МАТИЦА СРПСКАТемишварски одбор

The Timisoara Comittee of the Matica Srpska

MATICA SRPSKAComitetul Timișoara

Фотографија на корицамаСрпска саборна црква и Владичански двор у Темишвару

YU ISSN 0354-6721

ТЕМИШВАРСКИ ЗБОРНИКTHE TIMISOARA REVIEW

CULEGERE DE STUDII – TIMIȘOARA

8

Главни и одговорни уредник / Editor in-Chief /Redactor şef şi responsabil

Стеван БугарскиУредништво / Editorial Board / Redacţia

Академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), доц. др Ђорђе Ђурић,др Бранка Кулић, проф. др Миља Радан

Главни уредницидр Божидар Ковачек (1991–2000), др Миодраг Јовановић (2000–2005),

др Душан Попов (2005–2012), Стеван Бугарски (2012–)

НОВИ САД2015

САДРЖАЈCUPRINS

CONTENTS

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕARTICOLE ȘI STUDII

ARTICLES AND TREATISES

Љ у б о м и р С т е п а н о в, В е с н а С т е п а н о в, Статистички подаци о Србима у Румунији према државном попису 2011. године [Datele statistice cu privire la Sârbii din România – Statistical data on Serbs in Romania] . . .

М и о д р а г Ћ у р у ш к и н, Питање историјског Баната у односима Руму-није и Србије током 1914–1915. године [Chestiunea Banatului istoric în rela-ţiile României şi Serbiei în perioada 1914/15 – The question of the historical Banat region in the relations of Romania and Serbia during 1914–1915 years] .

Б о ж и д а р П а н и ћ, Срби у аустроугарском логору у Араду 1914–1918. – Sârbii în lagărul austro-ungar din Arad 1914–1918 [The Serbs in the Austro--hungarian concentration camp in Arad 1914–1918] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

П р е д р а г Р и с т и ћ, Света тајна храма Мале браће светог Антона Па-довског у Араду, изграђеног 1900–1904. [Taina sfântă a bisericii minoriţilor la Arad, construite în anii 1900–1904. – The holy secret of the minorites church in Arad, built between 1900–1904] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

С т е в а н Б у г а р с к и, Савез српских певачких друштава у Румунији [Uniunea societăţilor de cântări ale sârbilor din România – The Union of the Serbian singing societies in Romania] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИЛОЗИ И ГРАЂАNOTE ŞI DOCUMENTE

CONTRIBUTION AND MATERIALS

З о р а н М а р к о в, Оружје знаменитих Срба из збирки Музеја Баната у Те­мишвару [Arme ale unor personalităţi sârbe, păstrate în colecţiile Muzeului Banatului din Timişoara – Weapons of some Serbian historical figures, kept in the collections of the Museum of Banat in Timişoara] . . . . . . . . . . . . . . . .

Д е ј а н П о п о в, Свештенство Епархије темишварске 1797. године (1) [Sta-tistica preoţilor din Episcopia Timişoarei în anul 1797 (1) – The clergy of the Diocese of Timişoara in 1797 (1)] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ж и в а М и л и н, Мали ономастикон Срба у Банатској Црној Гори (XVIII–XX век) [Micul dicţionar onomastic al sârbilor din Muntenegru Bănăţean (sec. XVIII–XX) – Small onomastic dictionary of the Serbs from the Banat Monte-

7

27

39

59

67

79

91

negro (18th – 20th century) – Маленький ономастикон Сербов в Банатской Черногории (XVIII – XX в.)] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

С т е в а н Б у г а р с к и, О прослави стогодишњице рођења Бранка Радиче-вића у Румунији [Despre aniversarea în România a centenarului naşterii lui Branko Radičević – On the centennial anniversary in Romania of Branko Radičević’s birth] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

С т е в а н Б у г а р с к и, Боравак и смрт кнеза Александра Карађорђевића у Темишвару [Şederea şi moartea cneazului Aleksandar Karađorđević la Ti-mişoara – Prince Alexander Karađorđević’s stay and death in Timişoara] . .

И г њ а т и ј е П о п о в, О поседу Срба у Ченеју 1910. године [Despre posesorii de pământuri la Cenei în anul 1910 – On the land owners of Cenei in 1910] .

Д е ј а н Ј а к ш и ћ, Фонд Вршачке епархије у Архиву Војводине [Fondul Eparhiei Vârşeţului în Arhiva Voivodinei – The fund of the Diocese of Vršac at the Archive of Vojvo dina] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

А д р и ј а н а С и д а М а њ е а, Издавачки подухват Савеза Срба у Румунији 2013/14. [Activitatea editorială a Uniunii sârbilor din România 2013/14 – The publishing activity of the Union of Serbs in Romania 2013/14] . . . . . . . . . . .

СВЕДОЧАНСТВАMĂRTURII

TESTIMONIES

П а в л е С т а н о ј е в и ћ, О раду на сређивању архивске грађе Српске право-славне епархије у Темишвару од 2011. до 2014. године [Despre ordonarea materialului arhivistic al Episcopiei Ortodoxe Sârbe din Ti mişoara în perioada 2011–2014 – On the classification of the archive material of the Serbian Or-thodox Diocese of Ti mişoara in the period 2011–2014] . . . . . . . . . . . . . . . . .

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИCRITICĂ ŞI RECENZII

CRITIQUES AND REVIEWS

Д р а г а н Т у б и ћ, Банатски алманах, књ. 1–4, Савез Срба у Румунији, Те-мишвар 2010–2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Б р а н и с л а в П о п о в и ћ, Андреј Милин, Миодраг Милин, Цветко Ми-хајлов, Срби у Румунији за време комнизма: звучни архив и приручник о страдању / Sârbii din România in vremea comunismului . . . . . . . . . . . . . . .

Д у ш а н Ј . П о п о в, Живот између корица једне књиге: Александар Никић – Шанса и одлучност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

А л е к с а н д а р Т у м а р и ћ, Државотворна идеја тројице српских велика-на: грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића и Саве Текелије. Зборник радова са међународнога научног скупа: Темишвар, 11–12. но-вембра 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Сарадници у овом броју Зборника – Colaboratorii din prezentul număr al pe rio-dicului – Collaborators in this issue of the Collection of Papers . . . . . . . . . .

Именски регистар – Indice de nume – Name Index . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Географски регистар – Indice geografic – Geographic Index . . . . . . . . . . . . . . . .

111

149

155

173

183

189

199

215

217

219

221

225

231237

Ч Л А Н Ц И И Р А С П Р А В ЕUDC 314(=163.41)(498)”2011”

Љ у б о м и р С т е п а н о вВ е с н а С т е п а н о в

СТА ТИ СТИЧ КИ ПО ДА ЦИ О СР БИ МА У РУ МУ НИ ЈИ ПРЕ МА ДР ЖАВ НОМ ПО ПИ СУ 2011. ГО ДИ НЕ

СА ЖЕ ТАК: У овом пре гле ду из ве де ни су и си сте ма ти зо ва ни по да ци о срп-ском жи вљу у Ру му ни ји, пре ма зва нич но об ја вље ним ре зул та ти ма по пи са оба-вље ног 2011. го ди не. Уз та бли це и гра фи ко не до да та су ми ни мал на об ја шње ња. Као за кљу чак, ве ћи на по ка за те ља укла па се у оп шту по ја ву ка рак те ри стич ну за це лу др жа ву. Нај ви ше су за бри ња ва ју ћи по да ци ко ји се од но се на ста ро сну струк-ту ру и на та ли тет. Из по да та ка, ма хом на ве де них упо ре до са прет ход ним по пи си ма, у том прав цу мо же се на слу ти ти да љи не по вољ ни раз вој срп ског ста нов ни штва у Ру му ни ји.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: по пис ста нов ни штва, на та ли тет, број Ср ба у Ру му ни ји, уз раст, удео Ср ба у це ло куп ном ста нов ни штву, удео Ср ба у на ци о нал ним ма њи-на ма.

Нај но ви ји по пис ста нов ни штва у Ру му ни ји оба вљен је 20. ок то бра 2011. го ди не. У ства ри, ста нов ништво је о пи си ва но од 20. до 31. ок то бра 2011. али се по да ци од но се на мо ме нат „0” – 20. ок то бар.

За кон ску осно ву за по пис чи ни ли су: Хит на од лу ка Вла де Ру му ни је број 36/2007, За кон број 5/2008, Од лу ка Вла де Ру му ни је број 1502/2009. као и Пра вил ник Европ ског пар ла мен та и Са ве та Евро пе бр. 763/2008.

На осно ву Од лу ка Вла де Ру му ни је бр. 680/2001. и бр. 504/2001, по пис је ура ђен сход но прин ци пу сло бод ног из јаш ња ва ња ис пи та них осо ба, по свим став ка ма, укљу чу ју ћи на ци о нал ност.

По пи сом је об у хва ће но ста бил но ста нов ни штво, од но сно ре ги стро ва-ни су ру мун ски гра ђа ни са стал ним ме стом бо рав ка у зе мљи, чак и ако при-вре ме но бо ра ве у ино стран ству, као и осо бе са стра ним др жа вљан ством или без др жа вљан ства ко је су на дан по пи са има ле при вре ме ни бо ра вак у Ру му ни ји.

Зва нич не по дат ке си сте мат ски је об ја вио На ци о нал ни ин сти тут за ста-ти сти ку 1913. го ди не.1 Ре зул та ти по пи са при ка за ни су у те ри то ри јал ном

1 România. INS, Recensământul po pu laţie i şi al lo cuinţelor – 20 oc tom brie 2011, vol. I–I II, Bu-cu reşti 2013.

8

про фи лу, по сре ди на ма и жу па ни ја ма, са о бра зно ад ми ни стра тив но-те ри то-ри јал ној по де ли Ру му ни је на дан по пи са, та ко ђе и по раз вој ним ре ги ја ма.

У овом пре гле ду из дво је ни су и по по тре би ко мен та ри са ни по да ци ко ји се од но се на Ср бе.

1. Укуп ни број ста нов ни ка2

2002. 2011.По­ка­за­тељ­ Број % Број %

Све га ста нов ни ка 21.680.974 100.000.000 20.121.641 100.000.000од то га: а) Ру му ни 19.399.597 89.477.510 16.792.868 83.460.000б) при пад ни ци на ци о нал-них ма њи на 2.279.436 10.513.530 2.096.783 10.420.530

в) не из ја шње ни / не рас по-ло жи ве ин фор ма ци је 1941 0,008960 1.236.810 6,119470

У укуп ном бро ју ста нов ни ка Ср ба је би ло 18.076 ду ша, од но сно 0,008980%.

2. Ре зул та ти по пи са ста нов ни ка по на ци о нал но сти ма3

На ци о нал ност Број ста нов ни ка %Ру му ни 16.792.868 83,46Ма ђа ри 1.227.623 6,10Ро ми 621.573 3,09Укра јин ци 50.920 0,25Нем ци 36.042 0,18Тур ци 27.698 0,14Ру си Ли по ве ни 23.487 0,12Та та ри 20.282 0,10Ср би 18.076 0,09Сло ва ци 13.654 0,07Бу га ри 7336 0,04Хр ва ти 5408 0,03Гр ци 3668 0,02Је вре ји 3271 0,02Че си 2477 0,01По ља ци 2543 0,01Је вре ји 1361 0,01Оста ле на род но сти 26.544 0,13Не рас по ло жи ве ин фор ма ци је 1.236.810 6,13Укуп­но 20.121.641 100,00

2 România. INS, Recensământul po pu laţie i şi al lo cuinţelor – 20 oc tom brie 2011, vol. II, 2–3.3 Исто.

9

Од на ци о нал них ма њи на нај број ни ји су Ма ђа ри: они пред ста вља ју 36,88% свих ма њи на. Ср би за у зи ма ју осмо ме сто, од но сно 0,54% од свих 20 за себ но ре ги стро ва них ма њи на.

У по ре ђе њу са ре зул та ти ма по пи са од 18. мар та 2002. го ди не, кон ста ту је се сма ње ње укуп но га бро ја ста нов ни ка, и још из ра же ни је сма ње ње бро ја при пад ни ка на ци о нал них ма њи на.

3. Рас по ред Ср ба пре ма сре ди ни бо рав ка.4 Све до по пи са ста нов ни ка 1992. го ди не ве ћи на Ср ба у Ру му ни ји жи ве ла је на се лу. Пре ма по да ци ма по пи са из 2011. го ди не ве ћи на Ср ба жи ви у ур ба ној сре ди ни (у гра до ви ма и му ни ци пи ји ма). То ни је по сле ди ца зна чај ни јег по ме ра ња ста нов ни штва, не го су у ме ђу вре ме ну још не ка на се ља у ко ји ма жи ве Ср би про гла ше на за гра-до ве (Ре каш, Га та ја, Фа џет, Но ва Мол да ва).

Сре ди на Број Ср ба %Ур ба на 9073 50,19Ру рал на 9003 49,81Укуп­но 18.076 100,00

При од ре ђи ва њу сре ди не где не ко жи ви, има ло се у ви ду стал но ме сто бо рав ка убе ле же но у лич ним до ку мен ти ма (лич на кар та).

4. Син те зно ста ње срп ске ма њи не у Ру му ни ји пре ма ре зул та ти ма зва нич них по пи са ста нов ни ка за раз до бље 1930–2011.

На по ми ње мо да је по пис из 1930. го ди не био пр ви зва нич ни по пис ста-нов ни ка по раз гра ни че њу на кон Свет ско га ра та 1914–1918, ура ђен пре ма на уч ним и ме ђу на род ним стан дар ди ма до тич но га вре ме на, и ње го ви се ре-зул та ти узи ма ју као ос но ва за сва ка сни ја по ре ђе ња.

При раз ма тра њу тих по да та ка тре ба има ти у ви ду да у вре ме 1930–1977. у обра сци ма за по пис ни је по сто ја ла за себ на ру бри ка за Ср бе, већ су у ис тој ру бри ци упи си ва ни Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци (као кон сти ту тив ни на ро ди Ју го сла ви је); по не ком ау то ма ти зму то је за др жа но ду го чак и по сле Дру го га свет ског ра та.

По чев од 1992. го ди не, упит ни ци за по пис има ју за себ ну ру бри ку за Ср бе, и то је за др жа но и при по пи си ма 2002. и 2011. го ди не, та ко да су тек од та да ре зул та ти ре ле вант ни. По ре ђе ње је, ипак, ко ли ко-то ли ко мо гу ће и за ра ни је раз до бље, јер су у за јед нич кој по пи сној гру пи Ср би увек пред ста-вља ли око 85%.

4 Исто, 24–25.

10

Ср би (до 1977: Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци) 1930–2011.5

Го­ди­на­по­пи­са­

Број­по­пи­са­ни­х Ра­зли­ка­пре­ма­1930. Раз­ли­ка­пре­ма­2002.

Број % Број % 1930. 50.310 – 100,00 – 100,001956. 46.517 -3793 92,46 -3793 92,461966. 44.236 -6074 87,93 -2281 95,101977. 43.180 -7130 85,82 -1056 97,611992. 29.080 – – – –2002. 22.561 – – -6519 77,582011. 18.076 – – -4485 80,13

Опа жа се на гли пад укуп но га бро ја Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца са про-се ком од око 1500 осо ба на де це ни ју (у вре ме 1930–1977. го ди не око 15%). Из над про се ка био је пад усло вљен до пун ски и Дру гим свет ским ра том (то ва жи и за ве ћин ско, ру мун ско ста нов ни штво).

Чи ње ни ца је да је 1992. го ди не из јаш ње них Ср ба би ло 29.080, а де це-ни ју ка сни је би ло их је са мо 22.561. То је нај ве ћи пад: 6519 срп ских жи те ља ма ње, од но сно 22,47%. Ма ла је уте ха што је и укуп ни број ста нов ни ка Ру-му ни је од 2002. до 2011. ума њен за ми ли он и по (7,2%).

Не ула зе ћи у де таљ ну ана ли зу, на по ми ње мо да су глав ни узро ци опа-да ња бро ја ста нов ни ка уоп ште сле де ћи: на гло опа да ње на та ли те та, не га-тив ни сал до ми гра ци је (ле гал не и иле гал не) у ино стран ство, аси ми ла ци ја (у слу ча ју на ци о нал них ма њи на).

Гра фич ки при каз ево лу ци је бро ја Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца у Ру му-ни ји од 1930. до 1977, од но сно Ср ба од 1992. до да нас, пре до ча ва из ра же но по ве ћа ње стр ми не па да по чев од 1977. го ди не.

5. Рас по ред Ср ба по жу па ни ја ма.6 Из син те зе ре зул та та по пи са ста-нов ни ка 2011. го ди не про из и ла зи да Ср би жи ве ши ром це ле Ру му ни је; нај-ви ше их је у Та ми шкој жу па ни ји – 10.102 ста нов ни ка, нај ма ње у жу па ни ји Бо то шањ – све га је дан при пад ник срп ске ма њи не.

5 Исто, 3.6 Исто, 49–126.

11

Жу­па­ни­ја­ Број­Ср­ба­у­жу­па­ни­ји %­од­укуп­ног­бро­ја­Ср­ба­А рад 849 4,69Би хор 26 0,14Дам бо ви ца 466 2,58Долж 99 0,55Ка раш-Се ве рин 5036 27,86Клуж 25 0,14Ме хе динц 996 5,51Си би ју 22 0,12Та миш 10.102 55,89Ху не до а ра 33 0,18Му ни ци пиј Бу ку решт 215 1,19Оста ле жу па ни је 207 1,15Укуп­но 18.076 100,000

Да кле, на те ри то ри ји Ру му ни је нај ви ше Ср ба (93,95% од укуп ног бро ја) жи ви у че ти ри жу па ни је: Та миш, Ка раш-Се ве рин, Арад и Ме хе динц. У жу-па ни ји Та миш жи ви ви ше од по ло ви не укуп но га бро ја ста нов ни ка срп ске на ци о нал но сти у чи та вој Ру му ни ји.

За Ср бе у Ба на ту исто риј ски по да ци ука зу ју на мно го ве ков но бив ство-ва ње; из ван Ба на та их је 1930. би ло са мо у Бу ку ре шту. Рас пр ши ва ње Ср ба по це лој Ру му ни ји (са да 6,05% од но сно 1093 жи те ља) усле ди ло је углав ном по сле Дру го га свет ског ра та као по сле ди ца др жав не по ли ти ке: од ре ђи ва ње оба вез ног ме ста бо рав ка не згод ним ли ци ма, на сил но де пор то ва ње у Ба ра ган 1951, оба ве зно рас по ре ђи ва ње на ра дна ме ста ши ром др жа ве на кон за вр шет-ка сту ди ја за ви сно од по тре ба на ци о нал не при вре де, отва ра ње гра ди ли шта и слич но. По го до ва ла је и окол ност што је у пе ри о ду 1950–1990. др жа ва обез-бе ђи ва ла бо ље жи вот не и рад не усло ве на под ру чји ма у раз во ју и из град њи, та ко да су по не ки на ши су на род ни ци и до бро вољ но од ла зи ли на та под руч ја, та мо ма хом за сни ва ли по ро ди це и оста ја ли.

По се бан је слу чај са глав ним гра дом Бу ку ре штом. Ту са да жи ви 215 ду ша. И у ме ђу рат ном пе ри о ду ту је, уз ста ро се де о це Ср бе, жи ве ла ју го сло-вен ска ко ло ни ја. По сле Ре зо лу ци је Ин фор мби роа о ста њу у Ко му ни стич кој пар ти ји Ју го сла ви је, при до шао је та лас по ли тич ких еми гра на та из Ју го сла-ви је. Кра јем XX ве ка, као по сле ди ца гра ђан ског ра та на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је, до се лио се и у Бу ку решт из ве стан број ју го сло вен ских гра ђа на.

6. Упо ред ни пре глед Ср ба по ме сти ма Ба на та.7 Ипак, сре ди ште срп-ско га ста нов ни штва у Ру му ни ји оста је Ба нат, где је оно при сут но од дав ни-не у 56 ме ста. У по ре ђе њу са прет ход ним по пи сом, би ланс је у 2011. го ди ни не га ти ван за 51 од тих ме ста. Нај ве ће опа да ње бе ле жи се у Те ми шва ру, али

7 Љу бо мир Сте па нов, Са вез Ср ба у Ру му ни ји, Те ми швар 1997. За 2002. и 2011. го ди ну по-да ци ни су об ја вље ни по ме сти ма, а ов де су на ве де ни пре ма ин фор ма ци ја ма ко је смо до би ли у жу па ниј ским ди рек ци ја ма за ста ти сти ку или по сред ством оп шти на.

12

на гли пад се збио и у ви ше на ших тра ди ци о нал них ме ста: Вар јаш, Ве ли ки Се ми клуш, Ве ли ки Сем пе тар, Де та, Кет фељ, Ма че вић, Наћ ва ла, Не мет, Руд на, Са ра во ла, Сви ни ца, Со ка, Срп ски Се мар тон, Ста ра Мол да ва, Фен лак, Че неј.

По раст бро ја Ср ба за бе ле жен је са мо у че ти ри ме ста: Ке ча, Љуп ко ва, Ре ши ца и Ча над, а из но си укуп но 136 ду ша, ма хом на ших по врат ни ка из гра до ва или до се ље ни ка из дру гих се ла. Са мо у че ти ри на се ља Ср би чи не ви ше од 80% од укуп но га бро ја ста нов ни ка: Бе ло бре шка, Ди вић, Кра ље вац и Ра дим ња. У 37 на се ља Ср би чи не ма ње од 20% од укуп ног бро ја ста нов ни-ка. У 26 на се ља Ср би чи не ма ње од 10% од укуп ног бро ја ста нов ни ка, што је ско ро 50% од укуп ног бро ја на се ља Ба на та где жи ве и Ср би. Али има ме ста где Ср би чи не са да ма ње од 5% ста нов ни ка, а то су: Арад (са Арад-Га јем), Ве ли ки Се ми клуш, Ке ча, Кнез, Ма ли Беч ке рек, Ма ли Гај, Мо но штор, Над-лак, Ов се ни ца, Па рац, Пе чка, Ре каш, Ре ши ца, Те ми швар, Тол ва ди ја, Ча ко во, Ча над.

Ме­сто 1992.­го­ди­на 2002.­го­ди­на 2011.­го­ди­на­ Ра­зли­ка2002–2011.

Број % Бр. % Бр. % Бр. %Арад и Арад-Гај 554 0,3 602 0,3 425 0,3 -177 0Бе ло бре шка 622 87,4 566 81,2 477 84,1 -89 +2,9Вар јаш 837 20,8 501 12,4 359 9,3 -142 -3,1Ве ли ки Се ми клуш 586 4,5 452 3,5 367 3,0 -85 -0,5Ве ли ки Семпетар 706 35,3 520 24,7 400 19,7 -120 -5,0Гад 83 39,0 44 23,2 17 11,6 -27 -11,6Дежан 74 30,2 16 6,0 12 5,4 -4 -0,6Дента 228 10,4 167 7,4 124 5,7 -43 -1,7Дета 459 7,1 328 5,7 247 4,5 -81 -1,2Дивић 344 90,1 296 83,0 236 84,0 -60 +1,0Дињаш 358 37,3 352 35,1 211 21,8 -141 -13,3Ђир 102 15,1 63 9,2 54 8,1 -9 -1,1Златица 357 41,9 263 28,2 225 34, ‘-38 +5,8Иванда 214 39,7 148 24,2 71 11,0 -77 -12,3Кетфељ 393 26,5 288 18,8 186 14,0 -102 -4,8Кеча 80 4,4 48 2,5 52 2,8 +4 +0,3Кнез 43 1,6 26 0,9 18 0,6 -8 -0,3Краљевац 239 94,5 162 81,8 98 64,5 -64 -17,3Лесковица 319 73,8 281 61,8 171 60,0 -110 -1,8Луговет 409 59,3 333 47,1 286 54,6 -47 +7,5Лукаревац 30 28,8 41 33,1 11 10,4 -30 -22,7Љупкова 489 37,2 412 26,5 580 47,8 +168 +21,3Мали Беч ке рек 117 5,1 61 2,5 51 1,8 -10 -0,7

13

Ма ли Гај 11 5,3 8 4,1 5 2,8 -3 -1,3Ма че вић 643 89,6 492 76,4 366 70,5 -126 -5,9Мо но штор 62 4,4 24 1,2 11 0,1 -13 -1,1Му на ра 43 14,3 29 8,6 27 5,5 -2 -3,1Над лак 56 0,7 19 0,2 11 0,1 -8 -0,1Наћ ва ла 366 24,4 175 3,7 115 13,7 -60 -20,0Не мет 298 37,8 185 22,9 124 14,6 -61 -8,3Ов се ни ца 14 4,1 18 4,8 – – -18 –Па рац 88 4,6 60 3,4 44 2,0 -16 -1,4Пе тро во Се ло 301 77,8 218 65,7 136 48,4 -82 -7,3Печ ка 51 0,4 33 0,2 8 – -25 –По же же на 305 22,0 321 23,0 173 15,9 -148 -7,1Ра дим ња 504 83,7 481 81,4 408 81,4 -73 –Ре каш 40 0,8 97 1,9 – – -97 –Ре ши ца 244 0,3 217 0,2 340 0,5 +123 +0,3Руд на 337 51,4 164 22,1 115 15,8 -49 -6,3Са ра во ла 355 14,4 236 9,3 194 7,4 -42 -1,9Сви ни ца 1138 70,1 1011 63,4 835 90,3 -176 +26,9Со ка 275 51,4 124 23,2 82 19,1 -42 -4,1Со ко ло вац 647 77,0 557 64,0 436 63,6 -121 -0,4Срп ски Се мар тон 816 84,3 461 45,9 328 35,6 -133 -10,3Стан че во 313 56,6 241 59,2 137 35,3 -104 -23,9Ста ра (Но ва) Мол да ва 1782 15,1 1423 12,3 1016 8,7 -402 -3,6

Те ми швар 7616 2,3 6271 2,0 4843 1,5 -1.428 -0,5Тол ва ди ја 62 5,5 37 3,5 22 2,1 -15 -1,4Тор ња 87 7,5 50 5,1 35 3,0 -15 -2,1Ул беч 196 6,7 175 5,9 135 4,4 -40 -1,5Фен лак 396 11,4 224 6,5 162 6,0 -62 -0,5Фењ 171 14,6 120 10,2 97 8,1 -23 -2,1Ча ко во 110 3,7 75 2,7 57 2,1 -18 -0,6Ча над 401 10,1 266 3,7 269 6,4 +3 +2,7Че неј 712 32,9 532 26,3 428 24,2 -104 -2,1Ба зјаш – – – – 27 44,3 +27 –Шен ђу рац 179 21,7 82 10,7 55 10,8 -27 +0,1Укуп­но 26.262 – 20.396 – 15.719 -77 -4677 –

Из ло же но опа да ње бро ја Ср ба у Ба на ту то ком 1992–2011. ни је усло вље-но њи хо вим ра се ља ва њем ши ром Ру му ни је, јер је и ста ње у целој Ру му ни ји са свим слич но:

14

Упо ред ни те ри то ри јал ни пре глед Ср ба у Ру му ни ји

1992.­ 2002.­ Раз­ли­ка­1992–2002. 2011. Ра­зли­ка­

2002–2011.

Ба нат 26.262 20.396 -6519 16.983 -3413

Оста ла ме ста 2818 2165 -653 1093 -1072

Укуп­но 29.080 22.561 -6519 18.076 -4485

На гло опа да ње срп ског ста нов ни штва про пра ће но је и де мо гра фским ста ре њем, по што је због ума ње ног на та ли те та по рас тао удео осо ба ста ри-јих од 60 го ди на.

По себ ни про блем ис кр са ва у ве ћим ме сти ма где је број Ср ба ма ли, а то су гра до ви или се ди шта оп шти на. Ту су они уда ље ни јед ни од дру гих, те же ко му ни ци ра ју и за то је про цес од на ро ђа ва ња из ра зи ти ји.

Али у Ба на ту по сто је и ме ста где су Ср би ма ло број ни, ма хом по зни је на се ље ни, и не ма ју сво ју ор га ни зо ва ну за јед ни цу.

На се ља са срп ским жи вљем, а без тра ди ци о нал не срп ске за јед ни це Ме­сто­ Бр. Ме­сто­ Бр.

Арад ска жу па ни ја, све га 55 Та ми шка жу па ни ја, све га 764

Ка раш-се ве рин ска жу па ни ја, све га 302 Ре каш 69

Ора ви ца 69 Дум бра ви ца 59

Бок ша 33 Ђи рок 53

Су шка 26 Ги ро да 39

Ка ра ше во 22 Лу гож 34

Ка ран се беш 21 Жом бољ 31

Оста ла ме ста 131 Пер ја мош 30

Жу па ни ја Ме хе динц, све га 161 Шаг 30

Ор шо ва 74 Ве ли ки То по ло вац 33

Дро бе та Тур ну-Севе рин 55 Га та ја 27

Оста ла ме ста 32 Ки шо да 21

Оста ла ме ста 338

За ни мљи ва је, ме ђу тим, ево лу ци ја бро ја Ср ба у Те ми шва ру. Ка да су би ли нај ма ње број ни, има ли су нај ве ћи про це нат у це ло куп ном ста нов ни штву гра да, а ка да су би ли нај број ни ји, има ли су је дан од нај ма њих про це на та у це ло куп ном ста нов ни штву гра да, ко ји је за тим и да ље опа дао.

15

Ср би у Те ми шва ру8

Го­ди­на­ Број­Ср­ба %­од­укуп­ног­бро­ја­ста­нов­ни­ка

1854. 1770 8,6

1880. 1752 5,2

1910. 2482 4,7

1930. 2156 2,4

1940. 2498 2,3

1956. 3065 2,2

1977. 6268 2,2

1992. 7748 2,3

2002. 6271 2,0

2011. 4843 1,6

Вред ност ове та бли це је услов на, јер се Те ми швар као град ши рио и укљу чи вао је по ступ но при град ска на се ља, па је та ко мал те не при сва ком по пи су имао друк чи је под руч је, те су као Те ми швар ци по пи си ва ни и Ср би ко ји су на прет ход ном по пи су при па да ли не кој за себ ној оп шти ни.

Не спор но је ипак да је до вр то гла вог по ра ста бро ја Ср ба у гра ду на Бе-ге ју до шло као по сле ди ца раз во ја ин ду стри је, про па да ња се ла због ко лек ти-ви за ци је и сти му ла тив не ур ба ни за ци је. Це ли овај при лив до го дио се на ште ту на ших се ла, а ни ка ко не при род ним ра стом. На глим пре ла ском зна чај ног де ла срп ског жи вља из се ла у гра до ве, до шло је до раз би ја ња на ше тра ди ци о нал не се о ске за јед ни це. У но вим сре ди на ма Ср би ни су ус пе ли да вас по ста ве чвр сту ма њин ску за јед ни цу, и то су би ли по че ци пре та па ња у ве ћин ско, ру мун ско окру же ње.

У на ше до ба Ср би су и у Те ми шва ру у опа да њу, ка ко у ап со лут ном бро ју та ко и ре ла тив но. За јед ну де це ни ју, у раз ма ку од прет по след ње га до по след-ње га по пи са, њи хов број је ума њен за 1428 осо ба.

Ср би у Ру му ни ји су ве ћи ном пра во слав ци. У од го ва ра ју ћој та бли ци по пи са ја вља ју се за Ср бе ру бри ке „Срп ска пра во слав на ве ро и спо вест”, „Пра во слав на ве ро и спо вест” и „Ста ро вер ска ве ро и спо вест”. По сре ди су, нај ве ро ват ни је, ба нал не гре шке по пи си ва ча, ко ји су по бр ка ли пој мо ве. За то би у овој та бли ци све три ру бри ке тре ба ло ује ди ни ти, те раз ма тра ти као да је Ср ба пра во сла ва ца 17.191, од но сно 95,11%. Као ри мо ка то ли ци из ја сни ло се 219 осо ба; то би мо гли би ти Ка ра шев ци ко ји су се опре де ли ли као Ср би. Благ по раст бро ја ре ги стру ју при пад ни ци нео про те стант ских вер ских за-јед ни ца (3,13%).

8 Te meschburg – Te me svar – Ti mişoa ra, Kar lsru he 1994.

16

Срп ско ста нов ни штво пре ма ве ро и спо ве сти9

Ред­ни­бр­ој­ Ве­ро­и­спо­вест­ Број­вер­ни­ка %

1 Срп ска пра во слав на 11.112 61,472 Пра во слав на 6007 33,233 Ри мо ка то лич ка 219 1,214 Бап ти стич ка 200 1,115 Пен ти ко стал на 130 0,726 Хри шћа ни по је ван ђе љу 73 0,407 Ста ро вер ска 72 0,408 Уни јат ска 32 0,189 Адвен ти стич ка 25 0,14

10 Му сли ман ска 24 0,1411 Је хо ви ни све до ци 20 0,1112 Оста ле ве ро и спо ве сти 93 0,5113 Бе з ве ре и ате и сти 35 0,1914 Не до ступ ни по да ци 34 0,19

Укуп­но 18.076 100,00

Ве ћи ни Ср ба (90,34%) ма тер њи је зик је срп ски. Ипак, 9,23% Ср ба има као ма тер њи је зик ру мун ски. Са мо око 1,00% Ср ба има као ма тер њи не ки дру ги је зик, сем срп ског и ру мун ског. Са ма чи ње ни ца да 9,66% Ср ба има дру ги ма тер њи је зик, не ви ше срп ски, пра ви је до каз да се ми по ла ко ута па-мо у окол ну сре ди ну, од нос но да је то последица при род не аси ми ла ци је.

Срп ско ста нов ни штво пре ма ма тер њем је зи ку10

Ма­тер­њи­је­зик­ Број­ста­нов­ни­ка %Срп ски 16.329 90,34Ру мун ски 1666 9,23Ма ђар ски 46 0,25Не мач ки 16 0,08Оста ли 15 0,08Не рас по ло жив по да так 4 0,02Укуп­но 18.076 100,00

С дру ге стра не, та ко ђе пре ма по пи су, срп ски је зик ни је ма тер њи са мо Ср би ма. Го ди не 2011. све га 476 ста нов ни ка Ру му ни је ко ји ни су Ср би из ја ви ло је да им је ма тер њи је зик срп ски. Ме ђу њи ма нај број ни ји су Ру му ни, а то са мо по твр ђу је за кљу чак о при род ној аси ми ла ци ји.

9 România, INS, Recensământul po pu laţie i şi al lo cuinţelor–20 oc tom brie 2011, vol. II, 308–309.10 Исто, 234–235.

17

Оста ли ста нов ни ци Ру му ни је са срп ским ма тер њим је зи ком11

На­род­ност­ Број­ %Ру му ни 343 72,06Ро ми 59 12,39Нем ци 17 3,57Ма ђа ри 15 3,15Оста ли 36 7,57Не до ступ ни по да ци 6 1,26Укуп­но 476 100,00

Раз ви је ни пре глед пре ма уз ра сту и по лу са ста вљен је рас по де лом по пи-са них Ср ба у 16 ста ро сних гру па, са пе то го ди шњим ра спо ном. Пр ва гру па об у хва та де цу од 0 до 4 го ди не, а по след ња осо бе ста ри је од 74 го ди не.

Срп ско ста нов ни штво пре ма уз ра сту и по лу12

Уз­раст­ Све­га % Му­шки % Жен­ски %0–4 год. 395 2,18 182 2,05 213 2,315–9 год. 500 2,77 280 3,15 220 2,3910–14 год. 625 3,46 327 3,68 299 3,2515–19 год. 750 4,15 397 4,47 353 3,8420–24 год. 1033 5,71 563 6,34 470 5,1125–29 год. 851 4,71 474 5,34 377 4,1030–34 год. 954 5,28 520 5,86 454 4,7235–39 год. 1176 6,51 686 7,73 490 5,3240–44 год. 1473 8,15 816 9,19 657 7,1445–49 год. 1008 5,57 575 6,47 433 4,7150–54 год. 1360 7,52 712 8,02 648 7,0555–59 год. 1603 8,87 779 8,77 824 8,9660–64 год. 1783 9,86 839 9,45 944 10,2665–69 год. 1139 6.30 515 5,80 624 6.7870–74 год. 1205 6,67 469 5,28 736 8,0075–79 год. 167 5,90 374 4,21 693 7,5480–84 год 736 4,07 253 2,85 483 5,2585 и пре ко 417 2,32 118 1,31 299 3,28Укуп­но 18.076 100,00 8879 100,00 9197 100,00

Нај број ни ја гру па је од 60 до 64 го ди не, а нај ма ло број ни ја од 0 до 4 го-ди не.

11 Исто, 234.12 Исто, 42.

18

На гли пад на та ли те та усле дио је по сле 1993. го ди не, и та појава ни је пре ки нута. То мо же да бу де по сле ди ца ли бе ра ли за ци је пла ни ра ња по ро ди це (ле га ли за ци ја пре ки да труд но ће на зах тев) по сле 1989. го ди не, али је и по-сле ди ца фи зич ког сма ње ња бро ја при пад ни ка на ше на род но сти, та ко ђе и њи хо во га ста ре ња (пре ко 61% Ср ба ста ри ји су од 40 го ди на).

Ако гру пи ше мо на ше су на род ни ке пре ма жи вот ној до би, кон ста ту је мо да их је нај ви ше у гру пи од ра слих (56,97%) а нај ма ње је де це од 0 до 14 го ди-на (8,41%). Тре ће до ба (пре ко 60 го ди на) за у зи ма ви ше од тре ћи не (34,62%).

Об лик пи ра ми де на ста блу жи во та ука зу је на чи ње ни цу да је срп ска ма њи на за хва ће на на глим и си сте мат ским про це сом ста ре ња. По сто ји из ве-сно ура в но те же ње ме ђу по ло ви ма, с тим што су же не број но пре ваг ну ле у ста ри јим го ди на ма.

Ср би у Ру му ни ји по ста ро сним гру па ма и по ло ви ма

Срп ско ста нов ни штво по спо соб но сти дa ра ђа де цу13

Уз раст Све га осо ба Од то га Број % Му­шки % Жен­ски %

Де ца и омла ди на(од 0 до 19 год.) 2271 12,56 1335 15,94 1085 11,80

Би о ло шки спо соб ни да ра ђа ју: 20–44 год. 5487 30,35 3059 34,45 2428 26,40

Би о ло шки не способ ни да ра ђа ју: 45 год. и ви ше 10,318 57,09 4485 50,51 5684 61,80

Укуп­но 18.076 100,00 8879 100,00 9197 100,00

13 Исто.

19

Да кле, по спо соб но сти за ра ђа ње де це, пре ма ме ђу на род ним стан дар ди-ма кла си фи ка ци је, про из и ла зи да је 2011. го ди не тек око 30,00% при пад ни ка срп ске на ци о нал не ма њи не те о рет ски би ло спо соб но да ра ђа. Код жен ског по ла овај је про це нат још ма њи: 26,40%, а то су штин ски ути че на на та ли тет.

Из ле ти мич ног пре гле да школ ске спре ме про из и ла зи да је ве ли ка ве ћи-на Ср ба (99,19%) пи сме на. Са за вр ше ном шко лом ра зних ступ ње ва има их чак 98,38%. Нај ма ње 10 раз ре да има 55,27% на ших су на род ни ка. Го ди не 2011. ви со ку на ста ву има ло је за вр ше ну 2716 Ср ба (15,81%). У по ре ђе њу са оста-лим гра ђа ни ма Ру му ни је, Ср би у том по гле ду за у зи ма ју тре ће ме сто (по сле Је вре ја и Ма ђа ра).

Ср би ста ри ји од 10 го ди на пре ма школ ској спре ми14

По ка за тељ Број %Укуп­но­ 17.181 100,00од то га:Ви со ка на ста ва 2716 15,81Пост гим на зиј ска 445 2,59Ви ша гим на зи ја 4329 25,20Про фе си о нал на шко ла 2005 11,67Ни жа гим на зи ја 5198 30,25Основ на шко ла (I–IV раз ред) 2194 12,77Без за вр ше не шко ле 154 0,90Анал фа бе та 140 0,81

Пре глед омла ди не ко ја се шко лу је из гле да ова ко:

Ср би ста ри ји од 6 го ди на ко ји се шко лу ју15

Ни во школ ске уста но ве Број %Ср би ко ји по ха ђа ју не ку школ ску уста но ву 2273 100,00Ви со ко школ ска уста но ва 701 30,84Пост гим на зиј ска 34 1,50Ви ша гим на зи ја (IX –XII раз) 612 26,92Про фе си о нал на шко ла 10 0,44Ни жа гим на зи ја (V–VI II раз) 504 22,17Основ на шко ла (I–IV раз) 412 18,13

Ме ђу тим, не по ха ђа ју сва срп ска де ца срп ске шко ле.По по ло ви ма, му шкар ци су број ни ји у ка те го ри ји од про фе си о нал не

шко ле на ви ше, а же нске од ни же гим на зи је на ни же.

14 Исто, 504.15 Исто, 590.

20

Од укуп но га бро ја Ср ба у Ру му ни ји 2011. го ди не са мо је по ло ви на (49,74%) би ла у брач ном од но су.

Ср би пре ма гра ђан ском ста њу16

Гра ђан ско ста ње Број %А. Ле гал но брач но ста ње Не о же ње ни/не у да те, све га (од то га у до го вор ној за јед ни ци)

5436(629)

30,02(3,50)

Оже ње ни/уда те 8981 49,68Удов ци/удо ви це 2787 15,47Раз ве де ни/раз ве де не 872 4,83Укуп­но 18.076 100,00

Нео же ње ни/не у да те нај број ни ји су и има ју од 20 до 29 го ди на, а оже ње-ни/уда те од 30 до 64 го ди на. На нај но ви јем по пи су по ја ви ла се но ва ка те го-ри ја: осо бе у до го вор ној за јед ни ци (не ка да се то на зи ва ло „ди вљим бра ком”). У тој ка те го ри ји Ср ба има 3,50%, што је ре ла тив но ма ло и ап со лут но до бро, јер на ши сма тра ју брак је згром дру штва.

При ли ком по пи са ста нов ни ка 2011. го ди не по себ но су убе ле же не све Срп ки ње ста ри је од 15 го ди на, не за ви сно од њи хо во га брач ног ста ња. Оне су раз вр ста не у две гру пе: ко је су ро ди ле жи ву де цу и ко је ни су ро ди ле жи ву де цу (вид. та бе лу ис под). Све га је 5969 Срп ки ња ро ди ло жи ву де цу, а то је 70,51% од укуп но га бро ја. Све га је ро ђе но 10.455 жи ве де це, што би зна чи ло про сек од 1752 де те та на 1000 по ро ди ца.

Срп ки ње ста ри је од 15 го ди на ко је су ро ди ле жи ву де цу17

По ка за тељ Број %Же не ста ри је од 15 го ди на 8465 100,00Же не ко је ни су ро ди ле жи ву де цу 2496 29,49Же не ко је су ро ди ле жи ву де цу 5969 70,51

јед но де те 2657 44,51дво је де це 2566 42,99тро је де це 505 8,46че тво ро де це 152 2,55пе то ро де це 52 0,87ше сто ро де це 22 0,37сед мо ро и ви ше де це 15 0,25

Све­га­де­це 10.455 100,00

16 Исто, 344.17 Исто, 406–407.

21

Ак о пра ти мо број де це коју су Срп ки ње ро ди ле по је ди нач но, ве ли ка ве ћи на њих (87,50%) има јед но де те или два де те та; са мо 8,46% Срп ки ња ро-ди ло је три де те та; де се то ро и ви ше де це ро ди ле су све га три Срп ки ње.

Та кав при ра штај не до во љан је чак и за про сту ре про дук ци ју и угро жа-ва био ло шки, фи зич ки оп ста нак Ср ба на овим про сто ри ма.

При ли ком по пи са, ста нов ни штво Ру му ни је је раз вр ста но и у за ви сно-сти од еко ном ске си ту а ци је, и то у две ве ли ке гру пе: ак тив но ста нов ни штво (све га) и па сив но ста нов ни штво. Ср ба у ак тив ном по ло жа ју има 42,12%, а у па сив ном чак 57,88%.

Срп ско ста нов ни штво пре ма еко ном ској си ту а ци ји18

По ка за тељ Број %Ак тив но ста нов ни штво, од то га: 7627 42,12

за по сле ни 7168 93,98не за по сле ни 459 6,02тра же но во рад но ме сто 324 70,59тра же пр во рад но ме сто 135 29,41

Не ак тив но ста нов ни штво 10.449 57,88Укуп­но 18.076 100,00

Од ак тив них ста нов ни ка Ср ба ве ли ка ве ћи на њих је упо сле на (93,98%), док је број не за по сле них (зва нич но) био све га 459 осо ба, мно го ис под др-жав ног про се ка. Па сив но ста нов ништ во је про пор ци о нал но број но, и у окви ру ове ка те го ри је нај број ни ји су пен зи о не ри (56,43%), уче ни ци и сту-ден ти.

Не ак тив но срп ско ста нов ни штво19

По ка за тељ Број %Укуп­но 10.449 100,00Уче ни ци и сту ден ти 2065 19,76Пен зи о не ри 5896 56,43До ма ћи це 974 9,32Осо бе ко је из др жа ва ју дру ге осо бе 739 7,07Осо бе ко је из др жа ва др жа ва или при ват не ор га ни за ци је 172 1,65Осо бе ко је се из др жа ва ју из дру гих из во ра 125 1,20Дру ге си ту а ци је 478 4,57

Од Ср ба ко ји при вре ђу ју, 68,93% њих је за по сле но у не кој фир ми, 797 су по ро дич ни рад ни ци у соп стве ном до ма ћин ству; при ват них пред у зет ни ка има 1365.

18 Исто, 612.19 Исто, 613.

22

Срп ско ста нов ни штво пре ма про фе си о нал ном ста ту су20

Про фе си о нал ни ста ту с Број осо ба %Укуп­но,­од­то­га 7168 100,00

– за по сле ни 4941 68,93– вла сни ци 62 0,86– по сле ни ци на „лич ни ра чун” 1365 19,05– чла но ви ко о пе ра ти ве 3 0,04– чла но ви по ро дич них за дру га 797 11.12

Срп ско ста нов ни штво ко је при вре ђу је, пре ма за ни ма њи ма је по де ље но у ви ше гру па: нај број ни ји су зе мљо рад ни ци (28,08%), сле де за на тли је и ква-ли фи ко ва ни рад ни ци, тех ни ча ри и мај сто ри, док струч ња ци са ин те лек ту-ал ним и умет нич ким за ни ма њи ма за у зи ма ју 17,95%.

Срп ско ста нов ни штво ко је при вре ђу је, пре ма за ни ма њи ма21

По ка за тељ Број %Укуп­но­упо­сле­них,­од­то­га: 7168 100,00– у за ко но дав ним и из вр шним ор га ни ма, ру ко во ди о ци и

ви ши чи нов ни ци 196 2,73

– струч ња ци у ра зним до ме ни ма 1287 17,95– тех ни ча ри и оста ли струч ња ци у тех нич ком до ме ну 591 8,24– ад ми ни стра тив ни чи нов ни ци 341 4,76– на ме ште ни ци у до ме ну услу га 858 11,97– ква ли фи ко ва ни рад ни ци у до ме ну по љо при вре де,

шу мар ства и ри бо ло ва 213 28,08

– ква ли фи ко ва ни рад ни ци 938 13,08– опе ра те ри на ма ши на ма и ин ста ла ци ја ма 528 7,37– не ква ли фи ко ва ни рад ни ци 416 5,81

Упо ре ђу ју ћи ове по дат ке са про се ком за це лу Ру му ни ју, про изи ла зи да су Ср би у знат но бо љем по ло жа ју.

