PRIČ

A je

poč

ela

pre

četir

i god

ine,

na

jedn

oj d

evoj

ačko

j ve

čeri!

Dev

ojke

, žen

e, m

ajke

su,

um

esto

uob

ičaj

enih

ra

zgov

ora,

raz

veza

le o

dan

ašnj

ici

u ko

joj

je č

ovek

čo

veku

sve

man

je č

ovek

, o

sist

emu

ugnj

etav

anja

, tla

čenj

a i

isko

rišća

vanj

a lju

di i

bez

obzi

rnog

krš

enja

lju

dski

h pr

ava,

koj

i od

ljudi

čin

i otu

đene

indi

vidu

e i o

to

taln

o iz

oblič

enoj

ska

li os

novn

ih v

redn

osti.

I kre

nule

su

u ak

ciju

! Mes

ec d

ana

kasn

ije, 2

7. a

prila

- na

Dan

Osv

obod

ilne

front

e za

vre

me

Jugo

slav

ije, d

an-

as D

an u

stan

ka p

rotiv

oku

pato

ra il

i Dan

otp

ora

- on

e su

, u

neka

dašn

joj

Tvor

nici

bic

ikal

a „R

og“,

osno

vale

Že

nski

pev

ački

zbo

r „K

ombi

natk

e“. O

d ta

da o

sam

de-

seta

k že

na, p

evaj

ući p

esm

e ot

pora

, pes

me

potla

čeni

h al

i nik

ad p

obeđ

enih

rad

nika

, sel

jaka

i bo

raca

iz c

elog

sv

eta,

žel

e uč

initi

sve

da

dana

šnjic

a za

okre

ne k

a sv

etu

u ko

jem

će

čove

k op

et č

ovek

u bi

ti pr

ijate

lj.„K

ombi

natk

e“ s

u po

čele

pes

mom

„Ši

vala

je

dekl

ica

zvez

do“,

nast

avile

s „

Hej

brig

ade“

i kr

enul

e u

potra

gu

za u

stan

ički

m b

udni

cam

a di

ljem

zem

aljs

ke k

ugle

, pa

će

vas

pes

mom

pro

vest

i go

tovo

cel

im „

usta

ničk

im

svet

om“

- od

zem

alja

biv

še d

ržav

e, s

nag

lask

om n

a pe

sme

slov

enač

kih

parti

zana

, pr

eko

Italije

i Šp

anije

, do

sev

erne

i ju

žne

Amer

ike.

.. Č

ućet

e „R

dečo

rak

eto“

ve

likog

slo

vena

čkog

pes

nika

Sre

čka

Koso

vela

, pot

om

„Pes

em u

pora

“ ka

ntau

toric

e Ks

enije

Jus

i k

anta

u-to

ra J

anija

Kov

ačić

a, tu

su

i „Pu

ntar

ska“

, „G

rand

ola“

, „K

atju

ša“,

„Bile

ćank

a“, „

The

Abra

ham

Lin

con

Brig

ade“

, „B

andi

era

ross

a“,

„Jut

ri gr

emo

v na

pad“

, „N

abru

sim

o ko

se“,

„Žen

ska

him

na“,

„A la

s ba

rrica

das“

, „El

pue

blo

unid

o“, „

Hej

brig

ade“

, „In

tern

acio

nala

“, pa

„Bel

la c

iao“

, „J

edan

Len

on“,

od B

reht

a „E

inhe

itsfro

ntsl

ied“

... T

ek-

stov

i pj

esam

a po

neka

d se

raz

likuj

u od

orig

inal

a, j

er

su ih

, prir

eđuj

ući i

h za

hor

sko

izvo

đenj

e po

neka

d m

o-ra

le s

krat

iti,

pone

kad

„sle

piti“

del

ove

orig

inal

a iz

viš

e je

zičk

ih g

rupa

, nek

e su

i pr

epev

i...

Sam

e pr

ičaj

u da

re

perto

ar

form

iraju

na

os

novu

dr

uštv

enog

zna

čaja

i p

oruk

a pe

sam

a: č

ovek

sam

o uz

dign

ute

glav

e m

ože

osta

ti sv

oj, s

amo

borb

om m

ože

saču

vati

dost

ojan

stvo

i o

stva

riti

prav

a ko

ja m

u ka

o lju

dsko

m b

iću

prip

adaj

u, s

ve d

rugo

vod

i ugn

jeta

vanj

u i

poro

blja

vanj

u i m

isli,

i te

la. T

akođ

e, k

ažu,

pes

mom

ne

žele

sam

o „p

rotre

sti“

sada

šnjic

u ne

go, i

na

ovaj

nač

in,

prec

ima

zahv

aliti

na

njih

ovoj

bor

bi i

žrtv

ama

koje

su

dali

da b

i dan

as s

vim

a bi

lo b

olje

i vr

atiti

dos

toja

nstv

o se

ćanj

ima

na v

rem

e bo

rbe,

jer

da n

ije b

ilo n

je n

e bi

bi

lo n

i nas

. Iz

pošt

ovan

ja k

a sv

ima

koji

su d

igli

glas

i da

li ži

vote

pev

aju

pesm

e št

o su

hra

nile

duh

revo

luci

on-

ara

dilje

m s

veta

, on

e su

jedn

a ve

lika

potre

sna

prič

a

čove

kove

ver

e u

bolji

svet

, i z

a po

jedi

nce,

i za

dru

štvo

u

celin

i! I,

valja

dod

ati,

peva

ju ih

na

izvo

rnim

jezi

cim

a na

koj

ima

su i

nast

ajal

e.Pr

vi ja

vni n

astu

p „K

ombi

natk

e“ s

u im

ale

mes

ec d

ana

posl

e os

niva

čke

skup

štin

e, u

alte

rnat

ivno

m c

entru

Lj

ublja

ne,

u M

etel

kovo

j, u

sklo

pu

pros

lave

„D

ana

mla

dost

i“. O

dond

a su

nas

tupa

le -

sa n

ekon

venc

iona

l-ni

m p

rate

ćim

„ben

dom

“ - š

irom

Slo

veni

je, n

ajče

šće

za

Dan

ust

anka

, Prv

i maj

ili n

eki d

rugi

dat

um iz

slo

vena

čke

parti

zans

ke i

radn

ičke

pro

šlos

ti. Č

esto

su

u Ita

liji, t

amo

veom

a do

bro

sura

đuju

sa

„Trž

aški

m p

artiz

ansk

im p

e-vs

kim

zbo

rom

“. Pe

vale

su

i u B

eogr

adu.

U R

ijeci

su

bile

200

9. g

odin

e, k

ada

je o

bile

žava

na 5

0-go

dišn

jica

bora

vka

Che

Gue

vare

u o

vom

gra

du.

Gos

tova

le s

u je

dnom

čak

in a

CN

N-u

! I, u

vek

uz o

dgov

araj

uću,

pro

-pr

atnu

prič

u!Ko

mbi

natk

e od

poče

tka

oslu

škuj

u bi

lo d

rušt

va i

uvek

su

na s

trani

obe

spra

vlje

nih,

pa

nije

nik

akvo

čud

o št

o su

sv

e če

šće

muz

ička

pra

tnja

pro

test

nih

skup

ova

po S

lov-

eniji,

na

prim

er ra

dnik

a „M

ure“

ili r

adni

ka-m

igra

nata

, a

bile

su

uklju

čene

i u

kam

panj

u za

„Dru

žins

ki z

akon

ik“.

