Embed Size (px)
Citation preview
PRIČ
A je
poč
ela
pre
četir
i god
ine,
na
jedn
oj d
evoj
ačko
j ve
čeri!
Dev
ojke
, žen
e, m
ajke
su,
um
esto
uob
ičaj
enih
ra
zgov
ora,
raz
veza
le o
dan
ašnj
ici
u ko
joj
je č
ovek
čo
veku
sve
man
je č
ovek
, o
sist
emu
ugnj
etav
anja
, tla
čenj
a i
isko
rišća
vanj
a lju
di i
bez
obzi
rnog
krš
enja
lju
dski
h pr
ava,
koj
i od
ljudi
čin
i otu
đene
indi
vidu
e i o
to
taln
o iz
oblič
enoj
ska
li os
novn
ih v
redn
osti.
I kre
nule
su
u ak
ciju
! Mes
ec d
ana
kasn
ije, 2
7. a
prila
- na
Dan
Osv
obod
ilne
front
e za
vre
me
Jugo
slav
ije, d
an-
as D
an u
stan
ka p
rotiv
oku
pato
ra il
i Dan
otp
ora
- on
e su
, u
neka
dašn
joj
Tvor
nici
bic
ikal
a „R
og“,
osno
vale
Že
nski
pev
ački
zbo
r „K
ombi
natk
e“. O
d ta
da o
sam
de-
seta
k že
na, p
evaj
ući p
esm
e ot
pora
, pes
me
potla
čeni
h al
i nik
ad p
obeđ
enih
rad
nika
, sel
jaka
i bo
raca
iz c
elog
sv
eta,
žel
e uč
initi
sve
da
dana
šnjic
a za
okre
ne k
a sv
etu
u ko
jem
će
čove
k op
et č
ovek
u bi
ti pr
ijate
lj.„K
ombi
natk
e“ s
u po
čele
pes
mom
„Ši
vala
je
dekl
ica
zvez
do“,
nast
avile
s „
Hej
brig
ade“
i kr
enul
e u
potra
gu
za u
stan
ički
m b
udni
cam
a di
ljem
zem
aljs
ke k
ugle
, pa
će
vas
pes
mom
pro
vest
i go
tovo
cel
im „
usta
ničk
im
svet
om“
- od
zem
alja
biv
še d
ržav
e, s
nag
lask
om n
a pe
sme
slov
enač
kih
parti
zana
, pr
eko
Italije
i Šp
anije
, do
sev
erne
i ju
žne
Amer
ike.
.. Č
ućet
e „R
dečo
rak
eto“
ve
likog
slo
vena
čkog
pes
nika
Sre
čka
Koso
vela
, pot
om
„Pes
em u
pora
“ ka
ntau
toric
e Ks
enije
Jus
i k
anta
u-to
ra J
anija
Kov
ačić
a, tu
su
i „Pu
ntar
ska“
, „G
rand
ola“
, „K
atju
ša“,
„Bile
ćank
a“, „
The
Abra
ham
Lin
con
Brig
ade“
, „B
andi
era
ross
a“,
„Jut
ri gr
emo
v na
pad“
, „N
abru
sim
o ko
se“,
„Žen
ska
him
na“,
„A la
s ba
rrica
das“
, „El
pue
blo
unid
o“, „
Hej
brig
ade“
, „In
tern
acio
nala
“, pa
„Bel
la c
iao“
, „J
edan
Len
on“,
od B
reht
a „E
inhe
itsfro
ntsl
ied“
... T
ek-
stov
i pj
esam
a po
neka
d se
raz
likuj
u od
orig
inal
a, j
er
su ih
, prir
eđuj
ući i
h za
hor
sko
izvo
đenj
e po
neka
d m
o-ra
le s
krat
iti,
pone
kad
„sle
piti“
del
ove
orig
inal
a iz
viš
e je
zičk
ih g
rupa
, nek
e su
i pr
epev
i...
Sam
e pr
ičaj
u da
re
perto
ar
form
iraju
na
os
novu
dr
uštv
enog
zna
čaja
i p
oruk
a pe
sam
a: č
ovek
sam
o uz
dign
ute
glav
e m
ože
osta
ti sv
oj, s
amo
borb
om m
ože
saču
vati
dost
ojan
stvo
i o
stva
riti
prav
a ko
ja m
u ka
o lju
dsko
m b
iću
prip
adaj
u, s
ve d
rugo
vod
i ugn
jeta
vanj
u i
poro
blja
vanj
u i m
isli,
i te
la. T
akođ
e, k
ažu,
pes
mom
ne
žele
sam
o „p
rotre
sti“
sada
šnjic
u ne
go, i
na
ovaj
nač
in,
prec
ima
zahv
aliti
na
njih
ovoj
bor
bi i
žrtv
ama
koje
su
dali
da b
i dan
as s
vim
a bi
lo b
olje
i vr
atiti
dos
toja
nstv
o se
ćanj
ima
na v
rem
e bo
rbe,
jer
da n
ije b
ilo n
je n
e bi
bi
lo n
i nas
. Iz
pošt
ovan
ja k
a sv
ima
koji
su d
igli
glas
i da
li ži
vote
pev
aju
pesm
e št
o su
hra
nile
duh
revo
luci
on-
ara
dilje
m s
veta
, on
e su
jedn
a ve
lika
potre
sna
prič
a
čove
kove
ver
e u
bolji
svet
, i z
a po
jedi
nce,
i za
dru
štvo
u
celin
i! I,
valja
dod
ati,
peva
ju ih
na
izvo
rnim
jezi
cim
a na
koj
ima
su i
nast
ajal
e.Pr
vi ja
vni n
astu
p „K
ombi
natk
e“ s
u im
ale
mes
ec d
ana
posl
e os
niva
čke
skup
štin
e, u
alte
rnat
ivno
m c
entru
Lj
ublja
ne,
u M
etel
kovo
j, u
sklo
pu
pros
lave
„D
ana
mla
dost
i“. O
dond
a su
nas
tupa
le -
sa n
ekon
venc
iona
l-ni
m p
rate
ćim
„ben
dom
“ - š
irom
Slo
veni
je, n
ajče
šće
za
Dan
ust
anka
, Prv
i maj
ili n
eki d
rugi
dat
um iz
slo
vena
čke
parti
zans
ke i
radn
ičke
pro
šlos
ti. Č
esto
su
u Ita
liji, t
amo
veom
a do
bro
sura
đuju
sa
„Trž
aški
m p
artiz
ansk
im p
e-vs
kim
zbo
rom
“. Pe
vale
su
i u B
eogr
adu.
U R
ijeci
su
bile
200
9. g
odin
e, k
ada
je o
bile
žava
na 5
0-go
dišn
jica
bora
vka
Che
Gue
vare
u o
vom
gra
du.
Gos
tova
le s
u je
dnom
čak
in a
CN
N-u
! I, u
vek
uz o
dgov
araj
uću,
pro
-pr
atnu
prič
u!Ko
mbi
natk
e od
poče
tka
oslu
škuj
u bi
lo d
rušt
va i
uvek
su
na s
trani
obe
spra
vlje
nih,
pa
nije
nik
akvo
čud
o št
o su
sv
e če
šće
muz
ička
pra
tnja
pro
test
nih
skup
ova
po S
lov-
eniji,
na
prim
er ra
dnik
a „M
ure“
ili r
adni
ka-m
igra
nata
, a
bile
su
uklju
čene
i u
kam
panj
u za
„Dru
žins
ki z
akon
ik“.