Ак тив но срп ско ста нов ни штво је раз вр ста но и пре ма при вред ним гра-на ма где је за по сле но. Нај ви ше их је у по љо при вре ди (31,53% од но сно 2260 осо ба). Сле ди за тим пре ра ђи вач ка ин ду стри ја где је за по сле но 16,71% ак-тив них Ср ба и Срп ки ња. Тр го ви на и услу ге упо сли ле су 10,07% на ших ак-тив них су на род ни ка. У на ста ви ра де са мо 442 осо бе.

Ре зул та ти по пи са по ка зу ју и уда ље ност рад них ме ста од ме ста ста но-ва ња. Ве ћи на Ср ба, 83,41%, има рад но ме сто у ме сту бо рав ка, док 1,90% пу-ту је у дру гу жу па ни ју. По пр ви пут по ја вљу је се по да так да 1,56% Ср ба има рад но ме сто у дру гој др жа ви.

20 Исто, 642.21 Исто, 620–621.

По ка за тељ Број %Укуп­но 7168 100,00у ме сту бо рав ка 5979 83,41у дру гом ме сту у жу па ни ји 941 13,13у дру гој жу па ни ји 136 1,90у дру гој др жа ви 112 1,56

За кључ на раз ма тра ња. Ве ћи на по ка за те ља за Ср бе укла па се у оп-шти тренд ка рак те ри сти чан за це лу Ру му ни ју. Нај ви ше су за бри ња ва ју ћи по ка за те љи ко ји се од но се на ста ро сну струк ту ру и на та ли тет.

Још јед на та бе ла би ће од ко ри сти за син те зне за кључ ке.

Син те зни при каз срп ског ста нов ни штва пре ма уз ра сту и по лу22

Уз раст Број % Му шки % Жен ски %Де ца (0–14) 1521 8,41 789 8,87 732 7,96Омла ди на (15–19) 750 4,15 397 4,47 353 3,84Све га (0–19) 2271 12,56 1186 13,34 1085 11,80По тен ци јал но ак тив ни (20–59) 9458 52,32 5125 57,72 4333 47,10

Ста ри (60 и ви ше) 6347 35,12 2568 28,92 3779 41,10Укуп­но 18.076 100,00 8879 100.00 9197 100,00

1. Ин декс ста ре ња, као од нос ста нов ни штва пре ко 60 го ди на и ста нов-ни штва до 19 го ди на:

а) За укуп ни број ста нов ни ка: 6347 : 2271 х 100 = 279,48%б) За му шке: 2568 : 1186 х 100 = 216,53%в) За жен ске: 3779 : 1085 х 100 = 348,29%По ка за тељ је не по во љан у сва три слу ча ја: у про се ку има ско ро три пут

ви ше ста ра ца од омла ди не (279,48%); још не по вољ ни ји је од нос код же на, где на сва ку де вој чи цу и омла дин ку до ла зе три и по ста ри це (348,29%). Све је ма ње мла до сти ме ђу Ср би ма у Ру му ни ји.

2. Сте пен за ви сно сти, као збир де це и ста рих у од но су на по тен ци јал но ак тив но ста нов ни штво из но си:

(6347 + 1521) : 9458 х 100 = 83,19%Овај по ка за тељ и ни је са свим лош, јер је још увек ма њи од 100%. Он ука-

зу је на чи ње ни цу да сва ки по тен ци јал но ак тив ни Ср бин тре ба да обез бе ди у про се ку оп ста нак за 0,8 не ак тив них.

Оп ште је при хва ће но да је сре ди на ко ја има ви ше од 10% чла но ва ста-ри јих од 60 го ди на оста ре ла сре ди на. Ми има мо 35,12% су на род ни ка ста ри јих од 60 го ди на.

22 Исто, 42.

23

24

Кри тич ни тре ну так за бу дућ ност на ци је на ста је ка да број ста нов ни ка ис под 19 го ди на бу де ма њи од 20%. Срп ско ста нов ни штво у Ру му ни ји мла ђе од 19 го ди на пред ста вља са мо 12,56%.

Ко ји су из гле ди за об но ву ста нов ни штва про су ди ће мо по бро ју де це.

Срп ске по ро ди це пре ма бро ју де це23

Го­дина­ Без­де­це 1–2­де­те­та

3–4­де­те­та 5–6­де­це­ Ви­ше­од­

6­де­це­Све­га­

по­ро­ди­ца1940. 2086 5667 1836 401 51 10.0402002. 2728 6690 861 103 35 10.4172011. 2496 5223 657 74 15 8465

Ов о по ре ђе ње опет ни је стро го пре ци зно, јер по да ци за 1940. го ди ну об у хва та ју са мо под руч је Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске, да кле Ба нат, док по да ци за 2002. го ди ну об у хва та ју све Ср бе у Ру му ни ји. Ипак, по што и са да ван под руч ја Епар хи је те ми швар ске жи ви све га 3,59% Ср ба, мо же се (уз ма лу ве ро ват но ћу да се по гре ши за 1 или 2%) је зи ком број ки ус твр ди ти да се број по ро ди ца са ви ше де це сма њио: за 53,10% (по ро ди це са 3–4 де те та), за 74,31% (по ро ди це са 5–6 де це), за 31,33% (по ро ди це са ви ше од 6 де це).

По што не рас по ла же мо пот пу ним по да ци ма о бро ју ро ђе них и умр лих за 2011. го ди ну, за да ља из ра чу на ва ња ко ри сти ће мо и ме тод про це не, од но-сно уоп шта ва ња.

Ср би у Ру му ни ји у ве ли кој ве ћи ни су пра во слав ци. Пре ма па ро хиј-ским из ве шта ји ма Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске за 2011. и 2012. го ди ну, ста ње је сле де ће:

Ста ти стич ки пре глед Епар хи је те ми швар ске24 По­ка­за­тељ 2011. 2012.

Број вер ни ка 16.308 16.541Број кр ште них 126 127Број вен ча них 65 65Број умр лих 409 378

Ако узме мо у об зир вред но сти из ове та бли це (и по јед но ста ви мо их у сми слу да број кр ште них сма тра мо јед нак бро ју ро ђе них, а да је ста ње ва-же ће за све Ср бе у Ру му ни ји), мо же мо из ра чу на ти још не ко ли ко син те зних по ка за те ља за го ди ну 2011:25

23 За го ди ну 1940. по да ци пре ма: Сло бо дан Ко стић, Ср би у ру мун ском Ба на ту. Ис то ри ски, број ни еко ном ско­при вред ни пре глед 1940. го ди не, Те ми швар 1941, 104.

24 Пре ма по да ци ма ко је је Кан це ла ри ја Епар хи је те миш вар ске до ста ви ла ау то ри ма.25 Ме то до ло ги ја при ла го ђе на пре ма: Сте ван Бу гар с ки, Се мар тон ски ле то пи си, Књи га дру га,

Те миш вар 2004, 365–367.

25

1. Оп шта сто па смрт но сти, као од нос бро ја смрт них слу ча је ва и бро ја ста нов ни ка би ла је:

409 : 16.308 х 1000 = 25,08‰од но сно, на сва ких 1000 на ших су на род ни ка умр ло је 25.

2. Оп шта сто па на та ли те та, као од нос бро ја ро ђе ња и бро ја ста нов-ни ка би ла је:

126 : 16.308 х 1000 = 7,73‰од но сно, ро ђе но је ско ро 8 де це на 1000 ста нов ни ка.

3. При род ни при ра штај, као ал ге бар ски збир бро ја ро ђе них и бро ја умр лих:

126 – 409 = –283не га ти ван је, од но сно број умр лих знат но је из над бро ја ро ђе них (на три умр ла, је дан ро ђен).

4. Сто па при род ног при раш та ја:(126–409) : 16.308 х 1000 = –17,35‰

из ра же но је не по вољ на, што би те о рет ски зна чи ло да нас за око 70 го ди на ви ше не ће би ти на овим про сто ри ма са од ред ни цом: Ср би.

Ме ђу тим, има ту и до ста те о рет ских прет по став ки, те се по на дај мо да их жи вот не ће све по твр ди ти; не мо же се, ме ђу тим, са ово га вре мен ског од-сто ја ња по у зда но твр ди ти да на ше жи вље ње не ће кре ну ти и не ким дру гим то ко ви ма.

DA TE LE STA TI STI CE CU PRI VI RE LA SÂRBII DIN ROMÂNIA (con form recensământului ofi cial din anul 2011)

Lju bo mir Ste pa nov, Ve sna Ste pa nov

Re zu mat

Ul ti mul recensământ al po pu laţie i şi lo cuinţelor din România a avut loc în anul 2011, iar da te le fi na le ofi ci a le au fost pu bli ca te în 2014. Au to rul Lju bo mir Ste pa nov a urmărit re zul ta te le recensămintelor ofi ci a le din anii 1992 şi 2002, procedând acum în ace laşi mod cu recensământul din 2011. În luc ra re sunt ex tra se şi si ste ma ti za te, sub formă de ta be le şi gra fi ce, da te le re fe ri to a re la po pu laţia sârbă din România. Ex pli caţii le însoţito a re sunt re du se la mi ni mum, da te le fi ind con clu den te de la si ne. Ma jo ri ta tea in di ca to ri lor se cir cum scriu ten dinţelor ca rac te ri sti ce pen tru întreaga ţară, fi ind sub aspect pro priu-zis de mo gra fic în ma re par te ne ga ti ve. În ca drul po pu laţie i sârbe apar ca de o se bit de îngri-joratoare va lo ri le in di ca to ri lor re fri to ri la vârstă şi la na ta li ta te. Da te le sunt com pa ra te cu ce le din recensămintele an te ri o a re, începând cu cel din anul 1930 şi se încearcă o pri vi re de an sam blu asu pra evo luţiei de până acum, cât şi una de perspectivă.

26

STA TI STI CAL DA TA ON SERBS IN RO MA NIA (Ac cor ding to the of fi cial cen sus con duc ted in 2011)

Lju bo mir Ste pa nov, Ve sna Ste pa nov

Sum mary

The last cen sus of po pu la tion and ho u sing in Ro ma nia was con duc ted in 2011, its fi nal of fi cial re sults be ing pu blis hed in 2014. The aut hor, Lju bo mir Ste pa nov, fol lo wed in de tail the re sults of the of fi cial cen su ses in 1992 and 2002 and ap plied the sa me met ho-do logy to 2011 cen sus. The pa per con ta ins– pre sen ted in form of ta bles and graphs – ex cerpts from the of fi cial re sults con cer ning Ser bian po pu la tion in Ro ma nia. The da ta be ing con-clu si ve by them sel ves, ad di ti o nal ex pla na ti ons are mi ni mal. Most of the de mo grap hic in di ca tors agree with the ten den ci es cha rac te ri stic for the co un try as a who le and are in the main ne ga ti ve. Among Ser bian po pu la tion, par ti cu larly wo rryin g are the in di ca tors con-cer ning age and na ta lity. The va lu es are com pa red to the ones re cor ded in the pre vi o us cen su ses, star ting with 1930. The aut hor of fers an over vi ew on the evo lu tion of Ser bian po pu la tion in Ro ma nia up to the pre sent, as well as so me ex pec ta ti ons for the fu tu re.

UDC 94(497.11:498)”1914/1915”314(497.113 Banat)”1914/1915”

М и о д р а г Ћ у р у ш к и н

ПИ ТА ЊЕ ИСТО РИЈ СКОГ БА НА ТА У ОД НО СИ МА РУ МУ НИ ЈЕ И СР БИ ЈЕ ТО КОМ 1914–1915. ГО ДИ НЕ

СА ЖЕ ТАК: Од мах по из би ја њу Ве ли ко га ра та Евро па је при жељ ки ва ла и оче-ки ва ла рас пад Ау стро у гар ске. На ста ла је при род на те жња ма тич них зе ма ља да при-по је де ло ве на се ље не њи хо вом на род но шћу. По себ на те шко ћа ис кр сла је у ве зи са ме шо ви то на ци о нал ним обла сти ма, ка кав је био и Ба нат, по што су на ње га исто вре-ме но по ла га ли пра во и Ма ђа ри, и Ру му ни, и Ср би. Ис ход по де ле на кон ра та углав-ном је по знат, а у ра ду се из но се, на осно ву исто риј ских до ку ме на та, де та љи ди пло-мат ских за ку ли сних рад њи ру мун ске и срп ске стра не пре ула ска Ру му ни је у рат.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ба нат, Ве ли ки рат, Ни шка де кла ра ци ја, про јек ти за по де лу и раз гра ни че ње, Ни ко ла Па шић, Ни ко лај (Ве ли ми ро вић).

Сход но ре зул та ти ма др жав но га по пи са у Угар ској 1910. го ди не, по чет-ком ХХ ве ка у исто риј ском Ба на ту је жи ве ло 1.366.218 ста нов ни ка; ет нич ко ша ре ни ло би ло је из ра же но: у ста нов ни штву је би ло за сту пље но чак 16 на-род но сти; нај круп ни ји удео има ли су Ру му ни, Нем ци, Ср би и Ма ђа ри [I oan Mun te a nu, 2006: 283]. Убр зо по сле из би ја ња Свет ско га ра та 1914. ди пло ма-ти ја Ср би је, ко ју је пред во дио Ни ко ла Па шић, пре ми јер и ми ни стар спољ них по сло ва, уста но ви ла је рат не ци ље ве Ср би је, по што је пре о вла да ва ло убе-ђе ње да мо дер ни ра то ви не мо гу тра ја ти ду же од два-три ме се ца и узда ва ло се у то да ће и овај рат би ти окон чан убр зо по свом из би ја њу 15. ју ла 1914. [Милорад Ек ме чић, 1990: 208]. По сле по бе де вој ске Кра ље ви не Ср би је у Цер ској бит ки 8. ав гу ста 1914. по ра сло је узда ње Ср ба у соп стве не сна ге и по рас тао је углед Ср би је у ау стро у гар ским обла сти ма где су Ср би жи ве ли.

У окру жни ци Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ср би је од 22. ав гу ста 1914. са оп ште ни су пред став ни штви ма Ср би је ци ље ви за ко је се вој ска бо ри. Глав ни циљ Ср би је био је ства ра ње цен тра ли зо ва не др жа ве на за па ду Бал-кан ско га по лу о стр ва као не пре мо сти ве пре пре ке за не мач ку екс пан зи ју ка Ис то ку. У но ву ју жно сло вен ску др жа ву пред ви ђа ло се да бу ду укљу че на сва на се ља у ко ји ма жи ве Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци, то јест исто риј ске про вин-ци је Ср би ја, Бо сна и Хер це го ви на, Хр ват ска, Сло ве ни ја, Срем, Бач ка, Ба нат и Дал ма ци ја. Срп ски ди пло ма ти су упо зо ре ни да би на Ба нат и Ру му ни ја мо-гла по ла га ти пра во, по зи ва ју ћи се на исто риј ско на че ло и удео Ру му на у ње-ном ста нов ни штву. Сма тра ло се да европ ско јав но мње ње тре ба при пре ми ти за срп ски ин те рес, осо би то што су на ју жно сло вен ски ет нич ки про стор те ри-

28

то ри јал но пре тен до ва ли сви су се ди Ср би је. У том сми слу са ста вљен је спи-сак од 28 на уч ни ка, ве ћи ном бе о град ских уни вер зи тет ских про фе со ра, ко ји ће во ди ти про срп ску про па ган ду у Лон до ну, Па ри зу, Ри му и Пе тер бур гу. У том обим ном ко лек ти ву на шли су се: исто ри чар и ге о граф Јо ван Цви јић, исто ри чар Јо ван Ра до нић, фи ло лог ака де мик Алек сан дар Бе лић, ди пло ма та Сло бо дан Јо ва но вић, бо го слов Ни ко лај (Ве ли ми ро вић), еко но ми ста Ко ста Сто ја но вић, про фе сор Љу бо мир Сто ја но вић и дру ги [Dra go slav Jan ko vić, 1969: 97]. Исто вре ме но су при ку пља ни до ку мен тар ни ма те ри ја ли из срп ских и ино стра них ар хи ва и са те ре на, као осно ва за ме мо ран дум ко ји би био упу-ћен ве ли ким си ла ма у по гле ду срп ских те ри то ри јал них зах те ва.

Ни ко ла Па шић је 30. ав гу ста 1914. пи сао Ми лен ку Ве сни ћу, ам ба са до ру Ср би је у Па ри зу, да на уч ни ци при ку пља ју до ка зни ма те ри јал за ме мо ран дум и да је на ре дио да се по себ на па жња по кло ни ста ти стич ком и ет но граф ском ма те ри ја лу у по гле ду Ба на та, ко ји је по тре бан за бу ду ће раз гра ни че ње из-ме ђу Ср би је и Ру му ни је [Милорад Ек ме чић, 1990: 309].

Исто је он по слао Ми ро сла ву Спа лај ко ви ћу, ам ба са до ру Ср би је у Пе тер-бур гу, упут ства у по гле ду те ри то ри јал них по тра жи ва ња, уз ма пу на ко јој је би ла уцр та на гра ни ца из ме ђу Ср би је и Ру му ни је [An te Man dić, 1936: 107].

Ср би ја је зах те ва ла Ба нат у гра ни ца ма где је срп ски еле ме нат пред ста-вљао ве ћи ну ста нов ни штва, али је стра те шка гра ни ца знат но по ме ре на на ис ток, у Ба нат ске пла ни не, под обра зло же њем да тре ба об у хва ти ти и Ка ра-шев це ко ји су жи ве ли у око ли ни Ре ши це. Ни ко ла Па шић је за цр тао гра нич ну ли ни ју од Ду на ва, из над Ор шо ве, ка пла нин ским вр хо ви ма, ју жно од Та ми ша, за тим на за пад до Мо ри ша, оста вља ју ћи Лу гож, Ли по ву и Арад Ру му ни ји, а Те ми швар, Вр шац и Бе лу Цр кву Ср би ји. За Ср би ју – истицао је ми ни стар спољ них по сло ва – Ба нат је био зна ча јан и по то ме што су та мо ро ђе ни по је-ди ни пр ва ци Ср би је из вре ме на ра та: вој во да Ра до мир Пут ник, Ла зар Па чу и Ми хај ло Пу пин. Пре ми јер Ср би је је зах те вао од Пред став ни штва у Бу ку-ре шту да под ви дом до пи са из Ср би је, ин тер вјуа и на пи са у бу ку ре штан ским но ви на ма ис так не ми шље ње срп ске вла де у по гле ду бу ду ће га раз гра ни че ња у Ба на ту, у сми слу упут ста ва ко је је прет ход но до би ло. Ок то бра 1914. упу ћен је у Бу ку решт са по себ ним за дат ком ста ри по ли ти чар Ђор ђе Ген чић, да би се ин фор ми сао о на ме ра ма ру мун ске вла де. Он је од сво јих ру мун ских при-ја те ља до знао да и Ру му ни ја по ла же пра во на Ба нат [Никола Б. По по вић, 1977: 229].

Иа ко се но вем бра 1914. Ср би ја на ла зи ла на пра гу ка та стро фе, од ви ја ле су се при пре ме за уче шће на Ми ров ном кон гре су. Ра ди од бра не рат них ци-ље ва, тре ба ло је да ди пло ма ти ја Ср би је на сту пи на кон гре су с по ли тич ким на че ли ма ко је мо же за сту па ти со лид ном ар гу мен та ци јом: ет нич ко на че ло, то јест пра во Ју жних Сло ве на да се ује ди не у за јед нич ку др жа ву, и ге о граф-ско-стра те шко на че ло, то јест обез бе ђе ње стра те шких гра ни ца на се ве ру Ал ба ни је и у Ба на ту. Кон тра о фан зи ва срп ске вој ске за по че та 20. но вем бра де ло ва ла је охра бру ју ће, јер су се ау стро у гар ске тру пе, из не на ђе не нео че ки ва-ним кон тра на па дом вој ске ко ју су сма тра ле сло мље ном, по вла чи ле у не ре ду и с ве ли ким људ ским и ма те ри јал ним гу би ци ма, пре ма Дри ни, срп ско-ау стро-у гар ској гра ни ци.

29

У тим окол но сти ма са ста вље на је ко а ли ци о на вла да под пред сед ни-штвом Ни ко ле Па ши ћа 22. но вем бра 1914. Но ва вла да је из ра ди ла Ни шку де­кла ра ци ју, ко ја је до 18. но вем бра 1918. оста ла основ ни до ку ме нат осло бо ди-лач ког по кре та и на ци о нал ног је дин ства Ју жних Сло ве на. Па шић је про чи тао Ни шку де кла ра ци ју пред срп ском На род ном скуп шти ном, у при су ству Но е ла Бак сто на (Noel Bux to ne), ути цај но га чла на До њег до ма Ве ли ке Бри та ни је, ко ји је у сво јој књи зи The War and the Bal kans [Рат и Балкан] опи сао ток за се-да ња и усва ја ња то га до ку мен та [Ми ло рад Ек ме чић, 1990: 212]. У до ку мен ту су об у хва ће ни те ри то ри јал ни зах те ви за ко је се и бо ри чи тав срп ски на род. Ба нат је био јед на од исто риј ских про вин ци ја Ау стро у гар ске ко ја је сле ди ла да бу де осло бо ђе на и укљу че на у но ву др жа ву Ју жних Сло ве на. Ар гу мен ти за по тра жи ва ње те гра ни це би ли су:

1. Обез бе ђе ње Мо рав ске до ли не, ко ја је има ла од лу чу ју ћи стра те шки зна-чај за Ср би ју, јер је би ла глав на са о бра ћај ни ца из ме ђу Ду на ва и Со лу на, при ста ни шта на Егеј ском мо ру;

2. Нео п ход ност да се обез бе ди пре сто ни ца, по ду нав ски гра до ви од Бе о-гра да до Кла до ва и чи та ва област уз Ба нат, ко ја еко ном ски и тр го вин ски те жи Бе о гра ду;

3. Пре сто ни ца Ср би је не мо же би ти без бед на све док ис точ на гра ни ца не бу де пра ти ла ли ни ју пла ни на на ле вој оба ли Та ми ша;

4. Све ба нат ске са о бра ћај ни це усме ре не су ка Бе о гра ду, не ка Ру му ни ји;5. Ста нов ни ци Дал ма ци је, Бо сне и Хер це го ви не, Цр не Го ре, ко ји су се

због не до стат ка ора ће зе мље исе ља ва ли у Аме ри ку, мо гли би би ти на-се ље ни у Ба нат;

6. Пла ни не на ле вој оба ли Та ми ша је су је ди на при род на, ге о граф ска и стра-те шка гра ни ца из ме ђу бу ду ћих су сед них др жа ва Ср би је и Ру му ни је;

7. Пред ло же на гра ни ца је сте про ду же так ис точ не гра ни це Ср би је пре ма се ве ру, ма да у ис точ ном де лу Ба на та по сто ји област у ко јој пре о вла ђу је ру мун ски еле ме нат, а у за пад ном и цен трал ном де лу ба нат ско ста нов ни-штво је по ме ша но;

8. Сход но ста ри јим по пи си ма, у за пад ном Ба на ту, у ства ри у Ба нат ској ни зи ји, Ср би и оста ли Сло ве ни би ли су у ре ла тив ној ве ћи ни пре ма Ру-му ни ма.Ста ње је та ко пред ста вље но да би Ср би ја би ла успе шна на пре го во ри ма

за до де љи ва ње Ба на та. У ко рист по тра жи ва ња Ба на та ди пло ма ти ја Ср би је је још ис ти ца ла ар гу ме нат да су се Ср би бо ри ли за ау то но ми ју Ба на та, и уз одо-бре ње ау стриј ско га ца ра ство ри ли Вој во до ви ну Ср би је, у ко јој је би ло об у хва-ће но мно го срп ских цр ка ва и 11 ма на сти ра [Милорад Ек ме чић, 1990: 268].

Кру го ви јав но га мње ња ко ји су по др жа ва ли на ци о нал ни про грам срп-ске вла де би ли су обра зо ва ни од шко ло ва них љу ди, нај ве ћим де лом од уни-вер зи тет ских про фе со ра и ли цеј ско га на став нич ког ка дра, ко ји су уз адво-ка те пред ста вља ли во де ћу дру штве ну сна гу у свим срп ским по ли тич ким пар ти ја ма. Пре ма ми шље њу ко је је за сту па ла срп ска ин те ли ген ци ја, но вом ју жно сло вен ском др жа вом тре ба ло је да бу ду об у хва ће ни сви Ср би, Хр ва ти и Сло вен ци. По схва та њу срп ских по ли ти ча ра гра ни це бу ду ће ју жно сло вен-ске др жа ве тре ба ло би да об у хва те сва на се ља у ко ји ма оби та ва ју њи хо ви

30

су на род ни ци, не за ви сно од њи хо во га бро ја, чак ако би у по је ди ним под руч-ји ма пред ста вља ли не знат ну ма њи ну. Срп ски на уч ни ци су се осла ња ли на ста ре по пи се од XIV до XVI II ве ка, али се у ме ђу вре ме ну ет но де мо граф ско ста ње у XIX ве ку мно го из ме ни ло; за то је би ло и по тра жи ва ња за те ри то-ри ја ма у ко ји ма је ве ћин ско ста нов ни штво би ло дру ге на род но сти.

Те те жње срп ске ин те ли ген ци је нај бо ље је и нај ко рект ни је из ра зио исто ри чар Ста но је Ста но је вић у свом члан ку „На ше пре тен зи је”, об ја вље-ном у бе о град ској По ли ти ци 10. де цем бра 1914. У том члан ку он је украт ко из нео те ри то ри јал на по тра жи ва ња Ср би је:

Ср би ја ни је во ди ла ра то ве по след њих го ди на да осва ја и за во је ва ва, не го је ра то ва ла да оси гу ра сво ју еко ном ску не за ви сност, да бра ни сво ју сло бо ду и да осло ба ђа сво ју бра ћу из ту ђег роп ства. Пре ма то ме, Ср би ја, на осно ву под-не се них жр та ва и по стиг ну тих успе ха има пра ва да тра жи да до би је гра ни це ко је ће об у хва ти ти све ње не су на род ни ке (на рав но, и хр ват ског и сло вен ског име на), ко је ће чи ни ти згод ну ге о граф ску це ли ну, и пре ма то ме згод ним и при род ним ко му ни ка ци о ним прав ци ма и ве за ма омо гу ћи ти еко ном ски жи-вот и на пре дак у сви ма прав ци ма, и на по слет ку, ко је ће, ко ли ко је то мо гућ но, оси гу ра ти од бра ну др жа ве, осо би то од из не над них и муч ких на па да ја.

Ср би ја ће, да кле, ка да се бу де пре го ва ра ло о ми ру, сво је пре тен зи је фор-му ли са ти пре ма на ци о нал ним, ге о граф ско-еко ном ским и ге о граф ско-стра те-гиј ским по тре ба ма.

Пре све га мо ра би ти ис так нут прин цип да ни јед на област где наш на род ста ну је не сме оста ти у ту ђој др жа ви. При ре ша ва њу о тим обла сти ма не ће и не сме има ти ва жно сти пи та ње ко ли ко про це на та на шег еле мен та има у по је-ди ним обла сти ма, јер Ср би ја ни је ра то ва ла да осво ји кра је ве у ко ји ма има то ли ко и то ли ко про це на та Ср ба, не го је она во ди ла три кр ва ва ра та, у ко ји ма је из гу би ла по ло ви ну сво је вој ске, да осло бо ди, и то да осло бо ди све сво је са-пле ме ни ке. И због то га мо ра ју све обла сти у ко ји ма у ма си ста ну је наш на род ући у обим срп ске др жа ве.

Пре ма том прин ци пу, са ко јим ће се, ве ро ват но бар у глав ном, по кла па ти и ге о граф ско-стра те гиј ске по тре бе бу ду ће срп ске др жа ве, Ср би ја ће тра жи ти ове обла сти: Бо сну и Хер це го ви ну, Дал ма ци ју, Хр ват ску и Сла во ни ју, Срем, Ба нат, Бач ку и Ба ра њу, Сло ве нач ку и Ис тру. Од Ја дран ског мо ра и Тр ста, па из над Љу бља не, Ка њи же и Су бо ти це све до Ара да мо ра ју ићи гра ни це бу ду-ће срп ске др жа ве [Станоје Ста но је вић, 1914].Из то га из ла га ња за па жа се да је Ср би ја по тра жи ва ла рав ни чар ски Ба-

нат, у ко јем је би ло се о ских на се ља, али и гра до ва и ва ро ши ца, у ко ји ма су и Ср би жи ве ли уз ине ет нич ке гру пе. Ни је по тра жи ван брд ски Ба нат, из ме ђу Ду на ва и Ли по ве, јер у том де лу ни су жи ве ли Ср би, или је њи хов број био не зна тан. Ста но је Ста но је вић је за тим у бро шу ри Шта же ли Ср би ја? (1915) раз вио те зу на којoj се за сни вао ју жно сло вен ски на ци о нал ни про грам.

Апри ла 1915, на кон што се у Ни шу до зна ло да се у Лон до ну из ме ђу Ита ли је и Ан тан те во де тај ни пре го во ри, са мо гу ћом по сле ди цом усту па ња Дал ма ци је и Ис тре, ко је је по тра жи ва ла Ита ли ја, упу ће ни су, с по себ ним за-дат ком, у Санкт Пе тер бург про фе со ри Алек сан дар Бе лић и Љу бо мир Сто ја-но вић, да би ру ској ди пло ма ти ји из ло жи ли по тра жи ва ња Ср би је и пре до чи ли не за до вољ ство срп ске вла де и на ро да што са ве зни ци усту па ју ју жно сло вен ске те ри то ри је не у трал ним зе мља ма као на гра ду за за др жа ва ње не у трал но сти,

31

или, на про тив, за ула зак у рат про тив Цен трал них си ла. Њих је при мио у ау ди јен ци ју ру ски ми ни стар спољ них по сло ва С. Д. Са зо нов, за тим и цар Ни ко лај II; та ко су де ли мич но ус пе ли да раз ја сне ју го сло вен ско пи та ње. У по гле ду Ба на та гроф С. Д. Са зо нов их је упи тао шта ће Ср би ја с та ко ве ли-ким бро јем ба нат ских Шва ба, на шта су они од го во ри ли да ће Шва бе ра ди је жи ве ти уз Ју жне Сло ве не не го уз Ма ђа ре, ко ји су их под вр га ва ли де на ци о-на ли за ци ји. Ни ко ла Па шић им је по слао ма пу по тра жи ва ња Ср би је, а они су са ста ви ли ai de me mo i re [Dra go slav Še pić, 1960: 473–475], ко ји су пре до чи ли ца ру, пре ми је ру и ми ни стру спољ них по сло ва да би за до би ли њи хо ву по др-шку за оства ре ње на ци о нал них ци ље ва Ср би је. Аide me mo i re је 15. ма ја 1915. упу ћен и свим кан це ла ри ја ма са ве знич ких и при дру же них др жа ва.

Ве ли ке си ле су иг но ри са ле те ри то ри јал на по тра жи ва ња Ср би је, јер ни су же ле ле да Ау стро у гар ска не ста не са по ли тич ке ма пе Евро пе. Та ко је ла-тент ни спор из ме ђу Ру му ни је и Ср би је у по гле ду Ба на та све до кон ца 1917. био без прак тич но га рас пле та, све док су се ве ли ке си ле на да ле да ће упо-тре би ти Ау стр о у гар ску про тив Не мач ке. Тек на кон што су тај ни пре го во ри Ан тан те са Ау стро у гар ском окон ча ни пот пу ним не у спе хом мар та 1918, Ср би-ја и Ру му ни ја су се мо гле по на да ти да ће се Ау стро у гар ска рас па сти и да ће тек та да мо ћи оства ри ти на ци о нал не ци ље ве.

На ци о нал не те жње Ру му ни је мо гле су се оства ри ти тек уз Ан тан ту, јер је у Ау стро у гар ској око 4.000.000 Ру му на оче ки ва ло да бу де осло бо ђе но и да се под руч ја на ко ји ма оби та ва ју при кљу че Ру му ни ји. Ру мун ски по ли-тич ки кру го ви и ру мун ско јав но мње ње за ла га ли су се за про ши ре ње гра ни-ца Кра ље ви не Ру му ни је све до при род них гра ни ца при род но га ру мун ског про сто ра. Про фе сор Ва си ле Т. Ни ку ле ску ау тор је ма пе Ве ли ке Ру му ни је, ко ја је об у хва та ла ста ру Кра ље ви ну, це ли Ба нат, Тран сил ва ни ју и Бу ко ви-ну, а умно же на је на по штан ској кар ти још ав гу ста 1914. и из ра жа ва ла је тај на ци о нал ни де зи де рат. На јед ној од тих по штан ских ка ра та је дан срп ски ми-ни стар је уцр тао бу ду ћу гра ни цу из ме ђу Ру му ни је и Ср би ју у Ба на ту, и то осет но пре ма ис то ку, што је из ра жа ва ло те жњу срп ских по ли тич ких и вој-них кру го ва да за до би ју стра те шку гра ни цу у Ба на ту, не во де ћи ра чу на о на че лу на ци о нал ног уде ла [Милорад Ек ме чић, 1990: 274]. Стра ху ју ћи да би Ру му ни ја мо гла сту пи ти у рат уз Ау стро у гар ску и Не мач ку, ру ска ди пло ма-ти ја је ру ско-ру мун ским спо ра зу мом од 18. сеп тем бра 1914. за јем чи ла пра во Ру му ни је да осло бо ди сво је су на род ни ке из Ау стро у гар ске, али се ни је ута-на чи ло до кле до се же ру мун ски ет нич ки про стор у Бу ко ви ни и у Ба на ту [A na sta sie Ior dac he, 1976: 38].

Под на сло вом Cum s­a ne go ci at har ta României Ma ri [Како је до го ва ра-на ма па Ве ли ке Румуније], Кон стан тин Ди ја ман ди (Di a mandy) у сво јим ме-мо а ри ма пи ше: „Пр ви свет ски рат био је при ли ка да се на ци о нал но пи та ње Ру му ни је у ње ним ет нич ким гра ни ца ма ре ши од јед ном, а не у уза стоп ним ета па ма” [Ar hi ve le Naţio na le ale României, Bu cu reşti , fond per so nal Con stan tin Di a mandy, ds. 105, f. 4]. По схва та њу Ј. Ј. К. Бра ти ја нуа, при род не гра ни це су нај бо ље за за шти ту др жав них ин те ре са. Пи та ње на ци о нал них гра ни ца, што је ви ше мо гу ће по ре ка ма, би ло је за Бра ти ја нуа јем ство да би ру мун ска др жа-ва, ои ви че на на ци о нал ним гра ни ца ма, „има ла мо гућ ност да оства ри си гур ност

32

и по то њи раз вој” – ис ти цао је К. Ди ја ман ди [Ar hi ve le Naţio na le ale României, Bu cu reşti , fond per so nal Con stan tin Di a mandy, ds. 104, f. 5]. Фе бру а ра 1915. Та ке Јо не ску је по ку шао да ути че на Бра ти ја нуа да по пу сти у пи та њу Ба на-та; под нео му је у том сми слу и пи смо пред сед ни ка Фран цу ске. Ру мун ски пре ми јер је ка те го рич но из ја вио: „Не ћу ући у рат без чи та во га Ба на та; на-пу сти ћу и Тран сил ва ни ју, и ипак не ћу ући у рат” [G. I. De mian, 1933: 6]. У про ле ће 1915. чла но ви Кон зер ва тив не пар ти је би ли су са гла сни да при хва те Ба нат без То рон тал ске жу па ни је и Ју жну Бу ко ви ну, али је ру мун ски пре ми-јер уз вра тио Јан куу Ла хо ва ри ју: „Ка да ти бу деш на вла сти, жр тво ва ћеш зе мљу на ро да, ја је не ћу жр тво ва ти” [I. G. Du ca, 1924: 10]. Ј. Ј. К. Бра ти ја ну био је чвр сто уве рен да је Ба нат не раз дво ји ва еко ном ска и ге о граф ска це ли-на и да је пре ма Ср би ји по треб на при род на гра ни ца, не спо ра зум на; због то га је од би јао да при хва ти са мо ис точ ни Ба нат.

Срп ски исто ри чар Гр гур Јак шић, бив ши кон зул Ср би је у Па ри зу, у сво-јој бро шу ри Le Ba nat [Банат] (стр. 5), об ја вље ној 1915. у Па ри зу, на во ди да је фе бру а ра 1915. зва нич на де ле га ци ја Ру му ни је пре до чи ла фран цу ском јав-ном мње њу и фран цу ској вла ди ма пу ко ју су из ра ди ли ру мун ски ге о гра фи и ет но гра фи сход но ру мун ским ста ти сти ка ма, а штам па на је за тим у Бу ку-ре шту у је сен 1915. На тој ма пи за пад ни део Ба на та озна чен је зе ле ним, као под руч је на ста ње но пре те жно срп ским ста нов ни штвом, иа ко су Ср би чи-ни ли тек 33% од це ло куп но га ста нов ни штва То рон тал ске жу па ни је.

У ства ри, од са мо га по чет ка Свет ско га ра та пер спек ти ва про па сти Ау стро у гар ске им пе ри је отво ри ла је из ме ђу Ру му ни је и Ср би је спор о пи-та њу Ба на та у ко ји су се упли та ли по ли тич ки кру го ви и јав на мње ња обе ју др жа ва. Из ра ђе ни су ра зни про јек ти за по де лу Ба на та по на че лу на род но сти, али ни су оста вље на по стра ни ни дру га зна чај на на че ла, као што су ге о граф-ско, еко ном ско и стра те шко. Гр гур Јак шић је за кљу чио да су фе бру а ра 1915. во де ћи по ли тич ки кру го ви у Бу ку ре шту би ли са гла сни са по де лом Ба на та из ме ђу Ру му ни је и Ср би је по ет нич ком на че лу. Сво ју тврд њу је пот кре пио ар гу мен том да је уни вер зи тет ски проф. Јо ан Кан та ку зи но, члан Ру мун ске ака де ми је, у јед ном члан ку об ја вље ном у пу бли ка ци ји Re vue heb do ma de i re [Недељна ревија], на зна чио ау стро у гар ске те ри то ри је на ко је Ру му ни ја мо же по ла га ти пра во по осно ву на че ла на род но сти. Ру мун ски на уч ник је на зна-чио да Ру му ни ја мо же по тра жи ва ти ис точ ни Ба нат и ис та као је да за пад ни Ба нат има пре те жно срп ско ста нов ни штво [Gre go i re Yakchitch, 1915: 5]. По-чев од ма ја 1915. – за па жа Гр гур Јак шић – став ру мун ских по ли ти ча ра и на-уч ни ка ко ре ни то се из ме нио, и од та да је ру мун ска вла да по тра жи ва ла це ли Ба нат. Он је исто риј ским ар гу мен ти ма по би јао ру мун ске пре тен зи је на це ли Ба нат, и ти ће ар гу мен ти би ти са др жа ни и у срп ској про па ган ди у ино стран-ству то ком Свет ско га ра та, све до по де ле Ба на та ју ла 1919. [Gre go i re Yakchitch, 1915: 14]. За па жа ње срп ско га исто ри ча ра и ди пло ма те би ло је пра вил но, с об зи ром на то да је по чет ком ма ја 1915. ру мун ски ми ни стар у Пе тер бур гу Кон стан тин Ди ја ман ди пре до чио С. Д. Са зо но ву ме мо ри јал и ма пу на ко јој су биле уцр та не бу ду ће гра ни це Ру му ни је на кон сло ма Ау стро у гар ске [Ar hi ve le Naţio na le ale României, Bu cu reşti , fond per so nal Con stan tin Di a mandy, ds. 105, f. 1]. Су прот ност у мње њи ма ме ђу ру мун ским по ли ти ча ри ма, ли бе ра ли ма

33

и кон зер ва тив ци ма осла би ла је не по мир љи ви став ко ји је за у зео пре ми јер, јер му се, на зах тев да ве ли ки са ве зни ци при зна ју Ру му ни ји пра во на Бу ко ви ну и на це ли Ба нат, од го ва ра ло: „то је Ва ше лич но ми шље ње, а има зна чај них по ли ти ча ра у овој зе мљи ко ји дру га чи је ми сле” [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, Bu cu reşti , fond Con fe rinţa de Pa ce de la Pa ris, 1946, ds. 116, f. 6]. И у са мој Тран сил ва ни ји би ло је ру мун ских по ли ти ча ра ко ји су оспо ра ва ли ле ги тим но пра во Ру му ни је на про стор оме ђен Дње стром и Ти сом. У јед ном члан ку об ја вље ном у ча со пи су Tri bu na [Трибина] 31. ма ја 1915, Ги це По па пи ше: „Од Дње стра до Ти се*, то је по ли тич ка фор му ла, али ни је пра ви ге о граф ски из раз на ше нео спор не на ци о нал не те ри то ри је” [Ar hi-ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, Bu cu reşti , fond Con fe rinţa de Pa ce de la Pa ris, 1946, ds. 116, f. 6]. У истом сми слу пи са ли су у штам пи др Јо ан Кан та ку зи но и Дуј ли ју Зам фи ре ску. Пи та њем Ба на та ба ви ла се и срп ска и ру мун ска штам па у пр вој по ло ви ни 1915. Код Ру му на је оно иза зва-ло оштре пре пир ке из ме ђу ли бе ра ла, ко ји су зах те ва ли це ли Ба нат, и кон-зер ва ти ва ца, ко ји су из гле да ли вољ ни да Ба нат по де ле са Ср би јом.

Та кав про је кат за ре ше ње ба нат скога пи та ња из ра дио је ге не рал ни кон-зул Ру му ни је у Бу дим пе шти Гри го ре Бил чу ре ску, оче вид но на соп стве ну ини ци ја ти ву, не зна ју ћи да пре ми јер Ј. Ј. К. Бра ти ја ну не при хва та по де лу исто риј ског Ба на та и по тра жу је це ли Ба нат за Ру му ни ју [Ar hi ve le Di plo ma-ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra­po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta, f. 26]. Про је кат је из ра ђен ма ја 1915. по па-жљи вом про у ча ва њу ма пе и ста ти сти ке ста нов ни штва у Ба на ту (по ма ђар ским из вор ни ци ма) пре ма по да ци ма по пи са из 1910. Г. Бил чу ре ску је кон ста то вао да је са мо у То рон тал ској жу па ни ји број Ср ба два пут ве ћи од бро ја Ру му на, али и у тој жу па ни ји, у Али бу нар ском сре зу, Ру му ни су у ап со лут ној ве ћи-ни, број ни ји су од Ср ба у ина 4 сре за, и у при хва тљи вом бро ју у иних 6 сре зо ва. Ср би су би ли у ве ћи ни у 2 сре за и у гра до ви ма Ве ли ки Беч ке рек, Ве ли ка Ки кин да и Пан че во [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta, f. 263]. Ру мун ски ди пло ма та је про це њи вао да би се са ет нич ког ста но ви-шта Ру му ни ја мо гла од ре ћи сре зо ва Ве ли ка Ки кин да, Тур ски Бе чеј, Тур ска Ка њи жа, Че неј и Мо дош, али по што је и у тим сре зо ви ма жи ве ло 10.000 Ру му на, а ве ћи ну ста нов ни штва чи не Нем ци и Ма ђа ри, при по де ли Ба на та тре ба ло је спа сти што ви ше Ру му на из ме шо ви тих ру мун ско-не мач ких и ру мун ско-ма ђар ских се ла. Да би се сти гло до тог ре ше ња, ко је је по што ва ло на ци о нал ни прин цип, Г. Бил чу ре ску је пред ло жио да се ру мун ско-срп ска гра ни ца од се ве ра до ју га по ву че та ко да се Ср би ма оста ви за пад ни и ју го-за пад ни део То рон тал ске жу па ни је. Гра нич на ли ни ја би по шла од Мо ри ша, из ме ђу се ла Де ска и Кла ра фал ва, за тим би ишла ју жно до Ки кинд ског сре за, ко ји би остао Ср би ма, до та кла би пер пен ди ку лар но Бе геј, ишла би Бе ге јом, оста вља ју ћи де сно Ср би ма град Ве ли ки Беч ке рек, те ју жно до Не мач ке Еч ке и Ру мун ске Еч ке, ко ја би при па ла Ру му ни ји. Ли ни ја би се на ста вља ла пра во на ис ток, да би Ср би ма при па ла оп шти на Бо тош, пре шла би пре ко Та ми ша

* Син таг ма из пе сме ру мун ско га пе сни ка Ми ха ја Еми не скуа (1850–1889).

34

на гра ни ци Али бу нар ског сре за, вра ти ла би се у оштром углу, оста вља ју ћи Ср би ма оп шти ну Ар код [Јарковац]. Иду ћи на за пад, ли ни ја раз гра ни че ња би опет до шла до Та ми ша, оста ви ла би Ру му ни ји оп шти ну Уз дин и по но во би се око ми то спу сти ла на југ, оста вља ју ћи ру мун ској стра ни оп шти не Ан тал-фал ва [Ковачица] и То рон тал ва шар хељ [Дебељача], а на срп ској стра ни оста-ла би оп шти на Цре па ја. Ли ни ја би те кла да ље на за пад, пре ма Та ми шу, ко ји би до дир ну ла из ме ђу се ла Се ке рењ [Сефкерин] за Ср бе и Гло гоњ за Ру му не. У ви зи ји ру мун ског ди пло ма те у Бу дим пе шти, гра ни ца би ишла до њим то ком Та ми ша до ње го во га ушћа у Ду нав. Ти ме би град Пан че во остао Ру му ни ји, али по што је срп ско ста нов ни штво гра да чи ни ло ап со лут ну ве ћи ну, пред-лог је био да гра ни ца бу де по ву че на ју жно од гра да, ко ји би остао срп ској стра ни [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta: 263v].