Upr

avo

zbog

toga

su

„Kom

bina

tke“

osn

oval

e i k

rovn

o ud

ruže

nje

Zavo

d N

ovi K

ombi

nat,

čiji

je o

snov

ni c

ilj ne

-go

vanj

e se

ćanj

a na

sve

one

koj

i su

se b

orili

za lj

udsk

o do

stoj

anst

vo.

Del

atno

sti Z

avod

a -

i kon

certn

e, i

edu-

kativ

ne, i

pol

itičk

e - i

maj

u is

to p

olaz

ište

: hra

niti,

čuv

ati

i ist

icat

i vre

dnos

ti ka

o št

o su

soc

ijaln

a pr

avda

, sol

idar

-no

st, p

rijat

eljs

tvo

i pra

vo n

a bu

nt, j

er „K

ombi

natk

e“ s

u uv

eren

e da

su

otpo

r i b

orba

za

slob

odu

tem

eljn

a lju

d-sk

a pr

ava

svak

og č

ovek

a!N

a os

niva

čkoj

sku

pštin

i bila

je 2

1 „k

ombi

natk

a“, d

anas

ih

je 8

0-ak

dev

ojak

a i ž

ena

iz c

ele

Slov

enije

. Ali

i stu

-de

ntki

nja

iz P

ule

i jed

na F

ranc

uski

nja,

a u

pra

teće

m

bend

u,

popu

larn

o na

zvan

om

„kom

bim

uzik

anti“

, ha

rmon

ikaš

iz T

rsta

. Tr

enut

no je

akt

ivni

h pe

dese

tak,

de

set i

h je

na

„por

odiljs

kom

“, a

osta

tak

dođe

kad

mož

e.

Oku

plja

ih lj

ubav

pre

ma

pesm

i i ž

elja

za

prom

enom

sv

eta,

do

onog

hum

anije

g i p

rimer

enije

g čo

veku

!„K

ombi

natk

e“

su

žene

ra

zlič

itih

živo

tnih

do

ba

- i

osam

naes

togo

dišn

jaki

nje,

i p

enzi

oner

ke,

i de

vojk

e,

i žen

e u

najb

oljim

god

inam

a...

Peva

ju ž

ene

razl

ičiti

h za

nim

anja

i st

atus

a - i

pek

arke

, i n

aučn

ice,

i so

cija

lne

radn

ice,

i v

aspi

tači

ce,

i uč

iteljic

e, i

arh

eolo

škin

je,

i pr

avni

ce, i

sek

reta

rice,

i te

hnič

arke

, res

tora

terk

e, i

kan-

taut

oric

e, i

ekon

omis

tkin

je, i

zan

atlijk

e...

Međ

u nj

ima

su

i stu

dent

kinj

e, i

novi

nark

e, p

a i n

jihov

a de

ca k

oja

se, u

za

njih

nap

ravl

jeno

m k

utku

igra

ju d

ok m

ame

vežb

aju

da p

esm

om n

aved

u čo

veka

da

se u

spra

vi, d

igne

gla

vu

i kaž

e: „D

osta

je b

ilo u

gnje

tava

nja!

“Kr

edo

im je

: „C

rven

om k

redo

m p

isat

i tra

dici

ju o

tpor

a!“

Gor

azd

Suho

doln

ik, L

jubl

jana

„Kom

binatk

e“ - k

ako m

oćno

zvuč

e!

Izdav

ač:

Učite

lj ne

znali

ca

i nje

govi

komi

teti

- CZ

KD

Ured

nik:

Drag

omir

Oluji

ć Ol

uja

Dizaj

n i

prelo

m:

Matij

a Me

denic

a Št

ampa

: Fo

tokop

irnica

„S

tuden

t“

Odbra

ni Fil

ozofs

kiOd

brani

Filolo

ški

SLOV

ENIJA

S crv

enom

kred

om pi

sati t

radici

ju otp

ora

Bilte

nLI

BER

ALIZ

AM, s

ocija

lizam

i fa

šiza

m -

tri v

elik

e id

eje

mod

erno

g do

ba i

odgo

vara

jući

pok

reti,

or-

gani

zaci

je, p

artij

e...

proi

zišl

i su

iz s

loga

na F

ran-

cusk

e bu

ržoa

ske

revo

luci

je 1

789:

Slo

boda

, Je

dnak

ost,

Brat

stvo

! Raz

likov

ali s

u se

sam

o po

(p

re)n

agla

šava

nju

jedn

og o

d ov

ih p

rinci

pa, s

vi

zavr

šili

u sv

ojim

sup

rotn

ostim

a - l

iber

aliz

am u

gl

obal

noj s

lobo

di fi

nans

ijsko

g ka

pita

la, s

ocija

li-za

m u

obo

gotv

orav

anju

„kom

unis

tičke

“ drž

ave

(i pa

rtije

), a

faši

zam

u s

travi

čnim

zlo

čini

ma

prem

a D

rugi

ma

i svi

, sem

(ova

ko „r

azvi

jeno

g“)

liber

aliz

ma,

otiš

li u

ropo

tarn

icu

isto

rije!

Zam

išlje

ni k

ao -

nera

zdvo

jno!

- je

dins

tvo,

od

mah

su

se s

ukob

ili i d

ok s

u lib

eral

izam

i so

cija

lizam

vod

ili m

anje

viš

e „fe

r“ (p

oliti

čke,

ek

onom

ske,

kul

turn

e i d

ruge

) bitk

e, fa

šiza

m

je o

tvor

enim

nas

iljem

, net

oler

anci

jom

i is

klju

čivo

šću

ušao

u b

orbu

do

istre

blje

nja

i za

poče

o D

rugi

sve

tski

rat.