Upr
avo
zbog
toga
su
„Kom
bina
tke“
osn
oval
e i k
rovn
o ud
ruže
nje
Zavo
d N
ovi K
ombi
nat,
čiji
je o
snov
ni c
ilj ne
-go
vanj
e se
ćanj
a na
sve
one
koj
i su
se b
orili
za lj
udsk
o do
stoj
anst
vo.
Del
atno
sti Z
avod
a -
i kon
certn
e, i
edu-
kativ
ne, i
pol
itičk
e - i
maj
u is
to p
olaz
ište
: hra
niti,
čuv
ati
i ist
icat
i vre
dnos
ti ka
o št
o su
soc
ijaln
a pr
avda
, sol
idar
-no
st, p
rijat
eljs
tvo
i pra
vo n
a bu
nt, j
er „K
ombi
natk
e“ s
u uv
eren
e da
su
otpo
r i b
orba
za
slob
odu
tem
eljn
a lju
d-sk
a pr
ava
svak
og č
ovek
a!N
a os
niva
čkoj
sku
pštin
i bila
je 2
1 „k
ombi
natk
a“, d
anas
ih
je 8
0-ak
dev
ojak
a i ž
ena
iz c
ele
Slov
enije
. Ali
i stu
-de
ntki
nja
iz P
ule
i jed
na F
ranc
uski
nja,
a u
pra
teće
m
bend
u,
popu
larn
o na
zvan
om
„kom
bim
uzik
anti“
, ha
rmon
ikaš
iz T
rsta
. Tr
enut
no je
akt
ivni
h pe
dese
tak,
de
set i
h je
na
„por
odiljs
kom
“, a
osta
tak
dođe
kad
mož
e.
Oku
plja
ih lj
ubav
pre
ma
pesm
i i ž
elja
za
prom
enom
sv
eta,
do
onog
hum
anije
g i p
rimer
enije
g čo
veku
!„K
ombi
natk
e“
su
žene
ra
zlič
itih
živo
tnih
do
ba
- i
osam
naes
togo
dišn
jaki
nje,
i p
enzi
oner
ke,
i de
vojk
e,
i žen
e u
najb
oljim
god
inam
a...
Peva
ju ž
ene
razl
ičiti
h za
nim
anja
i st
atus
a - i
pek
arke
, i n
aučn
ice,
i so
cija
lne
radn
ice,
i v
aspi
tači
ce,
i uč
iteljic
e, i
arh
eolo
škin
je,
i pr
avni
ce, i
sek
reta
rice,
i te
hnič
arke
, res
tora
terk
e, i
kan-
taut
oric
e, i
ekon
omis
tkin
je, i
zan
atlijk
e...
Međ
u nj
ima
su
i stu
dent
kinj
e, i
novi
nark
e, p
a i n
jihov
a de
ca k
oja
se, u
za
njih
nap
ravl
jeno
m k
utku
igra
ju d
ok m
ame
vežb
aju
da p
esm
om n
aved
u čo
veka
da
se u
spra
vi, d
igne
gla
vu
i kaž
e: „D
osta
je b
ilo u
gnje
tava
nja!
“Kr
edo
im je
: „C
rven
om k
redo
m p
isat
i tra
dici
ju o
tpor
a!“
Gor
azd
Suho
doln
ik, L
jubl
jana
„Kom
binatk
e“ - k
ako m
oćno
zvuč
e!
Izdav
ač:
Učite
lj ne
znali
ca
i nje
govi
komi
teti
- CZ
KD
Ured
nik:
Drag
omir
Oluji
ć Ol
uja
Dizaj
n i
prelo
m:
Matij
a Me
denic
a Št
ampa
: Fo
tokop
irnica
„S
tuden
t“
Odbra
ni Fil
ozofs
kiOd
brani
Filolo
ški
SLOV
ENIJA
S crv
enom
kred
om pi
sati t
radici
ju otp
ora
Bilte
nLI
BER
ALIZ
AM, s
ocija
lizam
i fa
šiza
m -
tri v
elik
e id
eje
mod
erno
g do
ba i
odgo
vara
jući
pok
reti,
or-
gani
zaci
je, p
artij
e...
proi
zišl
i su
iz s
loga
na F
ran-
cusk
e bu
ržoa
ske
revo
luci
je 1
789:
Slo
boda
, Je
dnak
ost,
Brat
stvo
! Raz
likov
ali s
u se
sam
o po
(p
re)n
agla
šava
nju
jedn
og o
d ov
ih p
rinci
pa, s
vi
zavr
šili
u sv
ojim
sup
rotn
ostim
a - l
iber
aliz
am u
gl
obal
noj s
lobo
di fi
nans
ijsko
g ka
pita
la, s
ocija
li-za
m u
obo
gotv
orav
anju
„kom
unis
tičke
“ drž
ave
(i pa
rtije
), a
faši
zam
u s
travi
čnim
zlo
čini
ma
prem
a D
rugi
ma
i svi
, sem
(ova
ko „r
azvi
jeno
g“)
liber
aliz
ma,
otiš
li u
ropo
tarn
icu
isto
rije!
Zam
išlje
ni k
ao -
nera
zdvo
jno!
- je
dins
tvo,
od
mah
su
se s
ukob
ili i d
ok s
u lib
eral
izam
i so
cija
lizam
vod
ili m
anje
viš
e „fe
r“ (p
oliti
čke,
ek
onom
ske,
kul
turn
e i d
ruge
) bitk
e, fa
šiza
m
je o
tvor
enim
nas
iljem
, net
oler
anci
jom
i is
klju
čivo
šću
ušao
u b
orbu
do
istre
blje
nja
i za
poče
o D
rugi
sve
tski
rat.