Као ар гу ме нат ру мун ски ди пло ма та је пре до чио ста ти стич ке по дат ке ко ји су до ка зи ва ли да ће с јед не и дру ге стра не гра ни це оста ти вр ло ма ли број Ср ба, од но сно Ру му на, нео б у хва ће них на ци о нал ним гра ни ца ма. Од Ан тал фалвс ко га сре за Ру му ни ја би усту пи ла по ло ви ну те ри то ри је, на ста-ње ну Ср би ма, са са мо 70 Ру му на, али би за др жа ла ис точ ни део са Уз ди ном, у ко јем је 5584 жи те ља, ве ћи ном Ру му на. Од Пан че вач ког сре за, у нај го рем слу ча ју, Ру му ни ја би усту пи ла ду нав ску оба лу до Та ми ша, укљу чу ју ћи ру-мун ску оп шти ну Оф чу, са 1662 жи те ља, и 769 Ру му на ко ји жи ве у Пан че ву. У тим усло ви ма Ру му ни ја би за др жа ла три не мач ке оп шти не, срп ско-ру-мун ску оп шти ну До ло во са 1940 Ру му на и ру мун ску оп шти ну Но во Се ло са 6601 Ру му ном. По ми шље њу и по про ра чу ни ма Гри го реа Бил чу ле скуа, ако би се при хва ти ла раз де о ба То рон тал ске жу па ни је, Ру му ни ја би из гу би ла две тре ћи не сре за Тур ска Ка њи жа, са 40.510 ста нов ни ка, од че га све га 201 Ру мун, а 17.043 Ср би на. Та ко би Ру му ни ја мо гла за др жа ти ис точ ни део, 6 оп шти на не мач ких, ма ђар ских и ру мун ских, са 7132 ста нов ни ка, од че га 1857 Ру му на и са мо 64 Ср би на. Из Ве ли ко ки кинд ског сре за Ру му ни ја би из гу би ла нај ве ћи део те ри то ри је, са 52.210 ста нов ни ка, од че га 577 Ру му на. На ис то ку сре за, ко ји би евен ту ал но за др жа ла Ру му ни ја, би ле би 4 не мач ке оп шти не, са 7594 жи те ља, од че га 97 Ру му на и 38 Ср ба. Из сре за Тур ски Бе-чеј Ру му ни ја би из гу би ла нај ве ћи део те ри то ри је и ви ше гра ди ћа, са 44.175 ста нов ни ка, од че га 32.941 Ср бин и 110 Ру му на, али би мо гла за др жа ти ма-ђар ску оп шти ну То рон тал тор ду [Торда] са 4259 ста нов ни ка. У по гле ду сре за Ве ли ки Беч ке рек ста ње би би ло сле де ће: за пад ни и ју жни део, за јед но са гра-дом Ве ли ким Беч ке ре ком, при пао би Ср би ји, а се вер ни и ис точ ни део при пао би Ру му ни ји [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta, f. 264].

Ру мун ски ди пло ма та је ис по љио до бро по зна ва ње ста ња на те ре ну и по ег закт ним по да ци ма по ну дио је пра вич но ре ше ње, по на че лу на род но сти, ко је би мо гло би ти и при хва ће но. То ре ше ње да ва ло је Ру му ни ји 80,8%, а Ср би ји 19,2% те ри то ри је исто риј ског Ба на та. Та ква гра ни ца би ли ши ла Ру-му ни ју стра те шке гра ни це на за па ду, на Ти си, ко ју је имао у ви ду шеф ру-мун ске ди пло ма ти је Ј. Ј. К. Бра ти ја ну. Ипак је Гри го ре Бил чу ре ску, ко ји је

35

по зна вао ста но ви ште ру мун ске ди пло ма ти је, у сми слу да је за ула зак у рат зах те ва на за пад на гра ни ца на Ти си, као и да срп ска вла да по тра жу је бар ју го за пад Ба на та, пре по ру чи вао да Ру му ни ја усту пи Ср би ји про стор оме ђен Ду на вом и Та ми шом ис пред Бе о гра да, мо чвар но под руч је, с ре ка ма и је зе ри-ма, рет ко на се ље но, на ко јем се на ла зи ла јед на је ди на ру мун ска оп шти на, Оф ча [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta, f. 265].

У ди пло мат ском из ве шта ју по сла том у Бу ку решт 22. ма ја 1915. Гри го-ре Бил чу ре ску је пре до чио Ми ни стар ству спољ них по сло ва Ру му ни је свој про је кат, ко јим је, да су га при хва ти ле ру мун ска и срп ска вла да, мо гао би ти окон ча ти спор око Ба на та и из бег ну ти не же ље ни до га ђа ји с кра ја 1918. и из го ди не 1919, ка да су од но си две ју зе ма ља до шли до уси ја ња.

Од 20. апри ла 1915, ка да је при ка зан Ди ја ман ди јев ме мо ран дум, па до пот пи си ва ња по ли тич ко га спо ра зу ма из ме ђу Ру му ни је и Ан тан те, би ло је мно го број них пре го во ра у по гле ду гра ни ца и осо би то у по гле ду Ба на та, о ко-ји ма, ме ђу тим, ни је са чу ва на де таљ на до ку мен та ци ја [Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, Bu cu reşti , fond Con fe rinţa de Pa ce de la Pa ris, 1946, ds. 116, f. 6]. У пр вој по ло ви ни 1915. пи та ње Ба на та је по ста ло ме ђу на-род но и ство ри ло је ве ли ке про бле ме Че твор ном са ве зу. Ј. Ј. К. Бра ти ја ну је мо лио кра љи цу Ма ри ју да се ак тив но за у зме у ди пло мат ској бор би за Ба нат. Кра љи ца је 9. ма ја 1915. упу ти ла пи смо кра љу Ен гле ске, у ко јем је об ја шња-ва ла да су гра ни це на Ду на ву, Ти си и Пру ту су штин ски усло ви за без бед ност и раз вој Ру му ни је [Ma ria, re gi na României, 1996: 29]. Зах те ва ла је по др шку сво га ро ђа ка Едвар да VII да Ру му ни ја, на кон сло ма Ау стро у гар ске, за до би-је це ли Ба нат, осо би то што јој је и Ру си ја при зна ла пра во на све те ри то ри је Ау стро у гар ске на се ље не Ру му ни ма [Ma ria, re gi na României, 1996: 30]. Кра-љи чи на ин тер вен ци ја код ен гле ског кра ља и ру ског ца ра ни је до не ла оче ки-ва не ре зул та те, јер ни су кру ни са не гла ве во ди ле др жав ну ди пло мат ску по-ли ти ку. Про тив усту па ња це ло га Ба на та Ру му ни ји ус про ти ви ле су се 1915. и ру ска и ен гле ска ди пло ма ти ја [Ф. И. Но то вич, 1947: 482]. И сам Бра ти ја ну је био све стан чи ње ни це да не мо же за до би ти це ли Ба нат, и то је при знао Алек сан дру Мар ги ло ма ну 11. ју на 1915. [A le xan dru Marg hi lo man, 1927: 478]. Сви по ку ша ји ру мун ске и срп ске ди пло ма ти је да спо ра зум но ре ше пи та ње Ба на та пре го во ри ма до жи ве ли су не у спех, по што је ру мун ска стра на по тра-жи ва ла це ли Ба нат, а Ср би ја се, из ет нич ких и стра те шких раз ло га, ни је мо гла од ре ћи за пад ног Ба на та.

Ав гу ста 1915. ве ли ки са ве зни ци су при зна ли Ру му ни ји пра во на це ли Ба нат, с ци љем да је при до би ју за рат про тив Цен трал них си ла. По ли тич ким спо ра зу мом за кљу че ним 4. ав гу ста 1916. са ве зни ци су при зна ли Ру му ни ји пра во на Бу ко ви ну, Тран сил ва ни ју и Ба нат. Али, ако је за ру мун ску ди пло-ма ти ју пи та ње Ба на та ти ме ре ше но, за Ср би ју је оно оста ло отво ре но, јер ни ти је пот пи са ла, ни ти при зна ла тај ни спо ра зум Ан тан те с Ру му ни јом.

36

БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА

Ар хив ски из вор ни циAr hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, Bu cu reşti , fond Con fe rinţa de Pa ce de la

Pa ris, 1946, do sar 116, Re fe rat: Isto ri cul ne go ci e ri lor pen tru ac tu a la frontieră între Re ga tul României şi re ga tul Ju go sla vi ei.

Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, fond Pri mul război mon dial, vol. 7, Ra po ar te di plo ma ti ce de la Bu da pe sta.

Ar hi ve le Naţio na le ale României, Bu cu reşti , fond per so nal Con stan tin Di a mandy, do sar 105.

Књи геDe mian, G. I., 1933, Pen tru Ba na tul ro bit. Isto ri cul tra ta ti ve lor du se pen tru obţine rea Ba na tu lui

sârbesc, Ti po gra fia Românească, Ti mişoa ra.Du ca, I. G., 1924, Che sti u nea gra niţei Ba na tu lui, Ed. In de pen denţa, Bu cu reşti .Ек ме чић, Ми ло рад, 1990, Рат ни ци ље ви Ср би је 1914, Про све та, Бе о град.Yakchitch, Gre go i re, 1915, Le Ba nat, Edi tion Spe ci a le de la Re vue Heb do me da i re, Pa ris.Man dić, An te, 1936, Frag men ti za hi sto ri ju uje di nje nja, De lo, Za greb.Marg hi lo man, Ale xan dru, 1927, No te po li ti ce, vol. I, Ed. In sti tu tu lui de Ar te Gra fi ce Emi ne scu S.A.,

Bu cu reşti .Ma ria, re gi na României, 1996, Po ve stea vieţii me le, vol. III, Ed. Mol do va, Iaşi.Mun te a nu, Ioan, 2006, Ba na tul isto ric 1867–1918. Aşeza rea. Po pu laţia , vol. I, Ed. Ex cel si or Art,

Ti mişoa ra.Но то вич, Ф. И., 1947, Ди ֲ ло маֳи че ская бор ба в ֱоды ֲер вой ми ро вой во ины, Из да тел ство

Ака де мий На ук С.С.С.Р., Мо сква.По по вић, Ни ко ла Б., 1977, Од но си Ср би је и Ру си је у пр вом свет ском ра ту, И. С. И. На род на

књи га, Бе о град.Ста но је вић, Ста но је, 1915, Шта хо ће Ср би ја?, Де ло, Ниш.

На пи си у пе ри о дич ним пу бли ка ци ја маJan ko vić, Dra go slav, 1969, Niš ka De kla ra ci ja, ,,Zbor nik ra do va Isto ri ja XX ve ka”, br. 10, Be o grad.Ior dac he, Ana sta sie, 1976, Încheierea Acor du lui româno­rus, din 18 sep tem brie/1 oc tom brie 1914.

Însemnătatea şi con se cinţele sa le, ,,Re vi sta de is to rie”, vol. 29, nr. 1, Bu cu reşti .Ста но је вић, Ста но је. На ше пре тен зи је, „По ли ти ка”, Бе о град, XI 1914, бр. 3885, 10/23. де цем бар.Še pić, Dra go slav, 1960, Me mo ran dum o sje ver nim srp skim gra ni ca ma, ,,Zbor nik Hi sto rij skog in sti tu ta

Ju go sla ven ske aka de mi je”, br. 1, Za greb.

CHE STI U NEA BA NA TU LUI ISTO RIC ÎN RE LAŢII LE ROMÂNIEI ŞI SER BI EI ÎN PE RI O A DA 1914/15

Mi o drag Ću ruš kin

Re zu mat

Ime di at după dec lanşarea Ma re lui Război, în Eu ro pa se an ti ci pa şi se aştep ta des-trămarea Au stro-Un ga ri ei. A apărut ten dinţa firească a sta te lor de a-şi ali pi părţile din ea po pu la te de co naţio na lii lor. O di fi cul ta te apar te avea să se ivească în legătură cu ţinu tu ri le cu po pu laţie mixtă, unul din ace stea fi ind Ba na tul isto ric, la ca re râvneau con co mi tent şi Ser bia, şi România, şi Un ga ria. Re zul ta tul fi nal al divizării de după război este în ge ne ral cu no scut, iar în luc ra re sunt ex pu se de ta lii cu pri vi re la activităţile şi in ter venţii le di plo-ma ti ce în ma re par te sec re te ale părţilor română şi sârbă an te ri or intrării României în război. Sunt ex plo ra te da te din do cu men te le afla te în Ar hi ve le Naţio na le ale României şi în Ar hi ve le Di plo ma ti ce ale Mi ni ste ru lui Afa ce ri lor Ex ter ne, Bu cu reşti , din nu me ro a se pu bli caţii mo no gra fi ce, pu bli ca te în România, Ser bia, Croaţia, Ru sia şi Franţa, pre cum

37

şi din pe ri o di ce le vre mii. Discutând şi confruntând di fe ri te ten dinţe naţio na le, au to rul sco a te în evi denţă di fe renţa din tre do rinţel e iniţia le ale sta te lor naţio na le şi di vi za rea postbelică a Ba na tu lui, realizată în cea mai ma re par te prin dic ta tul ma ri lor pu te ri.

THE QU E STI ON OF THE HI STO RI CAL BA NAT RE GION IN THE RE LA TI ONS OF RO MA NIA AND SER BIA DU RING 1914–1915 YEARS

Mi o drag Ću ruš kin

Sum mary

Im me di a tely af ter the out bre ak of the Gre at War, the dis so lu tion of Au stria-Hun gary was pre dic ted and ex pec ted in Eu ro pe. A ten dency emer ged among the ne ig hbo u ring co un tri es to an nex the are as in ha bi ted by the ir co-na ti o nals. Ho we ver, mat ters be ca me par ti cu larly com plex for the re gi ons with et hni cally mi xed po pu la tion. One of the se was the hi sto ri cal Ba nat re gion, co ve ted si mul ta ne o usly by Ser bia, Ro ma nia and Hun gary. The fi nal re sult of Ba nat’s di vi sion af ter the war is ge ne rally known; this pa per pre sents de ta ils on mostly sec ret ac ti vi ti es and di plo ma tic steps of the Ro ma nian and Ser bian si des be fo re Ro ma ni a’s en te ring the war. The aut hor ex plo red va ri o us da ta fo und in do cu ments kept in Na ti o nal Ar chi ves of Ro ma nia, Di plo ma tic Ar chi ves of the Mi ni stry of Fo re ign Af fa irs in Buc ha rest, in nu me ro us mo no graphs pu blis hed in Ro ma nia, Ser bia, Cro a tia, Rus sia and Fran ce, as well as in new spa pers of that ti me. Di scus sing abo ut and con fron ting the va ri o us na ti o nal ten den ci es, he po ints out the dif fe ren ce bet we en the ini tial de si res of na ti o nal sta tes and the post-war di vi sion of Ba nat, car ried out for the most part in con-for mity with the dic ta te of the gre at po wers.

UDC 94(=163.41)(498.44)”1914/1918”

Б о ж и д а р П а н и ћ

СР БИ У АУ СТРО У ГАР СКОМ ЛО ГО РУ У АРА ДУ 1914–1918.

СА ЖЕ ТАК: То ком Свет ско га ра та 1914–1918. по сто ја ла је раз гра на та мре жа ау строу гар ских кон цен тра ци о них ло го ра у ко ји ма су стра да ли Ср би – ци ви ли свих уз ра ста, му шкар ци, же не, де ца, рат ни за ро бље ни ци из оку пи ра не Ср би је, као и ци ви ли гра ђа ни Ау стро у гар ске, Бо сне и Хер це го ви не и дру гих по кра ји на. Та кав је ло гор по сто јао и у Ара ду. На осно ву ар хив ских до ку ме на та, у ра ду се раз ма тра ју по је ди но сти у ве зи са устрој ством и „ра дом” Арад ског ло го ра. Рат не опе ра ци је 1914–1915. го ди не усло ви ле су ма сов не при ли ве ин тер ни ра ца у ви ше та ла са. У је сен 1915. за са мо ме сец и по да на у Арад је де пор то ва но око 4000 ци ви-ла и рат них за ро бље ни ка. С об зи ром на то да се та да у ло го ру у Арад ској твр ђа ви већ на ла зи ло ви ше хи ља да ин тер ни ра ца, отва ра ју се у гра ду два но ва ло го ра. Кра-јем 1915. го ди не ко ман да гар ни зо на у твр ђа ви раз ма тра ла је осни ва ње још јед ног ло го ра за ви ше хи ља да ин тер ни ра ца. Услед гла ди, исцрпљујућегa фи зич ког ра да, тор ту ре, за ра зних бо ле сти, ин тер нир ци су ма сов но уми ра ли. На осно ву до ку ме-на та хро но ло шки је при ка за но уми ра ње ин тер ни ра ца од 23. ав гу ста 1914. до 3. мар та 1915. и на зна че но ме сто са хра не за свих 1039 осо ба.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ср би, ин тер нир ци, Арад, ло гор, Ау стро у гар ска, Ве ли ки рат.

При ступ. Агре си јом на Ср би ју 28. ју ла 1914. Аустроугарскa je за по че-ла рат, ко ји је ве о ма бр зо пре ра стао у вој ни су коб гло бал них раз ме ра. Пр ви свет ски рат оста вио је за со бом ми ли о не људ ских жр та ва и ве ли ка ма те ри-јал на ра за ра ња. Ср би ја је пре тр пе ла огром не гу бит ке. Ра зо ре на и опу сто ше на, из гу би ла је скоро тре ћи ну ста нов ни штва. Гру бо кр ше ћи ме ђу на род не кон вен-ци је о за шти ти жр та ва рат них су ко ба, оку па тор ске вој ске – ау стро у гар ска, не мач ка и бу гар ска, по чи ни ле су, на те ри то ри ји Ср би је, стра вич не зло чи не над ци вил ним ста нов ни штвом, ра ње ни ци ма и рат ним за ро бље ни ци ма. У сен ци тих зло чи на, о че му је оп шир но, пот кре пље но до ка зи ма, из ве шта вао швај цар ски кри ми но лог Ру долф Ар чи балд Рајс, оста ло је ма ње по зна то стра да ње Ср ба у ау стро у гар ским ло го ри ма смр ти. У на ме ри да ко нач но уни-шти Ср би ју и за тре Ср бе, не са мо у Ср би ји не го и у Бо сни и Хер це го ви ни и дру гим исто риј ским по кра ји на ма под сво јом вла шћу, Ау стро у гар ска је осно ва ла раз гра на ту мре жу кон цен тра ци о них ло го ра за срп ске ци ви ле и рат не за ро бље ни ке. Ма сов на де пор та ци ја ци ви ла пред ста вља ла је јед ну од глав них ре пре сив них ме ра оку па тор ске вла сти – K. und K. Militär­Ge ne ral­­Go u ver ne ment in Ser bien. Оку па тор ска вој ска спро во ди ла је ра ци је по се ли ма

40

и гра до ви ма, на су ми це ли ша ва ла сло бо де чи та ве по ро ди це и де пор то ва ла их у ло го ре1.

Ло гор у Арад ској твр ђа ви. Је дан од нај о зло гла ше ни јих ау стро у гар ских ло го ра на ла зио се у Ара ду, у јед ном де лу Арад ске твр ђа ве.2 У твр ђа ви је та да био ста ци о ни ран Три де сет и тре ћи пе ша диј ски пук ау стр о у гар ске вој ске. Од-ре ђе ни број вој ни ка ове је ди ни це вр шио је ду жност чу ва ра ло го ра. Ко ман-дант ло го ра био је пот пу ков ник Еду ард Хе ге диш.

Да на шњи из глед Арад ске твр ђа ве, по глед са ју го и сточ не стра не

Арад ски ло гор био је др жав на ин сти ту ци ја Ау стро у гар ске мо нар хи је – Ka i ser lic hes und Königliches In ter ni e run gsla ger in Arad. То ком пет рат них го ди на, кроз ње га је про шло на хи ља де Ср ба ци ви ла из Ср би је и из ве стан број срп ских вој ни ка за ро бље них у рат ним опе ра ци ја ма ав гу ста –де цем бра 1914. и у је се њој кам па њи 1915. го ди не. У Арад ском ло го ру би ло је за то че но и ви ше хи ља да Ср ба, ау стро у гар ских гра ђа на из Бо сне и Хе р це го ви не, Сре ма, Ба на та, Бач ке и дру гих обла сти Мо нар хи је.

Усло ви за жи во т у ло го ру би ли су не мо гу ћи чак и за пу ко пре жи вља ва ње. Ин тер нир ци су би ли утам ни че ни у ка за ма ти ма твр ђа ве, са би је ни у по лу мрач-ним, ме мљи вим про сто ри ја ма, без ика квих са ни тар но-хи ги јен ских усло ва.

1 Упор. Вла ди мир Сто јан че вић, Срп ски ци ви ли ин тер ни ра ни у Ау стро­Угар ској за вре ме Пр вог свет ског ра та, „Исто риј ски ча со пис”, књ. XXII, Бе о град 1975; Вла ди мир Ћо ро вић, Цр на књи га. Пат ње Ср ба Бо сне и Хер це го ви не за вре ме свет ског ра та 1914–1918, Бе о град 1989; Мир-че та Ве мић, По мор Ср ба рат них за ро бље ни ка и ин тер ни ра них ци ви ла у ау стро у гар ским ло го­ри ма за вре ме Пр вог свет ског ра та 1914–1918, „Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке”, бр. 147 (2/2014), Но ви Сад 2014.

2 Арад ска твр ђа ва са гра ђе на је по си сте му Во бан 1763–1783. го ди не, пре ма про јек ту ар хи-тек те Фер ди нан да Фи ли па Хар ша (Fer di nand Phi lipp Harsch). За у зи ма по вр ши ну од око 90 хек та ра. На ла зи се у ве ли кој оку ци Мо ри ша, на ле вој оба ли ре ке.

41

О то ме, на осно ву све до че ња пре жи ве лих ло го ра ша, Вла ди мир Ћо ро вић ка же: „У Лон до но вом оде ље њу [раз вод ник Лон дон – ко ман дант оде ље ња] би ло је пре ко да на и но ћи на по вр ши ни од 1240 м2 ни шта ма ње но 791 чо век... Ка да су тран спор ти уче ста ли и број ин тер ни ра них до сти гао 5500, да ва не су им нај го ре про сто ри је, бу квал но ре че но пра ви ка за ма ти. Љу де су сме шта ли у смр дљи ве и ме мљи ве, ни кад од сун ца огре ја не ту не ле, где су че сто спа ва ли на вла жној зе мљи и уђу бре те ној сла ми... Мо ра ло се, због те ско бе, спа ва ти на обе стра не ту не ла, а ка ко је тај био те сан, то се ни ко ни је мо гао ис пру жи ти а да не сме та оном што је ле жао пре ма ње му. Не чи сто ћа је у та квом про сто ру би ла ужа сна, та ко да су ин сек ти (ва шке!) про сто га ми за ли на све стра не...”3

Де таљ уну тра шњо сти ка за ма та, да на шњи из глед. Из над је зе мља ни бе дем де бљи не не ко ли ко ме та ра. У слич ним про сто ри ја ма би ли су за то че ни ин тер нир ци.

Сем Лон до но вог, по сто ја ло је де се так слич них оде ле ња – Ab te i lun gen: оде ље ње на ред ни ка Ро зне ра, раз вод ни ка Не дељ ко ва, обер лајт нан та Ши фер та и др., а по сто ја ло је и за себ но жен ско оде ље ње.4 Кре та ње ин тер ни ра ца ме ђу оде ље њи ма би ло је огра ни че но и стро го кон тро ли са но. По себ не лич не до-зво ле за пре лаз из јед ног у дру го оде ље ње из да ва ли су ко ман дан ти оде ље ња.

Ин тер нир це су из глад ња ва ли. Ло шу и не до вољ ну хра ну да ва ли су им је дан пут на дан и, при том, при мо ра ва ли да ра де те шке фи зич ке по сло ве: „Мо ра ли су та ко... ву ћи пе сак из Ма ро ша (Мо ри ша), шест ки ло ме та ра да ле-ко, да на спу ули це, и то без од мо ра и на нај ве ће пра зни ке, та ко и на сам Бо-жић. У ме се цу ја ну а ру би ла су 64 од ин тер ни ра ца за по сле на 45 да на у јед ној при ват ној фа бри ци, без ика кве над ни це, а ка ко је по сту па ње би ло с њи ма ви ди се нај бо ље по то ме што су у крат ко умр ла че тво ри ца од њих, иа ко су за тај по сао би ли ода бра ни нај здра ви ји љу ди у пу ној сна зи”.5 По сто ји у Арад-ском жу па ниј ском од се ку др жав ног ар хи ва до ку мент да ти ран 17. ок то бра

3 В. Ћо ро вић, н. д., 66.4 Исто, 67, 72.5 Исто, 67, 73.

42

1914. пре ма ко јем су град ске вла сти, уз по ли циј ско обез бе ђе ње, ко ри сти ле ин тер нир це да у гај ском ата ру (Гај – та да при град ско се ло, да нас град ски кварт) за тр па ва ју от ко пе, из ко јих је ра ни је ва ђен пе сак, ра ди ре ха би ли та-ци је об ра ди вог зе мљи шта.6

Ко ман дант ло го ра, ко ман дан ти оде ље ња (ме ђу њи ма и већ по ме ну ти Не дељ ков) и чу ва ри – кљу ча ри (Волф, Швај цер, је дан од чу ва ра звао се Ми-ло ван), без ика квог по во да, сви ре по су му чи ли ин тер нир це, и же не, чак и труд ни це. При ме њи ва ли су раз не об ли ке тор ту ре: су ро во их ба ти на ли – че-сто на смрт, оки ва ли у лан це, по вре ђи ва ли удар ци ма са бље, си му ли ра ли стре ља ње, си ло ва ли же не.7

О стра да њу ин тер ни ра ца у Арад ском ло го ру за бе ле же но је све до че ње оче ви да ца тих стра вич них зби ва ња, о ко ји ма се та да чак и у Ара ду ма ло зна-ло. Го спо ђа Ани Бир то лон, кћи прав ни ка Ште фа на Чи чо По па, по сла ни ка у Ма ђар ском пар ла мен ту, о то ме ка же: „О ту жној суд би ни ових љу ди до пи ра ле су с вре ме на на вре ме апо ка лип тич ке ве сти. Ма сов но су уми ра ли од гла ди. Мој отац, ни да њу ни но ћу, ни је имао ми ра. Му чи ла га је тра гич на суд би на тих љу ди... По сред ством вој ног ле ка ра Бран ду ше, по ку шао је да про це ни пра во ста ње у ло го ру, ка мо ни ко ни је имао при сту па. На по врат ку, вид но уз-бу ђен оним што је у ло го ру ви део, ле кар Бран ду ша је уз вик нуо: Го спо ди не по сла ни че, то ни је ло гор, то је па као. Пр ви при зор ко ји сам упам тио је мр тва мај ка са жи вим де те том у на руч ју. То што сам ви део не мо же се ре чи ма опи-са ти”. Ани Бир то лон да ље ка же: „Ха рао је пе га ви ти фус и у од су ству нај е ле-мен тар ни је ме ди цин ске не ге, ин тер нир ци су ма сов но уми ра ли. Мр тве су, но ћу, кри шом, од но си ли и по ко па ва ли...”8

Де пор та ци је 1914. Пре воз ин тер ни ра ца у Арад ски ло гор оба вља ла је Ма ђар ска др жав на же ле зни ца. У ту свр ху ко ри шће ни су ва го ни за пре воз сто ке. Да се не би ре ме тио глав ни же ле знич ки са о бра ћај за по тре бе ра ти шта, во зо ви са ин те р нир ци ма су усме ра ва ни за о би ла зним тра са ма, та ко да је пу то-ва ње до Ара да тра ја ло ду го.9

То су, ле ти по не сно сној же ги, зи ми по мра зу, те шко мо гли да из др же чак и здра ви љу ди, а ка мо ли же не, де ца, ста ре и бо ле сне осо бе. Ин тер нир це при-сти гле у Арад, из ну ре не, глад не и жед не, мно ге од њих бо ле сне, жан дар ми и по ли цај ци су стра жар но спро во ди ли кроз град, од же ле знич ке ста ни це до ло го ра у твр ђа ви. На ху шка ни ан ти срп ском про па ган дом, не ки Ара ђа ни су те по вор ке из не мо глих љу ди че сто до че ки ва ли пљу ва њем, псов ка ма и по-грд ним ре чи ма, ба ца ли се на њих ка ме њем.10

6 Di recţia Ju deţeană Arad a Ar hi ve lor Naţio na le (да ље – DJAAN), Fond Che stu ra Po liţie i, 1914.7 В. Ћо ро вић, н. д., 69–71. О ста вља њу у око ве Ћо ро вић ка же: „Је дан дан је [ко ман дант ло-

го ра Хе ге диш], због от по ра не ког ин тер нир ца из Клен ка, дао око ва ти у кле шта сва ког де се тог ин тер нир ца из тог ме ста...”

8 Ani Bir to lon, Ne u i ta tul an 1918 în amin ti ri. Un ase me nea mo ment tre bu ie trăit, „Ma ga zin Isto ric”, XII, 1978, 8(137), 28.

9 В. Ћо ро вић, н. д., 65–66.10 Исто. Урош Ко вин чић, О ла ге ру Ср ба ин тер ни ра них за вре ме Свет ског Ра та у Ара ду и

о арад ском срп ском гро бљу, „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру штве ни лист”, Те ми швар, бр. 20, 1. 8. 1922, 163. На по ме на: про та Урош Ко вин чић био је па рох арад ске цр кве Све тих апо сто ла Пе тра и Па вла (Те ке ли ји не цр кве) 1919–1939.

43

По ли ци ја и жан да р ме ри ја спро во ди у ло гор ко ло ну ин тер ни ра ца

Те ле фон ски ра порт о спро во ђе њу ин тер ни ра ца у ло гор у твр ђа ви да ти ран 31. ју ла 1914.

Пре ма јед ном ра пор ту Ко ман де вој ног гар ни зо на арад ској по ли ци ји, пр ви тран спорт срп ских рат них за ро бље ни ка (szerb ha di fo golyok !) сти гао је у Арад 31. ју ла 1914, у 2 са та по сле по но ћи, и спро ве ден је у твр ђа ву. Из то га кон во ја, че ти ри же не и је дан му шка рац, те шко бо ле сни, пре ве зе ни су у твр-ђа ву бол нич ким ко чи ја ма.11

11 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon jélentés, 31. 7. 1914.

44

Овим се до ку мен то ва но по твр ђу је да је пр ви тран спорт ин тер ни ра ца сти гао у Арад на кон са мо два да на од ка ко су са мо ни то ра ау стро у гар ске Ду-нав ске фло ти ле ис па ље не пр ве то пов ске гра на те на Бе о град, чи ме је Ау стро-у гар ска фак тич ки за по че ла рат про тив Ср би је. По то ме би се мо гло за кљу чи-ти да је пр ви ау стро у гар ски кон цен тра ци о ни ло гор за Ср бе – Арад ски ло гор.

Ин тер нир ци под стра жом у дво ри шту твр ђа ве по до ла ску у ло гор

Још је дан де таљ скре ће на се бе па жњу. Иа ко је пре ма на во ди ма до ку-мен та ја сно да су у пи та њу ци ви ли, за арад ске вој не вла сти они су срп ски рат ни за ро бље ни ци. Али у то вре ме на тлу Ср би је још ни је би ло коп не них опе ра ци ја ау стро у гар ске вој ске, па ни је мо гло би ти ни Ср ба рат них за ро бље-ни ка. То на во ди на за кљу чак да су пр ви ин тер нир ци Арад ског ло го ра би ли Ср би, нај ве ро ват ни је ци ви ли из Бо сне и Хер це го ви не, ау стро у гар ски гра ђа-ни, про тив ко јих су по гро ми по че ли од мах по сле Са ра јев ског атен та та.

Сле де ћи за бе ле жен тран спорт сти гао је у Арад 17. ав гу ста 1914. та ко ђе са срп ским ци ви ли ма, ау стро у гар ским гра ђа ни ма, по ли тич ким за ро бље ни­ци ма (po li tische Ge fan ge ne) из Ду бров ни ка, Ши бе ни ка, Спли та, За дра, као и са сум њив ци ма из Бо сне.12

У вре ме ау стро у гар ских офан зи ва 1914. у Арад су ода ши ља ни ци ви ли из Ма чве, што се по сред но мо же за кљу чи ти из из ве шта ја о умр ли ма у ло го ру у твр ђа ви. По ред мно гих дру гих, за ко је се не на во ди ода кле су, за бе ле же но је да су од ав гу ста до ок то бра 1914. у ло го ру умр ли Шап ча ни: Мар ко Та дић

12 Пре ма: В. Ћо ро вић, н. д., 65–66. У Арад ском ар хи ву ни смо про на шли до ку мент о овом (као ни о не ким дру гим) тран спор ти ма, по ме ну тим у ли те ра ту ри.

45

стар 70 го ди на и Урош Плав шић стар 60 го ди на, обо ји ца по ли тич ки за тво­ре ни ци (po li ti kai fo goly), Жи ва Ни ко лић стар 70 го ди на и Ко ста Па нић стар 67 го ди на, срп ски за ро бље ни ци (szerb fo goly).13

На кон крат ко трај не срп ске офан зи ве у Сре му и ау стро у гар ске офан зи ве по чет ком сеп тем бра 1914. го ди не, у Арад сти жу кон во ји за ро бље них срп ских вој ни ка: 9. сеп тем бра – око 70 ра ње ни ка, 15. сеп тем бра – 32 ра ње ни ка.14

Де пор та ци је 1915. и отва ра ње но вих ло го ра у Ара ду. На кон ви ше ме сеч-ног за тиш ја по сле Ко лу бар ске бит ке, по чет ком ок то бра 1915. го ди не, Ау стро-у гар ска је за јед но са са ве зни ци ма Не мач ком и Бу гар ском по кре ну ла ве ли ку офан зи ву про тив Ср би је, што је, по ред оста лог, има ло за по сле ди цу на ста-вак ма сов не де пор та ци је срп ских ци ви ла и рат них за ро бље ни ка. Пре ма не-пот пу ној до ку мен та ци ји са чу ва ној у Арад ском ар хи ву, за ме сец и по да на, од сре ди не ок то бра до пр вих да на де цем бра 1915, у Арад је ин тер ни ра но пре ко 4000 срп ских ци ви ла и рат них за ро бље ни ка. Пре ма јед ном до пи су Ко ман де Арад ског ло го ра упу ће ном пре фек ту по ли ци је, 16. ок то бра 1915. го-ди не у Арад је сти гао тран спорт од 2340 Ср ба, рат них за ро бље ни ка(!), из По жа ре вач ког сре за. У ства ри, би ли су то ци ви ли. Две же не, Ми ле ва Ва сић ста ра 60 го ди на, су пру га Ко ја Ва си ћа из Ко стол ца, и Љу ба Алек сић, ста ра 72 го ди не, су пру га Јо ва на Алек си ћа из Дрм на, умр ле су на же ле знич кој ста-ни ци у Ара ду.15 Два да на ка сни је, 18. ок то бра, по на ред би на чел ни ка Са ни-тар ног са ве та Ће сар ско-кра љев ске ко ман де у Те ми шва ру, из вр ше на је екс ху-ма ци ја. Об дук ци јом је утвр ђе но да умр ле ни су бо ло ва ле од за ра зних бо ле сти. Смрт је нај ве ро ват ни је на сту пи ла због те шких усло ва за пу то ва ње.16

Од мах по том сле де уче ста ли тран спор ти ци ви ла и за ро бље них срп-ских вој ни ка:

– 18. ок то бра, во зом из прав ца Те ми шва ра, сти гла су 922 ин тер нир ца, му шкар ци и же не. Спро ве де ни су у ло гор у твр ђа ви.17

– 2. но вем бра, во зом из прав ца Су бо ти це, сти гло је 45 ин тер ни ра ца, ко ји су, та ко ђе, спро ве де ни у твр ђа ву.18

– 18. но вем бра, сти гао је у Арад не у твр ђен број за ро бље ни ка. Сме ште-ни су у За ро бље нич ки ло гор на по ља ни-ве жба ли шту, код ка сар не Ре дов не ко њич ке је ди ни це (Közös huszár lak tanyába ). Код се дам де се то ри це је ди јаг-но сти ци ран тр бу шни ти фус, те су са ни тет ским ко чи ја ма пре ба че ни у дру ги део гра да, на ло ка ци ју ка сар не Хон вед ске ко њич ке је ди ни це (Honvéd huszár lak tanyába ).19

13 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon jélentés, 23. 8. 1914; 15. 9. 1914; 2. 10. 1914. 14 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon jélentés, 9. 9. 1914; 15. 9. 1914.15 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Ра порт ло гор ског ло го ра, E. № 1977, 24. 10. 1915. 16 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Из ве штај Ће сар ско-кра љев ске ре зер вне бол ни це у Ара ду,

3726, 18. 10. 1915.17 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 18. 10. 1915.18 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Те ле грам бр. 7732, 2. 11. 1915. ко ји је пред вод ник вој но га

тран спор та бр. 66.921, упу тио гра до на чел ни ку Ара да.19 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 19. 11. 1915. На по ме на: Ка сар на Ре дов не

ко њич ке је ди ни це на ла зи ла се не да ле ко од глав не же ле знич ке ста ни це, от при ли ке на про сто ру ои ви че ном са да шњим ули ца ма Ca lea Au rel Vla i cu, Ca lea Vănători, Stra da Roşio ri. Згра да је одав-но сру ше на. Ка сар на елит не Хон вед ске ко њич ке је ди ни це на ла зи ла се на ме сту да на шње га

46

Из По жа ре вач ког сре за сти гло у Арад 2430 ин тер ни ра ца (16. ок то бар 1915)

– 22. но вем бра, осам срп ских вој них за ро бље ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре ба че но је са ло ка ци је Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.20

– 23. но вем бра, 15 срп ских вој них за ро бље ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре ме ште но је са ло ка ци је Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.21

– 24. но вем бра, во зом из прав ца Те ми шва ра, сти гло је 340 за ро бље них срп ских вој ни ка ра ње ни ка.22

– 25. но вем бра, 14 срп ских вој ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре-ба че но је са ло ка ци је Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.23

Град ског са о бра ћај ног пред у зе ћа Com pa nia de Tran sport Pu blic, ули ца Ca lea Vic to ri ei 35–37, на та да сло бод ном про сто ру, све до ули це Stra da Co co ri lor; згра да по сто ји и да нас.

20 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 22. 11. 1915.21 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 23. 11. 1915.22 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 24. 11. 1915.23 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 25. 11. 1915.

47

– 26. но вем бра, 24 срп ска вој на за ро бље ни ка обо ле ла од тр бу шног ти фу-са пре ба че на су из За ро бље нич ког ло го ра (fo goly táborból) Ре дов не ко њич ке је ди ни це на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.24

– 27. но вем бра, 32 срп ска вој на за ро бље ни ка обо ле ла од тр бу шног ти-фу са пре ба че на су из За ро бље нич ког ло го ра Ре дов не ко њич ке је ди ни це на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.25

– 27. но вем бра, во зом из прав ца Те ми шва ра сти гао је тран спорт за ро-бље них срп ских вој ни ка, од ко јих су сед мо ри ца би ли те шки бо ле сни ци, а 82 – лак ше обо ле ли. Због сум ње да бо лу ју од за ра зних бо ле сти пре ве зе ни су на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це ра ди ле кар ског пре гле да.26

– 27. но вем бра, 26 срп ских вој них за ро бље ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре ба че но је са ло ка ци је Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.27

– 28. но вем бра, 20 срп ских вој ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре-ба че но је са ло ка ци је Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.28

– 29. но вем бра, 12 срп ских вој ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре-ба че но је из За ро бље нич ког ло го ра Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.29

– 1. де цем бра, 31 срп ски вој ник обо лео од тр бу шног ти фу са пре ба чен је из За ро бље нич ког ло го ра Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди-ни це.30

– 3. де цем бра, 26 срп ских вој ни ка обо ле лих од тр бу шног ти фу са пре-ба че но је из За ро бље нич ког ло го ра Ре дов не на ло ка ци ју Хон вед ске ко њич ке је ди ни це.31

Ре дов на Ху сар ска ка сар на (ле во) и Хон вед ска ху сар ска ка сар на (де сно), око 1900.

24 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 26. 11. 1915.25 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 27. 11. 1915.26 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 27. 11. 1915.27 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 27. 11. 1915.28 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 28. 11. 1915.29 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 29. 11. 1915.30 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 1. 12. 1915.31 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Te lep hon je lentés, 3. 12. 1915.

48

Мо же се за кљу чи ти да је у је сен 1915. го ди не, услед при ли ва ве ли ког бро ја ин тер ни ра ца из оку пи ра не Ср би је, ло гор у твр ђа ви по стао пре те сан. То је раз лог што је срп ске вој ни ке, рат не за ро бље ни ке, Ко ман да ло го ра раз-ме шта ла на дру ге ло ка ци је по гра ду, на та да два ве ли ка сло бод на про сто ра где су би ле ста ци о ни ра не Ре дов на ко њич ка је ди ни ца и елит на Хон вед ска ко њич ка је ди ни ца, са ци љем да се обез бе ди и од го ва ра ју ћи вој ни над зор над за ро бље ни ци ма. У ви ше до ку ме на та по ми ње се за ро бље нич ки ло гор (fo goly tábor) на про сто ру Ре дов не ко њич ке је ди ни це. Ни је по зна то ка ква је суд би на за де си ла рат не за ро бље ни ке из ових ло го ра, ко ли ко је њих по мр ло, ни ти где су по ко па ни.

Кра јем 1915. го ди не, су о че на са ве ли ким при ли вом ин тер ни ра ца из Ср би-је, Ко ман да Арад ског ло го ра до не ла је од лу ку да код Ци гла не (ули ца gróf Tis za István), на ис точ ном кра ју Ара да (пут пре ма Рад ни), осну је и че твр ти ло гор за 7000 осо ба. Стра ху ју ћи да ће то има ти по губ не по сле ди це по здра вље ста-нов ни штва, Град ски са вет је 1. де цем бра 1915. уло жио про тест Ко ман ди ло-го ра и по звао Нан до ра Гре на (Greén Nándor), пре фек та по ли ци је, да за јед но са ко ман дан том Ће сар ско-кра љев ског га р ни зо на и управ ни ци ма Град ског са ни те та и Град ске тех нич ке слу жбе, на ђе нај бо ље ре ше ње за овај про блем и о то ме из ве сти Град ски са вет.32 Пре фект по ли ци је је са звао са ста нак за 3. де-цем бар. Ни је по зна то ка кво је ре ше ње до не то.

Умр ли у ло го ру у твр ђа ви (пре ма не пот пу ној еви ден ци ји по ли ци је). Пр ви смрт ни слу ча је ви ме ђу ин тер нир ци ма ја вља ју се по сле ма ње од ме сец да на од ка ко је ло гор по чео да ра ди. Узро ци смрт но сти су: глад, ис цр пљу ју ћи фи зич ки рад, тор ту ра, али је нај ви ше ин тер ни ра ца стра да ло од епи де ми је тр бу шног и пе га вог ти фу са, ту бер ку ло зе, ди зен те ри је и дру гих за ра зних бо-ле сти, као по сле ди ца од су ства еле мен тар них хи ги јен ско-са ни тар них усло-ва. Из твр ђа ве, на по чет ку у раз ма ци ма од по не ко ли ко да на, ка сни је ско ро сва ко днев но, Ко ман да вој ног гар ни зо на те ле фон ски је из ве шта ва ла град ску по ли ци ју о бро ју умр лих ло го ра ша. Те ле фон ски ра пор ти, ру ком за пи си ва ни, да ти ра ни и пот пи са ни, ар хи ви ра ни су у град ској по ли ци ји. Ра пор ти са др же шту ре по дат ке о умр ли ма: пре зи ме, име, го ди не ста ро сти, да тум смр ти, ме сто где су по ко па ни. Ве о ма рет ко, на ве де но је ме сто по ре кла умр ло га. У сва ком ра пор ту, без из у зет ка, на во ди се да су умр ли „срп ски за ро бље ни ци” (szerb fo golyok ). На по ле ђи ни је ре ше ње пре фек та по ли ци је, ко јим се на ла же ар хи-ви ра ње до ку мен та, с обра зло же њем да су умр ли уред но по ко па ни и да до-дат не ин струк ци је у ве зи с њи ма ни су по треб не.33 Дру гим ре чи ма, ка да је реч о „срп ским за ро бље ни ци ма”, по ли ци ја ни је ду жна да ис пи ту је узро ке ма сов ног уми ра ња љу ди, же на, де це, ни ти да утвр ди ко су по чи ни о ци зло чи-на. А у пи та њу је био по мор не са мо гра ђа на Ср би је не го и гра ђа на Ау стро-у гар ске. Очи глед но да је упра во фи зич ка ли кви да ци ја ин тер ни ра ца би ла свр ха де пор та ци је. По ли ци ја је и са ма би ла са у че сник у зло чи ну. По след њи на ђе ни те ле фон ски ра порт са спи ском умр лих да ти ран је 3. мар та 1915. То си гур но не зна чи да је не ким чу дом, та да на пре чац, су зби је на епи де ми ја

32 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Ре ше ње Град ског са ве та бр. 32.341, 1. 12. 1915.33 DJAAN, Fond Che stu ra Po liţie i, Те ле фон ски ра пор ти од 23. 8. 1914 до 3. 3. 1915.

49

за ра зних бо ле сти, ти ме и ма сов на смрт ност ло го ра ша. Од ар хив ских до ку-ме на та арад ске по ли ци је за 1915. го ди ну у ве зи са ло го ром, по сто ји још са мо де се так, већ по ме ну тих ра пор та, ко ји се од но се на при сти за ње но вих ин тер-ни ра ца и њи хо во раз ме шта ње ван твр ђа ве на дру га ме ста по гра ду, на пре ме-шта ње ло го ра ша са јед не ло ка ци је на дру гу и на пла ни ра ње про ши ре ња ло-го ра. Ни је по зна то шта је са до ку мен та ци јом о ло го ру за пе ри од 1916–1918.

На осно ву са чу ва них из ве шта ја Ко ман де вој ног гар ни зо на из твр ђа ве град ској по ли ци ји, од 23. ав гу ста 1914. до 3. мар та 1915. на ве де на су име на, го ди не ста ро сти и ме сто уко па 1033 умр ла ло го ра ша. Умр ли до сре ди не ја-ну а ра 1915. по ко па ни су на До њем гро бљу, оста ли – крај Арад ске твр ђа ве, на оба ли Мо ри ша.34

Да­тум­смр­ти­ Број­умр­лих­ Го­ди­не­ста­ро­сти­23. 8. 1914. 2 из ме ђу 60 и 70 го ди на15. 9. 1914. 1 70 го ди на17. 9. 1914. 1 49 го ди на27. 9. 1914. 1 ни је на ве де но28. 9. 1914. 2 из ме ђу 60 и 70 го ди на02. 10. 1914. 1 67 го ди на 10. 10. 1914. 2 75 го ди на 11. 10. 1914. 1 87 го ди на 14. 10. 1914. 1 52 го ди не16. 10. 1914. 2 из ме ђу 25 и 81 го ди не21. 10. 1914. 1 45 го ди на29. 10. 1914. 1 75 го ди на03. 11. 1914. 1 70 го ди на07. 11. 1914. 5 из ме ђу 1 и 65 го ди на10. 11. 1914. 4 из ме ђу 26 и 60 го ди на14. 11. 1914. 6 из ме ђу 50 и 83 го ди не17. 11. 1914. 3 из ме ђу 60 и 80 го ди на 20. 11. 1914. 7 из ме ђу 30 и 65 го ди на 25. 11. 1914. 3 из ме ђу 20 и 55 го ди на26. 11. 1914. 6 из ме ђу 47 и 90 го ди на29. 11. 1914. 5 из ме ђу 60 и 85 го ди на2. 12. 1914. 7 из ме ђу 19 и 66 го ди на3. 12. 1914. 1 70 го ди на13. 12. 1914. 6 из ме ђу 55 и 86 го ди на21. 12. 1914. 10 из ме ђу 1 и 65 го ди на

34 Б. Па нић и др., н. д., 43–57.