Na

kraj

u, u

jedi

njen

i lib

eral

izam

i so

cija

lizam

su

vojn

o po

razi

li (p

ro)fa

šist

ičke

sna

ge, a

li ni

su u

klon

ili uz

roke

po

novn

og (p

o)ja

vlj(i

v)an

ja fa

šizm

a. D

anas

su

ga p

une

tranz

icio

ne z

emlje

, nis

u ga

poš

teđe

ne

ni tz

v. ra

zvije

ne d

emok

ratij

e!Ia

ko s

u M

usol

inije

v M

arš

na R

im i

preu

zim

anje

vl

asti

1920

. viš

e lič

ili na

par

adu,

sam

o su

(ta

dašn

ji) k

omun

isti

- i te

orijs

ki, i

ideo

lošk

i, i

prak

tično

- sh

vatil

i koj

a se

i ka

kva

opas

nost

iz

a to

ga k

rije

i odm

ah in

icira

li an

tifaš

istič

ke

akci

je. N

jihov

zna

čaj i

pot

reba

za

otpo

rom

fa

šizm

u na

glo

rast

e sa

Hitl

erov

om p

obed

om

na iz

borim

a u

Nem

ačko

j 193

3. i

naci

stič

kim

di

vlja

njem

sle

deći

h go

dina

, pa

ulas

kom

Jap

ana

u Tr

ojni

pak

t.Po

čela

je e

ra is

torij

skog

ant

ifaši

zma

kao

pokr

eta

prot

iv fa

šizm

a za

oču

vanj

e de

mok

ratij

e i s

vets

kog

mira

. Prv

o su

drž

ave

usva

jale

an

tifaš

izam

kao

pol

itiku

oču

vanj

a ne

zavi

snos

ti ze

mlje

od

faši

stič

ke a

gres

ije, z

atim

su

žene

or

gani

zova

le s

vets

ki ž

ensk

i ant

ifaši

stič

ki

front

, pot

om k

omun

isti

i soc

ijalis

ti st

vara

ju

naro

dne

front

ove,

pa

omla

dinc

i i ra

zni p

acifi

sti,

a kn

jižev

nici

Anr

i Bar

bis

i Rom

en R

olan

po

kreć

u an

tirat

ne i

antif

ašis

tičke

kon

gres

e za

od

bran

u ku

lture

i ci

viliz

acije

(na

jedn

om o

d nj

ih

glav

ni g

ovor

nik

je b

io Iv

o Lo

la R

ibar

, sek

reta

r SK

OJ-

a), d

a bi

, pos

le iz

bija

nja

rata

, Sta

ljin,

Čer

čil i

Ruz

velt

form

irali

Save

znič

ku (a

ntih

it-le

rovs

ku) k

oalic

iju, k

oja

je d

ovel

a do

voj

nog

slom

a fa

šizm

a.Ak

tuel

na e

ra a

ntifa

šizm

a po

činj

e od

mah

po

zavr

šetk

u D

rugo

g Sv

etsk

og ra

ta. U

klan

janj

e po

sled

ica

ratn

ih z

biva

nja,

mad

a ne

i uz

roka

za

poj

avu

faši

zma,

i fo

rmira

nje

- nac

iona

lnih

i s

vets

kih

- ins

tituc

ija z

a sp

reča

vanj

e ob

nove

fa

šizm

a. A

ntifa

šist

ička

bor

ba je

dan

as v

iše

nego

na

dnev

nom

redu

, jer

pov

ampi

ruju

se

star

e fa

šist

ičke

sna

ge i

javl

jaju

nov

e, p

oseb

no

u tra

nzic

ioni

m z

emlja

ma,

pa

borb

a m

ora

biti

nepr

esta

na!

Dra

gom

ir O

lujić

Olu

ja

NI o

ve g

odin

e u

Srbi

ji se

ne

zna

šta

se d

anas

, 9. m

aja,

„s

lavi

“ -

Dan

pob

ede

nad

faši

zmom

u D

rugo

m s

vets

kom

ra

tu i

/ili

Dan

Evr

ope!

? N

e zn

a se

ni

koji

je „

praz

nik“

zn

ačaj

niji:

Dan

pob

ede

nad

faši

zmom

se

slav

i „sl

užbe

no“ i

ne

radn

o sa

mo

jeda

n da

n, a

man

ifest

acije

- bi

lo „s

lužb

ene“

, bi

lo „

naro

dne“

- po

vodo

m D

ana

Evro

pe tr

aju

do 2

0. m

aja.

O

rgan

izat

or „

pros

lave

“ D

ana

pobe

de n

ad f

ašiz

mom

je

drža

va, o

rgan

izat

or „s

lavl

ja“ u

čas

t Dan

a Ev

rope

je, u

z ne

m

alu

pom

oć d

ržav

e, (d

a l‘

parti

ja il

‘ nev

ladi

na o

rgan

izac

ija

đavo

bi g

a zn

ao) E

vrop

ski p

okre

t u S

rbiji.

Da

se p

riset

imo

i pod

setim

o ne

kolik

ih č

inje

nica

!

9. m

aj -

Dan

pob

ede

nad

faši

zmom

u D

rugo

m s

vets

kom

ra

tu

Posl

e še

stog

odiš

njeg

or

užan

og

suko

ba,

zapo

četo

g 1.

se

ptem

bra

1939

. go

dine

nap

adom

nac

istič

ke N

emač

ke

na P

oljs

ku, D

rugi

sve

tski

rat -

naj

veći

i po

obi

mu

stra

danj

a na

jtrag

ični

ji or

užan

i suk

ob u

isto

riji č

oveč

anst

va -

na

ev-

rops

kim

pro

stor

ima

okon

čan

je 9

. maj

a 19

45. b

ezus

lovn

om

kapi

tula

cijo

m v

ojni

h sn

aga

Treć

eg ra

jha.

Na

ovim

pro

stor

ima

(i Sr

biji)

rat j

e po

čeo

bom

bard

ovan

jem

Be

ogra

da i

upad

om s

naga

Ver

mah

ta i

njeg

ovih

sav

ezni

-ka

na

terit

oriju

Jug

osla

vije

, 6. a

prila

194

1. K

ralj

Peta

r II

i Vl

ada

gene

rala

Duš

ana

Sim

ović

a be

že iz

zem

lje, a

gen

-er

al K

alaf

atov

ić p

otpi

suje

kap

itula

ciju

Kra

ljevs

ke v

ojsk

e.

Jugo

slav

ija j

e ra

spar

čana

i u

spos

tavl

jen

je o

kupa

cion

i N

ovi p

ored

ak: s

tvor

ene

su d

ve (p

ara)

drža

ve -

mar

ione

tska

Pa

velić

eva

ND

H i

kvis

linšk

a N

edić

eva

adm

inis

traci

ja, B

a-na

t i s

ever

na S

love

nija

su

prip

ojen

i Tre

ćem

Raj

hu, o

stat

ak

Slov

enije

, pr

imor

ska

Hrv

atsk

a i

Crn

a G

ora

Italiji

, Ba

čka

Mađ

arsk

oj, a

Mak

edon

ija i

isto

čna

Srbi

ja B

ugar

skoj

, ubr

zo

su u

spos

tavl

jeni

i kol

abor

acio

nist

ički

odn

osi n

emač

kih,

ital

i-ja

nski

h i lo

kaln

ih s

naga

, u S

rbiji

je, s

em u

prv

oj, k

ratk

oj fa

zi,

najz

nača

jniji

kola

bora

cion

ist

puko

vnik

/đen

eral

Dra

golju

b D

raža

Mih

ailo

vić.

Org

aniz

ovan

i, or

užan

i otp

or ta

da n

ajve

ćoj v

ojno

j sili

u Ev

-ro

pi p

očeo

je v

eć u

leto

194

1, iz

bija

njem

širo

m J

ugos

lavi

je

mas

ovno

g us

tank

a pr

otiv

oku

pato

ra i

kvis

linga

, stv

aran

jem

N

OVJ

i N

OP-

a, p

redv

ođen

ih K

PJ-o

tom

i Jo

sipo

m B

rozo

m

Tito

m, a

bor

be s

u tra

jale

čak

sed

am d

ana

duže

neg

o u

dru-

gim

kra

jevi

ma

Evro

pe i z

avrš

ene

velič

anst

veno

m p

obed

om

parti

zans

ke a

rmije

, sas

tavn

icom

Sav

ezni

čke

koal

icije

, nad

(p

ro)fa

šist

ički

m s

naga

ma

i osl

obođ

enje

m z

emlje

i nj

enih

na

roda

od

faši

zma.