Na
kraj
u, u
jedi
njen
i lib
eral
izam
i so
cija
lizam
su
vojn
o po
razi
li (p
ro)fa
šist
ičke
sna
ge, a
li ni
su u
klon
ili uz
roke
po
novn
og (p
o)ja
vlj(i
v)an
ja fa
šizm
a. D
anas
su
ga p
une
tranz
icio
ne z
emlje
, nis
u ga
poš
teđe
ne
ni tz
v. ra
zvije
ne d
emok
ratij
e!Ia
ko s
u M
usol
inije
v M
arš
na R
im i
preu
zim
anje
vl
asti
1920
. viš
e lič
ili na
par
adu,
sam
o su
(ta
dašn
ji) k
omun
isti
- i te
orijs
ki, i
ideo
lošk
i, i
prak
tično
- sh
vatil
i koj
a se
i ka
kva
opas
nost
iz
a to
ga k
rije
i odm
ah in
icira
li an
tifaš
istič
ke
akci
je. N
jihov
zna
čaj i
pot
reba
za
otpo
rom
fa
šizm
u na
glo
rast
e sa
Hitl
erov
om p
obed
om
na iz
borim
a u
Nem
ačko
j 193
3. i
naci
stič
kim
di
vlja
njem
sle
deći
h go
dina
, pa
ulas
kom
Jap
ana
u Tr
ojni
pak
t.Po
čela
je e
ra is
torij
skog
ant
ifaši
zma
kao
pokr
eta
prot
iv fa
šizm
a za
oču
vanj
e de
mok
ratij
e i s
vets
kog
mira
. Prv
o su
drž
ave
usva
jale
an
tifaš
izam
kao
pol
itiku
oču
vanj
a ne
zavi
snos
ti ze
mlje
od
faši
stič
ke a
gres
ije, z
atim
su
žene
or
gani
zova
le s
vets
ki ž
ensk
i ant
ifaši
stič
ki
front
, pot
om k
omun
isti
i soc
ijalis
ti st
vara
ju
naro
dne
front
ove,
pa
omla
dinc
i i ra
zni p
acifi
sti,
a kn
jižev
nici
Anr
i Bar
bis
i Rom
en R
olan
po
kreć
u an
tirat
ne i
antif
ašis
tičke
kon
gres
e za
od
bran
u ku
lture
i ci
viliz
acije
(na
jedn
om o
d nj
ih
glav
ni g
ovor
nik
je b
io Iv
o Lo
la R
ibar
, sek
reta
r SK
OJ-
a), d
a bi
, pos
le iz
bija
nja
rata
, Sta
ljin,
Čer
čil i
Ruz
velt
form
irali
Save
znič
ku (a
ntih
it-le
rovs
ku) k
oalic
iju, k
oja
je d
ovel
a do
voj
nog
slom
a fa
šizm
a.Ak
tuel
na e
ra a
ntifa
šizm
a po
činj
e od
mah
po
zavr
šetk
u D
rugo
g Sv
etsk
og ra
ta. U
klan
janj
e po
sled
ica
ratn
ih z
biva
nja,
mad
a ne
i uz
roka
za
poj
avu
faši
zma,
i fo
rmira
nje
- nac
iona
lnih
i s
vets
kih
- ins
tituc
ija z
a sp
reča
vanj
e ob
nove
fa
šizm
a. A
ntifa
šist
ička
bor
ba je
dan
as v
iše
nego
na
dnev
nom
redu
, jer
pov
ampi
ruju
se
star
e fa
šist
ičke
sna
ge i
javl
jaju
nov
e, p
oseb
no
u tra
nzic
ioni
m z
emlja
ma,
pa
borb
a m
ora
biti
nepr
esta
na!
Dra
gom
ir O
lujić
Olu
ja
NI o
ve g
odin
e u
Srbi
ji se
ne
zna
šta
se d
anas
, 9. m
aja,
„s
lavi
“ -
Dan
pob
ede
nad
faši
zmom
u D
rugo
m s
vets
kom
ra
tu i
/ili
Dan
Evr
ope!
? N
e zn
a se
ni
koji
je „
praz
nik“
zn
ačaj
niji:
Dan
pob
ede
nad
faši
zmom
se
slav
i „sl
užbe
no“ i
ne
radn
o sa
mo
jeda
n da
n, a
man
ifest
acije
- bi
lo „s
lužb
ene“
, bi
lo „
naro
dne“
- po
vodo
m D
ana
Evro
pe tr
aju
do 2
0. m
aja.
O
rgan
izat
or „
pros
lave
“ D
ana
pobe
de n
ad f
ašiz
mom
je
drža
va, o
rgan
izat
or „s
lavl
ja“ u
čas
t Dan
a Ev
rope
je, u
z ne
m
alu
pom
oć d
ržav
e, (d
a l‘
parti
ja il
‘ nev
ladi
na o
rgan
izac
ija
đavo
bi g
a zn
ao) E
vrop
ski p
okre
t u S
rbiji.
Da
se p
riset
imo
i pod
setim
o ne
kolik
ih č
inje
nica
!
9. m
aj -
Dan
pob
ede
nad
faši
zmom
u D
rugo
m s
vets
kom
ra
tu
Posl
e še
stog
odiš
njeg
or
užan
og
suko
ba,
zapo
četo
g 1.
se
ptem
bra
1939
. go
dine
nap
adom
nac
istič
ke N
emač
ke
na P
oljs
ku, D
rugi
sve
tski
rat -
naj
veći
i po
obi
mu
stra
danj
a na
jtrag
ični
ji or
užan
i suk
ob u
isto
riji č
oveč
anst
va -
na
ev-
rops
kim
pro
stor
ima
okon
čan
je 9
. maj
a 19
45. b
ezus
lovn
om
kapi
tula
cijo
m v
ojni
h sn
aga
Treć
eg ra
jha.
Na
ovim
pro
stor
ima
(i Sr
biji)
rat j
e po
čeo
bom
bard
ovan
jem
Be
ogra
da i
upad
om s
naga
Ver
mah
ta i
njeg
ovih
sav
ezni
-ka
na
terit
oriju
Jug
osla
vije
, 6. a
prila
194
1. K
ralj
Peta
r II
i Vl
ada
gene
rala
Duš
ana
Sim
ović
a be
že iz
zem
lje, a
gen
-er
al K
alaf
atov
ić p
otpi
suje
kap
itula
ciju
Kra
ljevs
ke v
ojsk
e.
Jugo
slav
ija j
e ra
spar
čana
i u
spos
tavl
jen
je o
kupa
cion
i N
ovi p
ored
ak: s
tvor
ene
su d
ve (p
ara)
drža
ve -
mar
ione
tska
Pa
velić
eva
ND
H i
kvis
linšk
a N
edić
eva
adm
inis
traci
ja, B
a-na
t i s
ever
na S
love
nija
su
prip
ojen
i Tre
ćem
Raj
hu, o
stat
ak
Slov
enije
, pr
imor
ska
Hrv
atsk
a i
Crn
a G
ora
Italiji
, Ba
čka
Mađ
arsk
oj, a
Mak
edon
ija i
isto
čna
Srbi
ja B
ugar
skoj
, ubr
zo
su u
spos
tavl
jeni
i kol
abor
acio
nist
ički
odn
osi n
emač
kih,
ital
i-ja
nski
h i lo
kaln
ih s
naga
, u S
rbiji
je, s
em u
prv
oj, k
ratk
oj fa
zi,
najz
nača
jniji
kola
bora
cion
ist
puko
vnik
/đen
eral
Dra
golju
b D
raža
Mih
ailo
vić.
Org
aniz
ovan
i, or
užan
i otp
or ta
da n
ajve
ćoj v
ojno
j sili
u Ev
-ro
pi p
očeo
je v
eć u
leto
194
1, iz
bija
njem
širo
m J
ugos
lavi
je
mas
ovno
g us
tank
a pr
otiv
oku
pato
ra i
kvis
linga
, stv
aran
jem
N
OVJ
i N
OP-
a, p
redv
ođen
ih K
PJ-o
tom
i Jo
sipo
m B
rozo
m
Tito
m, a
bor
be s
u tra
jale
čak
sed
am d
ana
duže
neg
o u
dru-
gim
kra
jevi
ma
Evro
pe i z
avrš
ene
velič
anst
veno
m p
obed
om
parti
zans
ke a
rmije
, sas
tavn
icom
Sav
ezni
čke
koal
icije
, nad
(p
ro)fa
šist
ički
m s
naga
ma
i osl
obođ
enje
m z
emlje
i nj
enih
na
roda
od
faši
zma.