50

23. 12. 1914. 5 из ме ђу 19 и 88 го ди на24. 12. 1914. 6 из ме ђу 55 и 82 го ди не26. 12. 1914. 1 45 го ди на29. 12. 1914. 12 из ме ђу 20 и 84 го ди не1. 1. 1915. 21 из ме ђу 18 и 85 го ди на3. 1. 1915. 15 из ме ђу 8 и 70 го ди на 6. 1. 1915. 21 из ме ђу 18 и 77 го ди на 7. 1. 1915. 5 из ме ђу 46 и 63 го ди не8. 1. 1915. 8 из ме ђу 28 и 70 го ди на9. 1. 1915. 11 из ме ђу 17 и 80 го ди на10. 1. 1915. 19 из ме ђу 17 и 70 го ди на16. 1. 1915. 12 из ме ђу 40 и 69 го ди на19. 1. 1915. 21 из ме ђу 18 и 62 го ди не22. 1. 1915. 44 из ме ђу 17 и 65 го ди на 23. 1. 1915. 39 из ме ђу 15 и 70 го ди на 24. 1. 1915. 21 из ме ђу 18 и 62 го ди не26. 1. 1915. 26 из ме ђу 1 и 62 го ди не28. 1. 1915. 20 из ме ђу 3 и 65 го ди на29. 1. 1915. 21 из ме ђу 15 и 62 го ди не30. 1. 1915. 38 из ме ђу 1 и 64 го ди не1. 2. 1915. 43 из ме ђу 2 и 64 го ди не3. 2. 1915. 44 из ме ђу 1 и 65 го ди на5. 2. 1915. 35 из ме ђу 1 и 65 го ди на8. 2. 1915. 24 из ме ђу 7 и 63 го ди не9. 2. 1915. 31 из ме ђу 3 и 78 го ди на11. 2. 1915. 35 из ме ђу 2 и 65 го ди на12. 2. 1915. 30 из ме ђу 2 и 62 го ди не13. 2. 1915. 34 из ме ђу 1 и 63 го ди не15. 2. 1915. 38 из ме ђу 2 и 65 го ди на17. 2. 1915. 62 из ме ђу 1 и 75 го ди на18. 2. 1915. 23 из ме ђу 6 и 64 го ди не19. 2. 1915. 38 из ме ђу 6 и 66 го ди на20. 2. 1915. 16 из ме ђу 7 и 67 го ди на23. 2. 1915. 17 из ме ђу 18 и 75 го ди на24. 2. 1915. 20 из ме ђу 15и 75 го ди на25. 2. 1915. 17 из ме ђу 16 и 68 го ди на2. 3. 1915. 68 из ме ђу 5 и 62 го ди не3. 3. 1915. 12 из ме ђу 6 и 62 го ди не

51

Те ле фон ски ра порт да ти ран 2. мар та 1915. са 68 умр лих ло го ра ша

Умр ли у град ским бол ни ца ма (по еви ден ци ји Те ке ли ји не цр кве). У Ма тич ној књи зи умр лих цр кве Све тих апо сто ла Пе тра и Па вла (Те ке ли ји не цр кве),35 за ве де но је 68 срп ских ин тер ни ра ца. То су, углав ном, те шко ра ње ни срп ски вој ни ци – рат ни за ро бље ни ци, и не ко ли ко ци ви ла из Бо сне, Хр ват ске и Сре ма, умр ли од 10. сеп тем бра 1914. до 14. ја ну а ра 1915. у арад ским бол ни-ца ма (Жу па ниј ској, Град ској, Вој нич кој). Са хра ње ни су на град ским гро бљи-ма: Вој нич ком, До њем и Гор њем гро бљу. У про то кол умр лих, про та Стан ко Жу пан ски је, уз име и пре зи ме са на зна ком ср би јан ски вој ник, уно сио лич не по дат ке по кој ни ка, ко ли ко је мо гао са зна ти: име на ро ди те ља, име су пру ге, ме сто ро ђе ња/пре би ва ња, ве ро и спо вест, го ди не ста ро сти, узрок смр ти (ре-дов но – пу шча на ра на), ме сто и дан смр ти/по гре ба. У не ко ли ко слу ча је ва на во ди се и вој на је ди ни ца ко јој је вој ник при па дао (Ти моч ка ди ви зи ја).36 Иза по да та ка ко ји су му се учи ни ли не по у зда ним, про та је ста вљао упит ник.

У јед ном да ну, 14. ја ну а ра 1915, умр ло је 39 ин тер ни ра ца. Про та Жу пан-ски унео је у про то кол са мо њи хо ва име на, да тум смр ти (14. ја ну ар) и по гре-бе ња (15. ја ну ар). Оста ле ру бри ке обра сца ма тич не књи ге ни су по пу ње не.

35 Про то кол умр лих од 1913. го ди не до 1926. го ди не и од 1939. до 1987. 36 Бо жи дар Па нић, Гро бља срп ских ин тер ни ра ца у Ара ду, „До бро во љач ки гла сник”, Бе о-

град, бр. 34, де цем бар 2009, 157–159.

52

Гро бља где су по ко па ни ин тер нир ци

Град­ско­Вој­нич­ко­гро­бље. У град ској че твр ти Ми ка ла ка (Mi ca la ca), на де сној оба ли Мо ри ша се ве ро и сточ но од твр ђа ве, по сто ја ло је до се дам де се-тих го ди на ХХ ве ка Вој нич ко гро бље. Би ло је то ста ро ау стро у гар ско гро-бље, под ад ми ни стра ци јом Ко ман де вој ног гар ни зо на у Арад ској твр ђа ви. За пу ште но је по сле Пр во га свет ског ра та. Ко нач но је не ста ло се дам де се тих го ди на ХХ ве ка, ка да су град ске вла сти од лу чи ле да се на том про сто ру гра-де стам бе ни и дру ги објек ти.

Пре ма Про то ко лу умр лих Те ке ли ји не цр кве, од 12. сеп тем бра до 9. де-цем бра 1914. на Вој нич ком гро бљу са хра ње но је пет на ест за ро бље них срп-ских вој ни ка умр лих у арад ским бол ни ца ма.

Град­ско­Гор­ње­гро­бље. Град ско Гор ње гро бље (Felő te mető, Eter ni ta tea) на ла зи се у са да шњој че твр ти Ау рел Влај ку (Au rel Vla i cu). Про то је реј Урош Ко вин чић твр ди да је све га 16 ин тер ни ра ца са хра ње но на Гор њем гро бљу,37 по што су град ске вла сти за бра ни ле да се да ље ко ри сти то гро бље за ин тер-нир це.

Ни су са чу ва на њи хо ва над гроб на обе леж ја. Град­ско­До­ње­гро­бље. До ње гро бље (Alsó te mető, Po me ni rea) је нај ста-

ри је арад ско по сто је ће гро бље. На ла зи се на ју го за пад ном кра ју гра да, уз град ску че тврт Пр ња вор (Părneava).

Пре 1932. го ди не, на До њем гро бљу, пар це ла на ко јој су по ко па ни ин тер нир ци

37 Урош Ко вин чић, О ла ге ру Ср ба ин тер ни ра них за вре ме свет ског ра та у Ара ду и о арад­ском срп ском гро бљу, „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру штве ни лист”, Те ми швар, бр. 20, 1. 8. 1922, 163.

53

С об зи ром на ве ли ку смрт ност ин тер ни ра ца, град ско по гла вар ство од-ре ди ло је ме сто за по ко па ва ње на До њем гро бљу, иза срп ске пар це ле.38 Не на во де ћи из вор, про та Ко вин чић из но си по да так да су на До њем гро бљу са хра ње на 624 ло го ра ша.39

По за вр шет ку ра та, на пар це ли ин тер ни ра ца, па ро хи ја ни Те ке ли ји не цр кве по ста ви ли су ви сок др ве ни крст об ло жен че лич ним ли мом са на сли-ка ним Хри сто вим Рас пе ћем.

Де се так го ди на ка сни је, Јан ко Ми хај ло вић, ко ји ни је био узник Арад-ског ло го ра, пе кар по за ни ма њу и пе чал бар у Ара ду, о свом тро шку по ди гао је ис пред др ве ног кр ста обе лиск са нат пи сом:

„За спас срп ско га на ро да и за по кој ду ша Ср ба у Ара ду ин тер ни ра них по ди же овај спо мен Јан ко Ми хај ло вић, су пру га Са ве та и син Ра ди вој из се ла Оре хо вац, Бан. Вар дар ска, го ди не 1932.”40

Крај спо ме ни ка Јан ко Ми хај ло вић са су пру гом и си ном

Ин­тер­нир­ско­гро­бље­код­твр­ђа­ве. Од сре ди не ја ну а ра 1915. па на да ље, ка да је сва ког да на уми ра ло и по не ко ли ко де се ти на (17. фе бру а ра – ше зде-сетдво је, 2. мар та – ше зде сетосмо ро), мр тве ви ше ни су пре но си ли из твр ђа-ве кроз град на До ње гро бље, не го су их по ко па ва ли крај твр ђа ве, се вер но

38 Исто.39 Исто. 40 Ми о драг Об ра дов, Ол га Ми хај ло вић Тол ма чев, Спо ме ник срп ским ин тер нир ци ма у Ара ду,

„Арад кроз вре ме”, све ска 4, Те ми швар 2003, 59–64.

54

од ка пи је бр. 6, на оба ли Мо ри ша. Пре ма до ку мен ти ма арад ске по ли ци је, за са мо ме сец и по да на, од 16. ја ну а ра до 3. мар та 1915, у ја ма ма крај твр ђа ве поко па но је 826 ин тер ни ра ца. Ту су, до кра ја ра та, по ко па ни и ве ћи на оста-лих умр лих у твр ђа ви.

У пе ри о ду из ме ђу два ра та, гро бље код твр ђа ве, та да по зна то у Ара ду као Гро бље хе ро ја (Ci mi ti rul ero i lor), одр жа ва ли су вој ни ци је ди ни це ру мун-ске вој ске ста ци о ни ра не у твр ђа ви.

Де сно – пре жи ве ли ло го раш Ми лан Са вић, на гро бљу код твр ђа ве 1930.

По сле Дру го га свет ског ра та ин тер нир ско гро бље по ста ло је вој но ве жба-ли ште, че му и да нас слу жи. Не ма ви ше ни јед ног бе ле га ко ји би под се ћао на то да су ту по ко па ни срп ски ин тер нир ци умр ли у Арад ском ло го ру, то ком Пр вог свет ског ра та. Остао је у бли зи ни са мо ма сив ни бе тон ски спо ме ник, одав но за пу штен, оште ћен, ко ји су сво је вре ме но ау стро у гар ске вла сти по-ди гле сво јим вој ни ци ма, по свој при ли ци, умр лим чу ва ри ма ло го ра. Пре ма са да њим пред ви ђа њи ма, ка да се вој ни гар ни зон бу де исе лио, Арад ска твр ђа-ва и про стор око ње би ће укљу че ни у оп се жан ур ба ни стич ки план раз во ја гра да. Сто га да ља суд би на овог нео бе ле же ног гро бља оста је не из ве сна.

Не­по­зна­та­гро­бља. У је сен 1915. го ди не, у ло го ри ма за ро бље них срп-ских вој ни ка на под руч ју две ју ко њич ких је ди ни ца, ха рао је ти фус. Не ма са-зна ња ко ли ко обо ле лих је та мо умр ло, ни ти где су по ко па ни.

Не(из)бро је не жр тве. Те шко да ће се ика да тач но са зна ти ко ли ко је Ср ба ци ви ла и рат них за ро бље ни ка про шло кроз па као арад ских ло го ра то-ком пет рат них го ди на. О бро ју ин тер ни ра них и о бро ју оних ко ји су за у век оста ви ли ко сти у Ара ду по сто је са мо при бли жне про це не за од ре ђен вре мен-ски пе ри од. За ин тер нир це из Бо сне и Хер це го ви не исто ри чар Вла ди мир Ћо ро вић твр ди да је до кра ја но вем бра 1915. од око 5500 ло го ра ша „по сла та ку ћи 1031 осо ба, 1900 је узе то у вој ску (да ра ту ју за Ау стро у гар ску!), а 430 (44 же не и 37 де це) пре ве де но је 27. но вем бра 1915. из Ара да у Не жи дер. Оста так (око 2200) је остао у арад ском гро бљу за у век”.41

41 В. Ћо ро вић, н. д., 157.

55

Арад ски исто ри ча ри ни су по себ но об ра ђи ва ли то по гла вље но ви је арад ске исто ри је. У не ко ли ко ра до ва, по све ће ним жи во ту и де лу Ште фа на Чи чо По па, ис так ну то га ру мун ског ро до љу ба, тек ус пут се по ми ње ње го ва ин тер вен ци ја, у свој ству по сла ни ка у Угар ском пар ла мен ту, код ау стро у гар-ских вла сти у Бу дим пе шти, Бе чу и Са ра је ву, за по бољ ша ње жи вот них усло ва ин тер ни ра них Ср ба. С тим у ве зи на во ди се да је 1915. го ди не, у Арад ском ло го ру у твр ђа ви би ло за то че но 15.00042, по дру гим ау то ри ма 11.000 Ср ба43, „ко ји ма је пре ти ло пот пу но ис тре бље ње услед епи де ми је ти фу са”. То је про-це на ста ња за 1915. го ди ну, а ло гор је „ра дио” и да ље. Ма ја 1917. ин тер ни ра но је из Ср би је у Арад 1628 ци ви ла.44

Је ди ни из ри чи ти по да так о бро ју умр лих у Арад ској твр ђа ви је за пис из ве зен на цр кве ном бар ја ку са чу ва ном у цр кви Све тих апо сто ла Пе тра и Па вла, ко ји гла си:

Ова ли ти ја са чи ње на цр кве ним до хот ком 1925. го ди не да ро ва на [је] у сла ву Бо жи ју и за ве чи ти спо мен 4.317 Ср ба му че ни ка у арад ском гра ду из у-мр лих 1914–1918. го ди не.

За пис је са ста вио про та Урош Ко вин чић. Ду го го ди шњи па рох арад ски про та Дра гу тин Осто јић прет по ста вљао је да су про та Ко вин чић и та да шњи чел ни ци срп ске за јед ни це у Ара ду, ме ђу њи ма и по зна ти ар хи тек та Ми лан Та ба ко вић, до шли до тог по да тка пре ко лич них ве за у Град ској упра ви.

Де ве де се тих го ди на ХХ ве ка дво ји ца ис так ну тих арад ских ин те лек ту-а ла ца зна чај но су до при не ли са зна њи ма о овој там ној стра ни ци но ви је арад ске исто ри је. Ар хи тек та Ми лош Кри стја (Mi loş Cri stea) при ку пио је до та да не по зна ту гра ђу о стра да њу ин тер ни ра ца, укљу чу ју ћи че тр де се так ори ги нал них фо то гра фи ја. Исто ри чар Ан дреј Ка чо ра (An drei Ca ci o ra), сво-је вре ме но ди рек тор Арад ско га жу па ниј ског од се ка др жав ног ар хи ва, у обим ном ар хив ском фон ду „Che stu ra Po liţie i” иден ти фи ко вао је пре ко сто-ти ну до ку ме на та ко ји се од но се на ин тер нир це.45

Још не ис тра же на гра ђа арад ских и дру гих ар хи ва кри је мно го до са да не ра све тље ног о стра да њу Ср ба у Арад ском ло го ру, једнoм од мно гих стра-ти шта ге но цид ног си сте ма за ма сов но ис тре бље ње љу ди по осно ву на ци о-нал не и вер ске при пад но сти. Ле то 1914. го ди не оста ће упам ће но и по то ме што су та да, пр ви пут у но ви јој исто ри ји, на тлу Евро пе, на ста ли кон цен тра-ци о ни ло го ри.

42 Ni co lae Roşuţ, Ste fan Ci cio Pop – mi li tant pen tru drep tu ri so ci a le şi naţio na le şi luptător pen tru uni re (1865–1934), „Zi ri da va”, Arad, nr. X, 1978, 559.

43 Ghe org he Ciul, Şte fan Ci cio Pop şi co la bo ra rea din tre români, sîrbi şi slo va ci (1893–1918), „Zi ri da va”, Arad, nr. VI, 1976, 221; La u renţiu Oa nea, Dr. Şte fan Ci cio­Po p, un ti tan în lup te le naţio nal­ ­po li ti ce ale românilor din Tran sil va nia şi părţile româneşti din Un ga ria 1865–1934, Arad 2008, 104.

44 В. Сто јан че вић, н. д., 157.45 Исто риј ска гра ђа ко ју су при ку пи ли арх. Ми лош Кри стја и Ан дреј Ка чо ра чи ни осно ву

књи ге Арад ска твр ђа ва – ау стро у гар ски ло гор за ис тре бље ње Ср ба, Те ми швар 1994; дру го из-да ње: По жа ре вац 2007.

56

ПРИ ЛОГ Све до чан ство ру мун ског по руч ни ка Ни ко ла ја Дефлeурија,

рат ног за ро бље ни ка у Шо про ње ку

Чи ње ни цу да у по ре ђе њу са оста лим ло го ри ма, ло гор у Ара ду ни је био из у зе так у сви ре пом по сту па њу пре ма Ср би ма, по твр ђу је у сво јим ме мо а-ри ма све док оче ви дац ру мун ски по руч ник Ни ко ла је Де фле у ри, рат ни за ро-бље ник, за то чен у ло го ру Шо про ње ку.

У ло го ру Шо про ње ку би ло je ин тер ни ра но око 8000 же на и де це из Бо-сне и Хер це го ви не. Мно ги су по мр ли од гла ди и за ра зних бо ле сти. У истом ло го ру су би ли ин тер ни ра ни и Ру му ни, вој ни ци и офи ци ри ди ви зи је „Де ла Чер на”, за ро бље ни у бор ба ма у Ол те ни ји, у је сен 1916. го ди не. Сећањe на вре ме про ве де но у за ро бље ни штву у Шо про ње ку за бе ле жио је по руч ник Ни ко ла је Дефлeури у књи зи Di vi zia de la Cer na / De pe front în cap ti vi ta te / 1916–1918 / Amin ti ri–Gânduri–Im pre sii /, Edi tu ra „Ra mu ri”, Cra i o va, 1940.46 (Ди-ви зи ја са Чер не / Са ра ти шта у за ро бље ни штво / 1916–1918 / Се ћа ња –ра зми-шља ња –у ти сци).

На јед ном ме сту ау тор опи су је до чек Бо жи ћа и Но ве 1918. го ди не у ло-го ру Шо про ње ку, па ка же да су ру мун ски вој ни ци и офи ци ри, рат ни за ро-бље ни ци, по сред ством швај цар ског Цр ве ног кр ста ре дов но при ма ли из Же-не ве сле до ва ње: дво пек, ше ћер, чо ко ла ду, чај, ме сне кон зер ве, чак и из ве сну су му нов ца за џе па рац. Има ли су на рас по ла га њу по себ ну ба ра ку, ко ја им је слу жи ла као тр пе за ри ја и ме сто за ра зо но ду, где су њи хов хор и ор ке стар из во ди ли ру мун ске тра ди ци о нал не ме ло ди је, а све ште ник је о пра зни ци ма слу жио при год не вер ске об ре де. У не по сред ном су сед ству, ка же по руч ник Де фле у ри, на ла зио се дру ги ло гор, са пре ко сто ти ну утам ни че них же на – Срп ки ња из Бо сне, са ма лом де цом. Би ло је и одој ча ди. Же не су ин тер ни ра не у ло гор за ка зну што су, то бо же, ди гле бу ну про тив Мо нар хи је. Бог ће зна ти ка кву су бу ну те не срет не же не мо гле ди ћи, чу ди се по руч ник Де фле у ри. Би ле су об у че не у по це па не ци ца не ха љи не. Усред зи ме ишле су бо се. Смр-ша ле, упа лих обра за, ис пи је ног ли ца од пат ње и крај ње бе де, про во ди ле су вре ме ви ше на по љу не го у ба ра ка ма без про зо ра. Де ца, све ну ла, го ли ша ва, пр ља ва, др жа ла су се за сук ње сво јих мај ки и по цео дан пла ка ла од гла ди и хлад но ће. Сва ког да на, ка же Де фле у ри, из на шег ло го ра по сма тра ли смо тај бес крај но ту жан при зор. Из са жа ље ња пре ма стра дал ни ци ма, до зво лом ко-ман дан та ло го ра (ма јор Флор јан Ду ми тру, рат ни ин ва лид, Ру мун из Ер де ља), у ба ра ци-тр пе за ри ји ру мун ски за ро бље ни ци су оки ти ли бо жић ну јел ку све-ћи ца ма, играч ка ма, слат ки ши ма, дво пе ком и ку ти ја ма кон зер ви, за не срет не ма ли ша не. Још су де ци и њи хо вим мај ка ма ку пи ли обу ћу и не ку тка ни ну да се за шти те од хлад но ће.

46 http://www me mo ria.ro /mar tu rii/pe ri o a de_isto ri ce/pe ri o a da_pri mu lui_raz boi_mon dial. Po mul de Cra ciun in la ga rul de la So pronnyek , Au stro-Un ga ria, 1918, аutor: Lt. Ni co lae De fle ury.

57

SÂRBII ÎN LAGĂRUL AU STRO-UN GAR DIN ARAD 1914–1918

Bo ži dar Pa nić

Re zu mat

Pe du ra ta Războiului Mon dial din 1914–1918, în Au stro-Un ga ria a funcţio nat o reţea de lagăre de con cen tra re în ca re au fost in ter naţi ci vi li de to a te vârstele, bărbaţi, fe mei, co pii, pri zo ni e ri de război sârbi din Ser bia ocupată, pre cum şi ci vi li sârbi, cetăţeni ai Au stro- -Un ga ri ei, din Bo snia şi Herţego vi na şi din al te pro vin cii. Un ast fel de „K. und K. In ter-ni e run gsla ger” a exi stat în Ce ta tea Ara du lui. În ca ta com be le unei părţi a cetăţii, lagărul a început să funcţio ne ze la 31 iu lie 1914, când a so sit pri mul tran sport cu de por taţi.

Pe ba za do cu men te lor de arhivă (din pe ri o a da 1914–1915, in com ple te), în luc ra re sunt pre zen ta te de ta lii re fe ri to a re la or ga ni za rea şi mo dul de funcţio na re a lagărului. Pe ri o a da so si rii tran spor tu ri lor ma si ve cu de por taţi co in ci de cu cea a ope raţiu ni lor mi li ta re de pe te ri to riul Ser bi ei, în pe ri o a da cam pa ni lor Au stro-Un ga ri ei din 1914 şi a cam pa ni ei Au stro--Un ga ri ei şi a aliaţilor săi, din anul 1915. Ast fel, în to am na anu lui 1915, în de curs de o lună şi jumătate, din Ser bia au fost de por ta te la Arad cir ca 4000 de per so a ne, ci vi li şi pri zo ni e ri de război. De o a re ce în lagărul din Ce ta tea Ara du lui se aflau de ja mai mul te mii de de por taţi, Co men du i rea lagărului dis pu ne ca no ii so siţi să fie duşi pen tru de tenţie în al te două lo caţii din Arad, la ce le două unităţi de ca va le rie, iar când şi ace ste „capacităţi” au de ve nit in su fi ci en te, în de cem brie 1915 Co men du i rea a pre co ni zat deschi de rea unui nou lagăr la mar gi nea de vest a oraşului, pe Ca lea Rad nei, pen tru încă 7000 de de por taţi.

Din ca u za con diţii lor inu ma ne de de tenţie , au iz buc nit epi de mii de febră tifoidă, ti fos exan te ma tic, tuberculoză, di zen te rie, în ur ma cărora de por taţii mu re au zil nic cu ze ci le. Pe ba za do cu men taţie i dis po ni bi le, este prezentată cro no lo gic si tuaţia de ce se lor pen tru pe ri o a da 23 au gust 1914 – 3 mar tie 1915, totalizând 1039 nu me, cu menţio na rea la fi e ca re a lo cu lui de înhumare.

THE SERBS IN THE AU STRO-HUN GA RIAN CON CEN TRA TION CAMP IN ARAD 1914–1918

Bo ži dar Pa nić

Sum mary

Du ring the World War bet we en 1914–1918, a net work of con cen tra tion camps exi-sted in Au stria-Hun gary, in which we re im pri so ned ci vi li ans of all ages, men, wo men, chil dren and Ser bian pri so ners of war from oc cu pied Ser bia, as well as Ser bian ci vi li ans from Au stria-Hun gary, Bo snia-Her ze go vi na and ot her pro vin ces. Such a “K. und K. In-ter ni e run gsla ger” exi sted in the Arad For tress. The ca ta combs in a part of the for tress ope ned on July 31st 1914 for the first tran sport of pri so ners.

Ba sed on the ar chi ve do cu ments (from 1914–1915, in com ple te), the work pre sents de ta ils on the or ga ni sa tion and fun cti o ning of this camp. The pe riod of mas si ve pri so ner ar ri vals cor re sponds to the mi li tary cam pa igns of Au stria-Hun gary and its al li es in Ser bia in 1914 and 1915. In the au tumn of 1915, du ring a month and a half, so me 4000 per sons (ci vi li ans and war pri so ners) we re de por ted to Arad. As the camp in the Arad for tress al ready con ta i ned se ve ral tho u sand pri so ners, the camp’s Com mand or de red im pri so ning of the new co mers in two ot her lo ca ti ons in Arad (the two exi sting ca va lry units) and when the se two lo ca ti ons be ca me in suf fi ci ent in De cem ber 1915, the Com mand con tem pla ted the ope ning of a new fa ci lity in the we stern part of the city for anot her 7000 pri so ners.

58

Due to the in hu ma ne im pri son ment con di ti ons, epi de mic di se a ses bro ke up, such as typhoid fe ver, exant he ma typhus, tu ber cu lo sis, dysen tery, which re sul ted in tens of ca su al ti es daily. Ba sed on the exi sting do cu ments, the aut hor pre sents chro no lo gi cally the de ath re ports for the pe riod Au gust 23rd 1914 – March 3rd 1915, re sul ting in a to tal de ath toll of 1039 for that pe riod. The bu rial pla ces of the vic tims are al so men ti o ned.

UDC 726(498.44)”1900/1904”929.52 Tabaković

П р е д р а г Р и с т и ћ *

СВЕ ТА ТАЈ НА ХРА МА МА ЛЕ БРА ЋЕ СВЕ ТОГ АН ТО НА ПА ДОВ СКОГ У АРА ДУ,

ИЗ ГРА ЂЕ НОГ 1900–1904.Про јек тант Хра ма: ар хи тек та Ми лан Та ба ко вић (1890–1946)

СА ЖЕ ТАК: У ра ду се струч но ана ли зи ра ар хи тек тон ско ре ше ње ми но рит ске цр кве у Ара ду и тра га за ње го вим пра о бра зи ма у ан ти ци и у сло вен ским па ган-ским хра мо ви ма.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: по ро ди ца Та ба ко вић, Ми лан Та ба ко вић, Арад, ми но рит ска цр ква у Ара ду, те тра пи ло ни.

Шта је имао као иде ју во ди љу ар хи тек та Ми лан Та ба ко вић ка да је про-јек то вао храм ко ји сто ји као те жи ште, сим бол гра да Ара да? Храм се не гра ди пре ма по тре ба ма тре нут ка, већ пред ста вља уто чи ште љу ди ма у сва вре ме на про шла, са да шња и бу ду ћа. Ње го во би ће има ко рен, ста бло и кро-шњу. То је ње го ва увек жи ва ми си ја, а ако то га не ма, он да је храм пра зан пра по рац ко ји зве чи. Град не гра ди храм, већ се пр во са гра ди храм, па ће се тек он да ви де ти ка ко ће из гле да ти град.

* Др Пре драг Ри стић, ар хи тек та (рођ. 1931), унук је ар хи тек те Ми ла на Та ба ко ви ћа.

60

Ста бло ро да Та ба ко ви ћа је пле мен ско-срп ско и ко рен ње гов до прео је до ње га, ве ро ват но кроз под свест ге нет ским за пи сом, пра сло вен ски храм бо га Пе ру на. Да нас мно ги ис тра жи ва чи сма тра ју да се устрој ство хра ма бо га Пе ру на са сто ја ло од сре ди шњег из де ља ног бал ва на са ње го вим ли ком, са че ти ри бал ва на у ква дра ту, са че ти ри над врат ни ка.

Ар хе о ло шки тра го ви ових пра сло вен ских хра мо ва мо гу се пра ти ти у тра-го ви ма и у де ши фро ва њу и ту ма че њу цр та и ре за, и у ре кон струк ци ја ма мно-гих умет ни ка. Има ју број не при ста ли це, али и оне ко ји оспо ра ва ју ова кве те зе. Крај ње ре ше ње ове те зе мо ра ће да при че ка да ге не ти ча ри у сво јим ис тра жи-ва њи ма срав не сво је ре зул та те, док се ми у овом тре ну ку, углав ном, осла ња мо на убе дљи вог Аме ри кан ца ру ског по ре кла Ана то ли ја Кљо со ва.

У ан тич ко до ба, ме ђу тим, на ла зи мо на не сум њи во мо гу ћу очи глед ну ин-спи ра ци ју мла дог Ми ла на Та ба ко ви ћа чу ве ним про че љем слав не би блио те ке

61

у Ефе су. Оно из гле да као да је на је дан ред сто ло ва те тра пи ло на на ре ђан на-из ме нич но још је дан спрат сто ло ва.

Ме ђу тим, на из во ри шту хри шћан ства пак на ла зи се и да нас очи глед на мо ну мен тал на ра но хри шћан ска Пал ми ра из древ не Аси ри је. Пал мир ци и да нас у Си ри ји го во ре ара меј ски је зик, исти онај ко јим је го во рио Исус Хри-стос, а жи во је и ара меј ско пи смо. И мој де да, Ми лан Та ба ко вић, ко ји је био сво је вре ме но прет пла ћен на нај ве ћи ар хи тек тон ски ча со пис прет про шлог ве ка: Hand buch der Ar chi tek tur, Darm stadt 1886. Die Ba u sti le Zwe i ter Teil 3. Band er ste Hälfte Die Ausgänge der clas sischen Ba u kunst (kri stlic hen Ba u kunst) Die Fort fet zung der clas sischen Ba u kunst in Oströmischen Re ic he (Byzan tische Bau-kunst), стра на 14, сва ка ко је био ин фор ми сан, ма кар де ли мич но, о Пал ми ри. На сле дио сам твр до укориченa 54 бро ја овог при руч ни ка са из ван ред ним цр те жи ма. Де да је са ра ђи вао као илу стра тор овог ча со пи са док је био сту-дент, што се при ме ћу је. У овом ча со пи су сам на и шао на Ли киј ску уса мље ну гроб ни цу са вр ше ног об ли ка те тра пи ло на, ма да ни је још укло пље на као ко-ло на да или храм – ка пи је Пал ми ре, али је до каз да је за њу знао, јер је умео да је ве што при ме ни у ре ше њу арад ског хра ма.

На ме сту бив шег ба рок ног ка то лич ког ма на сти ра Ма ле бра ће (из 1760), по све ће ног Све том Ан то ну Па дов ском, ко ји се раз во јем Ара да за те као на не-згод ном не пра вил ном про сто ру, огра ни че ном су че ља ва њем две ју глав них ули ца под ко сим углом, мла ди Та ба ко вић до био је за да так да про јек ту је цен-трал ни ка те драл ни храм, ма на стир, али и роб ну ку ћу, све у јед ном бло ку, што је тре ба ло да бу де цен тар и сим бол гра да.

На са гла сност на ре ше ње Та ба ко вић је ишао по бла го слов код рим ског па пе. У на че лу је до био бла го слов да не про јек ту је у та да уо би ча је ном „сти лу”, ба ро ку или го ти ци, већ у ре не сан си, од но сно да се ин спи ри ше ан ти ком, тј. ра ним хри шћан ством. Као пра во слав ном Ср би ну, Та ба ко ви ћу је вра ћа ње на ан тич ке ра но хри шћан ске ко ре не би ло ду хов но олак ша ње и ти ме је ус пео да ре ши не по вољ ну ори јен та ци ју хра ма и ула за. Окру гла ку по ла и при пра та

62

као згло бо ви ре ши ле су пра вил но про блем не пра вил но ушо ре ног пла ца. Ме ђу тим, сам брод цр кве и ка то ли ко на мо рао је да бу де ба зи ли ка ран, тј. да омо гу ћи по ду жну пра во ли ниј ску про це си ју ме ђу па ра лел ним ко ло на да ма бро да хра ма, а не кру жну, у грч ком кр сту, као што је то у пра во слав них. Ту је ар хи тек та на шао из у зет но ре ше ње, ко је ни је по сто ја ло ни у јед ној ка то-лич кој гра ди тељ ској тра ди ци ји. Прет по ста вља мо да је ин спи ра ци ју све сно про на шао у је дин стве ним чу де сним те тра пи ло ни ма древ не Пал ми ре, с тим што ни је по ста вио че ти ри те тра пи ло на по ше ми грч ко га кр ста, већ их је на-ре ђао у пра во ли ниј ској ко ло на ди, по пра ви лу ка то лич ке ба зи ли ке. И ја сам, у свом про јек ту хер це го вач ке Гра ча ни це 2000. го ди не, ме сто че ти ри ма сив-на сту ба, као што је то на древ ној ко сов ској Гра ча ни ци, по ста вио че ти ри те тра пи ло на, бу квал но она ко ка ко је то по ста вље но у Пал ми ри.

Ми лан Та ба ко вић до след но је упа рио ко ло на де те тра пи ло на у ен те ри-је ру бро да и скре нуо их згло бом хо ла (где се на ла зи спо ме ник ку ги), а да не бу де сум ње шта је у са мом бро ду хра ма, да су то за и ста те тра пи ло ни, пар пи ло на стра жа ра про би ла су се на са мо про че ље фа са де, а на врх те тра пи ло-на су по ста вље ни ан ђе ли, ко ји чу ва ју рај ски врт, ана лог но као што се у грч ком кр сту жи во пи шу ан ђе ли те тра мор фи или као што на иде ал ној коц ки се ди Ми ле шев ски ан ђео.

Као унук Ми ла на Та ба ко ви ћа при ме нио сам све сно те тра пи ло не из древ не Пал ми ре, чи је сам цр те же на шао и у де ди ним број ним при руч ни ци-ма. Мо жда ву че мо као за јед нич ки име ни тељ пра сло вен ски ко рен. И као што се чо ве чи јем ем бри о ну не мо же под се ћи реп, још ма ње се он мо же под се ћи од ра слом чо ве ку, а има нас и ре па ти јих.

На жа лост, ову иде ју не мо гу да за са да утвр дим до кра ја, јер оно што је основ но не мам – осно ву хра ма у Ара ду, сем сли ка са ин тер не та, а од осно ве ар хи тек ти по чи њу да раз ми шља ју.

Те тра пи лон из дарм штат ског при руч ни ка 1886. и сло бод ни те тра пи ло ни у грч ком кр сту ка пи ја – храм у Пал ми ри. Над гроб на пло ча Ара меј ца са ара меј ским и грч ким пи смом –

са вре ме не фо то гра фи је

63

Те тра пи ло ни у Тре би њу

Те тра пи ло ни са ан ђе ли ма на про че љу хра ма Све тог Ан то на Па до в ског у Ара ду

64

Те тра пи ло ни у ен те ри је ру, у хра му Све тог Ан то на Па до в ског у Ара ду

Док се не про на ђе осно ва хра ма, мо же са мо де ли мич но да по слу жи као оп шта ори јен та ци ја фо то гра фи ја са са те ли та.

Са те лит ски сни мак цен тра Ара да са цр квом Све тог Ан то на Па до в ског

65

Овај по ку шај да ва ња ду бин ског сми сла де лу Ми ла на Та ба ко ви ћа би ће, на дам се, про во ка ци ја за ис тра жи ва че не вла ди не ор га ни за ци је „Mişca rea Arădeană” из Ара да, ко ја ме је при јат но из не на ди ла ти ме што је ожи ве ла ин -те ре со ва ње за јед но оп ште зна чај но де ло, и за мо га де ду Ми ла на Та ба ко ви ћа. За то сам сма трао да сам про зван да Вам се при дру жим, јер сам и ја до брим де лом арад ски па три о та.

Епи лог

Ар хи тек ту ру кра ја ХIХ ве ка озна ча вао је стил. Град у раз вит ку Арад имао је за нат ску шко лу где је баш мла ди Ми лан Та ба ко вић био на став ник умет нич ких ве шти на из ра де стил ских еле ме на та у гра ђе ви нар ству. Он да се још ни је раз ли ко вао ге но тип од фе но ти па, па је Адолф Лос у Бе чу мо гао да лан си ра де ви зу „ор на мент је зло чин”, а М. Та ба ко вић је био баш мај стор ор на ме на та ко ји су би ли ње го во нај ја че оруж је. Он је ус пео да тим ор на мен-ти ма на ђе по ре кло и да ти ме уна пре ди ре не сан су, ко ја се углав ном ин спи ри-са ла са мо грч ко-рим ском ан ти ком. Ло ка ци ја хра ма би ла је на из глед не мо-гу ћа. М. Та ба ко вић је ус пео да спа ку је јед ну ди вљо град њу, не са мо да бу де функ ци о нал на већ да јој по врх све га да до сто јан ускла ђен сми сао да по ста не цен тар гра да Ара да, а не друм ско свра ти ште.

Цр ква из Па лер ма – јед на од мно гих ски ца те тра пи ло на из де ди не ар хи ве

66

Цр ква у Па лер му са те тра пи ло ни ма у кон струк ци ји бро да

TA I NA SFÂNTĂ A BI SE RI CII MI NO RIŢILOR LA ARAD, CON STRU I TE ÎN ANII 1900–1904.

Pro i ec tant: ar hi tec tul Mi lan Ta ba ko vić (1890–1946)

Pre drag Ri stić

Re zu mat

Au to rul, el însuşi ar hi tect şi de scen dent al fa mi li ei de ar hi tecţi Ta ba ko vić din Arad, analizează so luţia arhitecturală a bi se ri cii mi no ri te din Arad, pro i ec ta te de bu ni cul său Mi lan Ta ba ko vić şi încearcă să iden ti fi ce in spi raţia lui de con cepţie în for me le tem ple lor an ti ce, chi ar şi în struc tu ra tem ple lor păgâne ale sla vi lor din vec hi me.

THE HOLY SEC RET OF THE MI NO RI TES CHURCH IN ARAD, BU ILT BET WE EN 1900–1904

De sig ner: ar chi tect Mi lan Ta ba ko vić (1890–1946)

Pre drag Ri stić

Sum mary

The aut hor, him self a de scen dant of the Ta ba ko vić fa mily of ar chi tects in Arad, ma kes an analysis of the ar chi tec tu ral so lu tion ap plied in the Mi no ri tes Church, de sig ned by his grand fat her Mi lan Ta ba ko vić. He at tempts to iden tify the de sig ner’s so ur ces of in spi ra tion in the sha pes of the tem ples of an ti qu ity and even in the struc tu re of the old pa gan tem ples of Slavs.

UDC 78:061(=163.41)(498)78(=163.41)(498)

С т е в а н Б у г а р с к и

СА ВЕЗ СРП СКИХ ПЕ ВАЧ КИХ ДРУ ШТА ВА У РУ МУ НИ ЈИ

СА ЖЕ ТАК: Осни ва ње пе вач ких дру шта ва код Ср ба на тлу да на шње Ру му-ни је бе ле жи се од по чет ка XIX ве ка. Као по сле ди ца раз во ја хор ског му зи ци ра ња, од но сно по ве ћа ња бро ја пе вач ких дру шта ва из ме ђу два свет ска ра та, ра но се ја-ви ла а тек 1936. оства ри ла иде ја осни ва ња Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји.1 Де ло ва њем до по чет ка Дру го га свет ског ра та, Са вез је ана ли зи рао по сто је ће чи ње нич ко ста ње, са гле дао це ли ну хор ског фе но ме на, из вео по треб не за кључ ке, до при нео ме ђу соб ном упо зна ва њу пе вач ких дру шта ва, али је прак тич-них оства ре ња би ло ма ло.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ср би у Ру му ни ји, пе вач ка дру штва, Са вез срп ских пе вач-ких дру шта ва у Ру му ни ји, сле то ви пе вач ких дру шта ва, за ста ве пе вач ких дру шта-ва, хо ро во ђе.

Пе вач ка дру штва, као ис по ља ва ње кул тур но-умет нич ких по ри ва, до ла-зе до из ра жа ја у пр вој по ло ви ни XIX ве ка у срп ским град ским сре ди на ма: у Ара ду 1835. при Те ке ли ји ној цр кви на стао је Хор Ср ба гра ђа на; у Те ми шва ру 1836. при Са бор ној цр кви за во ди се хор ско пе ва ње. У дру гој по ло ви ни XIX ве ка осни ва ње хо ро ва узи ма ма ха, опет нај пре у гра до ви ма: про фе сио нал на Срп ска пе вач ка дру жи на у Те ми шва ру осни ва се 1867, Хор Ср ба гра ђа на у Ара ду по сто ји и да ље, за бе ле жен је 1876. Ме ђу тим, нај ве ћи део срп ског жи вља на те ри то ри ји да на шње Ру му ни је ни је жи вео по гра до ви ма, не го по се ли ма; због то га се и мо гло оче ки ва ти да ће се и та мо по ја ви ти из ве сни му зич ки по-крет, нај пре у за на тлиј ско-тр го вач ким сре ди на ма, ко је су има ле ви ше мо-гућ но сти и сло бод ног вре ме на.

Осни вач ка је згра би ле су цр кве и шко ле, а ор га ни за то ри – све ште ни ци и учи те љи, чак ако је у управ ним од бо ри ма би ло и се ља ка.

По ку ша јем са гле да ва ња ста ња за ста ри је вре ме, од но сно до Ве ли ко га ра та, до шло се до сле де ћег спи ска се о ских срп ских пе вач ких дру шта ва2: у Ча ко ву (пр ви по мен 1860), Ве ли ком Се ми клу шу3 (1867), Ма лом Беч ке ре ку

1 О осни ва њу и де ло ва њу Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји пр ви је син те зно пи сао Са ва Л. Илин у књи зи из ко је ће у на став ку би ти ви ше на во да.

2 Ми ло ван Р. Ми шков, Хро но ло шки пре глед осни ва ња пе вач ких дру шта ва, ру ко пис.3 Ча ко во и Ве ли ки Се ми клуш су про гла ше ни за гра до ве, али су до не дав но има ли ста тус

се о ских оп шти на; због то га се та мо шња срп ска пе вач ка дру штва раз ма тра ју ме ђу се о ски ма.

68

(1890, са ста ту сом прав ног ли ца из 1891), Со ко лов цу (1894), Са ра во ли (1898), Не ме ту (на зив „Кра ље вић”, 1902), Ме ха ли4 („Зо ра”, 1903), Срп ском Се мар то ну („До си теј”, 1911), Фен ла ку (1912), Вар ја шу (1912, „Орао”) и Ден ти (1912).

По сле Свет ског ра та 1914–1918, за вре ме ко јег, из ра зу мљи вих раз ло га, ни ти су пе вач ка дру штва осни ва на ни ти по сто је ћа ра ди ла, и му зич ки жи вот по се ли ма је жив нуо. У но во на ста лој те ри то ри јал ној по де ли по сле рас па да Ау стро у гар ске, на пе вач ка дру штва гле да ло се не са мо као на кул тур но-умет-нич ка удру же ња не го и као на дру штве но-по ли тич ке и на ци о нал не чи ни о це:

За очу ва ње срп ског нам је зи ка, вер ских и на род них оби ча ја и пе са ма, у пр вом ре ду слу же на ше на род не шко ле; а по ред ових, у мно го ме слу же уз ви-ше но ме ци љу чи та о ни це, пе вач ке и оста ле дру жи не [Живојнов 1921: 17].

Са да се, уз већ на ве де на, сре ћу но во о сно ва на или об но вље на пе вач ка дру штва: у Ке тве љу („Је дин ство”, 1920), Наћ ва ли („Не вен”, 1920), Пар цу („Зве зда”, 1920), Те ми шва ру („Сло га”, 1922), Иван ди („Ко со во”, 1923), По же-же ни (1924), Ста рој Мол да ви (1924), Бе ло бре шки (1925), Ке чи („Ми ле тић”, 1925), Че не ју (1925), Ди ња шу („На пре дак”, 1927), Пе тр о вом Се лу (1930), Срп ском Се мар то ну (уз та ко зва но Ста ро, ја вља се Мла до пе вач ко дру штво као пе вач ки од сек Дру штва „Оби лић”, осно ва ног 1931, са ста ту сом прав ног ли ца из 1933), Ве њу (1933), Шен ђур цу („Гу сле”, 1933), Ве ли ком Сем пе тру („Ли ра”, 1933), Арад-Га ју („Сло га”, 1933), Над ла ку (1935), Мо но што ру (1936), Тор њи (1937), Печ ки (1940) [Костић 1931: 93–94; Илић 1978: 117–139].

По ја ва је, да кле, по сле Свет ског ра та 1914–1918, по при ми ла ма сов ни ка-рак тер и ши ро ко се рас про стра ни ла али је то би ва ло спон та но, без упут ста-ва и ор га ни за ци је ка ква је би ла по жељ на, па и без пра вог пре гле да. Го ди не 1923. у Те ми шва ру је, на епа р хиј ском ни воу, об ја вљен на пис у ко јем је из не то не ко ли ко за ни мљи вих за па жа ња [Живојнов 1923]. Ау тор твр ди да се не зна „ко ли ко има мо да нас у но вој др жа ви ак тив них дру жи на”, а за По ља ди ју и Ду нав ску кли су ру, где та да још ни је би ло срп ских ве ро и спо вед них шко ла, ми сли да „сва ка ко ни пе вач ка дру штва не ма ју”;5 да ље ве ли: „По жи вот и на-пре до ва ње на ших кул тур них дру жи на би ло би од ве ли ке ко ри сти, ка да би се оне јед ном при ли ком са ста ле, упо зна ле и у срп ском за гр ља ју про ве ле дан-два”; као нај ва жни је пак сма тра да би тре ба ло спре ма ти и об у ча ва ти хо ро во ђе.

Про блем хо ро во ђа по стао је озбиљан због оно вре ме них спе ци фич них окол но сти. На и ме, услед де мо граф ских по ме ра ња то ком и по сле Ве ли ко га ра та, цр кве и срп ске ве ро и спо вед не шко ле у Ру му ни ји оста ле су бол но оси-ро ма ше не у по гле ду све ште ни ка и учи те ља. Пре ма јед ној ста ти сти ци об ја-вље ној 1924. го ди не [Костић 1925], та да по сто је ће 52 срп ске па ро хи је и 5 ма-на сти ра оп слу жи ва ло је 11 мир ских све ште ни ка са од го ва ра ју ћом спре мом и 33 мо на ха, углав ном са ми ни мал ним шко ло ва њем, а у 44 срп ске ве ро и спо-вед не шко ле ра ди ло је све га 15 ква ли фи ко ва них учи те ља. Ра ди по пу не бро ја ди дак тич ког ка дра ре гру то ва ни су кан ди да ти са основ ном шко лом, и они су

4 Ме ха ла је са да кварт Те ми шва ра, а до 1910. би ла је за себ но при град ско се ло.5 Тврд ња је до каз не по зна ва ња ста ња из ре ла тив но уда ље них срп ских сре ди на из Вр шач ке

епар хи је, ко је су има ле сво јих осо бе но сти.