U S

rbiji

su m

asov

na s

trada

nja

civi

la

u Ja

jinci

ma,

Kra

ljevu

, Kr

aguj

evcu

, na

Sta

rom

Saj

miš

tu

u Be

ogra

du,

u N

ovom

Sad

u, N

išu

i dr

ugim

nas

eljim

a za

stra

šuju

će s

vedo

čans

tvo

rata

, a

isto

rija

je t

a ne

dela

vi

dela

i os

udila

kao

zlo

čin

prot

iv h

uman

osti.

Stvo

rena

je

nova

Jug

osla

vija

i u

njo

j ob

novl

jena

Srb

ija,

sist

em k

oji j

e za

45

godi

na r

azvo

ja u

miru

Jug

osla

viju

sa

pret

posl

ednj

eg d

oveo

na

sedm

o m

esto

u E

vrop

i.

9. m

aj -

Dan

Evr

ope

Dan

Ev

rope

si

mbo

lizuj

e ob

javl

jivan

je

tzv.

Šu

man

ove

dekl

arac

ije,

9.

maj

a 19

50,

kojo

m

je

tada

šnji

min

ista

r sp

oljn

ih

posl

ova

Fran

cusk

e R

ober

t Šu

man

pr

edlo

žio

doju

čera

šnjim

nep

rijat

eljim

a - N

emač

koj i

Fra

ncus

koj -

da

uspo

stav

e za

jedn

ičku

org

aniz

aciju

za

upra

vlja

nje

indu

s-tri

jom

ugl

ja i

čel

ika

iz k

oje

je k

asni

je n

asta

la E

vrop

ska

zaje

dnic

a, d

anaš

nja

Evro

pska

uni

ja. U

stv

ari,

radi

lo s

e o

jedn

oj k

lasi

čnoj

bur

žoas

koj u

jdur

mi:

kako

jeda

n po

seba

n in

tere

s št

o bo

lje p

reds

tavi

ti op

štim

inte

reso

m, p

a je

inte

res

tada

šnje

g na

jkru

pnije

g ka

pita

la, k

apita

la u

indu

strij

i čel

ika,

po

kriv

en e

vrop

skim

inte

reso

m i

pom

irenj

em d

ojuč

eraš

njih

ne

prija

telja

! U to

me

je „č

ar“ a

ntifa

šizm

a ka

o ev

rops

ke v

red-

nost

i.EU

je n

a za

seda

nju

Save

ta u

Mila

nu (

tek!

) 19

85. g

odin

e od

luči

la d

a se

9. m

aj i

zvan

ično

sva

ke g

odin

e ob

elež

ava

kao

Dan

Evr

ope.

9. m

aj 2

012.

i Sr

bija

Dan

as ć

e u

Srbi

ji biti

obe

leže

ni i D

an p

obed

e na

d fa

šizm

om

i Dan

Evr

ope!

Povo

dom

Dan

a po

bede

u 1

7 sa

ti u B

eogr

adu

će b

iti iz

vrše

na

poča

sna

artil

jerij

ska

paljb

a sa

Sav

ske

tera

se B

eogr

adsk

e tv

rđav

e.

Drž

avni

fu

nkci

oner

i, di

plom

atsk

e i

vojn

e de

l-eg

acije

i br

ojna

udr

užen

ja i

građ

ani ć

e po

laga

njem

ven

aca

kod

Spom

enik

a os

lobo

dioc

ima

Beog

rada

, Sp

omen

ika

sovj

etsk

om v

ojni

ku i

Nez

nano

m ju

naku

na

Aval

i obe

leži

ti 9.

m

aj, a

prv

i sek

reta

r Rus

ke a

mba

sade

će

na B

rdu

mira

kod

G

ornj

eg M

ilano

vca

polo

žiti

vena

c na

spo

men

-gro

bnic

u gd

e je

sah

ranj

eno

408

bora

ca C

rven

e ar

mije

koj

i su

izgi

nuli

u D

rugo

m s

vets

kom

ratu

u o

vom

del

u Šu

mad

ije...

I, ni

ko, b

aš n

iko

neće

pom

enut

i NO

B, N

OP,

NO

VJ, K

PJ,

parti

zane

i sl

avne

bitk

e, T

ita...

Neć

e po

men

uti n

i šta

je s

ve

učin

jeno

za

45 g

odin

a m

ira!?

Nem

a ču

đenj

a -

Srbi

ja je

je

dna

od re

tkih

zem

alja

u k

ojoj

se

reha

bilit

uju

faši

sti,

u ko

joj

je v

eć r

ehab

ilitov

ana

gom

ila k

visl

inga

i ko

labo

raci

onis

ta,

čak

ratn

ih z

loči

naca

, u k

ojoj

su

u to

ku s

udsk

i pro

cesi

za

reha

bilit

aciju

đen

eral

a M

ihai

lovi

ća i

gene

rala

Ned

ića,

sve

na

osn

ovu

neza

koni

to d

onet

og Z

akon

a o

reha

bilit

aciji!

Sr-

bija

je, t

akođ

e, z

emlja

koj

a sv

oj „a

ntifa

šiza

m“ g

radi

na

anti-

antif

ašiz

mu,

na

onim

a ko

ji su

se

boril

i pro

tiv a

ntifa

šist

a!Po

vodo

m D

ana

Evro

pe b

iće

u na

redn

ih 1

1 da

na o

rgan

i-zo

vano

25

man

ifest

acija

- š

to s

ports

kih,

što

kul

turn

ih, š

to

rasp

rava

o e

kono

msk

im p

robl

emim

a i,

nara

vno,

evr

opsk

im

inte

grac

ijam

a, s

ve u

sla

vu p

roda

je i

pred

aje

Srbi

je e

vrop

-sk

om k

apita

lu!

„Ova

j dat

um d

efi n

iše

našu

ant

ifaši

stič

ku p

rošl

ost,

ali,

i kao

D

an E

vrop

e, d

efi n

iše

našu

evr

opsk

u bu

dućn

ost”,

kaz

ao je

je

dan

od g

rads

kih

čeln

ika

Alek

sand

ar A

ntić

. Am

en!

d.o.

o.

Beog

rad,

broj

5, 9.

maj

2012.

ucit

eljne

znali

ca.or

g

Srbij

a sa a

nti-an

tifaši

zmom

za sa

moo

braz

ovan

je

druš

tven

a pi

tanj

a

Anti

fašiza

mAK

TUEL

NA T

EMA

PITA

NJE

I O

DG

OVO

RZa

što

mi D

an p

obed

e na

d fa

šizm

om s

lavi

mo

kao

Dan

Evr

ope?

Da

bism

o če

tnik

e, n

edić

evce

, ljo

tićev

ce i

ine

pošt

edel

i fru

stra

cija

!

KOD

nas

je,

u H

rvat

skoj

, bo

rba

nepr

esta

na!

Posl

e kr

atke

, ali

žučn

e ra

spra

ve, S

abor

je o

dluč

io d

a ne

bud

e vi

še p

okro

vite

lj ko

mem

orac

ije n

a Bl

eibu

rgu.

Ali.