U S
rbiji
su m
asov
na s
trada
nja
civi
la
u Ja
jinci
ma,
Kra
ljevu
, Kr
aguj
evcu
, na
Sta
rom
Saj
miš
tu
u Be
ogra
du,
u N
ovom
Sad
u, N
išu
i dr
ugim
nas
eljim
a za
stra
šuju
će s
vedo
čans
tvo
rata
, a
isto
rija
je t
a ne
dela
vi
dela
i os
udila
kao
zlo
čin
prot
iv h
uman
osti.
Stvo
rena
je
nova
Jug
osla
vija
i u
njo
j ob
novl
jena
Srb
ija,
sist
em k
oji j
e za
45
godi
na r
azvo
ja u
miru
Jug
osla
viju
sa
pret
posl
ednj
eg d
oveo
na
sedm
o m
esto
u E
vrop
i.
9. m
aj -
Dan
Evr
ope
Dan
Ev
rope
si
mbo
lizuj
e ob
javl
jivan
je
tzv.
Šu
man
ove
dekl
arac
ije,
9.
maj
a 19
50,
kojo
m
je
tada
šnji
min
ista
r sp
oljn
ih
posl
ova
Fran
cusk
e R
ober
t Šu
man
pr
edlo
žio
doju
čera
šnjim
nep
rijat
eljim
a - N
emač
koj i
Fra
ncus
koj -
da
uspo
stav
e za
jedn
ičku
org
aniz
aciju
za
upra
vlja
nje
indu
s-tri
jom
ugl
ja i
čel
ika
iz k
oje
je k
asni
je n
asta
la E
vrop
ska
zaje
dnic
a, d
anaš
nja
Evro
pska
uni
ja. U
stv
ari,
radi
lo s
e o
jedn
oj k
lasi
čnoj
bur
žoas
koj u
jdur
mi:
kako
jeda
n po
seba
n in
tere
s št
o bo
lje p
reds
tavi
ti op
štim
inte
reso
m, p
a je
inte
res
tada
šnje
g na
jkru
pnije
g ka
pita
la, k
apita
la u
indu
strij
i čel
ika,
po
kriv
en e
vrop
skim
inte
reso
m i
pom
irenj
em d
ojuč
eraš
njih
ne
prija
telja
! U to
me
je „č
ar“ a
ntifa
šizm
a ka
o ev
rops
ke v
red-
nost
i.EU
je n
a za
seda
nju
Save
ta u
Mila
nu (
tek!
) 19
85. g
odin
e od
luči
la d
a se
9. m
aj i
zvan
ično
sva
ke g
odin
e ob
elež
ava
kao
Dan
Evr
ope.
9. m
aj 2
012.
i Sr
bija
Dan
as ć
e u
Srbi
ji biti
obe
leže
ni i D
an p
obed
e na
d fa
šizm
om
i Dan
Evr
ope!
Povo
dom
Dan
a po
bede
u 1
7 sa
ti u B
eogr
adu
će b
iti iz
vrše
na
poča
sna
artil
jerij
ska
paljb
a sa
Sav
ske
tera
se B
eogr
adsk
e tv
rđav
e.
Drž
avni
fu
nkci
oner
i, di
plom
atsk
e i
vojn
e de
l-eg
acije
i br
ojna
udr
užen
ja i
građ
ani ć
e po
laga
njem
ven
aca
kod
Spom
enik
a os
lobo
dioc
ima
Beog
rada
, Sp
omen
ika
sovj
etsk
om v
ojni
ku i
Nez
nano
m ju
naku
na
Aval
i obe
leži
ti 9.
m
aj, a
prv
i sek
reta
r Rus
ke a
mba
sade
će
na B
rdu
mira
kod
G
ornj
eg M
ilano
vca
polo
žiti
vena
c na
spo
men
-gro
bnic
u gd
e je
sah
ranj
eno
408
bora
ca C
rven
e ar
mije
koj
i su
izgi
nuli
u D
rugo
m s
vets
kom
ratu
u o
vom
del
u Šu
mad
ije...
I, ni
ko, b
aš n
iko
neće
pom
enut
i NO
B, N
OP,
NO
VJ, K
PJ,
parti
zane
i sl
avne
bitk
e, T
ita...
Neć
e po
men
uti n
i šta
je s
ve
učin
jeno
za
45 g
odin
a m
ira!?
Nem
a ču
đenj
a -
Srbi
ja je
je
dna
od re
tkih
zem
alja
u k
ojoj
se
reha
bilit
uju
faši
sti,
u ko
joj
je v
eć r
ehab
ilitov
ana
gom
ila k
visl
inga
i ko
labo
raci
onis
ta,
čak
ratn
ih z
loči
naca
, u k
ojoj
su
u to
ku s
udsk
i pro
cesi
za
reha
bilit
aciju
đen
eral
a M
ihai
lovi
ća i
gene
rala
Ned
ića,
sve
na
osn
ovu
neza
koni
to d
onet
og Z
akon
a o
reha
bilit
aciji!
Sr-
bija
je, t
akođ
e, z
emlja
koj
a sv
oj „a
ntifa
šiza
m“ g
radi
na
anti-
antif
ašiz
mu,
na
onim
a ko
ji su
se
boril
i pro
tiv a
ntifa
šist
a!Po
vodo
m D
ana
Evro
pe b
iće
u na
redn
ih 1
1 da
na o
rgan
i-zo
vano
25
man
ifest
acija
- š
to s
ports
kih,
što
kul
turn
ih, š
to
rasp
rava
o e
kono
msk
im p
robl
emim
a i,
nara
vno,
evr
opsk
im
inte
grac
ijam
a, s
ve u
sla
vu p
roda
je i
pred
aje
Srbi
je e
vrop
-sk
om k
apita
lu!
„Ova
j dat
um d
efi n
iše
našu
ant
ifaši
stič
ku p
rošl
ost,
ali,
i kao
D
an E
vrop
e, d
efi n
iše
našu
evr
opsk
u bu
dućn
ost”,
kaz
ao je
je
dan
od g
rads
kih
čeln
ika
Alek
sand
ar A
ntić
. Am
en!
d.o.
o.
Beog
rad,
broj
5, 9.
maj
2012.
ucit
eljne
znali
ca.or
g
Srbij
a sa a
nti-an
tifaši
zmom
za sa
moo
braz
ovan
je
druš
tven
a pi
tanj
a
Anti
fašiza
mAK
TUEL
NA T
EMA
PITA
NJE
I O
DG
OVO
RZa
što
mi D
an p
obed
e na
d fa
šizm
om s
lavi
mo
kao
Dan
Evr
ope?
Da
bism
o če
tnik
e, n
edić
evce
, ljo
tićev
ce i
ine
pošt
edel
i fru
stra
cija
!
KOD
nas
je,
u H
rvat
skoj
, bo
rba
nepr
esta
na!
Posl
e kr
atke
, ali
žučn
e ra
spra
ve, S
abor
je o
dluč
io d
a ne
bud
e vi
še p
okro
vite
lj ko
mem
orac
ije n
a Bl
eibu
rgu.
Ali.