69

за тим спре ма ни на учи тељ ским кур се ви ма ко ји су се, 1920–1924. го ди не6, одр жа ва ли у Те ми шва ру то ком школ ских рас пу ста [Сабљић 1996: 112–117].

У на пи су Вла ди ми ра Жи вој но ва из нет је пред лог да на тим кур се ви ма кан ди да ти бу ду и му зич ки об у ча ва ни, ка ко би мо гли пре у зе ти умет нич ко вођ ство пе вач ких дру шта ва. У том на пи су као це ли ни сре ћу се у за чет ку еле мен ти ко ји ће ка сни је до ве сти до осни ва ња Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва, иа ко та кав са вез још ни је из ри чи то по ме нут.

Ду го на из не те пред ло ге и ста во ве ни је би ло јав ног од зи ва, ни ти је ишта пред у зе то. По себ но у про гра му учи тељ ских те ча је ва, ко ји су тра ја ли нај ду же по 60 ка лен дар ских да на, би ло је пред ви ђе но по пет на е стак на став-них пред ме та, а му зич ко обра зо ва ње оста ло је на ни воу „по ја ња и пе ва ња”.

Тек 1924. го ди не по ја вио се у штам пи но ви на пис, од зив на прет ход ни, али са знат но друк чи јим, раз ви је ни јим ста во ви ма [Костић 1924: 154–155]. Пре све га твр ди се, до ду ше без не ке пот по ре, да „ов де код нас у Ру му ни ји го то во у сва кој срп ској оп шти ни има пе вач ког дру штва”, за тим се из но си кон крет но раз ра ђе ни пред лог за осни ва ње Са ве за срп ских пе вач ких дру-шта ва у Кра ље ви ни Ру му ни ји, „у ко је му би сва ко пе вач ко дру штво има ло сво га за ступ ни ка”. Глав ни за да ци Са ве за би ли би сле де ћи:

– Ор га ни зо ва ње но вих, од но сно ре ор га ни зо ва ње по сто је ћих пе вач ких дру шта ва;

– Из ра да тип ских ста ту та срп ских пе вач ких дру шта ва;– Прав но озва ни че ње по сто ја ња и ра да свих, а осо би то но во о сно ва них

пе вач ких дру шта ва;– Са ста вља ње про пи са о по сло ва њу и спре ма ње хо ро во ђа;– Снаб де ва ње пе вач ких дру шта ва пар ти ту ра ма;– Над зор над ра дом пе вач ких дру шта ва;– Ор га ни зо ва ње по ме сних и оп штих смо три пе вач ких дру шта ва.На овај пред лог оче ки вао се од зив пе вач ких дру шта ва у ро ку од 30 да на;

од зи ва као да је би ло, али су нам, на жа лост, оста ли не по зна ти. У сва ком слу-ча ју, о њи хо вом по сто ја њу по сред но све до чи оглас сле де ће са др жи не:

У ства ри осни ва ња Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Кра ље ви ни Ру му ни ји из ве шта ва мо оне ко ји се за ту ствар ин те ре су ју да ће по сле свр ше-не пред спре ме би ти по зва ни, по сле пра зни ка, на кон фе рен ци ју за ступ ни ци сва ког по је ди ног пе вач ког дру штва [Гласник 1925: 5].

За тим су ис кр сли дру ги при о ри те ти; на чи тав про блем ор га ни зо ва ња пе вач ких дру шта ва по че ла се спу шта ти ко пре на за бо ра ва.

Не по сред но по по кре та њу ли ста Те ми швар ски ве сник (1933), Уред ни-штво је пи са ло о свом про гра му; из ме ђу оста лог, пред ви ђа ло је „осни ва ње пе вач ких дру шта ва у оним оп шти на ма где то још ни је учи ње но, а пе вач ке дру жи не са ку пи ти у је дан са вез пе вач ких дру жи на” [Наш бу ду ћи про грам 1934: 1].

Нај ра ни ју кон крет ну ини ци ја ти ву има ли су је дан се о ски учи тељ (Ва са Ро сић, Вар јаш) и два се о ска све ште ни ка (Љу бо мир Ива нов, Ве ли ки Сем пе тар,

6 Из ним но је одр жан још је дан, по след њи, учи тељ ски те чај из ме ђу 25. ав гу ста и 30. сеп тем-бра 1929. го ди не.

70

Сте ван То мић, Ма ли Беч ке рек), ка да су за дан 15. апри ла 1934. до го вор но са зва ли пр ви слет се о ских пе вач ких дру шта ва. Узе ли су уче шћа хо ро ви из Ма лог Беч ке ре ка, Ке че, Ке тве ља, Ве ли ког Сем пе тра и до ма ћи хор Вар ја ша-на, сва ки са по три пе сме, а у раз ма ци ма из ме ђу хо ро ва сви ра ли су ке чан ски там бу ра ши.

Том при ли ком су по но во раз ма тра не по тре ба и мо гућ ност за сни ва ња Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји. Да ље су ини ци ја то ри де-таљ но раз ма тра ли по тре бе и мо гућ но сти и са ста вља ли ста тут за ми шље ног Са ве за и за 5. фе бру ар 1936. са зва ли у Те ми шва ру збор де ле га та срп ских пе-вач ких дру шта ва, ко ји ће се пом пе зно на зва ти Пр вим кон гре сом [Основан је Са вез... 1936: 3]. На збор је до шло че тр де се так пред став ни ка (углав ном пред сед ни ци пе вач ких дру шта ва), ко је из Те ми шва ра, ко је из оста лих ме ста.

Пред се да ва ју ћи Ва са Ро сић по здра вио је де ле га те, пред ло жио осни ва-ње Са ве за и обра зло жио по тре бу осни ва ња; при сут ни де ле га ти су по ка за ли ин те ре со ва ње и при хва ти ли ње гов пред лог. Да ље је про чи тан, раз ма тран и усво јен ста тут на сло вљен Пра ви ла Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру­му ни ји и иза бра на упра ва.

Сход но усво је ним Пра ви ли ма [Правила 1936: 42–48, 55–64], Са вез пред-ста вља удру же ње свих срп ских пе вач ких дру шта ва са под руч ја Кра ље ви не Ру му ни је, на зив му је „Са вез срп ских пе вач ких дру шта ва у Кра ље ви ни Ру-му ни ји”, а сто ји под за шти том сваг да њег ар хи је ре ја Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске. Се ди ште Са ве за је у Те ми шва ру (у Вла ди чан ском дво ру), пе чат му је на срп ском и др жав ном је зи ку с тек стом „Са вез срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји” а за ста ва цр ве но-пла во-бе ло у во до рав ном по ло жа ју пре ма ко пљу. Је зик у окви ру Са ве за је срп ски, азбу ка ћи ри ли ца, а зва ни че ње с др жав ним вла сти ма во ди се на др жав ном је зи ку (чл. 1–2).

За да ци удру же ња уоб ли че ни су у два уоп ште на пред ви ђа ња: да оку пи сва срп ска пе вач ка дру штва, да их по ма же свим сред стви ма ко ји ма бу де рас-по ла га ло и да по себ но до при но си умет нич ком раз вит ку на ци о нал не и цр кве-не му зич ке кул ту ре (чл. 3). Сред ства су озна че на овим ре до сле дом: го ди шња чла на ри на, скуп шти не и са стан ци, по уч на пре да ва ња, ме сне и са ве зне утак-ми це, за јед нич ке пе вач ке све ча но сти, струч ни кур се ви за хо ро во ђе, осни ва ње но вих пе вач ких дру шта ва, кон кур си и на гра де за хор ске ком по зи ци је, да ро-ви, за ве шта ји и фон до ви (чл. 4); у пи та њу, да кле, ни су са мо нов ча на сред ства, не го ши ре: сред ства и по ступ ци ко ји ма Са вез на ме ра ва да до при не се уна-пре ђе њу умет нич ког ступ ња хор ске умет но сти.

Чла но ви Са ве за су ре дов ни (сви чла но ви пе вач ких дру шта ва), по ча сни, по ма жу ћи, уте ме ља чи и до бро тво ри, раз вр ста ни углав ном пре ма ви си ни нов ча ног до при но са; по себ но је на зна че но да се Хр ват ска пе вач ка дру штва у Ру му ни ји мо гу та ко ђе учла ни ти по оп штем по ступ ку као и срп ска (чл. 6–7). Сем фи нан сиј ских оба ве за, ду жно сти и пра ва су про пи са на углав ном за пе вач ка дру штва; члан ство пре ста је до бро вољ ним исту па њем или ис-кљу че њем (чл. 8–10).

Ор га ни Са ве за и њи хов де ло круг над ле жно сти и ра да про пи са ни су чл. 13–18 Пра ви ла, и то су:

71

– Го ди шњи Са ве зни кон грес, „вр хов ни фо рум у свим пи та њи ма оп-стан ка, раз во ја и пре стан ка Са ве за”;

– Са ве зна упра ва с дво го ди шњим ман да том (пред сед ник, два пот пред-сед ни ка, глав ни тај ник, бла гај ник, би бли о те кар, пр ви и дру ги ар ти стич ки во ђа и 6 од бор ни ка), од го вор на Кон гре су. Пр ви и дру ги ар ти стич ки во ђа пред ста вља ју Ар ти стич ко вођ ство и у слу ча ју по тре бе мо гу при вре ме но пре у зе ти над ле жно сти Ар ти стич ког од бо ра. Упра ва има свој Из вр шни од бор, ко ји са чи ња ва ју пред сед ник, оба пот пред сед ни ка, глав ни тај ник и бла гај ник.

– Над зор ни од бор има три чла на и два чла на-за ме ни ка; он је за себ но те ло, од ре ђу је се би пред сед ни ка, до но си пра вил ник о ра ду и во ди за пи сни ке, а има над ле жност да пре гле да фи нан сиј ско по сло ва ње и сво је на ла зе до ста-вља Са ве зној упра ви или Кон гре су.

– Ар ти стич ки од бор је са ве то дав ни ор ган од 9 иза бра них чла но ва – хо ро во ђа или ком по зи то ра, а пр ви и дру ги ар ти стич ки во ђа и глав ни тај ник је су чла но ви из зва ња; и Ар ти стич ки од бор би ра се би пред сед ни ка, до но си пра вил ник о ра ду и во ди за себ не за пи сни ке.

За Над зор ни и Ар ти стич ки од бор ни је по себ но про пи са но тра ја ње ман-да та; ве ро ват но га тре ба под ра зу ме ти та ко ђе као дво го ди шње.

Про пи са ни су по ступ ци за од лу чи ва ње, ко ји се сво де углав ном на про-сту ве ћи ну гла со ва чла но ва с пра вом гла са, уз пра во чла но ва да, у слу ча ју не при су ство ва ња, мо гу свој глас по ве ри ти не ком чла ну ко ји бу де при су-ство вао, та ко да при сут ни члан мо же има ти пра во и на 5 гла со ва.

Сва су ча снич ка зва ња по ча сна, а хо но ра ри се да ју из у зет но пре ма од-лу ци Кон гре са (чл. 21).

Са вез се уки да ако то Кон грес од лу чи (ово га пу та дво тре ћин ском ве ћи-ном) или ако члан ство спад не на ма ње од 6 пе вач ких дру шта ва. У та квом слу-ча ју имо ви на Са ве за пре да је се Епар хиј ској упра ви те ми швар ској, с на ме ном да бу де усту пље на удру же њу ко је се ика да осну је у ду ху ових Пра ви ла (чл. 19–29). Пра ви ла се под но се на одо бре ње др жав ним вла сти ма (чл. 22).

Не пред ви ђа се из ри чи то, али се у тек сту ја вља ју по ме ни не ка кво га Са-ве зо вог хо ра и Са ве зо вог гла си ла.

На том Пр вом кон гре су иза бра ни су и ор га ни Са ве за, чи ји су чла но ви по и мен це пот пи са ли Пра ви ла7; са став ор га на био је:

Са ве зна упра ва: про та Сло бо дан Ко стић, пред сед ник, Ми лу тин Ма-ној ло вић и Ва са Ро сић, пот пред сед ни ци, је реј Сте ван То мић, глав ни тај ник, Љу бо мир Го луб, бла гај ник, ђа кон Све ти слав Се ле жа но вић, би бли о те кар, Пе тар Ђор ђе вић, пр ви ар ти стич ки во ђа, све ште ни ци Ми лан Ни ко лић, Сте ван По по вић, Ра да Фен чач ки, учи те љи Ми лан Мир ков, Во ји слав Ве се ли но вић, Ми ли вој Сто ја но вић, те Ми лу тин Не на до вић, од бор ни ци;

Ар ти стич ки од бор: учи тељ Ма ној ло По пов, пред сед ник, је ре ји Љу бо-мир Ива нов, Дра гу тин Осто јић, Во јин Па ску ло вић и Ста ни мир По по вић,

7 У пи са ним из во ри ма по сто ји ма ла не по ду дар ност: иа ко је Кон грес одр жан 5. фе бру а ра, на Пра ви ли ма сто ји: „Ова Пра ви ла при хва ће на су на I Кон гре су де ле га та пе вач ких дру шта ва, одр жа ном у Те ми шва ру 6. фе бру а ра 1936. го ди не”. Ве ро ват но је Кон грес ипак одр жан 5. а пра-ви ла су за тим ре ди го ва на и пот пи са на на ред ног да на.

72

учи те љи Ми лан Ми ја тов и Дра го мир Кер пе ни шан, му зи чар Ва дим Шум ски, ле кар др Ва са Вој но вић, адво кат др Бо ри слав По по вић, од бор ни ци;

Над зор ни од бор: учи тељ Иван Ста мо ран, Ми лан Ба та њац и Пе тар Бо-ги ће вић; чла но ви за ме ни ци: Бог дан Нађ и је реј Па вле Мар ко вић [Управа Са ве за... 1936: 3].

На по ре до с до но ше њем Пра ви ла, Са ве зна упра ва је упу ти ла и про глас при ја те љи ма срп ске пе сме, по зи ва ју ћи их на при сту па ње Са ве зу и на по ма-га ње удру же ња сва ким мо гу ћим на чи ном [Пријатељима срп ске пе сме 1936: 54–55].

Уско ро је у ор га ни зо ва њу Са ве за са зван и слет пе вач ких дру шта ва у Те ми шва ру за 19. април 1936. [Позив 1936]. На по зив, при ја ви ло се за на сту-па ње 15 пе вач ких дру шта ва (2 ме шо ви та, 13 му шких хо ро ва), са око 500 пе ва ча, а још не ко ли ко пе вач ких дру шта ва је оба ве сти ло Упра ву да ће са мо „де пу та тив но при су ство ва ти”; те ми швар ска „Сло га” се опре де ли ла за на-ступ из ван так ми че ња. На ја вљен је и до ла зак др Ири не ја (Ћи ри ћа), епи ско па бач ког, ад ми ни стра то ра те ми швар ског [Први пе вач ки слет... 1936: 3].

Слет је одр жан у дво ра на ма Те ми швар ске пи ва ре уве че уз уче шће, ка ко је про це ње но, ви ше од хи ља де ду ша, у при су ству вла ди ке др Ири не ја, ко ји се при мио по кро ви тељ ства Са ве за. Пре са мог про гра ма го во рио је пред сед-ник Са ве за про та Сло бо дан Ко стић; из ње го вог го во ра про из и ла зи да су та да по сто ја ла 23 ор га ни зо ва на пе вач ка дру штва. Уче ство ва ли су: Те ми швар ска срп ска пе вач ка дру жи на, те ми швар ска „Сло га”, те хо ро ви из Са ра во ле, Ма лог Беч ке ре ка, Вар ја ша, Наћ ва ле, Ке тве ља, Ке че, Иван де, Фен ла ка, Ди ња ша, Ве ли ког Сем пе тра, Срп ског Се мар то на (хор „Оби лић”), Не ме та и Шен ђур ца. Сва ко дру штво је от пе ва ло, по из бо ру, по две пе сме из сво га до та да њег ре-пер то а ра [Дан срп ске пе сме у Ру му ни ји 1936: 2].

Том при ли ком по но во је до шла до из ра жа ја сла ба спре ма хо ро во ђа; ме ђу њи ма са мо је дан је био струч ни му зи чар, че тво ри ца су би ли све ште ни ци, оста ли учи те љи, те је од лу че но да се упри ли чи по себ ни курс за њи хо во уса-вр ша ва ње. Исто вре ме но је пе вач ким дру штви ма пре по ру че но да ор га ни зу ју и по ме сне сле то ве, уз уче шће не ко ли ко обли жњих хо ро ва.

Убр зо по сле одр жа ва ња сле та, пи смом од 3. ма ја 1936. све ште ник Во јин Па ску ло вић до ста вио је Са ве зној упра ви пе сму на сло вље ну Хим на Савезa срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји, уз су ге сти ју да би се мо гла да ти на ком по но ва ње, те би је убу ду ће мо гли пе ва ти сви пе ва чи Са ве за.8

На сед ни ци Са ве зне упра ве и Ар ти стич ког од бо ра одр жа ној 2. ју ла 1936. рас пра вља но је о при ре ђе ном сле ту, о ре пер то а ру, те о отва ра њу кур са за спре ма ње хо ро во ђа и о по тре би при ре ђи ва ња по кра јин ских сле то ва [Позив 1936: бр. 177].

У ства ри, то се но во о сно ва ни Са вез са мо на до ве зи вао на ста ри ју тра-ди ци ју, јер су по кра јин ски сле то ви прет хо ди ли осни ва њу Са ве за, а би ли су ор га ни зо ва ни нај че шће у ве зи са осве ће њем дру штве них за ста ва.

8 По да так пре ма сво је вре ме ном ка зи ва њу све ште ни ка Во ји на Па ску ло ви ћа. Текст Хим не об ја вљен је у Ка лен да ру Те ми швар ског ве сни ка за го ди ну 1938, Те ми швар 1937, стр. 45, има све га три ка тре на све ча но-ро до љу би вог са др жа ја.

73

Пр ва та ква ма ни фе ста ци ја већ је по ме ну та у Вар ја шу 15. апри ла 1934; на ред ну је ор га ни зо ва ло Срп ско пе вач ко дру штво из Наћ ва ле по во дом осве-ће ња за ста ве 6. ма ја 1934. [Бугарски–Степанов 1991: 155–157]. Го ди ну да на ка сни је, 2. ју на 1935. оба вље но је осве ће ње за ста ве Срп ског пе вач ког дру-штва из Ве ли ког Сем пе тра [Степанов 1985: 219–221].

Да кле, ка да се Са вез осни вао, по ме сни сле то ви не са мо да не бе ху но ви-на не го се у ве зи с тим бе ше уста ли ло и не што као ри ту ал: по зи ва ње го сти ју пре ко штам пе, али на по ре до и пре ко до пи са, до чек го сти ју (на ста ни ци или у школ ској згра ди) по не кад и с му зи ком, обра зо ва ње ко ло не уче сни ка (евен ту-ал но не ких са сво јим за ста ва ма), од ла зак ко ло не ку ћи „ку ма”, ко ји је ис пла тио но ву за ста ву (та мо је би ва ло по слу же ње за све при сут не); за тим се, с но вим бар ја ком на че лу, ко ло на вра ћа ла у цр кву, где је оба вља но све ча но осве ће ње. Све ча ност се за вр ша ва ла кул тур ним про гра мом с пре да ва њем, за јед нич ким обе дом и на род ним сла вљем.

По осни ва њу Са ве за, та квих је све ча но сти још би ло од ма ја до ав гу ста 1936. го ди не у Шен ђур цу, Не ме ту, Арад-Га ју и Ке тве љу, и све су овен ча не као леп, све чан до жи вљај.

Са вез, да кле, бар у то ме ни је пред ња чио, не го је по то ње сво је сле то ве са о бра жа вао обра сци ма уста ље ним на по ме сним су сре ти ма.

Због ма ње ушто гље ног, ин тим ни јег ка рак те ра, све ча ног али ма ње зва нич-ног, нео п те ре ће ног так ми чар ским на бо јем, са уче шћем ме сних ру мун ских, не мач ких и ма ђар ских дру жи на, та кви по ме сни сле то ви би ли су по не кад при влач ни ји, ра ди је при хва та ни и по се ћи ва ни од сле то ва ко је је ор га ни зо-вао Са вез, увек с так ми чар ском на ме ном, у усло ви ма ка да се от пре зна ло да Срп ска пе вач ка дру жи на те ми швар ска и До бро твор но дру штво „Сло га” из Те ми шва ра не ма ју так ма ца.

На ред ни слет срп ских пе вач ких дру шта ва у ор га ни зо ва њу Са ве за одр-жан је у Ара ду 16. ма ја 1937. У окви ру све ча но сти по се ће но је гро бље Ср ба ин тер ни ра ца из Свет ског ра та 1914–1918. Сам кон церт одр жан је уве че у Кул-тур ној па ла ти пред око хи ља ду слу ша ла ца. Уче ство ва ло је 11 фор ма ци ја, сва ка са по две пе сме: Срп ска пе вач ка дру жи на и „Сло га” из Те ми шва ра, те хо ро ви из Вар ја ша, Наћ ва ле, Ке тве ља, Ди ња ша, Ве ли ког Сем пе тра, Арад-Га ја, Фен ла ка и Ара да (два хо ра: из цен трал ног квар та и из квар та Пр ња во ра), све га око 400 пе ва ча. Све ча ност је отво рио кра ћим по здра вом је реј Сте ван То мић, а за тим су хо ро ви из во ди ли сво је пе сме до пред по ноћ. Ме ђу хо ро во-ђа ма су били је дан му зи чар, је дан се љак, 4 све ште ни ка и 5 учи те ља. Пр ви пут је из ве де на и јед на ов да шња ком по зи ци ја: Хим на пе сми је ре ја Љу бо ми ра Ива-но ва.9 У окви ру кул тур ног про гра ма сви ра ли су ди ња шки там бу ра ши [Дан срп ске пе сме... 1937: 1–2].

Ар ти стич ки од бор Са ве за из вео је од го ва ра ју ће за кључ ке, фор му ли сао ме ре нео п ход не за по бољ ша ње ра да и по ди за ње ква ли те та из во ђе ња. По-хвал но је оце ње но при су ство пе вач ких дру шта ва ко ја ни су уче ство ва ла на

9 Љу бо мир Ива нов, па рох у Ве ли ком Сем пе тру, имао је са мо бо го слов ско обра зо ва ње, али је био му зич ки об да рен, во дио је хор, па је ама тер ски на пи сао текст и му зи ку за Хим ну пе сми, до дав ши јој под на слов: Мо то Срп ско га цр кве ног пе вач ког дру штва у Ве ли ком Сем пе тру.

74

Пр вом сле ту (два из Ара да, Арад-Гај, Срп ска пе вач ка дру жи на из Те ми шва ра) [Оснивајмо но ве пе вач ке дру жи не 1937: 2–3]; ни је том при ли ком по ме ну то из о ста ја ње се дам пе вач ких дру шта ва ко ја су уче ство ва ла на Пр вом сле ту (Ма ли Беч ке рек, Не мет, Ке ча, Иван да, Са ра во ла, Срп ски Се мар тон и Шен-ђу рац). Свим уче сни ци ма је упу ће на јав на за хва ла [Темишварски ве сник бр. 271: 4].

Ре пер то ар је ово га пу та био про бра ни ји, јер је сва ко дру штво ко је је на-ме ра ва ло да уче ству је прет ход но до ста ви ло Са ве зној упра ви че ти ри до пет пе са ма ко је би мо гло да из ве де, а Ар ти стич ки од бор је на зна чио ко је ће две од тих на кон цер ту из ве сти [Илић 1978: 146].

Са чу ва ло се јед но су бјек тив но, лич но ка зи ва ње о арад ском сле ту, за-ни мљи во осо би то због то га што по ти че од арад ског све ште ни ка и хо ро во ђе Дра гу ти на Осто ји ћа:

За и ста, би ли су не за бо рав ни мо мен ти за све на ше хо ро ве ко ји су уче-ство ва ли на Дру гом сле ту, ка да су ви де ли да су сва ме ста у са ли згра де на оба-ли Мо ри ша ис пу ње на. Кру на све га би ло је из во ђе ње Мо крањ че ве V ру ко ве ти од стра не Срп ске пе вач ке дру жи не из Те ми шва ра под упра вом Пе тра Ко сти ћа. Сем Ср ба, при су ство вао је зна тан број Ру му на и Ма ђа ра, ко ји су с па жњом све пра ти ли и том при ли ком бар де ли мич но упо зна ли ле по ту на ших на род них пе са ма и пе са ма ра зних ком по зи то ра [Илић 1978: 121–122].

Оста ла је и де таљ на, струч на, објек тив на ана ли за из пе ра Пе тра Ко сти-ћа, јед но га од на ших нај бо љих му зи ча ра по по зи ву, ако и ни је био то по шко-ло ва њу. Про дор на по гле да и оштра пе ра, он је за па зио ви ше не до ста та ка: ду жно сти ор га ни за то ра, ре ди те ља и го вор ни ка би ле су скон цен три са не у осо би глав ног тај ни ка, ко ји се, крај све до бре во ље и на по ра, ни је мо гао са сви ма исто вре ме но и успе шно но си ти; уче сни ци ни су би ли тач но оба ве ште-ни о про гра му про сла ве, па је до ла зи ло до не спо ра зу ма и не згод них че ка ња; Са вез „не ма тач ну еви ден ци ју о гла сов ним и звуч ним ква ли те ти ма, као ни о пе вач ко-тех нич ким мо гућ но сти ма по је ди них хо ро ва”; се о ски хо ро ви још ни су при ла го ди ли ре пер то ар сво јим гла сов ним спо соб но сти ма, те ни по сле она квог од би ра пе са ма (да се не би по на вља ле), ре пер то ар, по ква ли те ту из во ђе ња, ни је пот пу но за до во љио. Као прак ти чар, пред ла гао је шта да се пре ду зме: да се хо ро ви кла си фи ку ју у три гру пе пре ма пе вач ко-тех нич кој спре ми, те да сва ки на сту па у окви ру сво је гру пе, „јер је бо ље, ре ци мо, би ти у Тре ћој гру пи пр ви не го у Дру гој гру пи по след њи”; да Ар ти стич ки од бор от пре ода бе ре пе сме за сва ки хор, про це њу ју ћи ње го ве мо гућ но сти у до го во-ру с хо ро во ђом, да бла го вре ме но умно жи и раз де ли пар ти ту ре; да се евен ту-ал не соп стве не ком по зи ци је, пре из вед бе, под не су Са ве зу „зна ња и одо бре-ња, а на ро чи то кри ти ке ра ди”. Он је по но во по те гао већ две и по де це ни је ста ро пи та ње за сни ва ња кур се ва за хо ро во ђе и, за слу чај да то из тех нич-ких и ма те ри јал них узро ка не бу де мо гу ће, пред ла гао да се бар у ре дов ној штам пи об ја вљу ју ко ри сни на пи си на ту те му [Костић 1837: 5].

Са ве зна упра ва је раз ма тра ла ове и дру ге про бле ме и пред ло ге на сво-јој сед ни ци одр жа ној 11. но вем бра 1937. Ре ше но је, из ме ђу оста лог, „да се за вре ме ве ли ког школ ског рас пу ста 1938. го ди не одр жи те чај у Ти ми шо а ри за

75

спре ма ње хо ро во ђа, да се сва са ве зна дру штва ко ја не ма ју пра ви ла снаб ду та ко ви ма, да се умно же пар ти ту ре но ви јих ком по зи ци ја и до ста ве пе вач ким дру штви ма”. По што ни на јед ном сле ту Са ве за ни су уче ство ва ли хо ро ви из По ља ди је и Ду нав ске кли су ре (раз у ме се, због не за не ма ру ју ће раз да љи не и ло ших са о бра ћај них ве за, од но сно због не мо гућ но сти ор га ни зо ва ња пре во за), од лу че но је да се на ред ни слет ор га ни зу је у Ду нав ској кли су ри по сле Ус кр са 1938. го ди не [Рад Са ве за... 1937: 3].

Ипак, објек тив но гле да ју ћи, ор га ни за ци о не окол но сти ни су би ле по-вољ не. Ко ли ко год би ло те шко да два или три хо ра из По ља ди је и Ду нав ске кли су ре до пу ту ју у око ли ну Те ми шва ра, још те же је би ло да де се так рав ни-чар ских хо ро ва стиг не до Ду нав ске кли су ре, о ко јој ско ро да ни су има ли пој ма. Због то га и ни је би ло ја ко чуд но што је и Тре ћи Са ве зов слет одр жан у рав ни чар ском Ба на ту: 13. ју на 1938. у Ве ли ком Се ми клу шу, у дво ра ни би о ско па „Им пе ри јал”. Про це ње но је да је би ло при сут но око 1400 осо ба, осим пе ва ча. Уче сни ке је по здра вио ме сни па рох, од го во ри ли су пред сед ник и глав ни тај ник Са ве за. У кон цер ту су су де ло ва ли: Ме хал ско пе вач ко дру-штво „Зо ра”, те хо ро ви из Вар ја ша, Наћ ва ле, Ча на да, Ве ли ког Се ми клу ша и Ве ли ког Сем пе тра, као и два там бу ра шка збо ра: ме хал ски и се ми клу шки. Хо ро во ђе су би ли: је дан му зи чар, два све ште ни ка, два учи те ља, је дан за на-тли ја [Томић 1938: 146–148].

На пе тост пред рат не ат мос фе ре, јер се рат већ уве ли ко над ви јао над Евро пом, до при не ла је, да ка ко, да овај слет не оства ри од јек пре ђа шњих.

Пре ко ра чив ши пред ви ђа ње дру штве них Пра ви ла, по ко ји ма јој већ бе ше ис те као дво го ди шњи ман дат, Са ве зна упра ва се и да ље упу шта ла у од лу-чи ва ње; из ме ђу оста лог, по но во је ам би ци о зно од ре ди ла да се на ред ни слет са зо ве у јед ном од ме ста Ду нав ске кли су ре 1939. го ди не. Оп шта дру штве но--по ли тич ка уну тра шња и спољ на си ту а ци ја по но во су осу је ти ле ту на ме ру.

Ско ро се до слов но до го ди ло што су ста ри ле по сро чи ли: Кад оруж је звец ка, му зе за ћу те; ка ко се рат при ми цао, Са вез је по ступ но уз ми цао и по-ла ко је ње го ва де лат ност пре ста ја ла и га си ла се.

Ка да се по чет ни по ри ви из не ти у Пра ви ли ма упо ре де са оства ре њи ма Са ве за, на лаз је по ра зан.

То ли ко ис ти цан као пре ко по тре бан, то ли ко пу та по ми њан, те чај за хо ро во ђе ни је ор га ни зо ван чак ни ка да је у ле то 1938. на ја вљен, па ни ка-сни је; ре ор га ни за ци ја пе вач ких дру шта ва ни је спро ве де на; ни је оства ре но ни умно жа ва ње пар ти ту ра ка ко би сва ка фор ма ци ја мо гла ода бра ти пе сме пре ма сво јим из во ђач ким мо гућ но сти ма, те су се о ска пе вач ка дру штва оста-ла у свом пре ђа шњем ста ту су, мно га без зва нич ног ре ги стро ва ња, мно га са мо са фор мал ном ор га ни за ци јом, а из во ди ла су у на став ку што су не ка да усво ји ла од по ко јег му зич ки об да ре ног све ште ни ка или учи те ља; у тим усло-ви ма ве ро ват но да и ни су би ла мо ти ви са на за уче шће на ор га ни зо ва ним так ми чар ским сле то ви ма, не ма ју ћи ни пре во за, ни мо гућ но сти на док на де пре во зних тро шко ва, ни ти има ју ћи чи ме да се по ка жу. Уо ста лом, има и по-ка за ко ји све до че о ат мос фе ри ко ја је вла да ла уну тар Са ве за. Те ми швар ска пе вач ка дру штва би ла су све сна сво је над мо ћи и сво јих пред но сти, па су се са о бра зно то ме и по на ша ла: уче ство ва ње „Сло ге” на сле ту „из ван утак ми це”

76

би ло је не ко над ме но ис ти ца ње чи ње ни це да јој не ма рав ног; про сла вља ју ћи сво ју 70. го ди шњи цу, Срп ска пе вач ка дру жи на у Те ми шва ру ни ти је има ла у ви ду Са вез, ни ти ње го ве чла но ве, што јој је за тим јав но за ме ре но:

Као члан тог Са ве за, она је пре ко Са ве за тре ба ла по зва ти све ово стра не пе вач ке дру жи не, што ни је учи ње но... ово бе ше сла вље нај ста ри је срп ске пе-вач ке дру жи не као кул тур не уста но ве, ко ја је тре ба ла до брим при ме ром... по ка за ти... ка ко се не гу је брат ство и ме ђу соб на љу бав у Са ве зу [70-ого ди шња про сла ва 1937: ].

По сто ја ње и рад Са ве за још су за го нет ни ји ка да се узме у об зир чи ње-ни ца да, иа ко је још при осни ва њу на зна че на по тре ба под но ше ња зах те ва за озва ни че ње код др жав них вла сти, ни је на ђе но да је Са вез пе вач ких дру шта-ва ика да под нео зах тев за сво је озва ни че ње, и то у вре ме ка да су већ и не ка се о ска пе вач ка дру штва има ла ста тус прав ног ли ца; ни је на ђен оти сак дру-штве но га пе ча та, ни је осно ван Са ве зов хор, ни је за сно ва но Са ве зо во гла си ло, ни је из ра ђе на дру штве на за ста ва, а има ла су за ста ве се о ска пе вач ка дру штва.

По сле 1938. го ди не пре ста је сва ка вест о Са ве зу. Са вез срп ских пе вач-ких дру шта ва у Ру му ни ји прак тич но је пре стао с ра дом пре но што се ва ља-но раз мах нуо.

Ње гов до при нос тре ба тра жи ти у то ме што је ана ли зи рао по сто је ће чи-ње нич ко ста ње, са гле дао це ли ну хор ског фе но ме на, што је из вео по треб не за кључ ке и до при нео ме ђу соб ном упо зна ва њу пе вач ких дру шта ва.

Кон крет ни до при нос Са ве за по спе ше њу хор ске му зич ке де лат но сти био је ми ни ма лан а де ло ва ње то ком тро го ди шњег по сто ја ња би ло из ра зи то си ла зно, остав ши нај ве ћим де лом на ни воу ле пих же ља.

БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА

70-ого ди шња про сла ва 1937 – 70­ого ди шња про сла ва Срп ске пе вач ке дру жи не у Те ми шва ру, „Те ми швар ски ве сник”, V, 267, 9. 5. 1937.

Бу гар ски –Сте па нов 1991 – Сте ван Бу гар ски, Љу бо мир Сте па нов, Кад Мо риш по те че кроз пе ро, Бу ку решт 1991.

Гла сник 1925 – „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру штве ни лист”, V, бр. 1, 1. 1. 1925, стр. 5.Дан срп ске пе сме у Ру му ни ји 1936 – Дан срп ске пе сме у Ру му ни ји, „Те ми швар ски ве сник”, IV,

бр. 158, 22. 4. 1936.Дан срп ске пе сме... 1937 – Дан срп ске пе сме. II cлет срп ских пе вач ких дру шта ва у Ара ду, „Те-

ми швар ски ве сник”, V, бр. 270, 19. 5. 1937.Жи во ји нов 1921 – Вла ди мир Жи во ји нов, На ше шко ле и кур зи сте, „Гла сник. Цр кве ни, школ-

ски и дру штве ни лист”, I, бр. 2, 15. 12. 1921.Жи во ји нов 1923 – Вла ди мир Жи во ји нов, На ше пе вач ке дру жи не. Спре мај мо хо ро во ђе и Про­

свет ни фонд, „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру штве ни лист”, III, бр. 11, 10. 4. 1923.Илић 1978 – Са ва Илић, При лог о хор ској де лат но сти Ср ба у Те ми шва ру и Ба на ту (1868–1944),

Бу ку решт 1978.Ко стић 1837 – Пе тар Ко стић, Од је ци са II сле та срп ских пе вач ких дру шта ва у Ара ду, „Те ми-

швар ски ве сник”, V, бр. 276–277, 13. 6. 1937.Ко стић 1924 – Пе тар Ко стић, Са вез срп ских пе вач ких дру жи на у Ру му ни ји, „Гла сник. Цр кве-

ни, школ ски и дру штве ни лист”, IV, бр. 20, 1. 11. 1924.Ко стић 1925 – Сло бо дан Ко стић, Ше ма ти зам Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске у

Кра ље ви ни Ру му ни ји за 1924. го ди ну, Те ми швар 1925.

77

Ко стић 1931 – Сло бо дан Ко стић, Срп ска цр ква и шко ла у Ру му ни ји 1930. го ди не, Те ми швар 1931. Наш бу ду ћи про грам 1934 – Наш бу ду ћи про грам, „Те ми швар ски ве сник”, II, бр. 10, 14. 1. 1934.Осни вај мо но ве пе вач ке дру жи не 1937 – Осни вај мо но ве пе вач ке дру жи не, „Те ми швар ски ве-

сник”, V, бр. 270, 19. 5. 1937.Осно ван је Са вез... 1936 – Осно ван је Са вез срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји, „Те ми-

швар ски ве сник”, IV, бр. 137, 9. 2. 1936.По зив 1936 – По зив, „Те ми швар ски ве сник”, IV, бр. 177, 28. 6. 1936, стр. 3.Пра ви ла 1936 – Пра ви ла Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји, „Гла сник. Цр кве ни,

школ ски и дру штве ни лист”, XV, бр. 3, мар та 1936. и бр. 4, апри ла 1936.Пр ви пе вач ки слет... 1936 – Пр ви пе вач ки слет Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји,

„Те ми швар ски ве сник”, IV, бр. 157, 19. 4. 1936.При ја те љи ма срп ске пе сме 1936 – При ја те љи ма срп ске пе сме, „Гла сник”, XV, бр. 4, апри ла

1936.Рад Са ве за... 1937 – Рад Са ве за срп ских пе вач ких дру жи на, „Те ми швар ски ве сник”, V, бр. 323,

21. 11. 1937.Са бљић 1996 – Ду шан Са бљић, Срп ско школ ство у Ру му ни ји 1919–1989, Те ми швар 1996.Сте па нов 1985 – Љу бо мир Сте па нов, Ве ли ки Сем пе тар, у: Из се ла у се ло, Бу ку решт 1985.То мић 1938 – Сте ван То мић, III слет срп ских пе вач ких дру шта ва, „Гла сник. Цр кве ни, школ-

ски и дру штве ни лист”, XVII, бр. 7–8, јул–ав густ 1938. Упра ва Са ве за... 1936 – Упра ва Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји, „Те ми швар ски

ве сник”, IV, бр. 138, 12. 2. 1936.

UNI U NEA SOCIETĂŢILOR DE CÂNTĂRI ALE SÂRBILOR DIN ROMÂNIA

Ste van Bu gar ski

Re zu mat

Înfiinţarea societăţilor de cântări ale sârbilor pe te ri to riul ac tual al României este menţionată de la începutul se co lu lui XIX, la Arad şi Ti mişoa ra (1835, re spec tiv 1836), la Ci a co va (1860), fe no me nul luând avânt şi de ve nind o mişca re de masă în pri mii ani ai se co lu lui XX. Fără o co or do na re sistematică, co ru ri le funcţio nau sub con du ce rea unor preoţi sau dascăli, reuşita fi ind determinată di rect de ta len tul, pri ce pe rea şi dăruirea ace-sto ra. Ca ur ma re a dezvoltării cântării co ra le bi se ri ceşti şi la i ce, a creşte rii numărului de societăţi de cântări, a apărut în 1925 ide ea, re spec tiv pro pu ne rea de înfiinţare a Uni u nii Societăţilor de Cântări ale Sârbilor din România, cu pre ci za rea obi ec ti ve lor şi atri buţii lor, dar re a li za rea ide ii va sur ve ni cu vădită întârziere, abia în anul 1936. Activând fără sta tut de persoană juridică până în anii ce lui de-al Do i lea Război Mon dial, Uni u nea a ana li zat si tuaţia exi stentă, a scru tat in te gral fe no me nul cântării co ra le, a tras con clu zi i le ca re se im pu ne au, a or ga ni zat fe sti va lu ri co ra le, con tri bu ind la cu noaşte rea reciprocă a co ru ri lor din di fe ri te localităţi, dar realizările prac ti ce au fost puţine, to tul oprin du-se în ge ne re la ni vel de con sta ta re.

THE UNION OF THE SER BIAN SIN GING SO CI E TI ES IN RO MA NIA

Ste van Bu gar ski

Sum mary

The fo un ding of Ser bian sin ging so ci e ti es on the ter ri tory of to day’s Ro ma nia is men ti o ned at the be gin ning of the 19th cen tury in Arad (1835), Ti mişoa ra (1836) and Ci a-co va (1860). This phe no me non flo u ris hed and be ca me a mass mo ve ment at the be gin ning

78

of the 20th cen tury. De void of a syste ma tic le a der ship, the cho irs we re mostly con duc ted by pri ests or school te ac hers, the ir suc ces ses be ing di rectly de ter mi ned by the ta lent, skill and com mit ment of the ir le a ders. As a re sult of the de ve lop ment of church- and se cu lar cho ral mu sic, as well as the in cre a sing num ber of sin ging so ci e ti es, the idea and the pro-po sal emer ged in 1925 to cre a te a Union of Ser bian Sin ging So ci e ti es in Ro ma nia with pre ci sely de fi ned pur po ses and com pe ten ces. The idea was im ple men ted with gre at de lay, only in 1936. Wor king wit ho ut a sta tus of a le gal per son un til the Se cond World War, the Union analysed ot he exi sting si tu a tion, drew con clu si ons, or ga ni sed cho ral fe sti vals and thus con tri bu ted to a bet ter mu tual ac qu a in tan ce of cho irs from dif fe rent pla ces. Still, the Union had a few prac ti cal ac hi e ve ments, most of its ac ti ons re ma i ning at the le vel of ob ser va ti ons and analysis.

П Р И Л О З И И Г Р А Ђ АUDC 623.444.6(=163.41)(498.5)

069(497.113 Banat)

З о р а н М а р к о в

ОРУЖ ЈЕ ЗНА МЕ НИ ТИХ СР БА ИЗ ЗБИР КИ МУ ЗЕ ЈА БА НА ТА У ТЕ МИ ШВА РУ

СА ЖЕ ТАК: У збир ка ма Му зе ја Ба на та у Те ми шва ру налазe се вред ни из ло-жбе ни пред ме ти ко ји су при па да ли лич но сти ма из ре до ва Ср ба, од ко јих ис ти че мо ба рон ску по ро ди цу Ни ко лић од Руд не, пле мић ку по ро ди цу Осто јић од Ве ли ко га и Ма ло га Ше мљу га, по ли ти ча ра Са ву Ву ко ви ћа од Бе рек со ва. Ме ђу екс по на ти ма ко ји су при па да ли срп ским лич но сти ма убра ја ју се и два хлад на оруж ја ве о ма зна-чај на, ка ко са исто риј ског та ко и са ме мо ри ја ли стич ког гле ди шта; то су: са бља пле мић ке по ро ди це Осто јић и ја та ган при пи сан Ка ра ђор ђу Пе тро ви ћу.

Ова два пред ме та би ла су кла си ра на и ре ги стро ва на су у На ци о нал ној кул-тур ној ба шти ни Ру му ни је.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: са бља пле мић ке по ро ди це Осто јић, ја та ган бе ло са пац, Ђор ђе Пе тро вић Ка ра ђор ђе, Му зеј Ба на та у Те ми шва ру.

1. При ступ.1 То ком ви ше од 140 го ди на по сто ја ња, те ми швар ски му зеј (осно ван под на зи вом Ју жно у гар ски му зеј, а пре и ме но ван у Му зеј Ба на та) не пре кид но је бо га тио сво је збир ке екс по на ти ма од осо би тог зна ча ја за про-шлост ба нат ског про сто ра и ши ре. Не ки од ових пред ме та при па да ли су, у не та ко дав ној про шло сти, срп ским лич но сти ма зна чај ним за исто ри ју Ба на-та, али и за исто ри ју Ср ба уоп ште. До тич ни екс по на ти до спе ли су у вла сни-штво Му зе ја би ло пу тем до на ци ја, углав ном по сред ством по то ма ка, би ло пу тем от ку па нов цем из фон да ста ро га Му зеј ског дру штва, од но сно из ка-сни јег му зеј ског бу џе та.

Од по зна тих Ср ба чи ји су пред ме ти до са да иден ти фи ко ва ни у збир ка-ма те ми швар ског му зе ја по ми ње мо ба ро не из по ро ди це Ни ко лић од Руд не, пле мић ку по ро ди цу Осто јић од Ве ли ко га и Ма ло га Ше мљу га, по ли ти ча ра Са ву Ву ко ви ћа од Бе рек со ва (1811–1872) и те ми швар ско га тр гов ца Бра ни сла-ва Мир че ти ћа (1897–1983). По себ но ис ти че мо во ђу Пр во га срп ског устан ка Ђор ђа Пе тро ви ћа Ка ра ђор ђа (1762–1817), уз на по ме ну да је ау тен тич ност ја та га на ко ји му је при пи сан спор на.

1 У ра ду су ко ри шће не сле де ће скра ће ни це: AnB – го ди шњак „Ana le le Ba na tu lui”, Клу ж–На по ка; ИАМБТ – Исто риј ски ар хив Му зе ја Ба на та у Те ми шва ру; ИАМД – Исто риј ско и ар хе о-ло шко му зеј ско дру штво у Те ми шва ру; МБТ – Му зеј Ба на та у Те ми шва ру; н. с. – но ва се ри ја; TRÉT – ча со пис „Történel mi és Régésze ti Ėrtesitő”, Те ми швар.

80

Ба ро ни од Руд не Фе дор и Ми хај ло Ни ко лић по кла ња ју го ди не 1894. зна чај ну ну ми зма тич ку збир ку, ко ја са др жи 29 злат них, 297 сре бр них и око 190 брон за них нов чи ћа.2 У ве зи са истом по ро ди цом ба ро на од Руд не по сто ји у исто риј ској збир ци те ми швар ског му зе ја до ку ме нат на сло вљен Geschic hte un se rer Fa mi lie [Повест на ше породице], ко ји из ла же исто ри јат пле мић ке ло зе, а на ме њен је био Јо ва ну Тир фел де ру, усво је ном си ну и на след ни ку ба ро на Ми хај ла Ни ко ли ћа.3

Нај но ви ји екс по нат те ми швар ског му зе ја ве зан за Ср би на са по се дом у Ба на ту је сте грб Са ве Ву ко ви ћа од Бе рек со ва, сли кан на плат ну, а ку пљен је кра јем 2012. го ди не.4

Овај на пис има као ужу те му два хлад на оруж ја из збир ке Му зе ја Ба-на та у Те ми шва ру, као пред ме те из у зет не исто риј ске и ме мо ри ја ли стич ке вред но сти: са бљу пле ми ћа Осто јић и ја та ган при пи сан Ђор ђу Пе тро ви ћу Ка ра ђор ђу. Оба по ме ну та екс по на та кла си ра на су у На ци о нал ној кул тур ној ба шти ни Ру му ни је то ком 2012. го ди не.

