OE KONNOMMSSK AA II PPRRAAVNA AANNAALLIIZZA …media2.ipa-solarenergy.net/2015/03/Ekonomska-i-pravna-analiza-OIE.pdfSTRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025. ... razloga

Sustainable development and

competitiveness through increase of

the energy efficiency by use of solar

energy and smart systems

Project ref:

2007CB16IPO006-2011-2-22

The project is co-funded by EU through the Bulgaria-Serbia IPA Cross-

border Programme

NNiišš,, AApprriill 22001144..

EEKKOONNOOMMSSKKAA II PPRRAAVVNNAA AANNAALLIIZZAA

MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII KKOORRIIŠŠĆĆEENNJJAA SSOOLLAARRNNEE

EENNEERRGGIIJJEE II IINNTTEELLIIGGEENNTTNNIIHH ((SSMMAARRTT)) SSIISSTTEEMMAA

ZZAA PPOOVVEEĆĆAANNJJEE EENNEERRGGEETTSSKKEE EEFFIIKKAASSNNOOSSTTII

Projekat sufinansira Evropska unija kroz Program za

prekograniĉnu saradnju IPA Bugarska-Srbija u okviru projekta:

“Odrţivi razvoj i konkurentnost kroz povećanje energetske efikasnosti

korišćenjem sunĉeve energije i inteligentnih sistema”

NAZIV STUDIJE:

EKONOMSKA I PRAVNA ANALIZA MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SOLARNE

ENERGIJE I INTELIGENTNIH (SMART) SISTEMA ZA POVEĆANJE

ENERGETSKE EFIKASNOSTI

ECONOMIC AND LEGAL ANALYSIS OF THE POSSIBILITIES OF

UTILIZATION OF SOLAR ENERGY AND INTELLIGENT (SMART) SYSTEMS

FOR INCREASE OF ENERGY EFFICIENCY

PROJEKAT BROJ: 2007CB16IPO006-2011-2-22

NAZIV PROJEKTA:

“Odrţivi razvoj i konkurentnost kroz povećanje energetske efikasnosti korišćenjem

sunĉeve energije i inteligentnih sistema”

“Sustainable development and competitiveness through increase of the energy

efficiency by use of solar energy and smart systems”

UGOVOR BROJ: 2007CB16IPO006-2011-2-22/TD5

AUTORI STUDIJE:

Prof. dr Ljiljana Stanković, redovni profesor

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Prof. dr Slobodan Cvetanović, redovni profesor

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

NIŠ, April 2014.

PREDGOVOR

U skladu sa ugovorenim aktivnostima na projektu IPA-CBC 2007CB16IPO006-

2011-2-22 „Sustainable development and competitiveness through increase of the

energy efficiency by use of solar energy and smart systems“, uraĊena je studija pod

nazivom “Ekonomska i pravna analiza mogućnosti korišćenja solarne energije i

inteligentnih (smart) sistema za povećanje energetske efikasnosti”.

U skladu sa projektnim zadatkom, Studija sadrţi dva dela:

1. Ekonomska analiza mogućnosti korišćenja solarne energije i inteligentnih

(smart) sistema za povećanje energetske efikasnosti

2. Zakonodavstvo Evropske unije i Srbije za oblast obnovljivih izvora energije

i energetske efikasnosti

Niš, April 2014.

AUTORI STUDIJE

SADRŢAJ

I - EKONOMSKA ANALIZA MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SOLARNE ENERGIJE

I INTELIGENTNIH (SMART) SISTEMA ZA POVEĆANJE ENERGETSKE

EFIKASNOSTI ...................................................................................................................... 1

1. EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA

ENERGIJE (OIE) ................................................................................................................. 1

1.1. Trţište energije Evropske unije i Srbije .................................................................... 4

1.2. Strategijski pravci razvoja energetskog sektora i OIE ............................................ 12

1.3. Analiza potencijala trţišta energije i OIE ............................................................... 17

1.4. Analiza iskustava privreda u razvoju EU u odnosu na korišćenje OIE ................... 23

1.5. Zavisnost odrţivog razvoja i proizvodnje energije korišćenjem OIE ..................... 33

2. ANALIZA POTENCIJALA SRBIJE ZA RAZVOJ OBNOVJIVIH IZVORA

ENERGIJE (OIE) ............................................................................................................... 35

2.1. Analiza potencijala za proizvodnju energije iz OIE ................................................ 35

2.2. Analiza traţnje za elektriĉnu energiju proizvedenu iz OIE u Srbiji ........................ 41

2.3. Analiza trţišta solarne energije u EU i Srbiji .......................................................... 53

2.4. Poboljšanje energetske efikasnosti korišćenjem OIE .............................................. 56

3. IZVORI ZA FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI.......... 58

3.1. Pregled potencijalnih izvora finansiranja ................................................................ 58

3.2. Lokalne samouprave kao izvor finansiranje ........................................................... 60

3.3. Javno-privatno partnerstvo kao izvora finansiranja ................................................ 61

3.4. EU fondovi kao izvori finansiranja ......................................................................... 68

3.5. Evropska banka za obnovu i razvoj, kao izvor finansiranja .................................... 73

4. METODOLOGIJA ZA EKONOMSKU PROCENU PRIMENE SOLARNE ENERGIJE

I INTELIGENTNIH SISTEMA ......................................................................................... 75

4.1. Društveno ekonomski kontekst i ciljevi .................................................................. 78

4.2. Definisanje projekta ................................................................................................ 79

4.3. Analiza opravdanosti ............................................................................................... 79

4.4. Finansijska analiza .................................................................................................. 80

4.5. Društveno – ekonomska analiza .............................................................................. 85

4.6. Procena rizika .......................................................................................................... 86

5. LITERATURA PRVOG DELA .................................................................................... 88

II - ZAKONODAVSTVO EVROPSKE UNIJE I SRBIJE ZA OBLAST

OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I ENERGETSKE EFIKASNOSTI .................. 92

1. PRAVNI OKVIR ZA MERE IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U

REPUBLICI SRBIJI .......................................................................................................... 92

1.1. Pravne osnove unapreĊenja energetske efikasnosti u Evropskoj uniji .................... 92

1.2. Pravne osnove unapreĊenja energetske efikasnosti Republike Srbije ..................... 96

2. NACIONALNI CILJEVI I PLAN KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA .......... 101

2.1. Nacionalni akcioni plan......................................................................................... 101

2.2. Povlašćeni proizvoĊaĉi elektriĉne energije ........................................................... 102

2.3. Povlašćeni proizvoĊaĉi toplotne energije .............................................................. 103

2.4. Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju elektriĉne

energije ......................................................................................................................... 104

2.5. Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju toplotne energije

...................................................................................................................................... 105

3. STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025.

GODINE ...................................................................................................................... 109

4. UREDBE IZ DOMENA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE ............................... 111

4.1 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elektriĉne energije ........ 111

4.2 Uredba o naĉinu obraĉuna visine naknade i raspodeli sredstava od naknade za

podsticaj ....................................................................................................................... 113

4.3 Uredba o postupku i uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije ........................................................................................................ 114

5. INSTITUCIONALNI OKVIR U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SRBIJI

.......................................................................................................................................... 115

5.1. Institucionalni okvir na nacionalnom nivou .......................................................... 115

5.2. Institucionalni okvir na pokrajinskom nivou ........................................................ 123

5.3. Institucionalni okvir na lokalnom nivou ............................................................... 125

5.4. Lokalni institucionalni okvir i energetska efikasnost u lokalnim planskim

dokumentima ................................................................................................................ 126

6. ZAKLJUĈAK .............................................................................................................. 129

7. LITERATURA DRUGOG DELA ............................................................................... 130

PRILOG 1 - Kreditna linije Ĉaĉanske Banke za projekte energetske efikasnosi ............... 132

PRILOG 2 - Kreditna linije Procredit Banke za projekte energetske efikasnosi ................ 133

PRILOG 3 - Kreditna linije Unicredit Banke za projekte energetske efikasnosi ................ 134

PRILOG 4 - Kreditna linije Komercijalne Banke za projekte energetske efikasnosi ......... 135

PRILOG 5 - Kreditna linije Bance Intesa za projekte energetske efikasnosi ..................... 138

PRILOG 6 - Kreditna linije NLB banke za projekte energetske efikasnosi ....................... 140

PRILOG 7 - Kreditna linije Hypo Alpe Adria Banke za projekte energetske efikasnosi ... 141

PRILOG 8 - Metodologija Fonda za razvoj Republike Srbije za izradu investicionog

programa .............................................................................................................................. 142

1

I - EKONOMSKA ANALIZA MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA

SOLARNE ENERGIJE I INTELIGENTNIH (SMART) SISTEMA

ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1. EKONOMSKI ASPEKTI PRIMENE KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH

IZVORA ENERGIJE (OIE)

Poslovno okruţenje u kome posluju savremena preduzeća pod uticajem je

brojnih promena. Ekonomska kriza uslovila je potrebu adekvatnog reagovanja kako

na makro tako i na mikro nivou. Neophodno je redefinisati strategije ekonomskog i

društvenog razvoja u skladu sa novonastalim uslovima preraspodelom uloga na

globalnom, regionalnom i nacionalnom trţištu. Definisanje uloga i odgovornosti svih

uĉesnika je pretpostavka uspešnog razvoja.

Uspeh jedne privrede uslovljen je konkurentnošću njenih preduzeća. U

savremenim uslovima poslovanja najrazvijenije privrede svoju konkurentnost

zasnivaju, pre svega, na inovativnosti preduzeća, poslovnim modelima i strategijama

koje koriste, a znatno manje na komparativnim prednostima koje proizilaze iz

prirodnih resursa i jeftine radne snage. Opšte je poznato da je razvoj pojedinih

regiona i privreda uslovljen brojem kompanija koje su opredeljene da kreiraju i

umreţavaju resurse i sposobnosti sa drugim organizacijama i institucijama.

Energetska sigurnost i energetska stabilnost su tokom poslednjih godina

postali posebno vaţna pitanja razvoja svetske privrede. UnapreĊenje energetske

efikasnosti u ovom periodu je apsotrofirano kao veliki ekonomski potencijal mnogih

zemalja. Na nivou Evropske unije naglašavano je da realizacija projekata unergertske

efikasnosti uz primenu savremenih tehnologija, pored velikih ekonomskih, ima

brojne ekološke i socijalne efekte, odnosno da je unapreĊenje energetske efikasnosti

u funkciji realizacije koncepta odrţivog razvoja kao nove razvojne paradigme.

Najkraće, tokom poslednjih dvadesetak godina kontinuirano raste interesovanje

nauke i prakse za probleme trajne i efikasne upotrebe energetskih resursa i oĉuvanja

ţivotne sredine kao jedinstvene celine u globalnim razmerama. Vaţan preduslov

unapreĊenja energetske efikasnosti predstavlja postojanje adekvatnog pravnog okvira

koji reguliše ovu oblast u pojedinim sredinama.

Pri aktuelnim trendovima privrednog rasta i uvećanja svetskog stanovništva, s

jedne, i poznatih rezervi fosilnih goriva u globalnim razmerama, s druge strane, svet

će, po kompetentnim predviĊanjima, brzo doći u situaciju koja podrazumeva

nepovratne klimatske promene, usled ekstremno velikih emisija gasova sa efektom

2

staklene bašte, kao izraţenog rasta cene energije zbog iscrpljivanja resursa1. U

takvim okolnostima, unapreĊenje energetske efikasnosti predstavlja najdostupniji,

tehnološki izvodljivi i odmah primenjivi naĉin izbegavanja negativnih scenarija

potrošnje energije u svetskim relacijama i energetske bezbednosti. Pored toga, na

najširem planu, unapreĊenje energetske efikasnosti predstavlja jedan od

najefikasnijih naĉina za postizanje odrţivog razvoja. Konaĉno, energetska efikasnost

predstavlja i sve vaţniju determinantu kokurentnosti zemlje.

Podrazumevajući pod energetskom efikasnošću sumu planiranih i

realizovanih mera, ĉiji je cilj minimalno moguće korišćenje koliĉine ukupne energije

kod krajnih korisnika, u radu se daje osvrt na pravni okvir eneretske efikasnosti u

Evropskoj uniji i Republici Srbiji.

Energetika je oblast od esencijalnog znaĉaja za razvoj i funkcionisanje

Evropske unije u ekonomskom, a takoĊe i u politiĉkom smislu2. Ovo iz jednostavnog

razloga što energetski sektor uĉestvuje sa oko 10% u strukturi bruto domaćeg

proizvoda Evropske unije, dok su zemlje Unije uvoznik energenata u iznosu od oko

50% vlastite proizvdnje3

. Zemlje Evropske unije u ukupnoj svetskoj potrošnji

energije uĉestvuju sa više od 30%. Prema vrsti energetskog izvora, potrošnja

primarne energije pokazuje permanentno visoko uĉešće nafte, prirodnog gasa i

uglja4. Trenutna zavisnost Evropske unije od uvoza iznosi oko 60%, odnosno 70%

do 2020. Godine, ukoliko se ne budu iskoristili potencijali obnovljivih izvora

energije i ne podigne na znatno viši nivo energetska efikasnost u zemljama

ĉlanicama.

Srbija je siromašna energetskim resursima. Najznaĉajniji energetski resurs je

ugalj. U raspoloţivim rezervama sa ĉak 93% uĉestvuje lignit. Uvozni energenti ĉine

oko 40% ukupno raspoloţive primarne energije. Pri tom, energetski intenzitet srpske

privrede je vrlo visok, dok su njeni glavni izvozni proizvodi uglavnom energetski

intenzivni. Uĉešće ukupne potrošnje primarne energije po jedinici bruto domaćeg

proizvoda u Srbiji je pet puta veće nego u zemljama OECD-a. Zbog toga je

smanjenje uticaja potrošnje energije na privredni rast veliki izazov sa kojima se

srpska privreda suoĉava.

1 „Svetska traţnja za energijom je rapidno porasla i predviĊa se da će se do 2030. godine udvostruĉiti.

Rezerve nafte su dovoljne za nekoliko decenija, ali proizvodnja bi mogla dostići vrhunac za jednu ili

dve decenije. Svetske rezerve nafte su neproporcionalno locirane na Bliskom istoku, a rast traţnje za

ograniĉenim zalihama mogao bi ojaĉati proizvodne kartele. Ugalj, kojeg ima više, ĉesto je povezan sa

znatnim oštećenjima ţivotne sredine.“ Harris, J. Ekonomija ţivotne sredine – savremeni pristup,

Datastatus, Beograd, 2009. str. 300. 2 O politiĉkom aspektu energetske zavisnosti Evropske unije od Ruske federacije moţda najbolje

govore aktuelni dogaĊaji u vezi sa krizom na Krimu. 3 Jovović, D. Cvetanović, S. Ekonomske integracije i Evropska unija, Ekonomski fakultet, Priština,

2010. str. 2006. 4 Eurostat, Anual report, 2010.

3

Budući privredni rast Srbije mora biti realizovan, pored ostalog, uz smanjenje

uvozne zavisnosti privrede i stanovništva za energentima, pri ĉemu zapaţeno mesto

mora imati podizanje nivo efikasnoosti trošenja energije. Usled niske energetske

efikasnosti u Srbiji, nepovoljnih ekonomskih prilika i nestabilnih cena fosilnih

goriva, kao i ĉestih povećanja cena elektriĉne energije, kao vaţan cilj ekonomskog i

društvenog razvoja zemlje se nameće što masovnije korišćenje nove tehnologije u

cilju unapreĊenja energetske efikasnosti u skladu sa evropskim standardima i

trendovima. Razumljivo da vrlo vaţno mesto u ispunjenju ovih ciljeva ima

zakonodavni okvir, koji se odnosi na oblast energetike, a takoĊe i na naĉin rada,

poslovanja i razvoja energetskih subjekata.

Kada je reĉ o odrţivosti ţivotne sredine, postojeći ekonomski model (koji je

usmeren na potrošnju), zajedno sa rastućom populacijom, doveo je do sve većeg

pritiska na prirodne resurse kao što su voda, energija i mineralni resursi, koji usled

rastuće traţnje postaju sve oskudniji. Nepoţeljne ekološke posledice ljudske

aktivnosti, kao što je zagaĊenje, dovode do toga da je svet mesto sve manje pogodno

za ţivot. Nepredvidljive posledice klimatskih promena takoĊe povećavaju troškove

ekološkog menadţmenta. Zajedno, ove promene dovode u pitanje izvodljivost

ekonomskog modela koji ih ne uzima potpuno u obzir.

Kao rezultat toga, socijalna i ekološka odrţivost postaju sve znaĉajnije

komponente i dopune ekonomske performanse. Stoga se one moraju adekvatno

shvatiti i meriti da bi se koncipirale politike koje će postavljati i ostvarivati ţeljene

ciljeve, kao i da bi se bolje pratio progres ka višim nivoima odrţivog prosperiteta.

Energija postaje ono što suštinski i istorijski jeste, poĉetak svake zamisli koja treba

do doprinese podizanju kvaliteta ţivota i podrška kreiranju novih tehnoloških i

ekonomskih ambijenata.

Relativno je mali broj zemalja i naroda u savremenom svetu koje su

energetski bezbedne i koje samostalno mogu voditi svoju politiku u ovoj oblasti. Ĉak

i kod njih postoji samo privid trenutnog blagostanja, koji se moţe gotovo trenutno

promeniti prirodnim i društvenim tokovima sa neizvesnim posledicama. Deo

savremenih procesa prepraspodele energetskih resursa, koji su do skoro smatrani

nepromenljivima za imaoce, se upravo sada dešava na tlu Srednjeg Istoka i Severne

Afrike, a nastavljaju se i pokušaji da se po svaku cenu omogući sopstvena energetska

stabilnost i sigurnost sa nesagledivim posledicama za ĉoveĉanstvo. U ovako

radiklanim globalnim dogaĊanjima uvek se postavlja pitanje: šta je to što male

narode i zemlje moţe poštedeti namera i potreba većih od njih. To je jedno od

najvaţnijih pitanja i za Srbiju kao malu zemlju sa ograniĉenim potencijalima za

konkurisanje na globalnom trţištu.

Obnovljivi izvori energije su ĉesta tema u ekonomskim istraţivanjima.

Posebna su tema u velikom broju razvojnih dokumenata i rasprava o odrţivom

razvoju i unapreĊenju energetske efikasnosti. To je i razumljivo kada se ima u vidu

ĉinjenica da oni imaju vaţnu ulogu u smanjenju ugljen-dioksida u atmosferu.

4

TakoĊe, veoma je znaĉajna njihova upotreba u funkciji povećanja energetske

efikasnosti, što se direktno odraţava na nacionalnu konkurentnost zemlje.

Obnovljivi izvori energije i nove tehnologije za njihovo korišćenje postaju

sve znaĉajniji segment u oblasti energetike. Korišćenje ovih izvora je veoma

znaĉajno i sa aspekta ţivotne sredine. Energetika, kao oblast privrede koja

predstavlja osnovu za razvoj svih drugih oblasti privrede je najveći zagaĊivaĉ ţivotne

sredine, bez ĉije zaštite nije moguće ostvariti odrţivi razvoj.

1.1. Trţište energije Evropske unije i Srbije

1.1.1. Zajedničko tržište energije Evropske unije

Trţište energije je veoma znaĉajan segment ukupnog trţišta. Zemlje EU su

shvatile znaĉaj ovog trţišta i nastoje, više od dve decenije, da ovu oblast adekvatno

regulišu. Najvaţniji delovi evropskog zakonodavstva5

definisali su okvire

restrukturiranja i ukidanja monopola trţišta energenata. U prvoj fazi, zemlje ĉlanice

samostalno ureĊuju naĉin primene i stepen deregulacije sa ciljem povećanja

efikasnosti sektora i sniţavanja cene energenata. Primaran razlog stvaranja trţišta

energenata je sniţavanje cena, posebno za velike potrošaĉe koji imaju vaţnu ulogu u

konkurentnosti evropske ekonomije. UvoĊenjem i razvijanjem slobodnog trţišta

predviĊeno je odvajanje sektora transmisije elektriĉne energije i transporta prirodnog

gasa, slobodna proizvodnja s pravom prolaza kroz system i omogućavanje slobodne

kupovine energenata na trţištu od strane velikih potrošaĉa.

Trţište elektriĉne energije je specifiĉno trţište i sliĉno je berzi na kojoj se

trguje elektriĉnom energijom kao posebnim proizvodom. Trgovina se odvija ili

izmeĊu drţava ili unutar drţave. Ponuda i potraţnja su podloţne velikim promenama

uzimajući u obzir da je elektriĉnu energiju teško uskladištiti, pre svega bez troškova.

Liberalizacijom trţišta elektriĉne energije dolazi do odvajanja proizvodnje od

prenosa i snadbevanja, pri ĉemu je neophodno izvršiti restrukturiranje elektro-

energetskog sastava.

Vertikalno integrisani sistem elektriĉne energije sastoji se od baznih elektrana

(nuklearne elektrane i/ili termoelektrane na ugalj), hidroelektrana i/ili termoelektrana

na gas, prenosa i dispiĉera, distribucije i naplate od potrošaĉa (tarifnih korisnika) i

PSO (eng. public service obligation). Za trgovinu elektriĉnom energijom potrebni su

koordinatori isporuke koji usklaĊuju proizvodnju i potrošnju (Slika 1).

5 Pravna regulativa u ovoj oblasti detaljno je objašnjenja u drugom delu Studije.

5

Slika 1. Vertikalno integrirani sistem električne energije6

Poslednjih godina, izraţenija je liberalizacija proizvodnje i snadbevanja

elektriĉnom energijom. Uslov za to je ugovaranje prodaje/kupovine elektriĉne

energije. Najĉešće liberalizovano trţište je gde se trguje bilateralno, OTC (over the

counter).

U savremenoj praksi zastupljeni su razliĉiti tipovi trţišta elektriĉne energije.

U nastavku teksta objašnjeni su neki od tipova ovog trţišta.

Spot tržite je trţište na kome se vrši isporuka elektriĉne energije u kratkom

roku. Ĉesto se naziva i novĉano trţište jer su cene odreĊene u gotovini na licu mesta

prema stvarnim trţištnim cenama. Spot trţište ĉesto predstavlja zamenu za otvoreno

trţište elektriĉne energije jer osigurava mehanizam za balansiranje proizvodnje i

potrošnje energije. Osnovne karakteristike odnosa koji se uspostavljaju iozmeĊu

uĉesnika na ovom trţištu su; prepoznavanje viška energije, ponuda kupcima,

pregovaranje u relativno kratkom roku i isporuka kupljene energije nekoliko minuta

kasnije. Spot trţišta mogu biti ili privatna ili pod nadzorom vladinih agencija. Cena

na ovom trţištu postaje javna ĉim se obavi transakcija. Primeri spot trţišta su Title

Transfer Facility (TTF) u Holandiji i National Balancing Point (NBP) u Velikoj

Britaniji.

Ugovori kojima se definiše neka buduća isporuka elektriĉne energije

(forward i future agreement). Za razliku od spot trţišta, cena moţe biti fiksna ili

varijabilna, vezana uz neki trţišni indeks, a isporuĉilac nije odreĊen. Trguje se na

naĉin da se ostvari standardni ugovor izmeĊu dve strane za kupovinu/prodaju

odreĊene energije po ceni odreĊenoj danas, a plaćanje i isporuka je odreĊeno za neki

datum u budućnosti.

6 Izvor: “Enerpedija” – Fakultet strojarstva i brodogradnje Sveuĉilišta u Zagrebu

6

Ugovori o kupovini energije PPA (Power Purchase Agreement) kojima se

odreĊuje kupac, dobavljaĉ, koliĉina, cena i rok isporuke. To je ugovor izmeĊu

proizvoĊaĉa elektriĉne energije (prodavac) i kupca elektriĉne energije. PPA odreĊuje

sve uslove za prodaju elektriĉne energije izmeĊu dve strane, ukljuĉujući poĉetak

realizacije, raspored za isporuku elektriĉne energije, kazne za nepoštovanje ugovora,

uslove plaćanja i raskida.

Veleprodajni (Wholesale) ugovori koji imaju iste elemente kao i PPA

ugovori, osim što nije odreĊen dobavljaĉ.

Odnosi na savremenom trţištu elektriĉne energije razvijaju se u zavisnosti od

broja i structure ukljuĉenih subjekata. Moguće je razvijati razliĉite tipove i mreţe

odnosa.

Jedan proizvoĎač (P) može snadbevati više distributera (O) putem PPA, koji

onda snadbevaju više kupaca (K) (tarifnih ili s bilateralnim ugovorima).

Novost je i pristup prenosu i distribuciji trećoj strani. Postoje operateri

zaduţeni za prenos i pomoćne usluge (TSO, eng. transmission system operator) i

operatori trţišta. Sklapaju se dugoroĉni ugovori o snadbevanju s tarifnim kupcima, a

moguća je i kupovina na trenutnom (spot) trţištu. Preduzeće koje izlazi na trţište

definiše cenu (prodavac odreĊuje prodajnu cenu, kupac odreĊuje cenu koju je

spreman da placedefiniše mora odrediti cenu po kojoj je spreman da kupi odreĊenu

koliĉinu energije). Visina cena uslovljena je uticaj brojnih faktora.

Jedan proizvoĎač (P) može snadbevati više snadbevača/distributera (O)

putem PPA ili ad hoc bilateralnih ugovora, koji dalje snadbevaju više kupaca

(tarifnih ili s bilateralnim ugovorima).


putem PPA, ad hoc bilateralnih ugovora ili “dan unapred” (engl. day ahead) spot

tržišta, koji onda snadbevaju više kupaca (tarifnih ili s bilateralnim ugovorima).

Elektiĉna energija se moţe kupiti na “trţištu dan unapred” gde se ugovorom

kupuje odreĊena koliĉina energije dan pre isporuke. Transakcije se realizuju na

aukcijama elektriĉnom energijom koje se odvijaju se svakog sata, a ţeli se postići da

transakcija bude jednaka po ceni i u odreĊeno vreme. Cena se odreĊuje odnosom

ponude i traţnje. Uĉesnici ponekad odreĊuju gornju granicu cene ili realizuju

kupoprodaju po posebnim uslovima, tzv. blok ponuda, kojom se za odreĊenu cenu

ugovara isporuka elektriĉne energije tokom nekoliko sati.


putem PPA ili ad hoc bilateralnih ugovora, može prodavati na day ahead spot

tržištu, na kojem mogu kupovati distributeri i krajnji kupci. Krajnji kupci mogu

kupovati od snadbevaĉa/distributera (tarifnih ili s bilateralnim ugovorima) ili na day

ahead spot trţištu.

7

POOL sistemi- Koriste se radi uravnoteţenja elektriĉnog opterećenja preko

veće elektriĉne mreţe. To je mehanizam za razmenu energije izmeĊu dva ili više

preduzeća koja snadbevaju elektriĉnom energijom ili je proizvode. Razmena energije

obavlja se po takozvanom power pool sistemu s jedinstvenim ugovorom koji

potpisuju sva preduzeća kojima je u interesu pristupanje istom. Ugovorom se

definišu rokovi i ostali uslovi razmene za ĉlanove. Ovaj tip kupovine je sloţeniji od

bilateralnog sporazuma. Za pool sisteme karakteristiĉno je da se cena i koliĉina

elektriĉne energije koja je predmet ugovora formira na osnovu centralizovanog

optimiziranog procesa baziranog na marginalnim troškovima. Proraĉune bitne za

realizaciju aktivnosti izvode nezavisne institucije.

Postoje dva oblika pool sistema:

● Obvezni pool sistem (mandatory pool) u kojem se trgovina mora vršiti preko

pool-a. Sve poslovi razmene i prevazilaţenje konflikata realizuju

administratori pool-a;.

● Dobrovoljni pool (voluntary pool) koji nije obavezan, već je dozvoljeno i

bilateralno trţište.

Prednosti za ukljuĉene strane u ovaj system su brojne. Navodimo sledeće:

● smanjenje operativnih troškova

● racionalnije korišćenje kapaciteta

● usluge koje system obezbeĊuje ukljuĉenim

● minimiziranje troškova odrţavanja

● pouzdaniji rad

Formiranje Pored prednosti koje su znaĉajne, korišćenje ovog sistema

povezano je is a odreĊenim ograniĉenjima.:

● sporazum moţe biti vrlo sloţen

● znaĉajni troškovi uspostavljanja centralne dispiĉerske kancelarije, potrebne

oprememe za komunikacij,

● sloboda subjekata koji su ukljuĉeni u system da odreĊene transakcije realizuju

i van sistema,

● sloţenosti rešavanja odreĊenih problema i ukljuĉivanja regulatornih tela, ako

je sistem posluje u više od jedne drţave,

● problem štednje.

Postoji više trţišta elektriĉne energije “dan unapred” koja su geografski

odreĊena:

1. Nord pool ELSPOT (Danska, Estonija, Finska, Litvanija, Norveška,

Švedska)

2. EPEX SPOT (Austrija, Nemaĉka, Francuska, Švajcarska)

3. APX-ENDEX (Belgija, Holandija, Velika Britanija)

4. OMEL (Španija, Portugal)

8

5. OTE (Ĉeška, Slovaĉka)

6. IPEX (Italija)

7. TGE (Poljska)

8. OPCOM (Rumunija)

9. HUPX (MaĊarska)

10. BSP (Slovenija)

11. DESMIE (Grĉka)

Interesantni su i oblici “dnevnog” trţišta energije (engl. intraday) koja

su,takoĊe, geografski odreĊena. Navodimo neka od njih:

1. Nord pool ELBAS (Danska, Estonija, Finska, Litvanija, Norveška, Švedska)

2. EPEX SPOT Intraday (Austrija, Nemaĉka, Francuska, Švajcarska)

3. APX-ENDEX (Belgija, Holandija, Velika Britanija)

4. OMEL (Španija, Portugal)

Kako je već istaknuto, trţište energije je veoma specifiĉno i zahteva

odgovarajuće povezivanje brojnih subjekata koji su ukljuĉeni kako na strain ponude

tako in a strain traţnje. To je doprinelo formiranju energetske zajednice.

Potpisivanjem „Ugovora o osnivanju Energetske zajednice“ 25. oktobra 2005. u

Atini, zemlje Jugoistoĉne Evrope i Evropske zajednice su zapoĉele proces stvaranja

Energetske zajednice sa ciljem proširenja unutrašnjeg trţišta energije EU na region

Jugoistoĉne Evrope .

Osnovni zadaci Energetske zajednice su:

● Uspostavljanje stabilnog regulatornog i trţišnog okvira u Jugoistoĉnoj Evropi

i EU u cilju privlaĉenja investicija u sektore elektriĉne energije i prirodnog

gasa, kako bi se omogućilo stabilno snabdevanje energijom, neophodno za

ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost;

● Stvaranje jedinstvenog pravnog okvira za trgovinu elektriĉnom energijom i

gasom u jugoistoĉnoj Evropi i EU;

● UnapreĊenje sigurnosti snabdevanja obezbeĊenjem stabilne investicione

klime i jaĉanjem veza sa drugim regionima Evrope, Afrike i Azije;

● Poboljšanje stanja ţivotne sredine, povećanje energetske efikasnosti i

upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu;

● Razvoj konkurentnog trţišta energije i korišćenje prednosti ekonomije obima.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice predviĊeno je osnivajnje i

regionalnih institucija potrebnih za funkcionisanje panevropskog trţišta energije -

Ministarski savet, Stalna grupa na visokom nivou, Regulatorni odbor Energetske

zajednice, Sekretarijat Energetske zajednice, Forum za elektriĉnu energiju, Forum za

9

gas, Socijalni forum i Forum za naftu. Ovakva struktura preslikava institucije

Evropske Zajednice (Savet ministara, Evropska komisija, Radna grupa regulatora za

elektriĉnu energiju i gas - ERGEG i Firentinski i Madridski forum), kojima su, uz

uvaţavanje principa subsidijarnosti i proporcionalnosti, poverene neke funkcije

drţavne administracije.

U skladu sa obavezama koje proistiĉu iz Ugovora o osnivanju Energetske

zajednice, Republika Srbija preko odgovarajućih tela aktivno uĉestvuje u radu

institucija Energetske zajednice (Regulatorni odbor Energetske zajednice, Atinski

forum, Gasni forum, Socijalni forum). Osnovni cilj ukljuĉivanja u Zajednicu je

unapreĊenje osnova za sticanje konkurentske prednosti kao i zaštita interesa

potrošaĉa, privrede i društva kao celine.

Trţište prirodnog gasa- Direktiva Evropske komisije o unutrašnjem trţištu

prirodnog gasa usvojena je 1998, dve godine nakon usvajanja prve Direktive o trţištu

elektriĉne energije. Iste godine stupila je na snagu, ostavljajući dve godine zemljama

ĉlanicama za usklaĊivanje lokalnog zakonodavstva. Direktiva reguliše zajedniĉka

pravila o ponudi, transportu, skladištenju i distribuciji prirodnog gasa. Zemljama

ĉlanicama koje su ili odvojene od evropske gasne mreţe ili su spojene samo jednim

ulaznim gasovodom te im najveći dobavljaĉ ima više od 75% kapaciteta omogućava

da ne primenjuju direktivu. TakoĊe je izuzetak od nekih odredbi moguć za one

zemlje (Portugalija i Grĉka) gde je gasna infrastruktura manje razvijenija.

Maksimalno je moguće dobiti izuzetak od direktive na 10 godina.

Kao i za trţište elektriĉne energije zemljama ĉlanicama je omogućeno da

izaberu regulisan ili pregovorni pristup trećoj strani TPA (engl. third party access).

Propisano je odvajanje pojedinih sektora, a posebno mreţe gasovoda (unbundling).

PredviĊeno je da stupanjem na snagu Direktive zemlje ĉlanice liberaliziraju barem

20% trţišta prirodnog gasa, s time da same mogu odabrati potrošaĉe (eligible

customers). Nakon 5 godina uĉešće bi se povećalo na 28% a nakon 10 godina na

33%. MeĊu povlašćenim potrošaĉima koji dobijaju pravo izbora dobavljaĉa, morali

bi biti barem termoelektrane na gas, veće toplane na gas, kao i svi potrošaĉi koji na

jednom mestu troše barem 25 miliiona m3 prirodnog gasa. Taj se limit postepeno

smanjuje do potpune liberalizacije. Jedinstveno trţište prirodnog gasa nije

ograniĉeno samo na zemlje ĉlanice EU. Prihvatanjem regulative koja prati Direktivu

mogu se pridruţiti Norveška i Švajcarska.

1.1.2. Energetsko tržište Republike Srbije

U poreĊenju sa savremenim evropskim standardima, energetska intenzivnost

u privredi Republike Srbije je veoma visoka. Skoro polovina primarnih energetskih

potreba zadovoljava se pomoću domaćih rezerva lignita, oko jedna ĉetvrtina sirovom

10

naftom, nešto malo više od 10% prirodnim gasom, oko 10% ogrevnim drvetom i oko

7% obnovljivim izvorima energije, ukljuĉujući hidro energiju.

Svoje energetske potrebe Srbija pokriva domaćom proizvodnjom energenata i

30% iz uvoza. Potrebe za teĉnim gorivom i prirodnim gasom podmiruju se uvozom

sirove nafte i prirodnog gasa u iznosu od 85% ukupnih potreba. Najveći deo opreme i

instalirane tehnologije u elektriĉnim centralama, rafinerijama i rudnicima lignite

potiĉe iz uvoza. Reĉ je o starim tehnologijama, a nabavka rezervnih delova za

potrebe redovnog odrţavanja, takoĊe potiĉe iz uvoza. Sporazum o energetskoj

zajednici predviĊa sprovoĊenje ekoloških zahteva, što prilikom zadrţavanja ili

povećanja proizvodnje lignita podrazmeva i zamenu postojeće opreme. Ova oprema

bi se morala obezbediti uvozom. Drugo rešenje bilo bi smanjenje uĉešća lignita u

energetskoj potrošnji, povećanje energetske efikasnosti i veće uĉešće obnovljivih

izvora energije. Primenom drugog rešnja, mogao bi se povećati uvoz kamenog uglja i

prirodnog gasa, pri ĉemu bi ukupna uvezena energija mogla zadovoljiti više od 50%

energetskih potreba.

Za trţište energije u Srbiji veoma su vaţne rezerve lignita, drva i obnovljivih

izvora.

Proizvodnja lignite-. Godišnja proizvodnja lignite u Srbiji je oko 35 miliona

tona i uslovljena je uklanjanjem više od 80 miliona tona jalovine koje uzrokuje

znaĉajne troškove transporta. Uklanjanje jalovine iz otvorenih kopova, transport

materijala do deponija i skladišta jalovine, koja su locirana u blizini elektriĉnih

centrala, su najveći prenos ĉvrstog materijala u zemlji.

Drvo -. Ogrevno drvo je najznaĉajnija vrsta goriva koja se koristi za potrebe

grejanja. Oko 60% domaćinstava koristi drvo kao glavni izvor toplotne energije za

grejanje i kuvanje. Ukupna godišnja potrošnja kreće se do 12 miliona kubnih metara

drveta. Potencijali ovog izvora eneregije su uslovljeni gajenjem, seĉom i korišćenjem

drveta. Ponašanje subjekta ukljuĉenih u ove aktivnosti nije usaglašeno sa zahtevima

odrţivog razvoja i odgovorne potrošnje. Oko ĉetvrtine domaćinstava gaji sopstvene

male šume, jedino radi toga da bi obezbedili drvo za ogrev.

Izvori obnovljive eneregije - Hidroenergija je jedini vid obnovljive energije

koja se u Srbiji široko koristi u proizvodnji energije. Ona ĉini oko 7% ukupne

primarne energije, ili oko 30% proizvedene elektriĉne energije. Preostali

neiskorišćen i tehniĉki dostupan hidro potencijal mogao bi da iznosi oko 8,6%

krajnje potrošnje elektriĉne energije, a uglavnom se nalazi u slivu reke Morave, i na

rekama Drini, Limu i Dunavu.

Trţište elektriĉne energije7

. Usvajanjem Zakona o energetici 2011.

nastavljen je proces uvoĊenja konkurencije u elektroenergetski sektor u Srbiji, kako

bi se povećala efikasnost sektora kroz dejstvo trţišnih mehanizama u proizvodnji i

7 Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs

11

snabdevanju elektriĉnom energijom. Tom prilikom, zadrţana je ekonomska

regulacija delatnosti prenosa i distribucije elektriĉne energije kao prirodnih

monopola.

Usvjanje navedenog propisa uzrokovalo je znaĉajne promene u

uspostavljanju odnosa izmeĊu ponude i traţnje na ovom trţištu. Svi poslovni kupci

elektriĉne energije imaju pravo da slobodno biraju svog snabdevaĉa na trţištu.

Domaćinstava će to pravo ostvariti 1. januara 2015. godine.

Dinamika otvaranja trţišta je utvrĊena Zakonom i ostvaruje se fazno,

suţavanjem kruga kupaca koji, pored prava na snabdevanje na slobodnom trţištu,

imaju pravo i da ugovore snabdevanje sa Javnim snabdevaĉem po regulisanim

cenama8:

Krajnji kupci elektriĉne energije ĉiji su objekti prikljuĉeni na distributivni

sistem imaju pravo na javno snabdevanje od 1. januara 2013. godine. Kupci

prikljuĉeni na prenosnu mreţu više nemaju pravo na snabdevanje po

regulisanim cenama;

Domaćinstva i mali kupci elektriĉne energije imaju pravo na javno

snabdevanje od 1. januara 2014. godine. Pored kupaca prikljuĉenih na

prenosni sistem, ni kupci prikljuĉeni na distributivni sistem (osim

domaćinstava i malih kupaca), više nemaju pravo na snabdevanje po

regulisanim cenama;

Domaćinstva pored prava na javno snabdevanje stiĉu i pravo da slobodno

biraju snabdevaĉa na trţištu . od 1. januara 2015.godine.

Na slobodnom trţištu, od licenciranih dobavljaĉa, snabdevaju se kupci koji

nemaju pravo na javno snabdevanje. U periodu otvaranja trţišta (do 1. januara 2015.

godine), krajnji kupac koji nema pravo na javno snabdevanje, a nema vaţeći ugovor

o snabdevanju (iz razloga propisanih ĉlanom 145. Zakona o energetici), ima pravo na

rezervno snabdevanje u periodu do 60 dana, u kome je duţan da pronaĊe novog

snabdevaĉa (u suprotnom je operator sistema duţan da mu obustavi isporuku

elektriĉne energije). Cena rezervnog snabdevanja je po pravilu viša od trţišnih cena,

jer saglasno ĉlanu 146. Zakona o energetici ne moţe biti niţa od proseĉne cene po

kojoj operator prenosnog sistema prodaje elektriĉnu energiju za balansiranje sistema.

Trţište prirodnog gasa.9 Kao i za trţište elektriĉne energije, usvajanjem

Zakona o energetici 2011. nastavljen je proces uvoĊenja konkurencije u sektor

prirodnog gasa u Srbiji. Cilj je da se poveća efikasnost sektora delovanjem zakona

trţišta kako u proizvodnji tako i u snabdevanju prirodnim gasom. I u ovoj oblasti

zadrţano je pravo ekonomske regulacije delatnosti transporta i distribucije prirodnog

gasa kao prirodnih monopola.

8 Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs 9 Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs

12

Prema Zakonu svi krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da slobodno

biraju svog snabdevaĉa na trţištu, osim domaćinstava koji će to pravo ostvariti 1.

januara 2015. godine.

Dinamika otvaranja trţišta je utvrĊena Zakonom, i ostvaruje se fazno,

suţavanjem kruga kupaca koji, pored prava na snabdevanje na slobodnom trţištu,

imaju pravo i da ugovore snabdevanje sa Javnim snabdevaĉem po regulisanim

cenama:10

● od 1. januara 2013, samo krajnji kupci prirodnog gasa ĉiji su objekti

prikljuĉeni na distributivni sistem imaju pravo na javno snabdevanje. Kupci

prikljuĉeni na transportnu mreţu više nemaju pravo na snabdevanje po

regulisanim cenama.

● od 1. januara 2015, samo domaćinstva i mali kupci prirodnog gasa imaju

pravo na javno snabdevanje. Pored kupaca prikljuĉenih na transportni sistem,

ni kupci prikljuĉeni na distributivni sistem (osim domaćinstava i malih

kupaca), više nemaju pravo na snabdevanje po regulisanim cenama.

● od 1. januara 2015. domaćinstva pored prava na javno snabdevanje stiĉu i

pravo da slobodno biraju snabdevaĉa na trţištu.

Trţište nafte i derivata nafte.11

Razvoj konkurencije u sektoru nafte i

derivata nafte u Srbiji je jedan od ciljeva usvajanja Zakona o energetici 2011. godine.

Koji je usaglašen sa ciljevima energetske politike.

1.2. Strategijski pravci razvoja energetskog sektora i OIE

Energetika predstavlja jednu od investiciono najintenzivnijih grana privrede.

Ona ima višestruko dejstvo na ekonomske rezultate privreĊivanja, kao i na ĉitavu

tehnološku osnovu društva i predstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja

svake zemlje. Sigurno i bezbedno snabdevanje energijom, njena dostupnost i

raspoloţivost pod transparentnim i nediskriminatornim uslovima, proizvodnja i

korišćenje u skladu sa principima odrţivog razvoja su preduslovi za uspešno

funkcionisanje svakog društva, za podizanje konkurentnosti nacionalne privrede i

konaĉno za blagostanje graĊana. Ovo je posebno bitno u vremenu ekonomske krize u

kojoj se Republika Srbija trenutno nalazi.

Kljuĉni prioriteti energetskog razvoja Republike Srbije, tj. principi na kojima

treba razvijati energetsku politiku do 2030. godine, s sastavni su deo Strategije

10 Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs 11 Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs

13

razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do

2030. godine12

, su:

1. ObezbeĊenje energetske bezbednosti

2. Razvoj trţišta energije

3. Sveukupna tranzicija ka odrţivoj energetici

ObezbeĊenje energetske bezbednosti podrazumeva dovoljnu i adekvatnu

ponudu energije, odnosno sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanja energijom kao

preduslov privrednog i društvenog razvoja. Uvozna energetska zavisnost Republike

Srbije u 2010. godini iznosila je 33,5%. U poreĊenju sa većinom evropskih drţava,

uvozna zavisnost nije velika, ali je naroĉito izraţena za energente nafte, naftnih

derivata i prirodnog gasa. Kašnjenje u izgradnji novih elektroenergetskih objekata

moţe dovesti i do toga da Republika Srbija u narednim godinama postane znaĉajniji

uvoznik elektriĉne energije. Oĉekivana reindustrijalizacija i porast industrijske

proizvodnje do koga bi trebalo da doĊe nakon krize, vodili bi verovatno ka istom, ali

još izraţenijem ishodu.

Zbog toga je, pored promocije odgovorne potrošnje energije, kao veoma

vaţnih vrednosti i principa, potrebno obezbediti odgovarajuće rezerve nafte i

prirodnog gasa, izvršiti diversifikaciju pravaca i izvora snabdevanja ovim

energentima i pristupiti izgradnji novih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta

koji će sa znatno većom energetskom efikasnošću koristiti ugalj i valorizovati

potencijale obnovljivih izvora energije. Uz obezbeĊenje otvorenog i povezanog

domaćeg energetskog trţišta sa regionalnim i evropskim trţištem, i uz efikasan

tranzit energije i prekograniĉnu saradnju ove aktivnosti bi trebalo da obezbede

balansiran razvoj energetskog sektora i dugoroĉnu energetsku bezbednost zemlje.