.. U
z dn
evni
k „V
ečer
nji l
ist“,
od
26.
velja
če o
ve g
odin
e, k
ao
„Sup
er k
olek
cija
“, po
nuđe
na j
e či
tate
ljima
na k
upnj
u br
ošur
a „R
atni
zlo
čini
- m
asov
ne g
robn
ice
u R
H iz
Dru
-go
g sv
jets
kog
rata
“. N
a H
TV-u
upr
avo
je u
tije
ku p
rika-
ziva
nje
serij
e „J
ugos
lave
nske
tajn
e sl
užbe
“. Ja
kov
Sed-
lar
snim
a sv
oje
„pro
mid
žben
e“ fi
lmov
e. A
nton
Vrd
olja
k ta
kođe
r, al
i sa
„um
jetn
ički
m“
garn
irung
om.
Prip
rem
aju
se fi
lmov
i o „
hero
jima
Dom
ovin
skog
rat
a“,
prije
svi
h o
Anti
Got
ovin
i. Itd
.Sv
a ov
a do
gađa
nja
ukaz
uju
na t
o ka
ko s
e ko
d na
s,
već
više
des
etlje
ća, n
epre
stan
o vo
di D
rugi
svj
etsk
i rat
, sa
mo
drug
im s
reds
tvim
a, t
ežeć
i iz
jedn
ačav
anju
žrtv
e i
zloč
ina,
odn
osno
oba
dviju
stra
na r
ata.
Nik
ako
da
sazr
ije, p
oseb
no u
nek
im g
lava
ma,
svi
jest
o to
me
da s
e ne
živ
i od
proš
lost
i kao
niti
da
ND
H,
sam
im p
oraz
om
naci
faši
zma,
nije
imal
a ni
kakv
ih š
ansi
da
prež
ivi,
jer j
e u
svom
izvo
rištu
bila
zlo
čina
čka.
Iako
sm
o u
Dru
gom
svj
etsk
om ra
tu im
ali d
alek
o na
jjači
an
tifaš
istič
ki p
okre
t u
Euro
pi,
ali,
umje
sto
da t
o ka
-pi
taliz
iram
o, k
od n
as s
e on
sus
tavn
o i
perm
anen
tno
omal
ovaž
ava
i ob
ezvr
jeđu
je,
a pa
rtiza
ni
i ko
mun
i-za
m i
zlož
eni
su s
vako
vrsn
om b
laće
nju
i po
niža
vanj
u.
Poče
tkom
de
vede
setih
je
po
ruše
no,
spal
jeno
ili
„zap
ušte
no“
prek
o 3.
000
spom
enik
a iz
NO
B-a,
pro
mi-
jenj
eni s
u na
zivi
ulic
a i t
rgov
a, č
ak g
rado
va i
nase
lja, i
z kn
jižni
ca s
u iz
baci
vane
knj
ige
štam
pane
na
ćiril
ici,
ob-
javl
jeno
je n
a st
otin
e „h
isto
rijsk
ih“ k
njig
a...
Sve
to č
ini s
e pe
rfi dn
o i s
miš
ljeno
i ne
prez
a se
od
razn
ih m
anip
ulac
ija,
pa n
i od
revi
zije
pov
ijest
i. To
je d
obro
sm
išlje
n i r
azra
đen
cini
zam
. D
ekla
rato
rno
smo
za a
ntifa
šiza
m, z
a nj
ega
se p
oliti
čari
u ov
ih d
vade
set g
odin
a po
ziva
ju u
svi
m p
rigod
nim
situ
aci-
jam
a, a
u p
raks
i je
nešt
o sa
svim
dru
go i
druk
čije
. Pita
nje
je d
okle
tako
?Ve
ć 19
92. n
ova
vlas
t je
parti
zani
ma
sman
jila m
irovi
ne
i uk
inul
a sv
a dr
uga
steč
ena
prav
a, a
ist
ovre
men
o je
us
taša
ma
i dom
obra
nim
a po
veća
la m
irovi
ne. O
sim
toga
, ov
i pot
onji,
što
je s
kand
aloz
no, p
o po
zitiv
nim
pro
pisi
ma
vode
se
kao
dom
ovin
ska
vojs
ka,
a pa
rtiza
ni s
u os
tali
bez
dom
ovin
e, p
a se
sam
o po
seb
i pod
razu
mije
va d
a su
us
taše
i do
mob
rani
priz
natij
i i „j
edna
kiji“
od
antif
ašiz
ma.
Dan
ašnj
a je
Hrv
atsk
a, b
ar d
ekla
rativ
no,
slje
dnic
a ZA
-VN
OH
-a,
pa j
e sa
svim
nep
rimje
reno
da
Sabo
r bu
de
pokr
ovite
lj ko
mem
orac
ije p
oraž
ene
vojs
ke N
DH
-a n
a Bl
eibu
rško
m p
olju
, u to
m s
mis
lu -
raz
um je
pre
vlad
ao.
Idej
a o
podi
zanj
u ob
ilježj
a za
nev
ine
žrtv
e, o
ne o
sobe
ko
je s
u po
gubl
jene
bez
suđ
enja
, nas
tale
pos
lije 1
5. s
vib-
nja
1945
. god
ine,
ima
svog
sm
isla
s ti
m d
a se
do
toga
sp
omen
ika
podi
gne
i obi
lježj
e u
spom
en o
ko 1
.500
par
-tiz
ana
o ko
jima
se d
anas
šut
i, a
pogi
nulih
po
zavr
šetk
u D
rugo
g sv
jets
kog
rata
u s
ukob
ima
s tim
„ne
vini
m“
žrtv
ama
o ko
jima
se to
liko
dana
s go
vori,
s n
azna
kom
da
su p
ogin
uli u
tim
suk
obim
a, je
r to
je p
rava
istin
a i t
ime
bi
valjd
a pr
avda
bila
zad
ovol
jena
.Sp
omen
uta
„Sup
er k
olek
cija
“, po
nuđe
na č
itate
ljima
uz
„Več
ernj
i lis
t“, s
pod
nasl
ovom
„R
atni
zlo
čini
- m
asov
ne
grob
nice
- po
pis
svih
poj
edin
ačni
h i m
asov
nih
grob
nica
u
RH
iz D
rugo
g sv
jets
kog
rata
i po
raća
, s lo
kaci
jam
a,
poči
nite
ljima
i bro
jem
žrta
va“,
poka
zala
se
kao
čist
a ob
-m
ana,
jer s
u, s
upro
tno
sam
om n
aslo
vu, u
glav
nom
pop
-is
ane
grob
nice
u k
ojim
a su
, izg
leda
, sah
ranj
ene
sam
o žr
tve
kom
unis
ta i
parti
zana
, št
o os
tavl
ja d
ojam
da
su
sam
o on
i vrš
ili zl
očin
e. D
a se
rad
i o p
ropa
gand
istič
ko-
ideo
logi
jsko
j pr
irodi
ov
og
urat
ka
svje
doče
i
drug
e či
njen
ice.
