Od raåunara do ofset ploåeComputer to Plate - CtPRazvoj tehnike u oblasti obrade teksta i sliketokom polsednjih godina zadavao nam je muke,zbunjivao, åinio nesigurnim i, konaåno, izmenioposlove u štamparstvu, ma koliko smo sa prome-nama dolazili u dodir samo izdaleka, ili uz vre-mensku distancu.Proizvoðaåi opreme i repromaterijala za ofsetštampu neprestano su radili na odrþavanju svojevodeãe pozicije meðu štamparskim postupcima. Saodrþavanjem njene visoke vrednosti na trþištu,rasli su i zahtevi za kvalitetom i ekonomiånošãuštamparskih ploåa i njihove obrade.

Sve veãi udeo elektronike u štamparskoj pripremi,kao i zahtevi za što više kolora i kvalitetnijomštampom, veãoj brzini tabaånih i rotacionih maši-na, uslovili su logiåan razvoj koji se moþe for-mulisati kao:

Computer to Plate (od raåuna do ploåe)Computer to Print (digitalne štamparske mašine)Computer to Press (Izrada štamparske formedirektno na štamparskoj mašini)

Sl. 33.Poreðenje tehnologija CtF/CtP/CtPress

Lord Todd, profesor organske hemije naUniverzitetu Cambridge, napisao je 1964. god. uåasopisu New Scientist tekst koji se bavio futuris-tikom u nauci. Jedna od konstatacija je bila da, uveãini tehniåkih oblasti, od znaåajnog otkriãa donjegove primene proðe i do 20 godina.Razvoj i primena tehnologije Computer to Plate kaoda potvrðuje futuristiåki tekst, pisan pre åetvrtveka.

Istorija CtP poåinje prezentacijom Laserite sistemafirme EOCOM, poåetkom 1975. god. Ovaj sistem jebio prilagoðen osvetljavanju Wipe ofset ploåa, aproba je obavljena u štampariji dnevnih novinaStar Gazette u Elmiri, NY, USA.LogEtronics je 1076. god. sa LogEscanom pred-stavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv.laser maska) prenosio na ofset ploåu. Ipak, za

unošenje podataka u sistem još uvek je biloneophodno prethodno lasersko oåitavanje (skeni-ranje) prethodno montirane stranice.O Computer to Plate moþe se govoriti tek kada jeiste godine istraþivaåki institut ANPA izvršiodemonstraciju u Anhajmu, Kalifornija, na postro-jenju Laserite.To je bilo pravo roðenje CtP i otadaje ovaj pojam u upotrebi.Do znaåajnijeg prisustva ove tehnike u praksi, jošse dugo åekalo. Prelom celih strana pomoãu kom-pjutera još uvek je bio u povoju, a za proizvodnjuštamparskih ploåa bez filma bili su razvijeni elek-trofotografski sistemi (OPC), koji su tada izgledalipraktiåniji.Štamparija Ganet u Njujorku prva je , poåetkomosamdesetih, primenila u praksi Computer toPlate. No, vrlo brzo se vratila konvencionalnomnaåinu izrade forme. Istu sudbinu doþivela jezajedniåka instalacija firmi IBM, Autologic i Hellu Daily Record u Morirristown, USA.Godine 1986. firma Dow-Jones, u saradnji sa fir-mom Chemco, instalirala je sistem sa åetirijedinice za osvetljavanje u Wall Street Journal uOrlandu na Floridi. Korišãene su elektrofo-tografske Polychrome štamparske ploåe. Zbogproblema pri izradi panorama strane vratili su sena osvetljavanje filma i konvencionalnu ofsetploåu.Na sajmu DRUPA 90, Ozasol je prezentirao svojunovu ploåu N90, što je predstavljalo novi podstrekrazvoju CtP. Ova ploåa više nije bila na principuelektrofotografije, što je dotada bio ograniåavajuãifaktor kvaliteta, veã je bila izraðena na bazifotopolimerne emulzije i po kavilitetu se nije raz-likovala od konvencionalne negativ ofset ploåe.Ova ploåa je demonstrirana na ureðaju Gerber LE55/Autologic.Gerber i Autologic su se 1991. god. dogovorili saholandskim izdavaåem Brabants Nieuwblad isRosendala da postave test instalaciju. Nedugo poinstalaciji došlo je do promene glavnog urednika;novi nije bio dobronameran prema tehnološkiminovacijama i testovi su propali. Španske novineAlerta iz Santandera pokazuju interes za probnuinstalaciju i preuzimaju opremu od Holanðana.Za vreme kongresa japanskih izdavaåa novina uTokiu, 1991. god., druge po veliåini dnevnenovine u Japanu ,Asahi Shimbun, predstavile susistem Computer to Plate koji je razvijen u istraþi-vaåkom centru Setagaya i koji je radio saMicibišijevim elektrofotografskim ploåama.U leto 1993. god. u austrijskom gradu Bregenzkod izdavaåa Voralberger Nachrishten instaliranje sistem Gerber LE 55 APT/Autologic. Geografskipoloþaj Bergenza je omoguãio da na ovoj insta-laciji IFRA, NATS, EMPA i UGRA urade serijutestova ekonomiånosti i kvaliteta. Dobijeni rezul-tati su pokazali da je kvalitet isti, pa åak i znatnoviši u odnosu na konvencionalnu negativ ploåu, ada su ukupni troškovi (investicija, prostor, radnasnaga i troškovi materijala) po jednojstranici/ploåi niþi.

Ova analiza stvorila je tehnologiji Computer toPlate slobodan prostor na svetskom trþištu.

Uspešno korišãenje CtP-a zahteva apsolutnu digi-talnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetlja-vanje eksponira kompletna ploåa. To znaåi daraåunarski sistem pored prelomljenih strana(tekst + slika ) mora da sadrþi i podatke o ras-poredu strana na tabaku, marke za ulaganje,obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kon-trolu štampe ( montaþa ili Imposition ).Pogodnost za uvoðenje CtP sistema u praksu je iåinjenica da veliki broj komercijalnih štamparija iizdavaåa veã pripremaju svoje poslove na filmuvelikog formata, pa je prelazak na osvetljivaåploåa velikog formata samo naredni konsekventnikorak.