Stvaranje i razvoj trţišta energije je kljuĉna pretpostavka za ekonomski

odrţiv razvoj energetike Republike Srbije. To znaĉi uspostavljanje trţišta energije,

na osnovu principa konkurencije, javnosti i slobodne inicijative energetskih

subjekata. Ovo treba da omogući slobodu izbora potrošaĉa u pogledu snabdevanja

energijom i energentima, pri ĉemu njihova cena sve više treba da zavisi od ponude i

traţnje. MeĊutim, principijelan i transparentan naĉin postepenog, ali sigurnog

uspostavljanja odgovarajućih cenovnih pariteta, na bazi ukljuĉivanja punog iznosa

ekološkog opterećenja i troškova u cenu energije ostaje stalni zadatak energetske

politike. Ovakav unutrašnji regulatorni okvir, uz regionalnu liberalizaciju trţišta,

omogućio bi i regionalnu integraciju nacionalnog trţišta.

Tranzicija ka odrţivoj energetici – Primena mera energetske efikasnosti,

korišćenjem obnovljivih izvora energije i zaštita ţivotne sredine i smanjenje uticaja

12 Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030.

Godine, Vlada republike Srbije, www.srbija.gov.rs. (pristupljeno10. februar 2014)

14

na klimatske promene su kljuĉni elementi tranzicije ka odţivoj energetskog sektora

Srbije.

Imajući u vidu trenutno stanje u efikasnosti proizvodnje, transformacije,

transporta i potrošnje energije u Republici Srbiji, primena mera i postupaka za

povećanje energetske efikasnosti ima kapacitet “novog domaćeg energetskog izvora”

i nameće se kao dugoroĉan element funkcionisanja i osnova razvoja svih energetskih

sektora. Uzimajući u obzir energetske potencijale i resurs, proizvodnja energije u

prvoj polovini ovog veka u Repubilici Srbiji će se usmeravati ka korišćenju lokalno

raspoloţivih obnovljivih izvora energije i primeni tehnologija “ĉistog uglja”. Uticaj

na okolinu energetskih postrojenja i proizvodnja energije sa što niţom emisijom

gasova sa efektom staklene bašte postaće presudan kriterijum za ocenu energetskih

tehnologija i mogućih pravaca razvoja energetike, pri ĉemu će se norme vezane za

zaštitu ţivotne sredine stalno pooštravati.

Tranzicija ka efikasnijoj, ĉistijoj i obnovljivoj energiji se mora bazirati na

trţišnoj ceni energije iz konvencionalnih izvora (koja obuhvata i troškove zaštite

ţivotne sredine) sa jedne, i na primerenim podsticajima i stimulacijama sa druge

strane. Primena odgovarajućih tehnoloških standard, edukacija i bolje informisanje, u

kombinaciji sa ekonomskim instrumentima i podsticajima za štednju, povećanje

energetske efikasnosti i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, sastavni je deo

ukupne strategije odrţivog razvoja.

Razrada energetske politike po energetskim sektorima predstavlja integraciju

definisanih ciljeva i prioriteta u pretpostavljeni scenario razvoja energetskog sektora,

tako da se za svaki sektor definišu strateški ciljevi i prioritetne aktivnosti/pravci

delovanja.

Strategija razvoja elektroenergetskom sistemu- Trenutno stanje u

elektroenergetskom sistemu Republike Srbije karakteriše se: porastom neto uvoza

elektriĉne energije, zastarelošću i neefikasnošću postojećih proizvodnih kapaciteta,

dominantnom uĉešću uglja u proizvodnji elektriĉne energije i niskom

(neadekvatnom) cenom elektriĉne energije. Sistem karatkeriše i zapoĉet proces

trţišne liberalizacije uz snaţno uĉešće socijalne komponente.

Razvoj elektroenergetskog sektora kljuĉna je karika u razvoju kompletnog

energetskog sistema Republike Srbije. OdreĊen je sledećim ĉinjenicama:

● proseĉna starost celokupnog instaliranog proizvodnog kapaciteta u termo i

hidro elektranama JP EPS-a je preko 25 godina;

● obavezna je primena Direktive 2001/80/E3 o ograniĉenju emisija iz velikih

loţišta;

● obavezna je primena Direktive 2010/75/EU o industrijskim emisijama

(integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja) za nove projekte;

15

● obavezujuće uĉešće OIE iznosi 27% u bruto finalnoj potrošnji do 2020.

godine13

;

Strateški ciljevi u razvoju elektroenergetskog sistema odnose se na:

obezbeĊenje sigurnog snadbevanja elektriĉnom energijom domaćeg trţišta

razvoj trţišta elektriĉne energije na nacionalnom i regionalnom nivou

povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju

regionalni i panevropski znaĉaj

smanjenje gubitaka u distributivnim mreţama

stvaranje mogućnosti za neto izvoz elektriĉne energije.

Strateški pravci delovanja u okviru elektroenergetskog sistema obuhvataju:

revitalizaciju postojećih elektroenergetskih postrojenja: prilagoĊavanje

postojećih termoenergetskih proizvodnih kapaciteta obavezama preuzetim na

osnovu ĉlanstva u Energetskoj zajednici i revitalizacija i modernizacija

postojećih hidroelektrana;

izgradnju novih proizvodnih postrojenja na konvencionalna goriva;

povećanje proizvodnje iz OIE (solarna energija, biomasa, vetar, hidro

energija);

revitalizaciju postojećih i izgradnja novih prenosnih kapaciteta;

modernizaciju i izgradnja distributivnih sistema;

liberalizaciju trţišta shodno Zakonu o energetici i trţišno formiranje cene

elektriĉne energije;

reorganizaciju sektora radi efikasnijeg rada energetskih preduzeća i

privlaĉenja investicija;

osposobljavanje i razvijanje kapaciteta energetske mašinogradnje radi većeg

uĉešća u gradnji elektroenergetskih postrojenja i infrastrukture.

Prioritetne investicione aktivnosti u elektroenergetskom sistemu u narednim

godinama odnose se na:

1. Rekonstrukciju termoelektrana saglasno Direktivi o velikim loţištima

2. Izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 MW

do 2025. godine (350 MW do 2020.)

3. Izgradnju RHE Bistrica

4. Izgradnju TE-TO na prirodni gas snage oko 450 MW do 2020. godine

5. Izgradnju prenosne i distributivne infrastrukture

13 Direktiva 2009/28/EC - http://faolex.fao.org/docs/pdf/eur88009.pdf

16

Strategija razvoja u oblasti obnovljivih izvora energije - Trentutno stanje

podsektora OIE (u okviru sektora energetike) karakteriše uĉešće OIE u bruto finalnoj

potrošnji od 20,1%. Najveći deo postojećih OIE se odnosi na tradicionalan naĉin

korišćenja biomase i velike hidroelektrane, a kao podsticaj za investicije u OIE

uvedena je feed-in tarifa.

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Republika Srbija je

preuzela i obaveze iz Direktiva 2009/28/EZ o promociji elektriĉne energije

proizvedene iz obnovljivih izvora energije i o promociji upotrebe biogoriva ili

drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport. Radi većeg korišćenja

obnovljivih izvora Republika Srbija se pridruţila zemljama koje subvencionišu

proizvodnju elektriĉne energije iz obnovljivih izvora i uvela najrasprostranjeniji

model – podsticajne fiksne otkupne cene („feed-in“ tarifa) sa periodom

zagarantovanog preuzimanja elektriĉne energije od 12 godina.

Republika Srbija je usvojila Nacionalni akcioni plan za OIE kao okvir za

promociju energije proizvedene iz obnovljivih izvora i postavila je obavezne

nacionalne ciljeve za uĉešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji

energije (27%) kao i uĉešću energije iz obnovljivih izvora u transportu (10%) do

2020. godine. Da bi došlo do ostvarenja usvojenih nacionalnih ciljeva predviĊeno je

instalisanje većih kapaciteta za proizvodnju elektriĉne energije korišćenjem sunca,

biomase i vetra, kao i veće uĉešća OIE u proizvodnji toplotne energije.

Strateški pravci delovanja u okviru obnovljivih izvora energije obuhvataju:

donošenje i sprovoĊenje Nacionalnih akcionih planova za OIE i definisanje

nacionalnih ciljeva korišćenja OIE po sektorima i praćenje realizacije. Akcenata je

na sledećim aktivnostima:

● korišćenju OIE u proizvodnji elektriĉne energije;

● korišćenju OIE u toplanama i finalnoj potrošnji;

● zameni korišćenja fosilnih goriva (uglja, mazuta, loţ ulja i prirodnog gasa) za

grejanje;

● zameni korišćenja elektriĉne energije za proizvodnju sanitarne tople vode;

● uvoĊenju OIE u sektor zgradarstva (primarno u javnom sektoru);

● korišćenju OIE u saobraćaju.

razvoju distributivne mreţe za prikljuĉenje manjih proizvoĊaĉa elektriĉne

energije;

proizvodnji i primena opreme i tehnologija koje će omogućiti efikasnije

korišćenje energije iz OIE;

unapreĊenju informisanja i obrazovanja ciljne javnosti.

17

1.3. Analiza potencijala trţišta energije i OIE

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrĊuju godišnji iznosi

energije i energenata potrebni za uredno i sigurno snabdevanje korisnika energije

(neposrednih potrošaĉa) za period od tri godine: realizaciju za 2011. godinu, procenu

stanja za 2012. i plan za 2013. godinu. Ovaj dokument se sastavlja na osnovu

meseĉnih i godišnjih podataka o proizvodnji, preradi i snabdevanju energijom i

energentima u skladu sa metodologijom MeĊunarodne Agencije za energiju i

Eurostata.

Sve veliĉine iskazane su u fiziĉkim jedinicama i to ĉvrsta goriva u hiljadama

t, teĉna goriva u milionima t, gasovita goriva u milionima m3 (svedeni metar kubni

gasa), elektriĉna energija u GWh, toplotna energija u TJ i u milionima tona

ekvivalentne nafte (Mtoe). Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630

MWh elektriĉne energije ili dve tone kamenog uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita.

SvoĊenje je uraĊeno iz razloga što prirodni gas iz domaće proizvodnje nije istog

energetskog kvaliteta, odnosno odstupa od standardnog kvaliteta prirodnog gasa koji

se plasira u potrošnji.

Analiza potencijala trţišta energije i OIE u Srbiji izvršena je na osnovu

podataka iz zbirnog energetskog bilansa Republike Srbije14

(Tabela 1).

Na osnovu energetskog bilansa za 2013. godinu (nisu dostupni podaci za

2014.) moţemo sagledati potencijal ukupnog trţišta energije u Republici Srbiji.

Za potrebe ove analize znaĉajni su podaci o:

● Ukupnoj proizvodnji primarne energije u Srbiji;

● Uvozu i izvozu energije i energenata;

● Ukupno raspoloţivoj primarnoj energiji za potrošnju;

● Energentima za energetske transformacije;

● Potrošnji energetskog sektora;

● Gubicima u prenosu i distribuciji;

● Neenergetskoj potrošnjia;

● Finalnoj potrošnji energenata po sektorima potrošnje i po energentima.

Ukupna koliĉine primarne energije namenjene potrošnji u 2013. godini

iznosila je 16,739 Mtoe što je za 5% više od procenjene ukupne koliĉine primarne

energije za potrošnju u 2012. godini koja iznosila 15,992 Mtoe. U skladu sa

raspoloţivim mogućnostima oko 67% obezbeĊeno je iz domaće proizvodnje i 33%

iz neto uvoza.

14 Energetski bilans Republike Srbije za 2013. Godinu, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite

ţivotne sredine, www.merz.gov.rs.

18

Domaća proizvodnja primarne energije obuhvata eksploataciju/korišćenje

domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije

(hidropotencijal, geotermalna energija, i ogrevno drvo) na godišnjem nivou.

Planirana proizvodnja primarne energije u 2013. godini iznosila je 11,259 Mtoe i

veća je za 4% od procenjene prizvodnje u 2012. godini koja iznosi 10,852 Mtoe. U

strukturi proizvodnje primarne energije ugalj uĉestvuje sa 69%, nafta sa 11%,

prirodni gas sa 4%, hidropotencijal 7%, ogrevno drvo sa 9%, dok geotermalna,

solarna i energija vetra kao i biogas sa manje od 1%.

Planirani neto uvoz primarne energije u 2013. godini iznosio je 4,950 Mtoe,

je manji od procenjenog neto uvoza u 2012. godini koji je iznosio 5,169 Mtoe.

Najveće uĉešće u neto uvozu od 52%, ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni

gas 39% i visokokaloriĉni ugljevi (koks i kameni ugalj) 8% .

Struktura primarne energija raspoloţive za potrošnju je sledeća:

● Transformacija u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama -

toplanama, toplanama, industrijskim energanama, rafinerijama nafte, preradi

uglja, visokim pećima;

● Potrošnja energetskog sektora (sopstvena potrošnja);

● Gubici u prenosu i distribuciji energije i energenata;

● Finalna potrošnja energije u neenergetske svrhe (potrošnja energenata kao

sirovine);

● Potrošnja finalne energije (potrošnja krajnjih korisnika) u energetske svrhe.

Kao ulazni energenti sistema transformacija najzastupljeniji je ugalj sa 64%,

potom sirova nafta i poluproizvodi sa 21%, hidropotencijal sa 7%, prirodni gas sa

6%, derivati nafte 2%.

U strukturi transformisanih oblika energije proizvedeni derivati nafte

uĉestvuju sa 44% (3,337 Mtoe), elektriĉna energija sa 42% (3,212 Mtoe), toplotna

energija sa 11% (0,821 Mtoe) i sušeni lignit sa 3% (0,189 Mtoe).

Potrošnja finalne energije u neenergetske svrhe u 2013. godini od 0,915 Mtoe

je za 14% veća od potrošnje u 2012. godini. Potrošnja finalne energije u energetske

svrhe predstavlja sumu primarne energije koja se ne koristi u transformacijama

(koristi se direktno u sektorima potrošnje) i energije koja se dobija u procesima

transformacija, umanjenu za potrošnju energetskog sektora, gubitke u prenosu i

distribuciji energije i energenata i neenergetsku potrošnju.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe u 2013. godini planirana je u

koliĉini od 9,690 Mtoe, što je za 2% više u odnosu na 2012. godini za koju je

procenjen iznos od 9,528 Mtoe. U strukturi potrošnje finalne energije saobraćaj

uĉestvuje sa 24%, industrija sa 30%, dok ostali sektori zajedno (domaćinstva,

poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) uĉestvuju sa 46 %. Porast potrošnje u

19

2013. godini planiran je u sektoru industrije i to za 7% u odnosu na potrošnju iz

2012. godine, dok u ostalim sektorima potrošnja ostaje na nivou 2012.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2013. godini teĉna

goriva bi uĉestvovala sa 33%, elektriĉna energija sa 25%, ĉvrsta goriva sa 11%,

gasovita goriva sa 13% i toplotna energija sa 8%, a geotermalna energija i ogrevno

drvo zajedno sa 11%. Planirana potrošnja teĉnih goriva i elektriĉne energije će biti

gotovo na istom nivou kao i procenjena potrošnja u 2013. godini, dok bi potrošnja

gasovitih goriva bila veća za 64% u odnosu na 2012. godinu, a potrošnja toplotne

energije i uglja će se smanjiti za 15 odnosno 12%.

20

Tabela 1. Energetski bilans Republike Srbije

REPUBLIKA SRBIJA (bez podataka za KiM) fiziĉke

jedinice

REALIZACIJA 2011. PROCENA 2012. PLAN ZA 2013. 2012/2011 2013/2012

fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke

jedinice Mil ten % %

PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE - 11.163 - 10.852 - 11.259 97 104

Ugalj 1000 t - 7.823 - 7.340 - 7.715 94 105

Nafta* 1000 t 1064 1.122 1141 1.237 1258 1.327 110 107

Gas Mil m3 508 0.405 492 0.392 485 0.386 97 99

Hidropotencijal** GWh 8660 0.745 9437 0.812 8801 0.757 109 93

Geotermalna energija TJ 268 0.006 268 0.006 268 0.006 94 100

Ĉvrsta biomasa 1000 t - 1.063 - 1.065 - 1.068 100 100

Biogas Mil m3 - - 3.5 0.002 7.664 0.004 - 219

Solarna energija GWh 0.000 0.000 0.095 0.000 0.140 0.000 100 147

Energija vetra GWh 0.000 0.000 0.291 0.000 0.690 0.000 100 237

ZALIHE - - 0.174 - -0.031 - 0.376 -18 -1217

UVOZ - - 5.879 - 6.022 - 6.270 102 104

Ugalj 1000 t - 0.802 - 0.545 - 0.436 68 80

Nafta 1000 t 2951 3.099 3273 3.467 3210 3.371 112 97

Sirova nafta 1000 t 1438 1.514 1073 1.162 1660 1.747 77 155

Naftni derivati 1000 t 1513 1.585 2200 2.305 1550 1.624 145 70

Gas Mil m3 1748 1.391 1816 1.446 2450 1.950 104 135

Elektriĉna energija GWh 6701 0.576 6441 0.554 5835 0.502 96 91

Biomasa 1000 t - 0.010 - 0.010 - 0.010 100 97

IZVOZ - - 0.976 - 0.854 - 1.319 87 155

Ugalj 1000 t - 0.008 - 0.007 - 0.007 99 100

Nafta 1000 t 341 0.337 350 0.346 800 0.790 103 228

Sirova nafta 1000 t 2 0.002 0 0.000 0 0.000 0 100


Gas Mil m3 0 0.000 0 0.000 0 0.000 0 0


Ogrevno drvo 1000 t - 0.031 - 0.031 - 0.031 99 100

NETO UVOZ ENERGENATA - - 4.903 - 5.168 - 4.950 105 96

Ugalj 1000 t - 0.795 - 0.538 - 0.429 68 80

Nafta 1000 t 2610 2.762 2923 3.121 2410 2.581 113 83

Sirova nafta 1000 t 1436 1.512 1073 1.162 1660 1.747 77 150


21


jedinice


fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke


Gas Mil m3 1748 1.391 1816 1.446 2450 1.950 104 135

Elektriĉna energija GWh -278 -0.024 984 0.085 128 0.011 -354 13

Biomasa 1000 t - -0.021 - -0.021 - -0.021 99 102

UKUPNA PRIMARNA ENERGIJA ZA

POTROŠNJU - - 16.192 - 15.992 - 16.739 99

105

Ugalj 1000 t - 8.741 - 7.878 - 8.144 90 103

Nafta 1000 t 3578 3.783 4112 4.424 4199 4.523 117 102

Gas Mil m3 2389 1.902 2192 1.745 2827 2.250 92 129

Elektriĉna energija GWh -278 -0.024 984 0.085 128 0.011 -354 13

Hidropotencijal GWh 8660 0.745 9437 0.812 8801 0.757 109 93

Geotermalna energija TJ 268 0.006 268 0.006 268 0.006 94 100

Biomasa 1000 t - 1.038 - 1.040 - 1.043 100 100

Biogas Mil m3 - - 3.5 0.002 7.664 0.004 - 219

Solarna energija GWh 0.000 0.000 0.095 0.000 0.140 0.000 100 147

Energija vetra GWh 0.000 0.000 0.291 0.000 0.690 0.000 100 237

UVOZNA ZAVISNOST (%) - - 30.28 - 32.32 - 29.58 107 92

UĈEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNJI (%)

Ugalj 1000 t - 53.944 - 49.264 - 48.654 91 99

Nafta 1000 t - 23.348 - 27.664 - 27.023 118 98

Gas Mil m3 - 11.739 - 10.912 - 13.444 93 123

Elektriĉna energija GWh - -0.148 - 0.529 - 0.066 -359 12

Hidropotencijal GWh - 4.596 - 5.078 - 4.522 110 89

Geotermalna energija TJ - 0.039 - 0.038 - 0.036 95 96

Ĉvrsta biomasa 1000 t - 6.406 - 6.503 - 6.231 102 96

Biogas Mil m3 - 0.000 - 0.013 - 0.024 100 191

Solarna energija GWh - 0.000 - 0.000 - 0.000 - -

Energija vetra GWh - 0.000 - 0.000 - 0.000 - -

BRUTO PROIZVODNJA ELEKTRIĈNE

ENERGIJE GWh 38600 3.320 36926 3.176 37649 3.238 96

102

Termoelektrane GWh 28672 2.466 26207 2.254 28150 2.421 91 107

Hidroelektrane*** GWh 9243 0.795 10014 0.861 9116 0.784 108 91

Termoelektrane-toplane GWh 455 0.039 526 0.045 193 0.017 116 37

Industrijske energane GWh 230 0.020 179.524 0.015 190.471 0.016 78 106

od toga na biogas GWh 0.118 0.000 6.610 0.001 12.860 0.001 5602 195

22


jedinice


fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke

jedinice Mil ten

fiziĉke


Solarne elektrane GWh 0.000 0.000 0.095 0.000 0.140 0.000 100 147

Elektrane na vetar GWh 0.000 0.000 0.291 0.000 0.690 0.000 100 237

ENERGENTI ZA PROIZVODNJU

ELEKTRIĈNE ENERGIJE U

TERMOELEKTRANAMA I TE-TO

- - 7.196 - 6.651 - 7.040 92

106

Ugalj 1000 t - 7.065 - 6.477 - 6.955 92 107

Nafta 1000 t - 0.009 - 0.019 - 0.011 215 57

Gas Mil m3 - 0.122 - 0.155 - 0.075 127 48

ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE - - 5.099 - 4.534 - 5.581 89 123

Rafinerije 1000 t - 2.593 - 2.323 - 3.591 90 155

Prerada uglja 1000 t - 0.200 - 0.200 - 0.170 100 85

Ostalo - - 2.306 - 2.011 - 1.820 87 91

RAZMENA - 0.001 - 0.000 - 0.000 0

POTROŠNJA ENERGETSKOG SEKTORA - - 0.519 - 0.501 - 0.514 97 103

GUBICI - - 0.662 - 0.631 - 0.590 95 93

POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE (FE) - - 10.042 - 10.330 - 10.606 103 103

NEENERGETSKA POTROŠNJA - - 0.790 - 0.801 - 0.915 101 114

POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE U

ENERGETSKE SVRHE

-

-

9.252

-

9.528

-

9.690 103

102

PO SEKTORIMA

Industrija - - 2.708 - 2.662 - 2.822 110 107

Saobraćaj - - 2.015 - 2.328 - 2.276 100 101

Ostalo (Domaćinstva, JKD, Poljoprivreda) - - 4.529 - 4.538 - 4.409 104 100

PO ENERGENTIMA

Ĉvrsta goriva 1000 t - 1.271 - 1.180 - 1.155 120 96

Teĉna goriva 1000 t 2637.000 2.742 2888.742 3.304 2900.998 2.758 101 101

Gasovita goriva M Stm3 1141 0.908 928 0.739 1526 1.253 113 119


Toplotna energija TJ 37008 0.884 36119 0.863 30723 0.871 102 100

OIE (geotermalna energija,biomasa) - 1.040 1.043 1.031 100 100

* Domaća proizvodnja sirove nafte i poluproizvoda

** Nije ukljuĉena proizvodnja iz reverzibilne HE

*** Ukljuĉena proizvodnja iz reverzibilne HE

23

1.4. Analiza iskustava privreda u razvoju EU u odnosu na korišćenje OIE

Evropska Komisija objavila je 27. marta 2013. godinei Izveštaj o napretku

obnovljivih izvora energije, u okviru Direktive o obnovljivim izvorima energije iz 2009.

godine.15

Od usvajanja ove directive i uvoĊenja pravno obavezujućih ciljeva u oblasti

obnovljivih izvora energije u većini zemalja ĉlanica zabeleţen je znaĉajan rast u potrošnji

energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Definisani cilj EU je da u 2020. godini ostvari

takozvani „20-20“ koncept – 20% povećanja u korišćenju obnovljivih izvora i 20%

smanjenje emisija gasova staklene bašte. Većina zemalja ĉlanica je ispunila postavljene

ciljeve još 2012. godine. U Tabeli 2, a Slici 2 prikazana je proizvodnja elektriĉne energije

iz obnovljivih izvora u periodu od 2005-2012. godine po zemljama ĉlanicama EU16

.

Tabela 2. Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvorae (% od bruto

potrošnje električne energije)

Zemlja 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

EU (28 zemalja) 14,9 15,4 16,1 17 19 19,7 21,7 23,5

Belgija 2,4 3,1 3,6 4,6 6,2 7,1 8,8 11,1

Bugarska 9,8 9,9 10 10,7 12,1 13,7 13,9 17

Ĉeška Republika 3,7 4 4,6 5,2 6,4 7,5 10,6 11,6

Danska 24,7 24 25 25,9 28,3 32,7 35,9 38,7

Nemaĉka 10,5 11,8 13,6 15,1 17,4 18,1 20,9 23,6

Estonija 1,1 1,5 1,5 2,1 6,1 10,4 12,3 15,8

Irska 7,2 8,7 10,1 11,1 13,7 14,9 17,6 19,6

Grĉka 8,9 9,7 10,1 10,4 11,5 12,9 14,8 17,3

Spanija 19,1 20 21,7 23,7 27,8 29,7 31,6 33,5

Francuska 13,8 14,1 14,3 14,4 15,1 14,9 16,4 16,6

Hrvatska 32,8 32,2 30,9 30,8 32,6 34,2 34,2 35,5

Italija 16,4 16 16 16,8 19 20,2 23,7 27,6

Kipar 0 0 0,1 0,3 0,6 1,4 3,4 4,9

Letonija 43 40,4 38,6 38,7 41,9 42,1 44,7 44,9

Litvanija 3,8 4 4,7 4,9 5,9 7,4 9 10,9

Luksemburg 3,2 3,2 3,3 3,6 4,1 3,8 4,1 4,6

MaĊarska 4,4 3,5 4,2 5,3 7 7,1 6,4 6,1

Malta 0 0 0 0 0 0,1 0,6 1,1

Holandija 6,3 6,6 6 7,5 9,1 9,7 9,8 10,5

Austrija 62,5 62,5 64,8 64,8 67,1 64,9 65 65,5

Poljska 2,6 3 3,4 4,3 5,8 6,6 8,2 10,7

Portugalija 27,7 29,3 32,3 34,1 37,6 40,7 45,9 47,6

15 European Commision - 2013 Renewable Energy Progress Report -

http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/reports_en.htm 16 Izvor: Eurostat - http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/energy/data/database

24

Zemlja 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Rumunija 28,8 28,1 28,1 28,1 30,9 30,4 31,1 33,6

Slovenija 28,7 28,2 27,7 30 33,8 32,1 30,8 31,4

Slovaĉka 11,6 13,5 14,5 16 17,8 17,8 19,3 20,1

Finska 26,9 26,4 25,5 27,3 27,3 27,6 29,4 29,5

Švedska 50,9 51,8 53,2 53,6 58,3 56 59,9 60

Velika Britanija 4,1 4,5 4,8 5,5 6,7 7,4 8,8 10,8

Slika 2. Dinamika kretanja proizvodnje električne energije iz OIE u EU

Izvor: Eurostat - http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/energy/data/database

Za Republiku Srbiju dragocena su iskustva zemalja koje su u ovoj oblasti ostvarile

dobre rezultate. Analizu korišćenja obnovljivih izvora energije i prezentiranje iskustva

zemalja EU, koje su u 2013. godini zabeleţile visok rast BDP (Rumunija, Letonija i

Litvanija), Slovenije i Hrvatske (bivših jugoslovenskih republika) i zemalja Centralne

Evrope (Ĉeške i Slovaĉke) je pouzdana osnova za unapreĊenje stanja u ovoj oblasti.

Rumunija je jedina zemlja u Istoĉnoj Evropi sa sistemom kvota kao podsticaja

proizvodnje elektriĉne energije iz obnovljivih izvora, ureĊenim prema sistemu iz Velike

Britanije. Preduzeća za distribuciju elektriĉne energije su obavezna da u okviru ukupne

prodaje energije u toku godine obezbede odreĊeni procenat prodaje energije proizvedene iz

obnovljivih izvora. Na kraju svake godine ova preduzeća su obavezna da izdaju

odgovarajući broj "zelenih sertifikata" u skladu sa kvotom. Ovaj sistem zapoĉet je 2005.

godine sa 0,7% ukupne proizvodnje. UreĊen je tako da se povećava svake godine da bi u

2010. godini dostigao 8,3%. Tokom 2006. godine cena struje iz obnovljivih izvora bila je

4,2 €-centi/kWh.

0

5

10

15

20

25

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

% E

lek

triĉ

ne

ener

gij

e iz

OIE

EU (28 zemalja

25

Udeo elektriĉne energije u 2012. godini koja je proizvedena iz obnovljivih izvora

iznosio je 33,6%. Najveće uĉešće obnovljivih izvora energije u Rumuniji potiĉe od

hidropotencijala. Na drugom mestu je energija vetra. Na osnovu podataka Evopske

Komisije za 2010. godinu, moţe se zakljuĉiti da najveće uĉešće ima hidroenergija, preko

50%, slede fosilna goriva, i nuklearna energija. Na narednoj slici prikazani su neto

proizvodni kapaciteti u Rumuniji.

Slika 3. Neto proizvodni kapacitet u 2010. godini (u MW)

Ukupno instalirani kapacitet i proizvedena elektriĉna energija iz obnovljivih izvora

energije, za 2011. i 2012. godinu prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 3. Instalirani kapaciteti i ukupna proizvodnja električne energije iz OIE u Rumuniji

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 6483 17201 6458 16948,7

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 1,0 1,4 41,0 8,0

Energija vetra 988 1299,5 1822,0 2645,1

Biomasa 30 196,7 35,0 211,7

Izvor: http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/2013_en.htm

6087

47922

1300

9166

Hidroenergija Energija vetra Drugi OIE Nuklearna energija Fosilna goriva

26

Letonija – Letonija je primer zemlje koja uspešno koristi obnovljive izvore energije.

Naime, 44,9% od ukupne proizvodnje elektriĉne energije u 2012. godini potiĉe iz

obnovljivioh izvora. Pregled ukupno instaliranih kapaciteta i proizvedena elektriĉna

energija iz obnovljivih izvora energije u 2011. i 2012. godini, prikazan je u sledećoj tabeli.

Tabela 4. Uspostavljeni kapaciteti i ukupna proizvodnja električne energije iz OIE u

Letoniji

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 1576 3097,2 1576 3140,2

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 0 0 0 0

Energija vetra 36 64,6 59 98,4

Biomasa 30 119,4 66 288,6


Najveće uĉešće obnovljivih izvora energije u Letoniji potiĉe od hidro energije.

Prema podacima i izveštajima Evopske Komisije za 2010. godinu, na Slici 4 prikazani su

neto proizvodni kapacitet u Letoniji.


1555

3722

848

Hidroenergija Energija vetra Drugi OIE Fosilna goriva

27

Litvanija- Ukupan procenat elektriĉne energije u 2012. godini koji je proizveden iz

obnovljivih izvora iznosio je 10,9%. Pregled ukupno instaliranih kapaciteta i proizvedena

elektriĉna energija iz obnovljivih izvora u 2011. i 2012. godini, prikazan je u sledećoj

tabeli.


Litvaniji

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 876 425 876 430

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 0 0 7 2

Energija vetra 202 409 275 562

Biomasa 33 158 53 218


Kao i u većini drugih zemnalja, najveće uĉešće obnovljivih izvora energije u

Litvaniji potiĉe od hidro energije. Prema podacima i izveštajima Evopske Komisije za

2010. godinu, na Slici 5 prikazani su neto proizvodni kapaciteti u Litvaniji.


875

161

322539


28

Slovenija - Kao jedna od bivših jugoslovenskih republika Slovenija je primer dobre

prakse koji pokazuje kako je moguće uspešno štedeti energiju što u konaĉnom doprinosi ne

samo rastu i razvoju privrede već i odrţivom razvoju i unapreĊenju kvaliteta ţivota

graĊana. Trećina ukupne proizvodnje elektriĉne energije u 2012. godini (31,4%) potiĉe iz

obnovljivih izvora. U narednoj tabeli prikazan je pregled ukupno instaliranih kapaciteta i

proizvodnje elektriĉne energije iz obnovljivih izvora u 2011. i 2012. godini.


Sloveniji

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 1253,0 4196,6 1254,0 4158,4

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 57,0 65,7 142,0 162,8

Energija vetra 0 0 0

Biomasa 54,0 251,8 59,0 267,3


Hidro energija je i u Sloveniji najznaĉajniji obnovljivi izvor energije. Prema

podacima Evopske Komisije za 2010. godinu, na Slici 6 prikazani su neto proizvodni

kapaciteti u Sloveniji.


1063

1282

696

Hidroenergija Fosilna goriva Nuklearna energija

29

Iskustvo Hrvatske je veoma znaĉajno za unapreĊenje politike energetike u Srbiji.

Njeno iskustvo kao zemlje EU koja je bila u sastavu nekadašnje Jugoslavije je veoma

korisno i moţe se uspešno koristiti u Srbiji. Ukupan procenat elektriĉne energije u 2012.

godini koji je proizveden iz obnovljivih izvora iznosio je 35,5%. Pregled ukupno

instaliranih kapaciteta i proizvedena elektriĉna energija iz obnovljivih izvora u 2011. i

2012. godini, prikazan je u sledećoj tabeli.


Hrvatskoj

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 2139,2 5969,8 2140,3 5962,8

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 6,0 12,1 6,4 7,3

Energija vetra 124,9 287,3 158,0 347,6

Biomasa 5,0 33,0 10,8 52,9


Najveće uĉešće obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj u 2010. Godini potiĉe od

hidro energije. Struktura proizvodnje enrgije iz obnovljivih izvora u 2010. Godini

prikazana je u narednoj tabeli. što se moţe videti u narednoj tabeli.

Tabela 8. Instalirani kapaciteti za proizvodnju električne energije iz OIE u MW17

Instalirani kapaciteti u MW

Velike i male hidro elektrane 2069

Energija vetra 78,75

Solarna energija 2,74

Biomasa 2,0

Biogas 0,053

Izvor: Energy Community Regulatory Board, 2010

17 Energy Community Regulatory Board – “Promotion of Electricity produced from Renewable Energy

Sources in the Energy Community”, 2010, str.10

30

Slovačka- Znaĉajno uĉešće obnovljivih izvora energije ima i Slovaĉka. Naime, više

od jedne petine (20,1%) elektriĉne energije u 2012. godini proizvedeno je iz obnovljivih

izvora. Podaci o ukupno instaliranim kapacitetima i proizvedenoj elektriĉnoj energiji iz

obnovljivih izvora u 2011. i 2012. godini, prikazani su u sledećoj tabeli.


Slovačkoj

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 1607 4562 1607 4522

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 496 397 513 424


Biomasa 197 819 215 941


Slovaĉka je primer zemlje koja uspešno koristi razliĉite izvore za proizvodnju

energije. Znaĉajno je da u 2010. godini više od jedne trećine ove energije potiĉe od fosilnih

goriva, sledi hidroenergija i nuklearna energija što je prikazano na Slici 7.


2478

3

582614

1820

82

725


Nuklearna energija Solarna energija Drugo

31

Češka Republika. Ukupan procenat elektriĉne energije u 2012. godini koji je

proizveden iz obnovljivih izvora energije iznosio je 11,6%. Pregled ukupno instaliranih

kapaciteta i proizvedena elektriĉna energija iz obnovljivih izvora energije u 2011. i 2012.

godini, prikazan je u sledećoj tabeli.


Češkoj

2011 2012

MW GWh MW GWh

Hidro energija 1050 1963 1064 2129

Geotermalna 0 0 0 0

Solarna 1913 2182 2022 2149


Biomasa 177 2704 300 3372


Najveće uĉešće obnovljivih izvora energije u Ĉeškoj potiĉe od hidro energie, dok je

na drugom mestu solarna energija. Prema podacima i izveštajima Evopske Komisije za

2010. godinu, na Slici 8 prikazani su neto proizvodni kapaciteti u Ĉeškoj.


2203218

1959

10892

3666

Hidroenergija Energija vetra Solarna energija Fosilna goriva Nuklearna energija

32

U Ĉeškoj postoji dvostruki sistem podrške, u okviru kojeg proizvoĊaĉi struje iz

obnoljivih izvora mogu da biraju klasiĉnu fiksnu povlašćenu cenu ili prodaju po trţišnim

cenama uz dodatne fiksne ekološke ("zelene") dotacije po osnovu Kjoto protokola.

Sistem "zelenog bonusa" uveden je u Ĉeškoj 2005. godine zakonom o elektriĉnoj

energiji iz obnovljivih izvora. Zeleni bonusi su fiksni za narednu godinu prema tipu

obnovljivog izvora, tako da ukupni iznos naknade do iznosa oĉekivane proseĉne prodajne

cene bude viši od fiksne prodajne cene, što odraţava poveæani rizik.

Analizom iskustva razliĉitih zemalja moguće je zakljuĉiti da one koriste razliĉite

sisteme podsticaja proizvodnje i potrošnje više energije iz obnovljivih izvora. U narednoj

tabeli prikazane su pojedine vrste podsticaja koje su koristile zemlje ĉlanice Evropske

Unije.

Tabela 11. Pregled glavnih instrumenata politike za OIE u pojedinim zemljama EU

Država Šema podsticaja za obnovljive izvore energije

Bugarska “fid- in tarifa”- poreski podsticaji- obaveza za otkup

Češka feed in tarifa + zeleni bonus

Hrvatska feed in tarifa sa finansijskim podsticajima

Kipar

Šema grantova za promociju OIE finansirana od takse na

potrošnju elektriĉne energije + poreski podsticaji

(dodatno)

Francuska Javne nabavke + feed in tarife

Grčka feed in tarife kombinovane sa podsticajima za investicije

Italija Sistem kvota + feed in tarife

MaĎarska feed in tarife

Malta poreski podsticaji (nizak PDV za solarnu energiju)

Portugalija feed in tarife kombinovane sa podsticajima za investicije

Rumunija sistem kvota (prethodno je imala feed in tarife)

Slovačka feed in tarife

Slovenija feed in tarife + dugoroèni garancijski ugovori, taksa na

CO2

Španija feed in tarife

Izvor: CEKOR: Studija “OIE u Srbiji – preporuke, potencijali i kriterijumi”, Subotica, 2008. str.23.

33

1.5. Zavisnost odrţivog razvoja i proizvodnje energije korišćenjem OIE

Odrţivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloţivim resursima

zadovoljava ljudske potrebe, ne ugroţavajući prirodne sisteme i ţivotnu sredinu, ĉime se

osigurava dugoroĉno postojanje ljudskog društva i njegovog okruţenja. Koncept odrţivog

razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.

Odrţivi razvoj se najĉešće dovodi u vezu sa zaštitom ţivotne sredine, odnosno

nastojanjem da se zabrinutost za opstanak ţivog sveta na planeti Zemlji poveţe sa

oĉuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim

društvom, drţavom i ĉoveĉanstvom u celini. Svetska Komisija za okruţenje i razvoj pri

UN, dala je definiciju odrţivog razvoja: „Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe

sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite

potrebe“18

.

Najveći impuls procesu intenzivne potrage za novim izvorima energije u globalnim

relacijama dala je ograniĉenost fosilnih goriva. Rezerve nafte u svetu se kontinuirano

smanjuju, dok njena cena raste. Zbog toga ova sirovian, neće, prema nekim procenama, već

sredinom 21. veka biti dovoljno komercijalna. Ilustracije radi, na skupu UN o klimatskim

promenama, odrţanom u maju 2011. u Abu Dabiju, zakljuĉeno je da bi do 2050. godine

obnovljivi izvori energije, poput sunĉeve i energije vetra, mogli zadovoljiti i do 80%

potreba za energentima u svetu.

Upotreba obnovljivih izvora energije je jedna od kljuĉnih komponenti odrţivog

razvoja koja omogućava racionalne ekonomske, ekološke i socijalne efekte. Razvijene

zemlje su shvatile znaĉaj smanjenja emisije od sagorevanja energenata tokom procesa

stvaranja energije i neophodnost traţenja alternativnih izvora energije. Korišćenje

obnovljivih izvora energije (energija vetra, solarne energije, energije biomasa i biogoriva,

geotermalne energije i sistema toplotnih pumpi) utiĉe na ograniĉavanje klimatskih

promena. Tehnologije vezane sa obnovljive izvore energije imaju ulogu i u ostvarivanju

bolje zaposlenosti, pre svega, zahvaljujući povećanju proizvodnje i potrošnje lokalne

energije.

Obnovljivi izvori energije imaju veliki znaĉaj za savremeni razvoj. Povezanost

upotrebe obnovljivih izvora energije sa ţivotne sredine, ogleda se pre svega kroz borbu

protiv klimatskih promena i efekata staklene bašte. Povećanje proizvodnje i upotrebe

energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, smanjuje korišćenje fosilinih goriva i time

utiĉe na oĉuvanje ţivotne sredine. „Osnovni cilj razvoja ekotehnologija u energetici je da se

uspostavi primena novih tehnologija proizvodnje i potrošnje energije koje ograniĉavaju

18 World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University

Press

34

zagaĊenje i oštećenje ţivotne sredine. Razvijanje i širenje primene obnovljivih izvora

energije predstavlja bitan faktor za uspostavljanje odrţivog razvoja na Zemlji“19

.

Obnovljivi izvori energije se nalaze u prirodi i regenerišu se u celini ili delimiĉno.

Potreba za njihovim korišćenjem javila se proteklih nekoliko decenija nakon objavljivanja

podataka o posledicama emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji nastaju

sagorevanjem fosilnih goriva. To je dovelo do klimatskih promena u svetu koje se pre

svega ogledaju u povećanju proseĉne temperature, odnosno u globalnom zagrevanju.

Temperature rastu od poĉetka 80-tih godina prošlog veka, a zbog klimatskih poremećaja

mogu se oĉekivati sušna i topla leta, ekstremene promene vremenskih prilika, oscilacija

temperature, periodi nestabilne klime, pojave poput poplava i grada.

U proteklih nekoliko godina, mišljenja na ovu temu su poĉela da se menjaju. Trţišta

obnovljivih izvora energije su u porastu širom sveta. Istovremeno, negativni uticaji

snadbevanja fosilnim izvorima i nuklearnom energijom vremenom su postali sve izraţeniji.

Znaĉajan uticaj upotrebe fosilnih goriva na klimu, izaziva topljenje gleĉera i leda, po do

sada neviĊenim stopama. Sa druge strane, pustinje se šire. Više temperature izazvane

klimatskim promenama, podstiĉu širenje bolesti poput malarija i kolere u nekim oblastima

u kojima ranije nisu bile poznate.

Katastrofe u nuklearnim elektranam koje su se dogodile, poĉevši od 1986. godine u

Ĉernobilu, nastavile se u razliĉitim zemljama kao što su Švedska i Nemaĉka, a najveći udar

korišćenju nuklearne energije je nesreća u Fokušimi, koja je pokazala da i sa njkvalitetnije

izgraĊenim nuklearnim elektranama, zbog nepredvidivih elementarnih nepogoda, atomska

energija moţe da postane velika pretnja celom svetu. S obzirom na sve poznato, a vezano

za nuklearnu energiju, od mogućih havarija do oslobaĊanja nuklearnog otpada, postoji jak

pokret u svetu koji treba da obustavi dalje korišćenje nuklearne energije. Zalihe sirove nafte

i prirodnog gasa se zbog enormne eksploatacije u drugoj polovini dvadesetog veka realno

sve više smanjuju. IzmeĊu ostalih faktora porast cena nafte 2008. godine, najava svetske

ekonomske krize, sukobi u Iraku i manje više „zapaljiva“ politiĉka sitacija u zemljama

istoka koje su bogate naftom, su samo dodatna opomena da je neophodno u većoj meri

ukljuĉiti i druge moguće izvore energije, a tu se prevashodno misli na obnovljive izvore

energije.

Ovo su samo neki od primera koji jasno ukazuju na to da snadbevanje fosilnim

gorivima i nuklearnom energijom nije trajno i odrţivo rešenje. Već krajem dvadesetog veka

svet suoĉen s jedne strane sa sve većom potrebom za energijom, a sa druge strane, sa

relativno ograniĉenim postojećim resursima poĉinje da se okreće drugim mogućnostima.

19 Radosavljević, J. Pavlović, T.Lambić, M. 2010. Solarna energetika i održivi razvoj, GraĊevinska knjiga,

Beograd, str.368

35

Opstanak i napredak svakog društva, van sumnje i od toga koliko lako moţe doći do

energije, odnosno od toga koliko mu je energija dostupna. Od pedesetih godina dvadesetog

veka ne postavlja se više pitanje da li će svet ostati bez fosilnih goriva, već kada će se to

dogoditi. Naftni šok 1973. godine stavio je pitanje energetske bezbednosti na dnevni red

svetske politike. Energetska bezbednost definisana je kao stanje u kome jedna nacija i svi

graĊani i preduzeća imaju pristup dovoljnim koliĉinama energije po razumnoj ceni, bez

rizika od prekida u snadbevanju u bliskoj budućnosti.

Danas je tema energetske bezbednosti u vrhu prioriteta spoljne politike mnogih

zemalja. Do toga je doveo konflikt u Iraku, koji je uĉinio da cena nafte sa 30$ po barelu

dostigne nakon tri godine nestabilnosti cenu od 80$. „Gasna kriza“ u odnosima Rusije i

Zapadne Evrope interpretira se ĉak i kao nastavak Hladnog rata drugim sredstvima. Svaka

kriza na svetskom energetskom trţištu neminovno se odraţava i na Srbiju.