.. U

z dn

evni

k „V

ečer

nji l

ist“,

od

26.

velja

če o

ve g

odin

e, k

ao

„Sup

er k

olek

cija

“, po

nuđe

na j

e či

tate

ljima

na k

upnj

u br

ošur

a „R

atni

zlo

čini

- m

asov

ne g

robn

ice

u R

H iz

Dru

-go

g sv

jets

kog

rata

“. N

a H

TV-u

upr

avo

je u

tije

ku p

rika-

ziva

nje

serij

e „J

ugos

lave

nske

tajn

e sl

užbe

“. Ja

kov

Sed-

lar

snim

a sv

oje

„pro

mid

žben

e“ fi

lmov

e. A

nton

Vrd

olja

k ta

kođe

r, al

i sa

„um

jetn

ički

m“

garn

irung

om.

Prip

rem

aju

se fi

lmov

i o „

hero

jima

Dom

ovin

skog

rat

a“,

prije

svi

h o

Anti

Got

ovin

i. Itd

.Sv

a ov

a do

gađa

nja

ukaz

uju

na t

o ka

ko s

e ko

d na

s,

već

više

des

etlje

ća, n

epre

stan

o vo

di D

rugi

svj

etsk

i rat

, sa

mo

drug

im s

reds

tvim

a, t

ežeć

i iz

jedn

ačav

anju

žrtv

e i

zloč

ina,

odn

osno

oba

dviju

stra

na r

ata.

Nik

ako

da

sazr

ije, p

oseb

no u

nek

im g

lava

ma,

svi

jest

o to

me

da s

e ne

živ

i od

proš

lost

i kao

niti

da

ND

H,

sam

im p

oraz

om

naci

faši

zma,

nije

imal

a ni

kakv

ih š

ansi

da

prež

ivi,

jer j

e u

svom

izvo

rištu

bila

zlo

čina

čka.

Iako

sm

o u

Dru

gom

svj

etsk

om ra

tu im

ali d

alek

o na

jjači

an

tifaš

istič

ki p

okre

t u

Euro

pi,

ali,

umje

sto

da t

o ka

-pi

taliz

iram

o, k

od n

as s

e on

sus

tavn

o i

perm

anen

tno

omal

ovaž

ava

i ob

ezvr

jeđu

je,

a pa

rtiza

ni

i ko

mun

i-za

m i

zlož

eni

su s

vako

vrsn

om b

laće

nju

i po

niža

vanj

u.

Poče

tkom

de

vede

setih

je

po

ruše

no,

spal

jeno

ili

„zap

ušte

no“

prek

o 3.

000

spom

enik

a iz

NO

B-a,

pro

mi-

jenj

eni s

u na

zivi

ulic

a i t

rgov

a, č

ak g

rado

va i

nase

lja, i

z kn

jižni

ca s

u iz

baci

vane

knj

ige

štam

pane

na

ćiril

ici,

ob-

javl

jeno

je n

a st

otin

e „h

isto

rijsk

ih“ k

njig

a...

Sve

to č

ini s

e pe

rfi dn

o i s

miš

ljeno

i ne

prez

a se

od

razn

ih m

anip

ulac

ija,

pa n

i od

revi

zije

pov

ijest

i. To

je d

obro

sm

išlje

n i r

azra

đen

cini

zam

. D

ekla

rato

rno

smo

za a

ntifa

šiza

m, z

a nj

ega

se p

oliti

čari

u ov

ih d

vade

set g

odin

a po

ziva

ju u

svi

m p

rigod

nim

situ

aci-

jam

a, a

u p

raks

i je

nešt

o sa

svim

dru

go i

druk

čije

. Pita

nje

je d

okle

tako

?Ve

ć 19

92. n

ova

vlas

t je

parti

zani

ma

sman

jila m

irovi

ne

i uk

inul

a sv

a dr

uga

steč

ena

prav

a, a

ist

ovre

men

o je

us

taša

ma

i dom

obra

nim

a po

veća

la m

irovi

ne. O

sim

toga

, ov

i pot

onji,

što

je s

kand

aloz

no, p

o po

zitiv

nim

pro

pisi

ma

vode

se

kao

dom

ovin

ska

vojs

ka,

a pa

rtiza

ni s

u os

tali

bez

dom

ovin

e, p

a se

sam

o po

seb

i pod

razu

mije

va d

a su

us

taše

i do

mob

rani

priz

natij

i i „j

edna

kiji“

od

antif

ašiz

ma.

Dan

ašnj

a je

Hrv

atsk

a, b

ar d

ekla

rativ

no,

slje

dnic

a ZA

-VN

OH

-a,

pa j

e sa

svim

nep

rimje

reno

da

Sabo

r bu

de

pokr

ovite

lj ko

mem

orac

ije p

oraž

ene

vojs

ke N

DH

-a n

a Bl

eibu

rško

m p

olju

, u to

m s

mis

lu -

raz

um je

pre

vlad

ao.

Idej

a o

podi

zanj

u ob

ilježj

a za

nev

ine

žrtv

e, o

ne o

sobe

ko

je s

u po

gubl

jene

bez

suđ

enja

, nas

tale

pos

lije 1

5. s

vib-

nja

1945

. god

ine,

ima

svog

sm

isla

s ti

m d

a se

do

toga

sp

omen

ika

podi

gne

i obi

lježj

e u

spom

en o

ko 1

.500

par

-tiz

ana

o ko

jima

se d

anas

šut

i, a

pogi

nulih

po

zavr

šetk

u D

rugo

g sv

jets

kog

rata

u s

ukob

ima

s tim

„ne

vini

m“

žrtv

ama

o ko

jima

se to

liko

dana

s go

vori,

s n

azna

kom

da

su p

ogin

uli u

tim

suk

obim

a, je

r to

je p

rava

istin

a i t

ime

bi

valjd

a pr

avda

bila

zad

ovol

jena

.Sp

omen

uta

„Sup

er k

olek

cija

“, po

nuđe

na č

itate

ljima

uz

„Več

ernj

i lis

t“, s

pod

nasl

ovom

„R

atni

zlo

čini

- m

asov

ne

grob

nice

- po

pis

svih

poj

edin

ačni

h i m

asov

nih

grob

nica

u

RH

iz D

rugo

g sv

jets

kog

rata

i po

raća

, s lo

kaci

jam

a,

poči

nite

ljima

i bro

jem

žrta

va“,

poka

zala

se

kao

čist

a ob

-m

ana,

jer s

u, s

upro

tno

sam

om n

aslo

vu, u

glav

nom

pop

-is

ane

grob

nice

u k

ojim

a su

, izg

leda

, sah

ranj

ene

sam

o žr

tve

kom

unis

ta i

parti

zana

, št

o os

tavl

ja d

ojam

da

su

sam

o on

i vrš

ili zl

očin

e. D

a se

rad

i o p

ropa

gand

istič

ko-

ideo

logi

jsko

j pr

irodi

ov

og

urat

ka

svje

doče

i

drug

e či

njen

ice.