2.1. Кра так исто ри јат срп ских пле ми ћа од Ве ли ког и Ма лог Ше мљу га. По ро ди ца Осто јић по ре клом је из Бо сне и јед на је од мно го број них хри шћан-ских по ро ди ца са бо сан ског под руч ја ко ја је ода бра ла пут из гнан ства у кон тек-сту тур ске опа сно сти и све же шћег на ме та ња му ха ме дан ства у тој ге о граф ској обла сти.5

Пре ци пле ми ћа Осто јић пре се ли ли су се ка сни је у Угар ску; на под руч ју Но во га Са да за у зи ма ли су зна чај не функ ци је. За за слу ге сте че не у ра то ва њу про тив Ту ра ка, цар Ле о полд II до де лио им је плем ство 7. мар та 1791. Пле-мић ку ти ту лу до би ли су та да Ва си ли је Осто јић, ње го ва де ца: Јо ван, Пе тар, Ге ор ги је, Је ли са ве та и Ана, ро ђе на у бра ку с Ма ри јом Хри стић, као и ње го ви уну ци Ма ри ја и Ва си ли је Мла ђи, де ца Јо ва на Осто ји ћа, ро ђе на у бра ку са Аном Ди мо вић.

Пле мић ка по ве ља са гр бов ни цом об ја вље на је у Бач кој жу па ни ји 2. де-цем бра 1791. и у Срем ској жу па ни ји 17. апри ла 1792. го ди не.6

Ка сни је, 9. де цем бра 1802. го ди не, за из нос од 60.422 фо рин та и 58½ крајцaра, цар Франц II усту пио је по ро ди ци Осто јић по се де Ве ли ки Ше мљуг и Ма ли Ше мљуг у Та ми шкој жу па ни ји уз пра во да ко ри сте пле мић ки пре-ди кат „од Ве ли ког и Ма лог Ше мљу га” (Nagy- és Kis-Schemlökre), и то: Јо ва-ну Осто ји ћу, кра љев ском двор ском са вет ни ку при Срем ској жу па ни ји и са вет ни ку кра љев ско га сло бод ног гра да Но вог Са да; Пе тру, град ском бла-гај ни ку у Но вом Са ду, и Ге ор ги ју. Од го ва ра ју ће по ве ље об на ро до ва не су у Оп штој скуп шти ни Та ми шке жу па ни је 14. но вем бра 1803. го ди не.7

2 TRÉT, н. с. X, 1894, IV, 112; XI, 1895, IV, 124.3 Zo ran Mar kov, Ci prian Glăvan, Is to ria fa mi li ei Ni ko lics redată într­un do cu ment din co lecţia

Mu ze u lui Ba na tu lui, AnB, н. с. XVI II, 2010, 176.4 От ку пљен је од те ми швар ско га ко лек ци о не ра Вир ђи ла Да ждее, уго во ром бр. 2456 од 12.

но вем бра 2012, за из нос од 300 ле ја.5 Len dvai Miklós, Te mes vármegye ne mes családjai, III., Temesvár 1905, 151.6 Исто.7 Исто.

81

По ро ди ца Осто јић на се ља ва Ма ли Ше мљуг Нем ци ма и Че си ма.8 Ујед-но са Ма лим Ше мљу гом, у вла сни штво по ро ди це Осто јић до спе ва и по сед бив ше га ма на сти ра Са ра ке из не по сред не бли зи не.9 У на ред ним де це ни ја-ма ма на стир ска цр ква по ста је гроб ни ца пле ми ћа Осто јић.10

Ви ше чла но ва по ро ди це Осто јић оба вља ло је зна чај не функ ци је у ад-ми ни стра ци ји Та ми шке жу па ни је. Ме ђу њи ма ис ти че се Јо ван Осто јић (II), ро ђен 1792, унук по ме ну то га Ва си ли ја ко ји је за до био пле мић ку ти ту лу. Јо-ван (II) био је син Пе тра, бла гај ни ка Но вог Са да, и Ека те ри не Сте јић. У сво јој два де се тој го ди ни по стао је под бе ле жник Та ми шке жу па ни је, ка сни је, све до 1838. го ди не, оба вљао је ду жност глав ног ту жи о ца исте жу па ни је.11 О ње му још зна мо да је био члан ко ми си је Та ми шке жу па ни је за ду же не 26. апри ла 1830. го ди не да од го во ри са за хвал но шћу кра љу у ве зи са са зи ва њем Ди је те у По жу ну;12 три го ди не ка сни је, 1833, био је члан Жу па ниј ског од бо ра ко ји је раз ма трао Из ве штај та ми шке жу па ниј ске де ле га ци је о уче шћу на Ди је ти у По жу ну;13 по чев са 1838. го ди ном цар Фер ди нанд I име но вао га је за ве ли-ког стол ни ка, а од 1847. го ди не по ста је кра љев ски са вет ник;14 ок то бра 1849, у свој ству цар ско га ко ме са ра за Та ми шку и Ка ра шку жу па ни ју, за ду жен је за про на ла же ње и утам ни че ње ре во лу ци о на ра са про сто ра Ју жне Угар ске. Јо ван Осто јић (II) био је у бра ку с Ма ри јом Дар вар а умро је 1856. го ди не.15

Јо ва нов син, Пе тар (III) Осто јић (1823–1910), пре ма ђар ске бу не 1848/49, па и за вре ме ду а ли зма од 1867. до 1883. го ди не, оба вљао је ду жност на чел-ни ка окру га у окви ру Та ми шке жу па ни је. У бра ку са Вил мом Фе рен ци имао је де се то ро де це; од њих по ми ње мо: Ива на (р. 5. но вем бра 1852), вр шач ког прав ни ка, су пру га Иде Рет (Rötth), вла сни це Ве ли ког Ше мљу га; Јо ла ну (р. 9. мар та 1859), уда ту за Ла јо ша Фе рен ци ја, на чел ни ка Те ми швар ског окру га; Вил му (р. 27. апри ла 1863), уда ту за Фе рен ца Бaротија (Baróthy), на чел ни ка Ли пов ског окру га; Па вла (16. јун 1866. – 26. април 1900), су пру га Ма ри је Ву ка ши но вић; Нан до ра-Жиг мон да (р. 9. но вем бра 1870).16

Чин окру жно га на чел ни ка има ли су та ко ђе: Ге ор ги је (II) (1812–1890), ше зде се тих го ди на XIX ве ка, и ње гов син Жиг монд, од 1847. до 1883. го ди не.17 О Ге ор ги ју (II) са зна је мо да га је 1832. го ди не Жу па ниј ска скуп шти на, уз још

8 Му зеј Ба на та у Те ми шва ру, до ку мен тар ни фонд Ni co lae Ilieşiu, Co mu ne din ju deţul Ti miş, ру ко пис, све ска IV, 603.

9 Пре ма Ми ле ке ро вим по да ци ма, ма на стир Са ра ка осно ван је 1404. го ди не. Спа љен за вре-ме тур ске оку па ци је, об но вљен је 1730, а уки нут 1778. По уки да њу ин вен тар је пре нет у ма на-стир Ме сић, а цр ква до де ље на па ро хи ји Бу ти на. По сед и ма на стир ска цр ква би ли су у вла сни-штву по ро ди це Осто јић све до 1934. го ди не, ка да је ма на стир от ку пи ла Ка ран се бе шка епар хи ја Ру мун ске пра во слав не цр кве.

10 Flo rin Me de leţ, Va si le Rămneanţu, Mu zeul Ba na tu lui. Fi le de cronică 1918–1948, II, Ti mişoa ra 2003, 96–97.

11 Len dvai Miklós, Нав. де ло, 151.12 Ber kes zi István, Ada tok a re for mkor szak történetéhez Te mes megyében, II, TRÉT, н. с., XI, Te-

mesvár 1895, I, 34.13 Исто, III, TRÉT, н. с., XII, Temesvár 1896, I, 28.14 Len dvai Miklós, Нав. де ло, 151.15 Исто, 151–152.16 Исто; та ко ђе: Bo rovszky Sa mu, Magyarország vármegyéi és városai. Te mes vármegye és

Temesvár, Bu da pest 1914, 419.17 Len dvai Miklós, Нав. де ло, 151.

пе то ри цу мла ди ћа, пред ло жи ла за бе ле жни ка при та ми шком жу па ниј ском де ле га ту на Ди је ти у По жу ну, али том при ли ком ни је иза бран. Ина че се по-ми ње као „спо со бан мла дић” ко ји је „већ пу то вао у По жун”.18 Иза бран ће би ти ка сни је, за пе ри од 1834/35.19

У ме ђу рат ном пе ри о ду има мо ре ла тив но ма ло ин фор ма ци ја о чла но ви ма по ро ди це Осто јић. У до ку мен тар ном фон ду Јо а ким Ми ло ја (Io ac him Mi lo ia) ко ји се тре нут но на ла зи у ин вен та ру Му зе ја Ба на та, на ла зи се исто риј ско- -ар хе о ло шки упит ник за Ма ли Ше мљуг; из ње га про из и ла зи да се „јед на ко пи ја уго во ра о ку по ви ни пле мић ке ти ту ле и по се да Ве ли ки и Ма ли Ше-мљуг” на ла зи „код ве ле по сед ни ка Си ги смун да Осто ји ћа, ма ђар ског пле ми ћа, у Ве ли ком Ше мљу гу”.20 Мла ђег Осто ји ћа, си на ве ле по сед ни ка из Ве ли ког Ше мљу га, Јо а ким Ми ло ја по ми ње као ре ла тив но по зна тог ло кал ног сли ка ра у ба нат ским кру го ви ма.21

Пле мић ки грб по ро ди це Осто јић

18 Ber kes zi István, Ada tok a re for mkor szak történetéhez Te mes megyében, III, TRÉT, н. с, XII, Temesvár 1896, I, 7.

19 Исто, 15.20 Му зеј Ба на та у Те ми шва ру, до ку мен тар ни фонд Јо а ким Ми ло ја, Од го вор исто риј ско­ар хе о­

ло шког упит ни ка Ба нат ског му зе ја, ко ји се од но си на оп шти ну Ма ли Ше мљуг у Та миш-то рон-тал ској жу па ни ји (инв. бр. 21.823/707), број 758.

21 Flo rin Me de leţ, Va si le Rămneanţu, Нав. де ло, 318–319.

82

Пле мић ки грб по ро ди це Осто јић од Ве ли ко га и Ма ло га Ше мљу га има сле де ћи опис: од се чен и рас це пљен штит; по ље 1: на злат ној по за ди ни цр ни орао окре нут на де сно; по ље 2: на цр ве ној по за ди ни сре бр ни лав; по ље 3: на цр ве ној по за ди ни пла во обо је на ру ка окре ну та на ле во по ди же са бљу са злат ном др шком; по ље 4: на пла вој по за ди ни цр ве но обо је на ру ка по ди же сре бр ни бу здо ван.22 Из ме ђу до ња два по ља из ди же се до сре ди не гр ба сре бр-на ста бри зу ра; хе рал дич ки сим бол бри зу ре је зе ле но бр до са зе ле ним бо ром.23

Украс шле ма: лав хе рал дич ког по ља ди же се из ме ђу ра ши ре них цр них кри ла. Украс у об ли ку ис пи са не ма шне: цр но-зла ћа не и цр ве но-сре бр на сте бо је.24

2.2.1. Са бља пле мић ке по ро ди це Осто јић. По ре кло. На бав ка. Са бља по-ро ди це Осто јић из збир ке оруж ја те ми швар ског му зе ја је дан је од нај вред-ни јих пред ме та из це ло куп не гру пе хлад ног оруж ја ове уста но ве. Ако се са исто риј ске тач ке гле ди шта мо же твр ди ти да те ми швар ска збир ка по се ду је и зна чај ни је екс по на те (сред њо ве ков ни ма че ви из X–XV ве ка), у по гле ду ма-те ри јал не вред но сти са бља по ро ди це Осто јић до ла зи до из ра жа ја као је ди на са бља збир ке ко ја има се чи во од да ма ског че ли ка, те мно го број не гра ви ра не и по зла ће не укра се; та ко ђе су по зла ће не: кр сни ца, ха шр ма25 др шке, ме тал-ни око ви на ца гри ји и ме син га но оја ча ње у ви ду сти ли зо ва но га ока са обе стра не гор ње га де ла др шке.

Са бља по ро ди це Осто јић спа да у ка те го ри ју па рад ног оруж ја, ти пич ног за ви со ке угар ске чи нов ни ке XVI II и XIX ве ка. При ме рак је ати пи чан за под руч је Цен трал не Евро пе, има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је из глед се чи ва ти по ло шки свр ста ва у по ро ди цу осман ских са бљи ти па к’лч26. Та ко ђе су кр сни ца и др шка са бље ти пич не за тур ско хлад но оруж је. Је ди ни де таљ се чи ва ко ји све до чи о нетур ском по ре клу са бље је сте др жав ни грб Угар ске (од пре 1867. го ди не) гра ви ран на јед ној стра ни се чи ва, као украс умет нут ме ђу мно го број не ори јен тал не де ко ра тив не мо ти ве, ко јих има на пре тек са обе стра не се чи ва.

Ти пич но тур ски из глед са бље (к’лч) нај ве ро ват ни је има ве зе са бо сан-ским по ре клом по ро ди це Осто јић. У вре ме ну од XVII до XIX ве ка у Бо сни су ра ди ли мно го број ни ору жа ри по зна ти по сво јој ве шти ни ши ром це ло га Осман ског цар ства. Ве ли ки ору жар ски цен три, чу ве ни по из ра ди хлад ног оруж ја, као што је на при мер Са ра је во (за из ра ду са бљи) или Фо ча (за ја та-га не), све до че нам у том сми слу27.

22 У књи зи Ша муа Бо ров ског (Magyarország vármegyéi és városai. Te mes vármegye és Temesvár, Bu da pest 1914) по сто ји не по ду дар ност из ме ђу опи са гр ба (стр. 419) и са ме сли ке гр ба (стр. 418). У тек сту, за по ље 4 сто ји: цр ве на по за ди на и пла во обо је на ру ка, док су на сли ци бо је обр ну те: по за ди на је пла ва, а ру ка цр ве на.

23 У књи зи Бо ров ског, у тек сту опи са гр ба не по ми ње се хе рал дич ки сим бол ко ји се по ја вљу-је у бри зу ри; бри зу ра је ве ро ват но ка сни је до да та, а пр во бит ни из глед гр ба имао је че ти ри по ља.

24 Bo rovszky Sa mu, Нав. де ло, 419; Len dvai Miklós, Нав. де ло, 153.25 Ме тал не пло чи це при чвр шће не дуж иви це че лич не др шке.26 Э. Г. Аства ца турян, Ту рец кое ору жие в со бра нии Го су дар сֳвен ноֱо Исֳо ри че ско ֱ о му зея,

Санкт-Пе тер бург 2002, 104–111.27 Ан ђе ли ја Ра до вић, За нат ско оруж је Бал ка на XVI I –XIX век, Бе о град 2002, 19.

83

84

Са бља пле мић ке по ро ди це Осто јић

У по гле ду ра ди о ни це где је са бља из ра ђе на ства ри су при лич но не ја-сне, има ју ћи у ви ду да се на по вр ши ни се чи ва не при ме ћу је ни ка кви жиг ору жа ра, не за па жа ни ка кав гра ви ра ни или ути сну ти нат пис или знак. По све му су де ћи, са бља је из ра ђе на по на руџ би ни у не кој цен трал ноевроп ској ра ди о ни ци, уз по што ва ње осман ских ти по ло шких про пи са у ве зи са тур ским са бља ма са се чи вом ти па к’лч.

Са бља је као му зеј ски пред мет ре ги стро ва на 8. ја ну а ра 1959. у ин вен-тар ској књи зи Исто риј ског оде ље ња под бро јем 3411, а тек 1. ја ну а ра 1963. у глав ној ин вен тар ској књи зи Му зе ја. У оба ре ги стра, у ру бри ци где се упи су је по ре кло пред ме та упи са на је сле де ћа ин фор ма ци ја: „по ро ди ца Осто јић из Ма лог Ше мљу га”. Ипак ва ља на зна чи ти да го ди на упи са са бље, 1959, не мо ра оба ве зно да се по кла па са да ту мом ка да је до спе ла у му зеј ску збир ку. Че твр та ин вен тар ска књи га Му зе ја Ба на та, од но сно зва нич ни ре ги стар ко ји се да нас ко ри сти, за по че та је 1958. го ди не и то упра во по нов ном ре ги стра-ци јом пред ме та из ста рих му зеј ских збир ки, у ко ји ма је већ та да, до 1957. го ди не, би ло за ве де но ви ше хи ља да екс по на та.

По у зда но мо же мо је ди но твр ди ти да се са бља по ро ди це Осто јић не на-ла зи упи са на у ста ром ре ги стру Му зе ја, ко ји об у хва та све му зеј ске пред ме-те на ба вље не у раз до бљу 1872–1933. го ди не. Оста је вре мен ски ин тер вал од 1934. до 1957. го ди не, ко ји тре нут но, из објек тив них раз ло га, ни је пот пу но по кри вен ар хив ском гра ђом, те смо је ди но у мо гућ но сти да у по гле ду на бав-ке по ме ну те са бље за Му зеј из не се мо не ке прет по став ке:

– По сто ји мо гућ ност да је са бљу око 1934. го ди не от ку пио та да шњи ди рек тор му зе ја Јо а ким Ми ло ја за јед но са ни зом сли ка от ку пље них од мла ђег Осто ји ћа, си на ве ле по сед ни ка Жиг мон да Осто ји ћа из Ве ли ког Ше мљу га. От куп на ве де них умет нич ких де ла ру мун ска исто ри о гра фи ја про це њу је као акт на док на де од стра не ди рек то ра Ми ло је по ро ди ци Осто јић, у кон тек сту зби ва ња око ма на сти ра Са ра ке, ко ји је та да био њи хо во вла сни штво. Сли ке мла дог Осто ји ћа на ла зе се у збир ци Умет нич ког му зе ја у Те ми шва ру.28

28 У ме ђу рат ном пе ри о ду Јо а ким Ми ло ја од ви јао је ин тен зив ну ак тив ност око ре ста у ра ци је цр кве ма на сти ра Са ра ке, ко ја се на ла зи ла на по се ду по ро ди це Осто јић у Ма лом Ше мљу гу. Ми-ло ја се за ла гао за при ку пља ње фи нан сиј ских сред ста ва нео п ход них за оба вља ње ра до ва. Го ди не 1931. он је за тра жио од Ко ми си је исто риј ских спо ме ни ка Ру му ни је да се ма на стир Са ра ка хит но про гла си спо ме ни ком кул ту ре; ка сни је, 1934. го ди не, од и грао је пре суд ну уло гу у по сре до ва њу око от ку па ма на стир ске имо ви не од Жиг мон да Осто ји ћа у ко рист Ка ран се бе шке епар хи је Ру-мун ске пра во слав не цр кве. У том кон тек сту го ди не 1934. му зеј је от ку пио че ти ри сли ке и ше-сна ест аква ре ла ко ји пред ста вља ју пеј за же Ма лог и Ве ли ког Ше мљу га (Умет ност, инв. бр. 853).

85

– Дру га мо гућ ност би ла би у ве зи са до га ђа ји ма ко ји су се зби ли не по-сред но на кон за вр шет ка Дру го га свет ског ра та, ка да су из бив ших пле мић-ких дво ра ца са ку пље ни пред ме ти пре о ста ли на кон рат них ра за ра ња. У пр вој фа зи ове пред ме те са ку пља ле су но ве ло кал не вла сти и нео д го ва ра ју ће их скла ди шти ли, па су ка сни је, на ин тер вен ци ју Ау ре ла Ћи у пеа (Au rel Ci u pe) и Ма ри ју са Мо ге (Ma ri us Mo ga),29 пре да ти те ми швар ском му зе ју. По сто ји мо-гућ ност да је са бља по ро ди це Осто јић упра во та да до спе ла у збир ку Му зе ја.

– Нај ве ро ват ни ја хи по те за би ла би да је са бља до спе ла у му зеј ску збир ку пу тем до на ци је, ве ро ват но по сред ством по то ма ка или ле гал них на-след ни ка по ро дич не имо ви не. У том кон тек сту по ми ње мо ве ле по сед ни ке од Бу ков ца (Bucovăţ), по ро ди цу Де шан, има ју ћи у ви ду да је Ахил Де шан (1819–1872) био оже њен ћер ком Јо ва на Осто ји ћа, Ека те ри ном (1823–1851). По том срод ству, мо гу ће је да је са бља до спе ла у по ро ди цу Де шан, ка сни је у вла сни штво мла ђег си на Ахи ла и Ека те ри не, Ахи ла Де ша на Мла ђег (1848–1939), чла на Му зеј ског дру штва у Те ми шва ру. По смр ти Ахи ла Де ша на Мла-ђег, ва јар Ан дреј Ор го наш про да је те ми швар ском му зе ју, у вре ме од 1950. до 1960. го ди не, ра зно ра зне пред ме те из збир ке по ро ди це Де шан.30

То су прет по став ке, сва ка има свој сте пен ве ро ват но ће, али по што ни-смо до шли до до ку мен та ци је ко јом би смо их по др жа ли, про блем по ре кла са бље оста је и да ље не ре шен.

Што се ти че да ти ра ња са бље, хро но ло шки оно се укла па у раз до бље од дру ге по ло ви не XVI II до сре ди не XIX ве ка; на то ука зу је и грб Угар ске (ра ни ји од 1867) гра ви ран на спо ља шњој стра ни се чи ва. Пред ло же но да то-ва ње са бље омо гу ћа ва евен ту ал ну иден ти фи ка ци ју вла сни ка пред ме та у осо би Јо ва на Осто ји ћа II (1792–1856), мо жда нај зна чај ни је га пред став ни ка по ро ди це. Ме ђу тим, по што ни за пред ло же но да то ва ње, ни за при пад ност не ма до ку мен тар не по твр де, све се, бар до са да, сво ди на јед но став ну рад ну прет по став ку.

У по гле ду кре та ња са бље Осто ји ћа то ком ХХI ве ка, чи ње ни ца је да је би ла део не ка да шње стал не по став ке Му зе ја Ба на та и на ла зи ла се у дво ра ни по све ће ној сред њо ве ков ној епо си. Го ди не 2006, у кон тек сту за тва ра ња стал не по став ке ра ди ре ста у ра ци је згра де, са бља је по ву че на у ору жно скла ди ште уста но ве. Че ти ри го ди не ка сни је, 2010, из ло же на је у Те ми шва ру, у окви ру при вре ме не из ло жбе хлад ног оруж ја,31 ко ја ће за тим би ти пре ме шта на у Ре-ши цу, Ал ба Ју ли ју и Ме ди јаш.

То ком 2012. го ди не са бља по ро ди це Осто јић је кла си ра на у прав ној ка те-го ри ји Бла го ру мун ске кул тур не ба шти не (На лог ру мун ског Ми ни стар ства кул ту ре и на ци о нал не ба шти не бр. 2516 од 5. ок то бра 2012; Кла си фи ка ци о но уве ре ње број 3335 од 6. но вем бра 2012).

29 Flo rin Me de leţ, Va si le Rămneanţu, Нав. де ло, 246–247.30 По дат ке о по ро ди ци Де шан и о мо гућ но сти да је њи хо вим по сре до ва њем са бља до спе ла

у збир ку те ми швар ског му зе ја пру жи ла нам је го спо ђа Ило на Ми кло шик, бив ши ку стос Умет-нич ког му зе ја у Те ми шва ру, ко јој и овом при ли ком за хва љу је мо.

31 Из ло жба хлад ног оруж ја на зва на Pe viaţă şi pe mo ar te (На жи вот и смрт) отво ре на је у ја ну а ру 2010. го ди не у про сто ри ја ма Умет нич ког му зе ја у Те ми шва ру.

86

У ју лу 2012. го ди не са бља је, у ску пу од сто ти нак му зеј ских екс по на та те ми швар ског му зе ја, би ла из ло же на у Град ском му зе ју у Вр шцу, на Ме ђу-на род ној из ло жби хлад ног оруж ја, при ре ђе ној у окви ру европ ско га пре ко-гра нич ног про јек та Ру му ни је и Ср би је.32 Том при ли ком ре про ду ко ва на је у ре пре зен та тив ном из ло жбе ном ка та ло гу.33

2.2.2. Тех нич ки опис са бље. Се чи во са бље, из ра ђе но од да ма ског че ли-ка, за кри вље но је на го ре и пред ви ђе но је са оштри цом на до њој иви ци, док је врх на о штрен на обе иви це. Гор ња иви ца је ши ро ка и чвр ста. Са спољ не стра не се чи ва по сто је че ти ри гра ви ра на ори јен тал на укра са, а у цен тру де-ко ра ци је из ра ђен је у истом ма ни ру грб Угар ске из пр ве по ло ви не XIX ве ка. На гра ви ра ним укра си ма за па жа ју се тра го ви не ка да шње по зла те. Та ко ђе на спољ ној стра ни, на вр ху се чи ва (јал ма ну) по сто ји де кор из ра ђен у истом ма ни ру. На уну тра шњој стра ни се чи ва по сто је че ти ри гра ви ра на ори јен-тал на ор на мен та, од ко јих се на три ма ви де тра го ви по зла те. Врх се чи ва или јал ман је про ши рен и на о штрен на обе иви це; на обе стра не се чи ва јал ман има по јед но ду жин ско укру ће ње при гор њој иви ци.

Кр сни ца од по зла ће ног ме та ла је пра ва и са ја ја стим за вр шет ком на оба кра ка. На обе стра не кр сни це по сто ји по јед на ром бич на сти ли зо ва на пло-чи ца са про ду же ним и тан ким кра ци ма.

Че лич на др шка је дуж чи та ве иви це об ло же на по зла ће ним ли мом. Ме-тал ни део др шке об ло жен је ко ри ца ма од там но бој не ко сти, учвр шћен са два ме тал на за кив ка. Др шка се за вр ша ва кру жном гла вом за кри вље ном на-до ле. Гла ва др шке пред ста вља на обе стра не по зла ће ни ме син га ни оков у об ли ку сти ли зо ва ног ока са кру жним отво ром по преч но на ши ри ну др шке.

Др ве на ка ни ја об ло же на је зе ле ним со мо том и учвр шће на је на кра је ви-ма ши ро ким и ма сив ним ме тал ним око ви ма. У сред њем и гор њем де лу ка-ни је на ла зе се два ме тал на уска овал на сти ли зо ва на пр сте на са две кру жне ал ке за ка че ње.

Ма те ри јал: че лик, ме синг, зла то, кост, др во, со мот.Тех ни ка из ра де: ко ва ње, гра ви ра ње, бу ше ње, по зла та.Раз ме ри: ду жи на се чи ва: 76 cm; ду жи на др шке: 13 cm; це ло куп на ду-

жи на са бље: 89,5 cm; ду жи на ка ни је: 78 cm.Вла сник: Му зеј Ба на та у Те ми шва ру, збир ка оруж ја, инв. бр. 3411.Ста ње: Пред мет је у до бро очу ва ном ста њу.

3.1. О ја та га ну при пи са ном Ђор ђу Пе тро ви ћу Ка ра ђор ђу. По ре кло и кон тр о вер зе. Му зеј Ба на та у Те ми шва ру по се ду је у сво јој збир ци и низ вр ло вред них екс по на та ко ји су при па да ли по је ди ним зна ме ни тим лич но сти ма Цен трал не и Ју го и сточ не Евро пе.34 Ме ђу те пред ме те убра ја се и ја та ган

32 Из ло жба, на сло вље на Хлад но оруж је, пред ста вља ла је за вр шни део пре ко гра нич ног про јек та „Кон кор ди ја”, за чи ју су им пле мен та ци ју би ли за ду же ни Оп шти на Вр шац и Му зеј Ба-на та у Те ми шва ру.

33 Zo ran Mar kov, Dra gu tin Pe tro vić, Cold Arms, Vr šac 2012.34 У Ору жној збир ци Му зе ја Ба на та у Те ми шва ру чу ва се са бља ба ро на Јо ха на Фре је ра

фон Хи ле ра, вој но га ау стриј ског ко ман дан та ко ји је уче ство вао у бит ка ма про тив фран цу ског

87

бе ло са пац (инв. бр. 3335) ко ји се не ко вре ме на ла зио у вла сни штву во ђе Пр во га срп ског устан ка, Ђор ђа Пе тро ви ћа Ка ра ђор ђа. Ма ло број ни по сто је ћи по да-ци у ве зи са овим му зеј ским пред ме том за пи са ни су у пи сму да ро да ва ца др Жиг мон да Ор мо ша, прав ни ка, по ли ти ча ра и осни ва ча Исто риј ско га и ар хео-ло шког му зеј ског дру штва у Те ми шва ру, ко је је се бе угра ди ло у те ме ље Му-зе ја у Те ми шва ру.

Ја та ган бе ло са пац

У да ров ном пи сму35 Ор мош на во ди да је се чи во ја та га на вр ло вред но, јер је при па да ло Ка ра ђор ђу (Cer ni Györgytől). Из исто га до ку мен та са зна је-мо да је Ка ра ђо р ђе „узео ја та ган из ру ку Тур чи на”, у то ку не ке бит ке, али не по ми ње ни шта о го ди ни или ме сту где се до тич на бит ка од ви ја ла. Jеди-ни по у зда ни по да так у по гле ду да ти ра ња ја та га на је сте та у ши ра ни нат пис са уну тра шње стра не се чи ва, ко ји, из ме ђу оста лог, са др жи и да тум из ра де оруж ја: го ди на 1227. по сле хе џи ре, од но сно 1812. го ди на по хри шћан ском ка лен да ру. Овај по да так ука зу је на то да се по ме ну та бит ка од ви ја ла по сле 1812. го ди не. Из тек ста да ров но га пи сма са зна је мо де та ље о на бав ци пред-ме та и о бив шем вла сни ку. Ор мош је от ку пио ја та ган 23. ју на 1876. го ди не у Ор шо ви од удо ви це Сте ва на Ше ви ћа, по зна те ор шов ске лич но сти у дру гој по ло ви ни XIX ве ка, ко ја је по се до ва ла ја та ган као по ро дич но на сле ђе. О ка квим род бин ским или дру гим ве за ма по ро ди це Ше вић са Ка ра ђор ђем тре нут но не ма мо ни ка квих ар хив ских по да та ка.

ца ра На по ле о на I 1809. го ди не. Са бљу је по кло ни ла го спо ђа Ер не стин, ро ђе на Хи лер, го ди не 1896. (ста ри инв. бр. 1563); у збир ка ма Исто риј ског оде ље ња му зе ја чу ва ју се фес и пе ри ка пољ ско га ге не ра ла Јо же фа Бе ма, ко ман дан та ма ђар ских је ди ни ца у Тран сил ва ни ји, 1848–1849. го ди не. Пред ме те је по кло нио Пе шти Фри ђеш го ди не 1882. (ста ри инв. бр. 432 и 431). Фес и пе ри ку је Фри ђе шу да ро вао ро ђак Ја нош Фи ја ла, 17. де цем бра 1881. го ди не.

35 ИАМБТ, фонд ИАМД, до си је јун/1889; пи смо до на ци је Жиг мон да Ор мо ша од 24. апри ла 1889. го ди не; ја та ган „Цр ног Ђор ђа” за пи сан је на по зи ци ји бр. 7 од све га 14 по кло ње них пред ме та.

88

За ни мљи во је да је ово је ди ни ја та ган те ми швар ске збир ке чи ји је нат-пис, пи сан арап ским пи смом, пре ве ден и за пи сан још у пр вој књи зи ин вен-та ра Му зеј ског дру штва;36 пре вод на срп ски гла си: „Го ди на 1227. Из ра дио Ха сан, вла сник Ах мед. Уздам се у мо га твор ца, ње гов роб”. Исти по да ци об ја-вље ни су у пред рат ном ча со пи су Му зеј ско га дру штва за исто ри ју и ар хе о-ло ги ју, а у Пр вом ин вен тар ском ре ги стру Му зе ја у Те ми шва ру,37 пред мет се во ди као „тур ски ја та ган”38 (пред рат ни ин вен тар ски бр. 779).

У Ор мо ше вом да ров ном пи сму не по сто је ин фор ма ци је о ста њу ја та га на, ни је на зна че но да је јед на од ко шта них са пи др шке сло мље на, не по ми ње се да ли је имао или ни је имао ка ни ју. У по сле рат ном пе ри о ду ја та ган на ла зи мо у др ве ној ка ни ји об ло же ној цр ном ко жом, док је др шка де ли мич но оште ће на.

Ако се ја та ган ствар но на ла зио, бар и при вре ме но, у вла сни штву Ка ра-ђор ђа, про блем оста је и на да ље спо ран, има ју ћи у ви ду да се Ор мо ше ве ре чи да нас те шко мо гу про ве ри ти. Ипак мо ра мо има ти у ви ду чи ње ни цу да је пред мет от ку пио и ка сни је по кло нио Му зе ју Жиг монд Ор мош, јед на од нај-ре пре зен та тив ни јих ба нат ских лич но сти сво га вре ме на (био је глав ни жу пан Та ми шке жу па ни је, про мо тор кул ту ре на овим про сто ри ма, ве лик ко лек цио-нар и осни вач те ми швар ског му зе ја). Има ју ћи у ви ду да су по да ци ко је је он са оп штио у ве зи са ја та га ном за са да је ди ни, до но вих ар хив ских от кри ћа у ве зи са при пи си ва њем ја та га на не кој бит ној исто риј ској лич но сти, као што је Ка ра ђор ђе Пе тро вић, не мо же се по ри ца ти, али се мо же при хва ти ти са из ве сном оба зри во шћу.

3.2. Тех нич ки опис ја та га на. Тип: ја та ган бе ло са пац.Да ти ра ње: го ди на 1227. по сле хе џи ре, 1812. по хри шћан ском ка лен да ру.Опис: че лич но се чи во је бла го за кри вље но на до ле, са оштри цом на до-

њој иви ци. Се чи во је на обе стра не пред ви ђе но са по јед ним та њим жле бом при гор њој иви ци. На уну тра шњој стра ни се чи ва по сто је три сре бром та у ши-ра на нат пи са, арап ским пи смом, и цвет ни украс из ра ђен у истом ма ни ру. Па ра зва на и ха шр ма из ра ђе не су од сре бром об ло же ног ли ма и укра ше не биљ ним сти ли зо ва ним и ге о ме триј ским мо ти ви ма. Че лич на др шка ја та га на пред ви ђе на је ме тал ном ха шр мом и об ло же на са пи ма од сло но ва че; спољ на сап је пред ви ђе на „ухом”, са ла ким на ги бом пре ма се чи ву и има об лик леп-ти ро вих кри ла. Уну тра шња сап др шке је не пот пун, сло мље но је „уво” за вр-шног де ла. Са пи су учвр шће не са пет ме тал них за кив ки, а уну тра шња, не пот-пу но очу ва на сап, др жи се са мо на две за кив ке.

Др ве на ка ни ја об ло же на је цр ном ко жом и не до ста ју јој ме тал на укру ће ња.Ма те ри јал: че лик, сре бро, кост (сло но ва ча), др во, ко жа.Тех ни ка из ра де: ко ва ње, та у ши ра ње, ис ку ца ва ње, бру ше ње.Раз ме ре: ду жи на се чи ва: 58,5 cm; ду жи на др шке: 14,5 cm; це ло куп на

ду жи на: 73 cm; ду жи на ка ни је: 65 cm.

36 У Пр вој ин вен тар ској књи зи, ста ри инв. бр. 779, ре ги стро ван је 19. ју на 1889. го ди не.37 TRÉT, н. с., V, 1889, II –I II, 123.38 У пр вој књи зи му зеј ског ин вен та ра, код инв. бр. 779, ја та ган је за пи сан под на зи вом

„török jatagán”.

89

Пр во бит ни ин вен тар ски бр.: 779; ме ђу рат ни ин вен тар ски бр.: 422; са да-шњи ин вен тар ски бр.: 3335. Пред мет је у ре ла тив но до бро очу ва ном ста њу.39

Ја та ган је кла си ран у прав ну ка те го ри ју Фун дус Ру мун ске кул тур не ба шти не (На лог Ми ни стар ства кул ту ре и на ци о нал не ба шти не бр. 2516 од 5. ок то бра 2012; Кла си фи ка ци о но уве ре ње број 3416 од 6. но вем бра 2012).

AR ME ALE UNOR PERSONALITĂŢI SÂRBE, PĂSTRATE ÎN CO LECŢII LE MU ZE U LUI BA NA TU LUI DIN TI MIŞOA RA

Zo ran Mar kov

Re zu mat

În co lecţii le Mu ze u lui Ba na tu lui din Ti mişoa ra se regăsesc bu nu ri de pa tri mo niu ce au aparţinut unor personalităţi de ori gi ne sârbă, din rândul cărora îi menţionăm pe ba ro nii Ni ko li ci de Rud na, no bi lii Osto i ci de Şemla cul Ma re şi Şemla cul Mic, po li ti ci a nul Sa va Vu ko vi ci etc. Un caz apar te îl reprezintă conducătorul mişcării an ti o to ma ne sârbe Ka ra ge or ge Pe tro vi ci, cu menţiu nea că au ten ti ci ta tea ia ta ga nu lui atri bu it ace stu ia este discutabilă.

Prin tre bu nu ri le personalităţilor sârbe menţio na te se numără şi două ar me al be de-o se bit de va lo ro a se, atât din punct de ve de re isto ric, cât şi me mo ri a li stic – sa bia fa mi li ei no bi li a re Osto i ci şi mențio na tul ia ta gan atri bu it lui Ka ra ge or ge Pe tro vi ci. Sa bia de tip ori en tal (kılıç) ca re a aparţinut lui Ioan Osto i ci (1792–1856), no bil de Şemla cul Ma re şi Şemla cul Mic, a in trat în co lecţia mu ze u lui ti mişorean în pri mii ani de după cel de-al Do i lea Război Mon dial. Ia ta ga nul atri bu it lui Ka ra ge or ge pro vi ne din vec hea co lecţie a Societăţii Mu ze a le de Is to rie şi Ar he o lo gie din Ti mişoa ra, fi ind o do naţie a lui Ormós Zsig mond, fon da to rul mu ze u lui ti mişorean. Ce le două pi e se au fost cla sa te şi fac par te în pre zent din Pa tri mo niul Cul tu ral Naţio nal al României.

WE A PONS OF SO ME SER BIAN HI STO RI CAL FI GU RES, KEPT IN THE COL LEC TI ONS OF THE MU SE UM OF BA NAT IN TI MIŞOA RA

Zo ran Mar kov

Sum mary

The col lec ti ons of the Mu se um of Ba nat in Ti mişoa ra con tain ar te facts that be lon ged to hi sto ri cal fi gu res of Ser bian ori gin, such as ba rons Ni ko lić of Rud na, ba rons Osto jić of Şemla cul Ma re and Şemla cul Mic, the po li ti cian Sa va Vu ko vić, etc. A spe cial ca se is that of the le a der of the Ser bian an ti-ot to man upri sing Ka ra đor đe Pe tro vić, alt ho ugh the aut hen ti city of the yata gan at tri bu ted to him is con tro ver sial.

Two si de arms are of par ti cu lar hi sto ri cal va lue: the sword of the ari stoc ra tic fa mily Osto jić and the yata gan that al le gedly be lon ged to Ka ra đor đe Pe tro vić. The ori en tal-type

39 Zo ran Mar kov, Co lecţia de ia ta ga ne a Mu ze u lui Ba na tu lui Ti mişoa ra, AnB, н.с., XX, Cluj-Na po ca 2012, 268–270. При јат на нам је ду жност да за хва ли мо го спо ди ну Ми ла ну Ше пе ца ну, фо то гра фу Му зе ја Ба на та, за ди ги тал не фо то гра фи је са бље и ја та га на; та ко ђе и го спо ђи Ило ни Ми кло шик, уми ро вље ном ку сто су Умет нич ког му зе ја у Те ми шва ру, за пре вод ма ђар ске ли те ра ту ре у ве зи са по ро ди цом Осто јић и за це ло куп ну пру же ну по моћ при пи са њу ово га члан ка.

sword (kılıç) of Jo van Osto jić (1792–1856), no ble man of Şemla cul Ma re and Şemla cul Mic, ca me in to the pos ses sion of the mu se um soon af ter the Se cond World War. Ka ra-đor đe’s yata gan was part of the hi sto ri cal col lec tion of the Hi story and Ar cha e o logy Mu se um So ci ety in Ti mişoa ra, be ing a do na tion from Ormós Zsig mond, the fo un der of the mu se um. The two pi e ces ha ve been re gi ste red and are pre sently part of the Na ti o nal Cul tu ral He ri ta ge of Ro ma nia.

90

UDC 271.222(497.11)(498.5)”1797”

Д е ј а н П о п о в

СВЕ ШТЕН СТВО ЕПАР ХИ ЈЕ ТЕ МИ ШВАР СКЕ 1797. ГО ДИ НЕ (1)

СА ЖЕ ТАК: У Ар хи ву Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти у Срем ским Кар лов ци ма не дав но је ис тра жен опис Епар хи је те ми швар ске из 1797. го ди не. Рад до но си пре пис ста ти стич ких по да та ка ко ји се од но се на мир ско све штен ство. Уз име и пре зи ме све ште но слу жи те ља, у тек сту се на во де: ге о граф ска област (ад ми ни стра тив на је ди ни ца), пр о то пре зви те рат, па ро хи ја, чин и зва ње, да тум ру-ко по ло же ња, име епи ско па ко ји је ру ко по ло жио, је зи ци ко ји ма се слу жи, го ди не ста ро сти, брач но ста ње и број де це. Због оби ма гра ђе, у овом пр вом де лу об у хва-ће ни су сле де ћи пр о то пре зви те ра ти: те ми швар ски, ча ко вач ки и ча над ски.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Епар хи ја те ми швар ска, све штен ство, ста ти сти ка, Те ми швар-ски пр о то пре зви те рат, Ча ко вач ки пр о то пре зви те рат, Ча над ски пр о то пре зви те рат.

Пра во слав на Те ми швар ска епар хи ја је осно ва на нај ка сни је у XVI ве ку, ка да је зна тан број Ср ба већ био стал но на ста њен у се вер ном Ба на ту.1 У ка-нон ском сми слу, Те ми швар ска епар хи ја при па да ла је Пећ кој па три јар ши ји, по сле По жа ре вач ког ми ра – Бе о град ској ми тро по ли ји, у че твр тој де це ни ји XVI II ве ка ушла је у са став Кар ло вач ке ми тро по ли је.2 Ње на ју рис дик ци ја ни је об у хва та ла ис кљу чи во Ср бе, већ се про сти ра ла на це ло куп но пра во-слав но ста нов ни штво са сво га под руч ја, све до дру ге по ло ви не XIX ве ка (1864), ка да су се Ру му ни из дво ји ли и офор ми ли соп стве ну ми тро по ли ју са се ди штем у Си би њу.

О Епар хи ји те ми швар ској у XVI II ве ку (и ра ни је) нај ви ше је пи сао исто ри чар и про та Ди ми три је Ру ва рац, из чи јег је пе ра нај пре из и шло зна-чај но де ло Те ми швар ска епар хи ја од ње на по стан ка до 1758. го ди не (Ср. Кар лов ци, 1914), а за тим и на кнад ни, при лич но шту ри Опис те ми швар ске епар хи је 1727. го ди не (Ср. Кар лов ци, 1923). Уз спи сак ме ста Епар хи је те ми-швар ске 1764. го ди не по пр о то пре зви те ра ти ма3 и су мар ни Ста ти стич ки пре глед Епар хи је те ми швар ске 1773. го ди не4, ко ји са др жи опет са мо спи сак

1 Ра до слав Гру јић, Азбуч ник Срп ске пра во слав не цр кве, Бе о град 1993, стр. 269.2 Сте ван Бу гар ски, Прав ни по ло жај Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске, у: Ба нат

кроз ве ко ве – Сло је ви кул ту ра Ба на та (Збор ник ра до ва), Бе о град 2010, стр. 841.3 Д[имитрије]. Р[уварац]., Те ми швар ска епар хи ја 1764, „Срп ски Си он”, год. XV, бр. 16, 15. 8.

1905, стр. 466–467.4 Ди ми три је Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка, Срем ски

Кар лов ци 1902, стр. 145–152.

92

на се ља и број ку ћа (до ма ћин ста ва), у срп ској су исто ри о гра фи ји ово је ди ни об ја вље ни ста ти стич ки по да ци Епар хи је те ми швар ске за XVI II век.

У ру мун ској ли те ра ту ри су 1980. го ди не об ја вље ни де ло ви два ју по пи са Епар хи је те ми швар ске, из 1767. и 1776. го ди не, ко ји се у ори ги на лу на ла зе у Ми тро по лиј ско-па три јар шиј ском фон ду Ар хи ва Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти у Срем ским Кар лов ци ма.5

За XVI II век од ве ли ког су зна ча ја и по је ди на де ла стра не исто ри о гра-фи је, од ко јих по себ но из два ја мо Das Ba nat vom Ur sprung bis jet zo (1774), чи ји је ау тор ви со ки чи нов ник Хаб збур шке ца ре ви не Јо хан Ја коб Ер лер.6

По сто је ћи ста ти стич ки по да ци Епар хи је те ми швар ске из XVI II ве ка пред ста вља ју дра го цен из вор при мар них ин фор ма ци ја о та да шњем ба нат-ском пра во слав ном ста нов ни штву, у чи јем су са ста ву Ср би ва зда има ли ве о ма зна ча јан удео.

Нај но ви ја са зна ња, као и још увек не до вољ но ис тра жи ва ни фон до ви – Ми тро по лиј ско-па три јар шиј ски при Ар хи ву СА НУ у Срем ским Кар лов-ци ма, Фонд „Те ми швар ска епар хи ја” (сиг на ту ра RS 002 F. 4) при Ар хи ву Вој во ди не у Но вом Са ду,7 а та ко ђе и сам Ар хив Срп ске пра во слав не епар хи је те ми швар ске у Те ми шва ру (тре нут но у фа зи сре ђи ва ња)8 – на го ве шта ва ју да би се сли ка Те ми швар ске епар хи је у XVI II ве ку мо гла упот пу ни ти и дру гим до са да нео бја вље ним по да ци ма.