2. ANALIZA POTENCIJALA SRBIJE ZA RAZVOJ OBNOVJIVIH IZVORA

ENERGIJE (OIE)

2.1. Analiza potencijala za proizvodnju energije iz OIE

Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su znaĉajni i procenjeni su

na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove koliĉine više od 60% je potencijal biomase, ĉije se

korišćenje trenutno procenjuje na oko 30% od raspoloţivih potencijala. Raspoloţivi

tehniĉki hidropotencijal uĉestvuje sa oko 30% u ukupnim potencijalima OIE. Od ove

koliĉine više od polovine je već iskorišćeno. Prema podacima iz 2012. godine tehniĉka

iskoristivost potencijala obnovljivih izvora energije prikazana je u sledećoj tabeli:

36

Tabela 12. Pregled tehnički iskoristivog potencijala OIE (od 2012. godine)

Vrsta obnovljivih izvora energije

Raspoloživi

tehnički

potencijal

koji se koristi

(miliona

ten/god)

Neiskorišćeni

raspoloživi

tehnički

potencijal

(miliona ten

/god)

Ukupni

raspoloživi

tehnički

potencijal

(miliona ten

/god)

BIOMASA 1,054 2,351 3,405

Poljoprivredna biomasa 0,033 1,637 1,67

Ostaci od poljoprivrednih kultura 0,033 0,99 1,023

Ostaci u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća - 0,605 0,605

Tečni stajnjak - 0,042 0,042

Drvna(šumska) biomasa 1,021 0,509 1,53

Biorazgradivi komunalni otpad 0 0,205 0,205

HIDRO ENERGIJA 0,909 0,770 1,679

Za instalisane kapacitete do 10MW 0,004 0,151 0,155

Za instalisane kapacitete od 10MW do 30MW 0,020 0,102 0,122

Za instalisane kapacitete preko 30MW 0,885 0,517 1,402

ENERGIJA VETRA ≈0 0,103 0,103

SOLARNA ENERGIJA ≈0 0,240 0,240

Za proizvodnju elektriĉne energije ≈0 0,046 0,046

Za proizvodnju toplotne energije ≈0 0,194 0,194

GEOTERMALNA ≈0 0,180 0,180

Za proizvodnju elektriĉne energije ≈0 ≈0 ≈0

Za proizvodnju toplotne energije 0,005 0,175 0,180

BIORAZGRADIVI DEO OTPADA 0 0,043 0,043

UKUPNO IZ SVIH OIE 1,968 3,682 5,65

Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030.

godine

37

Slika 9. Ukupni raspoloživi tehnički potencijal OIE u Srbiji

Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030.

godine

Biomasa predstavlja znaĉajan energetski potencijal Republike Srbije. Potencijal

biomase se procenjuje na 3,405 miliona ten i u ukupnom potencijalu OIE uĉestvuje sa

60,3%. Od ovog potencijala najveći deo ĉine potencijal drvne biomase - 1,53 miliona ten i

potencijal poljoprivredne biomase - 1,67 miliona ten (ostaci u ratarstvu, stoĉarstvu,

voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća), dok je potencijal biorazgradivog

komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten. Biorazgradivi otpad (osim komunalnog)

ĉine i otpadna jestiva ulja i otpad ţivotinjskog porekla (kafilerijski klaniĉni otpad) u

ukupnoj koliĉini od 0,043 miliona ten/god.

Na jugu Srbije najzastupljenija je šumska, odnosno drvna biomasa, a na severu

poljoprivredna biomasa poput slame, kukuruzovine, granja, koštica, ljuski i ţivotinjskog

izmeta. MeĊutim, dok je stepen korišćenja potencijala drvne (šumske) biomase relativno

visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (~2%), dok se

potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi. Potencijal biomase

(posebno poljoprivredne) je dinamiĉka kategorija i radi njegovog povećanja potrebno je

preduzeti odgovarajuće aktivnosti na iskorišćenju zemljišta koje nije obraĊivano, kao i

iskorišćenju marginalnog zemljišta u proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski

zasadi).

60%

30%

2%4% 3% 1%

Biomasa Hidro energija Energija vetra

Energija sunca Geotermalna Biorazgradivi deo otpada

38

Biomasa se sada najviše koristi za zagrevanje domaćinstava na daljinsko grejanje,

ali i za proizvodnju elektriĉne energije. Koristi se za proizvodnju biogoriva za saobraćaj,

kao i za proizvodnju hemikalija i bioplastiĉnih materijala. Prema nekim procenama, samo

korišćenjem drvnih ostataka u Srbiji bi moglo da se obezbedi dovoljno energije za potrebe

800.000 domaćinstava.

U Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela.

Proizvodnja bioetanola u Srbiji se bazira na melasi i ţitaricama, s tim da bi posebno mogla

da se orijentiše na proizvodnju od ţitarica s obzirom na razvijenu poljoprivredu i da se

proizvode dovoljne koliĉine koje pokrivaju domaće potrebe. Za proizvodnju 100.000 tona

bioetanola potrebno je oko 330.000 tona ţitarica, što je oko trećina trţišnih viškova ili 2%

do 4% ukupne proizvodnje ţitarica. U Srbiji se kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu

koristiti uljarice - suncokret, soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja. Ukupne površine

pod uljaricama se procenjuju na 668.800 hektara, od ĉega bi uljarice za dobijanje biodizela

mogle gajiti na 350.000 hektara. Procenjuje se da bi godišnje moglo da se sakupi oko

10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela, kao i da bi u Srbiji

moglo da se proizvede od 141.750 do 250.600 tona biodizela godišnje. To je, prema oceni

struĉnjaka, jedini proizvod biomase koji bi Srbija mogla da izvozi.

U Srbiji, meĊutim, nije razvijeno trţište biodizela. Ima nekoliko malih proizvoĊaĉa

koji poizvode biodizel uglavnom za svoje potrebe. U tom smislu nova direktiva EU koja

propisuje da 2020. svaka zemlja mora imati minimum 10% uĉešća biogoriva u potrošnji,

biće izazov za Srbiju, ali istovremeno ni situacija u EU po tom pitanju nije sasvim jasna.

Novom direktivom uveden je i kriterijum odrţivosti pošto je dosadašnja praksa pokazala da

su ĉlanice EU, da bi ispunile ranije postavljeni cilj da 2010. udeo biogoriva iznosi 5%,

uvozile takvo gorivo iz Brazila, SAD i Indonezije. Masovna proizvodnja biogoriva,

posebno u Brazilu i Indoneziji, uticala je na smanjenje površina pod šumom. Zbog toga,

ubuduće u EU će samo biogoriva koja budu u skladu sa kriterijumima odrţivosti biti

uraĉunata u ostvarivanju postavljenog cilja. To znaĉi da će Srbija morati da razvije šemu

sertifikacije za biogoriva jer će se samo biogoriva sa sertifikatom raĉunati prilikom

utvrĊivanja stepena ostvarenosti postavljenog cilja. Druga oteţavajuća okolnosti je to što

prema novoj direktivi posle 2017. na trţištu neće moći da se naĊu biogoriva ĉiji je uticaj na

smanjenje emisije gasova ispod 60%. Biodizel iz uljane repice koji se u Srbiji proizvodi

spada u tu kategoriju što znaĉi da posle 2017. tako proizveden biodizel neće biti uziman u

obzir pri proceni da li je ostvaren cilj. Zbog toga nije ni bilo većih podsticaja proizvodnje u

Srbiji dok se i situacija u EU u potpunosti ne razjasni.

U Srbiji kompanija Viktorija oil u Šidu poseduje postrojenje za preradu i biodizela,

a tehnologija joj omogućuje da u zavisnosti od trţišnih prilika proizvodi i rafinisana ulja ili

biodizel. Pošto veće potraţnje za biodizelom na trţištu nema, proizvodnja je uglavnom

orijentisana na rafinisana ulja.

39

Ukupan hidroenergetski potencijal, bruto potencijal voda koje otiĉu vodotocima

na teritoriji Republike Srbije iznosi oko 25.000 GWh/god. Najveći deo hidropotencijala

(preko 70%) koncentrisan je samo na nekoliko vodotoka sa potencijalom iznad 1.000

GWh/god: Dunav, Drina, Velika Morava, Lim i Ibar. Sa druge strane, na više reka u

Republici Srbiji hidroenergetski potencijal će moći samo delimiĉno da se iskoristi, zbog

prioritetnosti vodoprivrednog korišćenja voda, jer su neke reke planirane kao izvorišta

regionalnih vodovodnih sistema: Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav,

Mlava, Lepenac, itd.

Tehniĉki iskoristiv potencijal u Republici Srbiji iznosi oko 19,8 TWh/god, od ĉega

je oko 17,5 TWh/god na objektima većim od 10 MW. Do sada je izgraĊeno 16

hidroelektrana i proizvodi se proseĉno oko 10,5 TWh godišnje. Ukupni tehniĉki potencijal

hidroelektrana snage do 10 MW se procenjuje na oko 1.800 GWh godišnje.

Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi

oko 0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Male

hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 megavata i spadaju u kategoriju

povlašćenih proizvoĊaĉa energije. Prema najavama, planirano je da se narednom uredbom

o podsticajnim merama uredi da status povlašćenog proizvoĊaĉa imaju mini hidroelektrane

snage do 30 megavata.

Kada bi se iskoristio ukupan energetski potencijal malih hidroelektrana, moglo bi

da se proizvede oko 4,7% od ukupne proizvodnje elektricne energije Srbiji (34.400 gigavat-

sati u 2006. godini) i oko 15% godišnje proizvodnje elektricne energije u hidroelektranama

koja iznosi oko 10.000 gigavat-sati.

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana su

definisane prema Katastru malih hidroelektrana u Srbiji iz 1987. godine, kojim je utvrĊeno

ukupno 856 lokacija i Katastru malih hidroelektrana u Vojvodini iz 1989. godine kojim je

utvrĊeno ukupno 13 lokacija. Van lokacija iz ovih katastara male hidroelektrane mogu se

graditi uz saglasnost nadleţnih ministarstva. Te katastre je, meĊutim, neophodno revidirati

jer više ne odraţavaju realno stanje, ali su za to potrebna znaĉajan sredstva. Prilikom

njihove izrade, takoĊe, nisu obuhvaćeni ekološki i socijalni aspekti. Revizija katastra bi

donela nove, aţurirane podatke o lokacijama i dobila bi se jasnija slika ali su dozvole za sve

lokacije već dodeljene pa i za one koje nisu obuhvaćene katastrima.

Male hidroelektrane su najperspektivniji oblik proizvodnje elektriĉne energije iz

obnovljivih izvora energije, ali odreĊeni propisi oteţavaju ulaganja u njihovu izgradnju.

Prema sadašnjem Zakonu o energetici proizvodnja elektriĉne energije je delatnost od

opšteg interesa, što znaĉi da i u sluĉaju malih elektrana vlada mora da poveri obavljanje te

delatnosti, ĉak i kada je reĉ o elektranama snage do 1 megavata za koje ne postoji obaveza

pribavljanja licence kod Agencije za energetiku, što produţava procedure.

40

Gotovo trećina godišnje proizvodnje EPS-a, što zavisi od hidroloških prilika, dolazi

iz hidroelektrana. To je od 10 do 12 milijardi kilovat-sati struje godišnje. Procene su da

postoji potencijal za proizvodnju još sedam milijardi kilovat-sati, a od toga 1,8 milijardi

kilovat-sati moglo bi da se proizvodi iz malih hidroelektrana. Da bi iskoristio taj potencijal

EPS planira revitalizaciju 17 starih i izgradnju 18 novih malih hidroelektrana ukupne snage

80 megavata, uz ulaganja od oko 80 miliona evra.

Energija vetra u Republici Srbiji se moţe koristiti u oblasti košavskog podruĉja,

juţnog Banata, podruĉja istoĉne Srbije, istoĉne strane Kopaonika, podruĉje Zlatibora i

Peštera i lokaliteta planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800 m Radi jasnijeg

sagledavanja potencijala, potrebno je da se u narednom periodu nastave namenska merenja

vetra (na visinama od 50 m i većim) u cilju izrade atlasa vetrova, kao jednog od uslova za

investiranje u kapacitete za proizvodnju elektriĉne energije koji koriste energiju vetra.

Tehniĉki iskoristiv potencijal je u sluĉaju energije vetra i solarne energije odreĊen

na osnovu postojećih tehniĉkih mogućnosti elektroenergetskog sistema da ovu energiju

prihvati. Dodatna pretpostavke prilikom odreĊivanja potencijala su da maksimalne

varijacije proizvodnje elektriĉne energije iz energije vetra neće koincidirati sa maksimalnim

varijacijama proizvodnje elektriĉne energije iz solarnih elektrana i da maksimalna varijacija

neće preći 90% ukupnih instalisanih kapaciteta. To znaĉi da je u instalisanim kapacitetima

moguće imati 500 MW sa sadašnjom veliĉinom tercijarne rezerve. Imajući u vidu

maksimalne mogućnosti proizvodnje vetroelektrana sa ovolikom instalisanom snagom,

moţe se raĉunati sa njihovim maksimalnim tehniĉki iskoristivim potencijalom od 1.200

GWh/godišnje, odnosno, 0,103 Mtoe/godišnje.

Solarna energija predstavlja energetski potencijal Republike Srbije, koji se moţe

koristiti za proizvodnju toplotne ili elektriĉne energije. Na većem delu teritori je Republike

Srbije broj ĉasova sunĉevog zraĉenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama

(izmeĊu 1.500 i 2.200 ĉasova godišnje). Proseĉan intenzitet sunĉevog zraĉenja na teritoriji

Republike Srbije se kreće od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu -

tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan - tokom jula. Na godišnjem nivou, proseĉna

vrednost energije zraĉenja iznosi od 1.200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do

1.550 kWh/m2/godišnje u jugoistoĉnoj Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko 1.400

kWh/m2/godišnje.

Tehniĉki iskoristiv energetski potencijal za konverziju solarne energije u toplotnu

energiju (za pripremu tople vode i druge namene) je procenjen 0,194 miliona ten godišnje

uz pretpostavku primene solarnih termalnih kolektora na 50% raspoloţivih objekata u

zemlji. Što se tiĉe proizvodnje elektriĉne energije osnovno tehniĉko ograniĉenje predstavlja

mogućnost elektro-energetskog sistema da ovu energiju prihvati u letnjim mesecima, pošto

je u pitanju varijabilna proizvodnja. Na osnovu trenutno raspoloţivih kapaciteta

41

elektroenergetskog sistema Republike Srbije za obezbeĊenje tercijalne rezerve usvojeno je

da je maksimalni tehniĉki iskoristiv kapacitet solarnih elektrana 450 MW, odnosno, njihov

tehniĉki iskoristiv potencijal iznosi 540 GWh/godišnje (0,046 Mtoe/godišnje).

Republika Srbija se nalazi u zoni povoljnih geotermalnih potencijala i resursa.

Geotermalna energija podrazumeva petrotermalne i hidrogeotermalne energetske izvore

kojima Republika Srbija obiluje u znaĉajnoj meri. Korišćenje geotermalne energije za

grejanje i druge energetske svrhe u Republici Srbiji je u poĉetnoj fazi i veoma skromno u

odnosu na potencijalnost i resurse. Geotermalnu potencijalnost Republike Srbije jasno

pokazuje postojanje velikog broja banja i prirodnih izvora sa temperaturama voda većim od

30°C, i razliĉitim stepenom prirodne izdašnosti. Na osnovu postojećih merenja toplotni tok

je iznad proseĉnog za Evropu (60 mW/m2), odnosno kreće se od 80 do 120 mW/m2.

Prirodni i veštaĉki izvori termalne vode su identifikovani na teritoriji preko 60 opština.

Temperatura vode je najĉešće u opsegu do 40ºS, a samo na teritoriji šest opština (Vranje,

Šabac, Kuršumlija, Raška, MedveĊa, Apatin) temperatura vode je preko 60ºS. Proseĉni

protoci vode iz postojećih izvora i bušotina u proseku iznose do 20 l/s. Na nekoliko

lokaliteta protok vode prelazi 50 l/s (Bogatić, Kuršumlija, Pribojska Banja, Niška Banja), a

samo na jednoj lokaciji protok vode iznosi preko 100 l/s (Banja Koviljaĉa). Ukupna

toplotna snaga koja bi se mogla dobiti iskorišćenjem svih postojećih izvora termalne vode

iznosi oko 216 MWt, sa proizvodnjom toplotne energije od 180 hiljada ten. Znaĉajan, ali

nesagledan geotermalni potencijal, leţi u korišćenju zavodnjenih naftnih i gasnih bušotina u

Vojvodini na kojima je završena eksploatacija.

2.2. Analiza traţnje za elektriĉnu energiju proizvedenu iz OIE u Srbiji

Energija je proizvod koji koriste kako potrošaĉi na poslovnom trţištu tako i

individualni potrošaĉi. Spada u grupu posebnih proizvoda, koji se regularno kupuju. Sluţ za

zadovoljavanje svakodnevnih potreba graĊana kao potrošaĉa, privrede i društva. Trţište

energije Srbije je atraktivno, sa znaĉajnim profitnim potencijalom.

Uspešno upravljanje traţnjom za energijom pretpostavlja odgovarajuće reagovanje

razliĉitih subjekata (drţave, preduzeća, potrošaĉa) u kratkom ali i u dugom roku. To se

moţe postići realizovanjem odgovarajućih aktivnosti koje će predstavljati njihov racionalan

odgovor na pozitivne i negativne signale iz okruţenja. Informacije o brojnim faktorima i

elementima sredine, kao i o ponašanju pojedinih subjekata i grupa (drţave, potrošaĉa,

zaposlenih, dobavljaĉa, kanala marketinga) koji determinišu proizvodnju i potrošnju osnova

su efikasnog reagovanja.

Sigurno je da od ponašanja kljuĉnih subjekata i grupa zavisi efektivnost i efikasnost

na svim nivopima. Posebno su za uspeh znaĉajne odluke i mere drţave što zahteva

42

odgovarajuće, posredno i neposredno, reagovanje menadţmenta preduzeća u tom pravcu.

Okruţenje u kome posluju sva preduzeća, pa i ona koja se bave proizvodnjom, prenosom i

plasmanom energije, danas je još uvek nepovoljno što uslovljava potrebu kontinuiranog

prilagodjavanja. Traţnja za energijom je relativno stabilna bez obzira na promene u

okruţenju. MeĊutim, sa sve izraţenijim zahtevima za odgovornom proizvodnjom, ali i

odgovornom potrošnjom., neophodna su posebna prilagoĊavanja svih uĉesnika u lancu

vrednosti.

Znaĉajni deo potrošnje energije realiztuje se na finalnom tršištu. Potrošnja energije

na ovom segmentu je relativno stabilna i u uslovima znaĉajnog smanjenja realne kupovne

moći stanovništva što pokazuju odgovarajui podaci o izdacima stanovništva za ovaj

proizvod i njihovom uĉešću u ukupnim izdavanjima domaćinstava (Tabela 13).

Tabela 13. Učešće izdataka stanovanja, vode, gasa i drugih goriva i transporta u ličnoj

potrošnji u Srbiji

Učešće izdataka stanovanja, vode, gasa i drugih

goriva i transporta u ličnoj potrošnji 2010 2011 2012

Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva 14.5 15.6 16.5

Transport 8.7 8.7 8.7

¹ Uključena i sopstvena proizvodnja ogreva

Izor: Izvor: RZS – Statistički godišnjak za 2012, str.136-138.

Na osnovu podataka iz prethodne tabele moţe se zakljuĉiti da se uĉešće izdataka za

stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva (znaĉajni deo ovih izdataka su troškovi

energije) povećava. Uĉešće izdataka za transpost (ovi izdaci ukljuĉuju izdatke koji se

odnose na energiju) je stabilno.

Traţnja za energijom U Srbiji se ne smanjuje i pored dejstva brojnih negativnih

faktora, velika nezaposlenost, pad realnih primanja stanovništva i povećavanje troškova

ţivota (Tabele 13 i 14 i Slike 10 i 11)

43

Tabela 13. Pregled zaposlenosti, zarada i penzija u Republici Srbiji

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Zaposlenost, zarade i penzije

Broj zaposlenih, prosek, u 000 1,999 1,889 1,796 1,746 1,727 1,715

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u

000 728 730 730 745 761 770

Stopa nezaposlenosti 3.6 16.1 19.2 23.0 23,9 20,1

Neto zarade, prosek perioda, u dinarima 32,746 31,733 34,142 37,976 41,377 43,932

- realne stope rasta 3.90 0.20 0.70 0.20 1.10 -1.50

Proseĉna penzija, prosek perioda, u

dinarima 17,660 19,788 19,890 21,285 22,450 23,378

- realne stope rasta 14.3 3.3 -5.9 -3.6 -2.2 -3.4

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije - “Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja”

Slika 10. Pregled kretanja nominalnih iznosa zarada i realnih stopa rasta zarada u

Republici Srbiji

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije - “Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja”

-2.00

-1.00

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

50,000

2008 2009 2010 2011 2012 2013%

re

aln

ih s

top

a ra

sta

zara

da

Izn

os

no

min

aln

ih z

arad

au d

inar

ima

Neto zarade, prosek perioda, u dinarima (nominalni iznos)

- Realne stope rasta zarada

44

Slika 11. Pregled kretanja nominalnih iznosa penzija i realnih stopa rasta penzija u

Republici

Izvor:

Ministarstvo finansija Republike Srbije - “Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja”

Tabela 14. Indeksi cena u Republici Srbiji u period od 2007. do 2011. godine

Cene proizvoĎača

industrijskih

proizvoda za

domaće tržište

Indeks

potrašačkih cena Cene na malo Troškovi života

Prethodna godina =

100

2007 105.9 106.5 106.8 104

2008 112.4 111.7 110.9 113.5

2009 105.6 108.4 110.1 108.6

2010 112.7 106.5 108.6 106.8

2011 114.2 111

Izvor: RZS – Statistički godišnjak za 2012, str.167.

Za upravljanje traţnjom na trţištu energije veoma je znaĉajan koncept odrţivog

razvoja i okviru njega koncept odrţive potrošnje. Odrţiva potrošnja se moţe analizirati

polazeći od više pristupa. Dva osnovna i meĊusobno komplementarna pristupa jesu pristup

odrţivog razvoja i pristup obaveza potrošaĉa. Prvi naĉin analize odrţive potrošnje

podrazumeva njeno sagledavanje kao integralne komponente šireg koncepta odrţivog

razvoja. Odrţivi razvoj, kao imperativ savremenog ekonomskog i društvenog razvoja,

definiše se kao razvoj pri kome sadašnje generacije omogućavaju budućima (da

koriste/imaju na raspolaganju) istu ili veću korpu resursa (World Commission on

-10.0-5.00.05.010.015.020.0

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

2008 2009 2010 2011 2012 2013

% r

eal

nih

sto

pa

rast

a p

en

zija

Izn

os

no

min

aln

ih p

en

zija

d

inar

ima

Prosečna penzija, prosek perioda, u dinarima (nominalni iznos)

- realne stope rasta penzija

45

Environment and Development, 1987). U svetlu zahteva vezanih za odrţivi razvoj

definisane su i odrţiva proizvodnja i odrţiva potrošnja. Odrţiva proizvodnja, u ovom

smislu, podrazumeva upotrebu prirodnih proizvodnih resursa i energije na efikasniji naĉin i

smanjivanje negativnog uticaja na ţivotnu sredinu. Odrţiva potrošnja, pak, podrazumeva

zadovoljavanje osnovnih potreba za dobrima i uslugama uz teţnju za ostvarivanjem boljeg

kvaliteta ţivota i odgovaranje na zahtev da se osigura dovoljno resursa budućim

generacijama. (European Union, 2010) Iz ovog odreĊenja se moţe zakljuĉiti da su neke od

osnovnih komponenti odrţive potrošnje vezane za fokusiranje potrošaĉa na korišćenje

prvenstveno proizvoda i uslugama kojima se zadovoljavaju osnovne potrebe, što bi moglo

oznaĉavati i intenciju za izvesno uzdržavanje od potrošnje ostalih proizvoda. Odrţiva

potrošnja se, meĊutim, ne odnosi na odricanje od potrošnje proizvoda i usluga kojima se ne

zadovoljavaju baziĉne, već ostale potrebe, jer se u definiciji ipak istiĉe da je u pitanju

koncept kojim se promoviše unapreĊenje kvaliteta ţivota, što znaĉi da se podrazumeva i

kupovina i korišćenje tih dobara i usluga, ali na naĉin koji je usklaĊen sa zahtevom da se

pritom odreĊena koliĉina resursa uštedi i sačuva kako bi bila na raspolaganju budućim

generacijama.

Drugo stanovište koje moţe posluţiti kao polazište za analizu odrţive potrošnje jesu

obaveze potrošaĉa. Za razliku od prava potrošaĉa koja su definisana deklaracijom UN (The

United Nations Guidelines for Consumer Protection (UNGCP), 1985), ugraĎena u

zakonsku regulativu većine drţava u celom svetu20

, na ĉijem promovisanju i zaštiti rade

sem zvaniĉnih institucija Vlada i brojne organizacije potrošaĉkog samoorganizovanja,

obaveze potrošaĉa nisu unificirane, jasno definisane i propisane. Naime, zakonskom

regulativom ili sliĉnim aktom nije definisana lista obaveza potrošaĉa, ali se o njima u

izvesnoj meri govori u teoriji i praksi, naroĉito u okviru koncepta (društveno) odgovorne

potrošnje.

Kao subjekti traţnje na trţištu energije javljaju se razlĉite kategorije potrošaĉa i

kupaca kako po polu, godinama starosti, obrazovanju, zanimanju, porodiĉnom statusu,

prihodima tako i po psihološkim karakteristikama. Ponašanje pojedinih segmenata razliĉito

se manifestuje na traţnju za energijom. Informacije dobijene istraţivanjem o

preferencijama pojedinih kategorija potrošaĉa dragocena su osnova za odgovarajuće

reagovanje i prilagodjavanje marketing programa.

Kod donošenja odluke o kupovini potrošaĉa koji su društveno odgovorni ovi faktori

će imati dominantniju ulogu od tzv. tradicionalnih faktora odluke o kupovini (npr. cena,

20 U smislu harmonizacije zakonske regulative zemlje ĉlanice Evropske Unije imaju obavezu da pitanje

zaštite potrošaĉa usklade sa zahtevima najnovije Direktive 2011/83/EU Evropskog Parlamenta i Veća od

25.10.2011. (Directive 2011/83/EU of the European Parliament and of the Council of 25 October 2011 on

consumer rights, kojim su zamenjene Direktiva Veća 93/13/EEC i Direktiva Evropskog parlamenta i Veća

1999/44/EC i kojom su ukinute Direktiva Veća 85/577/EEC i Direktiva Parlamenta i Veća 97/7/EC).

46

dostupnost, odnos cena:kvalitet i sl.). U ovom smislu, neophodno je diferencirati pojmove

odrţive i (društveno) odgovorne potrošnje. Smatra se, naime, da je (društveno) odgovorna

potrošnja širi koncept jer se odnosi na socijalni, ekonomski i ekološki aspekt potrošnje, dok

se odrţiva potrošnja prvenstveno odnosi na ekološki aspekt.

Koncept odrţive potrošnje razvijen je kao odgovor na aktuelne probleme, s obzirom

na to da neodrţive šeme potrošnje i proizvodnje imaju sve izraţeniji negativni uticaj

prirodnu sredinu, društvo, privredu i poslovanje. Smatra se, naime, da savremeno društvo

koje se odreĊuje kao društvo voĊeno potrošnjom (consumer-driven society) generiše

znaĉajno opterećenje planete, u smislu da se rapidno iscrpljuju zalihe resursa i da se

stvaraju velike koliĉine otpada, što ugroţava stanje ţivotne sredine. Savremeni naĉin

proizvodnje i potrošnje dovodi do mnogih problema vezanih za ţivotnu sredinu, poput

globalnog zagrevanja, iscrpljivanja prirodnih resursa, narušavanja biodiverziteta i sl.

Analizu traţnje za elektriĉnom energijom, koja je proizvedena iz obnovljivih izvora

energije, moţemo sagledati kroz energetski bilans Republike Srbije koji je prikazan u

Tabeli 1.

Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije obuhvata proizvodnju i

potrošnju elektriĉne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, kao i

proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geotermalne energije i ĉvrste biomase (ogrevno

drvo, pelet i briket).

Prema podacima iz energetskog bilansa za 2013. godinu21

, u strukturi planirane

domaće proizvodnje primarne energije, obnovljivi izvori energije bi uĉestvovali sa 1,835

Mtoe što je 16%, u domaćoj proizvodnji primarne energije. U ovoj strukturi najveće je

uĉešće ĉvrste biomase 58%, hidropotencijala 41%, dok bi biogas, energija vetra, sunca i

geotermalna energija uĉestvovali sa manje od 1%.

Planirana proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora za 2013. je 3% manja

u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2012. godini koja je iznosila 1,885 Mtoe i to pre

svega zbog manjeg planiranog hidropotencijala, ali je struktura uĉešća obnovljivih u ovom

iznosu gotovo ista kao i u 2013. godini.

U 2013. godini planirano je korišćenje hidropotencijala velikih vodenih tokova u

koliĉini od 9116 GWh ili 0,778 Mtoe, što je za 9% manje od procenjenog u 2012. godini

koji je iznosio 0,856 Mtoe. Proizvodnja elektriĉne energije malih hidroelektrana u okviru

sistema JP EPS kao i malih hidroelektrana koje isporuĉuju elektriĉnu enrgiju JP EPS, u

2013. godini planirana je u iznosu od 64 GWh ili 0,006 Mtoe, što je pribliţno isto kao i

procenjena proizvodnja u 2012. godini.

21 Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine: „Energetski bilans za 2013. godinu“

47

U Srbiji postoje i manja postrojenja na biogas, solarnu i energiju vetra koja

proizvode elektriĉnu energiju.

Proizvodnju geotermalne energije prati Republiĉki zavod za statistiku u okviru

svojih statistiĉkih istraţivanja. Planirana proizvodnja geotermalne energije u 2013. godini

je na nivou procenjene u 2012. godini i iznosila je 0,006 Mtoe. Koliĉina proizvedene

geotermalne energije koristi se iskljuĉivo za grejanje.

Proizvodnja i potrošnja ĉvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog

drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe grejanja). Planirana proizvodnja

ĉvrste biomase u 2013. godini iznosila je 1,068 Mtoe. Potrošnja ĉvrste biomase odvija se

dominantno u okviru široke potrošnje i to u sektoru domaćinstva i delimiĉno javnim i

komercijalnim delatnostima za potrebe zagrevanja prostorija. Upotreba ogrevnog drveta za

potrebe zagrevanja karakteristika je ruralnih krajeva i obodnih delova prigradskih naselja.

Po pravilu ruralni krajevi gravitiraju podruĉjima sa visokom produkcijom drvne mase ili je

pak udaljeno od ostalih izvora snabdevanja i domaćinstva su sa niskom kupovnom moći,

tako da je ogrevno drvo cenovno najprihvatljivije i nema alternativu. Upotreba ogrevnog

drveta u obodnim delovima prigradskih naselja zadrţaće se i u narednim godinama. Ovo iz

razloga niske kupovne moći stanovništva sa jedne strane i visoke cene konvencionalnih

goriva (loţ ulje, teĉni gas, ugalj), spore izgradnje distributivne gasne mreţe i skupe

ugradnje gasne instalacije sa druge strane, koja je po pravilu bez olakšica i povoljnih

kreditnih uslova..

Kao potencijalni subjekti trţnje za elektriĉnom energijom iz obnovljivih izvora

energija mogu biti domaćinstva u Srbiji. Prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku,

u 2013. godini registrovano je 2.521.190 domaćinstava. Kada bi svako peto domaćinstvo u

Srbiji postavilo solarni panel površine 4m², bilo bi omogućeno generisanje 1750 GWh

energije uz istovremeno smanjenje emisije CO2 za 2,3 miliona tona na godišnjem nivou.

Energetska efikasnost u Srbiji je izuzetno niska u poreĊenju sa prosekom u

zemljama Evropske unije. Prema procenama u našoj zemlji troši se 2,5 puta više energije

po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na svetski prosek i ĉetiri puta više od proseka u

EU. U Srbiji postoji 3.231.931 stanova22

. Prosek potrošnje elektriĉne energije na godišnjem

nivou (za grejanje i hlaĊenje) u Srbiji je 150-200 kWh/m2.

Zbog toga je veoma vaţno da se prilkom izgradnje novih objekata investitor

pridrţava propisa o energetskoj efikasnosti. U sledećim tabelama prikazan je broj završenih

stanova i njihova površina, kao i ukupan broj stambenih i nestambenih završenih zgrada u

22 Izvor podataka: Republiĉki zavod za statitstiku – Baza podataka sektora graĊevinarstva -

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

48

Srbiji. Ovi objekti mogu predstavljati potencijalnu traţnju za elektriĉnu energiju

proizvedenu iz obnovljivih izvora energije (Tabele 15 i 16 i Slika 12 i 13).

Slika 12. Završeni stanovi u Republici Srbiji do 2012. godine

Izvor: Republički zavod za statitstiku – Baza podataka sektora graĎevinarstva

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Po

vrši

na

u m

2

Završeni stanovi do 2012. godine

49

Tabela 15. Završeni stanovi u Republici Srbiji do 2012. godine

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Broj

završeni

h

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završen

ih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završen

ih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završen

ih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završenih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završen

ih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

Broj

završen

ih

stanova

Površina

završenih

stanova,

m2

REPUBLIKA

SRBIJA 18,162 1,308,650 19,049 1,323,073 19,815 1,435,061 19,103 1,332,012 18,648 1,252,738

18,449

1,184,689

15,223

945,145

Izvor podataka: Republički zavod za statitstiku – Baza podataka sektora graĎevinarstva

Tabela 16. Završene zgrade u Republici Srbiji u periodu 2008-2012

2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno Novogradnja Ukupno Novogradnja Ukupno Novogradnja Ukupno Novogradnja Ukupno Novogradnja

Zgrade

broj 20,942 6,602 15,991 4,746 14,849 4,126 13,536 3,678 18,385 2,792

m² 3,604,167 3,309,648 3,321,968 3,071,221 2,774,325 2,492,146 2,716,488 2,504,291 2,336,278 2,186,428

Stambene zgrade

broj 12,199 4,820 9,432 3,537 8,881 3,154 7,688 2,730 12,079 1,747

m² 2,092,975 1,918,375 1,877,411 1,731,700 1,765,786 1,615,269 1,747,176 1,625,573 1,414,446 1,348,768

Nestambene zgrade

broj 8,743 1,782 6,559 1,209 5,968 972 5,848 948 6,306 1,045

m² 1,511,192 1,391,273 1,444,557 1,339,521 1,008,539 876,877 969,312 878,718 921,832 837,660


50

Slika 13. Kretanje ukupne površine završenih zgrada u Republici Srbiji u periodu

2008-2012


Kao što je već u prethodnom tekstu Studije navedeno, domaćinstva su

znaĉajni potrošaĉi eneregije i zuštede na ovom segment trţišta su veoma znaĉajne ne

samo za porodiĉne budţete stanovništva, već i privredu i društvo i odrţivi razvoj.

Struktura potrošnje energije, posebno za grejanje, u domaćinstvima u Srbiji je veoma

nepovoljna što se moţe zakljuĉiti na osnovu podataka iz Tabela broj 17 i 18.

Tabela 17. Nastanjeni stanovi prema vrsti grejanja i energenata za grejanje - 2011

Ukupno Ugalj Drvo i sl.

Mazut i

ulje za

loţenje

Plinsko/gasno

grejanje

Elektriĉna

energija

Druga

vrsta

energije

REPUBLIKA SRBIJA ¹

Centralno

grejanje 535,456 335,467 267,089 402,975 469,648 68,358 2,111

Etaţno grejanje 498,835 165,797 301,996 4,265 120,374 56,083 5,391

Bez instalacija

centralnog/etaţn

og grejanja 1,386,460 222,469 1,049,500 936 122,964 252,231 9,204

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku – Popis stanova iz 2011.

¹ Od 1999. bez podataka za AP Kosovo i Metohiju

-

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

2008 2009 2010 2011 2012

Uk

up

na

po

vrš

ina

zg

rad

a u

m2

Stambene zgrade Nestambene zgrade

51

Tabela 18. Instalacije i pomoćne prostorije u stanovima - 2011

Javni

vodovod

Ostali

tipovi

vodovoda

Hidrofor

i sl.

Javna

kanalizacija

Septiĉka

jama i sl.

Elektriĉna

energija Grejanje

Stanovi bez

instalacija

REPUBLIKA SRBIJA ¹

Broj

stanova 2,244,053 412,207 333,903 1,671,117 1,318,576 3,176,690 1,580,838 28,189

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

¹ Od 1999. bez podataka za AP Kosovo i Metohiju

Za analizu traţnje na svim trţištima, pa i trţištu energije veoma su znaĉajne

informacije o cenama proizvoda (Tabele19 i 20).

Tabela 19. Indeksi cena proizvoĎača industrijskih proizvoda

Prethodna godina = 100 2009 2010 2011

Rudarstvo

Eksploatacija uglja 109.7 102.6 125.6

Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 158.3 170.9 134.7


Tabela 20. Prosečne maloprodajne cene u 2011. godini

Orev Jed.mere Cena

Drvo za ogrev m3 4,000.47

Lignit t 5,697.66

Mrki ugalj t 11,427.39


Ekonomski rast i tehnološki razvoj su doveli do promena savremenog

shvatanja komfora i razvoja ţivotnog stila koji podrazumeva još veću traţnju za

proizvodima i uslugama, a time i energijom i ostalim resursima. Ovakve pojave su

posledica, izmeĊu ostalog, i ĉinjenice da su principi poslovanja koje je dovelo do

neodrţivosti bili zasnovani na pretpostavci neograniĉene ponude resursa,i na

shvatanju da proizvodnja, distribucija i potrošnja ne dodaju na zagaĊenju i

povezanim troškovima, ili bar da kompanije ne moraju da snose te troškove.

MeĊutim, usled uviĊanja ĉinjenice da je realnost drugaĉija, neophodno je promeniti

naĉin ukupnog poslovanja, ukljuĉujući i naredne promene principa marketinga:

52

od shvatanja da su ţelje prirodne i beskrajne i da beskrajnu potrošnju treba

ohrabrivati, do shvatanja da su oblikovane kulturom, marketingom i drugim silama i

da je neophodna orijentacija ka mindful potrošnji ;

od shvatanja da su resursi zemlje beskrajni, do shvatanja da su ograniĉeni i

osetljivi;

od shvtanja da je kapacitet zemlje za podnošenje otpada i zagaĊenja je

neograniĉen, do shvatanja da je izuzetno ograniĉen; i

od shvatanja da se kvalitet ţivota i liĉna sreća povećavaju se sa povećanjem

potrošnje i zadovoljenja ţelja, do suprotnog shvatanja, da se ne povećavaju uvek.

Sem navedenih pretpostavki, postoje i brojni dodatni razlozi za neodrživo ponašanje

potrošaĉa, koji se prvenstveno vezuju za naredne ĉinjenice (European Union, 2010,

p.16):

većina ljudi teško povezuje svoje liĉne navike u potrošnji sa znaĉajnim i

sveobuhvatnim problemima vezanim za ţivotnu sredinu, kao što su, npr. klimatske

promene;

trţišne cene, koje su jedan od dominantnih faktora odluke o kupovini za

većinu potrošaĉa, ne odraţavaju ukupni trošak proizvodnje i potrošnje – Zbog toga se

većina potrošaĉa još uvek opredeljuje za proizvode i usluge koji ne odgovaraju na

zahteve odrţive potrošnje, jer su njihove prikazane trţišne cene niţe. Ovim cenama,

meĊutim, nisu uzeti u obzir tj. naznaĉeni problemi koji nastaju njihovom

proizvodnjom i potrošnjom - npr. proizvodnja i korišćenje odreĊenih proizvoda

dovode do emisije štetnih gasova i poslediĉno klimatskih promena, do ekscesivne

upotrebe resursa i poslediĉno narušavanja biodiverziteta, kao i do zagaĊenja, koje će

izvesno dovesti do intenziviranja zdravstvenih problema ljudi te će i troškovi leĉenja

rasti. Zagovornici odrţive potrošnje navode da je neophodno potrošaĉe informisati o

svim ovim aspektima kako bi donosili informisanije i mudrije odluke prilikom

odabira i korišćenja proizvoda i usluga imajući u vidu podatke o performansama

proizvoda tokom ĉitavog njihovog ţivotnog ciklusa, o svim aktuelnim i budućim

troškovima i o celokupnim posledicama kupovine i korišćenja.

u vezi prethodnog navedenog, ĉak i oni ljudi koji shvataju neophodnost

korišćenja proizvoda i usluga kojima se ostvaruje odrţiva potrošnja, ĉesto nisu u

prilici da svoju lojalnost stava (privrženost) transformišu u lojalnost ponašanja zbog

fenomena koji je u literaruri nazvan zeleni jaz (videti, npr. Gordon, 2002). Ovaj

koncept se odnosi na pojavu da potrošaĉi koji deklarativno podrţavaju proizvode i

usluge koji su usklaĊeni sa zahtevima odrţivosti, ta ista dobra ne kupuju iz

prvenstveno ekonomskih razloga, jer nisu spremni ili nisu u mogućnosti da za njih

plate visoku cenu.

Problem sa kojim se, sa druge strane, suoĉavaju proizvoĊaĉi, vezan je upravo

za ovu nedoslednost u ponašanju potrošaĉa i ĉinjenicu da se suoĉavaju sa niţom

53

traţnjom za održivim proizvodima i uslugama, u odnosu na onu koja bi se mogla

oĉekivati na osnovu izjava/stavova/preferencija koje potencijalni potrošaĉi navode.

Niski nivo traţnje ne motiviše proizvoĊaĉe da investiraju u kreiranje proizvoda i

usluga ĉijom se proizvodnjom, upotrebom i odlaganjem smanjuje negativan uticaj na

ţivotnu sredinu. Cene proizvedenih održivih dobara su otud visoke u poreĊenju sa

neodrživim opcijama iz iste kategorije, prvenstveno kako bi se pokrili troškovi

proizvodnje, što još dodatno utiĉe na mali nivo traţnje.

2.3. Analiza trţišta solarne energije u EU i Srbiji

Prema podacima iz 2012. godine, Evropsko tržište solarne energije, doţivelo

je smanjenje ukupno instaliranih novih kapaciteta solarnih panela, koja je iznosila 2,4

GWth (oko 3,4 miliona m2). U poreĊenju sa prethodnom godinom ostvareno

smanjenje iznosilo je 6,4%. Pored toga, zabeleţen je porast ukupno instalirane snage

od 2 GWth, koji je ukupno iznosio 28,3 GWth (40,5 miliona m2). U odnosu na 2011.

godinu ukupno instalirana snaga povećana je za 7,7%23

(Slika 14).

Trţište Evropske Unije i dalje prate ograniĉenja koja nameće finansijska i

ekonomska kriza, koja utiĉe na većinu kontinenata. Do je dovelo do sporog rasta

graĊevinskog sektora i smanjenja subvencija za proizvodnju solarne energije. Kao

reprezentativna godina, posmatrana se 2008, koja je bila vrhunac u instaliranju novih

solarnih sistema. U 2012. godini prodato je 2,41 GWth, dok je prodaja u 2007. godini

iznosila 2 GWth. Ove cifre su daleko niţe od onih u 2008. kada je ukupna

proizvodnja solarne energije i njene prodaje iznosila 3,36 GWth (instaliranih 4,8

miliona m2 u 2008. godini).

U proteklih deset godina, postojao je kontinuirani brzi rast instaliraja novih

solarnih kapaciteta sve do 2008. godine, a zatim oštriji pad u 2009. i 2010. godini. U

2011. i 2012. godini vrednosti su ostale na sliĉnom nivou. Na sledećoj slici prikazano

je kretanje ukupnih i novoinstaliranih solarnih kapaciteta u EU-27 (bez Hrvatske).

Plavom linijom prikazano je kretanje godišnjih solarnih kapaciteta (u m2)

23 European Solar Thermal Industry Federation: „Solar Thermal Markets in Europe“, June 2013

54

Slika 14. Pregled ukupnih i novoinstaliranih solarnih kapaciteta u EU-27

Izvor: European Solar Thermal Industry Federation: „Solar Thermal Markets in Europe“, June 2013

Stambeni objketi i dalje predstavljaju najveći deo trţišta solarne energije.

Ipak, veliki kapaciteti su povećali su uĉešće. Veliki sistemi preko preko 35 kWth (50

m2) za komercijalno grejanje i hlaĊenje su pokazali pozitivan razvoj, ali uglavnom

zbog veoma velikh sistema (iznad 350 kWth / 500 m2) ĉije se trţište rapidno kreće.

Kao primer moţemo navesti Dansku, ĉiji solarni sistemi za daljinsko grejanje imaju

ukupan instalirani kapacitet 71,4 MWth (102.000 m2), doprinoseći ukupnom

instaliranom snagom od 196 MWth (280.000 m2), iskljĉivo u velikim solarnim

termoelektranama, koje ĉine 65% ukupne instalirane sngae u velikim evropskim

sistemima.

Uprkos rastu ukupno instaliranih kapaciteta, koji je ispod oĉekivanog, solarna

energija ima sve vaţniju ulogu u evropskoj strategiji razvoja energetike, odnosno

nacionalnih akcionih planova vezanih za obnovljive izvore energije. Sa ekonomske

strane sektor solarne energije, dostigao je godišnji obrt od 2,4 miliona evra u 2012.

godini. Ovaj sektor u 2012. godini upošljavao je 32.000 radnika sa punim radnim

vremenom.