Tak

o se

ubi

jenu

ned

užnu

dje

cu, s

tarc

e i ž

ene

za v

rijem

e II

svje

tsko

g ra

ta n

e de

fi nira

kao

njih

ove

žrtv

e,

nego

kao

pro

tivni

ke u

staš

kog

reži

ma

i sila

Oso

vine

!?U

dev

et ž

upan

ija, o

d de

setk

e ot

kriv

enih

gro

blja

, nem

a ni

jedn

og u

koj

em s

u po

kopa

ni u

rat

u po

ginu

li N

ijem

ci,

usta

še,

dom

obra

ni...

neg

o su

sve

nap

unje

ne n

jihov

im

tijel

ima

koja

su

parti

zani

stri

jelja

li, p

a sl

ijedi

zak

ljuča

k da

su

Nije

mci

, ust

aše

i dru

ga n

jihov

a br

aća

po o

ružj

u, b

ili se

stre

milo

srdn

ice

koje

su

parti

zani

sku

plja

li ko

jeku

da

i odv

ozili

u eg

zeku

ciju

. Po

tim p

odac

ima

tam

o ra

ta n

ije

bilo

. Iz

osta

vlja

nje

isto

vrem

enog

pub

licira

nja,

na

isti

nači

n,

i zl

očin

a us

taša

, če

tnik

a i

okup

ator

a, p

od i

zgov

orom

da

je t

o od

mah

pos

lije s

amog

rat

a uč

inje

no,

u su

štin

i je

bez

obra

zluk

, je

r se

, po

sebn

o m

ladi

ma,

koj

ima

su

nepo

znat

i ti

poda

ci,

šalje

kriv

a sl

ika

o do

gađa

njim

a ve

zani

m z

a D

rugi

svj

etsk

i rat

i an

tifaš

istič

ki p

okre

t. Po

t-

puno

bi d

ruga

čije

zvu

čalo

kad

a bi

se

isto

vrem

eno

mog

lo

proč

itati,

na

prim

jer d

a su

u ru

jnu

1942

. god

ine

usta

še iz

Izmeđ

u NDH

, Tuđ

mana

i Eur

ope!

HRVA

TSKA

Kad

a će a

ntifaš

izam

doživ

jeti s

tvarn

u veri

fi kac

iju? U

Tre

šnje

vcu,

sel

u u

opšt

ini K

anjiž

a, o

vih

dana

obe

leža

va

se ju

bile

j: dv

ades

etog

odiš

njic

a pr

ogla

šenj

a D

uhov

ne re

-pu

blik

e Zi

cer,

kao

sim

bola

tada

šnje

g an

tirat

nog

prot

esta

i o

tpor

a ra

tu n

a pr

osto

ru b

ivše

Jug

osla

vije

.Pr

e dv

e de

ceni

je,

poče

tkom

maj

a, u

Tre

šnje

vcu

su o

r-ga

nizo

vani

prv

i ant

iratn

i pro

test

i, ko

je s

u in

icira

le ž

ene,

m

ajke

i su

prug

e zb

og m

asov

nih

mob

ilizac

ija m

uška

raca

u

tom

sel

u. T

reba

pod

setit

i da

su

Vojv

ođan

i, pr

e sv

ih

prip

adni

ci n

acio

naln

ih m

anjin

a, p

ropo

rcio

naln

o m

nogo

če

šće

dobi

jali

pozi

ve „

u re

zerv

u“ i

poto

m o

dvođ

eni n

a fro

nt.

Na

prvo

m s

kupu

je b

ilo o

ko 7

00 m

ešta

na. N

ared

nih

dana

„p

okre

t“ je

ras

tao

i na

rast

ao d

o pr

ogla

šenj

a D

uhov

ne

IMEN

OVAT

I TO

RATO

M

Dve d

ecenij

e Duh

ovne

repu

blike

Zicer

AJM

E M

ENI

Čič

ak s

kinu

o pl

oču

s im

enom

Mar

šala

Tita

.Za

greb

e, s

ritan

ti 8

. maj

a!Ć

ićo

Senj

anov

ić

BOSN

A I H

ERC

EGO

VIN

A U

pod

elje

noj z

emlji

pod

elje

n D

an p

obed

e

U f

aktič

ki p

odel

jeno

j Bos

ni i

Her

cego

vini

obe

leže

n je

, ka

ko j

e ko

um

eo,

Dan

pob

ede,

a z

vani

čnic

i u

Sara

jevu

i Ba

njal

uci s

u, s

vako

na

svoj

nač

in,

odal

i po

čast

žrtv

ama

faši

zma.

U S

araj

evu

je D

an p

obed

e ob

elež

en is

pred

spo

men

i-ka

žrtv

ama

faši

stič

kog

tero

ra „V

ečna

vat

ra”.

Venc

e ko

d sp

omen

ika

polo

žili

su č

lan

Pred

sedn

ištv

a Bi

H Ž

eljk

o Ko

mši

ć, p

rem

ijer K

anto

na S

araj

evo

Fikr

et

Mus

ić, g

rado

nače

lnik

Gra

da S

araj

eva

Alija

Beh

men

, na

čeln

ik o

pštin

e C

enta

r D

ževa

d Be

ćire

vić,

te d

rugi

vi

soki

zva

ničn

ici S

DP-

a Bi

H.

„Var

ali s

mo

se k

ada

smo

kraj

em p

rošl

og s

tole

ća m

is-

lili d

a je

prič

a o

faši

zmu

na o

vim

pro

stor

ima

zavr

šena

. Iz

toga

treb

amo

izvu

ći p

ouku

da

je fa

šiza

m 9

. maj

a 19

45.

godi

ne s

lom

ljen

sam

o vo

jnič

ki u

Nem

ačko

j i

Italij

i, al

i da

on jo

š uv

ek p

osto

ji u

Evro

pi”,

izja

vio

je

Kom

šić.

On

je n

agla

sio

da fa

šiza

m n

e tre

ba p

otce

njiv

ati i

mis

-lit

i da

se d

emok

rats

ki s

iste

mi m

ogu

sam

i odb

rani

ti od

nje

ga,

nego

da

uvek

tre

ba b

iti s

prem

an n

a be

-sk

ompr

omis

nu b

orbu

pro

tiv fa

šizm

a.C

veće

i v

ence

na

spom

enik

žrtv

ama

faši

zma

na

Trgu

pal

ih b

orac

a u

Banj

aluc

i po

loži

li su

pre

ds-

ednk

RS

Milo

rad

Dod

ik i

pre

mije

r Vl

ade

RS

Ale-

ksan

dar

Džo

mbi

ć, k

ao i

broj

ne d

eleg

acije

bor

ački

h ud

ruže

nja.

Dod

ik je

, na

ravn

o ci

ničk

i, po

ruči

o da

je R

S (p

osle

će

tvor

ogod

išnj

e op

sade

Sar

ajev

a, r

ušen

ja s

vih

16

džam

ija u

Ban

jalu

ci i

veći

ne d

rugi

h do

kle

god

joj j

e m

oć d

opira

la, č

išće

nja

Podr

inja

od

mus

liman

a, S

re-

bren

ice

i mno

go, m

nogo

dru

gih

zloč

ina

- prim

. ur)

u

sebe

utk

ala

vred

nost

i ant

ifaši

stič

ke b

orbe

i po

sled

-nj

eg O

tadž

bins

kog

(!) ra

ta, d

a je

sta

biln

a i s

prem

na

da s

e su

oči s

a sv

im iz

azov

ima.