Digitalni radni tok( Work Flow )CtP proces izrade štamparske forme moþe da sepodeli u 11 faza. Svaka od ovih faza je ili izvršnafunkcija ili predstavlja deo štamparskog procesasa digitalnim radnim tokom.

1. Prijem materijala2. Skeniranje3. Prethodna provera (Preflight)4. relom/integracija teksta i slike5. retuš slike i kolor korekcija6. Montaþa/OPI/APR i preklapanje (traping)7. Mreþni server8. Digitalni probni otisak i otisak montaþe9. Osvetljavanje i RIP

10. Izrada ploåa11. Štampa

1. Prijem materijala

Materijal koji se dostavlja u štampariju ukljuåujedijapozitive, crteþe, digitalne informacije memo-risane na disku, ili poslate modemom ili prekoInterneta.Da bi se svi ovi razliåiti materijali objedinili na jed-nom mestu, poþeljno je za to postaviti jedan raåu-narski server.Razvojem internet/ekstranet/internet komu-nikacije, dobro je postaviti Web site za kupce, nakoji oni mogu prebacivati svoje poslove i provera-vati status veã poslatih poslova. To moþe bitiefikasan mehanizam za osposobljavanje kupaca dadobiju þeljene informacije. Preporuåuje sekorišãenje jednog FTP (File Transfer Protocol)servera da kupci mogu na njega prebacivatipodatke, i preko njega proveravati status svojih

poslova. Da bi ovo bilo moguãe, takoðe je

neophodna primena standardne konvencije zaimenovanje pojedinih poslova (job folders i jobfiles). I ako je to veã deo procedure Prefligt, svakiprimljeni posao proveriti da li je korektno I kom-pletno stigao.

2. Skeniranje

a) Skeniranje slika i crteþa

Skeniranje je odgovarajuãa konverzija dijapozitivai refleksnih crteþa u digitalne podatke, koji se naodreðen naåin pripremaju za štampu. Primarni ciljskeniranja je podešavanje tonske reprodukcijepodataka za dobijanje najbolje podudarnostiizmeðu originala i odštampane reprodukcije. Samodernim skenerima, izveþban operater moþe danapravi reprodukciju tako, da u veãini sluåajeva,ona zahteva mali ili nikakav retuš ili kolor korek-ciju. Kod nekih kritiånih kolor operacija, klijent zahteva(i plaãa) probni otisak skeniranih slika.(Tehnologija CtP po svojoj prirodi postavlja zahteveza probnim otiskom).Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije: bubanji CCD (Charge Coupled Devices). Dobre rezultatedaju oba, pri åemu se generalno bubanj skeneriradje koriste za zahtevne i preciznije poslove.Digitalne kamere, koje su u suštini CCD skeneri uformi kamere, takoðe su veoma popularne za dobi-janje fotografija. Fotograf simulira proceduruskener operatera þeleãi da dobije najbolje rezultateza štampu, proveravajuãi ulazne podatke na kom-pjuteru.Takoðe treba razmotriri integraciju sa odgovara-juãim programom za upravljanje bojom (colormanagement). Upravljanje bojom omoguãavakorišãenje monitora u proceni kolora koji se skeni-ra, i pomaþe u kalibraciji finalnog štampanogproizvoda.

a) Skeniranje gotovih filmova

Najåešãi zajedniåki metod korišãenja gotovih dobi-jenih filmova u CtP radni tok je copy-dot skeniran-je. Pomoãu ove metode, skener skenira sliku uvisokoj rezoluciji sa rastriranih filmova. Digitalnifajl daje taånu reprodukciju onoga što je na filmu. Sa ovom procedurom svaka separacija filma seindividualno skenira i zatim se ponovo softverskispaja u kompozitni fajl. Jednom skenirana i pono-vo spojena slika se ubacuje na odgovarajuãe mestou montaþi i åini deo krajnjeg proizvoda ( 4 ili 8straniåna poliester ili metalna ofset ploåa).

Sl. 34. Ravni skener sa Copy Dot funkcijom - skenira fil-move kolor separacija

3. Prethodna provera(Preflight)

Funkcija prethodne provere, u odelenju digitalnepripreme, kljuåna je komponenta radnog toka.Zanemarivanje otkrivanja grešaka u ovoj fazi pravikasnije, u proizvodnom procesu, potencijalnoskupe probleme.Postoje mnogobrojni programi za prethodnuproveru, kao što su Extensis Preflight Pro,FligCheck Markzware i Flight Simulator UltimateTechnographics.Operator koji vrši prethodnu proveru pokušava dapronaðe šta nedostaje poslu, da li su predati fajloviu ispravnom formatu, da li su pisma prikljuåena,da li se veliåina dokumenta slaþe sa specifikacijomposla, da li su ilustracije taåno smeštene na strani,da li su kolor separacije taåno specificirane imnogo ostalih detalja. Programi se koriste da sepronaðu mnoge greške koje þelimo da obeleþimo.U fazi prethodne provere þelimo da napravimoprobni otisak na laserskom štampaåu da biproverili za svaki sluåaj prelom strane pre daljnjegrada. Neki put se problem fiksira i konsultuje sekupac ko ãe platiti dodatne troškove.Treba pronaãi što više grešaka pre faze probnogotiska, ili u najgorem sluåaju, pre faze izradeploåa, što je osnovno za korišãenje digitalnogradnog toka izrade ploåa.

4. Prelom i montaþa

Postoje åetiri odgovarajuãa programa koji sekoriste za prelom i integraciju slike i teksta:QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMakeri InDesign od Adobea. Energiåno se preporuåujekorišãenje ovih profesionalnih programa za obliko-vanje višestraniånih dokumenata. Word dokumen-ti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se þeleprebaciti na ofset ploåu.Mnogi programi za prelomsu jednostavno za oblikovanje pisama i drugihformi koje se štampaju na laserskom štampaåu, ukancelarijskom okruþenju, jer ne generišu dobroPost Script åije korišãenje je neophodno za RIPosvetljivaåa ploåa.