Srbija ima dobre uslove za korišćenje solarne energije, ali joj zbog cene

najviše odgovaraju solarni toplotni energetski sistemi za zagrevanje vode, kakvim je

preplavljena Grĉka. Postavljanje takvog sistema sa panelima, koje bi koštalo od

1.500 do 2.000 evra, omogućilo bi uštede domaćinstvima, posebno onih koji se ne

greju na struju i kojima je bojler najveći potrošaĉ. MeĊutim, pošto cena elektriĉne

energije nije ekonomska, stanovništvo nije motivisano da ugraĊuje solarne panele.

55

Fotonaponska solarna tehnologija nije toliko privlaĉna za primenu u Srbiji

pre svega zbog ekonomskih razloga jer je tako proizvodena energija najskuplja.

Feed-in tarifa za solarnu energiju u Srbiji iznosi 23 evrocenta. Fotonaponska solarna

tehnologija doţvivela je veliku primenu u Nemaĉkoj, ali su fid-in tarife u poĉetku

iznosile ĉak 50 evrocenti za kilovat-sat.

Najveće solarne elektrane u Srbiji su kod Leskovca i Merdara (Kuršumlija).

U 2012. i 2013. godini najavljene su izgradnje većih solarnih elektrana (preko 1

MW) i solarnih parkova, meĊutim njihova izgradnja još nije poĉela. UvoĊenje

solarne energije u Srbiji je za sada veoma sporo, a jedan od razloga je

nekonkurentnost feed-in tarife u odnosu na zemlje Evrope. Fiksna vrednost za

subvencionisanu cenu struje od 23 evrocenti po kWh je ista za sisteme na zemlji i

objektima. Primera radi, u Nemaĉkoj, Španiji ili Italiji, pored daleko veće i povoljne

tarife, investitoru su na raspolaganju dodatne povoljnosti banaka ili same drţave.

Pre donošenja odluke o investiranj, veoma je vaţna procena povrata uloţenog

kapitala (ROI). Za investicije u solarne elektrane, vaţi pravilo da ako je ROI manji

od 10% ne treba investirati. Sa ukupnim troškovima investicionog ulaganja (opreme,

nematerijalna ulaganja i sliĉno), Srbija je imala vreme povraćaja uloţenog noca 9 i

12 godina, ali su kreditni uslovi nepovoljni. U EU je podsticajni period bio 20 ili 25

godina (retko 15 godina) dok je u Srbiji 12 godina. Dodatnu prepreku ulaganjima u

izgradnji solarnih elektrana predstavljaju brojne administrativne i graĊevinske

dozvole.

Za sticanje statusa povlašćenog proizoĊaĉa energije, koja je proizvedena iz

energije sunca, postoji veliko interesovanje investitora za male elektrane, snage do

30 kW. Pored velikog intersovanja, u 2013. godini nisu svi potencijalni investitori

dobili podsticaje. Prema izveštaju Ministarstva energetike, razvoja i zaštite ţivotne

sredine Republike Srbije, u periodu od aprila do oktobra 2013. godine, izdato je 43

rešenja, od kojih su 3 za status povlašćenog proizvoĊaĉa i 40 privremenih statusa.

Pojedinaĉno po vrsti investicionih ulaganja to je:

● 30 rešenja za solarne elektrane na krovu, snage do 30 kW;

● 9 rešenja za solarne elektrane na krovz, snage od 30 kW;

● 4 rešenja za solarne elektrane na zemlji.

Oni proizvoĊaĉi koji dobiju status povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne

energije, postoji mogućnost da se viškovi prodaju EPS-u, po ceni po kojoj EPS

nabavlja i proizvodi elektriĉnu energiju.

Na osnovu donošene Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvoĎače

elekrične enerijge, definisana je podsticajna cena, zavisno od vrste i instalisane snage

elektrane. Pregled podsticaja dat je u sledećoj tabeli.

56

Tabela 21. Pregled podsticaja za povlaščene proizvoĎače električne energije

Vrsta elektrane

povlašćenog proizvoĊaĉa

Instalisana snaga

Р (МW)

Podsticajna otkupna

cena

(c€/kWh)

Solarne elektrane

Na objektu до 0,03 20,66

Na objektu 0,03 – 0,5 20,941 – 9,383*Р

Na zemlji 16,25

Izvor: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine: “Uredba o merama podsticaja za

povlašćene proizvoĎače elekrične enerijge”

Podsticajne cene su izraţene u evrocentima po kWh (c€/kWh). Redovna

godišnja korekcija podsticajnih otkupnih cena zbog inflacije u evro zoni vrši se u

februaru svake godine, poĉevši od 2014. godine, na sledeći naĉin:

C1 = C0 * (1 + pinf / 100)

gde je:

C1 - nova podsticajna otkupna cena,

C0 - stara podsticajna otkupna cena,

pinf – godišnja inflacija u evro zoni objavljena od strane nadleţne institucije Evropske

unije i izraţena u %.

2.4. Poboljšanje energetske efikasnosti korišćenjem OIE

Osnova za razumevanje koncepta energetske efikasnosti jeste tok energije od

primarne energije, koja je sadrţana u energentima, do korisne energije, koju društvo

troši u raznim aktivnostima. Energetska efikasnost je sve ono što je u vezi sa

spreĉavanjem energetskih gubitaka iz sistema. Gubici nastaju u transformaciji,

prenosu i distribuciji energije, kao i kod konaĉnog potrošaĉa. Dok smanjenje

gubitaka u prve tri aktivnosti uglavnom zavisi od raspoloţive tehnologije, smanjenje

gubitaka kod konaĉnog potrošaĉa treba da se rešava kako tehniĉkim, tako i

netehniĉkim merama. Naime, nepotrebno korišćenje energije ĉesto bi moglo da se

izbegne boljom organizacijom, boljim energetskim menadţmentom i promenom

ponašanja potrošaĉa, a više promenom stila ţivota, što je i najteţi deo. Stoga,

energetska efikasnost treba da se razmatra kao stalni proces koji ukljuĉuje ne samo

izbegavanje suvišnog korišćenja energije i svoĊenje na minimum gubitaka energije,

nego i praćenje potrošnje energije da bi ona neprekidno bila minimalna. Stoga, da bi

se poboljšala energetska efikasnost, neophodno je:

57

smanjiti suvišno i nepotrebno korišćenje energije uvoĊenjem propisa (npr.

zakona o graĊevinarstvu) i energetske politike koja stimuliše promene

ponašanja;

smanjiti gubitke energije sprovoĊenjem politike poboljšanja energetske

efikasnosti i uvoĊenjem novih tehnologija (npr. koristiti otpadnu toplotu ili

visoko-efikasno osvetljenje);

pratiti potrošnju energije da bi se stekao potpun uvid u potrošnju energije i

sagledale posledice;

upravljati potrošnjom energije tako što će se poboljšati procedure voĊenja

radnog procesa i odrţavanja.

Da bi se neprekidno poboljšavala energetska efikasnost, treba upravljati

potrošnjom energije, tj. treba stvoriti okvir za spreĉavanje suvišnog korišćenja

energije i smanjenje gubitaka energije u sistemu, za šta su potrebni znanje, adekvatna

merenja i informacione i komunikacione tehnologije. Veoma je vaţno da se

obezbede uslovi da potrošnja energije s tehnološko-ekonomskih aspekata postane

tekući društveni proces. To se zasniva na ĉinjenici da treba odrediti cenu energije

koja bi taĉnije odraţavala stvarne troškove, koji ukljuĉuju, izmeĊu ostalog, uticaje na

ţivotnu sredinu, zdravlje i geopolitiku. TakoĊe, potrošaĉe treba prinuditi da postanu

svesni i negativnih posledica upotrebe energije. Glavni stubovi za ostvarivanje

povećanja energetske efikasnosti treba da se uzmu u obzir i u stvaranju politike

energetske efikasnosti, u kojoj će glavni pokretaĉi za stvaranje instrumenata biti

smanjenje korišćenja i gubitaka energije, dok će praćenje i upravljanje sa

odgovarajućim sposobnostima i potpornom infrastrukturom biti kapaciteti za

sprovoĊenje te politike. U ekonomskom smislu, znaĉaj energetske efikasnosti je

oĉigledan ako se uzme u obzir ĉinjenica da troškovi energije obiĉno iznose 15-20%

bruto nacionalnog proizvoda. Na primer, procenjuje se da EU, kao energetski

najefikasniji region u svetu, još koristi 20% više energije nego što je to ekonomski

opravdano i tehniĉki prihvatljivo, što je oko 390 toe, ili kao ukupna godišnja

potrošnja primarne energije u Nemaĉkoj i Švedskoj zajedno. Globalni konsenzus o

posledicama neaktivnosti na ublaţavanju i prilagoĊavanju klimatskim promenama

postoji, a poznati su i jasni zadaci. Pravi put je stvaranje energetske politike

suoĉeno sa strogim ograniĉenjima, koja zahtevaju potpuno drugaĉiji pristup u celom

ciklusu izrade politike, pri ĉemu se posebna paţnja poklanja njenom sprovoĊenju.

Energetska efikasnost je, globalno posmatrano, najspremniji i najbrţi naĉin za

smanjenje GHG24

u srednjeroĉnom periodu.

Pokretaĉi energetske efikasnosti i okruţenje u kojem će se ona sprovoditi

znatno se razlikuju u svetu. Postoje ĉetiri „bloka“. EU je zajedno s nekim drugim

drţavama OECD voĊa u borbi za smanjenje uticaja klimatskih promena i srodnim

24 GHG (eng. Greenhouse gases) - Mnogi gasovi se ponašaju kao GHG. Neki su prirodni. Neke od

njih proizvode i ljudi, a neki iskljuĉivo nastaju uticajem ĉoveka (na primer, industrijski gasovi).

Osnovni GHG su: ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-dioksid (N2O).

58

aktivnostima iz energetske efikasnosti. SAD i zemlje BRIK (Brazil, Rusija, Indija i

Kina) najglasnije su drţave u odbrani svojih nacionalnih interesa i opiru se svakoj

ĉvrstoj obavezi u vezi sa smanjenjem CO2. Zemlje u razvoju predstavljaju znaĉajan

blok u smislu emisije GHG, ali im je neophodna podrška. Energetska efikasnost je za

njih “win-win” situacija, pošto smanjenjem GHG i troškova za energiju znatno

popravljaju svoje krhke ekonomije. Stoga bi energetska efikasnost u drţavama u

razvoju trebalo odmah da se ugradi u energetske politike s jakim potpornim

mehanizmom za njihovo sprovoĊenje.

3. IZVORI ZA FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI

U oblasti energetike, Evropska Unija je u cilju postizanja odrţivog razvoja

opredeljena ka smanjenju emisija CO2, a takoĊe i smanjenju uvozne zavisnosti i

fluktuacije u ceni energenata (nafte, gasa, it.). Kako bi to postigla, jedan od naĉina je

povećanje procenta obnovljivih izvora u ukupnom energetskom proizvodnom miksu.

Zbog toga, brojne direktive i politike su donešene u EU kako bi se dala podrška

obnovljivim izvorima energije. Svaka drţava èlanica EU je u obavezi da poveća udeo

obnovljivih izvora u sopstvenoj proizvodnji elektriĉne energije, i takoðe da postavi

svoj cilj- koliko obnovljivih izvora u odnosu na ukupnu potrošnju ţeli da postigne u

2010. i 2020. godini.

Krajnji cilj EU u 2020. godini je da ispuni takozvani „20-20“ koncept – 20%

povećanja u korišćenju obnovljivih izvora i 20% smanjenje emisija gasova staklene

bašte. UvoĊenje ekonomskih instrumenata radi podsticaja investicijama u obnovljive

izvore energije je bila kljuĉna stvar za drţave EU u dostizanju definisanih ciljeva.

Neke drţave su odabrale sistem privilegovanih nabavnih cena, takozvane feed-in

tarife, gde su utvrĊene otkupne cene za elektriènu energiju proizvedenu iz svakog od

obnovljivih izvora, dok su druge uvele sistem trgovine zelenih sertifikata u

kombinaciji sa obaveznim kvotama, gde svaki proizvoĊaĉ za svaki MWh elektriĉne

energije iz obnovljivog izvora dobija zeleni sertifikat sa kojim moţe trgovati na

trţištu, tako da svaki proizvoĊaĉ ili postrojenje moţe postići obavezan udeo zacrtan

od strane drţave.

3.1. Pregled potencijalnih izvora finansiranja

Finansijska podrška za projekte energetske efikasnosti u Srbiji je dostupna

preko domaćih i meĊunarodnih izvora finansiranja.

I Domaći izvori finansiranja su:

59

1) Fond za razvoj Republike Srbije - u ciljevima fonda je i podsticanje energetske

efikasnosti,

2) Budţetski fond za unapreĊenje energetske efikasnosti osnovan je Zakonom o

efikasnom korišćenju energije radi evidentiranja sredstava namenjenih

finansiranju poslova efikasnog korišćenja energije – efikasnim korišćenjem

obnovljivih izvora energije smatra se proizvodnja elektriĉne, odnosno toplotne

energije, pod uslovom da se proizvedena elektriĉna, odnosno toplotna energija,

koriste za sopstvene potrebe; Sredstva za finansiranje poslova u oblasti

podsticanja upotrebe OIE za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije za

sopstvene potrebe definisana su ĉlanom 58. Zakona o efikasnom korišćenju

energije,

3) Fond za razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine – cilj fonda je da obezbedi

podsticaje za privredne aktivnosti, povećanje zaposlenosti, povećanje kapaciteta

na tehniĉkom nivou, poboljšanje iskorišćenosti postojećih kapaciteta, da

obezbedi podsticaje za izvoz i uvoz supstitucija, da štedi energiju i obezbeĊuje

zaštitu ţivotne sredine,

4) Lokalni budţetski fondovi za ţivotnu sredinu,

5) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine – finansiranje projekta

lokalne samouprave, javno komunalnih preduzeća i javnih preduzeća prema

konkursima koji se raspisuju;

II MeĎunarodna organizacije i fondovi:

1) Delegacija Evropske unije u Beogradu,

2) Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),

3) Ameriĉka agencija za meĊunarodni razvoj (USAID),

4) MeĊunarodni višegradski fond,

5) Švajcarska kancelarija za saradnju,

6) Nemaĉka organizacija za tehniĉku saradnju (GIZ),

7) Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP).

III MeĎunarodni izvori finansiranja:

1) Kjoto protokol – stupio je na snagu za Republiku Srbiju 17. januara 2008.

godine. Republika Srbija pripada ne – aneks I zemljama, tako da je, u skladu sa

nacionalnim interesima i na dobrovoljnoj osnovi, Mehanizam ĉistog razvoja

(CDM) postao dostupan,

60

2) Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) – za zemlje Zapadnog

Balkana raspoloţive su dve kreditne linije za projekte energetske efikasnosti i

korišćenja OIE: WeBSECLF (kreditna linija dostupna kroz kredite lokalnih

banaka kao pomoć kompanijama za investiranje u projekte EE i OIE) i

WeBSEDFF (kreditna linija za finansiranje većih projekata, vrednosti od 1 do 6

M€ direktno od strane EBRD),

3) Nemaĉka razvojna banka (KfW) – kredit za biomasu je odobren Republici Srbiji

za projekte u oblasti OIE, pre svega biomase, kao i bespovratna pomoć za

smanjenje emisije štetnih gasova,

4) Fond Green for Growth – obezbeĊuje sredstva za finansiranje malih i srednjih

preduzeća i domaćinstava za projekte energetske efikasnosti i OIE,

5) meĊunarodna finansijska korporacija IFC – kreditna linija namenjena projektima

OIE (biomasa, solarna energija i sliĉno),

6) italijanska kreditna linija – namenjena za mala i srednja preduzeća za kupovinu

opreme, tehnologija i rezervnih delova,

7) Evropska investiciona banka – finansiranje projekata malih i srednjih preduzeća

(do 100% od vrednosti projekta) i infrastrukturnih projekata pokrenutih od

strane lokalnih vlasti u oblasti energetike i zaštite ţivotne sredine;

S obzirom da su poslovne banke aktivno ukljuĉene u realizaciju projekata za

unapreĊenje energetske efikasnosti u prilozima od 1-7 prikazane su pojedine kreditne

linije namenjene privredi i stanovništvu za ove projekte.

3.2. Lokalne samouprave kao izvor finansiranje

Ĉinjenica je da je Republika Srbija na poslednjem mestu po energetskoj

efikasnosti u Evropi i da energiju troši dva i po puta više od zemalja u svetu a ĉetiri

do pet puta više od zemalja u Evropskoj uniji. Posebno, imajući u vidu da Srbija ima

obavezu prema Energetskoj zajednici jugoistoĉne Evrope i EU da poveća energetsku

efikasnost za 9% u periodu od 2011. do 2020. godine, neophodno je da i lokalne

samouprave, u okviru strategije odrţivog razvoja, uspostave mreţu energetskog

menadţmenta i iniciraju projekte energetske efikasnosti u skladu sa vaţećim

propisima o racionalnoj upotrebi energije.

Znaĉaj ovog projekta proizilazi i iz ĉinjenice da opštine i gradovi u Srbiji

imaju znaĉajne mogućnosti da, uprkos ekonomskoj krizi, investiraju u programe

energetske efikasnosti, jer su to retke oblasti gde se investicije vraćaju u

prihvatljivom vremenu, kao i sve šire mogućnosti korišćenja znaĉajnih podsticajnih

sredstava domaćih i stranih Fondova, namenjenih finansiranju projekata unapreĊenja

energetske efikasnosti.

61

Racionalno upravljanje energetskim resursima i podizanje svesti o

energetskoj efikasnosti bitno je, pre svega da bi se:

smanjili godišnji troškovi za energiju i vodu,

odrţali potrebni standardi ambijentalnih uslova u prostorijama,

planirala neophodna sredstva za obnovu, modifikaciju i

odrţavanje i

planirale investicione mere ili donosile pravovremene i konkretne

odluke u vezi podizanja nivoa energetske efikasnosti.

Osnovni razlozi za razvoj i pripremu projekata energetske efikasnosti mogu

se grupisati u sledeće kategorije:

ekonomski razlozi (visoki troškovi za energiju, visoki

troškovi tekućeg i investicionog odrţavanja, itd.),

postizanje većeg komfora (temperatura, osvetljenje, vlaga,

ventilacija i dr.),

tehniĉki razlozi,

zaštita ţivotne sredine (smanjenje emisije SO2, smanjenje

emisija ostalih štetnih produkata sagorevanja, supstitucija

energenata),

zakonska ograniĉenja.

Obaveze opština i gradova u planiranju potreba za energijom, praćenju

potrošnje i utvrĊivanju mera energetske efikasnosti, proistiĉu iz postojećeg

osnovnog zakonskog okvira u oblasti enrgetike u Srbiji. U okviru drugog dela

studije detaljno je sagledana ova oblast.

3.3. Javno-privatno partnerstvo kao izvora finansiranja

Sposobnost povezivanja organizacija i institucija u razliĉite forme odnosa i

mreţa bitno utiĉe na njihovu transformaciju, privredni i društveni razvoj. Efikasan

menadţment, javnog i privatnog sektora uslovljen je sposobnošću povezivanja sa

razliĉitim subjektima i grupama, u horizontalnom i vertikalnom lancu vrednosti.

Mreţe funkcija i procesa, funkcionišući zajedno, kreiraju platformu za ocenu

usaglašenosti interesa društva i preduzeća identifikovanjem mogućnosti za

unapreĊenje performansi. Poslovno povezivanje javnog i privatnog sektora, kao

segment razliĉitih mreţa i odnosa je proveren naĉin efikasnog korićenja svih resursa

i sposobnosti, kreiranja novih i deljenja postojećih. Subjekti koji odrţavaju

dugoroĉna partnerstva sa vrednim partnerima mogu da ostvare isti nivo rasta kao i

organizacije koje koriste transakcione odnose, ali stiĉu prednost po osnovu smanjenja

troškova koje je rezultat racionalnog korišćenja resursa.

62

Višegodišnja praksa razvijenih zemalja pokazuje da su JPP (javno-privatna

partnerstva) efikasan naĉin za ostvarivanje ciljeva javnog i privatnog sektora. Koriste

se razliĉiti oblici saradnje u sklopu kojih javni i privatni sektor udruţuju resurse i

sposobnosti u cilju njihovog efikasnijeg korišćenja25

. Uopštavanjem konkretnih

iskustava u razliĉitim oblastima (energetika, transport, razvoj i komercijalizacija

tehnologije, zaštita ţivotne sredine, odrţivi razvoj i sl.) moţe se zakljuĉiti da su

sinergetski efekti veći kada se koriste JPP kao naĉin realizacije postavljenih ciljeva.

Praksa pokazuje da je u svim delovima sveta izraţena zainteresovanost javnog i

privatnog sektora za razvijanje razliĉitih oblika povezivanja i saradnje.

Istraţiivanja pokazuju da JPP u oblasti energetike doprinosi privrednom i

društvenom razvoju ukoliko su uĉesnici motivisani za takvu vrstu saradnje i kada je

stepen rizika prihvatljiv za sve uĉesnike. Izbor partnera i pitanja vezana za razvijanje

JPP neophodno je paţljivo razmotriti u cilju boljeg razumevanja znaĉaja PPP za

ekonomski i društveni razvoj i uspešnije nacioanlno, regionalno i poslovno

pozicioniranje. Realizacija ugovora o JPP pored ekonomskih, donosi i brojne

neekonomske koristi koje su bitne kod odluĉivanja, jer doprinose realizaciji ne samo

ciljeva ukljuĉenih strana već i šire društvene zajednice.

Povezivanje razliĉitih organizacija i institucija, subjekata i grupa, je

intenzivnije poslednjih godina. Poĉetkom 90-tih godina prošlog veka na znaĉaju

dobija povezivanje javnog i privatnog sektora i stvaranje razliĉitih oblika JPP. Raste

uloga i znaĉaj javno- privatnog partnerstva kao efikasnog naĉina za racionalnije

korišćenje ograniĉenih resursa i potencijala za razvoj. U svim zemljama JPP se

koriste za unapreĊenje poslovanja ukljuĉenih subjekata iz razliĉitih sektora. Analiza

teorije i prakse pokazuje da postoje znaĉajne razlike u shvatanjima šta se

podrazumeva pod javno-privatnim partnerstvima26

.

Opšte je poznato da izmeĊu javnog i privatnog sektora postoje i razvijaju se

razliĉiti tipovi odnosa. Partnerstva javnog i privatnog sektora ukljuĉiju razliĉite

subjekte: profitne kompanije, neprofitne organizacije vladinog i nevladinog sektora,

25 Commission of European Communities „Green paper-on Public Private Partneship and Community

law on Public Contracts and Consessions“, Brussels, 2004; Flinders, M., „The politics of Public-

private Partneship“ , British Journal of Politics and Internatiomnal Relations, 7 (2005). 215-239;

Broadbent, J. and Laughlin, L., „Public Private Partnesrships: an Introduction“, Accounting,

Auditing, and Accountability Journal, 3 (2003) 334; Broadbent, J., Gray, A., Jackson, P.M., „Public-

Private Partneship“, Public Money and Management, 3 (2003) 135-136; Vaillacourt Roseanu, P., “The

Strenght and Weakness of Public-Private Policy Partnerships u: Public-Private Policy Partnerships,

The MIT Press, Cambrige, Massachuttes, London, 2000; Gulija, B., „Javno-privatno partnerstvo“,

Euroscope, dodatak 73 (2004) ; Bojović, V., „Public-Private Partnerships as a last Resort for

Traditional Public Procurement“, Panoeconomicus, 3 (2006) 299-311. 26 Citirani izvori pod 1; Alibegović, D.J. „Inovativno finansiranje opštinskog razvoja“, u Ramirez, L.,

Kebede, G., (ed) Strateško planiranje lokalnog razvoja – studije slučaja malih i srednjih evropskih

gradova“, UN-HABITAT SIRP, Beograd, 2010; Pokrajac, S., Preduzetništvo – izazovi i putevi

„kreativne destrukcije“ privrede Srbije, Mašinski fakultet Beograd, 2010.

63

vladu i lokalnu samoupravu. Predmet saradnje je, pre svega, realizacija

infrastrukturnih projekata kao i jaĉanje institucionalnih pretpostavki za uspešnije

povezivanje veoma razliĉitih subjekata i grupa kroz razliĉite forme umreţavanja u

okviru ugovornog javno-privatnog partnerstva (Pregled 127

).

Pregled 1: Osnovni oblici JPP

Oblik Sadrţaj

Ugovor o korišćenju (Management

contract)

Privatni sektor je odgovoran za

pruţanje odreĊene usluge u ime javnog

sektora, ali bez preuzimanja rizika

Dozvola za obavljanje delatnosti

(Operation License)

Privatni partner dobija dozvolu da pruţa

uslugu javnog znaĉaja u odreĊenom

periodu

Korišćenje i odrţavanje

(Operation&Maintenance O&M

Privatni partner je odgovoran za

korišćenje i odrţavanje javne imovine

koja je i dalje u javnom vlasništvu

Projektovanje - izgradnja (Desing-Build

DB)

Privatni partner projektuje i gradi

infrastrukturu, najĉešće po fiksnoj ceni

i snosi rizik. Javni sektor (lokalna vlast,

drţava) preuzima vlasništvo nad

objektom i odgovara za isporuku usluge

i infrastrukturni objekat.

Izgradnja – prenos - korišćenje (Build-

Transfer-Operate, BTO)

Privatni partner finansira i gradi

infrastukturu i sa javnim sektorom

ugovara dugoroĉni zakup. U vreme

zakupa privatni partner naplaćuje svoje

usluge i na taj naĉin ostvaruje

odgovarajuće povraćaje na uloţena

sredstva.

Projektovanje – izgradnja - korišćenje

(Design-Build-Operate, DBO)

Javni sektor finansira projekat. Sa

privatnim sektorom ugovara

projektovanje, izgradnju i korišćenje

infrastrukture u odreĊenom roku. Javni

sektor je vlasnik imovine.

Izgradnja- finansiranje- korišćenje (Build-

Finance-Operate, BFO)

Privatni partner finansira izgradnju

infrastrukturnog objekta i stiĉe pravo

korišćenja u odreĊenom periodu.

Projektovanje – finansiranje - izgradnja

(Design-Finance-Build/Lease - Purchase,

Privatni partner projektuje, finansira i

gradi infrastrukturni objekat i predaje

27 Commission of European Communities „Green paper-on Public Private Partneship and Community

law on Public Contracts and Consessions“, Brussels, 2004; Alibegović, D.J. „Inovativno finansiranje

opštinskog razvoja“, u: Strateško planiranje lokalnog razvoja – studije sluĉaja malih i srednjih

evropskih gradova, urednici: Ramirez, L., Kebede, G., UN-HABITAT SIRP, Beograd (2010) 167-

188; Bojović, V. „Public-Private Partnerships as a last Resort for Traditional Public Procurement“,

Panoeconomicus, 3 (2006) 299-311.

64

DFB) ga u zakup partneru iz javnog sektora u

ugovorenom roku. Po isteku ugovora

partner iz javnog sektora postaje

vlasnik.

Projektovanje – izgradnja – finansiranje -

korišćenje (Design-Build-Finance-

Operate, DBFO)

Privatni partner projektuje, finansira i

gradi javno dobro i uzima ga u

dugoroĉni zakup. Nakon isteka zakupa

predaje ga partneru iz javnog sektora.

Izgradnja – posedovanje - korišćenje

(Build-Own-Operate, BOO)

Privatni partner finansira, gradi,

poseduje i koristi javno dobro,

uvaţavajući uslove koji su definisani

ugovorom sa partnerom iz javnog

sektora.

Izgradnja- posedovanje - korišćenje -

prenos (Build-Own-Operate-Transfer

BOOT)

Privatni partner po principu franšizinga

finansira, projektuje, gradi i upravlja

javnim dobrom u odreĊenom periodu

nakon koga se vlasništvo predaje

partneru iz javnog sektora.

Kupovina – izgradnja - korišćenje (Buy-

Build-Operate, BBO)

Javno dobro se prenosi privatnom

partneru koji ga koristi u odreĊenom

periodu. Po isteku ugovorenog roka

vraća ga partneru iz javnog sektora.

Finansiranje (Finance Only) Privatni partner finansira projekat

Pored ugovornog javno-privatnog partnerstva u praksi se koristi i

institucionalno javno privatno partnerstvo koje se zasniva na suvlasniĉkom odnosu

javnog i privatnog sektora. Moguće je koristiti razliĉite forme organizacije

(zajedniĉka preduzeća isl.)

Svako partnerstvo ukljuĉuje razliĉite nivoe i tipove interesa, rizika i

konflikata. Nivoi odnosa javnog sa privatnim sektorom zasnivaju se na isporuĉivanju

razliĉitih koristi: ekonomskih, društvenih i strukturnih28

.

Ekonomska korist - Ekonomski sadrţaj je osnova svih odnosa, pa i u okviru

JPP. Podrazumeva obezbeĊenje superironih ekonomskih koristi i podsticaja za

trajanje partnerstva. Ovaj nivo odnosa je osnova na koju se dograĊuju potencijalne

koristi koje nastaju kao rezultat povezivanja. Ekonomski sadrţaj je poĉetni uslov

postojanja odnosa, ali ne i dovoljan za njihov uspeh29

. Nesporno je da je ekonomska

odgovornost prvi nivo društvene odgovornosti kompanija. Javni sektor ima posebnu

odgovornost za efikasno korišćenje sredstva i kontrolu kreiranja i isporuke

28 Berry, L.L. “Relationship Marketing of Services, Growing Interest, Emerging Perspectives”, u

knjizi: Handbook of Relationship Marketing, Editors, Sheath, N.J., Parvatiyar, A., Sage Publication,

Inc., (2000) 158; Osborne, P. S. Public-Private Partnerships – Theory and practice in interantional

perspective, Routledge, 2000. 29 Venkatesan, R., Kumar, V. ,” A Customer Lifetime Value Framework for Customer Selection and

Resource Allocation Strategy”, Journal of Marketing, October (2004) 106-125.

65

odgovarajuće vrednosti30

. Za graĊenje i razvijanje uspešnih programa JPP kljuĉne

su, pored ekonomskog, društveni i strukturni sadrţaj.

Društvena korist – Drugi nivo povezanosti vezan je za postojanje

društvenog povezivanja (iako su finansijske koristi i dalje vaţne) i predstavlja

društveni sadrţaj partnerstva. Preduzeća, odnosno privatni sektor, su podsistemi šireg

društvenog sistema koji omogućava ostvarivanje organizacionih ciljeva. U okviru

ovog nivoa neophodno je istraţiti, pre svega, uticaj institucionalnog okruţenja,

formalnog i neformalnog, na uspeh partnerstva. Postoje znaĉajne razlike u kreiranju i

funkcionisanju JPP koje su uzrokovane faktorima iz okruţenja, na primer,

funkcionisanje JPP u zemljama razvijene trţišne privrede, zemljama BRIK-a ili

zemljama u tranziciji31

. Društvene veze ukljuĉuju brojne aktivnosti prilagoĊavanja

partnerstva (integrisano direktno marketing komuniciranje, prilagoĊenu saradnju,

kreiranje, širenje i deljenje znanja kroz mreţu i sl.32

). Društvene koristi kreirane u

mreţama doprinose stvaranju poverenja, satisfakcije i lojalnosti partnera.

Strukturna korist - Strukturalni aspekt JPP kao posebnog oblika mreţe ima

nekoliko dimenzija koje treba razmotriti. Nasuprot, procesu kao jednom od aspekata,

struktura se odnosi i na druge dimenzije mreţe ili njenu formu. Od snage odnosa kao

posledice prilagoĊavanja, ulaganja i drugih tipova obaveza zavisi da li će biti

kreirana mreţa dominantnih i/ili ravnopravnih partnera33

.

Za mreţu dominantnog partnera karakteristiĉno je da jedna strana dominira

(drţava, lokalna samouprava) jer kreira i odrţava, po pravilu bilateralne, odnose sa

velikim brojem drugih, najĉeće manjih kompanija. Naĉini povezivanja dominantnog

partnera sa ostalim subjektima su razliĉiti i uslovljeni su specifiĉnim interesima

ukljuĉenih strana i prednostima koje oĉekuju od povezivanja. Svaki pojedinaĉni

odnos, odnosno JPP, utiĉe na kvalitet odnosa ostalih povezanih strana stvarajući na

taj naĉin specifiĉnu mreţu odnosa.

30 Grimsey, D., Lewis, M. K. „Are Public private Partnership value for Money? Evaluating

Alternative Approaches and Comparing Academic and Practioner Views”, Accounting Forum 29

(2005) 345-378. 31 Jansson, H., Johanson, M., Ramstrom, J. „Institutions and Business Network: A Comparative

Analysis of the Chinese, Russian and West European Markets“, Industrial Marketing Management 36

(2007) 955-967. 32 Vargo, S.L., Lusch, R.F. “Evolving to a New Dominant Logic for Marketing”, Journal of

Marketing, 1 (2004) 1-17; Moller, K. “Role of Competences in Creating Customer Value: A Value

Creation Logic Approach”, Industrial Marketing Management, 35 (2006) 913-924; Moller, K., Rajala,

A., “Rise of Strategic Nets – New Modes of Value Creation”, Industrial Marketing Management, 36

(2007) 895-908. 33 Lin, Y-Y.C., Zhang, J. „Changing Structures of SME Networks: Lessons from the Publishing

Industry in Taiwan“, Long Range Planning, 38 (2005) 145-162; Liu, R.J., Brookfield, J. „Stars, Rings

and Tiers: Organizational Networks and Their Dynamics in Taiwan’s Machine Tool Industry“, Long

Range Planning, 33 (2000) 322-348; Miles, R., Snow, C. „Causes of Failure in Network

Organizations“, California Management Review, 4 (1992) 53-72.

66

Poseban tip je mreţa odnosa ravnopravnih partnera u kojima nema

dominacije, niti kontrole odnosa od strane jednog uĉesnika. Angaţovanje se zasniva

na ravnopravnim, ĉesto reciproĉnim i uzajamno podrţavajućim aktivnostima.

MeĊutim, to ne znaĉi da sve ukljuĉene strane imaju istu ulogu i znaĉaj. S obzirom na

izraţene promene, logiĉno je oĉekivati da ce se moć i pregovaraĉka snaga

ukljuĉenih strana menjati vremenom. Struktura odnosa ovog tipa mreţe je specifiĉna.

Isporuka superiorne vrednosti svim zainteresovanim subjektima predstavlja

pouzdanu osnovu za odrţavanje i unapreĊivanje kvaliteta odnosa JPP. Ponuda

rešenja za kljuĉne probleme graĊana kao potrošaĉa ĉini strukturni kontekst odnosa

(treći nivo) i doprinosi produbljivanju saradnje jer se privatni sektor vezuje ne samo

za razliĉite subjekte iz javnog sektora sa kojima je u direktnom kontaktu već i za

druge stejkholdere. Razvijanjem personalizovanih programa saradnje kreiraju se

osnove za sticanje i odrţavanje konkurentske prednosti u dugom roku. Trţišna

orijentacija svih ukljuĉenih strana, koja je determinisana i orijentacijom na potrošaĉe

odnosno korisnike usluga, je resurs koji pozitivno utiĉe na razvoj marketing i ostalih

sposobnosti povezanih partnera. Brojni su primeri uspešnih JPP koji potvrĊuju

navedene tvrdnje.

Uloga i znaĉaj JPP je razliĉita i uslovljena je dostignutim nivom društvenog i

privrednog razvoja kao i iskustvom, pozitivnim i negativnim, u njihovoj realizaciji.

Istraţivanja prakse ukazuju na znaĉajne koristi od JPP, kao i probleme koji se

javljaju u njihovoj realizaciji (Pregled 234

).

Pregled 2: Koristi i problemi u realizaciji JPP

Koristi Problemi

Stabilniji privredni i društveni razvoj

odreĊene lokacije odnosno kompanija

Nedovoljno iskustvo u saradnji javnog i

privatnog sektora

Saradnja većeg broja razliĉitih

stejkholderera doprinosi pozitivnim

promenama i unapreĊenjima u razliĉitim

oblastima privrede i društva

Veća usmerenost na formu i

neodgovarajuća fokusiranost na sadrţaj

saradnje u okviru JPP

Efikasnija upotreba ograniĉenih resursa

zajednice i kompanija, podela rizika

Pogrešna procena potencijalnih koristi,

potrebnih resursa i kredibiliteta partnera

u JPP

Kreiranje novih sposobnosti i

konkurentske prednosti kao rezultat

uĉenja, sticanja i širenja znanja

Asimetriĉnost kompetencija i moći

ukljuĉenih subjekata

Efikasna implementacija strategija svih

ukljuĉenih subjekata

Zloupotreba politiĉke i ekonomske moći

u uspostavljanju JPP

Afirmacija koncepta društvene

odgovornosti javnog i privatnog sektora

Institucionalna kompleksnost JPP i

neprecizno definisana odgovornost

34 Bakić, O. „PrilagoĊavanje marketing menadţmenta u turistiĉkim destinacijama u uslovima

globalizacije i klasterizacije u turizmu“, Marketing, 4 (2009) 203-211.

67

partnera

Veći sinergetski efekti i uspešnije

pozicioniranje svih stejkholdera

Neizvesnost u kreiranju budućih politika

i strategija javnog i privatnog sektora

Stabilna JPP doprinose većoj

fleksibilnosti razliĉitih subjekata i grupa,

unapreĊenju imidţa odreĊenih lokacija

(opština, gradova, regiona, drţave) i

poslovnih subjekata

Blokiranje novih ideja kao posledica

delegiranja odluĉivanja na druge i

povećane birokratizacije u odluĉivanju

UnapreĊenje nacionalne, regionalne,

lokalne i poslovne konkurentnosti

Problemi u vrednovanju i kontroli

realizacije strategija

Relativno su skromna iskustva doprinosa JPP u zemljama u tranziciji jer je

saradnja javnog sa privatnim sektorom novijeg datuma i još uvek nema dovoljno

relevatnih empirijskih podataka koji bi potvrdili opravdanost saradnje. Moţe se

zakljuĉiti, na osnovu faza u razvoju JPP u razvijenim zemljama trţišne privrede

(SAD, Velika Britanija, Danska, Holandija, Nemaĉka i dr35

) da je u zemljama u

tranziciji saradnja javnog i privatnog sektora na nivou prve faze razvoja

Izvori za sticanje konkurentske prednosti realizacijom JPP su razliĉiti.

Najĉešće se navode sledeći: efikasnija upotreba resursa javnog i privatnog sektor,

podela rizika, unapreĊenje kvaliteta proizvoda, usluga, radne i ţivotne sredine,

kvaliteta ţivota graĊana, stabilniji ekonomski rast i dr. TakoĊe, inovativnost i kvalitet

veza i odnosa javnog i privatnog sektora utiĉu na kreiranje i transfer znanja unutar i

izmeĊu odreĊenih mreţa odnosa. Inovacije u svim oblastima i efikasno korišćenje i

transfer znanja su kljuĉni za uspešan razvoj kompetencija JPP. Pozicioniranost JPP

uslovljena je: efikasnošću procesa u mreţi, strukturom odnosa, odnosno njenom

gustinom, reputacijom i sposobnostima partnera da iskoriste prednosti poslovnog

povezivanja.

Efikasnost aktivnosti i procesa koji se realizuju u JPP povećava verovatnoću

da će preduzeća uspešno koristiti mogućnosti za sticanje novog znanja i njegov

transfer kroz mreţu. Aktivnosti koje povezani partneri koriste za kreiranje,

kombinovanje i transfer resursa su specifiĉne i ugovaraju se. Na taj naĉin efikasnije

se koriste raspoloţivi resursi i kreiraju novi koje je teško kopirati. Kontinuirano

povezivanje resursa javnog i privatnog sektora uvećava njihovu vrednost.

Veze izmeĊu aktivnosti, resursa i ukljuĉenih subjekata su dinamiĉka

kategorija. Privatni sektor moţe imati specifiĉnu poziciju u mreţi koja je

determinisana ulaganjima u resurse u skladu sa ugovorenim uslovima. Partneri, i

njihovi odnosi, su meĊusobno povezani i utiĉu jedni na druge na razliĉite naĉine.

Kljuĉna pretpostavka uspešnog upravljanja je da se identifikuju odgovarajući partneri

i njihovi motivi za uspostavljanje JPP. Primena Cost –Benefit analize u oceni

35 Broadbent, J. and L. Laughlin, L., „Public Private Partnesrships: an Introduction“, Accounting,

Auditing, and Accountability Journal, 3 (2003) 334.

68

vrednosti odreĊenog JPP je pouzdan naĉin da se doĊe do informacija za odluĉivanje.

S obzirom na izraţenu potrebu privlaĉenja potencijalnih investitora iz razliĉitih

zemalja poţeljno je o oceni opravdanoasti konkretnog JPP koristiti proceduru Cost-

Benefit analize koju koristi EU u oceni opravdanosti projekata36

.

Ukoliko je društvena neto sadašnja vrednost manja od nule, JPP nije

opravdano sa društvenog stanovišta. Ukoliko je društvena neto sadašnja vrednost

veća od nule, JPP je opravdano sa društvenog stanovišta

Strategijska analiza zasnovana na vrednosti je provereni naĉin da se dodje do

vrednih informacija. Preispitivanje kvaliteta odnosa je kontinuirana aktivnost jer nisu

sva JPP uspešna. Svako partnerstvo je specifiĉno s obzirom na oblik, vreme trajanja

pojedinih faza, brzinu prelaska u naredne faze, intenzitet saradnje i nivo

ukljuĉenosti.Kako su promene stalne, neophodno je kontinuirano preispitivati

poziciju svakog aktera.

Odnosi javnog i privatnog sektora mogu biti posmatrani kao sredstva za

kreiranje vrednosti i smanjenje troškova, ali mogu imati i širi znaĉaj. Kvalitet JPP

uslovljen je naĉinom povezivanja razliĉitih aktivnosti. Stepen njihove meĊusobne

povezanosti determiniše gustinu JPP kao posebnog oblika mreţe. Prednosti koje

proizilaze iz gustine mreţe zasnivaju se na razmeni vrednih informacija i znanja koje

je teško steći van mreţe. Strategija povezivanja sa ostalim partnerima olakšava

generisanje i koncentrisanje znanja unutar mreţe i doprinosi njegovom uvećavanju.

Sposobnost kreiranja udruţene vrednosti postaje kritiĉna za unapreĊenje efikasnosti

oba sektora. Ulaganja u aktivnosti kreiranja i odrţavanja dugoroĉnih odnosa su

isplativa ukoliko kreiraju nove resurse37

. Ta vrednost, opredmećena u imovini, moţe

biti opipljiva i neopipljiva. Znaĉajan deo neopipljive (nematerijalne) imovine kreira

se u toku realizacije ugovora o JPP.

Sistem vrednosti i normi i društvena dimenzija JPP su kritiĉni za njihov

uspešan razvoj. MeĊutim, potrebno je ukazati i na odreĊena ograniĉenja koja

proizilaze iz gustine mreţe odnosa. Neophodno je identifikovati kljuĉnu ulogu

svakog partnera u pristupanju, dizajniranju i korišćenju resursa. Svako JPP je

indikator rastuće vrednosti procesa izvan granica odreĊene lokacije38

.

3.4. EU fondovi kao izvori finansiranja

Sredstva Evropske unije koja se stavljaju na raspolaganje za projekte

korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, dostupna su kroz

36 Ova metodologija detaljno je analizirana u okviru ĉetvrte glave prvog dela 37 Vargo, S.L., Lusch, R.F. „Evolving to a New Dominant Logic for Marketing“, Journal of

Marketing, 1 (2004) 1-17. 38 Gadde, L.E., Hakansson, H. „Business Relationship and Resource Combining“, The IMP Journal, 1

(2008) 31-45.

69

razliĉite programe pretpristupne pomoći i Programe Evropske unije, pri ĉemu postoje

znaĉajne razlike u osnovnoj logici poslovanja i nameni. Program pretpristupne

pomoći je individualizovan za svaku zemlju i usaglašava se sa Evropskom

komisijom, dok su Programi Evropske unije namenjeni svim ĉlanicama EU i

pridruţenim ĉlanicama koje na osnovu Memoranduma o razumevanju (eng.

Memorandum of Understanding - MoU) pristupe programu te za uĉešće plaćaju

ĉlanarinu.

Evropska unija svake godine izdvaja znaĉajna sredstva iz zajedniĉkog

budţeta za pomoć manje razvijenim regionima i drţavama ĉlanicama. MeĊutim,

odreĊene fondove za razvoj EU namenjuje i drţavama koje nisu njene ĉlanice, kao

što su drţave kandidati, potencijalni kandidati, zemlje u razvoju. U ovu kategoriju

zemalja ubraja se Srbija, kao zemlja kandidat za ĉlanstvo u EU.

IPA FONDOVI39

. Svim jedinicama lokalne i regionalne samouprave u

Republici Srbiji je za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije i energetske

efikasnosti do 2013. godine, bio je dostupan instrument pretpristupne pomoći IPA

(Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA 2007-2013). IPA je instrument

pretpristupne pomoći za period od 2007. do 2013. godine, koji je zamenio programe

CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD. Program IPA uspostavljen je Uredbom Saveta

EU, a njegova finansijska vrednost za sedmogodišnje razdoblje iznosila je 11,468

milijardi Eura.