„R

epub

lika

Srps

ka

ne o

dust

aje

od b

orbe

za

bolje

dru

štvo

i te

žnje

ka

sa-

vrem

enim

civ

iliza

cijs

kim

sis

tem

ima”

, rek

ao je

Dod

ik.

On

je p

odse

tio d

a se

tok

om D

rugo

g sv

etsk

og r

ata

na p

odru

čju

koje

dan

as o

buhv

ata

RS

vodi

lo n

eko-

liko

znač

ajni

h i v

elik

ih b

itaka

- n

a Ko

zari,

Sut

jesc

i, N

eret

vi...

Pred

sedn

ik R

S je

nag

lasi

o da

je s

rpsk

i nar

od p

od-

neo

nem

erlji

ve ž

rtve

u bo

rbi

prot

iv f

ašiz

ma,

ne

potc

enju

jući

ni ž

rtve

drug

ih n

arod

a, te

da

je v

eom

a va

žno

što

je ta

da s

rpsk

i nar

od b

io n

a st

rani

ant

ihit-

lero

vske

koa

licije

.Is

tovr

emen

o, u

hra

mu

Hris

ta S

pasi

telja

u B

anja

luci

je

služ

en p

aras

tos

za p

ogin

ule

u bo

rbi p

rotiv

faši

zma.

CR

NA

GO

RA

Kren

ula

Tito

va š

tafe

ta

Pore

d uo

biča

jeno

g ob

elež

avan

ja D

ana

pobe

de n

ad

fašiz

mom

i go

vora

čel

nika

o s

lavn

oj u

stan

ičkoj

i pa

rti-

zans

koj e

pope

ji, u

Crn

oj G

ori je

naj

znač

ajni

ja v

est d

a je

Ti

tova

šta

feta

ope

t kre

nula

na

svoj

put

!?Št

afet

a br

atst

va i

jed

inst

va k

renu

la j

e ba

š na

Dan

po

bede

, ovo

ga p

uta

i pov

odom

120

-god

išnjic

e ro

đenj

a Jo

sipa

Broz

a Ti

ta,

iz N

ikšića

na

put

kroz

Crn

u G

oru,

M

aked

oniju

i Sr

biju

.C

rnog

orsk

a št

afet

a, k

ako

je n

ajav

io o

rgan

izato

r te

man

i-fe

stac

ije,

stra

nka

Jugo

slove

nska

kom

unist

ička

parti

ja

Crn

e G

ore,

sre

šće

se p

re 2

5. m

aja

u Sm

eder

evu

sa

jedn

om š

tafe

tom

iz S

love

nije

. Zat

im ć

e je

dna

od n

jih b

iti os

tavlj

ena

u M

uzej

u 25

. maj

a u

Beog

radu

, a d

ruga

u

Tito

voj r

odno

j kuć

i u K

umro

vcu.

Slov

enač

ka š

tafe

ta ć

e pr

oći k

roz

Hrv

atsk

u i B

osnu

i Her

-ce

govin

u.R

ođen

dan

pred

sedn

ika S

FRJ

Josip

a Br

oza

Tita

, 25.

maj

, ve

ć viš

e go

dina

obe

leža

va n

evla

dina

org

aniza

cija

Gen

-er

alni

kon

zula

t SFR

J, s

a se

dišt

em u

Tivt

u.Te

leviz

ija C

rne

Gor

e je

pov

odom

32.

god

išnjic

e sm

rti

Josip

a Br

oza

Tita

, 4. m

aja,

rep

rizira

la s

voju

dok

umen

-ta

rnu

emisi

ju o

d pr

e dv

e de

ceni

je o

Tito

vom

bor

avku

u

Crn

oj G

ori.

SLO

VEN

IJA

Dan

pob

ede

je D

an E

vrop

e

Na

Kong

resn

om t

rgu

u Lj

ublja

ni E

vrop

ska

kom

isija

i

Gra

d Lj

ublja

na o

rgan

izova

li su

tra

dicio

naln

u pr

osla

vu

povo

dom

Dan

a po

bede

nad

fašiz

mom

i na

cizm

om.

Skup

u od

više

hilja

da g

rađa

na v

ideo

vez

om iz

Bris

ela

obra

tio s

e i e

vrop

ski k

omes

ar J

anez

Pot

očni

k, n

agla

sivši

da

Evr

opa

i Slo

veni

ja s

lave

„ide

ju, k

oja

je iz

tole

ranc

ije i

pošt

ovan

ja s

vega

što

nas

del

i i p

ovez

uje

u ev

rops

kom

pr

osto

ru p

rera

sla u

uve

renj

e da

je s

arad

nja

naš

prav

i za

jedn

ički p

ut”.

Pošt

o „p

over

enje

kop

ni i

sum

nje

rast

u u

vrem

e kr

ize“,

Poto

čnik

je u

pozo

rio n

a ra

st n

etol

eran

cije

i sv

e m

anje

spr

emno

sti z

a po

moć

ljud

ima

u ne

volji,

kao

i na

jača

nje

ekst

rem

izma

u sv

im o

blas

tima

politi

ke.

Gra

dona

čeln

ik Lj

ublja

ne Z

oran

Jan

ković

je, i

zmeđ

u os

-ta

log,

reka

o da

gla

vni g

rado

vi Ev

ropi

mog

u po

kaza

ti pu

t ra

zvoj

a i

racio

naln

og p

onaš

anja

. „P

re s

vega

mož

emo

saču

vati

one

vred

nost

i, ko

je s

u na

m d

ali n

aši p

reci

1945

. god

ine

- dr

ugar

stvo

, prij

atel

jstvo

, sar

adnj

u i p

ošto

vanj

e lju

di“!

Na

sinoć

njoj

pro

slavi

je n

astu

pio

Sim

foni

jski

orke

star

R

TV S

love

nija

sa

solis

tima.

U T

rešn

jevc

u, s

elu

u op

štin

i Kan

jiža,

ovi

h da

na o

bele

žava

se

jubi

lej:

dvad

eset

ogod

išnj

ica

prog

laše

nja

Duh

ovne

re-

publ

ike

Zice

r, ka

o si

mbo

la ta

dašn

jeg

antir

atno

g pr

otes

ta

Pre

dve

dece

nije

, po

četk

om m

aja,

u T

rešn

jevc

u su

or-

gani

zova

ni p

rvi a

ntira

tni p

rote

sti,

koje

su

inic

irale

žen

e,

maj

ke i

supr

uge

zbog

mas

ovni

h m

obiliz

acija

muš

kara

ca

u to

m s

elu.