Sl. 35. Prelom strane u programu QuarkXPress

5. Retuš slikei kolor korekcija

Stanica za retuš slike koristi se za podešavanjeboje, kontrasta i detalja u slici, podešavanje sred-njeg tona, kombinaciju slika u slici, ili jednostavnoåišãenje prašine ili drugih ošteãenja slike nastalihpri skeniranju.Ako je kupac priloþio neke ili sve skenove, treba sanjim dogovoriti koji su skenovi reprezent za retuš iåišãenje. Retuš slike se dugo radio na specijalnodizajniranim radnim stanicama. U poslednjih 5godina veoma uspešno Adobe Photoshop koristi sena Apple Macintosh, PC ili UNIX sistemima. Upravljanje bojom (color management) omoguãavada se postigne i odrþiti gustina boje kroz ceoproizvodno radni tok. Programi koji se za to koristesu Internacional Color Consortium (ICS) profili zakalibraciju skenera, monitora i izlaznih ureðaja.

6. Montaþa, OPI/APR ipreklapanjaOvo je puno zadataka koji se zahtevaju od cen-tralne procesorske jedinice (CPU). Za ove zadatkemora se odrediti najjaåi system. Korišãenjem ovogsistema se omoguãava izvoðenje navedenihoperacija, ali i onda ne trenutno.

Montaþa (inposition )

Ukljuåivanjem kompletne montaþe tabaka u radniCtP tok, procenat digitalnih poslova znaåajno ãeporasti..

Sl. 36. Prikaz elektronski izvršene montaþe tabaka

Konkurentni programi su InPosition DK&A, PressWise Imation, Preps ScienicSoft i ImpostripUltimate Technographics. Ovi programi rade narazliåite naåine, ali su svi kompatibilni sametodom ruåne montaþe.

Sl. 37. Šema funkcionisanja OPI

OPI Preklapanje (Trapping)Jedna od najuspešnijih metoda za rukovanjefajlom posle skeniranja je korišãenje OpenPrepress Interface (OPI) metodologije. OPIomoguãava da se skenirana slika u visokoj rezolu-ciji saåuva na serveru. Server zatim kreira verzijuiste slike u niskoj rezoluciji, da bi se ova verzijakoristila pri prelomu strane. U mnogim sluåajevi-ma ova niska rezolucija se vraãa kupcu, ako kupacvrši montaþu strane. Kada je finalna verzija preloma spremna za osvetl-javanje filma/ploåe, slika niske rezolucije bivazamenjena slikom visoke rezolucije. Ova tehnikaznaåajno smanjuje mreþni saobraãaj podataka,kada se radi sa stranama, u ostalim delovimaradnog toka.OPI se isporuåuje u razliåitim varijetetima kao štosu Color Central Imation, Inter Step Archetype,Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT i Full PressXinet.

Pre no što se preðe na CtP radni tok, neophodno jeda se reši hroniåni problem preklapanja. U CtPradnom toku ponovna izrada ploåe, a samim tim ipojava zaustavnog vremena štamparske mašine jeveoma skupo. Automatski programi za Trappingmogu biti od pomoãi za otklanjanje ovog proble-ma.Postoje dva osnovna naåina za preklapanje: a)preklapanje ilustracija i slika pomoãuQuarkXPressa ,Page Maker ili nekog samostalnogtrapping programa i b) slanje kompozitnihPostScript fajlova RIP-u u kome se izvede In-RIPtraping.Za samostalni trapping radni tok potrebno jeinstalirati program za preklapanje i najveãi brojsnaþnih radnih stanica biãe od pomoãi i izvršitipreklapanje i pri niþoj rezoluciji dajuãi zadovol-javajuãi kvalitet.Nije neophodno da se trapping izvede u istojrezoluciji u kojoj ãe se fajl osvetliti. U mnogo sluåa-ja 600 ili 1200 dpi rezolucija za preklapanje jezadovoljavajuãa.Postoji niz proizvoda za Trapping: Trap WiseImation, Traper DK&A i Trapeze UltimateTechnographics. Za preklapanje u RIP-u, PostScript mora biti minimum Level2 ili više.

Sl. 38. Greška u preklapanju Sl. 39. Ispravno preklapanje izvedeno automatski kaofunkcija RIP

7.Server/mreþa/arhivaServer je srce svakog digitalnog radnog toka. Sviposlovi (tekstovi,slike) su smešteni na serveru kojiobezbeðuje brzi pristup svakom poslu, i brz odgov-or. On ujedno åini i arhivu sistema.Odluka za CtP opremu, je ujedno odluka za nado-gradnju snaþnog multi-tasking servera koji je on-line povezan sa svim komponentama sistema.Kod opreme, bazirane na kompjuterima, nikadanisu primenjivane brþe kompjuterske platforme,kao u poslednjih meseci. Unazad 5 godina, brzineraåunara su duplirane u nazad svakih 18 meseci.Ovaj trend se moþe oåekivati i u buduãnosti.

Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Sviposlovi (tekstovi,slike) su smešteni na Procena potrebne veliåine memorije jednog reprostudia je veoma teško. Veliåinu memorije prven-stveno odreðuje broj slika koji þeli da bude stalnomemorisan u sistemu, proseåne veliåine svakogoriginala i tipiåne rezolucije skeniranja. Na primer,ako je procena veliåine originala 10 X 12.5 cm, atipiåna rezolucija skeniranja 300 dpi, svaka slikazahteva prostor za memorisanje od 1,8 Mb.

Proraåun veliåine memorije jedne strane je neštokomplikovaniji i zavisi od kompleksnosti svakestrane. U našem primeru iskustvo ukazuje na pro-cenu da åetvorobojna strana A4 formata zahtevapribliþno 30 Mb memorije.Fajlovi sa raster slikama zahtevaju znatno više

memorije. Za raåunanje ove vrednosti trebaizlaznu rezoluciju dignutu na kvadrat pomnoþiti sapovršinom strane. Strana A4 formata, rastriranana 2540 dpi zahteva 67 Mb prostora na disku.Ako je server srce, onda je mreþa kao arterija kojapumpa informacije kroz odelenje repropripreme.

Sl. 40. Lokalna mreþa

Imperativ je da se poseduje brz i siguran metod zamemorisanje. Postoje mnogobrojne metode i medi-ji koji se koriste za memorisanje u sistemu: CD-ROM, optiåki drajv, DAT traka ili DLT (Digital

Linear Track).DLT moþda obezbeðuje najbrþi metod za åuvanje iobnovu fajlova.