Od 2014. do 2020. godine biće objavljeni novi pozivi za projekte koji će se

finansirati iz IPA pretpristupnih fondova.

HORIZON 202040

je novi program Evropske unije za istraţivanje i inovacije

za period 2014 – 2020. godine koji objedinjuje Sedmi okvirni program (FP7), deo

Programa za konkurentnost i inovacije (CIP) i Evropski institut za inovacije i

tehnologiju (EIT). Horizon 2020 je usmeren ka ostvarivanju kljuĉnih strateških

dokumenata: EVROPA 2020, Inovaciona unija (Innovation Union) i na izgradnju

Evropskog istraţivaĉkog prostora. Sa budţetom od oko 78 milijardi evra ovaj

program doprinosi pronalaţenju rešenja za ekonomsku krizu, investiranju u buduće

poslove i razvoj, rešavanju pitanja graĊana EU o njihovoj materijalnoj sigurnosti,

opštoj bezbednosti i ţivotnoj sredini, kao i jaĉanju globalne pozicije EU u

istraţivanjima, inovacijama i tehnologijama.

Aktivnosti ukljuĉene u prvom radnom programu „Horizon 2020 „ a tiĉu se

energetike, biće ralizovani kroz tri oblasti: „energetska efikasnost“, „konkurentna

energitika sa niskom emisijom ugljovodonika“ i „pametni gradovi i društva“.41

39 Više na http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm 40 Više na http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/ 41 Više na http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/work-

programmes/secure_clean_and_efficient_energy_draft_work_programme.pdf

70

SE4F FOND. Evropska investiciona banka EIB i Nemaĉka razvojna banka

KFW, u saradnji sa nekoliko drugih institucija, osnovali su novi fond za promociju

energetske efikasnosti i projekata obnovljive energije u jugoistoĉnoj Evropi i

Turskoj.

Fond energetske efikasnosti u Jugoistoĉnoj Evropi (SE4F Fond) imaće

poĉetne rezerve od 95 miliona evra. Cilj je povećati Fond na 400 miliona evra u

sledećih ĉetiri do pet godina, privlaĉenjem dodatnih fondova javnih i privatnih

investitora. Fond će investirati sredstva u Albaniji, BIH, Hrvatskoj, Makedoniji,

Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. Cilj je da se doprinese privrednom i ekološkom

razvoju regiona, pomaganjem javnih i privatnih preduzeća i domaćinstava da

investiraju u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije, ĉime će pomoći

Evropi postizanje zacrtanih klimatskih ciljeva.

Najveći deo finansija Fond će dodeljivati indirektno, preko zajmova

partnerskim finansijskim isntitucijama. Ipak, traţiće se mogućnosti direktnih

investicija u energetske usluţne kompanije, kao i usluţne kompanije na polju

energetske efikasnosti i obnovljivih izvora. Oĉekuje se da će fond ohrabrivati razvoj

energetskih usluţnih kompanija, koje uobiĉajeno sprovode veće projekte energetske

efikasnosti u fabrikama, bolnicama, javnim zgradama i javnoj rasveti.

EIB i KFW, kao osnivaĉi i vodeći investitori, uplatili su po 25 miliona evra u

Fond. Isti iznos uloţiće i Evropska banka za obnovu i razvoj. Evropska komisija daće

20 miliona evra.

Fond je osnovan kao javno-privatno partnerstvo koje planira pomaganje

komercijalnim privatnim ulaganjima pomoću javnih fondova. Fondu će se pridruţiti

linija za nepovratnu pomoć od 5 miliona evra. Prvi doprinos tom fondu daće

Austrijska razvojna banka. Linija će osigurati specifiĉnu tehniĉku pomoć

partnerskim institucijama koje uspostavljaju linije za finansiranje energetske

efikasnosti i obnovljive energije, kao i pomoć preduzećima u smislu pripreme

projekata i energetske revizije sprovoĊenja projekata. Fond je registrovan po

luksemburškim zakonima, kao Investiciona kompanija sa promeljivim kapitalom.

Fond će imati privatnu upravu. Upravni konzorcijum sastavljen je od luksemburške

kompanije Oppenheim Asset Management Services i nemaĉke kompanije Finance in

Motion GmbH.

IEE - The Intelligent Energy – Europe.42

IEE programi pomaţu stvaranju

povoljnih uslova na trţištu, oblikovanju i implementaciji politike razvoja,

pripremajući teren za ulaganja, izgradnju kapaciteta i veština te informiranje.

UsredsreĊeni su na uklanjanje ne-tehnoloških prepreka u politici sprovoĊenja

energetske efikasnosi i obnovljivih izvora energije. IEE takoĊer ukljuĉuje projekte o

finansiranju energetske efikasnosti u zgradama javne namene.

42 Više o IEE: http://ec.europa.eu/energy/intelligent/index_en.htm

71

ELENA - European Local Energy Assistance.43

Ovo je finansijski

instrument u smislu grantova lokalnim samoupravama, za razvoj, strukturiranje i

pokretanje investicija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Implementira se kroz ĉetiri meĊunarodne finansijske institucije (International

financial institutions - IFI), a to su: Evropska investiciona banka (European

Investment Bank - EIB), Nemaĉka razvojna banka iz Frankfurta (Kreditanstalt für

Wiederaufbau - KfW), Razvojna banka Saveta Europe (Council of Europe

Development Bank - CEB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for

Reconstruction and Development - EBRD).

ELENA instrument omogućava finansiranje ulaganja privatnih i javnih

izvora, olakšava povezivanje s drugim finansijskim instrumentima (kao što je

Jessica). Elena osigurava do 90% troškova tehniĉke pomoći za studije izvodljivosti /

analize trţišta, energetske preglede i pripremu konkursne dokumentacije.

EEEF - European Energy Efficiency Fund44

. EEEF finansira investicije i

projekte u oblasti energetske efikasnosti (70%), obnovljivih izvora energije (20%) i

ĉistog gradskog prevoza (10%) putem inovativnih instrumenata. Grant, u smislu

tehniĉke podrške, dostupan je za usluge razvojnih projekata (tehniĉke, finansijske)

povezane s ulaganjima finansirane od strane Fonda.

Posebni instrumenti podrške (Special support instruemnts).45

Sastoji se od

sledećih programa: JASPERS, JEREMIE, JESSICA, JASMINE.

JASPERS - Joint Assistance to Support Projects in European Regions. Ovo je

finansijski instrument ĉiji je cilj pruţanje podrške projektima u evropskim regionima.

Sprovodi ga Evropska komisija u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i

Europskom bankom za obnovu i razvoj. Cilj inicijative je pruţiti

tehniĉku/konsultantsku pomoć drţavama ĉlanicama u pripremi velikih

infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz Kohezijskog fonda. Usluge su

besplatne i namijenjene ubrzanju realizacije dostupnih sredstava.

JEREMIE - Joint European Resources for Micro to Medium Enterprises.

Zajedniĉki evropski resursi za mikro, mala i srednja poduzeća. Ovo je finansijski

instrument koji omogućava zemljama ĉlanicama EU da deo sredstava strukturnih

fondova usmere u svrhu podrške malim i srednjim poduzećima, i to u obliku kredita,

garancija, ulaganja u osnivaĉki kapital i vlasniĉki ulog. Finansijski instrumenti

JEREMIE sprovode se putem finansijskih posrednika, odnosno banaka u zemljama

ĉlanicama EU.

43 Više o ELENA: http://www.eib.org/products/elena/index.htm 44 Više o EEEF: http://ec.europa.eu/energy/eepr/eeef/eeef_en.htm 45 Više o programima na http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/instruments/index_en.cfm

72

JESSICA - Joint European Support for Sustainable Investment in City Areas.

Zajedniĉka evropska podrška odrţivom ulaganju u gradska podruĉja. Inicijativu

sprovodi Evropska komisija u saradnji s Europskom investicionom bankom i

Razvojnom bankom Saveta Europe s ciljem promovisanja odrţivog razvoja, rasta i

zapošljavanja u urbanim podruĉjima Evrope.

JASMINE - Joint Action to Support Microfinance Institutions in Europe.

Zajedniĉka akcija za podršku institucijama za mikrofinansiranje u Evropi. JASMINE

dopunjuje inicijativu JEREMIE i omogućava drţavama ĉlanicama i regionima da deo

sredstva strukturnih fondova usmeri u finansijske proizvode namenjene iskljuĉivo

mikro-preduzetnicima.

WEBSEFF (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility46

).

WeBSEFF ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji odrţivih izvora energije za

Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a

koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i

industrijskih kompanija ĉiji projekti rezultiraju prihvatljivom i odrţivom upotrebom

energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora

energije, kao i mere EE i OIE u graĊevini u komercijalne svrhe.

WBIF (Western Balkans Investment Framework)47

- WBIF je zajedniĉka

inicijativa Evropske komisije i partnerskih meĊunarodnih finansijskih institucija

(Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke

Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruţivanja

zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti.

WBIF saĉinjavaju Zajedniĉki fond za grant sredstva i Zajedniĉki fond za kreditiranje,

a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju razliĉiti

izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se

odobravaju ova sredstva u skladu su sa pretpristupnom strategijom EU i relevantnim

sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija.

GEF (Global Environmental Facility) - GEF ujedinjuje 183 zemlje u

partnerstvo sa meĊunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim

sektorom kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške

inicijativama nacionalnih odrţivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira

projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagaĊivaĉe i drugo, od ĉega

je za Srbiju znaĉajna podrška razvoju biomase.

KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau) - Nemaĉka razvojna banka (KfW)

jedna je od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeĊuje

povoljne kredite i Republici Srbiji odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede,

energetske efikasnosti, obnovljive energije i opštinske infrastrukture.

46 Više o WEBSEFF: http://www.webseff.com/?lang=sr 47 Više o WBIF: http://www.wbif.eu/

73

IFC (Internacional Finance Corporation) - MeĊunarodna finansijska

korporacija (IFC), kao jedna od ĉlanica grupacije Svetske Banke, najveća je globalna

institucija koja je orijentisana iskljuĉivo na privatni sektor zemalja u razvoju.

Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje ĉlanice koje kolektivno

odreĊuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućava kompanijama i

finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno

upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od

glavnih zadatka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se

investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i

upravljaju razliĉitim fondovima. SaraĊuju sa drugim institucijama u okviru Svetske

banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.

GGF (Green for Growth Fund48

). Fond zelenog razvoja jugoistoĉne Evrope

(GGF) je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemaĉke razvojne

banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske

komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemaĉkog saveznog

ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske

efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

U saradnji sa kompanijom „Intesa Leasing“ iz Beograda fond je obezbedio

sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske

efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac

će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapreĊenja neefikasne

opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizacije.

3.5. Evropska banka za obnovu i razvoj, kao izvor finansiranja

„Energetska efikasnost je energetski resurs“ je slogan koji istiĉe Evropska

banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development) 49.

Energetska efikasnost smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnost,

podrţava energetsku bezbednost i smanjuje emisiju CO2 po jedinici proizvodnje. Ona

je vaţna ne samo u sektoru energetike, već za celokupnu privredu zemlje.

U skladu sa meĊunarodnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i

posebne nadleţnosti Banke u oblasti odrţive energije, EBRD kao prioritet podrţava

unapreĊenje energetske efikasnosti i uštede energije u svim zemljama u kojima

investira.

EBRD finansira mere efikasnosti u proizvodnji energije i smanjenja

plamtećeg gasa, energetsku efikasnost u industrijskim procesima, ušteda energije u

48 Više o GGF: http://www.ggf.lu/ 49 Izvor: European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) – www.ebrd.com

74

stambenim i javnim zgradama, ulaganje u ĉistije i efikasnije saobraćajne

infrastrukture.

Postoje mnoge mogućnosti za uštedu energije i drugih resursa u skoro svakoj

proizvodnoj kompaniji, MSP, agro-biznisu ili u opštinama i saobraćaju, u zemljama

gde Banka investira.

EBRD podrţava svoje klijente u identifikovanju svojih mogućnosti,

pretvarajući ih u ekonomski odrţive projekte i razvojne dugoroĉne investicione

programe za efikasno korišćenje energije i resursa. Energetska revizija igra bitnu

ulogu u prevoĊenju dobiti energetske efikasnosti u konkretnim investicijama. Ovo je

pomoglo mnogim klijentima da optimizuju svoj profil rizika i bolje upravljaju svojim

resursima, a time poboljšaju kvalitet proizvoda i povećaju profit.

Sam energetski sektor predstavlja veliki izazov za većinu zemalja, posebno sa

aktuelnim finansijskih okruţenjem i potrebom unapreĊenja ekonomskog i odrţivog

razvoja. Mere energetske efikasnosti imaju za cilj da smanje gubitke koji se javljaju

svakodnevnog u proizvodnji i isporuci elektriĉne energije, toplote i ugljovodonika.

Investicijama EBRD promoviše najnovije tehnologije i opremu, pametne

mreţe i pametne sisteme za merenje.

Pored investicija EBRD saraĊuje sa Vladama i agencijama kroz razne

dijaloge tehniĉke pomoći i politike da podrţi uvoĊenje ili recenziju standarda

energetske efikasnosti. Banka takoĊe promoviše mere za poboljšanje transparentnosti

cena i troškova odrţavanja energetskih usluga.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomaţe Srbiji u proizvodnji

energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita Elektroprivredi Srbije za

rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelekrana i proizvodnju energije

iz drugih obnovljivih izvora. EBRD saraĊuje sa domaćim bankama preko kojih

realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti

Zapadnog Balkana.

Evropska banka za obnovu i razvoj uloţila je u 2013. godini u Srbiju 424

miliona evra, a odluka o nivou ulaganja u 2014. još nije doneta. Uloţena sredstva u

2013. godini su za 50 odsto veća nego u prethodnoj godini, i to kroz 24 projekta, od

ĉega tri u javnom sektoru. Od poĉetka rada u Srbiji 2001. godine, EBRD je

kumulativno uloţila 3,5 milijardi evra kroz 175 projekata. EBRD priprema i novu

strategiju za Srbiju za naredne ĉetiri godine, koja će se zasnivati na tri stuba -

unapreĊenju konkurentnosti privatnog sektora, razvoju finansijskog i

infrastrukturnog sektora

U februaru 2014. godine, Atlantic Grupa“ dobila je kredit u iznosu od 5

miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ova sredstva će biti

upotrebljena za povećanje energetske efikasnosti, odnosno biće uvedene ciljane mere

uštede energije u kompanijama „Grand kafa“, „Štark“, „Palanaĉki kiseljak“, što će

75

omogućiti uštedu elektriĉne energije i gasa, kao i izgradnju toplotnih sistema u ovim

kompanijama ĉime će se poboljšati energetska efikasnost za 25%. Inaĉe, 2012.

godine postignut je dogovor izmeĊu „Atlantic Grupe“ i Evropske banke za obnovu i

razvoj kojim je bilo predviĊeno povećanje energetske efikasnosti i zaštita ţivotne

sredine u kompanijama „Atlantic Grupe“. PredviĊeno je da ove mere smanje emisiju

ugljen dioksida u atmosferu za 600 tona u Republici Srbiji.

4. METODOLOGIJA ZA EKONOMSKU PROCENU PRIMENE SOLARNE

ENERGIJE I INTELIGENTNIH SISTEMA

U uslovima sve izraţenijeg rizika donošenje svih strategijskih odluka, pa i

odluka o ulaganjima u projekte iz oblasti energije, neophodno je primeniti

odgovarajuću metodologiju u proceni svih koristi, ekonomskih i neekonomskih kao i

ulaganja potrebnih za njihovu realizaciju. U oceni opravdanosti projekata moguće je

koristiti razliĉite metode koji su nauĉno zasnovani a koji se u praksi uspešno

primenjuju.

Cost-benefit analiza je ĉesto korišćena metodologija za ocenu isplativosti

projekata ulaganja od javnog znaĉaja. Njenu primenu zahtevaju i propisi EU koji se

odnose na velike projekte. Pored cost-benefit analize moguće je koristiti i druge

metode kao što su analiza troškova i efekata (CEA – Cost-Effectiveness Analysis),

višekriterijumska analiza (MCA – Multi-Criteria Analysis) i analiza ekonomskog

uticaja (EIA – Economic Impact Analysis). Na nivou poslovnih subjekata moguće je

koristiti standardizovanu metodologiju za izradu studija izvodljivosti (UNIDO

metodologija)50

kao i standardizovanu metodologiju za izradu poslovnih planova

(Prilog 8 – Metodologija Fonda za razvoj Republike Srbije – Sadrţaj inesticionog

programa).

Cost-benefit analiza je standardizovana metodologija koju koriste EU. U

nastavku je detaljno obraĊen postupak cost-benefit analize.

Najvaţniji principi cost-benefit analize (CBA - engl. Cost benefit Analyzis)

su:51

U uslovima kada postoji razlika u doprinosu projekata pojedinaĉnim i

ukupnim društvenim ciljevima, odnosno kada postoje razlike u efektima od

projekata sa pojedinaĉnog i ukupnog društvenog stanovišta, opravdano je

koristiti CBA;

50 http://www.unido.org/en/resources/publications/publications-by-type/sales-publications/manual-for-

the-preparation-of-industrial-feasibility-studies.html 51 Zerbe, R., Bellas,A., (2006) A Primer for Benefit –Cost Analysis, Edward Elgar Publishing Inc.

European Commision (2008) Guide to Cost – benefit Analysis of Investment Projects

76

Kod primene ove analize potrebno je uzeti u obzir sve koristi i troškove, bez

obzira ko ih uţiva;

Znaĉajno je da je kod koristi potrebno ukljuĉiti smanjenje troškova, a kod

troškova sve izgubljene koristi;

Potrebno je utvrditi i novĉano izmeriti sve koristi i troškove. Praksa pokazuje

da su problem utvĊivanja troškova manji u odnosu na problem utvrĊivanja i

merenja koristi koje su rezultat realizacije jednog projekta jer ukupne efekte

ĉine i ekonomske i neekonomske koristi. Problemi su posebno izraţeni kod

utvrĊivanja i merenja neekonomskih koristi;

U primeni CBA (kod nesavršenih trţišta) potrebno je koristiti tzv. obraĉunske

cene. Njihova primena doprinosi bojoj alokaciji resursa;

Primena ove analize opravdana je kod projekata koji imaju višestruke efekte

koji uţiva širi krug korisnika;

CBA doprinosi optimalnoj alokaciji ograniĉenih resursa.

Cost-benefit analiza se na osnovu Kohezione politike EU od 2000. godine

koristi kao obavezni deo svakog predloga projekta. Zato je veoma vaţno sagledati

sve njene elemente, kako bi investitor potencijalnim izvorima finansiranja na najbolji

naĉin predstavio svoj projekat. EU preporuĉuje primenu cost-benefit analize prilikom

konkurisanja za projekte iz Strukturnih fondova, Kohezionih fondova i IPA fondova

EU.

Cost benefit analiza projekta ukljuĉuje sledeće faze (Slika 15):

1. Društveno-ekonomski kontekst i ciljeve

2. Definisanje projekta

3. Analizu opravdanosti

4. Finansijsku analiza

5. Društveno-ekonomsku analizu

6. Procenu rizika

77

Slika 15. Postupak sprovoĎenja cost-benefit analize52

52 Izvor: European Commision, „Guide to Cost Benefit Analysis of Invesment Projects“

1. Društveno-ekonomski kontekst i ciljevi

2. Definisanje projekta

4. Finansijska analiza

- Investiciona ulaganja

- Poslovni prihodi i rashodi

- Uštede

- Izvori finansiranja

- Finansijski pokazatelji uspešnosti

3. Analiza opravdanosti

5. Društveno-ekonomska analiza

- PrevoĊenje trţišnih na obraĉunske cene,

- Vrednovanje netrţišnih uticaja,

- Ukljuĉivanje dodatnih indirektnih efekata,

- Diskontovanje primenom društvene diskontne stope,

- Izraĉunavanje ekonomskih pokazatelja.

Ako je ekonomska neto sadašnja vrednost

manja od nule (<0), društveno je

prihvatljivije da se projekat ne sprovede.

Ako je ekonomska neto sadašnja vrednost

veća od nule (>0), za društvo je isplativo da

se projekat sprovede.

6. Procena rizika

- Analiza osetljivosti

- Distribucija verovatnoće

- Procena prihvatljivih nivoa rizika

- Prevencija rizika

78

4.1. Društveno ekonomski kontekst i ciljevi

Poĉetna aktivnost u proceni svih investicionih projekta, pa i projekata

energetske efikasnosti, predstavlja analiza institucionalnih, društvenih i ekonomskih

veza u kome se projekat realizuje. Na osnovu informacija koje su rezultat analize u

ovoj fazi, moguće je sagledati potrebe i proceniti opravdanost realizacije odreĊenih

projekata. Informacije o institucionalnom, društvenom i ekonomskom okruţenju u

kome se realizuje odreĊeni projekat su bitan rezultat ove analize. One su vaţne, jer

procene oĉekivanih koristi i troškova od projekata zavise od opštih privrednih i

društvenih uslova. Dobijene informacije se takoĊe, koriste za procenu potreba i

potencijalne traţnje za proizvodima/uslugama koje su predmet projekta. Na osnovu

oĉekivane traţnje procenjujemo buduće prihode i performanse projekta. Osnovu za

identifikovanje potreba i predviĊanje traţnje i prodaje ĉine odgovarajuća marketing

istraţivanja, kabinetska i terenska.

Jedan od glavnih zadataka marketing istraţivanja je procena sadašnje i

buduće traţnje. TakoĊe, potrebno je identifikovati faktore koji utiĉu na traţnju za

energijom i intenzitet njihovog delovanja, kako bi odgovarajući subjekti (drţava,

preduzeća, druge organizacije i institucije) iskoristili mogućnosti i šanse iz

orkruţenja, a minimizirali opasnosti i slabosti.

Kvantitativnom i kvalitativnom analizom trţišta dolazi se do potrebnih

informacija za procenu potencijala trţišta i potencijala prodaje. Ove informacije su

kljuĉne za procenu potencijalnih prihoda i rashoda projekata energetske efikasnosti.

Prilikom analize društveno-ekonomskog okruţenja potrebno je analizirati

povezanost projekta sa meĊunarodnim okruţenjem i faktorima koji mogu uticati na

isplativost investicija.

Nakon analize društveno-ekonomskog okruţenja potrebno je definisati cilj

projekta. Za potencijalne kreditore veoma je vaţno da cilj bude povezan sa

ulaganjem i usklaĊen sa prioritetima koji su definisani u poslovnoj politici

potencijalnog kreditora (kod EU fondova proekat treba biti usklaĊen sa regionalnom

i kohezionom politikom EU).

Osnovni ciljevi svakog investitora su:

sigurnost plasmana,

prinos,

rast kapitala, i

likvidnost.

79

4.2. Definisanje projekta

Projekat je jednokratan i celovit proces, poseban i jedinstven (zbog razliĉitih

ciljeva, obima, rokova, troškova, potrebnih kadrova, i dr.), ciljno usmeren, sa

odreĊenim poĉetkom i zahteva organizaciju izvoĊenja za vreme svog trajanja sve dok

se ne postigne konaĉni zadati cilj53

. Osnovne karakteristike projekta su:

Privremeno trajanje

Jedinstvenost rezultata

Postepena razrada

Ograniĉeni resursi

Postojanje investitora

Nizvestnost

Predmet cost-benefit analize odnosi se na ceo projekat, bez obzira koliko on

delovao imao. U cost-benefit analizi se promenjuje holistiĉki pristup, odnosno

sagledava se opravdanost realizacije projekta kao celine. Ukoliko jedan projekat

sadrţi više povezanih i zavisnih projekata koji imaju zajedniĉki cilj, onda se

analiziraju koristi i troškovi za projekat kao jedinstvenu celinu.

4.3. Analiza opravdanosti

Svrha analize opravdanosti je da ispita i oceni kljuĉne mogućnosti realizacije

projekta, kao i da uporedi razliĉita tehniĉka rešenja i/ili mere koje bi bile primenjene

u projektu. Analiza opravdanosti projekta obuhvata više segmenata analize. Veoma

su znaĉajna sledeća podruĉja analize54

:

● Analiza razvojnih mogućnosti investitora,

● Analiza korisnika projekta,

● Analiza mera energetske efikasnosti,

● Analiza kadrova.

Na osnovu informacija koje su rezultat analize opravdanosti moguće je

definisati više strategijskih opcija na osnovu kojih se bira optimalno rešenje. Svaka

analizirana opcija sadrţi odreĊene troškove i koristi, koje je potrebno uzeti u obzir,

kako bi se izabrala najpovoljnija opcija u datim uslovima. Izabrana opcija se smatra

izvodljivom ukoliko je usklaĊena sa pravnim, ekonomskim, tehniĉkim i finansijskim

uslovima projekta. Prilikom izbora vodi se raĉuna o finansijskoj i ekonomskoj

isplativosti.

53 Jovanović, P. Upravljanje investicijama, autorsko izdanje, Beograd, 1991 54 Mihić, M., Petrović D., Vuĉković A., (2011), Mogućnost primene cost-benefit analize u projektima

energetske efikasnosti u zgradarstvu, Ekonomske teme, broj 2011/3, str. 362

80

4.4. Finansijska analiza

Osnovna svrha finansijske analize projekata energetske efikasnosti je procena

finansijske opravdanosti projekta sa stanovišta investitora. Predmet ove analize su:

predraĉun ukupnih ulaganja za realizaciju projekta, obraĉun prihoda i rashoda,

proraĉun ušteda energije i analiza potencijalnih izvori finansiranja. S obzirom na

specifiĉnost projekata iz ove oblasti, uštede energije, koje se izraĉunavaju kao razlika

izmeĊu sadašnje (postojeće) i buduće (procenjenje) potrošnje energije, obraĉunavaju

se kao prihod. U realizaciji projekata energetske efikasnosti moguće je koristiti

razliĉite izvore finansiranja: sopstvena sredstva, kredite poslovnih banaka, razliĉite

vrste donacija i javno privatna partnerstva55

.

Opšte je prihvaćeno u relevantnoj literaturi da se za potrebe finansijske

analize izraĊuje finansijski tok i plan priliva i odliva. Polazeći od informacija

sadţanih u njima izraĉunavaju se odgovarajući indikatori na osnovu kojih se

procenjuje opravdanost projekta. Kriterijumi koji se koriste u CBA su:

● sadašnja vrednost neto koristi,

● interna stopa rentabilnosti i

● period povraćaja ulaganja56

.

Sadašnja vrednost neto koristi - Kriterijum sadašnje vrednosti neto koristi

izraţava razliku izmedju ukupnih diskontovanih koristi i diskontovanih troškova

projekta.

Kns = Ks - Ts

Kns - Kriterijum sadašnje vrednosti neto koristi

Ks - Ukupne diskontovane koristi (sadašnja vrednost ukupnih koristi projekta)

Ts - Ukupni diskontovani troškovi (sadašnja vrednost ukupnih troškova projekta)

Ukoliko je ova razlika pozitivna, a vrednost veća, projekat je vredniji. Kriterijum

odnosa koristi i troškova izraţen je odnosom ukupnih diskontovanih koristi i ukupnih

diskontovanih troškova projekta. Vredniji je onaj projekat ĉiji je koeficijent odnosa

troškova i koristi veći.

Interna stopa rentabilnosti je ona diskontna stopa koja neto sadašnju

vrednost svodi na nulu, odnosno izjednaĉava diskontovanu vrednost koristi sa

diskontovanom vrednošću troškova moţe se interpretirati kao proseĉna stopa prinosa

na investicije.

Kns + Ks – Ts + 0.

55 Potencijalni izvori finansiranja projekata energetske efikasnosti obraĊeni su u prethodnom delu

studije. 56 Petrović, E., Denĉić-Mihajlov K., (2013) Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Niš, str. 197-198.

81

Interna stopa rentabilnosti predstavlja maksimalnu kamatnu stopu koju

projekat moţe prihvatiti pod uslovom da se celokupni iznos investicionih ulaganja

finansira iz kredita. To znaĉi da se uz ovu kamatnu stopu podmiruju sve obaveze

koje je projekat preuzeo ali se ne ostvaruje nikakva akumulacija.

Još jedna bitna pretpostavka kod finansijske analize odnosi se na vremenski

period. Obiĉno je vremenski period dovoljno dug da pokrije ekonomski vek trajanja

projekta. Vreme povraćaja uloţenih sredstava bitno utiĉe na isplativost projekta. Za

većinu projekata koji se finansiraju iz EU fondova definisana su pravila u pogledu

vremena trajanja. Planski period za projekte u odreĊenim oblastima moţe biti 10

godina, dok je za pojedine infrastrukturne projekte 20 godina. U sledećoj tabeli

prikazani su pojedini planski periodi po sektorima.

Tabela 22. Planski periodi za projekte u pojedinim oblastima

Sektor Godine

Energetika 25

Voda i ţivotna sredina 30

Telekomunikacije 15

Ţeleznica 30

Putevi 25

Luke i aerodrome 25

Industrija 10

Izvor: OECD

U nastavku je prezentiran naĉin obraĉuna kljuĉnih parametara koji se koriste

u finansijkoj analizi.

4.4.1. Analiza ukupnih ulaganja

Ukupna ulaganja su sva ona ulaganja koja nastaju kako u prvoj godini

realizacije projekta, tako i godinama njegove realizacije (ukoliko je potrebno vršiti

odrţavanje, zamene u kasnijim godinama). Ukupna ulaganja mogu biti:

- ulaganja u stalnu imovinu,

- nematerijalna ulaganja i

- ulaganja u trajna obrtna sredstva.

82

Ulaganja u stalnu imovinu su najĉešće najveća stavka ukupnih ulaganja.

Najznaĉajnija su: ulaganja u zemljište, graĊevinske objekte i opremu. Na kraju

planskog perioda projekta ostaje rezidualna vrednost koju treba ukljuĉiti u projekcije.

Rezidualna vrednost je diskontovana vrednost novĉanih tokova koji nastaju nakon

planskog perioda projekta. Nakon isteka planskog perioda, stalna imovina i dalje

ostaje u funkciji i moţe generisati pozitivne neto novĉane tokove. U ovom sluĉaju

rezidualna vrednost se koristi za potrebe finansijske analize, kao iznos kapitala

uloţenog u stalnu imovinu.

Nematerijalna ulaganja nastaju na samom poĉetkku projekta i obuhvataju

ulaganja za: razne studije izvodljivosti, tehniĉku dokumentaciju, patente,

konsultantske usluge, istraţivanje i razvoj i sliĉno.

Trajna obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeĊu obrtnih sredstava i

tekućih obaveza. Obrtna sredstva ĉine gotovina i gotovinski ekvivalenti, potraţivanja

i zalihe, dok tekuće obaveze ĉine sve vrste obaveza ĉije izmirenje je kraće od godinu

dana. Najĉešće vrste tekućih obaveza su obaveze prema dobavljaĉima, obaveze

prema zaposlenima i obaveze za poreze.

Kod proraĉuna ukupnih ulaganja vaţna je promena neto obrtnih sredstava, a

ne njihov iznos, tj. da li je došlo do povećanja ili smanjenja. Ukoliko se radi o

povećanju neto obrtnih sredstava i ukupna ulaganja projekta rastu.

Sledeće tabele ilustruju strukturu ukupnih ulaganja na poĉetku projekta i

promene neto obrtnih sredstava (povećanje ili smanjenje).

Tabela 23. Struktura i dinamika ulaganja projekta

R.br. Elementi

Iznos ulaganja po

godinama Ukupno Struktura

u % 1 2

I Objekat

II Oprema

III Nematerijalna ulaganja

IV TOS

V UKUPNA ULAGANJA

83

Tabela 24. Obračun ulaganja u TOS

Redni

broj NAZIV POZICIJE

Godišnji promet Koef.

obrta

Vrednost

u prvoj

godini 1 2 3 4

I OBRTNA SREDSTVA

1 Zalihe

1.1 Materijal

1.2 Nedovršena proizvodnja

1.3 Gotovi proizvodi

1.4 Roba

2 Potraživanja

3 Gotovina i ekvivalenti

gotovine

II KRATK. OBAVEZE

1 Dobavljaĉi

2 Ostale obaveze

III NETO OBRTNA SRED.

IV PROMENA VRED. NOS

1 Povećanje

2 Smanjenje

4.4.2. Analiza poslovnih prihoda i rashoda

Ukupni poslovni prihodi izraĉunavaju se na osnovu prihoda od prodaje

proizvoda/usluga. Pored toga, za obraĉun poslovnog prihoda bitni su

povećanje/smanjenje vrednsoti zaliha uĉinaka, prihodi od aktiviranja uĉinaka i robe i

ostali poslovni prihodi.

Poslovni rashodi sadrţe razliĉite vrste troškova. Najzanĉajniji su:

- direktni materijalni troškovi

- troškovi goriva i energije,

- troškovi zarada,

- troškovi investicionog odrţavanja,

- troškovi amortizacije,

- ostali poslovni rashodi.

Troškovi kamata i druge vrste finansijskih izdataka ne ĉine kategoriju

poslovnih rashoda. Troškovi poreza ukljuĉuju se u analizu finansijske odrţivosti

projekta.

Poslovni rezultat se izraĉunava kao razlika izmeĊu poslovnih prihoda i

poslovnih rashoda.

Obraĉun poslovnih prihodi i poslovnih rashoda prikazan je u Tabeli 25.

84

Tabela 25. Obračun poslovnih prihoda i poslovnih rashoda

Red.

broj NAZIV POZICIJE

Godine

1 2 ……. 10

I POSLOVNI PRIHODI

1. Prihod od prodaje proizvoda

2. Ostali poslovni prihodi

II POSLOVNI RASHODI (od 1 do 6)

1 Direktni materijalni troškovi

2 Troškovi goriva i energije

3 Troškovi bruto zarada

4 Troškovi investicionog odrţavanja

5 Troškovi amortizacije

6 Ostali poslovni rashodi

III POSLOVNI REZULTAT (I – II)

4.4.3. Finansijski pokazatelji uspešnosti ulaganja

Za utvrĊivanje finansijskih pokazatelja uspešnosti ulaganja, neophodno je

utvrditi neto novĉani tok, tj. razliku neto priliva i neto odliva.

Na osnovu neto novĉanog toka (neto primanja) izraĉunavaju se pokazatelji:

sadašnja vrednost neto koristi i interna stopa rentabilnosti. Za izraĉunavanje ova dva

indikatora, potrbno je razumeti vremensku vrednost novca.

Za finansijsku odrţivost projekata energetske efikasnosti, bitno je da neto

novĉani tokovi budu pozitivni. Naime, potrebno je da neto novĉani prilivi budu

dovoljni i tako rasporeĊeni da obezbede pokriĉe novĉanih odliva (ukupna ulaganja,

poslovni rashodi, otplata kredita i kamate, porezi i sl.) u svim godinama ralizacije

projekta. Ukoliko je ovaj uslov ispunjen, kumuativni novĉani tok će biti pozitivan u

svim godinama realizacije. Finansijska odrţivost je uslov koji projekat treba da

ispuni kako bi mogao da konkuriše za sredstva EU fondova.

4.4.4. Analiza izvora finansiranja

Analiza izvora finansiranja je bitna jer pokazuje odnos izmeĊu uĉešća

investitora i ostalih izvora finansiranja projekta.

Za projekte energetske efikasnosti, pored sredstava investitora, veoma su

znaĉajni sledeći izvori finansiranja:

● fondovi EU

85

● nacionalni javni doprinos (grantovi centralne, regionalne ili lokalne vlasti),

● nacionalni privatni kapital (privatni kapital u okviru javno-privatnog

partnerstva)

● drugi izvori (krediti Evropske investicione banke (EIB) i drugih kreditora).

4.5. Društveno – ekonomska analiza

S obzirom na znaĉaj projekata energetske efikansosti za društvo kao celinu,

veoma je vaţna analiza, ne samo ekonomskih, već i neekonomskih koristi i troškova.

Neekonomski indirektni efekti realizacije ovih projekata mogu se obraĉunavati na

nivou investitora, drugih organizacija, institucija i društva kao celine. Svetska banka

preporuĉuje da polazna osnova u društveno-ekonomskoj oceni projekata budu efekti

koje projekat ima za investitora. Ukljuĉivanjem, odnosno iskljuĉivnjem odreĊenih

grupa koristi i troškova, dolazi se do ukupnih efekata projekta sa stanovišta društva

kao celine. Radi se o sledećim grupama koristi i troškova: transferna plaćanja,

nepredviĊeni troškovi, troškovi nastali pre ocene projekta, eksterni efekti i

multiplikacioni i meĊunarodni efekti.57

Pri prerenju ukupnih društvenih efekata, a u cilju racionalnijeg korišćenja

rasploţivih resursa, u cost-benefit analizi primenjuju se obraĉunske cene.

Obraĉunske cene predstavljaju naĉin ispravljanja distorzija i nepravilnosti koje

postoje kod trţišnih cena, bilo zbog nesavršenog trţišta, slabije ekonomske politike

zemlje, postojanja monopola ili drugih razloga58

. U svrhu prevoĊenja trţišnih u

obraĉunske cene koriste se konverzioni faktori. Do obraĉunskih cena se dolazi

mnoţenjem trţišnih cena projektnih inputa odgovarajućim konverzionim faktorom59

.

Osim cena inputa, ĉesto je u praksi potrebno korigovati i kamatne stope za

uzimanje kredita, zbog toga što pojedini investitori imaju mogućnost povoljnijeg

zaduţivanja kod meĊunarodnih fondova, što ne bi bio sluĉaj kada bi se zaduţivali na

slobodnom finansijskom trţištu60

.

Društveno ekonomska analiza obuhvata postupak koji sadrţi sledeće faze:

1. Konverziju trţišnih cena u obraĉunske – kako bi se procenila društvena

vrednost ulaganja u projekat.

57 Econmic analysis of project, IBRD, Washington, preuzeto iz: Jovanovic, P, (1991), Upravljanje

investicijama, autorsko izdanje, Beograd, str.134-135 58 Jovanović, P., Mihić, M., Petrović, D. (2005) Investment project decision making methodology in

Serbia. Project Management Journal, 3(3): 42-48. 59 European Commission (2008) Guide to Cost-Benefit analysis of investment projects, Brussels. 60 Isto

86

2. Vrednovanje netrţišnih uticaja – ukljuĉuje vrednovanje nefinansijskih

uticaja, tj. dodeljivanje odgovarajuće vrednosti na sve one netrţišne

uticaje koji su bitni za projekat.

3. Ukljuĉivanje dodatnih indirektnih uticaja u analizu – ukljuĉiti efekte

na sekundarnom trţištu, one koje nisu direktno vezani za sam projekat.

4. Diskontovanje procenjenih troškova i koristi – kod diskontovanja se

koristi društvena diskontna stopa, koja uvaţava stav društva prema

poreĊenju budućih troškova i koristi i sadašnjih troškova i koristi. U

ekonomskoj analizi se pored finansijskih uzimaju identifikovani

ekonosmki efekti projekta (netrţišni, nefinansijski, društveni).

5. Izraĉunavanje pokazatelja ekonomskog prinosa projekta –

ekonomska neto sadašnja vrednost, ekonomska interna stopa prinosa i

B/C racio (odnos sadašnje vrednosti koristi i sadašnje vrednosti troškova

projekta). Kod izraĉunavanja ovih pokazatelja koriste se obraĉunske cene.

Najĉešće korišćeni kriterijumi u društveno ekonomskoj analizi su61

● Sadašnja vrednost neto koristi,

● Ekonomska stopa rentabilnosti,

● Koeficijent odnosa koristi i troškova,

● Vreme povraćaja ulaganja.

4.6. Procena rizika

Rizikom se smatra svaka neizvesna situacija u pogledu oĉekivanih efekata

projekta. Rizik predstavlja verovatnoću da će se realizovani efekti razlikovati od

prvobitno procenjenih. Postoje brojne teorije koje se bave rizikom i njegovim

upravljanjem. EU je propisala da se prilikom izrade velikih projekata obavezno

ukljuĉuje procena rizika.

Ĉinjenica da se investicioni projekat odnosi na budućnost, a nju nije moguće

u potpunosti predvideti, uslovljava i ocenu projekta koja se odvija u uslovima

neizvesnosti u pogledu vrednosti parametara projekta. Finansijsko vrednovanje u

uslovima neizvesnosti pretpostavlja sagledavanje rizika koji projekat moţe da

podnese.

Procena rizika vrši se analizom verovatnoće, pri ĉemu se verovatnoća kreće u

rasponu od 0 do 1 (0 oznaĉava verovatnoću da se procena neće ostvariti, dok se 1

oznaĉava verovatnoća da će se

61 Jovanović, P., Mihić, M., Petrović, D. (2005) Investment Project Decision making Methodology in

Serbia, Project Management Journal, 3(3), str. 42-48.

87

procena ostvariti).

Procena rizika obuhvata:

● Analizu osetljivosti projekta – ima za cilj identifikovanje kljuĉnih faktora

ĉije pozitivne ili negativne promene utiĉu na finansijsku i društveno -

ekonomsku isplativost projekta. Analiza osetljivosti obuhvata i analizu

kritične tačke, koja pokazuje ravnoteţnu taĉku na kojoj je prihod od prodaje

jednak ukupnim troškovima. U uslovima neizvesnosti i turbulentnosti trţišta,

posebno je znaĉajna anliza uticaja promene prihoda od prodaje (smanjenje) i

promene ukupnih ulaganja i troškova (povećanje) na realizaciju projekata


● Distribuciju verovatnoće za kritiĉne faktore – svakom od identifikovanih

faktora odreĊuje se verovatnoća nastupanja. Ove verovatnoće mogu biti

utvrĊene na osnovu podataka o sliĉnim projektima ili kroz konsultacije sa

struĉnjacima.

● Analiza rizika – ima za cilj da utvrdi verovatnoću da li će projekat finansijski

i ekonomski biti isplativ. Kod analize rizika moguće je koristiti razne

softverske alate.

● Procena prihvatljivih nivoa rizika – Za svaki projekat analizira se nivo

rizika koji je prihvatljiv polazeći od ciljeva zainteresovanih subjekata. Na

primer, da li izabrati veoma riziĉan projekat sa velikim društvenim koristima

ili manje riziĉan projekat sa malim društvenim koristima.

● Spreĉavanje rizika – prilikom ocenjivanja projekata i procene iplativosti,

veoma je vaţno speĉiti preterani optimizam.

Odluke o isplativosti projekata energetske efikasnosti uslovljenje su

proraĉunima ukupnih troškova i ekonomskih i neekonomskih efekata njegove

realizacije.

88

5. LITERATURA PRVOG DELA

1. Agencija za energetiku Republike Srbije – www.aers.rs

2. Alibegović, D.J. „Inovativno finansiranje opštinskog razvoja“, u Ramirez, L.,

Kebede, G., (ed) Strateško planiranje lokalnog razvoja – studije slučaja malih

i srednjih evropskih gradova“, UN-HABITAT SIRP, Beograd (2010).

3. Alibegović, D.J. „Inovativno finansiranje opštinskog razvoja“, u: Strateško

planiranje lokalnog razvoja – studije sluĉaja malih i srednjih evropskih

gradova, urednici: Ramirez, L., Kebede, G., UN-HABITAT SIRP, Beograd

(2010) 167-188.

4. Broadbent, J. and Laughlin, L., „Public Private Partnerships: an

Introduction“, Accounting, Auditing, and Accountability Journal, 3 (2003)

334.

5. Broadbent, J., Gray, A., Jackson, P.M., „Public-Private Partnership“, Public

Money and Management, 3 (2003) 135-136.

6. Broadbent, J. and L. Laughlin, L., „Public Private Partnesrships: an

Introduction“, Accounting, Auditing, and Accountability Journal, 3 (2003)

334.

7. Bojović, V., „Public-Private Partnerships as a last Resort for Traditional

Public Procurement“, Panoeconomicus, 3 (2006) 299-311.

8. Bojović, V. „Public-Private Partnerships as a last Resort for Traditional Public

Procurement“, Panoeconomicus, 3 (2006) 299-311.

9. Berry, L.L. “Relationship Marketing of Services, Growing Interest, Emerging

Perspectives”, u knjizi: Handbook of Relationship Marketing, Editors, Sheath,

N.J., Parvatiyar, A., Sage Publication, Inc., (2000) 158.

10. Bakić, O. „PrilagoĊavanje marketing menadţmenta u turistiĉkim

destinacijama u uslovima globalizacije i klasterizacije u turizmu“, Marketing,

4 (2009) 203-211.

11. CEKOR: Studija “OIE u Srbiji – preporuke, potencijali i kriterijumi”,

Subotica (2008. str.23.

12. Commission of European Communities „Green paper-on Public Private

Partnership and Community law on Public Contracts and Concessions“,

Brussels (2004).

13. Commission of European Communities „Green paper-on Public Private

Partneship and Community law on Public Contracts and Consessions“,

Brussels (2004).

14. Ĉupić M, Cost-Benefit analiza, Business Start-up centre Kragujevac, (2009).

15. Direktiva 2009/28/EC - http://faolex.fao.org/docs/pdf/eur88009.pdf

http://www.aers.rs/

http://faolex.fao.org/docs/pdf/eur88009.pdf

89

16. Direktiva 2011/83/EU - http://eur-

lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2011:304:0064:0088:en:P

DF

17. Draft HORIZON 2020 Work Programme 2014-2015 – “Secure, Clean and

Efficient Energy “ http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/work-

programmes/secure_clean_and_efficient_energy_draft_work_programme.pdf

18. Eurostat, Anual report (2010)

19. Eurostat -

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/energy/data/database

20. “Enerpedija” – Fakultet strojarstva i brodogradnje Sveuĉilišta u Zagrebu

http://powerlab.fsb.hr/enerpedia/index.php?title=ENERGETSKA_TR%C5%B

DI%C5%A0TA

21. Energetski bilans Republike Srbije za 2013. Godinu, Ministarstvo energetike,

razvoja i zaštite ţivotne sredine, www.merz.gov.rs.