Прет по став ка о по сто ја њу та квих по пи са нам се об и сти ни ла при ли ком при ку пља ња гра ђе о ме сти ма са срп ским ста нов ни штвом у Ру му ни ји, и то упра во у дра го це ном Ар хи ву СА НУ у Срем ским Кар лов ци ма. Са при јат-ним из не на ђе њем смо у ку ти ји број 33/1797. из Фон да „А” на и шли на обим-ну гра ђу, ко ја је ука зи ва ла да је у пи та њу ком плет на гру па ста ти стич ких по да та ка Кар ло вач ке ми тро по ли је (по епар хи ја ма) за по ме ну ту го ди ну. Су-мар ни пре глед све жње ва об и сти нио је на шу прет по став ку. У пр вом су де лу опи си свих ма на сти ра, а за тим сле де опи си на ро да, од но сно све штен ства по епар хи ја ма. Па жњу смо усме ри ли ка по да ци ма Те ми швар ске епар хи је, те смо до шли до сле де ћа три до ку мен та (у тран скрип ци ји): Опи са ни је во сточ на го пра во слав на го не у нит ска го за ко на монастирје[х] Без ди ње, Сент Ђур ђе и Вој­ло ви цје к Епар хи ји те ми швар ској при на дље жа шчих,9 Опи са ни је во сточ на го

5 I. D. Su ciu, R. Con stan ti ne scu, Do cu men te pri vi to a re la is to ria Mi tro po li ei Ba na tu lui, Vol. I, Ti mişoa ra 1980, стр. 303–314, 367–378. У пи та њу су де ли мич не тран скрип ци је на ру мун ски је зик сле де ћих до ку ме на та: Prot ho col lum To ti us Pa roc hi a lis Gra e ci Ri tus Ori en ta lis Ec cle si ae Te me sva­ri en sis et Lip po vi en si[s] Di oc ce se os Cle ri Fac tae Con scrip ti o nis An no 1767. (Ар хив СА НУ у Срем-ским Кар лов ци ма (у на став ку: АСА НУК), Фонд Ми тро по лиј ско-па три јар шиј ски (у на став ку: МП) B, бр. 45/1767), од но сно Au sweiß al ler je den Orths vor han de nen, fun gi e rend­ und so ge nan nten überzähligen Gra e ci non uni ti Ri tus Ge i stlic hen Te me swa rer Diöeces, mit Be ne[n]nung des Ort, An zahl der Häuser, des Be zi e [r]ks in wel chen sie sich be fin den, wie auch mit Be mer kung des Ta ges und des Ja hrs der An sel lu ung ei nes je den Pfa rr ge i stlic hen (АСА НУК, МПА, бр. 51/1776).

6 Jo hann Ja kob Ehr ler, Ba na tul de la ori gi ni până acum (1774) / Das Ba nat vom ur sprung bis jet zo (1774), Ti mişoa ra 2006. Упор. и: Јо хан Ја коб Ер лер, Ба нат, Пан че во 2004.

7 Де јан Јак шић, Фонд Те ми швар ске епар хи је у Ар хи ву Вој во ди не, „Те ми швар ски збор ник”, 7, Но ви Сад 2014, стр. 217–223.

8 Па вле Ста но је вић, Сре ђи ва ње ар хив ске гра ђе Срп ске пра во слав не епар хи је у Те ми шва ру и ма на сти ра Без ди на од 2005. до 2010. го ди не, „Те ми швар ски збор ник”, 6, Но ви Сад 2012, стр. 251–282.

9 АСА НУК, МПА, К33/1797, 5–11.

93

пра во слав на го не у нит ска го за ко на на ро да к Епар хи ји те ми швар ској при на­дље жа шча го,10 и Опи са ни је во сточ на го пра во слав на го не у нит ска го свја­шчен ства к Епар хи ји те ми швар ској при на дље жа шча го.11

Ко ли ко је на ма по зна то, по ме ну ти по пи си ни су до са да ниг де об ја вље-ни.12 Ве ру је мо да њи хо во об ја вљи ва ње упот пу њу је сли ку о на ро ду Епар хи је те ми швар ске и ње го вим ду хов ним па сти ри ма пред сам крај XVI II ве ка. Обим ност гра ђе зах те ва ње но по сте пе но сре ђи ва ње и об ја вљи ва ње.13

У овом ра ду ће мо се усред сре ди ти на по пис мир ског све штен ства Епар-хи је те ми швар ске.

Опи си при па да ју сиг на ту ри број 33/1797, ко јој ина че при па да ви ше од хи ља ду ин ди ви ду ал но ну ме ри са них ли сто ва (стра ни ца). Опис пра во слав-ног све штен ства Епар хи је те ми швар ске на ла зи се у по себ ном све жњу при-ши ве них ли сто ва ве ли ког фор ма та, обе ле же них од 904 до 1041 (све га 137 стра ни ца, од ко јих је пр вих 128 ис пи са но, а пре о ста ле су пра зне).

До ку мент је на стао у вре ме ми тро по ли та Сте фа на (Стра ти ми ро ви ћа, 1790–1836), ко ји је 10. фе бру а ра 1797. го ди не из дао на ре ђе ње да се из вр ши ге не рал на „кон шкрип ци ја” на ро да и све штен ства по епар хи ја ма (мо жда и по на ло гу др жав них вла сти).14 По пис је вр шен на осно ву та бе лар ног упит-ни ка (обра сца) ко ји је ра за слат свим епар хиј ским упра ва ма.

У ве зи са из вр ше њем ми тро по ли то ве на ред бе у Епар хи ји те ми швар-ској, за ни мљи ва су два де та ља.

Док су не ке епар хи је по сла ле сво је ста ти стич ке по дат ке ре ла тив но бр зо (Па крач ка – 5. ма ја 1797, Гор њо кар ло вач ка – 25. ма ја 1797, Вр шач ка – 21. де-цем бра 1797), Те ми швар ска епар хи ја је ко нач не спи ско ве упу ти ла у Кар лов це са за ка шње њем од 13 ме се ци – 11. мар та 1798, а ипак не по след ња, јер је Арад-ска епар хи ја до ста ви ла по дат ке тек 25. ок то бра 1799. го ди не.15

Дру ги за ни мљив по да так је сте да, за раз ли ку од оста лих по пи са ко ји но се пот пис та да шњих епар хиј ских ар хи је ре ја, екс пе ди тор по пи са Епар хи је те ми швар ске је Епар хиј ска кон зи сто ри ја. (На кра ју до ку ме на та ути снут је пе чат Епар хиј ске кон зи сто ри је од цр ве ног во ска и пот пис на сла ве но срп ском N: N: Кон си сто ри јум во сточ на го ис по вје да ни ја Епи ско па та те ми швар ска го). Про прат на пи сма Епар хиј ске кон зи сто ри је на ла тин ском су је зи ку. Узрок што не ма пот пи са та да шње га епи ско па те ми швар ског Пе тра (Пе тро ви ћа, 1786–1800) мо гао би би ти ње го во ду го од су ство из Те ми шва ра, од но сно ба-вље ње у Бе чу у свој ству са вет ни ка при Угар ској двор ској кан це ла ри ји.

10 Исто, 360–436.11 Исто, 904–1041.12 Исти ни за во љу, др Ду шан Ј. По по вић у свом де лу Ср би у Ба на ту до кра ја осам на е стог

ве ка. Исто ри ја на се ља и ста нов ни штва, Бе о град 1955, стр. 79, на во ди број до мо ва у Те ми швар-ској епар хи ји 1797. (64.121), ко ји при бли жно од го ва ра ци фра ма у по ме ну том Опи са ни ју на ро да, али не на во ди из вор.

13 За део гра ђе о на ро ду Епар хи је те ми швар ске ви де ти: Де јан По пов, По пис па ро хи ја и вер ни ка у Епар хи ји те ми швар ској 1797. го ди не, „Ба нат ски ал ма нах 2015”, Те ми швар 2015, стр. 151–160.

14 О ово ме са зна је мо из про прат ног пи сма епи ско па па крач ког Ки ри ла (Жив ко ви ћа) упу-ће ног ми тро по ли ту Стра ти ми ро ви ћу уз ста ти сти ку епар хи је 4. ју ла 1797. и из про прат ног пи сма Кон зи сто ри је Те ми швар ске епар хи је, упу ће ног ми тро по ли ту 11. мар та 1798, АСА НУК, МПА, К33/1797, 302–304.

15 Исто, 20, 45, 67, 74, 1031.

94

До ку мент је при лич но очу ван, иа ко је зуб вре ме на оста вио траг на мар-ги на ма, од но сно на за гла вљу та бли це, ко је је ско ро у пот пу но сти оште ће но. До ку мент је углав ном чи так, пи сан је сла ве но срп ском гра фи јом.

Кон сул ту ју ћи слич не до ку мен те-упит ни ке из дру гих епар хи ја, ус пе ли смо да ре кон стру и ше мо за гла вље по ме ну те ста ти стич ке та бли це:

– Пре дјел или над ље жа тел ство т. ј. ко ми тат или ре ге мент– Пр о то пре сви те рат– Nо

– На и ме но ва ни је мјест (па ро хи јал них, фи ли јал них, та ко жде и да ле че от сто ја шчих)

– Имја и про зви шче (про то­ и пре сви те ров, ди ја кон)– Зва ни је или ка че ство (про то пре сви тер ли или па рох, ка пе лан ли или

спо мошчник па ро ху, ви шес чи сља јем ли ожи да јај бла го дје ја ни је или пре став­ши вољ но, ста ро сти ли или не до стат ков, от не вје же ства или не спо соб но­сти, или со бла зни ра ди, стран ли и от ку ду)?

– Ру ко по ло жен ког да и чрез ко го?– Ка ко ва го вје же ства или уче ни ја и ко ји ми ја зи ки го во рит?– Ка ко ва го об хо жде ни ја, то јест: при ље жан ли или сред ствен или

не бре жљив во ис пољ ње ни ји зва ни ја?– Ко ли ко љет имје јет от ро жде ни ја?– Же нат ли или вдов?– Имје јет ли дје теј или ни? (му же ских; жен ских; всјех16)– При мје ча ни јеПо пис об у хва та сле де ће управ не је ди ни це:– Те ми швар ски пр о то пре зви те рат са 44 па ро хи је, 115 све ште но слу жи-

те ља, у Те ми швар ском ко ми та ту;– Ча ко вач ки пр о то пре зви те рат са 29 па ро хи ја и 62 све ште но слу жи те ља,

у Те ми швар ском ко ми та ту;– Ча над ски пр о то пре зви те рат са 18 па ро хи ја и 48 све ште но слу жи те ља,

у То рон тал ском ко ми та ту;– Ве ли ко беч ке реч ки пр о то пре зви те рат са 15 па ро хи ја и 56 све ште но слу-

жи те ља у То рон тал ској жу па ни ји, од но сно 7 па ро хи ја и 21 све ште но слу жи-те ља у Пан че вач кој ре ги мен ти;

– Пан че вач ки пр о то пре зви те рат, са 23 па ро хи је и 60 све ште но слу жи-те ља у Пан че вач кој ре ги мен ти;

– Ха си ја шки пр о то пре зви те рат, са 15 па ро хи ја и 28 све ште но слу жи те ља у Те ми швар ском ко ми та ту, од но сно 29 па ро хи ја и 17 све ште но слу жи те ља у Кра шов ском ко ми та ту;

– Же бељ ски пр о то пре зви те рат, са 26 па ро хи ја и 59 све ште но слу жи те-ља у Те ми швар ском ко ми та ту, од но сно 6 па ро хи ја и 10 све ште но слу жи те ља у Кра шов ској жу па ни ји;

– Ве ли ко ки кинд ски пр о то пре зви те рат, са 17 па ро хи ја и 52 све ште но слу-жи те ља у То рон тал ском ко ми та ту;

16 Број ка се у по пи су од но си на укуп ни број уку ћа на.

95

– Ли пов ски пр о то пре зви те рат, са 27 па ро хи ја и 50 све ште но слу жи те ља у Те ми швар ском ко ми та ту, од но сно 22 па ро хи је и 31 све ште но слу жи те ља у Кра шов ском ко ми та ту;

– Фа жет ски пр о то пре зви те рат, са 48 па ро хи ја и 46 све ште но слу жи те-ља у Кра шов ском ко ми та ту.

Све га 10 пр о то пре зви те ра та, 326 па ро хи ја и 655 све ште но слу жи те ља.По пис мо же мо сма тра ти ком плет ним, јер у пот пу но сти од го ва ра та да-

шњем са ста ву епар хи је, сход но Ре гу ла мен ту из 1777. и Де кла ра то ри ју му из 1779. го ди не.17

Су мар на ана ли за по да та ка у овом по пи су ука зу је да су па ро хи је Епар-хи је те ми швар ске углав ном има ле по два и по ви ше све ште но слу жи те ља. За бе ле жен је не зна тан број упра жње них па ро хи ја. У ве ли ком бро ју слу ча-је ва сре ће мо при ис тој па ро хи ји све ште ни ке са истим пре зи ме ном, што углав-ном ука зу је да су у пи та њу отац и син (а кат кад се до слов но по ми ње: „пре-став шиј вољ но ста ро сти ра ди, пре дао си ну сво је му па ро хи ју слу жи ти” или „спо мошчник ро ди те љу”). То зна чи да се сред њо ве ков на прак са пре на ша ња све ште нич ког слу же ња у по ро ди ци, од но сно на сле ђи ва ња па ро хи је, одр жа-ла бар до кра ја XVI II и по чет ка XIX ве ка.

Пре ма по пи су, нај мла ђи све ште но слу жи тељ је имао 19, а нај ста ри ји 85 го ди на (на ве де ни су и све ште ни ци ко ји су се због из не мо гло сти по ву кли из ак тив не слу жбе).

Ру ко по ло же ња су из вр ше на из ме ђу 1746. и 1796. го ди не. У по ме ну том раз до бљу Епар хи јом те ми швар ском упра вља ли су сле де ћи је рар си: ми тро-по лит Ге ор ги је (По по вић, 1745–1757), епи ско пи: Ви кен ти је (Јо ва но вић Ви дак, 1759–1774), Мој си је (Пут ник, 1774–1781), Со фро ни је (Ки ри ло вић, 1781–1786), Пе тар (Пе тро вић, 1786–1800).18

Сем те ми швар ских епи ско па, не ке од све ште но слу жи те ља ко ји се по ја-вљу ју у овој ста ти сти ци ру ко по ло жи ли су епи ско пи дру гих епар хи ја из он да-шњег вре ме на: Ви кен ти је (По по вић), епи скоп вр шач ки (1774–1785), Ге ра сим (Ада мо вић), епи скоп ер дељ ски (1786–1796), Па вле (Ава ку мо вић), епи скоп арад ски (1786–1815), Је ре ми ја (Па па зо глу), ми тро по лит бе о град ски (1766–1784) итд.19 Ова чи ње ни ца ука зу је да су и та да, у из ве сној ме ри, све ште ни ци пре ла зи ли из јед не епар хи је у дру гу (код по је ди них у тек сту је то и на зна-че но: „пре жде бив ша го тур ска го ра та при шел из По жа рев ца”), али и да су срп ски ар хи је ре ји одр жа ва ли при сне ме ђу соб не ве зе.

Је зик ко јим су се све ште ни ци слу жи ли не дво сми сле но ука зу је на ет нич-ку сли ку па ро хи ја. На ша тврд ња је у скла ду са по ме ну тим опи сом ста нов ни-штва, у ко јем се на во ди на род ност ста нов ни штва сва ко га по пи са ног ме ста.20

17 Д[имитрије] Ру ва рац, Те ми швар ска епар хи ја од ње на по стан ка до 1758. го ди не, Срем ски Кар лов ци 1914, стр. VI II.

18 У тек сту је уо чен и из ве сни (сра змер но ма ли) број гре ша ка. У не ко ли ко слу ча је ва на во-ди се по два све ште ни ка за исти да тум ру ко по ло же ња од истог епи ско па, а у не ко ли ко слу ча је ва се во ди да тум ру ко по ла га ња по сле епи ско по ве смр ти.

19 По да ци о епи ско пи ма пре ма: Сте ван Бу гар ски, Азбуч ни и хро но ло шки пре гле ди уз књи гу Са ва, епи скоп шу ма диј ски – Срп ски је рар си од де ве тог до два де се тог ве ка, Но ви Сад 2012.

20 Д. По пов, нав. де ло.

96

У од но су на ори ги нал не ру бри ке по пи са, од лу чи ли смо (пре те жно ра ди пре глед но сти и уште де про сто ра) да у тран скрип ци ји об у хва ти мо са мо сле-де ће, ре ле вант не по дат ке, и то ре до сле дом та блич них ру бри ка ори ги на ла: пр о то пре зви те рат, ге о граф ска област (ад ми ни стра тив на је ди ни ца), па ро хи-ја, име и пре зи ме све ште но слу жи те ља, чин и зва ње, да тум ру ко по ло же ња, име епи ско па ко ји је ру ко по ло жио, је зи ци ко ји ма се слу жи (срп. – срп ски, рум. – ру мун ски, нем. – не мач ки, мађ. – ма ђар ски, грч. – грч ки, тур. – тур ски), го ди не ста ро сти, брач но ста ње, број де це (м. – му шке, ж. – жен ске).

Уко ли ко у тран скрип ци ји не ки од по да та ка ни су на ве де ни, то зна чи да се не по ја вљу ју у ори ги нал ном до ку мен ту.

На зи ви ме ста да ти су по ори ги на лу.Због оби ма гра ђе, по да ци ће би ти об ја вљи ва ни у на став ци ма; у овом,

пр вом де лу до но си мо по пис све ште но слу жи те ља Те ми швар ско га, Ча ко вач-ко га и Ча над ско га пр о то пре зви те ра та.

Те ми швар ски пр о то пре зви те рат Те ми швар ски ко ми тат

1. Град Те ми швар са фи ли ја лом Ста ри Ма ју ре ви– Сте фан Бра но вац, па рох; 13. 8. 1771, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум., нем.; 46 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Ми ха ил По по вић, ка пе лан; 11. 7. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 33 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Ми ха ил Ни ко ла је вић, ђа кон град ски и „учи тељ ју но сти”; 24. 6. 1795,

еп. Јо сиф (Јо ва но вић от Ша ка бент); срп., рум., нем.; 28 г.; оже њен.– Ге ор ги је По по вић, ђа кон у Ста рим Ма ју ре ви ма и „учи тељ ју но сти”;

3. 1. 1783, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум., нем.; 27 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.2. Пред гра ђе Фа бри ка– Јо ван Шу боњ, про то пре зви тер; 1. 7. 1764, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); срп., рум.; 52 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.– Тра ил Алек сан дро вић21; 1. 5. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак).– Ки рил Ра до сла вље вић, па рох; 28. 10. 1779, еп. Ви кен ти је (По по вић);

срп., рум.; 43 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Јо ван Кон стан ти но вић, адм. па ро хи је; 14. 5. 1782, еп. Со фро ни је

(Ки ри ло вић); срп., рум.; 38 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Јо ван Лу кић, ка пе лан; 29. 4. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 34 г.;

оже њен; де ца: 1 ж.3. Ма ха ла– Па вле Не дељ ко вић, па рох; 20. 5. 1766, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 50 г.; удо вац.– Ва си ли је По по вић, па рох; 29. 7. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 44 г.; оже њен; де ца: 2 м., 3 ж.

21 На по ме на у тек сту: „си ја па ро хи ја вдо ва стал[а]сја”.

97

– Ар се ни је Ста ни са вље вић, па рох; 10. 12. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум., мађ.; 34 г.; оже њен.

4. Сент Ан драш– Ма теј Јо ва нов, па рох; 25. 3. 1790, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 36 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.5. Ма ли Беч ке рек– Па вле На да шки, па рох; 9. 3. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 33 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Пе тар Ра до са вље вић, па рох; 6. 8. 1793, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

38 г.; оже њен; де ца: 4 ж.6. Ке нез– Јо ван По по вић, па рох; 20. 7. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 46 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Ди ми три је Јо ва но вић, па рох; 10. 6. 1786, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 33 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Јо сиф По по вић, па рох; 16. 5. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 36 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Јо ван По по вић, ђа кон; 13. 3. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 19 г.;

оже њен.7. Вар јаш– Ми ха ил Ни ко лић, па рох; 21. 11. 1764, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 60 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Јев ти ми је По по вић, па рох; 19. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

36 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Мак сим Ми лу ти нов, по моћ ник; 24. 5. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић);

срп., рум.; 29 г.; оже њен; де ца: 2 ж.– Ар се ни је Ни ко лић, ђа кон; 29. 5. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

28 г.; оже њен; де ца: 2 ж.8. Наћ ва ла– Ми ха ил Јо ва но вић, па рох; 1. 6. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 50 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Јо ван По по вић, па рох; 29. 6. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 47 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.9. Се ку сић– Пе тар Ко жа ји, па рох; 6. 8. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп., рум.;

41 г.; оже њен; де ца: 1 м.– Сан фир22 Ма те је вић, па рох; 24. 5. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

34 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Јо ван Белч, ђа кон; 14. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 19 г.;

оже њен.– Ки рил Ко жа ји, ка пе лан; 25. 3. 1797, еп. Па вле (Ава ку мо вић); срп., рум.;

21 г.; оже њен.

22 Ве ро ват но Зам фир.

98

10. Фел нак– Ни ко ла је По по вич, па рох; 6. 4. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.;

42 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Ни ко ла је Ада мо вич, па рох; 5. 9. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

26 г.; оже њен; де ца: 2 ж.– Јо ван Ге ор ги је вић, па рох; 7. 3. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

34 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.11. Ке твељ– Ге ор ги је Јо ва нов, па рох; 13. 1. 1784, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 30 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Јо ван Кре ни ков, па рох; 15. 11. 1786, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

28 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.12. Ба ра ћаз– Јо ван По по вић, па рох; 1. 4. 1769, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 47 г.; оже њен.13. Хо доњ– Тра ил Ге ор ги је вић, па рох; 9. 6. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.;

46 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Да вид По по вић, па рох; 8. 9. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 48 г.; оже-

њен; де ца: 1 м., 4 ж.– Јо ван По по вић, па рох; 6. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 20 г.;

оже њен.14. Mонашт ур– Јо ван По по вић, па рох; 10. 1. 1772, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 41 г.; оже њен; де ца: 3 м., 3 ж.– Ар се ни је По по вић, па рох; 18. 4. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

29 г.; оже њен; де ца: 1 м.15. Ка ла ча– Ку зман По по вић, па рох; 20. 3. 1792, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

32 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Јо ван Ни ко ла је вић, па рох; 8. 11. 1794, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

36 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.16. Жа дањ– Мар тин Си ме о но вић, па рох; 21. 8. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.;

28 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Хри сто фор Ми ју цо вић, па рох; 24. 7. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.;

27 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.17. Цер ни ћаз– Ва си ли је Ге ор ги је вић, па рох; 29. 7. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

28 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Три фун По по вић, па рох; 2. 5. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 27 г.;

оже њен; де ца: 2 м.18. Му рањ– Са му ил По по вић, па рох; 28. 2. 1790, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 28 г.;

оже њен; де ца: 3 м, 1 ж.

99

– Гри го ри је По по вић, па рох; 30. 4. 1790, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 32 г.; оже њен; де ца: 3 м.

19. Се чањ– Иса и ја По по вић, па рох; 2. 7. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 38 г.;

удо вац.– Ма на си је По по вић, па рох; 11. 4. 1796, еп. Па вле (Ава ку мо вић); рум.;

27 г.; оже њен; де ца: 2 ж.20. Бен чек– Ва си ли је По по вић, па рох; 1. 5. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 53 г.; удо вац.– Да нил По по вић, па рох; 1. 5. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум., мађ.; 48 г.; оже њен; де ца: 3 м., 3 ж.– Или ја По по вић, ђа кон; 10. 12. 1794, еп. Па вле (Ава ку мо вић); рум.; 23 г.;

оже њен.21. Ја но ва– Рај ко Пе тро вић, па рох; 30. 1. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 51 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Мар ко Ва си ље вић, па рох; 6. 7. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 34 г.;

оже њен; де ца: 1 м.– Јо ван Мо ми ро вић, па рох; 11. 8. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 27 г.;

оже њен; де ца: 3 м.22. Пе тро во Се ло– Алек си је По по вић, па рох; 6. 5. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 50 г.; оже њен; де ца: 4 м., 1 ж.23. Из вин– Аким Пе тро вић, па рох; 1. 5. 1786, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.;

34 г.; оже њен; де ца: 4 м., 1 ж.– Исак Бе лул, па рох; 25. 1. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 34 г.; оже-

њен; де ца: 1 ж.24. Ба зош– Лу ка Гру јић, па рох; 29. 6. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 51 г.; оже-

њен; де ца: 2 м., 5 ж.– Кон стан тин По по вић, па рох; 10. 4. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.;

29 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.25. Бу ко вац– Адам Па вло вић, па рох; 3. 6. 1763, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 55 г.; оже њен; де ца: 5 м., 2 ж.– Ми ха ил Ко жа ји, па рох; 15. 8. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 40 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.26. Ре ме та– Те о дор Пе тро вић, па рох; 24. 2. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 47 г.; оже њен; де ца: 3 м., 1 ж.– Аким Пе тро вић, па рох; 24. 12. 1783, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић);

рум.; 36 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.

100

27. Ги ро да– Па вле Па вло вић, па рох; 26. 8. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.;

45 г.; оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.28. Мо шни ца– Ја нош Или је вић, па рох; 1. 7. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); рум.;

50 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Пе тар По по вић, па рох; 7. 7. 1796, еп. Ге ра сим (Ада мо вић); рум.; 28 г.;

оже њен; де ца: 2 м.– Ни ко ла је Ма ћи на23; 2. 4. 1755, еп. Ге ор ги је (По по вић); рум.; 68 г.; оже-

њен; де ца: 1 м.– Те о дор По по вић, ђа кон; 3. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 24 г.;

оже њен; де ца: 1 м.29. Ме двеш– Јо ван По по вић, па рох; 5. 4. 1785, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.; 36

г.; удо вац; де ца: 3 м., 1 ж.30. Ги рок– Три фун По по вић, па рох; 6. 10. 1770, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 47 г.; оже њен.– Аврам По по вић, па рох; 2. 11. 1787, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.;

32 г.; оже њен; де ца: 3 м., 3 ж.– Хри сто фор По по вић, па рох; 21. 1. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.;

25 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Јо сиф По по вић, ђа кон; 30. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 22 г.;

оже њен.31. Ки шо да– Мар ко Мар ко вић, па рох; 7. 3. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 48 г.;

оже њен; де ца: 1 ж.– Пе тар Јан ко вић, па рох; 1. 4. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 37 г.;

оже њен; де ца: 4 м., 2 ж.– Три фун По по вић, па рох; 1. 4. 1792, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 23 г.;

оже њен; де ца: 1 м.32. Ша аг– Ми ха ил Мар ти но вић, па рох; 1. 2. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); срп., рум.; 55 г.; удо вац; де ца: 3 ж.– Ми ха ил Па вло вић, па рох; 2. 2. 1784, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 38 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Ва си ли је По по вић, ђа кон; 7. 10. 1789, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић);

срп., рум.; 24 г.; оже њен; де ца: 1 м.33. Па рац– Јан ко Сте фа но вић, па рох; 29. 8. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); срп., рум.; 50 г.; оже њен; де ца: 1 м., 5 ж.

23 На по ме на у тек сту: „пре став ши ји от сво је па ро хи је ра ди ста ро сти, и ре зиг ни рал”.

101

– Ми ха ил Срет ко вић, па рох; 26. 10. 1788, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 49 г.; оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.

– Си ме он По по вић, па рох; 20. 4. 1792, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 28 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.

– Ге ор ги је Не да, ђа кон; 2. 2. 1797, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 29 г.; оже-њен; де ца: 2 м., 2 ж.

34. Утвин– Сто[...]н? До ме не ско вић24; 3. 12. 1755, еп. Ге ор ги је (По по вић); рум.; 62 г.;

оже њен.– Или ја Стан ко вић, па рох; 21. 3. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 40 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Три фун По по вић, па рох; 7. 5. 1790, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 25 г.;

оже њен; де ца: 2 ж.35. Сент Ми хај– Па вле Па вло вић25; 2. 2. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); рум.;

53 г.; оже њен; де ца: 2 м., 5 ж.– Ми ха ил Дра гој ло вић, па рох; 25. 5. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); рум.; 52 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Јо ван По по вић, па рох; 23. 4. 1784, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.;

33 г.; оже њен; де ца: 1 м., 4 ж.– Ки рил По по вић, па рох; 20. 7. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 29 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Јо ван Мар ти но вић, ђа кон; 5. 5. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 49 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 5 ж.36. Бе рек сов– Гри го ри је По по вић, па рох; 20. 7. 1768, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 51 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Ма ри јан Стра и но вић, па рох; 22. 3. 1761, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); срп., рум.; 60 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Пе тар Мур гу ло вић, па рох; 10. 1. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

38 г.; оже њен; де ца: 4 м.37. Те ре зи о пољ– Ге о р ги је Ин бр о вић, по моћ ник; 30. 5. 1791, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп.,

рум.; 24 г.; удо вац.38. Ди њаш– Те о дор По по вић26; 2. 1. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); срп.,

рум.; 54 г.; удо вац.– Ку зман По по вић, па рох; 9. 3. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 29 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Ни ко ла је Ку зма но вић, па рох; 20. 12. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп.,

рум.; 50 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.24 На по ме на у тек сту: „пре став шиј вољ но”.25 На по ме на у тек сту: „пре став шиј вољ но”.26 На по ме на у тек сту: „пре став шиј вољ но”.

102

– Сте фан Ни ко ла је вић, ђа кон; 6. 4. 1797, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 22 г.; оже њен.

39. Не мет– Ми ха ил По по вић, па рох; 6. 8. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 37 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Сте фан Жив ко вић, ђа кон; 3. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

27 г.; оже њен.40. Поб да– Јо ван По по вић, па рох; 18. 10. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 28 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Сте фан Јо ва но вић, ка пе лан; 3. 2. 1792, еп. Па вле (Ава ку мо вић); рум.;

34 г.; оже њен; де ца: 1 м.41. Че неј– Мој си је По по вић, па рох; 13. 5. 1755, еп. Ге ор ги је (По по вић); срп., рум.;

64 г.; удо вац; де ца: 1 м., 1 ж.– Га врил По по вић, па рох; 15. 6. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

24 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.42. Ке ча– Ни ко ла је По по вић, па рох; 28. 5. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.;

44 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Ни ко ла је Пе тр о вић, па рох; 17. 6. 1791, еп. Па вле (Ава ку мо вић); срп.,

рум.; 23 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.43. Кла ри ја– Ла зар Бол ма но вић27; 20. 12. 1754, еп. Ге ор ги је (По по вић); срп., рум.;

60 г.; оже њен; де ца: 1 м.– Те о дор Пе тр о вић, па рох; 16. 9. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

31 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Мар ко По по вић, па рох; 12. 10. 1796, еп. Јо сиф (Јо ва но вић от Ша ка бент);

срп., рум.; 24 г.; оже њен; де ца: 1 м.– Мак сим Вој но вић, ђа кон; 23. 4. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

35 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.44. Цер ња– Сте фан Јо си фо вић, па рох; 29. 6. 1768, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 56 г.; удо вац; де ца: 3 м., 2 ж.– Три фун По по вић, па рох; 5. 11. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

36 г.; оже њен; де ца: 4 м., 1 ж.– Ран ко Га ври ло вић, ђа кон; 30. 8. 1790, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.;

38 г.; удо вац; де ца: 1 м., 1 ж.

27 На по ме на у тек сту: „пре став шиј вољ но”.

103

Ча ко вач ки пр о то пре зви те рат Те ми шва р ски ко ми тат

1. Ча ко ва– Пе тар Чо ра ји, про то пре зви тер; 1. 3. 1769, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-

-Ви дак); срп., рум.; 50 г.; оже њен; де ца: 1 м., 4 ж.– Пе тар По по вић, па рох; 27. 3. 1783, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; оже њен; де ца: 3 м., 1 ж.– Јо ан По по вич, па рох; 10. 10. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; оже-

њен; де ца: 1 м., 1 ж.2. Ги лад– Јо сиф По по вић, па рох; 22. 5. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 32 г.;

оже њен; де ца: 3 м., 1 ж.– Мак сим По по вић, па рох; 4. 4. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

31 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Си ме он По по вић, па рох; 16. 9. 1796, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.;

25 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Кон стан тин По по вић, па рох; 17. 9. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 25 г.; оже њен; де ца: 1 ж.– Пе тар По по вић, па рох; 16. 9. 1796, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.;

24 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Пе тар Пет ков, ђа кон; 20. 12. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

21 г.; оже њен.3. Вој тег– Јо ван По по вић, па рох; 22. 3. 1769, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 52 г.; оже њен; де ца: 5 м., 3 ж.– Си ме он Ца рас, па рох; 3. 7. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 32 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Спи ри дон По по вић, ђа кон; 6. 3. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

26 г.; оже њен; де ца: 2 м.4. Обаћ– Ни ко лај Дра гое, па рох; 16. 9. 1785, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 34 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Три фун Мар ти нов, па рох; 26. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 31 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.5. Ма ли Гај– Мар ко То мић, па рох; 10. 12. 1790, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 29 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.6. Ли гед– Мар ко Те ре гуц, па рох; 16. 1. 1764, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 55 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Јо ван По по вић, па рох; 23. 10. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

31 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.

104

– Те о дор Иса ков, па рох; 13. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 31 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.

7. Ден та– Пе тар Ми лу ти но вић, па рох; 20. 4. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-

-Ви дак); срп., рум.; 57 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Ми лу тин Стан ко вић, па рох; 7. 4. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); срп.; 45 г.;

оже њен; де ца: 4 м., 1 ж.– Не над По по вић, па рох; 14. 9. 1781, еп. Мој си је (Пут ник); срп.; 39 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 4 ж.8. Пе тро ман– Па вле По по вић, па рох; 1. 7. 1772, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); рум.;

48 г.; удо вац; де ца: 1 ж.– Мар тин По по вић, па рох; 3. 3. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 46 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Пе тар Ми ку, па рох; 20. 5. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 32 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Мак сим По по вић, ђа кон; 5. 2. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 29 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.9. Омор– Исак По по вић, па рох; 1. 7. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); рум.;

оже њен; де ца: 1 м.– Јо ван Су бић, па рох; 10. 5. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; оже-

њен; де ца: 2 ж.– Ни ко лај По по вић, ђа кон; 4. 12. 1792, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; оже-

њен; де ца: 2 ж.10. Ђир– Јо ван Ми хај ло вич, па рох; 13. 12. 1792, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

28 г.; оже њен; де ца: 1 м.11. Ма це до ни ја– Пе тар Ишва нов, па рох; 1. 3. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

рум.; 51 г.; оже њен; де ца: 2 м., 3 ж.– Па вле Ишва нов, па рох; 3. 3. 1781, еп. Мој си је (Пут ник); рум.; 42 г.;

оже њен; де ца: 5 м., 1 ж.12. Толва ди ја– Те о дор По по вић, па рох; 11. 12. 1759, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 60 г.; оже њен; де ца: 3 м., 4 ж.– Мар ко Пе тро вић, па рох; 13. 4. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 47 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.– Ла зар По по вић, па рох; 13. 8. 1787; еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.;

37 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.13. Бан лог– Ла зар По по вић, па рох; 26. 5. 1785; еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 36 г.; удо вац; де ца: 3 м.

105

14. Оп се ни ца– Ва си ли је Лу ја нов, па рох; 11. 3. 1797; еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп.; 25 г.;

оже њен, де ца: 1 ж.15. Ђул вез– Га врил По по вић, па рох; 1. 1. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 45 г.; оже њен; де ца: 3 м.– Ми ха ил По по вић, па рох; 18. 3. 1784, еп. Со фр о ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 36 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.16. Руд на– Ми ха ил Ла за ро вић, па рох; 14. 8. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп.,

рум.; 44 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.– Ге ор ги је По по вић, ђа кон; еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.; 22 г.; оже-

њен; де ца: 1 м., 1 ж.17. Ка нак– Ла зар Ни ко лић, па рох; 23. 5. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 29 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.18. Иван да– Ми ха ил По по вић, па рох; 13. 4. 1783, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.;

37 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Ар се ни је По по вић, па рох; 13. 5. 1788, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп.; 31 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.19. То ђир– Јо ван Ми шић, па рох; 12. 4. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 37

г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Јо ван По по вић, па рох; 1. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 27 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.20. Ве ли ки Гај– Хри сто фор Мак си мо вић, па рох; 16. 8. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло-

вић); срп.; 37 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.21. Чеб за– Мар ко Му стец, па рох; 1. 7. 1762, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 57 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Три фун Чо ра ји, па рох; 26. 6. 1772, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 45 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.– Га врил По по вић, па рох; 30. 1. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

31 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.22. Га ад– Цве ја Са вић, па рох; 12. 6. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.; 34 г.;

оже њен; де ца: 1 м.23. Сент Мар тон– Па вел Лу ја но вић, па рох; 12. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 31 г.;

оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.

106

– Мар ко По по вић, па рох; 12. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 31 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.

– Јо ван Лу ја но вић, ка пе лан; 17. 12. 1793, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 28 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.

24. Шу ри јан– Ни ко дим Ла у ше вић, па рох; 1. 6. 1765, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 54 г.; удов; де ца: 3 м., 3 ж.25. Фењ– Ни ко ла је Са вић, па рох; 2. 11. 1759, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 58 г.; оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.– Ва си ли је По по вић, па рох; 16. 8. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 35 г.; удо вац; де ца: 2 м.26. Со ка– Исак По по вић, па рох; 8. 4. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 35 г.;

удо вац; де ца: 3 ж.27. Пар тош– Ма теј Ра да ков, па рох; 27. 3. 1777, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.; 36 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.28. До лац– Си ме он Ла лић, па рох; 25. 6. 1757, еп. Ге ор ги је (По по вић); срп.; 57 г.;

удо вац.– Вук мир Ла лић, ка пе лан; 22. 6. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 34 г.;

оже њен; де ца: 1 м., 3 ж.29. Ча вош– Хри сто фор Стан ко вић, па рох; 28. 3. 1775, еп. Мој си је (Пут ник); срп.,

рум.; 56 г.; удо вац; де ца: 4 м., 1 ж.– Иг ња ти је По по вић, ка пе лан; 6. 12. 1793, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп.;

26 г.; де ца: 1 м., 2 ж.

Ча над ски пр о то пре зви те рат То рон тал ски ко ми тат

1. Ве ли ки Сент Ми кле уш– Сте фан Ми ла ди но вић, про то пре зви тер; 25. 1. 1758, ар хи еп. и ми тр.

Па вле (Не на до вић); срп., рум.; 61 г.; удо вац; де ца: 1 ж.– Ни ко лај Ни ко лић, па рох; 10. 6. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

40 г.; оже њен.– Ди ми три је Бран ко вић, па рох; 26. 12. 1786, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 34 г.; оже њен; де ца: 4 м., 2 ж.– Ди о ни си је По по вић, па рох; 24. 5. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.,

грч.; 32 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.– Пе тар Мол нар, па рох; 22. 11. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.,

мађ.; 33 г.; оже њен; де ца: 2 м., 1 ж.

107

2. Ча над– Ја ков По по вић, па рох; 15. 8. 1782, еп Со фр о ни је (Ки ри ло вић); срп., рум.;

50 г.; оже њен; де ца: 4 м., 5 ж.– Ми ха ил На у мо вић, па рох; 2. 6. 1791, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.;

56 г.; оже њен; де ца: 6 ж.– Аа рон По по вић, па рох; 11. 3. 1794, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 29 г.;

удо вац; де ца: 1 ж.– Пе тер Мар ко вић,28 па рох; 6. 3. 1793, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

24 г.; оже њен.3. Бе ба– Ми ха ил Бо дин, па рох; 3. 8. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум., мађ.;

38 г.; удо вац; де ца: 1 м.– Сте фан Или је вић, па рох; 3. 6. 1755, еп. Ге ор ги је (По по вић); срп., рум.;

66 г.; оже њен; де ца: 4 м., 1 ж.– Ни ко лај По по вић, ђа кон; рум.; 26 г.; удо вац; де ца: 1 м.4. Оро сла мош– Пе тар Ни ко лић, па рох; 8. 5. 1790, еп. Пе тар (Пе тр о вић); срп., рум.; 31 г.;

оже њен; де ца: 4 м.– Па вле По по вић, па рох; 16. 11. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

35 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Пе тар Ми ла ди но вић, ђа кон; срп.; 25 г.; оже њен.5. Си риг– Ва си ли је По по вић, па рох; 2. 6. 1782, еп. Со фр о ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 35 г.; удо вац; де ца: 1 ж.– Си ме он По по вић, па рох; 28. 1. 1785, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 40 г.; оже њен; де ца: 3 м., 1 ж.6. Де ска– Си ме он Мо ми ро вић, па рох; 25. 5. 1767, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-

дак); срп., рум.; 50 г.; оже њен; де ца: 1 ж.– Јо ван Стар че вић, па рох; 31. 7. 1782, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум., мађ.; 40 г.; удо вац; де ца: 1 м., 1 ж.7. Сент Иван– Јо ван Јо ва но вић, па рох; 22. 3. 1761, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум., мађ.; 54 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.8. Ђа ла– Ми ха ил Или је вић, па рох; 1. 11. 1763, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 52 г.; оже њен; де ца: 1 м., 2 ж.– Про ко пи је Ба јић, па рох; 10. 2. 1766, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 53 г.; удо вац; де ца: 1 м., 2 ж.9. Ка њи жа– Те о дор Ко стић, па рох; 9. 5. 1760, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); срп.;

58 г.; удо вац.28 На по ме на у тек сту: „бла го дје ја ни је ожи да јет”.

108

– Гри го ри је Кне же вић, па рох; 9. 5. 1772, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви-дак); срп.; 48 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.

10. Са над– Ми ха ил Или је вић, па рох; 4. 6. 1782, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 52 г.; оже њен; де ца: 3 м.– Те о дор Или је вић, па рох; 15. 7. 1794, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.; 32 г.;

оже њен.11. Чо ка– Ата на си је Ми јић, па рох; 1. 12. 1759, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп.; 62 г.; оже њен; де ца: 2 м., 5 ж.– Мак сим Ни ко ла је вић, па рох; 9. 8. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); срп.,

рум.; 44 г.; оже њен; де ца: 1 м.– Алек си је Ни ко ла је вић29; 5. 10. 1795, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., мађ.;

23 г.; оже њен; де ца: 1 ж.12. Цер на Ба ра– Ге ор ги је По по вић30; 1. 10. 1764, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак); срп.,

рум.; 61 г.; де ца: 2 м., 1 ж.– Хри сто фор По по вић31; 11. 6. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.; 28 г.;

оже њен; де ца: 2 м.13. Вал кањ– Или ја Опри ко вић, па рох; 25. 3. 1784, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); срп.,

рум.; 38 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Алек сан дар Ја нош, па рох; 23. 6. 1789, еп. Пе тар (Пе тро вић); рум.; 53 г.;

оже њен; де ца: 3 м., 1 ж.– Пан те леј мон По по вић, па рох; 2. 6. 1793, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 28 г.; оже њен; де ца: 1 м., 1 ж.14. Ду го Се ло са фи ли ја лом Бе ше но ва– Јо сиф По по вић, па рох; 8. 3. 1783, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић); рум.; 42 г.;

удо вац; де ца: 2 м., 2 ж.15. Са ра во ла– Не дељ ко По по вић, па рох; 31. 8. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.,

грч., нем.; 36 г.; оже њен; де ца: 2 м., 4 ж.– Гри го ри је Дра ги че вић, па рох; 4. 7. 1788, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 35 г.; оже њен; де ца: 2 м.– Пе тар Дра ги че вић, па рох; 21. 5. 1791, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

25 г.; оже њен; де ца: 1 м.16. Пе сак– Или ја Ва си ље вић, па рох; 9. 5. 1773, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 47 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.– Ге ор ги је По по вић, па рох; 28. 5. 1780, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.;

46 г.; оже њен; де ца: 2 м., 2 ж.

29 „пре зви тер и спо мошчник; бла го дје ја ни ја ожи да јет”30 „пре зви тер пре став шиј из узрок что он (от) шло га стра да”31 „пре зви тер и спо мошчник; па ро хиј ви ше чи сља јет”

109

17. Сент Пе тар са фи ли ја лом Пер ја мош– Алек си је Сте па но вић, па рох; 19. 5. 1757, еп. Ге ор ги је (По по вић); срп.,

рум.; 61 г.; удо вац; де ца: 2 м., 1 ж.– Јо ван Пе тро вић, па рох; 1. 10. 1766, еп. Ви кен ти је (Јо ва но вић-Ви дак);

срп., рум.; 56 г.; удо вац; де ца: 1 м., 3 ж.– Са ва По по вић, па рох; 29. 8. 1779, еп. Мој си је (Пут ник); срп., рум.; 47 г.;

удо вац; де ца: 1 м., 1 ж.– Јо ван Ни ко ла је вић, ђа кон; срп., рум.; 27 г.; оже њен.18. Је гриш – Јо ван Ге ор ги је вић, па рох; 25. 3. 1784, еп. Со фро ни је (Ки ри ло вић);

срп., рум.; 38 г.; оже њен; де ца: 3 м., 2 ж.– Жи ван Ни ко ла је вић, па рох; 27. 10. 1787, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп.,

рум.; 40 г.; оже њен; де ца: 2 м., 4 ж.– Га врил Ге ор ги је вић, па рох; 3. 10. 1796, еп. Пе тар (Пе тро вић); срп., рум.;

27 г.; оже њен; де ца: 1 ж.– Ва си ли је Пу тић, ђа кон; срп., рум.; 39 г.; оже њен; де ца: 3 м.

STA TI STI CA PREOȚILOR DIN EPI SCO PIA TI MIȘOA REI ÎN ANUL 1797 (1)

De jan Po pov

Re zu mat

În Ar hi va Aca de mi ei Sârbe de Științe și Ar te de la Srem ski Kar lov ci a fost consul-tată de curând De scri e rea Epi sco pi ei Ti mișoa rei din anul 1797. Luc ra rea re pro du ce sta-ti sti ca preoților de mir din Epi sco pia Ti mișoa rei. Pe lângă nu me și pre nu me, în text se menționează: aria geografică (uni ta tea administrativă), pro to po pi a tul, pa ro hia, ran gul și ti tu la tu ra, da ta hi ro to ni ei, nu me le epi sco pu lui ca ra a săvârșit hi ro to nia, lim bi le vor bi te, vârsta, sta rea civilă și numărul de co pii. Din pri ci na vo lu mu lui ma re al sta ti sti cii pro-priu-zi se, în această primă par te a lucrării sunt cu prin se pro to pi a te le: Ti mişoa ra, Ci a co-va și Ce nad.

THE CLERGY OF THE DI O CE SE OF TI MIȘOA RA IN 1797 (1)

De jan Po pov

Sum mary

The De scrip tion of the Di o ce se of Ti mișoa ra in 1797 was re cently con sul ted in the Ar chi ves of the Ser bian Aca demy of Sci en ces and Arts in Srem ski Kar lov ci. The pa per pre sents the sta ti sti cal da ta for the clergy of the Di o ce se of Ti mișoa ra. Along with the na me and sur na me, the fol lo wing in for ma tion is gi ven in the text: ge o grap hi cal area (ad-mi ni stra ti ve unit), pro to-presbytery, pa rish, rank and ti tle, da te of or di na tion, na me of the bis hop who per for med the or di na tion, spo ken lan gu a ges, age, ma ri tal sta tus and num ber of chil dren. Due to the gre at amo unt of da ta, this first part per ta ins only to Ti-mişoa ra, Ci a co va and Ce nad pro to-presbyte ri es.