8. Digitalni probni otisak i otisak montaþeDigitalni probni otisak je suština CtP radnog toka.Njegova primena je vezana i za tehnologiju CtF (odraåunara do filma ), tako da on nije nov.Digitalna tehnologija probnog otiska dozvoljavataånost otiska gde su boje dobre ili bolje no kodotiska sa filma, ali kao kod svakog probnog otiskaneophodno je razumevanje za razlike izmeðuprobnog otiska i finalne štampe.

Kada je dokument završen, neophodno je napravi-ti otisak montaþe radi verifikacije da li su boje isadrþaj korektni, da li je montaþa korektna, da lisu postavljene oznake za savijanje, seåenje i kon-trolu štampe. Napravljen otisak pregleda kupac,ali i interna kontrola koja još jednom provera sveaspekte taånosti u sadrþaju i poziciji.Za kritiåne kolor poslove neophodno je uraditi tzv.ugovorni probni otisak. To je kalibrisani probniotisak koji kupac potpisuje i koji štamparu sluþi uštampi kao vodilja.

Sl.41. Digitalni probni otisak ugovornog kvaliteta Sl. 42. Digitalni probni otisak tabaka

9. Osvetljavanje i RIPOsvetljavanje je proces transformisanja digitalnihpodataka iz raåunara preko PostScript RIP (RasterImage Processor) na film ili ploåu.Kupovina CtP sistema za B1 format pretpostavljaprethodno iskustvo od najmanje 6 meseci rada naB1 osvetljivaåu filma.

PostScript je kompjuterski jezik za opis stranica(PDL). Izlazni ureðaji preko RIP primaju PostScript fajlove i kroz tri faze konvertuju informacijeu odgovarajuãi format koji razume osvetljivaåfilma. Prvo, podaci se interpretiraju, zatim sekreira lista formata predstavljanja gde svaki odgo-vara listi objekata na strani i na kraju, informaci

je se rastriraju pri åemu se podaci konvertuju u bitmapu izabrane specifiåne rezolucije, ukljuåujuãi iinformacije o rasteru.CtP zahteva najbrþi RIP zbog obilje podataka kojetreba da se prenesu i konvertuju. U nekim sluåa-jevima kombinuju se višestruki RIP-ovi, što .

obezbeðuje pune brzine osvetljivaåa.U poslednjih 18 meseci softverski RIP-ovi supoveãali brzine. Prednost softverskog RIP-a je tašto se koriste na raåunarskoj platformi koje semogu nadograðivati kako se razvija tehnologijaraåunara

10. Izrada ploåaJedna od velikih prednosti CtP je sposobnost daeliminiše mnoga ponavljanja i teškoãe analognogprocesa: kopiranje filma, montaþa filma i rad sis-tema za repetiranje.Sa automatskim osvetljivaåem ploåa proces donosiznatno više no što je klasiåno osvetljavanje ploåa.

Investiciju u CtP sistem opravdava potrošnja filmaod 10.000 m2 i klasiånih ploåa na godišnjem nivou6.500 m2.

Sl. 43. Ureðaj za osvetljavanje ofset ploåa

11.ŠtampaPrednosti CtP se lako vide: CtP daje bolji registar,bolju tonsku reprodukciju, manji porast taåke uštampi i znatno više kolora sa manje boje.Podešavanje štampe je izuzetno vaþno. Štampa saoštrijom taåkom neminovno dovodi do štampe saveãim nanosima boje, što za posledicu ima stabil-nije uslove štampe.U praksi, CtP kod nepodešene štampe moþe dadovede do tamnijih tonova u srednjim partijama isvetlijim u svetlim partijama.CtP omoguðava štampu sa 200 lpi, ali u tomsluåaju veliåina fajlova je ogromna što dovodi do

usporavanja procesa osvetljavanja CtP ploåa.Generalno se preporuåuje upotreba rastera 0d 65do 175 lpi, u zavisnosti od podloge na kojoj seštampa.Stohastiåki raster je veoma dobar u CtP.Osvetljavanje mikrospota direktno na ploåu elim-iniše probleme na koje se nailazi kod konven-cionalnih ploåa.Niþi porast rasterske taåke dozvoljava štampu saveãiom nanosima boje, poveãava hromatiånost iobezbeðuje štampu kao fotografija.

Ploåe i osvetljivaåi za CtP tehnologiju Osnovni tehnološki zahtev prema metalnoj CtP off-set ploåi je visoka osetljivost prema izvorima svet-la male snage. Konvencionalne offset ploåe zahte-vaju ekspoziciju od desetine sekundi priintezivnom UV svetlu ( i do 8000 W), dok osvetlji-vaåi ploåa koriste laserske izvore svetla, relativnomale snage ( od 1mW do 40 W).Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanjeoffset ploåa sa Computer-to-Plate opremom zaosvetljavanje.

Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere åijatalasna duþina pripada spektru vidljive svetlosti.Termalna tehnologija koristi lasere ili laserskediode koji deluju na emulziju offset ploåe toplot-nom emisijom.Jasno je da CtP ploåe imaju razliåite fotoosetljiveemulzije koje su prilagoðene kako izvoru svetlakojim ãe biti osvetljene, tako i naåinu osvetljavan-ja i kasnije obrade.

CtP ploåe za tehnologiju vidljive svetlostiOfset ploåe åiji je kopirni sloj osetljiv na svetlosttalasne duþine iz vidljivog spectra, nazivaju se joši konvencionalne CtP ploåe.Postoje dva osnovna tipa ovih ploåa:

- CtP ploåe åija je emulzija na bazi fotopolimera - CtP ploåi åija je emulzija na bazi srebrohalo-

genida

CtP ploåa sa emulzijom na bazi fotopolimera

CtP ploåa sa emulzijom na bazi fotopolimera pon-aša se kao negativna konvencionalna offset ploåa.CtP fotopolimerna ploåa se sastoji iz alumini-jumske osnove na koju je nanet fotopolimerni sloj,a preko njega zaštitni sloj od Poli-vinil-alkohola(PVA) koji spreåava kiseonik iz vazduha daprodre u osvetljene površine i reaguje sa svetlomindukovanim radikalima fotopolimera.Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj zaCtP offset ploåu, omoguãava hemijska reakcijakoja se naziva polimerizacija radikala izazvanasvetlošãu.Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gdeje delovao snop svetlosnih zraka.