22. European Commision - 2013 Renewable Energy Progress Report -

http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/reports_en.htm

23. European Commission – “ Renewable energy progress report– Members

States reports 2013”

http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/2013_en.htm

24. European Commission (2008) - „Guide to Cost Benefit Analysis of

Investments Projects“

25. Energy Community Regulatory Board – “Promotion of Electricity produced

from Renewable Energy Sources in the Energy Community”, 2010, str.10 -

http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/1284180.PDF

26. European Solar Thermal Industry Federation: „Solar Thermal Markets in

Europe“, June 2013,

http://www.estif.org/fileadmin/estif/content/market_data/downloads/Solar_Th

ermal_M%20arkets%202012.pdf

27. European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) -

http://www.ebrd.com/pages/homepage.shtml

28. ELENA: http://www.eib.org/products/elena/index.htm

29. EEEF: http://ec.europa.eu/energy/eepr/eeef/eeef_en.htm

30. Flinders, M., „The politics of Public-private Partnership“ , British Journal of

Politics and International Relations, 7 (2005). 215-239;

31. Gadde, L.E., Hakansson, H. „Business Relationship and Resource

Combining“, The IMP Journal, 1 (2008) 31-45.

32. Gulija, B., „Javno-privatno partnerstvo“, Euroscope, dodatak 73 (2004) .

33. Grimsey, D., Lewis, M. K. „Are Public private Partnership value for Money?

Evaluating Alternative Approaches and Comparing Academic and Practioner

Views”, Accounting Forum 29 (2005) 345-378.

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2011:304:0064:0088:en:PDF



http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/work-programmes/secure_clean_and_efficient_energy_draft_work_programme.pdf

http://ec.europa.eu/research/horizon2020/pdf/work-programmes/secure_clean_and_efficient_energy_draft_work_programme.pdf

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/energy/data/database

http://powerlab.fsb.hr/enerpedia/index.php?title=ENERGETSKA_TR%C5%BDI%C5%A0TA

http://powerlab.fsb.hr/enerpedia/index.php?title=ENERGETSKA_TR%C5%BDI%C5%A0TA

http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/reports_en.htm

http://ec.europa.eu/energy/renewables/reports/2013_en.htm

http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/1284180.PDF

http://www.estif.org/fileadmin/estif/content/market_data/downloads/Solar_Thermal_M%20arkets%202012.pdf

http://www.estif.org/fileadmin/estif/content/market_data/downloads/Solar_Thermal_M%20arkets%202012.pdf

http://www.ebrd.com/pages/homepage.shtml

http://www.eib.org/products/elena/index.htm

http://ec.europa.eu/energy/eepr/eeef/eeef_en.htm

90

34. Fond za razvoj Republike Srbije - www.fondzarazvoj.gov.rs

35. GGF: http://www.ggf.lu/

36. Harris, J. Ekonomija ţivotne sredine – savremeni pristup, Datastatus,

Beograd, 2009. str. 300.

37. HORIZON 2020: http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/

38. IPA: http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm

39. IEE: http://ec.europa.eu/energy/intelligent/index_en.htm

40. Jansson, H., Johanson, M., Ramstrom, J. „Institutions and Business Network:

A Comparative Analysis of the Chinese, Russian and West European

Markets“, Industrial Marketing Management 36 (2007) 955-967.

41. Jovović, D. Cvetanović, S. Ekonomske integracije i Evropska unija,

Ekonomski fakultet, Priština (2010) str. 2006.

42. Jovanović, P. Upravljanje investicijama, autorsko izdanje, Beograd (1991).

43. Jovanović, P., Mihić, M., Petrović, D. Investment project decision making

methodology in Serbia. Project Management Journal, (2005) 3(3): 42-48.

44. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine: “Nacionalni akcioni

plan za obnovljive izvore energije” (2013).

45. Mihić, M., Petrović D., Vuĉković A., (2011), Mogućnost primene cost-benefit

analize u projektima energetske efikasnosti u zgradarstvu, Ekonomske teme,

(2011) 3, str. 355-378.

46. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine: „Energetski bilans

za 2013. godinu“

47. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine: “Uredba o merama

podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elekriĉne enerijge”-

http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti-list/7/127

48. Ministarstvo finansija Republike Srbije - “Osnovni indikatori

makroekonomskih kretanja” -

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=7161 (Izveštaji od 20 03.2014)

49. Osborne, P. S. Public-Private Partnerships – Theory and practice in

international perspective, Routledge (2000).

50. Petrović, E., Denĉić-Mihajlov K., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Niš,

(2013) str. 197-198.

51. Pokrajac, S., Preduzetništvo – izazovi i putevi „kreativne destrukcije“ privrede

Srbije, Mašinski fakultet Beograd (2010)

52. Radosavljević, J. Pavlović, T.Lambić, M. Solarna energetika i odrţivi razvoj,

GraĊevinska knjiga, Beograd, (2010) str.368.

53. Republiĉki zavod za statistiku – Statistiĉki godišnjak za 2012. godinu

54. Republiĉki zavod za statistiku – Popis stanova iz 2011. godine

http://www.fondzarazvoj.gov.rs/

http://www.ggf.lu/

http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/

http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm

http://ec.europa.eu/energy/intelligent/index_en.htm

http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti-list/7/127

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=7161

91

55. Republiĉki zavod za statitstiku – Baza podataka sektora graĊevinarstva -

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

56. Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa

projekcijama do 2030. Godine, Vlada republike Srbije, www.srbija.gov.rs.

(pristupljeno10. februar 2014)

57. Special support instruments:

http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/instruments/index_en.cfm

58. Vaillacourt Roseanu, P., “The Strength and Weakness of Public-Private Policy

Partnerships u: Public-Private Policy Partnerships, The MIT Press,

Cambridge, Massachuttes, London ( 2000).

59. Venkatesan, R., Kumar, V. ,” A Customer Lifetime Value Framework for

Customer Selection and Resource Allocation Strategy”, Journal of Marketing,

October (2004) 106-125.

60. Vargo, S.L., Lusch, R.F. „Evolving to a New Dominant Logic for Marketing“,

Journal of Marketing, 1 (2004) 1-17.

61. WEBSEFF: http://www.webseff.com/?lang=sr

62. WBIF: http://www.wbif.eu/

63. World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common

Future, Oxford University Press

64. Ţivković Z, Predlog mera za finansiranje energetske efikasnosti u zgradarstvu

u Srbiji“, GraĊevinska knjiga, Beograd (2011).

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/instruments/index_en.cfm

http://www.webseff.com/?lang=sr

http://www.wbif.eu/

92

II - ZAKONODAVSTVO EVROPSKE UNIJE I SRBIJE ZA

OBLAST OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I ENERGETSKE

EFIKASNOSTI

1. PRAVNI OKVIR ZA MERE IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U REPUBLICI SRBIJI

Formiranje pravnog okvira koji ureĊuje oblast energetske efikasnosti u Srbiji

zapoĉeto je u najširem smislu 1997. godine, pristupanjem SR Jugoslavije Okvirnoj

konvenciji UN o promeni klime. Kljuĉni trenutak za razvoj pravnog okvira u oblasti

energetske efikasnosti poĉinje 2004. godine donošenjem Zakona o energetici62

, od

kada je energetska efikasnost postala jedan od stubova energetske politike u Srbiji.

Od tada je donet veliki broj zakona i propisa63

zbog ĉega se moţe reći da je

energetika u celini normativno dobro ureĊena oblast, ali je oblast energetske

efikasnosti kao deo energetike nepotpuno ureĊena.

1.1. Pravne osnove unapreĊenja energetske efikasnosti u Evropskoj uniji

Izvori prava Evropske unije dele se na primarne i sekundarne. Primarni izvori

prava su osnivaĉki ugovori i opšta naĉela prava. Izrazom osnivaĉki ugovori

obuhvaćeni su ugovori kojima su stvorene Evropska zajednica za ugalj i ĉelik,

Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, kao i

ugovori koji ih izmenjuju - Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Mastrihta, Ugovor iz

Amsterdama i Ugovor iz Nice. Sekundarni izvori prava ukljuĉuju pravne akte koje

Savet EU donosi na osnovu primarnog zakonodavstva (odluke, uredbe, direktive,

mišljenja, preporuke) i sudsku praksu Suda Evropskih zajednica.

Uredba je uz direktivu najvaţniji pravni akt Zajednice koji obvezuje u celosti

i potpuno je primenjiva u svim drţavama ĉlanicama. Svrha uredbe je ujednaĉavanje

prava drţava ĉlanica, odnosno zamena postojećih normi drţava ĉlanica, ako one

postoje. Nacionalne norme koje nisu u skladu s uredbom moraju se ukinuti. Uredba

se automatizmom ugraĊuje u nacionalno zakonodavstvo stupajući na snagu

istovremeno i jednako u svim drţavama ĉlanicama EU. Da bi postala primenjiva,

svaka uredba mora biti objavljena u Sluţbenom listu Evropske Unije.

Direktiva je, uz uredbu, najvaţniji pravni akt Unije. Direktiva obvezuje u

pogledu rezultata koji se njome ostvaruje, ali nacionalnim vlastima prepušta izbor

forme i metode sprovoĊenja. Za razliku od uredbe, direktiva sluţi pribliţavanju, a ne

potpunom ujednaĉivanju prava drţava ĉlanica Unije. Zato se direktivom zadaje cilj

62 Zakon o energetici , Sluţbeni glasnik RS br. 84/2004. 63 Zakoni koji regulišu ovu oblast navedeni su u spisku literature.

93

koji se mora postići, dok su drţave ĉlanice obvezne da sprovedu direktivu u svom

nacionalnom sistemu, birajući pritom formu (zakon, podzakonski akt i sl.). U sluĉaju

da drţava ĉlanica nepravilno primeni direktivu ili to uopšte ne uĉini u zadanom roku,

na osnovu prakse Suda Evropskih zajednica uspostavljeno je pravilo da se fiziĉko ili

pravno lice moţe direktno pozivati na direktivu i prava koja iz nje proizlaze pred

nacionalnim telima drţave ĉlanice.

Za unapreĊenje energetske efikasnosti u energetskoj politici Evropske unije

od posebnog znaĉaja su sledeće direktive:

● Direktiva 89/106/EEZ, o usklaĊivanju zakonskih i upravnih propisa drţava

ĉlanica o proizvodima iz oblasti graĊevinarstva,

● Direktiva broj 93/76/EEZ o ograniĉavanju emisije ugljendioksida

povećanjem energetske efikasnosti,

● Direktiva broj 2002/91/EK, Evropskog parlamenta o promociji unapreĊenja

energetske efikasnosti zgrada,

● Direktiva 2004/8/EK o unapreĊenju kogeneracije na osnovu potraţnje korisne

toplotne energije na internom trţištu energije,

● Direktiva broj 2006/32/EK o energetskoj efikasnosti i energetskim uslugama,

● Direktiva 2009/28/EK o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih

izvora, kojom se menjaju i dopunjavaju i na osnovu koje prestaju da vaţe

direktive 2001/77/EK i 2003/30/EK.

Direktiva 89/106/EEZ posvećena je odreĊivanju tehniĉkih karakteristika,

ocenjivanju adekvatnosti i dokazivanju upotrebljivosti graĊevinskih proizvoda kao i

uslova za njihovo stavljanje na trţište. TakoĊe, ona precizira naĉin distribucije i

upotrebu grĊevinskih proizvoda u meri potrebnoj za ispunjavanje bitnih zahteva za

graĊevinske objekte. Zahtevi koji se odnose na graĊevinske dozvole ugraĊeni su u

nacionalne regulative za gradnju u zemljama EU i drţava koje su u nekoj od faza

pristupanja u ĉlanstvo ove regionalne zajednice. Pored tih zahteva, svako nacionalno

zakonodavstvo moţe propisati i druge zahteve koje vaţe na njenoj teritoriji.

Direktiva 93/76/EEZ odnosi se na ograniĉavanje emisija ugljen-dioksida

putem povećanja energetske egikasnosti. Ostvaruje se posebno putem izrade i

realizacije programa u podruĉjima energetske zavisnosti zgrada, naplate troškova

grejanja, hlaĊenja i tople vode na osnovu stvarne potrošnje, finansiranja od treće

strane, ulaganjem u energetsku efikasnost javnog sektora, toplotne izolacije novih

zgrada, redovne inspekcije kotlova i energetske revizije preduzetnika sa visokom

potrošnje energije.

Cilj Direktive 2002/91/EK je promovisanje energetske efikasnosti zgrada

uzimajući u obzir spoljašnje klimatske i lokalne uslove, kao i unutrašnje klimatske

zahteve i ekonomiĉnost. Imajući u vidu ĉinjenica da se oko polovine ukupne

proizvodnje energije troši u zgradama, proizilazi da je najbolje rešenje za uštedu

konvencionalnih energenata ulaganje u energetsku efikasnost zgrada. Tri stepena

94

efikasnosti u ovom kontekstu su: smanjenje gubitaka, efikasno korišćenje energije i

efikasna proizvodnja energije. Direktiva 2002/91/EK propisuje zahteve koji se odnose

na:

● okvir za metodologiju integrisanog proraĉuna energetske efikasnosti zgrada,

● primenu minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti novih zgrada,

● primenu minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti velikih postojećih

zgrada koje se podvrgavaju znaĉajnom renoviranju,

● energetsku sertifikaciju zgrada,

● redovnu inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u zgradama i dodatnu

ocenu instalacija grejanja u kojima su kotlovi stariji od 15 godina.

Zemlje ĉlanice EU su obavezne da preduzmu neophodne mere da se minimalni

zahtevi u pogledu energetske efikasnosti zgrada utvrde, na bazi metodologije koja je

navedena u ovom dokumentu. Pri utvrĊivanju zahteva, drţave mogu da prave razliku

izmeĊu novih i postojećih, kao i razliĉitih kategorija zgrada. Zahtevi moraju uzeti u

obzir opšte unutrašnje klimatske uslove, kako bi se izbegli eventualni negativni efekti,

poput neodgovarajuće ventilacije i starosti zgrade. Revizija ovih zahteva treba da se

obavlja u intervalima ne duţim od pet godina.

Direktiva 2004/8/EK o unapreĊenju kogeneracije na osnovu potraţnje

korisne toplotne energije na internom trţištu energije predviĊa garanciju o poreklu

kojom se dokazuje poreklo elektriĉne energije, proizvedene u visokoefikasnim

kogenerativnim postrojenjima. Takve garancije o poreklu ne mogu da se koriste kada

se obelodanjuje korišćenje energije iz obnovljivih izvora u skladu sa ĉlanom 3(6)

Direktive 2003/54/EK pošto to moţe da dovede do dvostrukog raĉunanja i

dvostrukog obelodanjivanja.

Cilj direktive 2006/32/EK je promovisanje energetske efikasnosti kako bi se

razvilo trţište energenata i doprinelo zaštiti okruţenja i obezbedilo sigurno

snabdevanje energijom. Povećanje energetske efikasnosti u zemljama ĉlanicama

treba da:

● osigura okvirne ciljeve kao i mehanizme, podsticaje i institucionalne,

finansijske i pravne okvire za uklanjanje postojećih trţišnih prepreka koje

onemogućavaju efikasno korišćenje krajnje energije,

● promoviše trţišta energetskih usluga i uslove za osiguranje primene ostalih

mera za unapreĊenje energetske efikasnosti za krajnje korisnike.

Zemlje ĉlanice imaju cilj uštedu energije, koji za devetu godinu primene ove

direktive iznosi 9% proseĉne petogodišnje neposredne potrošnje energije na kraju

razdoblja koga pokriva Direktiva, odnosno u vremenskom periodu od 1. januara

2008. do 31. decembra 2016. godine. Direktiva nalaţe definisanje mandatornih mera

za javni sektor kako bi on postao nosilac aktivnosti energetske efikasnosti. Reguliše

uvoĊenje kriterijuma energetske efikasnosti u postupke javne nabavke, kao i

95

odreĊivanje mandatnih mera energetskim subjektima koje se odnose na ponudu

energetskih usluga i drugih mera energetske efikasnosti krajnjim potrošaĉima

energije. TakoĊe, direktiva nalaţe Evropskoj komisiji donošenje jedinstvene

metodologije za izraĉunavanje unapreĊenja energetske efikasnosti, koju treba da

usvoje zemlje ĉlanice, redovno izveštavanje zemalja ĉlanica o postignutom napretku

u ostvarivanju ciljeva putem trodogodišnjih nacionalnih akcionih planova energetske

efikasnosti.

Od zemalja ĉlanica se zahteva:

● uspostavljanje sistema za ocenu, akreditaciju i sertifikaciju ponuĊaĉa

energetskih usluga i drugih mera energetske efikasnosti,

● ukidanje postojećeg zakonodavstva koje nepotrebno ograniĉava korišćenje

finansijskih instrumenata za ostvarivanje energetskih ušteda, kao što su

finansiranje od treće strane i ugovaranje na osnovu ostvarenih ušteda,

● uklanjanje stimulansa koji nepotrebno povećavaju koliĉinu proizvedene ili

prodate energije, odnosno definisanje tarifnih sistema kojima će se stimulisati

energetska efikasnost,

● osiguraanje ponude visoko kvalitetnih i nezavisnih energetskih pregleda svim

potršaĉima energije, ukljuĉujući domaćinstva i sitne preduzetnike,

● upotreba fondova za energetsku efikasnost, posebno za subvencionisanje i

realizaciju mera energetske efikasnosti sa većim investicionim troškovima.

Direktiva broj 2009/28/EK o korišćenju obnovljivih izvora energije definiše

obavezujuće nacionalne ciljeve koje zemlje ĉlanice treba da dostignu kroz promociju

obnovljive enerije u sektorima elektriĉne energije, grejanja i hlaĊenja i u sektoru

transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija uĉestvuje sa

najmanje 20% ukupne potrošnje energije u EU.

Prepoznate su mogućnosti za uspostavljanje ekonomskog rasta pomoću

inovacija i odrţive konkurentne politike u oblasti energetike. Proizvodnja energije iz

obnovljivih izvora ĉesto zavisi od lokalnih (domaćih) ili regionalnih malih i srednjih

preduzeća (MIP). Mogućnosti rasta i zapošljavanja koje donosi investiranje u

domaću i regionalnu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u drţavama

ĉlanicama i njihovim regionima jesu znaĉajne. Shodno tome, Komisija i drţave

ĉlanice treba da daju podršku nacionalnim i regionalnim merama razvoja u

navedenim podruĉjima, da podstiĉu razmenu najbolje prakse u proizvodnji energije

iz obnovljivih izvora izmeĊu domaćih i regionalnih razvojnih inicijativa i da podstiĉu

i unapreĊuju korišćenje finansiranja iz strukturnih fondova u ovu oblast.

Prilikom podsticanja razvoja trţišta energije iz obnovljivih izvora, neophodno

je uzeti u obzir pozitivan uticaj na mogućnosti regionalnog i lokalnog razvoja i

perspektive izvoza, društvenu koheziju i mogućnosti zapošljavanja, naroĉito u

pogledu malih i srednjih preduzeća i nezavisnih proizvoĊaĉa energije.

96

1.2. Pravne osnove unapreĊenja energetske efikasnosti Republike Srbije

U skladu sa tada vaţećim Zakonom o energetici, ciljevi energetske politike

bliţe su propisani 2005. godine donošenjem Strategije razvoja energetike

Republike Srbije za period od 2006. do 2015. godine64

. Programski modul 11.

Energetska efikasnost u sektoru potrošnje finalne energije sadrţi opis stanja,

identifikaciju najvaţnijih problema i predlog mera za poboljšanje energetske

efikasnosti. Mere su podeljene na regulatorne, podsticajne i tehniĉko-organizacione.

Najvaţnija regulatorna mera je donošenje Zakona o racionalnom korišćenju energije

i povećanju energetske efikasnosti i donošenje pratećih podzakonskih akata, dok je

najvaţnija podsticajna mera zakonsko osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Poseban deo modula posvećen je uspostavljanju baze energetskih indikatora o

potrošnji finalne energije u pojedinim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj,

domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda), kao naĉinu praćenja

Programa. U skladu sa obavezama gazdovanja energijom i uspostavljanja baze

energetskih indikatora, Program predlaţe stvaranje zakonskih uslova i obaveze

opština na uspostavljanju funkcije energetskog menadţera. Vlada i resorna

ministarstva treba da obezbede uslove za ostvarivanje navedenih mera za poboljšanje

energetske efikasnosti, a pored njih vaţnu ulogu imaju i jedinice lokalne

samouprave, koje imaju odreĊene nadleţnosti u energetskoj politici i za koje se

predviĊa zakonski obavezno uspostavljanje funkcije energetskog menadţera.

Pravne osnove unapreĊenja energetske efikasnosti u Republici Srbiji, kao

zemlji koja je na putu u ĉlanstvo Evropske unije najvećim delom odreĊuje

neophodnost usaglašavanja sa Acquisom, gde spada:

● donošenje opšte energetske politike i preciznog vremenskog redosleda za

restruktuiranje sektora energije,

● pripreme za unutrašnje trţište energijeu EU (primena direktiva EU koje se

odnose na oblast energije),

● poboljšanje energetskih mreţa da bi mogle da se uklope u evropske mreţe,

● pripreme za krizne situacije, posebno uspostavljanje rezervi nafte za 90 dana,

● rešavanje pitanja socijalnih, ekonomskih i ekoloških posledica

restrukturiranja rudnika,

● unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanje uĉešća obnovljivih izvora

energije,

● unapreĊenje sigurnosti korišćenja nuklearne energije,

● osiguranje sigurnog skladištenja nuklearnog otpada65

.

64 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Sl. glasnik RS br.44/2005) 65 Prokopijević, M. Evropska unija – uvod. Sluţbeni glasnik, Beograd, 2005. str. 313.

97

Oblikovanje pravnog okvira koji ureĊuje oblast energetske efikasnosti u

Republici Srbiji u najširem smislu zapoĉeto je 1997. godine, pristupanjem SR

Jugoslavije Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime. Kljuĉni trenutak je donošenje

Zakona o energetici 2004. godine, od kada je energetska efikasnost postala jedan od

stubova energetske politike u Srbiji. Sledi donošenje velikog broja propisa u oblasti

energetske efikasnosti zemlje, meĊu kojim se svojim znaĉajem izdvaja Zakon o

efikasnom korišćenju energije iz 2013. godine.

Najvaţnije pravne akte koji regulišu oblast energetske efikasnosti moguće je

podeliti na:

● ratifikovane meĊunarodne ugovore,

● strategijska dokumenta Vlade Republike Srbije.

MeĊu ratifikovanim meĊunarodnim ugovorima svojim znaĉajem za oblast

energetske efikasnosti se izdvajaju Ugovor o osnivanju energetske zajednice i

Ugovor o ratifikaciji Kjoto protokola.

Strategijska dokumenta Vlade Republike Srbije kojima je pravno regulisana

oblast energetske efikasnosti moguće je podeliti na zakone o energetici i ostale

relevantne zakone. U nastavku rada, sledi elementarna analiza ovih dokumenata.

Ratifikovanjem ugovora o osnivanju energetske zajednice66

Srbija je preuzela

dalekoseţne obaveze po pitanju suštinskih reformi u energetskom sektoru. Ove

obaveze su usmerene na pripremu trţišta za potpunu primenu evropskih pravila i

uĉešće na jedinstvenom evropskom energetskom trţištu, kroz primenu direktiva

Evropske unije. Srbija se time obavezala na primenu Direktive Evropske unije o

energetskoj efikasnosti u oblasti potrošnje energije (Direktiva broj 2006/32/EK). Ova

ĉinjenica je imala veliki upliv na menadţment energijom u pravcu smanjenja ukupne

potrošnje zahvaljujući, pored ostalog, i primeni mera energetske efikasnosti.

Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeĊu

Evropske unije i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine,

Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije,

Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa

Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uspostavljen je jedinstveni

pravni okvir za trgovinu elektriĉnom energijom i prirodnim gasom u jugoistoĉnoj

Evropi i EU67

.

Ugovor o Energetskoj zajednici Jugoistoĉne Evrope stupio je na snagu 1. jula

2006. godine. Evropska komisija je podnela predlog strategije kojim su definisani

principi i institucionalni okviri za stvaranje regionalnog trţišta elektriĉne energije u

jugoistoĉnoj Evropi. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o regionalnom

trţištu elektriĉne energije u jugoistoĉnoj Evropi, drţave jugoistoĉne Evrope su

66 Sluţbeni glasnik Republike Srbije, broj 62/06. 67 Sluţbeni glasnik Republike Srbije, broj 62/06.

98

usvojile zakone EU iz ove oblasti i uspostavile strukturu za praćenje funkcionisanja

trţišta.

Ugovorom se širi primena Acquis-a iz oblasti energije, zaštite okoline,

obnovljivih izvora energije, konkurencije, što utiĉe na stvaranje jednakih uslova

poslovanja na prostoru Zajednice i EU. TakoĊe, ovim dokumentom se formiraju

regionalni mehanizmi koji omogućavaju dublju integraciju lokalnih energetskih

trţišta. Postignuta je saglasnost da se deluje u pravcu zajedniĉke politike za spoljnu

trgovinu, meĊusobnu pomoć i uklanjanje barijera na untrašnjem energetskom

trţištu68

.

Regionalna integracija na Balkanu je znaĉajnija nego u drugim delovima

sveta zbog ĉinjenice što na ovom prostoru egzistira veći broj malih relativno slabo

meĊusobno povezanih sistema. Ti sistemi su, posebno u zemljama bivše Jugoslavije,

u periodu do 1990. godine razvijani kao deo većeg sistema. Pored toga, proizvodnja

elektriĉne energije pokazuje suficit u nekim zemljama, a deficit u drugim, pa bi

balkanski sistem kao celina imao blagi suficit. Jaĉe meĊusobne veze bi svakao za

rezultat imale bolje efekte. Ovo znaĉi da bi, ĉak i sa sadašnjim prenosnim sistemom,

veći sistem bio stabilniji nego izolovani sistemi balkanskih zemalja.

Protokol je meĊunarodni sporazum usvojen 1997. Godine u Kjotou, i Japanu.

Ovaj protokol je stupio na snagu februara 2005.godine. Njegova osnovna

karakteristika je postavljanje obavezujućih ciljeva za smanjenje emisija staklene

bašte (šest gasova izazivaĉa efekata staklene bašte su CO2, CH4, N2O, HFC, PFC i

SF6) za 37 industrijski razvijenih zemalja, u petogodišnjem periodu od 2008 - 2012.

godine. Protokol, ratifikovan od strane nadleţnih organa Republike Srbije69

, uz druge

ciljeve, promoviše istraţivanje i razvoj i povećanu upotrebu novih i obnovljivih

vidova energije, tehnologije za kontrolu emisije ugljen dioksida i ekološki zdravih

tehnologija, ĉime se direktno podstiĉe i energetska efikasnost. Protokolom se

industrijske zemlje sveta obavezuju da emisije gasova sa efektom staklene bašte

smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u periodu od

2008. do 2012. godine.

Evropska unija je kontninurano iskazivala vrlo pozitivan odnos prema ovom

protokolu. Protokol je ratifikovan odlukom Saveta Ministara Evropske unije koja je

stupila na snagu maja 2002. godine, a jednom od kasnijih direktiva sa kraja 2003.

godine, utvrĊen je sistem trgovine emisijama na podruĉju Unije i njime su

obuhvaćene oblasti energetike, proizvodnje ĉelika, cementa, stakla, cigala, papira itd.

Za zemlje u razvoju, meĊu kojima je i Srbija, Protokol nije predvideo nikakve

nove obaveze u odnosu na one koje su predviĊene Konvencijom. Drugim reĉima,

Protokol nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisija gasova sa

68 Simurdić, M. Kovaĉević, A. 2010. Uticaj integracije Srbije u EU u obalsti energije, FEFA, Beograd,

str. 18. 69 Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 88/07.

99

efektom staklene bašte, ali je ostavljena mogućnost da svaka zemlja u bilo kom

trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim mogućnostima.

Nacionalna strategija odrţivog razvoja za period od 2008. do 2017. godine

ima pet prioriteta odrţivog razvoja, meĊu kojima je i energetska efikasnost. U

dokumentu se decidno ukazuje da je odrţivim razvojem potrebno postići

obezbeĊenje sigurnosti snabdevanja energijom uz povećanje efikasnosti energetskih

subjekata i energetske efikasnosti privrede, smanjenje visoke energetske

intenzivnosti privrede i efikasnije korišćenje fosilnih goriva, kao i podsticanje

korišćenja obnovljivih izvora energije.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije povezuje veći broj dokumenata

koje je usvojila Vlada. Realizacija energetske politike zemlje podrazumeva

sinhronizovanost mnogobrojnih sektorskih politika (obrazovna politika, politika

tehnološkog razvoja, politika zaštite ţivotne sredine, politike konkurencije, itd.).

Ciljevi energetske politike bliţe su propisani 2005. godine donošenjem

Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period od 2006. do 2015. godine.

Energetska efikasnost u sektoru potrošnje finalne energije sadrţi opis stanja,

identifikaciju najvaţnijih problema i predlog mera za poboljšanje energetske

efikasnosti. Mere su podeljene na regulatorne, podsticajne i tehniĉko-organizacione.

Najvaţnija regulatorna mera je donošenje Zakona o racionalnom korišćenju energije

i povećanju energetske efikasnosti i donošenje pratećih podzakonskih akata, dok je

najvaţnija podsticajna mera zakonsko osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Poseban deo modula posvećen je uspostavljanju baze energetskih indikatora o

potrošnji finalne energije u pojedinim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj,

domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda), kao naĉinu praćenja

Programa. U skladu sa obavezama gazdovanja energijom i uspostavljanja baze

energetskih indikatora, Program predlaţe stvaranje zakonskih uslova i obaveze

opština na uspostavljanje funkcije energetskog menadţera. Vlada i resorna

ministarstva treba da obezbede uslove za ostvarivanje navedenih mera za poboljšanje

energetske efikasnosti, a pored njih vaţnu ulogu imaju i jedinice lokalne

samouprave, koje imaju odreĊene nadleţnosti u energetskoj politici i za koje se

predviĊa zakonski obavezno uspostavljanje funkcije energetskog menadţera.

Prvi nacionalni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od

2010. do 2012. godine usvojila je Vlada. Prvi nacionalni plan je usklaĊen sa

regulativom Evropske unije i u potpunosti posvećen energetskoj efikasnosti. NJegov

cilj je postizanje kvantifikovanih ušteda energije primenom mera energetske

efikasnosti u sektorima: a) domaćinstva, b) javne i komercijalne delatnosti, v)

industrija i g) saobraćaj, u ukupnom obimu od 9% potrošnje finalne energije u

periodu od 2010. do 2018. godine. Prvi nacionalni plan je preteţno tehniĉki

dokument, velikog znaĉaja, jer se njime prvi put u Srbiji na normativnom nivou

konkretizuje i kvantifikuje energetska efikasnost.

100

Zakon o energetici je usvojen 201170

. godine. Njegove najvaţnije novine se

odnose na stvaranje uslova za završetak razdvajanja distribucije od snabdevanja

kupaca elektriĉnom energijom i za uvoĊenje berze elektriĉne energije, kao i

formiranje mehanizama za eliminisanje politiĉkog uticaja u oblasti energetike kroz

proširenje nadleţnosti Agencije za energetiku i prenošenje odgovornosti u oblasti

energetike sa Vlade na Agenciju. U pogledu energetske efikasnosti, Zakon ne sadrţi

bitne razlike u odnosu na Zakon o energetic 2004.godine71

. Energetska efikasnost je

vaţan element energetske politike Republike, i mera za povećanje energetske

efikasnosti propisuju se na isti naĉin predviĊen vaţećim Zakonom o energetici.

Ovim zakonom ureĊuju se ciljevi energetske politike i naĉin njenog

ostvarivanja, uslovi za pouzdanu, sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata,

i uslovi za sigurno snabdevanje kupaca, uslovi za izgradnju novih energetskih

objekata, uslovi i naĉin obavljanja energetskih delatnosti, naĉin organizovanja i

funkcionisanja trţišta elektriĉne energije i prirodnog gasa, prava i obaveze uĉesnika

na trţištu, zaštita kupaca energije i energenata, naĉin, uslovi i podsticaji za

proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje elektriĉne i

toplotne energije, prava i duţnosti drţavnih organa, poloţaj, naĉin finansiranja,

poslovi i druga pitanja od znaĉaja za rad Agencije za energetiku Republike Srbije u

izvršavanju ovog zakona, kao i nadzor nad sprovoĊenjem ovog zakona.

Zakon predviĊa obavezu donošenja Strategije kao akta kojim se utvrĊuje

energetska politika i planira razvoj u sektoru energetike. Strategijom se odreĊuju:

● dugoroĉni ciljevi za razvoj proizvodnih kapaciteta koji su u funkciji

sigurnosti snabdevanja, uvaţavajući tehnološke, ekonomske i kriterijume

zaštite ţivotne sredine;

● pravci razvoja prenosnog, transportnog i distributivnog sistema;

● pravci razvoja trţišta elektriĉne energije i prirodnog gasa;

● izvori i naĉin obezbeĊivanja potrebnih koliĉina energije i energenata;

● pravci razvoja korišćenja energije iz obnovljivih i novih izvora i unapreĊenja

energetske efikasnosti;

● procena finansijskih sredstava za ostvarenje Strategije;

● drugi elementi od znaĉaja za ostvarivanje ciljeva energetske politike.

Zakon o energetici predviĊa, takoĊe, obavezu donošenja Programa, kojim se

utvrĊuju uslovi, naĉin, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije. Program donosi

Vlada, za period do šest godina na predlog Ministarstva nadleţnog za poslove

energetike. Ministarstvo prati ostvarenje Programa i po potrebi predlaţe njegovo

usklaĊivanje sa realnim potrebama najmanje svake druge godine. Predlog dela

Programa za teritoriju autonomne pokrajine nadleţni organ autonomne pokrajine, na

zahtev Ministarstva, dostavlja u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.

70 Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.57/2011, 80/2011 – ispr., 93/2012 i

124/12. 71 Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.84/04.

101

Energetski subjekti, Agencija i nadleţne uprave jedinica lokalne samouprave na

zahtev Ministarstva, odnosno nadleţnog organa autonomne pokrajine, duţni su da

dostave podatke za izradu Programa u roku od 60 dana od dana dostavljanja zahteva.

Program sadrţi:

● energetske objekte koje je neophodno izgraditi i rekonstruisati i koncesije

koje će se dati za izgradnju energetskih objekata i rokove za njihovo

sprovoĊenje;

● procenu finansijskih sredstava i izvore finansiranja;

● obim korišćenja obnovljivih i novih izvora energije u ukupnoj proizvodnji

energije;

● korišćenje savremenih tehnologija za proizvodnju energije i energenata;

● mere za stimulisanje investiranja u energetski sektor;

● mere za unapreĊenje energetske efikasnosti;

● mere za zaštitu ţivotne sredine;

● druge elemente od znaĉaja za ostvarivanje Strategije.

2. NACIONALNI CILJEVI I PLAN KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA

2.1. Nacionalni akcioni plan

Zakon o energetici konstatuje da je korišćenje energije iz obnovljivih izvora u

interesu Republike Srbije. Vlada, na predlog Ministarstva, donosi Nacionalni

akcioni plan72

kojim se utvrĊuju ciljevi za korišćenje obnovljivih izvora energije za

period od najmanje 10 godina. Ciljevi se utvrĊuju na osnovu energetskih potreba,

ekonomskih mogućnosti i obaveza Republike Srbije preuzetih ratifikovanim

meĊunarodnim sporazumima.

Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije posebno sadrţi:

● udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji

energije;

● udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji elektriĉne energije;

● udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji za grejanje i hlaĊenje;

● udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj energiji utrošenoj u svim

oblicima saobraćaja;

● dinamiku za ostvarenje udela iz taĉ. 1), 2), 3) i 4) ovog ĉlana po godinama;

● mere i procenjena finansijska sredstva za ostvarenje planiranih udela energije

iz obnovljivih izvora;

● nosioce aktivnosti i rokove za ostvarenje planiranih aktivnosti.

72 Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite

ţivotne sredine, (U skladu sa obrascem predviĊenim Direktivom 2009/28/EZ – Odluka

2009/548/EZ), Beograd, 2013. godine.

102

Nacionalni akcioni plan mora biti usaglašen sa propisima kojima se ureĊuje

energetska efikasnost i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Ministarstvo prati sprovoĊenje Nacionalnog akcionog plana i o tome dostavlja Vladi

godišnji izveštaj.

2.2. Povlašćeni proizvoĊaĉi elektriĉne energije

Energetski subjekti mogu, u smislu ovog zakona, steći status povlašćenog

proizvoĊaĉa elektriĉne energije ako:

● u procesu proizvodnje elektriĉne energije u pojedinaĉnom proizvodnom

objektu koriste obnovljive izvore energije, osim hidroelektrana instalisane

snage veće od 30 MW;

● u pojedinaĉnom proizvodnom objektu instalisane elektriĉne snage do 10 MW

istovremeno proizvode elektriĉnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom

iskorišćenja primarne energije;

● su prikljuĉeni na prenosni, odnosno distributivni sistem elektriĉne energije;

● imaju posebno merno mesto odvojeno od mernih mesta na kojima se meri

koliĉina elektriĉne energije proizvedena u drugim tehnološkim procesima;

● imaju zakljuĉen ugovor o prodaji toplotne energije za elektrane sa

kombinovanom proizvodnjom elektriĉne i toplotne energije osim ako

toplotnu energiju koriste za sopstvene potrebe;

● je za elektrane koje koriste energiju vetra i energiju sunca instalisana

snaga manja od slobodnog kapaciteta, odnosno da je zahtev za sticanje

statusa povlašćenog proizvoĊaĉa podnet za deo instalisane snage koji je manji

ili jednak slobodnom kapacitetu.

Slobodnim kapacitetom iz taĉke 6 smatra se razlika izmeĊu maksimalne

snage za koju se utvrĊuju podsticajne mere i zbira instalisanih snaga za istu vrstu

elektrana energetskih subjekata koji su stekli privremeni status povlašćenog

proizvoĊaĉa.

Status povlašćenog proizvoĊaĉa utvrĊuje Ministarstvo rešenjem koje se

donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za sticanje statusa

povlašćenog proizvoĊaĉa, ako su ispunjeni uslovi utvrĊeni ovim zakonom i

propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Pre sticanja statusa povlašćenog proizvoĊaĉa energetski subjekt koji koristi

energiju vetra i energiju sunca moţe rešenjem Ministarstva, steći privremeni status

povlašćenog proizvoĊaĉa ako je pribavio graĊevinsku dozvolu, ako ispunjava

prethodno navedene uslove i ako je obezbedio novĉani depozit ili bankarsku

garanciju u visini od 2% od vrednosti investicije.

103

Privremeni status povlašćenog proizvoĊaĉa utvrĊuje se na zahtev energetskog

subjekta koji koristi energiju vetra i moţe trajati najviše dve godine od dana

donošenja rešenja, odnosno najviše jednu godinu ako koristi energiju sunca.

Ako energetski subjekt nije stekao status povlašćenog proizvoĊaĉa moţe

podneti zahtev za produţenje privremenog statusa za najviše godinu dana, pod

uslovom da priloţi dokaz da je podneo potpun zahtev za tehniĉki pregled objekta.

Ukoliko energetski subjekt stekne status povlašćenog proizvoĊaĉa ima pravo

na podsticajne mere koje su vaţile na dan donošenja rešenja kojim je utvrĊen

privremeni status povlašćenog proizvoĊaĉa.

Podzakonskim aktom donetim u roku od tri meseca od donošenja Zakona,

Vlada bliţe propisuje uslove i postupak sticanja statusa povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije73

, sadrţinu zahteva za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije, dokaze o ispunjavanju uslova za sticanje statusa povlašćenog

proizvoĊaĉa elektriĉne energije, obaveze povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne

energije i naĉin kontrole, minimalni stepen iskorišćenja primarne energije u

elektranama sa kombinovanom proizvodnjom u zavisnosti od vrste osnovnog goriva

i instalisane snage, maksimalnu ukupnu instalisanu snagu vetroelektrana i solarnih

elektrana za koje se moţe steći povlašćen, odnosno privremeni povlašćeni status

proizvoĊaĉa elektriĉne energije, obaveze povlašćenog proizvoĊaĉa i naĉin kontrole

ispunjavanja propisanih obaveza, kao i sadrţinu i naĉin voĊenja Registra povlašćenih

proizvoĊaĉa elektriĉne energije.

2.3. Povlašćeni proizvoĊaĉi toplotne energije

Povlašćeni proizvoĊaĉi toplotne energije su proizvoĊaĉi koji u procesu

proizvodnje toplotne energije koriste obnovljive izvore energije i pri tome

ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti.

Nadleţni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda

propisuje uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa toplotne energije,

kriterijume za sticanje ispunjenosti tih uslova i utvrĊuje naĉin i postupak sticanja tog

statusa.

Nadleţni organ jedinice lokalne samouprave vodi registar povlašćenih

proizvoĊaĉa toplotne energije, koji sadrţi naroĉito podatke o: postrojenjima za

proizvodnju toplotne energije, lokaciji na kojoj se nalaze, instalisanoj snazi toplane,

vremenu predviĊenom za eksploataciju, uslovima izgradnje i eksploatacije za to

73 Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne energije (Sl.

glasnik RS, br.08/2013)

104

postrojenje, vrsti primarnog izvora koji koristi i subjektima koji obavljaju energetsku

delatnost proizvodnje toplotne energije u tim objektima.

2.4. Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju elektriĉne

energije

Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju elektriĉne

energije u smislu ovog zakona obuhvataju obavezu otkupa elektriĉne energije od

povlašćenog proizvoĊaĉa, cene po kojima se ta energija otkupljuje i period vaţenja

obaveze otkupa elektriĉne energije i preuzimanje balansne odgovornosti.

Javni snabdevaĉ je duţan da otkupi elektriĉnu energiju od povlašćenog

proizvoĊaĉa na osnovu ugovora o otkupu elektriĉne energije u skladu sa ovim

zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Na zahtev energetskog subjekta koji je stekao privremeni status povlašćenog

proizvoĊaĉa javni snabdevaĉ je duţan da u roku od 30 dana od dana podnošenja

zahteva zakljuĉi predugovor o otkupu elektriĉne energije. Javni snabdevaĉ nije duţan

da zakljuĉi ugovor o otkupu elektriĉne energije od povlašćenog proizvoĊaĉa ako

energetski subjekt ne stekne status povlašćenog proizvoĊaĉa u skladu sa ovim

zakonom.

Sredstva za podsticaj obezbeĊuju krajnji kupci plaćanjem posebne naknade za

podsticaj koja se plaća uz raĉun za pristup prenosnom, odnosno distributivnom

sistemu i posebno se iskazuje.

Vlada, na predlog Ministarstva propisuje podsticajne mere za proizvodnju

elektriĉne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije74

i za otkup te

energije u zavisnosti od vrste i snage elektrane75

, propisuje cene po kojima se

otkupljuje elektriĉna energija od povlašćenih proizvoĊaĉa, period vaţenja cena i

obaveze otkupa elektriĉne energije, obaveze po pitanju balansne odgovornosti,

sadrţinu i trajanje predugovora i ugovora o otkupu elektriĉne energije od povlašćenih

proizvoĊaĉa i bliţe definiše kategorije povlašćenih proizvoĊaĉa elektriĉne energije,

naĉin oĉitavanja elektriĉne energije kod povlašćenog proizvoĊaĉa, period trajanja

podsticajnih mera (podsticajni period) i naĉin odreĊivanja podsticajnog perioda,

utvrĊuje prava i obaveze koje iz tih mera proizlaze za povlašćene proizvoĊaĉe i

druge energetske subjekte.

Vlada propisuje naĉin obraĉuna, naĉin naplate, odnosno plaćanja i

prikupljanja sredstava po osnovu naknade i naĉin raspodele prikupljenih sredstava po

osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvoĊaĉa elektriĉne energije.

74 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elektriĉne energije (Sl. glasnik RS,

br.08/2013) 75 Zakon o efikasnom korišćenju energije, "Sluţbeni glasnik RS", br. 25/2013.

105

Povlašćeni proizvoĊaĉ ima pravo na:

● podsticajne mere;

● prvenstvo pri preuzimanju ukupno proizvedene elektriĉne energije u

prenosni ili distributivni sistem, osim u sluĉaju kada je ugroţena sigurnost

rada tih sistema;

● druga prava u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima i propisima

kojima se ureĊuju porezi, carine i druge daţbine, odnosno subvencije i

druge mere podsticaja, zaštita ţivotne sredine i energetska efikasnost.