Tak
o se
ubi
jenu
ned
užnu
dje
cu, s
tarc
e i ž
ene
za v
rijem
e II
svje
tsko
g ra
ta n
e de
fi nira
kao
njih
ove
žrtv
e,
nego
kao
pro
tivni
ke u
staš
kog
reži
ma
i sila
Oso
vine
!?U
dev
et ž
upan
ija, o
d de
setk
e ot
kriv
enih
gro
blja
, nem
a ni
jedn
og u
koj
em s
u po
kopa
ni u
rat
u po
ginu
li N
ijem
ci,
usta
še,
dom
obra
ni...
neg
o su
sve
nap
unje
ne n
jihov
im
tijel
ima
koja
su
parti
zani
stri
jelja
li, p
a sl
ijedi
zak
ljuča
k da
su
Nije
mci
, ust
aše
i dru
ga n
jihov
a br
aća
po o
ružj
u, b
ili se
stre
milo
srdn
ice
koje
su
parti
zani
sku
plja
li ko
jeku
da
i odv
ozili
u eg
zeku
ciju
. Po
tim p
odac
ima
tam
o ra
ta n
ije
bilo
. Iz
osta
vlja
nje
isto
vrem
enog
pub
licira
nja,
na
isti
nači
n,
i zl
očin
a us
taša
, če
tnik
a i
okup
ator
a, p
od i
zgov
orom
da
je t
o od
mah
pos
lije s
amog
rat
a uč
inje
no,
u su
štin
i je
bez
obra
zluk
, je
r se
, po
sebn
o m
ladi
ma,
koj
ima
su
nepo
znat
i ti
poda
ci,
šalje
kriv
a sl
ika
o do
gađa
njim
a ve
zani
m z
a D
rugi
svj
etsk
i rat
i an
tifaš
istič
ki p
okre
t. Po
t-
puno
bi d
ruga
čije
zvu
čalo
kad
a bi
se
isto
vrem
eno
mog
lo
proč
itati,
na
prim
jer d
a su
u ru
jnu
1942
. god
ine
usta
še iz
Izmeđ
u NDH
, Tuđ
mana
i Eur
ope!
HRVA
TSKA
Kad
a će a
ntifaš
izam
doživ
jeti s
tvarn
u veri
fi kac
iju? U
Tre
šnje
vcu,
sel
u u
opšt
ini K
anjiž
a, o
vih
dana
obe
leža
va
se ju
bile
j: dv
ades
etog
odiš
njic
a pr
ogla
šenj
a D
uhov
ne re
-pu
blik
e Zi
cer,
kao
sim
bola
tada
šnje
g an
tirat
nog
prot
esta
i o
tpor
a ra
tu n
a pr
osto
ru b
ivše
Jug
osla
vije
.Pr
e dv
e de
ceni
je,
poče
tkom
maj
a, u
Tre
šnje
vcu
su o
r-ga
nizo
vani
prv
i ant
iratn
i pro
test
i, ko
je s
u in
icira
le ž
ene,
m
ajke
i su
prug
e zb
og m
asov
nih
mob
ilizac
ija m
uška
raca
u
tom
sel
u. T
reba
pod
setit
i da
su
Vojv
ođan
i, pr
e sv
ih
prip
adni
ci n
acio
naln
ih m
anjin
a, p
ropo
rcio
naln
o m
nogo
če
šće
dobi
jali
pozi
ve „
u re
zerv
u“ i
poto
m o
dvođ
eni n
a fro
nt.
Na
prvo
m s
kupu
je b
ilo o
ko 7
00 m
ešta
na. N
ared
nih
dana
„p
okre
t“ je
ras
tao
i na
rast
ao d
o pr
ogla
šenj
a D
uhov
ne
IMEN
OVAT
I TO
RATO
M
Dve d
ecenij
e Duh
ovne
repu
blike
Zicer
AJM
E M
ENI
Čič
ak s
kinu
o pl
oču
s im
enom
Mar
šala
Tita
.Za
greb
e, s
ritan
ti 8
. maj
a!Ć
ićo
Senj
anov
ić
BOSN
A I H
ERC
EGO
VIN
A U
pod
elje
noj z
emlji
pod
elje
n D
an p
obed
e
U f
aktič
ki p
odel
jeno
j Bos
ni i
Her
cego
vini
obe
leže
n je
, ka
ko j
e ko
um
eo,
Dan
pob
ede,
a z
vani
čnic
i u
Sara
jevu
i Ba
njal
uci s
u, s
vako
na
svoj
nač
in,
odal
i po
čast
žrtv
ama
faši
zma.
U S
araj
evu
je D
an p
obed
e ob
elež
en is
pred
spo
men
i-ka
žrtv
ama
faši
stič
kog
tero
ra „V
ečna
vat
ra”.
Venc
e ko
d sp
omen
ika
polo
žili
su č
lan
Pred
sedn
ištv
a Bi
H Ž
eljk
o Ko
mši
ć, p
rem
ijer K
anto
na S
araj
evo
Fikr
et
Mus
ić, g
rado
nače
lnik
Gra
da S
araj
eva
Alija
Beh
men
, na
čeln
ik o
pštin
e C
enta
r D
ževa
d Be
ćire
vić,
te d
rugi
vi
soki
zva
ničn
ici S
DP-
a Bi
H.
„Var
ali s
mo
se k
ada
smo
kraj
em p
rošl
og s
tole
ća m
is-
lili d
a je
prič
a o
faši
zmu
na o
vim
pro
stor
ima
zavr
šena
. Iz
toga
treb
amo
izvu
ći p
ouku
da
je fa
šiza
m 9
. maj
a 19
45.
godi
ne s
lom
ljen
sam
o vo
jnič
ki u
Nem
ačko
j i
Italij
i, al
i da
on jo
š uv
ek p
osto
ji u
Evro
pi”,
izja
vio
je
Kom
šić.
On
je n
agla
sio
da fa
šiza
m n
e tre
ba p
otce
njiv
ati i
mis
-lit
i da
se d
emok
rats
ki s
iste
mi m
ogu
sam
i odb
rani
ti od
nje
ga,
nego
da
uvek
tre
ba b
iti s
prem
an n
a be
-sk
ompr
omis
nu b
orbu
pro
tiv fa
šizm
a.C
veće
i v
ence
na
spom
enik
žrtv
ama
faši
zma
na
Trgu
pal
ih b
orac
a u
Banj
aluc
i po
loži
li su
pre
ds-
ednk
RS
Milo
rad
Dod
ik i
pre
mije
r Vl
ade
RS
Ale-
ksan
dar
Džo
mbi
ć, k
ao i
broj
ne d
eleg
acije
bor
ački
h ud
ruže
nja.
Dod
ik je
, na
ravn
o ci
ničk
i, po
ruči
o da
je R
S (p
osle
će
tvor
ogod
išnj
e op
sade
Sar
ajev
a, r
ušen
ja s
vih
16
džam
ija u
Ban
jalu
ci i
veći
ne d
rugi
h do
kle
god
joj j
e m
oć d
opira
la, č
išće
nja
Podr
inja
od
mus
liman
a, S
re-
bren
ice
i mno
go, m
nogo
dru
gih
zloč
ina
- prim
. ur)
u
sebe
utk
ala
vred
nost
i ant
ifaši
stič
ke b
orbe
i po
sled
-nj
eg O
tadž
bins
kog
(!) ra
ta, d
a je
sta
biln
a i s
prem
na
da s
e su
oči s
a sv
im iz
azov
ima.