Nakon osvetljavanja, ploåa mora biti izloþenatoploti da bi se latentna slika, nastala prilikomosvetljavanja, pretvorila u stalnu..Razvijanjem u klasiånoj mašini za razvijanje offsetploåa uklanja se nepolimerizovani, odnosnoneosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja,kao i zaštitni PVA sloj.Posle ispiranja vodom, ploåa se gumira sa sin-tetiåkom gumiarabikom, åime se obezbeðuje zašti-ta od oksidacije aluminijumske podlogekiseonikom iz vazduha.Nakon ovakvog tretmana, CtP ploåa se ponaša kaokonvencionalna kod koje su štampajuãe površineoleofilne, a slobodne površine hidrofilne.

Sl.44. PrikazobradefotopolimerneCtP ploåe

Najåešãe korišãeni svetlosni izvori za ovutehnologiju su Argon jonski laseri (488 nm) i YAGlaseri (532 nm).Prednosti fotopolimernih CtP ploåa su relativnoåist process obrade, visoka izdrþljivost na tiraþe ikratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakihlasera.Mane su nemoguãnost rada pri dnevnom svetlu,niska stabilnost latentne slike, niska rezolucija

osvetljavanja i velika osetljivost na grebanje iotiske prstiju (preporuåuje se rad u platnenimrukavicama).Prvenstveno se primenjuje u proizvodnji dnevnihnovina gde su zahtevi za kvalitetom niþi.

Vodeãi proizvoðaåi CtP fotopolimernih ploåa su:Agfa - N91 Fuji - LPA i LPY

CtP ploåa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom

CtP ploåa na bazi emulzije sa srebrohalogenidomradi na principu difuzije jona srebra i ponaša sekao konvencionalna negativ ploåa.Na aluminijumskoj podlozi nanešen je centralnisloj koji sluþi za formiranje offset osobina ploåe.Preko njega je meðusloj, na koji je nanešenosnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranjefotografske slike.Ploåa pri osvetljavanju reaguje kao normalnifotografski materijal, dolazi do fotolize srebra -nastaje latentna slika. Istovremeno joni srebraneosvetljenih površina prelaze difuzijom u central-ni sloj, razvijanjem se redukuju u elementarnosrebro åime stvaraju sliku, odnosno štampajuãupovršinu na aluminijumskoj podlozi. Posle ispiran-ja i gumiranja, ploåa se ponaša kao konvencional-na offset ploåa.Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata štam-parsku boju (ne ponaša se prema njoj oleofilno), pa

se zbog toga mora hemijski posebno tretirati. Usluåaju gubljenja oleofilnih karakteristika štampa-juãih površina u samom procesu štampe, moguãaje njihova regeneracija upotrebom hemijskoh sred-stava (nešto sliåno kod konvencionalnih offsetploåa kada se zbog toniranja u štampi koristijetku).Senzibilizacijom srebrohalogenida mogu se koristi-ti skoro svi poznati laseri iz vidljivog dela spectra,koji se koriste i kod osvetljivaåa filmova.No, lakoãa pri osvetljavanju nije najvaþnija. Kodovih ploåa štamparske karakteristike suograniåavajuãi faktor.Rodonaåelnik ove ploåe bio je Du Pont sa ploåomSilverlith. Spajanjem sa Agfom, ova ploåa nije višena trþištu veã samo Agfina ploåa Lithostar Ultra-O.Koristi se kod offset mašina za štampu iz tabaka.Nova generacija srebrohalogenih ploåa su tzv CtPViolet ploåe, o kojima ãe biti kasnije reåi.

Sl.45. Struktura i princip rada sa srebrohalogenom CtPoffset ploåom

CTX hibridna ploåaCTX hibridnu CtP ploåu razvila je firmaPolychrome, objedinjujuãi tehnologijefotopolimerne i srebrohalogene CtP ploåe.Rezon za ovaj postupak je bio u teþnji da se kodnegativ ploåe za novinsku štampu obezbedikvalitet koji je pruþala offset tabaåna štampa.Ova hibridna ploåa poseduje visoku osetljivost naintezitet osvetljavanja, široku spektralnu

osetljivost ( u okviru vidljivog dela spectra ), dobroponašanje u štampi i tiraþ od 100.000 otisaka (sapeåenjem i do 1.000.000 ).Fuzionisanjem Polychroma sa Kodakom, nastajenova firma KodakPolychrome Graphics koja svesvoje istraþivaåke resurse okreãe ka termalnojtehnologiji.

Sl.46. Struktura iprincip rada sa CTXCtP ploåom

Termalne CtP ploåe

Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploåa: neg-ativne termalne ploåe, pozitivne termalne ploåe itermalne ploåe bez hemijske obrade (Processlessthermal platee). Neki autori govore o ovim ploåamakao termalne ploåe tri generacije: prva, druga itreãa generacija.neeksponirani delovi ploåe rastvaraju i dalje ispi-raju.

Negativne termalne ploåe se sastoje odkopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimerana kojem laser formira štamparske površine.Termalni laser toplotom ukrštene lancefotopolimera bukvalno topi. Pre razvijanja,eksponirana ploåa mora biti zagrejana oko 125 °C.Zagrevanjem polimeri u osvetljenim partijamapostaju nerastvorljivi u alkalnim razvijaåima zavreme razvijanja, dok se neeksponirani deloviploåe rastvaraju i dalje ispiraju.

Sl. 47.Šema osvetljavanja iobrade termalnenegativ ploåe

Sve operacije sa termalnim ploåama se odvijaju pridnevnom svetlom, zbog åega osvetljivaåi ne morajuda imaju skupe transporne sisteme.Tiraþi ovih ploåa su i do 200.000 primeraka, a sanaknadnim peåenjem i do 1.000.000 primeraka.

Svi proizvoðaåi termo negativ CtP ploåa zagovara-ju da se one mogu razvijati u konvencionalnimmašinama za razvijanje ofest ploåa. Negativsvakako ne mogu zbog potrebnog zagrevanja prerazvijanja. Proizvoðaåi nude mašine za razvijanje termo nega-tiv ploåa sa ugraðenom komorom za predgrevanje.

