (navedite) __________________________ 1 2 3 4 5

38

38 Pred Vama je nekoliko tvrdnji koje se odnose na mogu nost otvaranja privatnog preduze a. Molim Vas da na skali od 1 do 5 ocenite u kojoj meri se slažete sa svakom od navedenih tvrdnji, pri emu ocena 1 zna i da se uopšte ne slažete, a ocena 5 da se u potpunosti slažete. *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 38 I PRO ITAJTE PONU ENE TVRDNJE. ZA SVAKU TVRDNJU ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. ROTIRAJTE REDOSLED ITANJA TVRDNJI OD ISPITANIKA DO ISPITANIKA!!!


Uglavnom se ne

slažem

Nisamsigurna

Uglavnom se slažem

Sasvim se slažem

39

39 Šta mislite o ulozi znanja, veština i prethodnog iskustva u pokretanju sopstvenog preduze a? Molim Vas da pokušate da na skali od -1 do 1 ocenite da li se slažete sa navdenim tvrdnjama. Ocena -1 zna i da se ne slažete, 1 da se slažete, a ocena 0 zna i da niste sigurni. *ANKETAR: POKAŽITE ISPITANICI KARTICU 39 I PRO ITAJTE PONU ENE TVRDNJE. ZA SVAKU TVRDNJU ZAOKRUŽITE ODGOVARAJU U ŠIFRU. ROTIRAJTE REDOSLED ITANJA TVRDNJI OD ISPITANIKA DO ISPITANIKA!!!

Neslažem se

Nisamsigurna Slažem se

1. Nivo mog obrazovanja je dovoljan i nije mi potrebna dodatna obuka -1 0 1 2. Moje veštine za vo enje i obavljanje posla koji želim u skladu sa sa onime što taj posao zahteva

-1 0 1

3. Imam dobro radno iskustvo -1 0 1 4. Imam dosta kontakata koji bi mi mogli biti od koristi prilikom zapo injanja privatnog biznisa

-1 0 1

40

Privatno preduzetništvo u Srbiji je veoma rizično 1 2 3 4 5Skupo je registrovati privatno preduzeće 1 2 3 4 5Nemam dovoljno informacija o mogućnostima za otvaranje privatnog preduzeća 1 2 3 4 5Porezi i dažbine su visoki 1 2 3 4 5Teško je ženi u Srbiji da započne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta 1 2 3 4 5Teško je uskladiti porodične obaveze i privatno preduzetništvo 1 2 3 4 5Žene nemaju dovoljno samopouzdanja 1 2 3 4 5Nemam nikakve šanse da dodjem do početnog kapitala jer ono što nude banke za mene je neprihvatljivo, a druge mogućnosti ne postoje 1 2 3 4 5

264

5. Poznati su mi primeri dobre prakse koji bi mi mogli pomo i u realizaciji mojih ideja

-1 0 1

6. Neophodno je stalno usavršavanje i dodatno obrazovanje -1 0 1

40 Koja vrsta podrške bi Vam bila potrebna da biste bili u stanju da otvorite sopstveno preduze e?

*ANKETAR: OVO JE OTVORENO PITANJE. NE ITAJTE ODGOVORE ISPITANICI! MOGU E JE VIŠE ODGOVORA!

Dodatna obuka ................................................. Poreske olakšice u prvim godinama poslovanja ............ Mogu nost da besplatno dobijem pravni savet ............ Povoljni krediti za otpo injanje biznisa .................... Pomo u izradi biznis plana ................................... Podrška porodice ............................................... Odgovaraju a obdaništa za uvanje dece .................. Nešto drugo (navedite) ____________________________

1234567

D1



Jedva uspevamo da pokrijemo osnovne troškove ............... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, ali ne i da kupimo garderobu i obu u ................................................... Uspevamo da pokrijemo osnovne troškove, garderobu i obu uali ne i da kupimo ure aje ili nameštaj za ku u................ Možemo da kupimo sve što nam je potrebno i da pored toga uštedimo za ure aje za ku u ili nameštaj ....................... Imamo dovoljno novca za sve što nam je potrebno i ne brinemo o novcu ....................................................

1

2

3

4

5

D2



Neudata ......................................................... Udata ............................................................ Razvedena ...................................................... Udovica ..........................................................

1234

D3



Živim sama ...................................................... Živim sa roditeljima ........................................... Živim sa partnerom, nemamo decu ......................... Živim sa partnerom i detetom/decom ...................... Živim sa partnerom, deca žive odvojeno ................... Kao samohrana majka živim sa detetom/decom .......... Višegeneracijska porodica (tri generacije i više) ......... Drugo (navedite šta) ______________________________

1234567

D4


*ANKETAR: POKAŽITE KARTICU D4 IPRO ITAJTE PONU ENE ODGOVORE!

Osnovna ili nepotpuna osnovna škola ....................... Završena srednja škola ........................................ Završena viša škola ............................................ Završen fakultet ............................................... Završene postdiplomske studije .............................

12345

D5



Zaposlena u privatnom ili državnom preduze u:1. Nekvalifikovana radnica 2. Kvalifikovana radnica 3. Zaposlena izvan neposredne proizvodnje (administracija

i sl)4. Visoko kvalifikovana










Nije zaposlena: 12. U enica13. Studentkinja 14. Doma ica15. Penzionerka 16. Nezaposlena

D6

D6 Koliko lanova ima doma instvo, uklju uju i i Vas?



Pet ............................................................... Šest i više .......................................................

123456

D7




1234567

D8



123

D9


Selo .............................................................. Grad..............................................................

12

D10





Documents

OD RANJIVE DO ODRŽIVE GRUPE - prevazilaženje ... and...7 1. O PROJEKTU Projekat „Od ranjive do održive grupe“ ima za cilj da prezentira „paket“ informacija, preporuka i