2.5. Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju toplotne

energije

Povlašćeni proizvoĊaĉi toplotne energije, odnosno energije za grejanje i

hlaĊenje imaju pravo na podsticajnu otkupnu cenu i druge podsticajne mere. Aktom

nadleţnog organa jedinice lokalne samouprave bliţe se propisuju podsticajne mere

za proizvodnju toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Povlašćeni proizvoĊaĉi toplotne energije imaju pravo na subvencije, poreske,

carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureĊuju

porezi, carine i druge

Zakonom o efikasnom korišćenju energije Republike Srbije76

ureĊuju se

uslovi i naĉin efikasnog korišćenja energije u sektoru proizvodnje, prenosa,

distribucije i potrošnje energije; politika efikasnog korišćenja energije; sistem

energetskog menadţmenta; oznaĉavanje nivoa energetske efikasnosti proizvoda koji

utiĉu na potrošnju energije; minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji,

prenosu i distribuciji elektriĉne i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa;

finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od znaĉaja

za prava i obaveze fiziĉkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.

Efikasnim korišćenjem energije ostvaruju se sledeći ciljevi:

● povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje,

● povećanje konkurentnosti privrede,

● smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na ţivotnu sredinu,

● podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji, na osnovu sprovoĊenja

politike efikasnog korišćenja energije i mera energetske efikasnosti u

sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije.

Osnovna naĉela na kojima se zasniva efikasno korišćenje energije su:

● energetska sigurnost,

● konkurentnost proizvoda i usluga i upravljanje potrošnjom energije,

76 Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 25/13.

106

● ekonomska isplativost mera energetske efikasnosti,

● minimalni zahtevi energetske efikasnosti

Doprinos energetskoj sigurnosti ostvaruje se smanjenjem potrošnje primarne,

odnosno finalne energije primenom mera energetske efikasnosti u sektorima

proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije, odrţivost korišćenje energije .

Povećanje konkurentnosti proizvoda i usluga ostvaruje se kroz smanjenje

troškova proizvodnje odnosno pruţenih usluga nastalih smanjenjem potrošnje

energije po jedinici proizvoda, odnosno usluga sprovoĊenjem mera energetske

efikasnosti. Koncept energetske efikasnosti podrazumeva korišćenje manje energije

za istu jedinicu bruto domaćeg proizvoda uz odrţivost kvaliteta proizvoda,

ukljuĉujući i oznaĉavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiĉu na potrošnju

energije.

Odrţivost korišćenja energije ukljuĉuje smanjenje potrošnje energije, bolju

primenu raspoloţivih tehnologija i zahteva eko-dizajna, veću efikasnost i

ekonomiĉnost u korišćenju energije kao i odrţivost sa stanovišta uticaja na ţivotnu

sredinu, uz primenu naĉela zaštite ţivotne sredine.

Upravljanje potrošnjom energije jeste integrisani pristup ĉiji je cilj da utiĉe na

smanjenje ukupne potrošnje primarne energije i vrši uticaj na ţivotnu sredinu kroz

praćenje potrošnje energije i primenom mera za povećanje energetske efikasnosti.

Ekonomska isplativost mera obezbeĊuje da ulaganja u mere energetske

efikasnosti budu ekonomski opravdana. UšteĊena energija je energija koja ne mora

da se proizvede, pri ĉemu se uzimaju u obzir i pozitivne posledice po ţivotnu sredinu

nastale usled smanjenja potrošnje, kao i smanjenje troškova vezanih za

obezbeĊivanje sigurnosti snabdevanja energijom.

Smanjenje potrošnje energije u sektorima proizvodnje, distribucije, prenosa i

potrošnje energije obezbeĊuje se ispunjenjem minimalnih zahteva energetske

efikasnosti za nova ili rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju

energije.

Ovaj zakon primenjuje se na korisnike energije, a naroĉito:

● privredna društva, sa preteţnom delatnošću u proizvodnom sektoru,

● privredna društva, sa preteţnom delatnošću u sektoru trgovine i usluga,

● javni sektor,

● zgrade,

● domaćinstva,

● prevoz u drumskom i ţelezniĉkom saobraćaju, kao i prevoz u plovidbi na

unutrašnjim vodama,

● ostale korisnike energije, u skladu sa ovim zakonom.

107

Sektori proizvodnje, prenosa i distribucije energije, obuhvaćeni ovim

zakonom, u smislu potrebe efikasnog korišćenja energije, jesu naroĉito:

● proizvodnja i distribucija toplotne energije,

● proizvodnja, prenos i distribucija elektriĉne energije,

● isporuka prirodnog gasa i ostali sektori proizvodnje, prenosa i distribucije

energije.

Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine77

je prvi ne-energetski zakon

koji sadrţi pojam energetske efikasnosti. Ovaj Zakon uvodi pojam unapreĊenja

energetske efikasnosti kroz propisivanje obaveze pribavljanja sertifikata o

energetskim svojstvima objekta. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi energetsku

efikasnost u primenu i u oblasti urbanistiĉkog planiranja. Zakon decidno navodi

obavezne elemente planova detaljne regulacije, meĊu kojima su u taĉki 14 mere


Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada78

i Pravilnik o uslovima,

sadrţini i naĉinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada79

su dva

podzakonska akta kojima se bliţe ureĊuju pitanja energetske efikasnosti zgrada. Oba

se primenjuju od 30. septembra 2011. godine.

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada propisuje energetska svojstva i

naĉin izraĉunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje i energetske zahteve

za objekte, osim za privremene zgrade i zgrade koje se koriste manje od 25% zimske

ili letnje sezone. Normativi iz Pravilnika su obavezni kod izgradnje novih zgrada,

zatim kod rekonstrukcije, dogradnje, obnove i adaptacije postojećih zgrada i

kulturnih dobara i za zgrade ili delova zgrada koje se prodaju ili daju u zakup.

Pravilnikom je propisano 10 kategorija zgrada za koje se utvrĊuju energetska

svojstva, u koju su razvrstani svi tipovi objekata koji koriste energiju. UtvrĊivanje

ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vrši se izradom elaborata o

energetskoj efikasnosti zgrade, koji je sastavni deo tehniĉke dokumentacije uz zahtev

za izdavanje graĊevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se

odobrava izvoĊenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta ili na energetskoj

sanaciji. Elaborat o energetskoj efikasnosti izraĊuje se primenom nacionalnog

softvera za izraĉunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade.

Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada propisuje uslove, sadrţinu i naĉin izdavanja sertifikata o

energetskim svojstvima zgrada. Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada –

energetski pasoš je dokument koji sadrţi izraĉunate vrednosti potrošnje energije u

okviru odreĊene kategorije zgrada, energetski razred i preporuke za poboljšanje

77 Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 72/09. 78 Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 61/11. 79 Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 61/11.

108

energetskih svojstava zgrade. Energetski pasoš moraju imati sve nove zgrade, kao i

postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju,

osim zgrada koje su Pravilnikom izuzete od ove obaveze – to su zgrade neto površine

manje od 50 m², privremeni objekti, verski objekti i drugi objekti kod kojih potrošnja

energije nije stalna ili obavezna. Energetski pasoš se izdaje samo za legalizovane

postojeće objekte, kao i za nove objekte koji se grade u skladu sa propisima o

izgradnji i u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada. Energetski

pasoš se izdaje za tri vrste zgrada: stambene zgrade, nestambene zgrade i zgrade

druge namene koje koriste energiju. Energetski pasoš zgrade sadrţi podatke o

energetskom razredu zgrade po energetskim svojstvima i omogućuje poreĊenje

zgrada prema tim svojstvima: zgrade se razvrstavaju u osam energetskih razreda

prema energetskoj skali od „A+“, kao najpovoljnijeg, do „G“, kao najnepovoljnijeg

razreda, dok se energetski razred zgrade odreĊuje na osnovu podatka o potrošnji

energije za grejanje na godišnjem nivou, proraĉunatih u skladu sa Pravilnikom o

energetskoj efikasnosti zgrada. Nova zgrada mora imati najmanje „C“ razred ili viši,

dok energetski razred za postojeće zgrade, nakon rekonstrukcije, dogradnje, obnove,

adaptacije, sanacije i energetske sanacije, mora biti poboljšan najmanje za jedan

razred. Energetski pasoš ĉini sastavni deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaţe uz

zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i izdaje se za celu zgradu ili za deo zgrade

kada se radi o zgradi sa više energetskih zona, a izraĊuje se na osnovu izraĉunatih

energetskih potreba i energetskog pregleda.

Oblast energetske efikasnosti u Srbiji je u fazi zaokruţivanja pravnog okvira.

Svi opšti dokumenti i propisi (strategije i drugi planski dokumenti i zakoni)

prepoznaju energetsku efikasnost kao vaţan element energetike i energetske politike.

Zakonom o efikasnoj upotrebi energije reguliše se primena konkretnih i

obavezujućih mera energetske efikasnosti i energetskog menadţmenta za privredne i

javne subjekte. Drugim reĉima, pravnim okvirom još uvek nije definisan celoviti

energetski menadţment ili sistem kojim se postiţe energetska efikasnost.

Kao posebno vaţno pitanje javlja se nepostojanje definisanih i stabilnih

izvora finansiranja aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti. Premda ove aktivnosti

u naĉelu ostvaruju, uz energetske, i finansijske uštede, te su izrazito isplative,

sprovoĊenje širih mera energetske efikasnosti, odnosno mera koje se po obimu mogu

smatrati energetskim menadţmentom, zahteva ozbiljna inicijalna ulaganja, koja se ne

mogu sprovesti iz redovnih budţetskih sredstava.

Od znaĉaja za projekat je ĉinjenica da postojeći pravni okvir uvaţava

energetsku efikasnost, a u odreĊenom delu i primenu energetskog menadţmenta

(modul 11 Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike i Prvi nacionalni plan

za energetsku efikasnost od 2010. do 2012. godine). Posmatrano u granicama

propisanih rokova, 2012. godina je godina u kojoj istiĉu rokovi za uspostavljanje

celovitog sistema energetskog menadţmenta.

109

Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine80

je prvi ne-energetski zakon

koji sadrţi pojam energetske efikasnosti. Ovaj Zakon u ĉlanu 4 uvodi pojam

unapreĊenja energetske efikasnosti kroz propisivanje obaveze pribavljanja sertifikata

o energetskim svojstvima objekta. Osim u ĉlanu 4, Zakon o planiranju i izgradnji

uvodi energetsku efikasnost u primenu i u oblasti urbanistiĉkog planiranja. Ĉlan 26

Zakona navodi obavezne elemente planova detaljne regulacije, meĊu kojima su u

taĉki 14 mere energetske efikasnosti.

3. STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025.

GODINE

Strateško bavljenje energetikom podrazumeva da se procesi u privredi i

drţavi, kao i u ţivotu graĊana, odvijaju sa manjim ekonomskim troškovima, uz viši

stepen socijalne i ekološke odrţivosti. Dakle, viši standard ţivota stanovništva uz

smanjenje zagaĊenja i bolju zaštitu prirode. U tom smislu, iz primene Zakona o

energetici81

i Strategije razvoja energetike Republike Srbije82

, treba da proistekne

odgovarajuća energetska, ekonomska, ekološka i socijalna politika, što bi, uz

odgovarajuće zakonodavstvo i delovanje pravne drţave, vodilo ka odrţivom

energetskom sistemu, efikasnijoj ekonomiji i većem društvenom blagostanju, uz

odrţive bilanse prirodnih resursa i što niţe nivoe zagaĊenja.

Sve analize kljuĉnih ekonomsko-tehnoloških promena u XXI veku govore da

je energetika tokom poslednja dva i po veka bila i ostala pokretaĉ i kljuĉni faktor

ekonomskih promena, kao i kiĉma privrednog razvoja. Promene koje se dešavaju na

globalnom planu zahtevaju struĉno i dugoroĉno sagledavanje njenih budućih tokova

na nacionalnom nivou i, prema tome, odgovarajuće upravljanje energetskim

razvojem.

U ĉitavom današnjem svetu na delu je i dalje strateško pozicioniranje drţava,

nacija i kompanija za pristup preostalim prirodnim resursima, posebno mineralnim

izvorima energije kao što su nafta i gas, ali i tehnološka utakmica u energetskoj

efikasnosti i komercijalnoj upotrebi obnovljivih izvora energije (OIE). Samo tokom

XX veka globalna populacija povećala se 3,7 puta, dok je traţnja za finalnom

energijom porasla više od 30 puta. To znaĉi da je, uz intenzivan eksponencijalni rast

svetske populacije, naroĉito izraţen u drugoj polovini XX veka, došlo i do daleko

izraţenije potrošnje energije po stanovniku. Iako je eksponencijalni trend rasta

80 Zakon o planiranju i izgradnji, Sluţbeni glasnik Republke Srbije 72/09 81 Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.57/2011, 80/2011 – ispr., 93/2012 i

124/12. 82 Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do

2030. godine, /www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/

110

populacije ublaţen krajem veka, trend povećanja potrošnje energije po stanovniku i

dalje raste.

Za tri decenije pri samom kraju XX veka proseĉna ukupna potrošnja primarne

energije rasla je po proseĉnoj godišnjoj stopi je 2,1%, globalna populacija se

povećavala po stopi od 1,6%, dok je svetski bruto domaći proizvod (BDP) rastao po

stopi od 3%. To govori o ĉinjenici da bez obzira na smanjivanje energetskog

intenziteta, potrošnja primarne energije i dalje raste brţe nego populacija.

Danas je izvesno da energetika predstavlja sektor ekonomije koji ima najveći

negativni uticaj na ţivotnu sredinu, a njena zasnovanost dominantno na

konvencionalnim izvorima energije predstavlja realnu pretnju po odrţivost

privrednih tokova. Naime, neobnovljivost najkomercijalnijih i najdostupnijih

energenata današnjeg sveta (ugalj, nafta i gas) je vrlo bitna karakteristika svetske

energetike koja utiĉe na odrţivu budućnost, odnosno na mogućnost sadašnjih

generacija da ostvare ekonomski rast i razvoj, ne uskraćujući tu mogućnost budućim

generacijama

Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su znaĉajni i

procenjeni su na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove koliĉine više od 60% je potencijal

biomase, ĉije se korišćenje trenutno procenjuje na oko 30% od raspoloţivih

potencijala. Raspoloţivi tehniĉki hidropotencijal uĉestvuje sa oko 30% u ukupnim

potencijalima OIE. Od ove koliĉine više od polovine je već iskorišćeno. Od ostalih

OIE trenutno se još samo delimiĉno prati i bilansira korišćenje geotermalne energije.

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Republika Srbija je

preuzela i obaveze iz Direktiva 2009/28/EZ o promociji elektriĉne energije

proizvedene iz obnovljivih izvora energije i o promociji upotrebe biogoriva ili

drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport. Radi većeg korišćenja

obnovljivih izvora Republika Srbija se pridruţila zemljama koje subvencionišu

proizvodnju elektriĉne energije iz obnovljivih izvora i uvela najrasprostranjeniji

model – podsticajne fiksne otkupne cene („feed-in“ tarifa) sa periodom

zagarantovanog preuzimanja elektriĉne energije od 12 godina.

Republika Srbija je usvojila Nacionalni akcioni plan za OIE83

kao okvir za

promociju energije proizvedene iz obnovljivih izvora i postavila je obavezne

nacionalne ciljeve za uĉešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji

energije (27%) kao i uĉešću energije iz obnovljivih izvora u transportu (10%) do

2020. godine.

Za dostizanje ovog veoma ambicioznog, obavezujućeg udela OIE u bruto

finalnoj potrošnji, od najveće vaţnosti je dostizanje ciljeva vezanih za energetsku

83 Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite

ţivotne sredine, (U skladu sa obrascem predviĊenim Direktivom 2009/28/EZ – Odluka

2009/548/EZ), Beograd, 2013. godine.

111

efikasnost (u skladu sa Direktivom 2006/32/EZ) . Svako odstupanje od predviĊenih

energetskih ušteda, znaĉilo bi veću bruto finalnu potrošnju energije od planirane, i

samim tim bi bilo potrebno više kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE. TakoĊe, s

obzirom da je za više projekata izgradnje velikih hidrokapaciteta i farmi

vetrogeneratora predviĊeno uĉešće stranog partnera i izvoz „zelene“ energije,

neophodna je detaljna analiza projekata sa stanovišta mogućnosti elektroenergetskog

sistema, dugoroĉnog interesa Republike Srbije i njihovog uticaja na obavezujuće

nacionalne ciljeve za uĉešće energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj bruto finalnoj

potrošnji energije.

Sredstva za stimulaciju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora se

obezbeĊuju putem povećanja cene elektriĉne energije ĉime su troškovi stimulacije

prebaĉeni na krajnje potrošaĉe. U procesu praćenja realizacije Strategije u zavisnosti

od realizacije ciljeva, ali i razvoja tehnologija korišćenja OIE, moguća je i korekcija

„feed-in“ tarifa, a ukoliko se pokaţe da je potrebna dodatna stimulacija, dodatna

sredstva će se obezbediti direktnom podrškom, bilo novĉanom, bilo kroz poreske

olakšice i putem premija koje moraju da plaćaju proizvoĊaĉi neobnovljive energije

kao vrstu odštete za zagaĊivanje. Posebno je potrebno razmotriti mogućnost

uvoĊenja podsticaja za korišćenje OIE za zadovoljenje toplotnih potreba.

4. UREDBE IZ DOMENA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

4.1 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elektriĉne energije84

Ovom uredbom bliţe se definišu kategorije povlašćenih proizvoĊaĉa elektriĉne

energije, propisuju mere podsticaja, uslovi za njihovo ostvarivanje, naĉin odreĊivanja

podsticajnog perioda, prava i obaveze koje iz tih mera proizlaze za povlašćene proizvoĊaĉe i

druge energetske subjekte i ureĊuje sadrţinu ugovora i predugovora o otkupu elektriĉne

energije od povlašćenog proizvoĊaĉa.

UtvrĎene su sledeće mere podsticaja:

Podsticajni period od 12 godina – zadrţano je postojeće rešenje;

Podsticajni period za stare objekte je umanjen za broj godina od puštanja u

pogon do sklapanja ugovora sa javnim snabdevaĉem - novo rešenje;

Definisane garantovane podsticajne otkupne cene tokom podsticajnog perioda

– dopunjene postojeće kategorije i predloţene nove vrednosti;

84 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elektriĉne energije (Sl. glasnik RS,

br.08/2013)

112

Pravo povlašćenog proizvoĊaĉa koji je stekao privremeni povlašćeni status da

prodaje energiju po ceni koja je vaţila u trenutku sticanja privremenog statusa

ukoliko je to povoljnije za njega – novo rešenje;

Preuzimanje balansne odgovornosti i troškova balansiranja tokom

podsticajnog perioda – novo rešenje;

Besplatno meseĉno oĉitavanje brojila i obaveštavanje od strane nadleţnog

operatora – zadrţano je postojeće rešenje;

Pravo povlašćenog proizvoĊaĉa da posle isteka podsticajnog perioda nastavi

da prodaje energiju javnom snabdevaĉu ali sada po trţišnim cenama – novo

rešenje.

Ostala predviĎena rešenja:

Povlašćeni proizvoĊaĉi tokom perioda podsticaja ne snose troškove

balansiranja, ali je za sve elektrane preko 5 MW uvedena obaveza planiranja

rada i dostavljanja planova javnom snabdevaĉu – novo rešenje kojim se štite

interesi javnog snabdevaĉa da minimizira troškove balansiranja, a svi veći

povlašćeni proizvoĊaĉi se blagovremeno pripremaju za budući rad na trţištu

Garancije za plaćanja javnog snabdevaĉa – uskladiti sa novim konceptom

javnog snabdevaĉa u 2013. godini

Uvedena detaljnija kategorizacija i znaĉajno smanjene cene za solarne

elektrane što je posledica pada cena opreme za preko 40% od 2008. do danas,

posebno se podstiĉu mikro solarne elektrane na objektim-krovu

Tabela 26. Kategorizacija elektrana i podsticajne cene

Redni broj Vrsta elektrane povlašćenog

proizvoĎača

Instalisana snaga

R (MW)

Podsticajna otkupna

cena

(c€/kWh)

1. Hidroelektrana

1.1 do 0,2 12,40

1.2 0,2 - 0,5 13,727-6,633* P

1.3 0,5 - 1 10,41

1.4 1 - 10 10,747-0,337* P

1.5 10 - 30 7,38

1.6 Na postojećoj infrastrukturi do 30 5,9

2. Elektrane na biomasu

2.1 do 1 13,26

2.2 1 - 10 13,82 - 0,56*P

2.3 preko 10 8,22

3. Elektrane na biogas

3.1 do 0,2 15,66

3.2 0,2 – 1 16,498 – 4,188*Р

3.3 preko 1 12,31

3.4 na biogas ţivotinjskog porekla 12,31

4.

Elektrane na deponijski gas i gas iz

postrojenja za tretman komunalnih

otpadnih voda

6,91

5. Elektrane na vetar 9,20

113

Redni broj Vrsta elektrane povlašćenog

proizvoĎača

Instalisana snaga

R (MW)

Podsticajna otkupna

cena

(c€/kWh)

6. Solarne elektrane

6.1 Na objektu do 0,03 20,66

6.2 Na objektu 0,03 – 0,5 20,941 – 9,383*Р

6.3 Na zemlji 16,25

7. Geotermalne elektrane

7.1 do 1 9,67

7.2 1 – 5 10,358-0,688*Р

7.3 preko 5 6,92

8. Elektrane na otpad 8,57

9. Elektrane sa kombinovanom

proizvodnjom na ugalj do 10 8,04

10. Elektrane sa kombinovanom

proizvodnjom na prirodni gas do 10 8,89

Izvor: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine: „Uredba o merama

podsticaja za povlašćene proizvoĎače električne energije” -

http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti/uredba-o-merama-podsticaja-za-povlascene-

proizvodjace-elektricne-energije

4.2 Uredba o naĉinu obraĉuna visine naknade i raspodeli sredstava od naknade

za podsticaj

Uredba predstavlja kompletno novo rešenje jer do sada uopšte nije bio ureĊen

naĉin obezbeĊivanja sredstava za davanje podsticaja. Naknadu za podsticaj OIE

plaćaju svi potrošaĉi u Srbiji proporcionalno utrošenoj aktivnoj elektriĉnoj energiji.

Propisana je metodologija za odreĊivanje visine naknade koja obuhvata:

● Troškove javnog snabdevaĉa za otkup energije po podsticajnim cenama;

● Troškove javnog snabdevaĉa za preuzimanje balansne odgovornosti

povlašćenih proizvoĊaĉa;

● Prihod javnog snabdevaĉa od prodaje otkupljene energije po regulisanim

cenama;

● Akumulirani saldo iz prethodne godine po osnovu povlašćenih proizvoĊaĉa;

● Neophodnu rezervu (15%)zbog neravnomerne proizvodnje, tokom godine,

promene kursa, kašnjenja u plaćanju i kašnjenja u prenošenju sredstava.

Ministarstvo proraĉunava visinu naknade na osnovu podataka iz energetskog

bilansa, podataka o radu javnog snabdevaĉa i zahteva novih proizvoĊaĉa za

povlašćenim statusom;

Naknadu prikupljaju:

● Javni snabdevaĉ od tarifnih potrošaĉa;

● Odabrani snabdevaĉ od kvalifikovanih potrošaĉa koji imaju ugovor o

potpunom snabdevanju (ukljuĉujući balansiranje);

114

● Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema od kvalifikovanih

potrošaĉa koji nemaju ugovor o potpunom snabdevanju.

Odabrani snabdevaĉ i nadleţni operator prenose sredstva prikupljena od

naknade javnom snabdevaĉu. Javni snabdevaĉ raspodeljuje sredstva za plaćanje

povlašćenih proizvoĊaĉa i za plaćanje usluga balansiranja operatoru sistema.

4.3 Uredba o postupku i uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije85

Povlašćen status mogu dobiti proizvoĊaĉi u:

HE pojedinaĉne snage do 30 MW;

Elektranama na biomasu, biogas, deponijski i kanalizacioni gas, geotermalnu

energiju i otpad;

Elektranama na vetar ukupne instalisane snage do 250 MW do kraja 2015.

odnosno 500 MW do kraja 2020. godine;

Solarnim elektranama na objektima ukupne snage do 4 MW;

Solarnim elektranama na zemlji ukupne snage do 6 MW;

Elektranama za kogeneraciju na ugalj pojedinaĉne snage do 10 MW sa

minimalnim godišnjim stepenom korisnosti kao u tabeli:

Tabela 27. Prikaz godišnjeg stepena korisnosti elektrane za kogeneraciju

Instalisana snaga

(MWe)

Udeo fosilnog goriva u energetskoj vrednosti utrošenog goriva (%)

(20-40)% (40-60)% (60-80)% (80-100)%

Do 10 65% 70% 75% 80%

Elektranama za kogeneraciju na prirodni gas pojedinaĉne snage do 10 MW sa

minimalnim godišnjim stepenom korisnosti od 85%;

Povlašćen status se pribavlja za svaku elektranu pojedinaĉno i to nakon

prikljuĉenja i pribavljanja upotrebne dozvole;

Za elektrane na vetar i solarne elektrana moţe se pribaviti privremeni status

povlašćenog proizvoĊaĉa nakon dobijanja graĊevinske dozvole;

Povlašćeni proizvoĊaĉi su duţni da vode evidenciju o potrošnji svih vrsta

primarnog goriva i njihovim toplotnim moćima;

Inspekcijske sluţbe vrše kontrolu dokaza podnetih uz zahtev za sticanje

statusa, taĉnosti evidencije utroška goriva i da li je naĉin rada elektrane u

skladu sa uslovima iz rešenja o statusu;

Inspektor koji utvrdi nepravilnosti podnosi predlog Ministru za ukidanje

povlašćenog statusa;

85 Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne energije (Sl.

glasnik RS, br.08/2013)

115

Ministarstvo vodi registar povlašćenih proizvoĊaĉa, koji sadrţi i podatke o

privremenom statusu i o prestanku povlašćenog statusa.

5. INSTITUCIONALNI OKVIR U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U SRBIJI

Institucionalni okvir u domenu energetike i uţe u oblasti energetske

efikasnosti, odnosno energetskog menadţmenta u Srbiji, ĉini niz institucija na

nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. To su Ministarstva za infrastrukturu i

energetiku i Ministarstvo za ţivotnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, zatim

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Agencija za energetiku,

Regionalni centri za energetsku efikasnost, Fond za zaštitu ţivotne sredine, kao i

udruţenja i grupacije poput Udruţenje za energetiku i rudarstvo Privredne komore

Srbije, Odbor za energetsku efikasnost Stalne konferencije gradova i opština,

Poslovno udruţenje „Toplane Srbije”, Mreţa nulte emisije i Inţenjerska komora

Srbije, kao i javna preduzeća na nacionalnom i lokalnom nivou i jedinice lokalne

samouprave.

5.1. Institucionalni okvir na nacionalnom nivou

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine - nadleţnosti su

definisane prema Zakonu o ministarstvima (Sl. Glasnik RS, br. 72/2012), ĉlan 14. -

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine obavlja poslove drţavne

uprave koji se odnose na energetiku; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i

gasnu privredu; strategiju i politiku energetske bezbednosti; izradu godišnjih i

srednjoroĉnih programa energetske bezbednosti; bezbedan cevovodni transport

gasovitih i teĉnih ugljovodonika; nuklearna energetska postrojenja ĉija je namena

proizvodnja elektriĉne, odnosno toplotne energije, proizvodnju, korišćenje i

odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima; preduzimanje mera radi

obezbeĊivanja uslova za funkcionisanje javnih preduzeća u oblastima za koje je

ministarstvo

obrazovano.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine obavlja poslove koji

se odnose i na: osnove zaštite ţivotne sredine; sistem unapreĊenja ţivotne sredine;

primenu rezultata nauĉnih i tehnoloških istraţivanja i istraţivanja razvoja u oblasti

energetike i ţivotne sredine; sprovoĊenje Konvencije o uĉešću javnosti, dostupnosti

informacija i pravu na pravnu zaštitu u oblasti ţivotne sredine; zaštitu prirode; zaštitu

vazduha; zaštitu ozonskog omotaĉa; klimatske promene; prekograniĉno zagaĊenje

116

vazduha i vode; zaštitu voda od zagaĊivanja radi spreĉavanja pogoršanja kvaliteta

površinskih i podzemnih voda; utvrĊivanje i sprovoĊenje zaštite prirodnih celina od

znaĉaja za Republiku Srbiju; utvrĊivanje uslova zaštite ţivotne sredine u planiranju

prostora i izgradnji objekata; upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom;

odobravanje prekograniĉnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i ţivotinjskih vrsta,

kao i druge poslove odreĊene zakonom.

U Odseku za OIE obavljaju se poslovi koji se odnose na: stvaranje

regulatornih i podsticajnih uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije u

procesu proizvodnje elektriĉne i toplotne energije kao i za veće korišćenje bio-goriva

u transportu; pripremu i realizaciju programa i praćenje efekata mera za veće

korišćenje OIE; raspisivanje koncesija za objekte koji koriste OIE, odnosno

izdavanje energetskih dozvola i izdavanje rešenja o statusu povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije za postrojenja koja koriste OIE; realizaciju projekata koji za cilj

imaju veće korišćenje OIE i pruţanje informacija potencijalnim investitorima; uĉešće

u ostvarivanju meĊunarodne saradnje u oblasti OIE; normativno-pravni i upravni

poslovi za potrebe Odseka i druge poslove iz delokruga Odseka.

Ministarstvo graĎevinarstva i urbanizma - nadleţnosti su definisane prema

Zakonu o ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 72/2012), ĉlan 9. – Nadleţnosti ovog

ministarstva odnose se na graĊevinsko zemljište, urbanizam, utvrĊivanje uslova za

izgradnju objekata, komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, inspekcijski

nadzor u oblasti urbanizma, graĊevina i inspekcijski nadzor nad objektima

komunalne infrastrukture i obavljanjem komunalnih delatnosti.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja –

Nadleţnosti ovog Ministarstva definisane su prema Zakonu o ministarstvima (Sl.

glasnik RS, br. 72/2012), ĉlan 16. Na osnovu navedenog Zakona, Ministarstvo

prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja obavlja poslove drţavne uprave

koji se odnose i na: odrţivi razvoj prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha,

voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i ţivotinjskih vrsta);

sistem zaštite prirodnih bogatstava; startegiju i poliiku razvoja prirodnih resursa;

izradu programa istraţnih radova u oblasti prirodnih resursa, izradu godišnjih i

srednjoroĉnih programa detaljnih istraţnih radova u oblasti prirodnih resursa i

obezbeĊivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa, inspekcijski

nadzor u oblasti odrţivog korišćenja prirodnih bogatstava, izradu bilansa rezervi

podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata i druge poslove

odeĊene zakonom. Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

obavlja poslove drţavne uprave koji se odnose i na prostorno planiranje, odnosno

organizaciju, ureĊenje i korišćenje prostora Republike Srbije, kao i druge poslove

odreĊene zakonom.

117

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – prema Zakonu o

ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 72/2012), ĉlan 11. - Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede obavlja poslove drţavne uprave koji se odnose na:

strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije; analizu

proizvodnje i trţišta poljoprivrednih proizvoda; bilanse poljoprivredno-prehrambenih

proizvoda, strukturne politike i zemljišne politike u poljoprivredi; mere podsticaja za

unapreĊenje poljoprivredne proizvodnje; zaštitu i korišćenje poljoprivrednog

zemljišta; ruralni razvoj; struĉne poljoprivredne sluţbe; sistem trţišnih informacija u

poljoprivredi; proizvodnju, certifikaciju i kontrolu kvaliteta i prometa semena i

sadnog materijala; priznavanje i zaštitu sorti bilja i rasa domaćih ţivotinja;

utvrĊivanje ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovoĊenje mera kontrole vezanih

za biološku sigurnost kod ograniĉene upotrebe, uvoĊenja u proizvodnju, stavljanje u

promet i uvoz genetiĉki modifikovanih organizama; oĉuvanje i odrţivo korišćenje

biljnih i ţivotinjskih genetiĉkih resursa za hranu i poljoprivredu, stvaranje uslova za

pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz

sredstava pretpristupnih fondova EU, donacija i drugih oblika razvojne pomoći;

inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede koji obavljaju poljoprivredni inspektori u

skladu sa zakonom, kao i druge poslove odreĊene zakonom. Ministarstvo

poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavlja i poslove drţavne uprave

koji se odnose na: upravljanje poljoprivrednim zemljištem u drţavnoj svojini;

uspostavljanje i voĊenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu u

Republici Srbiji; dodeljivanje sredstava za izvoĊenje radova i praćenje realizacije

godišnjeg programa zaštite, ureĊenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u

Republici Srbiji; praćenje izrade Poljoprivredne osnove Republike Srbije i njeno

ostvarivanje; voĊenje registra poljoprivrednih osnova jedinica lokalne samouprave,

druge poslove u skladu sa zakonom. Republiĉka direkcija za vode, kao organ uprave

u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja poslove

drţavne uprave i struĉne poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede;

višenamensko korišćenje voda; vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode; zaštitu od

voda; sprovoĊenje mera zaštite voda i plansku racionalizaciju potrošnje vode;

ureĊenje vodnih reţima; praćenje i odrţavanje reţima voda koji ĉine i presecaju

granicu Republike Srbije; inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede koji se obavlja

u skladu sa zakonom, kao i druge poslove odreĊene zakonom. Uprava za šume, kao

organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i

vodoprivrede, obavlja poslove drţavne uprave i struĉne poslove koji se odnose na:

politiku šumarstva; oĉuvanje šuma; unapreĊenje i korišćenje šuma i divljaĉi;

sprovoĊenje mera zaštite šuma i divljaĉi; kontrolu semena i sadnog materijala u

šumarstvu; inspekcijski nadzor u oblasti šumarstva i lovstva koji se obavlja u skladu

sa zakonom, kao i druge poslove odreĊene zakonom.

Agencija za energetiku - prema Zakonu o energetici (Sl. glasnik RS, br.

57/2011, 80/2011 – ispr., 93/2012 i 124/12), ĉlan 36. – Agencija je regulatorno telo

118

osnovano u cilju unapreĊivanja i usmeravanja razvoja trţišta elektriĉne energije i

prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, kroz

stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i za obavljanje drugih poslova utvrĊenih

ovim zakonom.

Agencija, saglasno Zakonu o energetici i meĊunarodnim sporazumima, obavlja

sledeće grupe poslova: regulaciju cena, licenciranje energetskih subjekata za

obavljanje energetskih delatnosti, odluĉivanje po ţalbama, nadzor nad trţištem

energije i sprovoĊenje meĊunarodnih sporazuma. Grupa poslova koja se odnosi na

regulaciju cena obuhvata:

● utvrĊivanje metodologija za odreĊivanje tarifnih elemenata za obraĉun cena

korišćenja sistema za prenos i distribuciju elektriĉne energije, sistema za

transport, distribuciju i skladištenje prirodnog gasa i sistema za transport nafte

i derivata nafte;

● utvrĊivanje metodologija za odreĊivanje tarifnih elemenata za obraĉun cena

elektriĉne energije, prirodnog gasa i toplotne energije (koja se proizvodi u

objektima sa kombinovanim procesom proizvodnje elektriĉne i toplotne

energije) za tarifne kupce;

● donošenje tarifnih sistema za obraĉun cena korišćenja sistema za prenos i

distribuciju elektriĉne energije, sistema za transport, distribuciju i skladištenje

prirodnog gasa, sistema za transport nafte i derivata nafte i objekata za

skladištenje prirodnog gasa;

● donošenje tarifnih sistema za obraĉun cena elektriĉne energije i prirodnog

gasa za tarifne kupce,

● utvrĊivanje kriterijuma i naĉina odreĊivanja troškove prikljuĉka na sisteme za

prenos/ transport i distribuciju elektriĉne energije i prirodnog gasa;

● davanje mišljenja na cene korišćenja sistema za prenos i distribuciju

elektriĉne energije, sistema za transport, distribuciju i skladištenje prirodnog

gasa, sistema za transport nafte i derivata nafte i objekata za skladištenje

prirodnog gasa;

● davanje mišljenja na cene elektriĉne energije i prirodnog gasa za tarifne

kupce;

● praćenje primene metodologija i tarifnih sistema i

● praćenje postupanja energetskih subjekata u pogledu razdvajanja raĉuna.

Grupa poslova koja se odnosi na licenciranje energetskih subjekata za

obavljanje energetskih delatnosti (osim za delatnosti distribucije i proizvodnje

toplotne energije u toplanama), a Agencija ih obavlja kao poslove drţavne uprave

koji su joj povereni Zakonom (povereni poslovi), obuhvata:

izdavanje licenci za obavljanje energetskih delatnosti;

oduzimanje licenci;

praćenje ispunjenosti uslova za licenciranje;

voĊenje registra izdatih i oduzetih licenci.

Regionalni centri za energetsku efikasnost - U Republici Srbiji je osnovano

pet Regionalnih centara za energetsku efikasnost, a nalaze se u Beogradu, Novom

Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Osnivanje regionalnih centara je ostvareno kao

119

projekat Agencije za energetsku efikasnost. Regionalni centri treba da obezbeĊuju

sprovoĊenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih

izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama, a u

okviru drţavnog programa za racionalnu upotrebu energije, koji sprovodi Agencija

za energetsku efikasnost.

Republička agencija za prostorno planiranje - prema Zakonu o planiranju i

izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/2009 i 81/2009-ispravka, 64/2010 – odluka US,

24/2011, 121/2012), ĉlan 71., je samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u

skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u cilju

obezbeĊenja uslova za efikasno sprovoĊenje i unapreĊivanje politike planiranja i

ureĊenja prostora u Republici Srbiji. Prema ĉlanu 75. Agencija je nadleţna da:

priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana Republike Srbije i

programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije;

priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana i programa

implementacije;

priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruĉja posebne

namene;

priprema odluku o izradi svih planskih dokumenata koje predlaţe nadleţno

ministarstvo;

ostvaruje meĊunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja; pruţa

struĉnu pomoć i priprema izvode iz Prostornog plana Republike Srbije,

regionalnog prostornog plana i prostornog plana podruĉja posebne namene

za potrebe izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave;

uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu

sa sistemom ESPON;

vodi registar prostornih planova za teritoriju Republike Srbije;

priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata

prostornog planiranja;

priprema godišnji izveštaj o realizaciji Prostornog plana Republike Srbije

na osnovu ESPON pokazatelja;

po potrebi izraĊuje prostorni plan podruĉja posebne namene koji se

finansira iz drugih izvora, u skladu sa zakonom; obavlja i druge poslove u

skladu sa zakonom i statutom.

Elektroprivreda Srbije (EPS) - je javno preduzeće koje je osnovala Vlada

Republike Srbije. Osnovni zadatak kompanije je potpuno zadovoljavanje potreba

privrede i stanovništva za elektriĉnom energijom. JP EPS je vertikalno ogranizovano

preduzeće, koje je osnovalo 11 privrednih društava i tri javna preduzeća na Kosovu i

Metohiji. Od juna 1999. godine EPS nije u mogućnosti da upravlja svojim

kapacitetima na KiM. Misija Elektroprivrede Srbije je sigurno snabdevanje svih

kupaca elektriĉnom energijom, pod trţišno najpovoljnijim uslovima, uz stalno

podizanje kvaliteta usluga, unapreĊenje brige o ţivotnoj sredini i uvećanje dobrobiti

zajednice.

120

Vizija Elektroprivrede Srbije je da bude društveno odgovorna, trţišno orijentisana i

profitabilna kompanija, konkurentna na evropskom trţištu i sa znaĉajnim uticajem u

regionu, prepoznata kao pouzdan partner domaćim i meĊunarodnim kompanijama.

Veće i efikasnije korišćenje „zelene“ energije zacrtano je i Strateškim

dokumentima razvoja energetike Republike Srbije, uz paţljivo i efikasno korišćenje

strateškog resursa – uglja. MeĊu prioritetima JP EPS je modernizacija postojećih

malih HE, gradnja novih malih HE, razvoj vetroelektrana i solarnih panela za koje se

analiziraju moguće lokacije. EPS je opredeljen da, u odgovarajućoj meri, angaţuje

svoje resurse na iskorišćenju hidropotencijala malih vodotokova i ima interes da

gradi male hidroelektrane na lokacijama koje su već u posedu EPS-a, ili u njihovoj

neposrednoj blizini. Naroĉito je vaţno naglasiti da se JP EPS ne bavi

projektovanjem, konsaltingom ili pruţanjem bilo kakvih usluga u ovoj oblasti. Sva

ispitivanja i analize potencijala obnovljivih izvora energije sprovode se iskljuĉivo za

sopstvene potrebe i ne mogu se komercijalizovati.

Elektromreža Srbije (EMS) - pruţa usluge i informacije svim sadašnjim i

budućim uĉesnicima na trţištu elektriĉne energije na jasan, fer i nediskriminatorni

naĉin. Time se obezbeĊuje da svi uĉesnici imaju jednak tretman sa jasno definisanim

pravima i obavezama. U ovu svrhu EMS razvija ugovorni okvir koji će jasno

definisati sve odnose izmeĊu EMS-a i uĉesnika na trţištu. Ugovori se odnose na

sledeće usluge:

Prikljuĉenje na prenosni sistem svih novih korisnika (elektrana, novih

elektrodistributivnih postrojenja i direktnih potrošaĉa);

Pristup prenosnom sistemu (korišćenje mreţe);

Pristup interkonektivnim dalekovodima;

ObezbeĊenje sistemskih usluga (primarna i sekundarna regulacija,

regulacija napona i reaktivnih snaga, ponovno uspostavljanje sistema

nakon raspada i nabavka energije za pokrivanje gubitaka u prenosnom

sistemu);

Organizovanje mehanizma balansne odgovornosti za sve uĉesnike na

trţištu;

ObezbeĊenje balansnog mehanizma (tercijalna regulacija);

Koordinacija remonata proizvodnih i prenosnih kapaciteta.

Udruženje za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije obavlja

poslove i zadatke koji se odnose na poslovanje privrednih subjekata u oblasti

energetike i energetskog rudarstva. Najznaĉajnije aktivnosti Udruţenja su

istraţivanje i analiza privrednih tokova i uslova privreĊivanja u oblasti energetike,

praćenje procesa restrukturiranja preduzeća i zastupanje njihovih interesa pred

drţavnim organima, pokretanje inicijativa i uĉestvovanje u izradi i donošenju zakona

i drugih propisa u oblasti energetike, praćenje korišćenja finansijskih sredstava

preduzeća energetike iz meĊunarodnih institucija, kao i praćenje priliva stranih

ulaganja.

121

Odbor za energetsku efikasnost Stalne konferencije gradova i opština bavi

se pitanjima u vezi sa energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima i energetikom

na lokalnom nivou i to sa pravnog, organizacionog, ekonomskog i tehniĉkog aspekta.

Odbor prepoznaje pitanja iz pomenutih oblasti od znaĉaja za jedinice lokalne

samouprave, koje je potrebno urediti i formuliše zakonodavne i druge vrste

inicijativa u tom smislu.

Osnovni cilj Mreže nulte emisije jeste zaštita klime i ţivotne sredine

jaĉanjem i izgradnjom kapaciteta za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene

bašte na prostoru Republike Srbije, kao jedan od elemenata strategije nulte emisije.

Neki od partikularnih ciljeva Mreţe su smanjenje pritiska na neobnovljive i

obnovljive ograniĉene prirodne resurse i slobodan pristup obnovljivim

neograniĉenim prirodnim resursima. Mreţu ĉine gradovi Kruševac, Kragujevac i

Ĉaĉak, opštine Ţabalj, Veliko Gradište, Vladiĉin Han i Dimitrovgrad, zatim

Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Tehnološki fakultet iz Novog Sada,

Poljoprivredni fakultet Zemun, Tehniĉki fakultet iz Ĉaĉka, Javno preduzeće za

nuklearne objekte Vinĉa, Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i

Pomoravlja iz Kragujevca i Regionalna razvojna agencija „Zlatibor“ iz Uţica.

Poslovno udruženje „Toplane Srbije” je osnovano sa ciljem unapreĊenja

meĊusobne saradnje, usaglašavanja planova rada toplana, razmene struĉnih

iskustava, usaglašavanja cene grejanja preko zajedniĉkih kriterijuma, kao i zbog

zajedniĉkog nastupa prema ministarstvima, komorama, udruţenjima i drugim

institucijama.

Inženjerska komora Srbije okuplja diplomirane inţenjere arhitektonske,

graĊevinske, mašinske, elektrotehniĉke, saobraćajne i drugih tehniĉkih struka, koji se

u svojim svakodnevnim aktivnostima susreću sa problematikom energetske

efikasnosti. Komora je izmeĊu ostalog zaduţena i za izdavanje licenci.

Republički geodetski zavod (RGZ) - je posebna organizacija koja vrši struĉne

poslove i poslove drţavne uprave koji se odnose na drţavni premer, katastar

nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar,

topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-

katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i

geodetski radovi u inţenjersko-tehniĉkim oblastima.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) - je referentna ustanova sa

punom odgovornošću za izradu i prezentovanje prognoza vremena i voda, davanje

upozorenja i najava za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave.

Republiĉki hidrometeorološki zavod obavlja struĉne poslove i poslove drţavne

uprave koji se odnose na:

meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki

osmatraĉki i analitiĉko-prognostiĉki sistem;

122

sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka

merenja i osmatranja;

banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka;

praćenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena, klime i voda,

razvoj metoda, operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i

hidrosferi;

vazduhoplovnu meteorologiju;

istraţivanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj metoda i modela za

prognozu vremena, klime i voda i modifikacije vremena;

izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra;

hidrometeorološku podršku reĉnoj plovidbi;

ostvarivanje i ĉuvanje etalona i baţdarenje meteoroloških i hidroloških

instrumenata;

saradnju u oblasti meĊunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih

sistema;

izvršavanje meĊunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao

i druge poslove odreĊene zakonom.