Za osvetljavanje termalnih negativ ploåa potrebnaje znatno veãa energija osvetljavanja (izmeðu 5 i 40W) no kod klasiånih termo fotopolimernih i srebro-halogenih ploåa (izmeðu 10 i 100 mW) i zato semoraju koristiti veoma snaþni infracrveni (830nm) ili FD-YAG (1064 nm) laseri.

Toplotna energija obezbeðuje formiranje znatnooštrije granice izmeðu štampajuãih i slobodnihpovršina, pa otuda termo ploåe obezbeðuju nesamo viši kvalitet u odnosu na druge CtP ploåe veã

Sl. 48 i 49. Prikaz granice izmeðu štampajuãe i slobodnepovršine negativ termo ploåe

Pozitiv termalne ploåe se takoðe sastoje odkopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimera. Termalni laser razgraðuje veze izmeðufotopolimernih lanaca i åini ih rastvorljivim u pro-cesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostajunerastvorni. Ovaj naåin formiranja štampajuãihpovršina je isti kao kod klasiånih pozitiv offsetploåa.

Potrebna snaga lasera za ove ploåe je niþa u odno-su na negativ CtP ploåe, i mogu se koristiti iosvetljivaåi sa unutrašnjim bubnjem. Ova ploåa nezahteva grejanje posle osvetljavanja a pre razvijan-ja. Tiraþi sa ovim ploåama su 100.000 a sanaknadnim peåenjem i do 1.000.000 otisaka.

Sl. 50.Šema osvetlja-vanja i obradetermalne pozitivploåe

Termalne ploåe bez hemijske obrade (Processlessthermal plates)

Bezprocesne CtP ploåe, ili termalne ploåebez hemijske obrade, sastoje se od alu-minijumskog nosaåa koji je presvuåen ole-ofilnim slojem. Hidrofilni sloj je nanešenpreko ovog sloja (silikon), a preko njih jenanet zaštitni sloj.

Sl.51. Poreðenje konvencionalne i bezprocesne ploåeKod konvencionalne ploåe oleofilni sloj (štampajuãi) je

kopirni sloj, a hidrofilni anodizirana površina

aluminijuma. Kod besprocesne ploåe hidrofilni sloj je sloj silikona,

a štampajuãi sloj ispod njega.

Zrak termalnog lasera istopi hidrofilni silikonskisloj i oslobodi štampajuãu površinu olefilnog slojakoji je ispod. Ovako osvetljena ploåa moþe da ide uprocess štampe, a da joj nije potrebna hemijskaobrada. Navedeni postupak se naziva ablacija.

Bezprocesne ploåe se mogu osvetliti termalnimlaserom i u procesu koji se naziva promena faze.Zrak termalnog lasera dovodi do umreþavanjafotopolimernih lanaca. Neosvetljene površine osta-ju neumreþene i u procesu štampe se ponašajuslobodne površine.

Sl.52. Sa ablacijom termalni laser uklanja sa površineploåe silikonski sloj i formira štamparsku površinu.Silikonski sloj osvetljen laserom isparava i pomoãupumpi se odstranjuje iz osvetljivaåa ploåa

Sledeãi proizvoðaåi nude termalne ploåe:

AGFAMistral, bezprocesna ploåa za termalnu ablativnu tehnologijuThermolite, termalni kopirni sloj na aluminijumskoj bazi, osvetljavanje i razvijanje u štamparskoj maši-ni, mali tiraþiThermostar, pozitiv termo ploåa za tiraþ do 500.000

ANOCOIL CORP.830T, pozitiv termalna ploåa razvijena za CreoScitey osvetljivaåe ploåa. Tiraþ 150.000.

FUJIFILMBrillia LH-PI, pozitiv termalna ploåa, tiraþi do 300.000Brillia LH-NI, negativ termalna ploåa, za tiraþe do 1.000.000

KODAK POLYCHROME GRAPHICSThermal No Process, bezprocesna termalna ploåa za ablativnu tehnologiju za tiraþe do 50.000Thermal Printing Plate/830, termalna ploåa za ablativnu tehnologiju, tiraþ do 250.000Thermal Waterless Plate, Termalna ploåa za tehnologiju štampe bez vodenog vlaþenja. Tiraþ 100.000ProTherm P3000, naslednica ploåe Electra 830, Pozitiv termalna ploåa za tiraþ do 200.000Thermal News, negativ termalna ploåa za novinsku proizvodnju, tiraþ do 250.000

CtP violet

Unazad nekoliko godina termoploåe su preuzelevodeãe mesto u svetskoj prodaji i to pre svega zah-valjujuãi što se rad sa njima odvija pri svetlu radneprostorije, što je direktno dovelo da osvetljivaåi zatermo ploåe nemaju skup transportni sistem isamim tim su koštali i upola manje u odnosu naosvetljivaåe za klasiåne fotopolimerne i srebrohalo-gene CtP ploåe.Pojavom ljubiåastih laserskih dioda, koje se koristei kod DVD plejera, termoploåa je dobilakonkurenta.

Ljubiåasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm,koja spada u UV oblast van vidljivog svetla, i moþeosvetliti CtP Violet ploåu koja ima emulziju na bazisrebrohalogenida. Ove ploåe se mogu obraðivati uradnoj prostoriji sa þutim osvetljenjem i osvetljava-ju se brþe no termalne ploåe. No, razlika u kvalite-tu je još uvek na strain termalnih ploåa.

Sl.53. Prikaz talasnih duþina svetljoti koje emituju laserikoji se koriste za osvetljavanje CTp ploåa

Osvetljivaåi CtP ploåaOsvetljivaåi ploåa su nastali iz osvetljivaåa filmova.Prilagoðeni su samo novoj aluminijumskoj osnovi,debljine od 0.125 do 0.40 mm ( za razliku od fil-mova koji poseduju poliestarski nosaå debljine0,10 mm). Sve ostalo je isto ili sliåno: RIP, laserskiizvori svetla koji su isti ili prilagoðeni senzibilizaci-ji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivaåa,on line veza sa mašinom za razvijanjem(ako jepotrebna).