„R
epub
lika
Srps
ka
ne o
dust
aje
od b
orbe
za
bolje
dru
štvo
i te
žnje
ka
sa-
vrem
enim
civ
iliza
cijs
kim
sis
tem
ima”
, rek
ao je
Dod
ik.
On
je p
odse
tio d
a se
tok
om D
rugo
g sv
etsk
og r
ata
na p
odru
čju
koje
dan
as o
buhv
ata
RS
vodi
lo n
eko-
liko
znač
ajni
h i v
elik
ih b
itaka
- n
a Ko
zari,
Sut
jesc
i, N
eret
vi...
Pred
sedn
ik R
S je
nag
lasi
o da
je s
rpsk
i nar
od p
od-
neo
nem
erlji
ve ž
rtve
u bo
rbi
prot
iv f
ašiz
ma,
ne
potc
enju
jući
ni ž
rtve
drug
ih n
arod
a, te
da
je v
eom
a va
žno
što
je ta
da s
rpsk
i nar
od b
io n
a st
rani
ant
ihit-
lero
vske
koa
licije
.Is
tovr
emen
o, u
hra
mu
Hris
ta S
pasi
telja
u B
anja
luci
je
služ
en p
aras
tos
za p
ogin
ule
u bo
rbi p
rotiv
faši
zma.
CR
NA
GO
RA
Kren
ula
Tito
va š
tafe
ta
Pore
d uo
biča
jeno
g ob
elež
avan
ja D
ana
pobe
de n
ad
fašiz
mom
i go
vora
čel
nika
o s
lavn
oj u
stan
ičkoj
i pa
rti-
zans
koj e
pope
ji, u
Crn
oj G
ori je
naj
znač
ajni
ja v
est d
a je
Ti
tova
šta
feta
ope
t kre
nula
na
svoj
put
!?Št
afet
a br
atst
va i
jed
inst
va k
renu
la j
e ba
š na
Dan
po
bede
, ovo
ga p
uta
i pov
odom
120
-god
išnjic
e ro
đenj
a Jo
sipa
Broz
a Ti
ta,
iz N
ikšića
na
put
kroz
Crn
u G
oru,
M
aked
oniju
i Sr
biju
.C
rnog
orsk
a št
afet
a, k
ako
je n
ajav
io o
rgan
izato
r te
man
i-fe
stac
ije,
stra
nka
Jugo
slove
nska
kom
unist
ička
parti
ja
Crn
e G
ore,
sre
šće
se p
re 2
5. m
aja
u Sm
eder
evu
sa
jedn
om š
tafe
tom
iz S
love
nije
. Zat
im ć
e je
dna
od n
jih b
iti os
tavlj
ena
u M
uzej
u 25
. maj
a u
Beog
radu
, a d
ruga
u
Tito
voj r
odno
j kuć
i u K
umro
vcu.
Slov
enač
ka š
tafe
ta ć
e pr
oći k
roz
Hrv
atsk
u i B
osnu
i Her
-ce
govin
u.R
ođen
dan
pred
sedn
ika S
FRJ
Josip
a Br
oza
Tita
, 25.
maj
, ve
ć viš
e go
dina
obe
leža
va n
evla
dina
org
aniza
cija
Gen
-er
alni
kon
zula
t SFR
J, s
a se
dišt
em u
Tivt
u.Te
leviz
ija C
rne
Gor
e je
pov
odom
32.
god
išnjic
e sm
rti
Josip
a Br
oza
Tita
, 4. m
aja,
rep
rizira
la s
voju
dok
umen
-ta
rnu
emisi
ju o
d pr
e dv
e de
ceni
je o
Tito
vom
bor
avku
u
Crn
oj G
ori.
SLO
VEN
IJA
Dan
pob
ede
je D
an E
vrop
e
Na
Kong
resn
om t
rgu
u Lj
ublja
ni E
vrop
ska
kom
isija
i
Gra
d Lj
ublja
na o
rgan
izova
li su
tra
dicio
naln
u pr
osla
vu
povo
dom
Dan
a po
bede
nad
fašiz
mom
i na
cizm
om.
Skup
u od
više
hilja
da g
rađa
na v
ideo
vez
om iz
Bris
ela
obra
tio s
e i e
vrop
ski k
omes
ar J
anez
Pot
očni
k, n
agla
sivši
da
Evr
opa
i Slo
veni
ja s
lave
„ide
ju, k
oja
je iz
tole
ranc
ije i
pošt
ovan
ja s
vega
što
nas
del
i i p
ovez
uje
u ev
rops
kom
pr
osto
ru p
rera
sla u
uve
renj
e da
je s
arad
nja
naš
prav
i za
jedn
ički p
ut”.
Pošt
o „p
over
enje
kop
ni i
sum
nje
rast
u u
vrem
e kr
ize“,
Poto
čnik
je u
pozo
rio n
a ra
st n
etol
eran
cije
i sv
e m
anje
spr
emno
sti z
a po
moć
ljud
ima
u ne
volji,
kao
i na
jača
nje
ekst
rem
izma
u sv
im o
blas
tima
politi
ke.
Gra
dona
čeln
ik Lj
ublja
ne Z
oran
Jan
ković
je, i
zmeđ
u os
-ta
log,
reka
o da
gla
vni g
rado
vi Ev
ropi
mog
u po
kaza
ti pu
t ra
zvoj
a i
racio
naln
og p
onaš
anja
. „P
re s
vega
mož
emo
saču
vati
one
vred
nost
i, ko
je s
u na
m d
ali n
aši p
reci
1945
. god
ine
- dr
ugar
stvo
, prij
atel
jstvo
, sar
adnj
u i p
ošto
vanj
e lju
di“!
Na
sinoć
njoj
pro
slavi
je n
astu
pio
Sim
foni
jski
orke
star
R
TV S
love
nija
sa
solis
tima.
U T
rešn
jevc
u, s
elu
u op
štin
i Kan
jiža,
ovi
h da
na o
bele
žava
se
jubi
lej:
dvad
eset
ogod
išnj
ica
prog
laše
nja
Duh
ovne
re-
publ
ike
Zice
r, ka
o si
mbo
la ta
dašn
jeg
antir
atno
g pr
otes
ta
Pre
dve
dece
nije
, po
četk
om m
aja,
u T
rešn
jevc
u su
or-
gani
zova
ni p
rvi a
ntira
tni p
rote
sti,
koje
su
inic
irale
žen
e,
maj
ke i
supr
uge
zbog
mas
ovni
h m
obiliz
acija
muš
kara
ca
u to
m s
elu.