Tre

ba p

odse

titi

da s

u Vo

jvođ

ani,

pre

svih

pr

ipad

nici

nac

iona

lnih

man

jina,

pro

porc

iona

lno

mno

go

češć

e do

bija

li po

zive

„u

reze

rvu“

i po

tom

odv

ođen

i na

Na

prvo

m s

kupu

je b

ilo o

ko 7

00 m

ešta

na. N

ared

nih

dana

„p

okre

t“ je

ras

tao

i na

rast

ao d

o pr

ogla

šenj

a D

uhov

ne

repu

blik

e Zi

cer

(pro

tiv r

ata)

. Por

uke

sa g

otov

o sv

akod

-ne

vnih

miti

nga

i bro

jnih

trib

ina

orga

nizo

vani

h u

ovom

sel

u ja

sno

su p

oziv

ale

na p

ruža

nje

otpo

ra ra

tu. T

rešn

jeva

c je

, zb

og to

ga, v

aljd

a da

se

miro

vnja

čka

„poš

ast“

ne b

i širi

la,

bio

opko

ljen

i ten

kovi

ma,

ali

su m

ešta

ni n

asta

vlja

li ot

por

i org

aniz

ovan

je b

rojn

ih a

ntira

tnih

akc

ija. P

održ

aval

i su

ih

u to

me

i pos

ećiv

ali m

nogi

um

etni

ci,

inte

lekt

ualc

i, ja

vne

lično

sti,

antir

atni

akt

ivis

ti iz

dru

gih

kraj

eva

Vojv

odin

e i S

r-bi

je, p

a i i

z re

gion

a i s

veta

...D

uhov

na r

epub

lika

Zice

r tra

jala

je

96 d

ana,

a s

elo

je

pose

tilo

prek

o 30

0 ja

vnih

ličn

osti

- po

litič

ara,

nov

inar

a,

umet

nika

, ant

iratn

ih a

ktiv

ista

...Tr

ivun

Mih

ajlo

vić

Dve d

ecenij

e Duh

ovne

repu

blike

Zicer

tada

zlo

glas

ne U

dbin

e, u

sel

u Jo

šan,

zaj

edno

s u

kupn

o 33

8 se

ljana

, st

arac

a i ž

ena,

pou

bija

le i

109-

oro

djec

e st

are

do 1

0 go

dina

, a m

ogu

se p

roči

tati

i njih

ova

imen

a,

na p

rimje

r: Ba

njan

in, M

ilova

na, D

ane,

rođ

. 193

9., z

ak-

lale

ga

usta

še; D

iklić

, Dan

e, J

ovo,

rođ.

193

9., s

palile

ga

usta

še i

tako

red

om. I

li u

selu

Vis

uć 3

. pro

sinc

a 19

42.

godi

ne o

d 12

3 se

ljana

ubi

jeno

je i 1

8-or

o dj

ece.

Ovo

nis

u iz

miš

ljeni

pod

aci,

mog

u se

nać

i u Z

born

iku

10.,

stra

na

1098

-110

5 i 1

112-

1115

, Pov

ijesn

i arh

iv K

arlo

vac.

Po s

vem

u su

deći

, kru

na to

j sofi

stic

irano

j rab

oti i

revi

ziji

povi

jest

i je

pok

aziv

anje

ser

ijala

„Ju

gosl

aven

ske

tajn

e sl

užbe

“ ko

ji je

upr

avo

u tij

eku.

Tak

o su

već

u p

rvom

na

stav

ku T

ita i

njeg

ove

sura

dnik

e pr

ikaz

ali k

ao S

talji-

nove

uče

nike

koj

i ve

ć 19

44.

prav

e op

sežn

e sp

isko

ve

za li

kvid

aciju

pro

tivni

ka.

Ispa

da d

a on

i tad

a ni

su im

ali

nika

kve

drug

e br

ige,

ne

čeka

ih s

palje

na z

emlja

, gla

d i

neim

aštin

a, n

ego

su im

spi

skov

i ide

ološ

kih

nepr

ijate

lja

prva

brig

a i

preo

kupa

cija

zbo

g če

ga o

sniv

aju

OZN

-u

i KN

OJ

za p

rove

dbu

pakl

enog

pla

na.

Ispa

da d

a su

za

njih

por

ažen

e sn

age

tek

ideo

lošk

i nep

rijat

elji,

a n

e ra

zni o

dmet

nici

(čet

nici

, ust

aše

i dru

gi) k

oji n

isu

priz

nali

zavr

šeta

k ra

ta, n

ego

su n

asta

vili

borb

u na

osl

obođ

enoj

ze

mlji.

Pre

šuću

ju p

ri to

me

da je

u b

orbi

s is

tima

do 1

953.

go

dine

pog

inul

o ok

o 2.

000

prip

adni

ka K

NO

J-a,

Nar

odne

m

ilicije

i dr

ugih

slu

žbi s

igur

nost

i (za

dnje

gru

pe z

likov

aca

četn

ika,

pod

vod

stvo

m B

ože

Bjel

ice

i Srp

ka M

eden

ice

likvi

dira

ne s

u te

k os

am g

odin

a po

slije

svr

šetk

a ra

ta).

Naj

avlje

no je

da

će d

o kr

aja

biti

tem

atiz

irano

viš

e od

60

slu

čaje

va p

ojed

inač

nih

likvi

daci

ja. D

a se

rad

i sam

o o

jedn

om t

akvo

m s

luča

ju t

o je

ned

opus

tivo

i mor

a se

os

uditi

da

se ta

ko n

ešto

nik

ad n

e po

novi

. Na

žalo

st, u

de

mok

rats

koj

Hrv

atsk

oj m

i te

ško

izvl

ačim

o po

uke

pa,

dok

s je

dne

stra

ne ra

spra

vlja

mo

o sl

učaj

evim

a od

prij

e 60

-ak

godi

na, i

stov

rem

eno

kao

da z

abor

avlja

mo

da je

od

199

0. g

odin

e na

ova

mo

likvi

dira

no i

neko

liko

puta

po

šezd

eset

nev

inih

civ

ila, p

a ča

k i d

jece

(Zec

, Olu

jić),

a o

izba

civa

nju

iz s

tano

va, t

jera

nju

s po

sla

i slič

no d

a se

i ne

gov

ori,

pa d

obro

nov

inar

ka S

anja

Mod

rić k

onst

atira

na

tem

u: „

iza

koje

ga je

ned

vojb

eno

staj

ao s

usta

v“.

O

ovom

e s

šuti.

Baš

sva

šta.

Nav

odno

su

za o

vu s

eriju

Ko-

sova

c i M

anjk

as, k

ao v

anjs

ki s

urad

nici

„keš

irali“

izni

mno

vi

soku

svo

tu k

una

nas

pret

plat

nika

i po

resk

ih o

bvez

nika

, pa

bi n

as H

RT

mor

ao in

form

irati

kolik

o pl

aćam

o ov

o ru

-ga

nje

našo

m p

ameć

u.N

a kr

aju,

pre

osta

je d

a se

kon

stat

ira, k

ako

se m

ediji,

čija

je

zad

aća

prav

ovre

men

o i i

stin

ito in

form

iranj

e gr

ađan

a,

ako

se u

mije

ša p

rljav

a po

litik

a i i

deol

ogija

, lak

o pr

etva

r-aj

u u

svoj

u su

prot

nost

, što

je u

dem

okra

tsko

m d

rušt

vu

nedo

pust

ivo

i za

njeg

ov ra

zvoj

izni

mno

šte

tno.

Josi

p Šk

orić

, Rije

ka

AJM

E M

ENI

„Več

ernj

i“: P

artiz

ani o

kupi

rali

Koru

šku

i lik

vidi

rali

tisuć

u gr

ađan

a.Št

ajer

ska

okup

irala

„Več

ernj

i lis

t“ i l

ikvi

dira

la s

totin

u no

vina

ra.

Ćić

o Se

njan

ović

Rasp

ad SF

RJ, r

aspad

antif

ašizm

aRE

GION