Prema mehanizmu za nošenje CtP ploåe pri osvetl-javanju, osvetljivaåi ploåa se dele na:

- Osvetljivaåi ploåa sa spoljašnjim bubnjem(External drum)

- Osvetljivaåi ploåa sa unutrašnjim bubnjem(Internal drum)

- Osvetljivaåi sa ravnim postoljem (Flatbed)

Osvetljivaåi sa spoljašnjim bubnjemKod osvetljivaåa sa spoljašnjim bubnjem CtP ploåase fiksira po obodu bubnja. Glava za osvetljavanjepostavljena je van bubnja i ona se pomera paralel-no centralnoj osovini rotirajuãeg bubnja,obezbeðujuãi na taj naåin idelano pozicioniranjesvake taåke na ploåi.

Kada se okreãe bubanj, zajedno sa njim se okreãei ploåa, koja je na njega priåvršãena, i istovremenose osvetljava laserom.Brzina okretanja bubnja je izmeðu 150 i 1400

obrtaja u minuti. Ova brzina nije limitiranamehnizmom za uåvršãivanje ploåa ili balansombubnja, veã usled ograniåene snage lasera koji sekoristi. Naime, kod ovih osvetljivaåa ploåa koristese uglavnom laseri talasne duþine 830 i 1064 nm,snage izmeðu 1 i 40 W. Ovi laseri omoguãavajuupotrebu termo ploåa åije je korišãenje moguãe pridnevnom svetlu, što åini ovakve osvetljivaåe znat-no jeftinijim.

Sl.54. Princip postavljanja CtP ploåe na spoljašnjibubanj osvetljivaåa ploåa

Osvetljivaåi ploåa koji koriste termolaser su sporiji od osvetljivaåa sa drugim izvorom svetla (vidljivi deospectra i UV), ali im je krajnji proizvod kvalitetniji. Zato što je optiåki put kraãi, dobija se visoka pre-ciznost adresovanja spota svetlosti.Zbog svoje konstrukcije, spoljašnji bubanj skoro onemoguãava korišãenje ureðaja za bušenje ploåa (reg-istar system), pa ako se þeli korišãenje registar sistema, uteðaj za bušenje se postavlja posle mašine zarazvijanje. Konstrukcija osvetljivaåa sa spoljašnjim bubnjem omoguãava i korišãenje glava savišestrukim snopovima zraka, što dovodi do poveãane brzine rada.

Sl.55. Šema osvetljivaåa sa spoljašnjim bubnjem sl. 56. Prikaz jednog On-Line sistema za osvetljavanjeCtP ploåa gde su u automatskoj liniji postavljeni ulagaåploåa, osvetljivaå i mašina za osvetljavanje

Osvetljivaåi sa unutrašnjim bubnjemKod osvetljivaåa sa unutrašnjim bubnjem glava zaosvetljavanje smeštena je u centru bubnja koji nerotita ( u principu se i ne radi o pravom bubnju,veã njegovoj polovini). Umesto njega rotira glavaza osvetljavanje, i to velikom brzinom - 20.000 do24.000 obrtaja u minuti. Ona rotira i ujedno sekreãe po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmikoje projektuju svetlost lasera na CtP ploåu.

Kretanje optiåkog sistema mora biti savršeno kakobi se izbegli neþeljeni efekti nepravilnog osvetlja-vanja, kao što je pojava pruga na ploåi.

Unutrašnji bubanj se ne okreãe, što ima za pred-nost brzu promenu formata ploåa (ne mora sepodešavati balans kao kod bubnja koji se okreãe).

Sl.57. Šema osvetljivaåa sa spoljašnjim bubnjem

Sl.58. Sistem za osvetljavanje osvetljivaåa sa unutrašn-jim bubnjem

Sl. 59. Osvetljavanje CtP ploåe u osvetljivaåu sa unutrašnjim bubnjem

Konstrukcija osvetljivaåa sa unutrašnjim bubnjemkoji se ne kreãe, bila je idealna za primenutehnologije CtP. Prvenstveno za korišãenje izvorasvetla iz vidljivog spektra ( fotopolimerne i srebro-halogene CtP ploåe). Digitalni osvetljivaåi 1995. bili su prvenstveno saunutrašnjim bubnjem za osvetljavanjefotopolimernih i srebrohalogenih ploåa. Te godineKodak je predstavio termalnu tehnologiju. I dok suproizvoðaåi ploåa uåili kako da srebro ploåu uåineviše postojanom i osetljivom, preovladala je ter-malana tehnologija. Ona je omoguãila korišãenjetermalnih ploåa pri dnevnom svetlu, pri åemu jeskup transport uåinila izlišni. Takvi osetljivaåi bilisu upola jeftiniji i u poslednje tri godine su potis-nuli osvetljivaåe sa unutrašnjim bubnjem sa trþiš-ta.Pojavom ljubiåastih laserskih dioda (koje se koristeu DVD tehnologiji) proizvoðaåi osvetljivaåa saunutrašnjim bubnjem su dobili jeftinu laserskudiodu sa þivotnim vekom od 1000 radnih sati. Onaemituje svetlost od 410 nm (UV oblast, van vid-dljivog dela spectra) i moþe osvetliti srebrohalo-genu ploåu brþe no što se osvetljava termalnaploåa. Senzibilizacija srebrohalogene ploåe dozvol-java da se rad sa njom moþe odvijati pri þutomzaštitnom svetlu kao i klasiåna offset ploåa.Razvojem ablativne tehnologije i termalnie ploåeimaju potrebu za korišãenjem osvetljivaåa saunutrašnjim bubnjem koji bi koristio termalnelasere i omoguãio gradnju pumpi u samom bubn-ju osvetljivaåa.Osvetljivaåi sa unutrašnjim bubnjem imajumoguãnost ugradnje ureðaja za bušenje ploåadirektno na bubnju i na taj naåin eliminišu potre-bu za skupim ureðajima koji se nabavljaju sepa-ratno.

Ravni osvetljivaåi (Flat bed)Pored osvetljivaåa sa spoljašnjim iunutrašnjim bubnjem znatno su prisut-ni i ravni osvetljivaåi (flatbed).Ravni osvetljivaåi su ograniåeni maksi-malnim formatom ploåa, tako da susvoju primenu našli pre svega u novin-skoj produkciji, gde su formati ploåamanji (U novinskoj štampi svaka stranaje jedna ploåa, odnosno jedna ploåa -jedna panorama strana).Najveãi broj ravnih osvetljivaåa koristitehnologiju CtP ploåa iz vidljivog delasvetlosnog spectra. Samim tim u njihovukonstrukciju ukljuårni su i ulagajuãidelovi i transportni delovi od osvetljivaåado mašine za razvijanje koji su izolovaniod svetla.