Tre
ba p
odse
titi
da s
u Vo
jvođ
ani,
pre
svih
pr
ipad
nici
nac
iona
lnih
man
jina,
pro
porc
iona
lno
mno
go
češć
e do
bija
li po
zive
„u
reze
rvu“
i po
tom
odv
ođen
i na
Na
prvo
m s
kupu
je b
ilo o
ko 7
00 m
ešta
na. N
ared
nih
dana
„p
okre
t“ je
ras
tao
i na
rast
ao d
o pr
ogla
šenj
a D
uhov
ne
repu
blik
e Zi
cer
(pro
tiv r
ata)
. Por
uke
sa g
otov
o sv
akod
-ne
vnih
miti
nga
i bro
jnih
trib
ina
orga
nizo
vani
h u
ovom
sel
u ja
sno
su p
oziv
ale
na p
ruža
nje
otpo
ra ra
tu. T
rešn
jeva
c je
, zb
og to
ga, v
aljd
a da
se
miro
vnja
čka
„poš
ast“
ne b
i širi
la,
bio
opko
ljen
i ten
kovi
ma,
ali
su m
ešta
ni n
asta
vlja
li ot
por
i org
aniz
ovan
je b
rojn
ih a
ntira
tnih
akc
ija. P
održ
aval
i su
ih
u to
me
i pos
ećiv
ali m
nogi
um
etni
ci,
inte
lekt
ualc
i, ja
vne
lično
sti,
antir
atni
akt
ivis
ti iz
dru
gih
kraj
eva
Vojv
odin
e i S
r-bi
je, p
a i i
z re
gion
a i s
veta
...D
uhov
na r
epub
lika
Zice
r tra
jala
je
96 d
ana,
a s
elo
je
pose
tilo
prek
o 30
0 ja
vnih
ličn
osti
- po
litič
ara,
nov
inar
a,
umet
nika
, ant
iratn
ih a
ktiv
ista
...Tr
ivun
Mih
ajlo
vić
Dve d
ecenij
e Duh
ovne
repu
blike
Zicer
tada
zlo
glas
ne U
dbin
e, u
sel
u Jo
šan,
zaj
edno
s u
kupn
o 33
8 se
ljana
, st
arac
a i ž
ena,
pou
bija
le i
109-
oro
djec
e st
are
do 1
0 go
dina
, a m
ogu
se p
roči
tati
i njih
ova
imen
a,
na p
rimje
r: Ba
njan
in, M
ilova
na, D
ane,
rođ
. 193
9., z
ak-
lale
ga
usta
še; D
iklić
, Dan
e, J
ovo,
rođ.
193
9., s
palile
ga
usta
še i
tako
red
om. I
li u
selu
Vis
uć 3
. pro
sinc
a 19
42.
godi
ne o
d 12
3 se
ljana
ubi
jeno
je i 1
8-or
o dj
ece.
Ovo
nis
u iz
miš
ljeni
pod
aci,
mog
u se
nać
i u Z
born
iku
10.,
stra
na
1098
-110
5 i 1
112-
1115
, Pov
ijesn
i arh
iv K
arlo
vac.
Po s
vem
u su
deći
, kru
na to
j sofi
stic
irano
j rab
oti i
revi
ziji
povi
jest
i je
pok
aziv
anje
ser
ijala
„Ju
gosl
aven
ske
tajn
e sl
užbe
“ ko
ji je
upr
avo
u tij
eku.
Tak
o su
već
u p
rvom
na
stav
ku T
ita i
njeg
ove
sura
dnik
e pr
ikaz
ali k
ao S
talji-
nove
uče
nike
koj
i ve
ć 19
44.
prav
e op
sežn
e sp
isko
ve
za li
kvid
aciju
pro
tivni
ka.
Ispa
da d
a on
i tad
a ni
su im
ali
nika
kve
drug
e br
ige,
ne
čeka
ih s
palje
na z
emlja
, gla
d i
neim
aštin
a, n
ego
su im
spi
skov
i ide
ološ
kih
nepr
ijate
lja
prva
brig
a i
preo
kupa
cija
zbo
g če
ga o
sniv
aju
OZN
-u
i KN
OJ
za p
rove
dbu
pakl
enog
pla
na.
Ispa
da d
a su
za
njih
por
ažen
e sn
age
tek
ideo
lošk
i nep
rijat
elji,
a n
e ra
zni o
dmet
nici
(čet
nici
, ust
aše
i dru
gi) k
oji n
isu
priz
nali
zavr
šeta
k ra
ta, n
ego
su n
asta
vili
borb
u na
osl
obođ
enoj
ze
mlji.
Pre
šuću
ju p
ri to
me
da je
u b
orbi
s is
tima
do 1
953.
go
dine
pog
inul
o ok
o 2.
000
prip
adni
ka K
NO
J-a,
Nar
odne
m
ilicije
i dr
ugih
slu
žbi s
igur
nost
i (za
dnje
gru
pe z
likov
aca
četn
ika,
pod
vod
stvo
m B
ože
Bjel
ice
i Srp
ka M
eden
ice
likvi
dira
ne s
u te
k os
am g
odin
a po
slije
svr
šetk
a ra
ta).
Naj
avlje
no je
da
će d
o kr
aja
biti
tem
atiz
irano
viš
e od
60
slu
čaje
va p
ojed
inač
nih
likvi
daci
ja. D
a se
rad
i sam
o o
jedn
om t
akvo
m s
luča
ju t
o je
ned
opus
tivo
i mor
a se
os
uditi
da
se ta
ko n
ešto
nik
ad n
e po
novi
. Na
žalo
st, u
de
mok
rats
koj
Hrv
atsk
oj m
i te
ško
izvl
ačim
o po
uke
pa,
dok
s je
dne
stra
ne ra
spra
vlja
mo
o sl
učaj
evim
a od
prij
e 60
-ak
godi
na, i
stov
rem
eno
kao
da z
abor
avlja
mo
da je
od
199
0. g
odin
e na
ova
mo
likvi
dira
no i
neko
liko
puta
po
šezd
eset
nev
inih
civ
ila, p
a ča
k i d
jece
(Zec
, Olu
jić),
a o
izba
civa
nju
iz s
tano
va, t
jera
nju
s po
sla
i slič
no d
a se
i ne
gov
ori,
pa d
obro
nov
inar
ka S
anja
Mod
rić k
onst
atira
na
tem
u: „
iza
koje
ga je
ned
vojb
eno
staj
ao s
usta
v“.
O
ovom
e s
šuti.
Baš
sva
šta.
Nav
odno
su
za o
vu s
eriju
Ko-
sova
c i M
anjk
as, k
ao v
anjs
ki s
urad
nici
„keš
irali“
izni
mno
vi
soku
svo
tu k
una
nas
pret
plat
nika
i po
resk
ih o
bvez
nika
, pa
bi n
as H
RT
mor
ao in
form
irati
kolik
o pl
aćam
o ov
o ru
-ga
nje
našo
m p
ameć
u.N
a kr
aju,
pre
osta
je d
a se
kon
stat
ira, k
ako
se m
ediji,
čija
je
zad
aća
prav
ovre
men
o i i
stin
ito in
form
iranj
e gr
ađan
a,
ako
se u
mije
ša p
rljav
a po
litik
a i i
deol
ogija
, lak
o pr
etva
r-aj
u u
svoj
u su
prot
nost
, što
je u
dem
okra
tsko
m d
rušt
vu
nedo
pust
ivo
i za
njeg
ov ra
zvoj
izni
mno
šte
tno.
Josi
p Šk
orić
, Rije
ka
AJM
E M
ENI
„Več
ernj
i“: P
artiz
ani o
kupi
rali
Koru
šku
i lik
vidi
rali
tisuć
u gr
ađan
a.Št
ajer
ska
okup
irala
„Več
ernj
i lis
t“ i l
ikvi
dira
la s
totin
u no
vina
ra.
Ćić
o Se
njan
ović
Rasp
ad SF
RJ, r
aspad
antif
ašizm
aRE
GION