Republički zavod za statistiku - je posebna struĉna organizacija u sistemu

drţavne uprave u Republici Srbiji koja obavlja struĉne poslove koji se odnose na:

donošenje programa, organizaciju i sprovoĊenje statistiĉkih istraţivanja

(ukljuĉujući i energetiku), odnosno izradu metodologije, prikupljanje, obradu,

statistiĉku analizu i objavljivanje statistiĉkih podataka;

pripremu i donošenje jedinstvenih statistiĉkih standarda; razvoj, odrţavanje i

korišćenje republiĉkih administrativnih i statistiĉkih registara;

formiranje i odrţavanje sistema nacionalnih raĉuna;

saradnju i struĉnu koordinaciju sa organima i organizacijama ovlašćenim za

vršenje statistiĉkih istraţivanja;

saradnju sa meĊunarodnim organizacijama radi standardizacije i

obezbeĊivanja uporedivosti podataka;

obradu podataka radi utvrĊivanja rezultata izbora i referenduma na

republiĉkom nivou, kao i druge poslove odreĊene zakonom.

Institut za standardizaciju (ISS) - je jedino nacionalno telo za

standardizaciju Republike Srbije i koje obavlja sledeće poslove:

donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlaĉi srpske standarde i

srodne dokumente;

obezbeĊuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa

evropskim i meĊunarodnim standardima i srodnim dokumentima;

123

uĉestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i meĊunarodnih standarda i

srodnih dokumenata koje donose evropske i meĊunarodne organizacije za

standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije,

a za koje se oĉekuje preispitivanje ili donošenje srpskih standarda i srodnih

dokumenata;

saraĊuje sa evropskim i meĊunarodnim organizacijama za standardizaciju i

nacionalnim telima za standardizaciju zemalja potpisnica odgovarajućih

sporazuma iz oblasti standardizacije i dr.

Dodatno, institucije koje su mogu biti nadleţne u postupku izdavanja dozvola

i saglasnosti, u zavisnosti od vrste objekta/postrojenja su:

Javna vodoprivredna preduzeća (Srbijavode, Vode Vojvodine i Beogradvode)

Zavod za zaštitu spomenika

Uprava za šume i dr.

5.2. Institucionalni okvir na pokrajinskom nivou

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine – prema

Pokrajinskoj skupštinskoj odluci o pokrajinskoj upravi (Sl.list APV broj 4/2010,

4/2011, 20/2012 i 26/2012) , ĉlan 58., u skladu sa zakonom i Statutom obavlja

poslove pokrajinske uprave u oblasti energetike, koji se odnose na pripremanje akata

za skupštinu ili pokrajinsku vladu kojima se: predlaţe deo programa ostvarivanja

strategije razvoja energetike RS za teritoriju APV; na osnovu utvrĊenih godišnjih

potreba za energijom odnosno energentima, iskazanim na meseĉno nivou, koje je

neophodno obezbediti radi pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja krajnjih

kupaca, uz uvaţavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije i energenata za

teritoriju APV, dostavljaju podaci za izradu energetskog bilansa, planiraju potrebe za

energijom na teritoriji APV, kao i uslovi i naĉin obezbeĊivanja neophodnih

energetskih kapaciteta, u skladu sa strategijom razvoja energetike RS i programom

ostvarivanja strategije.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine obavlja izvršne,

stuĉne i razvojne poslove pokrajinske uprave radi sprovoĊenja propisa iz prethodnog

stava.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine prati: sigurnost

snabdevanja energijom i energentima, razvoj i primenu svih vidova primarne i

sekundarne energije, investicione i razvojno-istraţivaĉke programe u oblasti uglja,

nafte, derivata nafte i biogoriva, prirodnog gasa, toplotne i elektriĉne energije,

geotermalnih i mineralnih voda i svih vidova obnovljivih izvora energije, energetsku

efikasnost i racionalno korišćenje energije, tekuću politiku razvoja energetike i

mineralnih sirovina i funkcionisanje energetskog sistema, proizvodnje i potrošnje

124

svih vidova energije i obavlja poslove u vezi sa bezbednim cevovodnim transportom

gasovitih i teĉnih ugljovodonika.

Pokrajinski sekretarijat za energtiku i mineralne sirovine u oblasti energetike,

rudarstva geoloških istraţivanja i opreme pod pritiskom, u skladu sa zakonom

obavlja poverene poslove drţavne uprave, koji su zakonom povereni organima APV.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine obavlja druge

poslove kada mu je to zakonom, pokrajinskom skupštinskom odlukom ili drugim

propisom povereno.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

- prema pokrajinskoj skupštinskoj odluci (Sl. list AP Vojvodine br. 4/2011), ĉlan 55.,

u skladu sa zakonom i Statutom, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti

prostornog i urbanistiĉkog planiranja i izgradnje objekata koji se odnose na

pripremanje akata za Skupštinu ili Pokrajinsku vladu kojima se:

izraĊuju, donose i sprovode dokumenti prostornog razvoja AP Vojvodine;

izraĊuju, donose i sprovode regionalni prostorni planovi i prostorni planovi

posebne namene;

predlaţu mere i aktivnosti Programa implementacije Prostornog plana

Republike Srbije za teritoriju AP Vojvodine, regionalnih prostornih planova i

prostornih planova podruĉja posebne namene i prate njihovo sprovoĊenje;

osniva i vrše osnivaĉka prava javnog preduzeća za prostorno i urbanistiĉko

planiranje i projektovanje.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine:

● pruţa struĉnu pomoć i obezbeĊuje sredstva za finansiranje, odnosno

sufinansiranje lokalnim samoupravama na izradi prostorne i urbanistiĉke

dokumentacije, tehniĉke dokumentacije za objekte infrastrukture, projekata

strukovnih i nevladinih organizacija iz oblasti prostornog planiranja,

urbanizma, arhitekture i graditeljstva;

● vrši struĉnu kontrolu i javni uvid regionalnih prostornih planova i prostornih

planova posebne namene za podruĉja na teritoriji AP Vojvodine;

● daje prethodnu saglasnost i saglasnost u postupku izrade i donošenja

prostornih i urbanistiĉkih planova jedinica lokalne samouprave sa teritorije

AP Vojvodine i predlaţe jednu trećinu ĉlanova komisije za struĉnu kontrolu

prostornih i urbanistiĉkih planova u jedinici lokalne samouprave;

● u skladu sa zakonom uĉestvuje u obavljanju struĉne kontrole tehniĉke

dokumentacije objekata za koje izdaje dozvolu za izgradnju u skladu sa

zakonom;

● prati razvoj komunalne infrastrukture i komunalne delatnosti na teritoriji AP

Vojvodine;

● uĉestvuje u radu komisija i radnih tela koje obrazuje ministar nadleţan za

poslove urbanizma i graĊevinarstva i daje mišljenje na statut i opšte akte

Republiĉke agencije za prostorno planiranje i Inţenjerske komore Srbije.

125

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine, u

skladu sa zakonom i Statutom, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti zaštite

ţivotne sredine koji se odnose na pripremanje akata za Skupštinu ili Pokrajinsku

vlade kojima se: ureĊuje, unapreĊuje i obezbeĊuje zaštita ţivotne sredine za teritoriju

AP Vojvodine; prirodno dobro stavlja pod zaštitu; donosi program zaštite ţivotne

sredine; donosi program monitoringa, eksterni plan zaštite od udesa i planovi i

programi upravljanja prirodnim resursima i dobrima; osniva budţetski fond i dr.

5.3. Institucionalni okvir na lokalnom nivou

Jedinica lokalne samouprave (JLS) - prema Zakonu o lokalnoj samoupravi

(Sl. glasnik RS br. 129/2007), ĉlan 2., je definisana kao pravo graĊana da upravljaju

javnim poslovima od neposrednog, zajedniĉkog i opšteg interesa za lokalno

stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama

lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u

granicama zakona, ureĊuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj

nadleţnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.

Treba istaći da jedinice lokalne samouprave imaju znaĉajnu ulogu u raspodeli

nadleţnosti u energetskom sektoru, a koje proizilaze, prvenstveno, iz Zakona o

energetici, kao i iz Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o planiranju i

izgradnji. Ukoliko se na ovaj naĉin sagledaju zakonske pretpostavke, jedinice lokalne

samouprave igraju višestruku ulogu u pogledu vršenja energetske delatnosti i to kao

proizvoĊaĉi i isporuĉioci energije i usluga (sistemi daljinskog grejanja, javno

osvetljenje), kao potrošaĉi energije (javne zgrade, komunalne usluge i drugi javni

servisi), kao regulatori trţišta (toplotna energija, javni transport), planeri i donosioci

strateških dokumenata i odluka, ali i kao motivatori i promoteri modela ponašanja.

Drugim reĉima, njihova je pozicija u energetskom sektoru izuzetno vaţna i sloţena.

One imaju veoma velike nadleţnosti u domenu proizvodnje, distribucije i regulacije

toplotne energije. Znaĉajan je broj javnih objekata i sistema za ĉije su tekuće i

investiciono odrţavanje nadleţne, a kod kojih je pokrivanje troškova za utrošenu

energiju znaĉajna stavka. One sprovode lokalnu ekonomsku i socijalnu politiku,

donose prostorne i urbanistiĉke planove, staraju se o zaštiti ţivotne sredine na svojoj

teritoriji. Donose lokalne propise i odluĉuju o investicionom ulaganju u opštinsku

infrastrukturu. Propisuju uslove, izdaju razliĉite dozvole za gradnju objekata, kao i za

obavljanje privrednih delatnosti. Tome treba dodati još i neposredan uticaj na

stanovništvo putem promovisanja, edukacije, motivacije i iniciranja društvenih

akcija. Ipak pored svoje mnogostruke uloge, jedinice lokalne samouprave nemaju

nadleţnost nad svim energetskim tokovima na svojoj teritoriji, te se zbog toga

energetska politika na lokalnom nivou i njeni ciljevi, u najvećoj meri, baziraju na

proizvodnji i distribuciji toplotne energije, kao i potrošnji drugih vidova finalne

energije.

126

Javno-komunalna preduzeća (JKP) - prema Zakonu o komunalnim

delatnostima (Sl. glasnik RS br. 88/2011), ĉlan 2. - komunalne delatnosti u smislu

ovog zakona su delatnosti pruţanja komunalnih usluga od znaĉaja za ostvarenje

ţivotnih potreba fiziĉkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave

duţna da stvori uslove za obezbeĊenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i

kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Komunalne delatnosti su

delatnosti od opšteg interesa. U komunalne delatnosti pripada i proizvodnja i

distribucija toplotne energije (centralizovana proizvodnja i distribucija u više

objekata vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja) koja se smatra

delatnošću od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošaĉa.

Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo,

preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Jedinica lokalne samouprave je duţna da se u

postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi naĉelima

konkurencije, ekonomiĉnosti, efikasnosti i zaštite ţivotne sredine.

5.4. Lokalni institucionalni okvir i energetska efikasnost u lokalnim planskim

dokumentima

Radi potpunog sagledavanja stanja energetske efikasnosti na lokalnom nivou i

iznalaţenja preporuka za njeno unapreĊenje, ovaj deo analize je posvećen formalnim

rešenjima na lokalnom nivou. Znaĉaj formalnih rešenja leţi u tome što ona pokazuju

minimum poslova koje lokalni nivo faktiĉki obavlja u oblasti energetske efikasnosti.

Ukupno je izabrano šest jedinica lokalne samouprave i to: Novi Sad, Ĉaĉak, Paraćin,

InĊija, Varvarin i Savski venac. Izbor obuhvata dva grada, dve opštine srednje

veliĉine, jednu malu opštinu i jednu gradsku opštinu. Ovakvim izborom obuhvaćeni

su svi tipovi jedinica lokalnih samouprava u Srbiji.

5.4.1. Institucionalni okvir na lokalnom nivou

Zakljuĉci u ovom delu se zasnivaju na analizi odluka o organizaciji

opštinske/gradske uprave u izabranim gradovima i opštinama.

Energetska efikasnost se kao oblast po pravilu posmatra kao povezana sa

odrţivim razvojem i/ili zaštitom ţivotne sredine, a reĊe kao povezana sa

energetikom, bez obzira na rešenja iz zakona i drugih propisa. Planerski reĉnik pod

pojmom energetike obuhvata samo postrojenja i infrastrukturu za proizvodnju i

prenos energije, zanemarujući naĉin postupanja sa objektima i energijom. Lokalni

planski dokumenti (prostorni planovi, urbanistiĉki planovi, strategije odrţivog

razvoja) prepoznaju energetsku efikasnost u frazama „nekontrolisano trošenje

energije“, „potrebno posvetiti posebnu paţnju uštedama u potrošnji elektriĉne

energije, odnosno energetskoj efikasnosti“ – bez navoĊenja konkretnih mera. Pored

127

toga, energetska efikasnost se moţe naći u ponekom naslovu poglavlja planskog

dokumenta, ali bez ikakvih konkretnih mera.

Ni u jednoj izabranoj jedinici lokalne samouprave, osim Novog Sada, ne

samo da nema organa koji su nadleţni za poslove iz oblasti energetike, već se poslovi

energetike uopšte ne pominju. Lokalni organi nadleţni za pitanje energetike postoje

samo u tri jedinice lokalne samouprave u Srbiji (Beograd, Novi Sad i Niš). Prema

Kratkom opisu organizacije opštine Paraćin u oblasti energetskog menadţmenta iz

Energetskog bilansa za 2006. i 2009. godinu, „u okviru opštinske uprave ne postoji

organ koji se bavi energetskom efikasnošću, već se u okviru pojedinih sluţbi i javnih

preduzeća odreĊena lica, u sklopu svojih redovnih poslova, bave i poslovima koji

spadaju u ovu oblast“.

Sliĉna je situacija u svim gradovima i opštinama u Srbiji osim Beograda,

Novog Sada i Niša.

Lokalni nivo u Srbiji zapostavlja odreĊene obaveze propisane Zakonom o

energetici iz 2004. Pošto su sve izabrane jedinice lokalne samouprave donele akte o

lokalnoj upravi nakon lokalnih izbora 2008. godine, nejasno je zašto se poslovi iz

oblasti energetike iz Zakona ne navode kao poslovi ni jednog njihovog organa.

Stanje je naroĉito nejasno zbog toga što lokalna samouprava po tom Zakonu ima

iskljuĉivu nadleţnost na trţištu toplotne energije.

Ovakvo stanje naglašava potrebu za spoljnom, pre svega finansijskom

podrškom, iz centralnog budţeta i/ili iz donatorskih izvora, da bi energetska

efikasnost bila šire prisutna na lokalnom nivou.

Drugi pravac koji bi promenio stanje je pojaĉana aktivnost nadleţnog

ministarstva, što je dalo rezultate kod donošenje energetskog bilansa u dva navrata

(mada ostaje nepoznato koji je lokalni organ to radio, odnosno u svakoj jedinici

lokalne samouprave je to radio poseban organ, a u mnogima i lica izvan opštinske

uprave).

Konaĉno, kao veoma vaţan pravac za unapreĊenje stanja ostaje zakonsko

ureĊivanje energetske efikasnosti, što se ĉini kao metod koji moţe najviše da utiĉe na

lokalne vlasti u pogledu šire primene energetske efikasnosti.

5.4.2. Energetska efikasnost u lokalnim planskim dokumentima

Zakljuĉci u ovom delu su izvedeni iz analize razvojnih planskih dokumenata

usvojenih u poslednjih pet godina u izabranim opštinama i gradovima.

Lokalni prostorno-urbanistiĉki planovi ĉesto nisu pripremljeni kao najširi

razvojni planovi, nego samo kao pravni osnov za kontrolu gradnje objekata. Ovakav

statiĉki pristup ne potrebuje energetiku osim kao materijalni osnov i infrastrukturu.

128

Osim toga, upadljivo je da prostorno-urbanistiĉki planovi retko sadrţe ili uopšte ne

sadrţe pravila u vezi energetskih svojstava izgraĊenih objekata, ĉak ni u delovima

koji samo u osnovama ureĊuju pravila gradnje, što ozbiljno moţe umanjiti

energetsku efikasnost. Sa druge strane, lokalni razvojni planovi za pojedine oblasti su

znatno dinamiĉniji u pristupu pitanjima koja obraĊuju, ali se, zbog njihove

partikularnosti, u njima energetika i energetska efikasnost retko i/ili nedovoljno

obraĊuju. Ni jedan od izabranih gradova i opština nije doneo ni jedan planski

dokument specifiĉno usmeren na energetiku, pa samim tim ni na energetsku

efikasnost. Jedini izuzetak su energetski bilansi doneti za 2006. i 2009. godinu po

nalogu bivšeg Ministarstva rudarstva i energetike koji na lokalnom nivou nisu bili

obavezan predmet rasprave niti korišćenja u organima uprave.

Energetska efikasnost se kao oblast po pravilu posmatra kao povezana sa

odrţivim razvojem i/ili zaštitom ţivotne sredine, a reĊe kao povezana sa

energetikom, bez obzira na rešenja iz zakona i drugih propisa. Planerski reĉnik pod

pojmom energetike obuhvata samo postrojenja i infrastrukturu za proizvodnju i

prenos energije, zanemarujući naĉin postupanja sa objektima i energijom.

Lokalni planski dokumenti (prostorni planovi, urbanistiĉki planovi, strategije

odrţivog razvoja) prepoznaju energetsku efikasnost u frazama „nekontrolisano

trošenje energije“, „potrebno posvetiti posebnu paţnju uštedama u potrošnji

elektriĉne energije, odnosno energetskoj efikasnosti“ – bez navoĊenja konkretnih

mera. Pored toga, energetska efikasnost se moţe naći u ponekom naslovu poglavlja

planskog dokumenta, ali bez ikakvih konkretnih mera

Na osnovu pregledanih energetskih bilansa, moţe se reći da je ogromna

većina sprovedenih mera energetske efikasnosti finansirana iz lokalnih budţeta,

nezavisno od toga koji organi koriste zgrade i objekte na kojima su mere sprovedene.

Iako je primena mera energetske efikasnosti po pravilu veoma isplativa (u primeru iz

opštine Paraćin ostvarene su uštede od 75% godišnje, što pokazuje veliki

komercijalni potencijal energetske efikasnosti), opštine retko uzimaju komercijalne

kredite za namene sprovoĊenja mera energetske efikasnosti, dok se Republika, sa

druge strane, pokazuje kao nepouzdan sufinansijer.

Jedini lokalni planski dokument relevantan za energetsku efikasnost je

energetski bilans, mada ni ovaj dokument ne sadrţi celovit pristup povećanju

energetske efikasnosti. MeĊutim, u njemu se mogu pronaći sistemske prepreke za

veću primenu energetske efikasnosti na lokalnom nivou – od lošeg, odnosno u

najvećem broju opština nepostojećeg institucionalnog okvira, do nezainteresovanosti

javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća i nekvalifikovanosti rukovodstava

razliĉitih institucija (iz obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i kulture).

U celini, energetska efikasnost je nedovoljno percipirana u lokalnim planskim

dokumentima. Ona se najĉešće tretira odvojeno od oblasti energetike i još uvek nema

jasno mesto u planiranju razvoja.

129

6. ZAKLJUĈAK

Energetska efikasnost je esencijalno razvojno pitanje zemalja Evropske unije.

Projekti unapreĊenja energetske efikasnosti se odlikuju velikim eksternim efektima,

odnosno efekti na nivou drţave su neuporedivo veći nego što su to na nivou

domaćinastva, preduzeća i nivou samouprave.

Kada se mesto unapreĊenja energetske efikasnosti u energetskoj politici

Evropske unije od posebnog znaĉaja su sledećih pet direktiva: Direktiva 89/106/EEZ,

o usklaĊivanju zakonskih i upravnih propisa drţava ĉlanica o graĊevinskim

proizvodima, Direktiva broj 93/76/EEZ o ograniĉavanju emisije ugljendioksida

povećanjem energetske efikasnosti, Direktiva broj 2002/91/EK, Evropskog

parlamenta o promociji unapreĊenja energetske efikasnosti zgrada, Direktiva broj

2006/32/EK o energetskoj efikasnosti i energetskim uslugama, Direktiva broj

2009/28/EK o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Najvaţnije pravne akte koji regulišu oblast energetske efikasnosti moguće je

podeliti na: ratifikovane meĊunarodne ugovore i strategijske dokumente Vlade

Republike Srbije. MeĊu ratifikovanim meĊunarodnim ugovorima svojim znaĉajem

za oblast energetske efikasnosti se izdvajaju Ugovor o osnivanju energetske

zajednice i Ugovor o ratifikacija Kjoto protokola. Strategijske dokumente Vlade

Republike Srbije kojima je pravno regulisana oblast energetske efikasnosti moguće

je podeliti na energetske zakone i ostale relevantne zakone.

Najznaĉajniji pravni akat u oblasti energetske efikasnosti je Zakonom o

efikasnom korišćenju energije Republike Srbije koji je donet marta 2013. godine.

Ovim zakonskim aktom ureĊuju se uslovi i naĉin efikasnog korišćenja energije u

sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije; politika efikasnog

korišćenja energije; sistem energetskog menadţmenta; oznaĉavanje nivoa energetske

efikasnosti proizvoda koji utiĉu na potrošnju energije; minimalni zahtevi energetske

efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektriĉne i toplotne energije i

isporuci prirodnog gasa; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i

druga pitanja od znaĉaja za prava i obaveze fiziĉkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim

korišćenjem energije.

130

7. LITERATURA DRUGOG DELA

1. Eurostat, Anual report 2010. -

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/pgp_ess/0_DOCS/mt/Annual_

Report_2010.pdf

2. Direktiva 89/106/EEZ - http://eur-lex.europa.eu/legal-

content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:31989L0106&from=en

3. Direktiva broj 93/76/EEZ -

4. Direktiva broj 2002/91/EK - http://eur-lex.europa.eu/legal-

content/EN/TXT/?uri=CELEX:32002L0091

5. Direktiva broj 2006/32/EK

6. Direktiva broj 2009/28/EK - http://eur-lex.europa.eu/legal-

content/EN/TXT/?uri=CELEX:32009L0028

7. Harris, J. Ekonomija ţivotne sredine – savremeni pristup, Datastatus, Beograd,

(2009).

8. Jovović, D. Cvetanović, S. Ekonomske integracije i Evropska unija, Ekonomski

fakultet, Priština (2010).

9. Kjoto protokol, Sluţbeni glasnik Republike Srbije 88/07.

10. Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa

projekcijama do 2030. godine, /www.merz.gov.rs/lat/dokumenti/

11. Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, Ministarstvo energetike,

razvoja i zaštite ţivotne sredine, (U skladu sa obrascem predviĊenim Direktivom

2009/28/EZ – Odluka 2009/548/EZ), Beograd, 2013. godine.

12. Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (Sl.glasnik

RS br. 17/2007, 73/2007, 99/2009 i 27/2010)

13. Politika Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, Mihajlović Z.,

Privredna komora Srbije, Beograd, 10. decembar 2012.

14. Prokopijević, M. Evropska unija – uvod, Sluţbeni glasnik, Beograd (2005).

15. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Sluţbeni glasnik Republike Srbije

61/11.

16. Pravilnik o uslovima, sadrţini i naĉinu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada, Sluţbeni glasnik Republike Srbije 61/11.

17. Simurdić, M. Kovaĉević, A. Uticaj integracije Srbije u EU u obalsti energije,

FEFA, Beograd (2010)

18. Sluţbeni glasnik Republike Srbije, broj 62/06.

19. Sluţbeni glasnik Republike Srbije broj 88/07.


http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/pgp_ess/0_DOCS/mt/Annual_Report_2010.pdf

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/pgp_ess/0_DOCS/mt/Annual_Report_2010.pdf

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:31989L0106&from=en

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:31989L0106&from=en

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32002L0091




http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Pojednostavljeni%20nacionalni%20akcioni%20plan%20za%20obnovljive%20izvore%20energije.pdf

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Politika%20Republike%20Srbije%20u%20oblasti%20obnovljivih%20izvora%20energije.pdf

131



23. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Sl. glasnik RS

br.44/2005)

24. Ugovor o osnivanju energetske zajednice, Sluţbeni glasnik Republike Srbije

62/06.

25. Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvoĊaĉe elektriĉne energije (Sl.

glasnik RS,br.08/2013)

26. Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvoĊaĉa

elektriĉne energije (Sl. glasnik RS, br.08/2013)

27. Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.84/04.

28. Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije br.57/2011, 80/2011 –

ispr., 93/2012 i 124/12.

29. Zakon o efikasnom korišćenju energije, "Sluţbeni glasnik RS", br. 25/2013.

30. Zakon o planiranju i izgradnji, Sluţbeni glasnik Republke Srbije 72/09.

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Strategija%20razvoja%20energetike%20Republike%20Srbije%20do%202015.%20godine.pdf

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Uredba%20o%20merama%20podsticaja%20za%20povla�?ene%20proizvo?a?e%20elektri?ne%20energije.pdf

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Uredba%20o%20uslovima%20i%20postupku%20sticanja%20statusa%20povla�?enog%20proizvo?a?a%20el.%20energije.pdf

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Uredba%20o%20uslovima%20i%20postupku%20sticanja%20statusa%20povla�?enog%20proizvo?a?a%20el.%20energije.pdf

http://www.logo.rs/katalozi/Solar_Zakon/Nacrt%20Zakona%20o%20efiksanom%20kori�?enju%20energije.pdf

132

PRILOG 1 - Kreditna linije Ĉaĉanske Banke za projekte energetske

efikasnosi

ĈAĈANSKA BANKA AD86

- Prateći globalne energetske trendove,

Ĉaĉanska banka je zajedno sa Green for Growth Fund, u svoju kreditnu ponudu

uvrstila HIT ENERGY KREDITE za uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora

energije. Investiranjem u ovakvu vrstu projekata znaĉajno se moţe doprineti

smanjenu troškova energije, a samim tim i smanjenju ukupnih troškova.

Uslovi kredita

Iznos kredita: do 500.000 €

Namena: finansiranje projekata za uštedu energije i korišćenje obnovljivih

izvora energije

Rok: do 7 godina

Grace period: do 12 meseci

Nominalna kamtna stopa: 6 m EURIBOR + 5,5% godišnje

Naknada: 1,00% jednokratno

Efektivna kamatna stopa: 8,01% godišnje

ObezbeĊenje: u zavisnosti od kreditne sposobnosti i roka otplate: menice,

ovlašćenja, zaloga, depozit, garancija, jemstvo, hipoteka na

nepokretnosti

Mogući projekti:

- izolacija spoljnih zidova i krovova, zamena spoljnih prozora i spoljnih vrata

- zamena starih sistema grejanja modernim sistemima

- zamena klasiĉnih kotlova efikasnijim kondenzacionim kotlovima ili

kotlovima na pelet

- ugradnja energetski efikasnih sistema rasvete

- solarno termalni sistemi za toplu sanitarnu vodu

- zamena konvencionalnog sistema grejanja toplotnom pumpom

- mašine, oprema za proizvodnju - optimizacija kotlovskog postrojenja

- instrumenti kontrole i automatika

- zamena pumpi, ventilatora i drugih motora

- ugradnja frekventnog regulatora

- rekuperacija toplote, optimizacija ventilacionih sistema, zamena ĉilera itd.

- rekuperacija toplote

- veći ili kompleksniji solarno termalni sistemi

- izolacija cevovoda.

86 Izvor: www.cacanskabanka.co.rs

http://www.cacanskabanka.co.rs/

133

PRILOG 2 - Kreditna linije Procredit Banke za projekte energetske

efikasnosi

PROCREDIT BANKA AD87

- ProCredit banka, zahvaljujući kreditnoj liniji

KfW i sredstvima iz sopstvenog potencijala, nastavlja sa intenzivnom podrškom

projekata malih i srednjih preduzeća u sektoru unapreĊenja enegretske efikasnosti i

ekološki odrţivih projekata.

Tehnologije koje se mogu finansirati putem kredita za energetsku efikasnoѕt:

● Energetski efikasne proizvodne mašine

● Oprema za grejanje i hlaĊenje (kotlovi, toplotne pumpe, siѕtemi za

klimatizaciju...)

● Opšte tehnologije (elektro-motori, pumpe, frekventni regulatori...)

● Tehnologije koje koriѕte obnovljive izvore energije (solarni siѕtemi, kotlovi

na biomasu...)

● Transport (graĊevinske mašine, komercijalna i putniĉka vozila)

● Energetski efikasna poljoprivredna mehanizacija (kombajni, traktori i oѕtale

samohodne mašine)

● Neѕtandardne tehnologije (ĉileri, kancelarijska i oѕtala oprema)

ProCredit banka u svojoj ponudi za privredu ima dve linije kredita za

energetsku efikasnoѕt:

1. Standardna EE kreditna linija

● Projekti koji poѕtiţu minimalnu uštedu u potrošnji energije od 20%

● Minimalan iznos kredita 5.000 EUR, maksimalan iznos 1.000.000 EUR

● Rok otplate do 60 meseci

● EKS od 8,35%

2. EE kreditna linija uz bespovratna sredstva EU

● Projekti koji poѕtiţu minimalnu uštedu u potrošnji energije od 20%

● Minimalan iznos kredita 300.000 EUR

● Rok otplate od 37 do 120 meseci uz grejs period do 1 godine

● Bespovratna sredѕtva 15% od vrednoѕti kredita

● EKS od 8,90%

● Realna kamatna stopa nakon uplate granta od 3,46%

87 Izvor: www.procreditbank.rs

http://www.procreditbank.rs/

134

PRILOG 3 - Kreditna linije Unicredit Banke za projekte energetske

efikasnosi

UNICREDIT BANKA AD88

– Preko Unicredit banke dostupna je kreditna

EBRD kreditna, koja je detaljnije opisana u poglavlju 3.5.

Ono sto je veoma stimulativno kod finansiranja navedenih projekata je

donacija koja se odobrava (to su bespovratna sredstva) koja se nakon realizacije

projekta daju krajnjem korisniku. Donacija se krece od 10% pa naviše u zavisnosti

od vrste projekta koji se finansira.

Uslovi:

● Period kreditiranja: najĉešće 5 – 7 godina (izuzeci su moguci)

● Kamatna stopa: tromeseĉni EURIBOR + 7% pa naviše (izuzeci su moguci)

Dodatni uslovi:

● pošto se radi o projektima, zahteva se osnivanje posebnog pravnog lica

● kod projekata, mini hidro elektrane, uzima se zaloga na potrazivanjima prema

EPS-u kao i zaloga na udelima u preduzeću

● ukoliko postoji povezano pravno lice uzima se i jemstvo istog

● obavezna je hipoteka na nekretnini

88 Izvor: www.unicreditbank.rs

http://www.unicreditbank.rs/

135

PRILOG 4 - Kreditna linije Komercijalne Banke za projekte

energetske efikasnosi

KOMERCIJALNA BANKA AD89

– Kreditna linija namenjena pravnim

licima za razvoj energetske efikasnoti dostupna preko Komercijalne Banke:

Korisnici kredita - preduzeća, preduzetnici, lokalne samouprave, javna

preduzeća, skupštine stanara osnovani i registrovani u

skladu sa zakonskim propisima sa sedištem na teritoriji

Republike Srbije

Namena kredita - finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljivih

izvora energije. Primeri prihvatljivih projekata:

- Zamena grejnih sistema

- Izolacija spoljnih zidova i krovova

- Zamena spoljnih prozora i vrata

- Zamena osvetljenja

- Ugradnja termostatskih ventila na radijatorima

- Investicije u preduzećima – proizvoĊaĉima i/ili

dobavljaĉima energetski efikasne opreme

- Termalni solarni sistemi za toplu sanitarnu vodu

- Zamena konvencionalnih grejnih sistema sa toplotnom

pumpom

- Ugradnja fotonaponskih solarnih panela

- Grejanje, ventilacija i klimatizacija, poboljšanje izvora

grejanja, raspodela toplote, upotreba obnovljive energije,

komprimovanog vazduha, kombinovana postrojenja

toplotnih pumpi i elektroenergetskih postrojenja, odnosno za

to neophodna oprema, motori i ureĊaji

Iznos kredita

- - u skladu sa kreditnom sposobnošću, maksimalni iznos

kredita EUR 10.000.000,00

Kurs - - srednji kurs za isplatu kredita, otplatu glavnice, obraĉun

kamate

Valuta - RSD sa valutnom klauzulom u EUR

Rok otplate kredita - - od 13 do 60 meseci od datuma puštanja kredita u teĉaj

Grace period - - do 12 meseci

Otplata kredita - - u meseĉnim/kvartalnim ratama

89 Izvor: www.kombank.com

http://www.kombank.com/

136

Kreditna linija namenjena stanovništvu za unapreĊenje energetske efikasnoti

dostupna preko Komercijalne Banke:

Krediti se odobravaju za:

● Zamenu grejnih sistema

● Prikljuĉenje na gasovod ili drugi sistem grejanja

● Zamenu kotlova

● Izolaciju toplovoda

● Izolaciju spoljnih zidova i krovova

● Zamenu spoljnih prozora i vrata

● Ugradnju termostatskih ventila u radijatore

● Zamenu pumpi za centralno grejanje

● Zamenu sistema ventilacije i klimatizacije

● Zamenu rasvete (neonska svetla, kompaktne fluorescentne sijalice)

● Ugradnju termalnih solarnih sistema za toplu sanitarnu vodu

● Zamenu konvencionalnih grejnih sistema sa toplotnom pompom

Krediti su namenjeni projektima koji doprinose smanjenju potrošnje energije

i/ili smanjenje emisije CO2 od minimum 20%.

137

VRSTA KREDITA

KREDITI SA DEVIZNOM KLAUZULOM

KLIJENTI BANKE

IZNOS KREDITA Do visine vrednosti profakture ili predmera i predraĉuna radova i visine

kreditne sposobnosti podnosioca zahteva za kredit

VALUTA U KOJOJ

SE UGOVARA

KREDIT

Dinarski kredit indeksiran u EUR

KRITERIJUMI ZA

INDEKSIRANJE

EUR – srednji kurs NBS

ROK OTPLATE Do 60 meseci

NOMINALNA

KAMATNA STOPA

na godišnjem nivou,

promenljiva

6M EURIBOR + 6,45% 6M EURIBOR + 5,95%

OBEZBEĐENJE

KREDITA

-Dve blanko menice

korisnika kredita

-Za iznose iznad EUR

8.001,00 – po dve blanko

menice korisnika kredita i

kreditno sposobnog ţiranta

- Dve blanko menice korisnika kredita

-Hipoteka I ili II reda na nepokretnosti u korist

Komercijalne banke u odnosu min 1:2

-Osiguranje nepokretnosti vinkulirano u korist

Banke

NAKNADA BANKE 2% od iznosa kredita 1% od iznosa kredita

USKLAĐIVANJE

KAMATNE STOPE

UsklaĊivanje kamatne stope vezane za 6M EURIBOR vrši se svakog 30.06. i

31.12. primenom vrednosti 6M EURIBOR-a na dan 15.06. i 15.12.

OTPLATA KREDITA Meseĉno u dinarskoj protivvrednosti EUR po srednjem kursu NBS na dan

plaćanja meseĉnog anuiteta

UĈEŠĆE 30% od vrednosti profakture ili predmera i predraĉuna radova

PUŠTANJE KREDITA

U KORIŠĆENJE

Uplatom celokupnog iznosa na raĉun prodavca/izvoĊaĉa radova ili uplatom min

75% iznosa kredita na raĉun prodavca po profakturi, a ostatak uplatom na tekući

raĉun korisnika kredita

138

PRILOG 5 - Kreditna linije Bance Intesa za projekte energetske

efikasnosi

BANCA INTESA90

– Banca Intesa ad Beograd i Fond "The Green For

Growth Fund" (GGF) potpisali su Ugovor o kreditnoj liniji za podršku unapreĊenja

energetske efikasnosti. Pod energetski efikasnim uredjajem smatra se onaj koji ima

veliki stepen korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida

energije u drugi. Stanovništvu se na taj naĉin omogućava da ostvari znaĉajne uštede

primarne energije, utiĉući tako na sopstveni kvalitet stanovanja i doprinoseći zaštiti

ţivotne okoline.

Ovi krediti su namenjeni svim fiziĉkim licima i sluţe za finansiranje

izvoĊenja radova i nabavku opreme kojima će se unaprediti energetska efikasnost

objekata, pri ĉemu mora da se ostvari minimalna ušteda od 20%.

Sredstva se mogu iskoristiti za sledeće namene:

● Zamenu sistema grejanja (zamena starih sistema grejanja modernim

sistemima i klasiĉnih kotlova sistema centralnog grejanja modernim i

efikasnijim kondenzacionim kotlovima);

● Ugradnju termalno solarnih sistema za toplu sanitarnu vodu;

● Zamenu konvencionalnog sistema grejanja toplotnom pompom;

● Izolaciju spoljnih zidova i krovova (termoizolacija);

● Zamenu spoljnih vrata i prozora (ugradnja prozora sa dvostrukim staklima i

ugradnja predizolovanih vrata);

● Ugradnju termostatskih ventila na radijatorima (umesto ruĉno regulisanih

ventila);

● Zamenu pumpi za centralno grejanje novim elektronski regulisanim

pumpama (umesto pumpi koje rade bez elektronske regulacije).

Na raspolaganju su dva modela kredita za energetsku efikasnost:

90 Izvor: www.bancaintesa.rs

http://www.bancaintesa.rs/

139

1. Potrošački kredit za energetsku efikasnost u dinarima

Vrsta kredita Potrošaĉki kredit za energetsku efikasnost u

dinarima

Valuta kredita RSD

Kriterijumi za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje

Iznos kredita 20.000 - 800.000 RSD

Period otplate od 6 - 60 meseci

Uĉešće bez uĉešća

Kamatna stopa

(na godišnjem nivou)

18% fiksna

Instrumenti obezbeĊenja 2 menice sa klauzulom „bez

protesta“

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u

obraĉun efektivne kamatne stope

Naknada za obradu kreditnog

zahteva

1% fiksno od iznosa kredita, jednokratno unapred

pre realizacije kredita

2 menice 100 RSD

Trošak Kreditnog biroa 246 RSD

Troškovi koji padaju na teret korisnika a nisu poznati u trenutku oglašavanja

Bez dodatnih troškova

2. Potrošački kredit za energetsku efikasnost indeksiran u evrima

Vrsta kredita Potrošaĉki kredit za energetsku efikasnost indeksiran u

evrima

Valuta kredita EUR

Kriterijumi za

indeksiranje

U dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS

Iznos kredita 500 - 8.000 EUR (neto iznos kredita bez ukljuĉenih sredstava

uĉešća)

Uĉešće Minimum 30% uĉešća od iznosa profakture / fakture

Period otplate od 24 - 60 meseca

Kamatna stopa

(na godišnjem nivou)

8,55% fiksna prvih 24 meseca dok nakon tog perioda je 6M

EURIBOR + 8,20% godišnje, promenljiva*

Instrumenti obezbeĊenja 2 menice sa klauzulom „bez protesta“

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u

obraĉun efektivne kamatne stope

Naknada za obradu

kreditnog zahteva

1% fiksno od iznosa kredita, jednokratno unapred pre

realizacije kredita

2 menice 100 RSD

Izveštaj Kreditnog biroa 246 RSD

Troškovi koji padaju na teret korisnika a nisu poznati u trenutku oglašavanja

Bez dodatnih troškova

140

PRILOG 6 - Kreditna linije NLB banke za projekte energetske

efikasnosi

NLB BANKA91

– Preko NLB Banke dostupna je kreditna linija namenjena

stanovništvu za finansiranje projekata energetske efikasnosti. Krediti su namenjeni

za postavljanje izolacije, ugradnju energetski efikasnog grejanja, zamenu stolarije,

instalaciju ureĊaja koji će manje trošiti energiju.

Tip kredita Dinarski krediti Krediti indeksirani u EUR

Iznos od 50.000 do 1.000.000 dinara od 500 do 50.000 EUR

Rok otplate od 13 do 60 meseci od 13 do 120 meseci

Isplata kredita Uplatom celokupnog iznosa na raĉun prodavca / izvoĊaĉa

radova ili uplatom do 30% na tekući raĉun korisnika kredita a

ostatak po profakturi

Uĉešće / Depozit bez uĉešća i depozita 30% uĉešća

Nominalna KS 17,95%

(fiksna kamata)

6M Euribor + 8%

(varijabilna kamata)

Naknada 1%

EKS od 20,25% od 9,04%

91 Izvor: www.nlb.rs

http://www.nlb.rs/

141

PRILOG 7 - Kreditna linije Hypo Alpe Adria Banke za projekte

energetske efikasnosi

HYPO ALPE ADRIA92

– Hypo Alpe Adria Banka u ponudi ima potrošaĉki

krediti za unapreĊenje energetske efikasnosti. Potrošaĉki krediti za unapreĊenje

energetske efikasnosti namenjeni su za izvoĊenje radova i nabavku opreme kojima će

se unaprediti energetska efikasnost objekta, a za:

Postavljanje unutrašnje i spoljne izolacije zidova, krovova, potkrovlja,

podruma, terasa;

Postavljanje izolacije na sve prozore i spoljanja vrata na stambenom objektu;

Zamenu starih prozora novim koji efikasno ĉuvaju energiju;

Kupovinu novih bojlera za zagrevanje vode u sistemu centralnog grejanja;

Ugradnju sistema centralnog grejanja;

Rekonstrukciju grejanja: zamena starog i neefikasnog grejaĉa u okviru

postojećeg sistema za grejanje, zamena starih i neefikasnih kotlova novim,

prelazak na drugo gorivo sa niţim emisijama CO2

Kupovinu novih, energetskih efikasnih ureĊaja za zagrevanje prostorija;

Ugradnju sistema koji koriste obnovljive izvore energije: solarne ploĉe za

zagrevanje vode, kotlovi na biomasu, toplotne pumpe.

Krediti za unapreĊenje energetske efikasnosti u EUR sa osiguranjem

● Valuta kredita: EUR

● Iznos kredita za klijente sa prijemom plate/penzije: od 500 do 10.000 EUR, u

dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate

● Iznos kredita za klijente bez prijema plate/penzije: od 500 do 5.000 EUR u

dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate

● Za iznose veće od 5.000 EUR obavezno je evidentiranje cele plate/penzije pre

puštanja kredita u korišćenje

● Period otplate kredita: od 12 do 84 meseca

● Nominalna kamatna stopa fiksna: 15%

● Jednokratna naknada za obradu kredita: 2%

● Uĉešće: 30%

92 Izvor: www.hypo-alpe-adria.rs

http://www.hypo-alpe-adria.rs/

142

PRILOG 8 - Metodologija Fonda za razvoj Republike Srbije za

izradu investicionog programa

1. OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA

2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

2.1. Opšta informacija o investitoru

2.2. Poloţaj na trţištu plasmana i nabavke

2.3. Investiciona aktivnost

2.4. Tehniĉka i kadrovska opremljenost

2.5. Ekonomsko-finansijski rezultati poslovanje investitora

2.6. Konaĉna ocena razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora

3. ANALIZA TRŢIŠTA

3.1. Trţište prodaje (veliĉina trţišta, obim izvoza, uvoza i potrošnje, konkurencija,

distributivna mreţa, cene)

3.2. Trţište nabavke (osnovne i pomoćne sirovine, kanali nabavke, najveći dobavljaĉi-

domaće trţište, uvoz)

4. TEHNIĈKO-TEHNOLOŠKE OSNOVE

4.1. Asortiman i obim proizvodnje

4.2. Osnove tehnološkog procesa

4.3. Proraĉun kapaciteta i izbor opreme i alata

4.4. Materijalni bilans i normativ

4.5. Rešenje graĊevinskih objekata i instalacija (površina objekta)

4.6. Energija i fluidi

4.7. Plan radne snage

5. ANALIZA LOKACIJE

6. MERE ZAŠTITE

6.1. Mere zaštite ĉovekove okoline

6.2. Mere zaštite na radu

7. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA

7.1. Obim i struktura investicionih ulaganja u osnovna sredstva

7.2. Obraĉun potrebnih obrtnih sredstava

7.3. Obraĉun troškova proizvodnje i formiranje ukupnog prihoda

143

7.3.1. Fiksni troškovi

7.3.2. Direktni troškovi

7.3.3. Bruto zarade

7.3.4. Porezi i doprinosi

7.3.5. Formiranje ukupnog prihoda (domaće trţište/izvoz)

7.4. Izvori finansiranja

7.4.1. Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima

7.4.2. Obaveze prema izvorima finansiranja

7.5. Novĉani tokovi projekta

7.5.1. Dinamiĉki plan bilansa uspeha

7.5.2. Finansijski tok projekta

7.5.3. Ekonomski tok projekta

8. FINANSIJSKO-TRŢIŠNA OCENA PROJEKTA

8.1. Statiĉka ocena ekonomske efikasnosti projekta

8.1.1. Produktivnost projekta

8.1.2. Akumulativnost projekta

8.1.3. Ekonomiĉnost projekta

8.2. Dinamiĉka ocena ekonomske efikasnosti projekta

8.2.1. Neto sadašnja vrednost

8.2.2. Interna stopa rentabilnosti

8.2.3. Vreme povraćaja uloţenog kapitala

9. ANALIZA OSETLJIVOSTI

10. ZBIRNA OCENA

Documents

OE KONNOMMSSK AA II PPRRAAVNA AANNAALLIIZZA …media2.ipa-solarenergy.net/2015/03/Ekonomska-i-pravna-analiza-OIE.pdfSTRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025. ... razloga