Sl. 60.Prikaz ravnog osvetljivaåa CtP ploåa

Trþište CtP ploåa za novinsku proizvodnju više nije tako kompaktno. Do skoro se mislilo da sufotopolimerne i srebrohalogene ploåe osetljive na vidljivi deo svetlosnog spectra neprikosnovene na trþiš-tu. No, promene su tu.KodakPolychromeGraphics i za novinsku proizvodnju nudi termo ploåu i sa veã drugom generacijomThermo News ploåom privukao je zavidan broj manjih novinskih štamparija.Takoðe, ljubiåasti laser sa novom senzibiliziranom violet ploåom traþi novo trþište.

Tehnologija CtCP(Computer to Conventional Plate)Purup-Eskofot i BasysPrint su sa svojim sistemi-ma za osvetljavanje konvencionalnih offset ploåa,otvorili novi put ka osvetljavanju ploåa. Osnovnaideja ove dve firme je da CtP ploåe mogu daproizvede vrlo mali broj firmi. Naime, istraþivanjasu jako skupa što vrlo mali broj kompanija moþeda priušti. Na neki naåin dolazi do globalizacije i uproizvodnji repromaterijala. Da bi se na neki naåinrazbio ovaj monopol, treba razviti osvetljivaå ploåakoji bi mogao da osvetli bilo koju konvencionalnuoffset ploåu (za sada i ovaj koncept ima manj-kavosti zato što i na beta verziji ovih sistema samoneke vrste offset ploåa mogu da se koriste - onekoje su prilagoðene za FM rastriranje).

BasysPrint je razvio UV osvetljivaå za

osvetljavanje konvencionalnih offset ploåa i koji jenazvao Digital Screen Imaging (DSI).U osnovi procesa je da se svetlost UV putemoptiåkog sistema prenese tzv Digital MicromirrorDevice (DMD), ureðaju koji åini blizu 800.000mikroogledala. Svako od ovih ogeldala se digitalnokontroliše tako da se svetlost dobijena kroz optiåkisystem projektuje ili skrene sa putanje. U osnovi,ova ogledala funkcionišu kao pikseli, mreþa pik-sela gradi sliku na offset ploåi. U zavisnosti odbroja mikroogledala ili piksela, samo neki delovislike biãe osvetljeni. Ovi segmenti slike daju kom-pozitnu sliku pomoãu sukcesivnih ekspozicija.

Sl. 62.MikroogledaloBasysPrint UVosvetljivaåa

Sl.61. Šema osvet-ljavanja konven-cionalne offset ploåepomoãu BasysPrintUV osvetljivaåa

Firma Purup-Eskofot je na DUPA 2000 predstavi-

la system koji je nazvala DICON. Ovaj system

moþe da osvetli 30 do 50 ploåa B1 formata ( 8 p ),bez obzira da li se radi o pozitiv ili negativ klasiånojoffset ploåi.DICON koristi fiber optiku za prenos svetla od UVlampe ka nizu svetlosnih skretnica (LSA). Naskretnicu se rasporeðuje svetlosni snop od 20 nm,a meðusobno rastojanje izmeðu dva modula je 1nm, što daje rezoluciju od max 2540 dpi.

Ploåa se eksponira tako što se precizno i sa kon-trolisanom brzinom pomera ispod ekspozicionecevi. Normalno, ceo sistem osvetljavanja je podkontrolom raåunara i ponaša se kao i svi ostaliosvetljivaåi ploåa.

Sl.63. Princip osvetljavanje ploåe kod sistema DICON

SL. 64. Šema principa osvetljavanja sistema DICON

Isporuåioci osvetljivaåa ploåa, Workflow i ploåa

Proizvoðaå Sistem Workflow Ploåe Agfa-Gevaert Antares, Galileo,

Polaris, Talant, XCalibur

Apogee Series 2 IntelliNet Plate Flow

Lithostar, Ultra, Mistral, N91, Silverlith, Termolite, Termostar

ArtQuest Crescendo ArtWork Nexus, Enfocus Pit

Stop

Autologic APS 3850 CTP, Cobalt 8

APS plateroom Manager

Barco/Gerber Crescent, Lithosetter, Mondrian, Viking

Fast lane, Press Tige

basysPrint UV Setter ScenicSoft Preps, Compose Express

Callas div.modules/plug-ins Caslon IT Caslon Flow CGS Publishing ORIS Works,

ORISNews

CreoScitex Lotem, Trendsetter Brisque, Prinergy Cymbolic Sciences PlateJet Emerald,

Sapphire Plate Q

Dalim Twist, Swing ECRM Tigercat, Wildcat,

Desertcat 8 Harlequin MAXWorkFlow

Elaplan Prepress To Print Escher-Grad Cobalt Fujifilm Luxel, Platejet Valiano, CelebraNT Brillia LP, Brillia LH Global/Harlequin MAXWorkFlow Heidelberg Topsetter,

Trendsetter Delta, Prinergy

HigWater Platinum Torent, Manager IPTech nAct K&F Graphics Laser Express Kara CtPetra KodakPolychrome Newsetter Electra 830,

Thermal/News 830 Krause LaserStar Jet KIM PDF, Navigo Luscher Xpose Mitsubishi DPX 460 LA, LY, Silver

Digiplate-alphaR Monotype Panther FasTRAK HS PrintExpress OneVision div.modules/plug-ins Parascan Q-Manager Plurimetal Extrema Presstek Dimension Anthem, PEARLDry

Purup-Eskofot DMX, Dicon, Mografo, ImageMaker

NewAge, caslonFlow

Sack CTP 0520, 0540, 1120, 1300

Scangraphic Futuro, P.FasTRAK PrintExpress ScenicSoft div.modules/plug-ins Screen Flatrite, Platerite TrueFlow Ultimate ezWorkflow Western Lithotech DiamondSetter DiamondPlate Xitron Navigator, Raster

Blaster

∗ Podaci navedeni u tabeli podloþni su promenama. Obavezno proveriti kod proizvoðaåa najnovije podatke i uporediti ih sa podacima iz tabele