UDC 314(=163.41)(498)”17/18”811.163.41’373.2

Ж и в а М и л и н

МА ЛИ ОНО МА СТИ КОН СР БА У БА НАТ СКОЈ ЦР НОЈ ГО РИ (XVI I I–XX ВЕК)

СА ЖЕ ТАК: На осно ву ма тич них про то ко ла кр ште них, вен ча них и умр лих, ко је су во ђе не у срп ским па ро хи ја ма та ко зва не Ба нат ске Цр не Го ре (Кра ље вац, Лу ка ре вац, Пе тро во Се ло и Стан че во), ма ње из иних до ступ них из во ра, екс цер пи-ра на су кр сна име на и пре зи ме на Ср ба трај но на ста ње них и Ср ба ко ји су по вре-ме но бо ра ви ли на овом про сто ру. Нај ду жи вре мен ски ра спон је 1770–2000. го ди на, уз на по ме ну да рад ни је мо гао би ти пот пун по што ни су са чу ва ни сви ма тич ни про-то ко ли. Уз сва ку од ред ни цу на ве де ни су у скра ће ни ца ма ме сто и про то кол/из вор, за тим го ди на пр во га по ме на.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ба нат ска Цр на Го ра, Кра ље вац, Лу ка ре вац, Пе тро во Се ло, Стан че во, оно ма сти ка Ср ба у ме сти ма Ба нат ске Цр не Го ре.

При ступ. Ба нат ску Цр ну Го ру у Ру му ни ји са чи ња ва ју че ти ри на се ља у жу па ни ји Ти миш, не ка да са срп ским, а да нас са ме шо ви тим срп ско-ру-мун ским жи вљем: Кра ље вац (Cralovăţ), Лу ка ре вац (Lu ca reţ), Пе тро во Се ло (Pe tro va se lo) и Стан че во (Stan ci o va). Кра ље вац при па да оп шти ни То по ло вац (Topolovăţu Ma re), Лу ка ре вац оп шти ни Бре сто вац (Brestovăţ), а Пе тро во Се ло и Стан че во оп шти ни Ре каш (Re caş). Нај ста ри ји по ме ни ових на се ља је су: Пе тро во Се ло – 1359. [Su ciu 1968: 41]; Стан че во – 1454. [Su ciu 1968: 143]; Лу-ка ре вац – 1471. [Su ciu 1967: 364]; Кра ље вац – 1597. [Fe neşan 1981: 93–94]. У њи ма је 1854. г. би ло по пи са но 2909 Ср ба (Стан че во: 913, Пе тро во Се ло: 862, Кра ље вац: 823, Лу ка ре вац: 311) [Церовић 1997: 488]. За век и по овај се број знат но сма њио. Го ди не 2011. опао је на 382 (Стан че во: 137, Пе тро во Се ло: 136, Кра ље вац: 98, Лу ка ре вац: 11) [Степанов 2014: 27–30].

Ма тич не књи ге у овим се ли ма во де се при па ро хи ја ма од 1779. го ди не до да нас, а др жав не ма тич не књи ге при оп штин ским кан це ла ри ја ма за ве де не су 1895. Око сни ца ово га ис тра жи ва ња би ле су па ро хиј ске ма тич не књи ге, ко је ни за јед но ме сто ни су пот пу но са чу ва не, а нај ма ње је са чу ва но за Лу ка-ре вац. Ста ри је се да нас на ла зе у Ти ми шкој жу па ниј ској упра ви На ци о нал-но га ар хи ва Ру му ни је (на спи ску из во ра озна че не су асте рик сом), а но ви је у ме сним цр кве ним оп шти на ма. По ред ма тич них књи га, ко ри шће ни су и ма-ло број ни штам па ни цр кве ни, школ ски и исто риј ски из вор.

Као ме то до ло ги ја екс цер пи ра на су име на и пре зи ме на Ср ба ме шта на, и оста лих Ср ба ко ји су по вре ме но бо ра ви ли на овом про сто ру. Од стра них

112

име на и пре зи ме на да та ме сним Ср би ма укљу че на су у oномастикон са мо она ко ја су се уста ли ла у ме сној оно ма сти ци.

Гра ђа је у азбуч ном ре до сле ду по по гла вљи ма: му шка име на, жен ска име на, пре зи ме на. Уз сва ку од ред ни цу сто је скра ће ни це ко је озна ча ва ју: ме сто (вер зал), про то кол (ма ло сло во) и го ди ну пр вог по ме на.

ОСНОВ НИ ИЗ ВО РИ

Кра ље вац: Про то кол кр ште них: 1781–1784*; 1793–1794*; 1795–1812*; 1812–1824*; 1845–1853*; 1856–1895*; 1896–1932; 1932–2000; Про то кол вен ча­них: 1799–1846*; 1852–1895*; Про то кол умр лих: 1796–1819*; 1820–1832*; 1833–1846*; 1853–1895*.

Лу ка ре вац: Про то кол кр ште них: 1850–1908*; Про то кол вен ча них: 1850–1907*; Про то кол умр лих: 1850–1908*.

Пе тро во Се ло: Про то кол кр ште них: 1780–1806*; 1807–1845*; 1845–1853*; 1853–1895*; 1896–1929; 1929–2000; Про то кол вен ча них: 1779–1838*; 1838–1845*; Про то кол умр лих: 1779–1806*; 1819–1840*; 1840–1846*; 1853–1895*; Школ ски ка та лог: 1951/52.

Стан че во: Про то кол кр ште них: 1789*; 1794–1805*; 1824–1838*; 1845–1852*; 1853–1895*; 1896–2000; Про то кол вен ча них: 1845–1852*; 1853–1895*; Про то кол умр лих: 1845–1852*; 1853–1895*.

СКРА ЋЕ НИ ЦЕМе ста: К = Кра ље вац; Л = Лу ка ре вац; ПС = Пе тро во Се ло; С = Стан че воМа тич ни про то ко ли: в = вен ча них; к = кр ште них; у = умр лих Би бли о граф ске: бцг = Ба нат ска Цр на Го ра; сшр = Срп ско школ ство у

Ру му ни ји; шк = Школ ски ка та лог; шспет = Ше ма ти зам срп ске пра во слав не Епар хи је те ми швар ске

МУ ШКА ИМЕ НА

Аврам ПСв: 1785; Ск: 1794; Кв: 1808; Лу: 1858 Адам ПСу: 1782; Ск: 1869Адри јан ПСк: 1977; Кк: 1980; Ск: 1988Аким ПСк: 1787; Кк: 1799; Лк: 1895Ак сен ти ја ПСк: 1834 Алек са ПСу: 1780; Ку: 1796; Ск: 1798; Лк: 1867Алек сан дар ПСу: 1801; Ск: 1833; Кк: 1857 Алек си ја ПСв: 1784; Кк: 1804Алек си је ПСбцг: 1776; Сбцг: 1776; Кк: 1804; Лу: 1870Ан дреј ПСк: 1802; Ск: 1803; Ку: 1832 Ан дре ја ПСв: 1789; Ск: 1796; Ку: 1855; Лу: 1887 Ан дри ја Ск: 1800; Ку: 1887 Ан та ПСу: 1788; Ск: 1877 Ан то ни је Ск: 1797; ПСк: 1803 Ар ка ди ја Ск: 1855; ПСк: 1873; Ку: 1890

113

Ар ка ди је Кк: 1868 Арон Ск: 1804 Ар са ПСв: 1785; Ск: 1798 Ар се ни ја ПСк: 1782 Ар се ни је ПСв, к: 1782; Кк: 1889; Лк: 1889 Ата на сиј К: 1820 ПК; С: 1834 ПКАта на си ја Ск: 1829 Ата на си је Ск: 1797; ПСк: 1805

Ба та Ск: 1965Бла го ја Ск: 1796; ПСк: 1798; Кк: 1820Бла го је ПСу: 1785; Ск: 1801; Ку: 1806; Лк: 1892 Бо га ПСк: 1796 Бог дан Ск: 1910; ПСк: 1936 Бо го љуб Ск: 1929; ПСк: 1934; Кк: 1961 Бо го сав ПСу: 1780; Ск: 1805Бо жа Кк: 1783; Ск: 1803; ПСв: 1811; Лк: 1869 Бо жи дар Лу: 1856Бо ра ПСк: 1802: Ск: 1845Бо ри вој Кк: 1934; ПСсшр: 1951Бо ри слав Кк: 1956; ПСк: 1959; Ск: 1967Бо ри ца Кк: 1957Бо шко ПСк: 1781Бра ни слав Ск: 1963 Бран ко ПСк: 1784; Ск: 1933Бра ти слав Ск: 1967

Ва са Кк: 1781; ПСк: 1785; Ск: 1794; Лу: 1885Ва си лиј Кк: 1814; Ск: 1831Ва си ли ја Кк: 1796; ПСк: 1797; Ск: 1830; Лк: 1857 Ва си ли је ПСк: 1781; Ск: 1794; Кк: 1797; Лув: 1850Ве ла Кк: 1784; ПСв: 1789; Ск: 1805Ве ле мир Ск: 1926; Ксшр: 1926Ве ли мир Лу: 1896; Ск: 1925 Вељ ко ПСк: 1940; Кк: 1958Ве ро љуб Кк: 1977 Ве ро слав Кк: 1977 Ве са ПСв: 1782; Ск: 1796; Ку: 1817Ви кен та Кк: 1817Ви кен тиј Ск: 1835Ви кен ти ја Кк: 1802; Лк: 1857; Ск: 1866Ви кен ти је Кк: 1798; ПСк: 1798; Ск: 1800; Лв: 1850Вик тор Лк: 1875; ПСсшр: 1923Ви то мир Ск: 1933 Ви ћен ти је Лк: 1903 Вла да ПСк: 1869 Вла ди мир ПСу: 1853; Су, к: 1861; Лсшр: 1919; Кк: 1925

114

Вла ди слав Ск: 1908; ПСк: 1928; Кк: 1935Влај ко ПСк: 1957; Ск: 1975Во јин ПСв: 1784; Ск: 1851Во ји слав ПСк: 1937; Кк: 1952Ву ја Ск: 1804 Ву јин Ск: 1851Вук ПСу: 1785Ву ко сав ПСк: 1784

Га вра Кк: 1783; Су: 1848Га врил ПСу: 1784; Ск: 1803; Лк: 1866 Га ври ла Ск: 1845 Га ври ло Су: 1867 Ге ор ге Кв: 1810; ПСк: 1812; Ск: 1833 Ге ор гиј Ск: 1833; Кк: 1865 Ге ор ги ја Лк: 1865Ге ор ги је ПСу: 1779; Кк: 1796; Ск: 1833; Лв: 1850 Ге ра си је Кв: 1847 Ге ра сим Кк: 1895 Гли гор Ск: 1796 Гли ша Ку: 1872 Го луб Кк: 1781; ПСу: 1783; Ск: 1789; Лк: 1863 Го ран Ск: 1991Гри го ри је Ск: 1890 Гру ја ПСу: 1783 Гру јин ПСв: 1782 Гру јич ко ПСу: 1782

Да ли бор ПСк: 1975; Кк: 1977Да ма скин ПСк: 1793; Кв: 1811; Лв: 1852; Ск: 1919Да мјан Ск: 1901Да ни јел Кк: 1974; Лк: 1991Да ни ло Кк: 1922; ПСсшр: 1923; Ссшр: 1925 Де јан Кк: 1974; Ск: 1991Де спот ПСв: 1779; Ск: 1800; Лв: 1854 Ди ка Ск: 1929Ди ми триј Кк: 1865Ди ми три ја ПСк: 1782; Ку: 1854Ди ми три је ПСв: 1784; Кк: 1804; Ск: 1825; Лу: 1850Ди о ни си је Лв: 1855 Дми тар ПСк: 1904До бри вој Ск: 1934; Кк: 1949; ПСк: 1967 До бро слав Ск: 1987До рин Ск: 1973Дра ган Кк: 1968; ПСк: 1969; Ск: 1984 Дра гић Ск: 1974Дра гој ПСк: 1798; Кк: 1805

115

Дра го љуб Кк: 1968Дра го мир Ск: 1921; ПСк: 1931; Ксшр: 1939Дра го слав ПСк: 1963; Ск: 1976; Кк: 1983Дра гош ПСк: 1781Ду шан ПСк: 1890; Лк: 1863; Ск: 1903; Кк: 1920

Ђо ка ПСк: 1783; Лбцг: 1859; Ку: 1885Ђор ђа Лк: 1879; Кк: 1882Ђор ђе Ск: 1796; Кк: 1845; Лу,к: 1869; ПСк: 1885Ђу ка ПСв: 1782; Ск: 1794; Кк: 1803 Ђу ра ПСв: 1779; Кк: 1932; Лсшр: 1938Ђу рађ ПСк1781; Ск1797; Кк1799Ћу ра ћи ја ПСу: 1785Ђу ри ца ПСу: 1779; Ск: 1884Ђур ка Лу: 1870; Кк: 1888

Ев та ПСу: 1801; Ск: 1850Ев ти ми је ПСк: 1840; Кв: 1845; Ск: 1854Емил ПСу: 1904; Ск: 1979Еми ли јан Ск: 1933Ере ми ја Св: 1857Ефрем Ск: 1831Еф та Кк: 1809; ПСк: 1810; Лу: 1854Еф ти ми ја ПСк: 1834; Ск: 1856Еф ти ми је Ск: 1804; ПСк: 1808

Жар ко ПСк: 1816; Ксшр: 1929; Ссшр: 1929Жи ва Кк: 1794; Ск: 1801; ПСк: 1842; Лу,к: 1859Жи ван ПСв: 1779; Кк: 1781; Ск: 1794; Лв: 1853 Жив ко Кк: 1781; ПСв: 1782; Ск: 1794; Лк: 1868Жи во јин Кк: 1781; ПСк: 1782; Ск: 1789Жи вој ко ПСк: 1958Жи во та ПСк: 1798Жи ка Кк: 1781; ПСв: 1782; Ск: 1796; Лв: 1851

За ри ја ПСк: 1785; Ск: 1789; Кк: 1797За ха риј Кк: 1814За ха ри ја ПСк: 1781; Кв: 1801; Ск: 1804 Зво ни мир ПСсшр: 1945Здрав ко ПСк: 1931; Ск: 1961Зла ти бор ПСк: 1963; Ск: 1976Злат ко Ск: 1988Зла то је Ск: 1916Зла то мир Ск: 1934; Кк: 1961; ПСк: 1974Зо ран ПСк: 1967; Ск: 1969 ; Кк: 1976

Ива Ск: 1828; ПСк: 1891Иван ПСв: 1782; Ск: 1799; Кк: 1803; Лк: 1857

116

Иван ко Кк: 1797Ив ко Кк: 1801Иг нат Ск: 1892Иг на ти ја Су: 1845Иг на ти је Ск: 1804; ПСк: 1833; Лу: 1853Иг њат ПСк: 1888Ила ри он Кк: 1886; Лсшр: 1919; Ск: 1967Или ја Лбцг: 1776; ПСк: 1781; Ск: 1789; Кк: 1795Иса и ја Ск: 1794Иса и ла Су: 1848; Ку: 1879Иса ја Ку: 1840Исак ПСк: 1784; Ку: 1803Иси дор ПСу: 1856; Кк: 1883; Ск: 1899

Ја коб Ск: 1829; ПСв: 1834; Лк: 1855Ја ков ПСв: 1782; Кк: 1808; Су: 1864; Лу: 1875Јан ко ПСу,в: 1779; Кк: 1784; Ск: 1795; Лв: 1866Јан ку Кк: 1784; Лк: 1857Јан кул ПСу: 1789Ја нош ПСк: 1781; Ку: 1858Јев та ПСк: 1803; Кк: 1865; Ск: 1892Јев ти ми је ПСк: 1856; Ск: 1892Је ли сеј Лк: 1893; Кк: 1896Је ре ми ја Ск: 1827Је фрем Св: 1881Јеф та ПСк: 1811Јо ан ПСк: 1781; Ск: 1789; Ку: 1798; Лк: 1850Јо ва Кк: 1783; ПСу: 1794; Ск: 1800; Лк: 1857Јо ван Сбцг: 1767; ПСу: 1779; Кк: 1784; Лв: 1855Јо ви ца ПСк: 1851; Ск: 1969; Кк: 1970 Јо жа Ск: 1804Јор га Ск: 1804; Кк: 1819Јор го ван Кк: 1799Јо са ПСк: 1787; Ск: 1794Јо сив Лк: 1857Јо сим ПСк: 1782; Ск: 1794; Кк: 1929 Јо сиф Кк: 1784; Ск: 1802; ПСк: 1814; Лк: 1868Јо ца Кк: 1793; Ск: 1829; Лк: 1857; ПСк: 1882Ју го слав Ск: 1982

Кен та Лк: 1868Ки рил Ссшр: 1923Кон стан тин Кк: 1803; ПСв: 1837; Су: 1845; Лк: 1850 Ко смин ПСк: 1981Ко ста ПСк: 1781; Ск: 1801; Кк: 1862; Лк: 1874Ко ста дин ПСв: 1783Ко стан дин Ку: 1795; ПСв: 1795; Ск: 1803

117

Ко стин ПСу: 1806Ко ца Кк: 1793Кре сник ПСв: 1805Кри сти јан ПСк: 1975Кри сти фор ПСк: 1895Кри шта Кк: 1859Кр ста ПСу: 1780; Кк: 1807; Ск: 1898 Ку зман ПСв: 1781; Св: 1801; Кв: 1804

Ла за ПСв: 1820; Ск: 1845; Кк: 1798; Лу: 1875Ла зар ПСк: 1780; Ск: 1797; Ку: 1800; Лк: 1860Ла ја Кк: 1858Ле ка Кк: 1813Ли ка Лк: 1894Лу ка Кк: 1810; Ск: 1860Лу ки јан Кшпсет: 1924

Љу ба ПСк: 1909Љу бин ко Кк: 1950Љу бић Кк: 1956Љу бо мир Св: 1886; Кк: 1922; ПСк: 1935Љуп ко Лсшр: 1939

Мак са ПСв: 1781; Ск: 1801Мак си ља Кк: 1783Мак сим Ск: 1829; ПСк: 1834Ма ле та ПСу: 1779Ма на си ја ПСк: 1857Ма на си је ПСбцг: 1767Ма но ил ПСк: 1784; Кк: 1820Ма но и ла ПСв: 1789; Ку: 1800Ма но и ло ПСу: 1786; Ск: 1801; Кк:1802Ма но и ља Кк: 1781 Ма ној ло ПСк: 1789Ма рин ко Ку: 1789; Лу: 1852Мар јан ПСв,к: 1781; Ку: 1801; Ск: 1804Мар ко ПСв: 1782; Кк: 1794; Ск: 1794; Лв,к: 1852Мар тин ПСв: 1781; Кк: 1783; Ск: 1805 Ма та Ск: 1796Ма теј Ск: 1825Ми ја ПСу: 1791Ми ја и ло Ск: 1797Ми јат ПСк: 1781; Кк: 1794; Су: 1852; Лу: 1859Ми кле уш ПСу: 1782Ми ла ПСв: 1779; Кк: 1781; Ск: 1789 Ми ла дин Кк: 1783; ПСк: 1783; Ск: 1794Ми лан ПСв: 1799; Лк: 1872; Ск: 1883; Ку,к: 1886

118

Ми лан ко ПСв: 1784; Ск: 1798; Кв: 1809Ми лат ко Кк: 1806; Лу: 1882Ми лен ко ПСк: 1938; Кк: 1948Ми ли вој ПСв: 1780; Лк: 1875; Ку: 1883; Ск: 1892Ми ли ја ПСсшр: 1945Ми лин ПСу: 1779Ми лин ко ПСу: 1787; Ку: 1803; Лк: 1859Ми лић ПСу,в: 1780; Ск: 1789; Ку: 1802 Мил ка Кк: 1858; ПСу: 1860Мил ко Кк: 1781; Ск: 1789 Ми ло ван ПСв: 1782; Кк: 1783; Ск: 1789; Лу: 1852Ми ло рад Ск: 1914; ПСк: 1952; Кк: 1971Ми ло сав ПСу: 1779; Кк: 1784Ми лош Ск: 1797; Кк: 1885; ПСк: 1922Ми лу тин ПСк: 1781; Кк: 1809; Лсшр: 1923Ми о драг ПСк: 1958; Ск: 1973; Кк: 1978Ми о мир ПСк: 1935Мир ко Ск: 1850; Лу: 1891; ПСк: 1931; Кк: 1934Ми ро љуб ПСк: 1953Ми рон Кк: 1921; Лсшр: 1921; Ск: 1922; ПСсшр: 1923Ми ро слав ПСк: 1931; Ск: 1932; Кк: 1957Ми та ПСв: 1833; Кк: 1861; Ск: 1849; Лу: 1877Ми тар ПСв: 1785; Лу,к: 1871; Св: 1881; Кк: 1897Ми ћа Кк: 1902Ми ха ил ПСбцг: 1758; Кк: 1802; Ск: 1804Ми ха и ла ПСк: 1816; Ск: 1826Ми ха и ло ПСв: 1782; Ку: 1797; Ск: 1799Ми ха и ља Кк: 1783Ми хај Кк: 1783; ПСв: 1807Ми хајл Кк: 1810Ми хај ло Сбцг: 1940Ми ха ља Кк: 1781Ми шко Кк: 1801Мла ден ПСк: 1789; Ск: 1896; Кк: 1904 Мла дин ПСк: 1781; Ск: 1805 Мо јис Лу: 1850Мој са ПСк: 1795; Ку,к: 1809; Ск: 1826; Лк: 1850Мој се Ск: 1853; Кк: 1867; Лу: 1867Мој сеј Ск: 1803; Кк: 1817; ПСв: 1832Мој си ја Су: 1847Мој си је Ск: 1845; ПСк: 1857Мо мир ПСв: 1779; Кк: 1783; Ск: 1796Мо сеј Ск: 1795

На ум Лк: 1898Не бој ша Кк: 1981

119

Не да Ку: 1799Не дељ ко ПСк: 1786; Ск: 1797; Лк: 1858; Кк: 1969Не над ПСк: 1783; Ск: 1794; Кк: 1969Не стор ПСк: 1799; Ск: 1837Не ца Лк: 1876Ни ка Ск: 1801; ПСв: 1824; Лу: 1860; Кк: 1865Ни ка нор Кшпсет: 1910; Лшпсет: 1910Ни ки та Ск: 1803Ни ко дим Ск: 1927Ни ко ла ПСу: 1779; Ск: 1794; Кк: 1799; Лк: 1867Ни ко лај Ск: 1825; Кк: 1898; ПСк: 1917 Ни ко ла ја ПСк: 1782; Кк: 1794; Ск: 1826; Лк: 1894 Ни ко ла је ПСу: 1785; Ку: 1798; Ск: 1799; Лу: 1850Нис тор ПСу: 1797 Но вак Лк: 1857

Об рад Кк: 1781; Ск: 1794; ПСу: 1806Ови диу Ск: 1980 Огне слав Ск: 1933 Оли вер ПСк: 1974; Кк: 1977Оре сти је Лк: 1859

Па вал ПСк: 1868Па вао ПСу,к: 1788Па вел ПСк: 1785; Кк: 1802; Ск: 1829; Лк: 1851Па вла Ск: 1851; ПСк: 1868; Лк: 1878; Кк: 1882Па вле Кк: 1880; ПСк: 1909Па ја ПСв: 1782; Ск: 1797; Лв: 1868; Кк: 1883Пан та Ск: 1876Пан те ле и мон Ск: 1901Пан те леј мон Св: 1857Пан те ли ја ПСк: 1785; Ск: 1795Пан те ли је ПСв: 1803; Ку: 1804Пан те ли мон Кк: 1806; ПСк: 1830; Ск: 1837Пар те ни ја Кк: 1863Пар те ни је Кв: 1825; Су: 1849; Лв,к: 1852Па ул ПСк: 1784Па ун ПСу: 1780; Кв: 1810; Лу: 1859Пеј ко Су: 1845Пе ра ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1794; Лу: 1861Пе ри ца Ск: 1905; ПСк: 1973Пер ка К: 1859 ПК Пер ко К: 1847 ПВПе тар ПСу: 1779; Кк: 1796; Ск: 1796; Лк: 1868Пет ко ПСв: 1782; Кв: 1814; Су: 1850; Лк: 1868Пет ку Лу: 1861Пе трић ПСв: 1789

120

Пе тру Лу: 1863Пре драг ПСк: 1900; Ск: 1980Пу та Ск: 1796; ПСв: 1824

Ра да ПСу: 1780; Кк: 1781; Ск: 1805; Лу: 1862Ра ди вој ПСу: 1779; Кв: 1858; Ск: 1911Ра дин ПСв: 1782Ра до је Ксшр: 1922Ра до ји ца ПСу: 1781; Кк: 1781; Ск: 1801; Лу: 1850Ра дој ко Ск: 1961Ра до мир ПСк: 1983Ра до сав Кк: 1781; Ск: 1794; ПСк: 1798Ра до слав Ск: 1968; Кк: 1977; ПСк: 1984Ра дул ПСбцг: 1767Рај ко ПСк: 1789Ра ни сав ПСв: 1806Ран ко ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1794Ра ца Ку: 1805; Лк: 1856Ре ла ПСу: 1781Ри ста ПСу: 1780; Ск: 1789; Кк: 1799Ри стин ПСв: 1787Ро да Кк: 1802 Ро до љуб ПСк: 1979Ру са лин Лк: 1885; Ск: 1888

Са ва Кк: 1783; ПСк: 1784; Ск: 1798; Лу,к: 1851Са вул ПСу: 1785; Ск: 1803Са ша ПСк: 1975Све ти слав Ск: 1906; ПСк: 1938Све то зар Кк: 1897; ПСк: 1910; Ск: 1921 ПСве то лик ПСк: 1937 Све то мир ПСк: 1946Се ва сти јан Ск: 1928 Се ку ла Кк: 1781; ПСв: 1782; Ск: 1799Сер ги ја Св: 1880; Лу: 1854Сер ги је Ск: 1850; Кк: 1898 Сил ви ју ПСк: 1974Сил ви ус Ск: 1981Си ма ПСк: 1795; Ск: 1798; Кв: 1828; Лк: 1866Си ме он ПСк: 1783; Ск: 1794; Лк: 1876; Кк: 1879Си ме ун Ку: 1797Си ми он ПСв: 1799; Ск: 1829; Лк: 1853Си мон ПСк: 1799Слав ко Кк: 1923; Ск: 1925; ПСк: 1930Сла во љуб Кк: 1979; ПСк: 1981Сла во мир Ск: 1954

121

Сло бо дан Лсшр: 1929; Ксшр: 1933; Ск: 1933; ПСк: 1963Со рин Кк: 1970Спа со ја ПСк: 1842Спа со је Ск: 1797; Лсшр: 1935 Спи ри дон Ск: 1892; Кк: 1912Срет ко ПСк: 1931; Ск: 1946; К: 1964Стан Кбцг: 1776; Ск: 1801 Ста ни мир Кк: 1958Ста ни сав ПСв: 1779Ста ни слав ПСк: 1966Стан ко ПСу: 1780; Кк: 1783; Ск: 1789Ста но ја Ск: 1801Сте ва Ск: 1794Сте ван ПСв: 1782; Лу,к: 1882; Ксшр: 1950Сте ја Кк: 1813Сте пан ПСу: 1782; Кк: 1804; Ск: 1805Сте фан ПСв: 1804; Ск: 1805; Кк: 1811; Лк: 1850Сто ја ПСу: 1788; Кк: 1783; Ск: 1794Сто ја дин ПСу,в: 1779; Кк: 1781; Ск: 1789Сто јан ПСв: 1781; Кк: 1797Стој ко ПСк: 1788; Ск: 1804; Кк: 1802Сфе ја Кк: 1783Су ба Кк: 1799

Та на си ја ПСк: 1786; Ск: 1794; Лк: 1893Та на си је ПСу: 1788; Кв: 1812; Св: 1871Та нац ко ПСу: 1785; Ку: 1802Та ца Кк: 1861; Лк: 1897Те о дор ПСбцг: 1758; Ск: 1803; Кв: 1800Ти ја Лк: 1892Ти мо теј Ск: 1802То дор Кк: 1783; ПСк: 1787; Ск: 1797; Лк: 1857То до си ја Кк: 1804То ма Ск: 1798; ПСу: 1799; Кк: 1823; Лк: 1850То ми слав Кк: 1935; Ск: 1940; ПСк: 1949Тра ил Кв: 1802; ПСв: 1818; Лу: 1866Тра и ла ПСв: 1780; Кк: 1784; Ск: 1805; Лв: 1850Тра и ло ПСк: 1785; Ск: 1797Тран да фир Кв: 1852; ПСк: 1913; Лв: 1861 Тре и ла ПСв: 1802Три ва Кк: 1858Три фон ПСв: 1834; Ку: 1839Три фу Л: 1888 ПКТри фун ПСбцг: 1758

Урош Кв: 1817; ПСв: 1827; Лк: 1902

122

Фа ни ка ПСк: 1869 Фи ла Ск: 1794; ПСк: 1867; Кк: 1868 Фи лип Кк: 1781; ПСк: 1782; Ск: 1829; Лу: 1871Фло ра ПСк: 1781; Кк: 1797; Лв: 1884Флор ја ПСу: 1789; Кк: 1809Фло рин ПСв: 1782

Хри сти фор Кк: 1802; ПСк: 1938

Цве ја ПСв: 1780; Ск: 1789; Кк: 1796Цвет ко Ск: 1799Це на Кк: 1801

Че до мир ПСк: 1957Чин ку ПСу: 1779

Џу ка Кк: 1784; ПСу: 1805

Шан дор Кк: 1871; Ск: 1885Ште ва Ск: 1789Ште ван Ку: 1814Ште фан Ку: 1816

ЖЕН СКА ИМЕ НА

Агра фи на Кк: 1871 Аде ла Ск: 1988Адри ја на Кк: 1973; ПСк: 1975; Ск: 1991Ако ни ја Кк: 1813 Алек сан дра Лк: 1852 Алек сан дри на ПСк: 1870; Кк: 1963Али на Ск: 1986Алин ка Кк: 1881; ПСк: 1883Ал ка ПСк: 1781; Кк: 1783; Ск: 1794Ама ли ја ПСу: 1897Ана ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1794; Лу: 1850Ана ста си ја ПСв: 1780; Лу: 1850; Кк: 1897Ан ге ли ја Ск: 1794; Ку: 1821; ПСк: 1845; Лу: 1850Ан ге ли на Ск: 1794; Лк: 1869; Кк: 1901; ПСк: 1912Ан дре ја ПСк: 1973Ан ђа ПСу: 1782; Кк: 1783; Ск: 1800Ан ђе ли ја Ск: 1794; Кк: 1979Ан ђел ка Ск: 1868; Ксшр: 1938; ПСк: 1971Ани ка ПСк: 1912Анит ка Лк: 1883Ани ца ПСу: 1782; Кк: 1796; Ск: 1801; Лу: 1880 Ан ка ПСк: 1907; Кк: 1951; Ск: 1990Ан ки ца Кк: 1945

123

Ано ка Ск: 1794Ан ти ца Су: 1848; Лк: 1867Ану ца ПСу: 1780; Кк: 1799Ану шка Сл: 1799; ПСл: 1855Ари сти на Сл: 1901Ар ман ка Сл: 1798Ау ре ли ја ПСсшр: 1938; Ссшр: 1940

Би јан ка Ск: 1990Би ља на Ск: 1971; ПСк: 1972; Кк: 1974Би сер ка ПСк: 1932; Кк: 1933; Ск: 1989Бог дан ка Ск: 1912; Кк: 1929Бо жа на ПСв: 1792; С: к1797; Лк: 1884Бо ја на ПСу: 1804Бо сил ка ПСу: 1787; Ск: 1796; Кк: 1805Бран ка Ск: 1952Бре ду ша ПСв: 1782Бре и лан ка ПСк: 1787Бре и ца Кк: 1796; Ск: 1797; Лу: 1851Брн ду ша ПСк: 1786; Ск: 1796Бу дин ка Кк: 1931Бу жа на Лк: 1873

Вар ва ра Ск: 1863Ва сил ка Лк: 1874Ваф ка Ск: 1902Ваф та ПСв: 1782Ве лин ка Кк: 1925 Ск: 1933; ПСк: 1935Ве ра Ку,к: 1883Ве ри ца Кк: 1960; ПСк: 1975Ве ро сла ва Кк: 1974Вер са ви ја Лк: 1862Ве се ли на Ск: 1910Ве та Лк: 1894; Ск: 1922Ви да ПСу: 1796; Ссшр: 1931Ви ди ца ПСк: 1955Ви до са ва Ск: 1893; ПСк: 1923; Кк: 1964Вин ка Кк: 1781; ПСк: 1781; Ск: 1797Вој на Ку: 1809Вој ка Ск: 1796Ву ка Ск: 1951Ву ки ца Кк: 1921Ву ко са ва Кк: 1923; ПСк: 1932Ву ца Св: 1883

Гор ги ја Лк: 1866Гор да на Ск: 1931; Кк: 1969; ПСк: 1976

124

Гор дан ка Ск: 1990Го рин ка Кк: 1959Го ри ца ПСк: 1952; Кк: 1954; С: к1957Гро зда на Ск: 1932Гу на ПСв: 1779Гу ња Кк: 1781; ПСк: 1781

Да мјан ка ПСв: 1787Да ни је ла Кк: 1979; Ск: 1990Да ни ца Ск: 1908; Кк: 1923; ПСк: 1932Дан ка Ск: 1910; Кк: 1922Да рин ка ПСбцг: 1901; Сбцг: 1905Де ли ја ПСк: 1957; Ссшр: 1959; Кк: 1970Де сан ка ПСк: 1780; Кк: 1783; Ск: 1794 Де спа Лв: 1854Де шан ка Кк: 1784Див на ПСв: 1782; Ск: 1801; Кк: 1810Ди ди на Ск: 1789Ди ја на ПСк: 1839; Кк: 1983Ди на Св: 1884До бри ла ПСк: 1942До брин ка ПСсшр: 1967До бри ца Кк: 1801; ПСк: 1951Дој на Кк: 1937; Ск: 1943Дом ни ка ПСк: 1788; Кк: 1811; Ск: 1845; Лу: 1851До ра ПСк: 1805До ри на Ск: 1979До ста на Ку: 1804Дра га Лк: 1894Дра ги на Кк: 1808Дра гин ча ПСу: 1786; Кк: 1796Дра ги ња Ку: 1814; Су,к: 1864; ПСу: 1873; Лк: 1901Дра ги ца Ксшр: 1935; ПСк: 1942; Ск: 1960Дра го сла ва Кк: 1979Ду ша ни ја Сбцг: 1905ГДу ши ца Ск: 1953; Кк: 1971

Ђор ђи на Ку: 1895Ђу ла ПСв: 1782; Кк: 1794; Ск: 1794; Лу: 1854Ђул ве си ја Ск: 1893Ђу ли ја на ПСк: 1931Ђур ђев ка Ск: 1920; Ксшр: 1946Ђур ђи ја ПСк: 1782; Кк: 1783; Ск: 1794; Лк: 1868

Ева ПСк: 1781; Ск: 1796; Кк: 1797; Лк: 1850Еви ца ПСк: 1942Евра Кк: 1795; Ск: 1797; ПСк: 1845; Лк: 1866

125

Ека те ри на Ск: 1803; ПСк: 1836; Кк: 1858; Лк: 1898Ела ПСк: 1785; Кк: 1796Ел ви ра Ск: 1910Еле на Ск: 1805; Кк: 1811; Лу: 1850; ПСк: 1856Ели са бе та Кк: 1857Ели са ва ПСв: 1803Ели са ве та Ск: 1803; ПСк: 1805; Кк: 1822; Лк: 1853Ели саф та Ск: 1801Ели ца Ск: 1799Ел ка ПСк: 1780; Кк: 1797Еми ли ја ПСк: 1856; Лк: 1861; Кк: 1889; Ск: 1893Ери на ПСк: 1787; Ку: 1800Ефи ми ја Ку: 1871

Жи ва на ПСв: 1779; Кк: 1781; Ск: 1789; Лв: 1854Жи ван ђа ПСк: 1799Жи ван ка ПСк: 1787; С: 1799Жив ка Св: 1886

За гор ка Кк: 1809; ПСк: 1924; Ск: 1970Зве зда на Ск: 1907Зве здан ка Ск: 1951Зи на ПСк: 1868Зла тин ка Кк: 1934; ПСк: 1948; Ск: 1950Зла ти ца Ск: 1957 ПКЗо ра Лк: 1872; ПСбцг: 1900; Ск: 1971Зо ра на Кк: 1972; Ск: 1988Зо ри на Ск: 1988Зо ри ца Ск: 1894; ПСк: 1950Зор ка Лу: 1878; Кк: 1884; Сбцг: 1905; ПСк: 1925

Ива на Ск: 1858Иван ка Св: 1892Ија на ПСу: 1784Ико ни ја ПСв: 1779; Кк: 1783; Ск: 1794; Лк: 1869Илин ка ПСу: 1805; Кк: 1883Ил ка ПСв: 1782; Ск: 1794; Кк: 1795 Ило на ПСк: 1782Илон ка ПСу: 1805Ина ПСу: 1779Иси до ра Ск: 1911

Ја вор ка ПСк: 1974Ја го да ПСк: 1781; Кк: 1802; Ск: 1949Ја го ди ца Кк: 1931; ПСк: 1949Ја дран ка Кк: 1968Ја на ПСк: 1781; Кк: 1784; Ск: 1794; Лу: 1869

126

Јан ка Ск: 1794Ја сми на ПСк: 1981; Ск: 1981Ја сна ПСк: 1781; Ск: 1789; Кк: 1795Је ва ПСв: 1798; Кк: 1799; Лк: 1869; Ск: 1902Је ле на Ск: 1789; ПСк: 1811; Лк: 1867; Кк: 1881Је ли са ве та ПСк: 1810; Ск: 1829; Кк: 1881Је ли ца Ск: 1794; Кк: 1922; ПСк: 1931Је ри на ПСв: 1789Јо а на ПСу: 1782; Ск: 1801; Ку: 1806; Лк: 1852Јо ван ка Кк: 1781; ПСк: 1781; Ск: 1789; Лк: 1858Јо на ПСу: 1796Јо не ла ПСк: 1865Јор дан ка Кк: 1783; Ск: 1794; ПСк: 1798; Лк: 1871Ју ли ја Ск: 1874; Кк: 1881Ју ли ја на Ск: 1804; Ку: 1829; ПСв: 1833; Лк: 1866Јул ка Кк: 1862; Лк: 1878Ју сти на Св: 1876; ПСсшр: 1926 Ју стин ка ПСк: 1863; Ск: 1886Јуц ка Ск: 1794

Ка ја Лк: 1886Ка на Лк: 1897Ка та Ск: 1800; Кк: 1803; ПСк: 1815Ка та ли на ПСк: 1780; Кк: 1896 Ка та ри на ПСк: 1840; Кк: 1861; Лк: 1873Ка те ри на Ск: 1802 Ка ти ца Су: 1849; Лв: 1856; ПСк: 1875; Кк: 1904 Ко ви на Ск: 1797Ко вин ка Кк: 1942Ко на Лк: 1891Ко ри на Ск: 1974Кор не ли ја Ск: 1962Ко са на ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1794 Ко стан да Кк: 1796; ПСв: 1842; Лк: 1856Ко ша Кк: 1781 Кре сти на Ск: 1819Кри сти на Су: 1849; Лу,к: 1851; ПСк: 1855; Кк: 1868 Кр сти на Ск: 1884Кру на Кк: 1784; ПСв: 1784; Ск: 1794Кум бри ја Кк: 1800; Су: 1848Ку мри ја ПСу: 1781; Ск: 1797; Кк: 1798

Ла тин ка ПСк: 1795; Кк: 1869Ле на Лк: 1870Лен ка Лк: 1870; Кк: 1879Ле по са ва ПСк: 1866

127

Ле тин ка Кк: 1870Ле ти ца Ск: 1952Ли ви ја Лк: 1896; Ск: 1955Ли ка Лу: 1870Ли ла ПСу: 1798; Ку: 1807Ли ли ја на Ск: 1992Ли на Кк: 1796Лин ка Кк: 1814; Лу: 1881Лу кре ци ја ПСк: 1959Лу па Кк: 1797

Љи ља на Ск: 1971; ПСк: 1972Љин ка Кк: 1875Љу ба ПСв: 1782; Ку: 1887Љу бин ка ПСк: 1935; Кк: 1948; Ск: 1953Љу би ца Кк: 1865; ПСк: 1866; Лк: 1890; Ск: 1893

Маг да ли на ПСк: 1782; Ск: 1789; Кк: 1799Ма да ПСв: 1779; Кк: 1820Ма да ли на ПСу: 1804Ма ра ПСк: 1780; Кк: 1783; Ск: 1794Ма ри ја ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1789; Лу: 1850Ма ри ја на Ск: 1920Ма ри на Ск: 1794Ма рин ка Кк: 1807; Лу: 1857Ма ри ца ПСв: 1796; Ск: 1797; Кк: 1803; Лк: 1868Ма ри шка Ск: 1805Мар та ПСк: 1781; Ск: 1796; Кк: 1800; Лу,к: 1852Мар ти ца ПСк: 1949 Ме ла ни ја Ссшр: 1931; Лсшр: 1934Ми лан ка Ск: 1910; Кк: 1928Ми ле ва Лк: 1856; Кк: 1859; Ск: 1868; ПСк: 1893Ми ле на ПСсшр: 1929; Кк: 1948; Ск: 1949Ми ли ца ПСк: 1782; Ск: 1800; Лв: 1857; Кк: 1866Мил ка Лк: 1898; Ск: 1925; Ксшр: 1927Ми ло ва на Кв: 1881Ми ло ран ка Кк: 1948; ПСк: 1968Ми ло са ва ПСк: 1937Мин ка Кв: 1866; Ск: 1912Мир ја на Ск: 1797; ПСк: 1921; Кк: 1940Мир јан ка Кк: 1802Ми ро сла ва ПСк: 1932; Ск: 1992Ми сир ка Ск: 1924Ми тра Ск: 1794; ПСу: 1801; Кк: 1805; Лв: 1851 Ми тро фа на Ск: 1906Ми ха је ла Лк: 1988

128

На да ПСк: 1936; Ссшр: 1922На ста Ск: 1800; ПСв: 1805; Лв: 1866; Кк: 1895На ста си ја Ск: 1804На та ли ја Ку: 1843Не вен ка ПСсшр: 1920; Ск: 1927; Кк: 1934Не да ПСв: 1817; Лк: 1858Не дел ка ПСв: 1792Не ра ПСк: 1854; Кк: 1875 Не ран ђа ПСв: 1801; Ку: 1853Не ран џа Кк: 1783; ПСк: 1784; Ск: 1797 Ни ко ле та Кк: 1978; Ск: 1987

Ол га Ск: 1895; ПСсшр: 1937; Лсшр: 1946; Ксшр: 1950Оли ве ра ПСк: 1974Опра ПСк: 1791; Ку,к: 1817Опри ца ПСв: 1779; Кк: 1783; Ск: 1794; Лк: 1857

Пан да Лу: 1891Па ра ска Лк: 1867Па ра ске ва ПСв: 1795; Кк: 1801; Св,к: 1845; Лу: 1852 Па ра ски ва Кк: 1781; ПСк: 1787; Ск: 1795; Лв: 1857Па ра ски ја Кк: 1799; ПСк: 1844; Лк: 1852; Ск: 1902Па у на ПСк: 1786; Ск: 1794; Кк: 1798 Пеј ка Ск: 1802Пе ла ги ја Ск: 1884Пер си да ПСв: 1822; Ск: 1827; Лк: 1857; Ку,к: 1858Пе ру ка Кк: 1781Пе тра ПСу: 1780; Ск: 1797; Кк: 1803; Лк: 1856Пир ка Кк: 1794

Ра ве ка Ск: 1796; Лк: 1857Ра дин ка Ск: 1950; Кк: 1979Рад ми ла Кк: 1969; ПСк: 1969; Ск: 1977Ра до ван ка Кк: 1981Ра дој ка ПСк: 1968Ра до сна ПСк: 1948; Кк: 1959; Ск: 1968Ра зо ме на Кк: 1813Ра зо мен ка Кк: 1798Раз у ме на ПСв: 1782Раз у мен ка ПСк: 1784; Ск: 1799; Ку: 1811Ра и са ПСу: 1779Рај ка Кк: 1894Ра ка Кк: 1783Ра ки ла Ск: 1845Ра мо на Кк: 1979Ра фи ла ПСв: 1784; Кк: 1882Ра хи ла Су: 1853; Ку: 1881

129

Ра хи ља Кк: 1883Ре ве ка Ку: 1801Ро ди ка Ск: 1967Ро ка Кк: 1809Рок са на Ск: 1987Ру жа ПСу: 1779; Кк: 1783; Ск: 1794; Лв: 1851Ру жи ца ПСк: 1785; Ск: 1800; Кк: 1886Рук сан да Ку: 1809Ру сан да Ск: 1794; Лк: 1889Ру шка Кк: 1799; Лк: 1869; ПСк: 1870

Са ве та Ку: 1798; ПСв: 1830; Ск: 1853; Лв: 1870Сав ка Ск: 1797; Лк: 1887Сан да ПСк: 1783; Кк: 1784; Ск: 1797; Лу,к: 1863Са ра Ск: 1794; ПСк: 1805; Кк: 1812; Лк: 1859Са фра Ск: 1805; Ку: 1812Саф та ПСк: 1783; Кк: 1784; Ск: 1799Све тла на ПСк: 1979; Ск: 1986Све тли ца Кк: 1967Се ла Ск: 1796; Кк: 1799; ПСв: 1811Се ра Лк: 1859Си ба ПСк: 1783; Кк: 1799; Ск: 1799Си бин ка Кк: 1800; Лк: 1853Си да ПСк: 1798; Кк: 1799; Лу,к: 1872; Ск: 1881Си до ни ја Ск: 1921Сил ва на ПСк: 1977; Ск: 1977Си ман ка Ку: 1821Сим зи ја на Кк: 1799Си мин ка ПСу: 1801Скум па Кк: 1821; Лк: 1869Скум пи ка Кк: 1823Сла ва ПСу: 1799Сла ви ца ПСк: 1963; Кк: 1967; Ск: 1973Сла ђа на ПСк: 1969; Ксшр: 1966; Ск: 1973Сло бо да на Кк: 1978Сло бо дан ка ПСк: 1950Сло вен ка ПСк: 1946Сми ља Кк: 1783 ПК; ПСк: 1783 ПК; Ск: 1796 ПК; Лу: 1874 ПУСми ља на ПСу,к: 1784; Кк: 1794; Ск: 1796Смиљ ка Ск: 1908 Сне жа на Кк: 1981; Ск: 1987Сој ка Кк: 1909Со ло ми ја Кк: 1802; ПСк: 1840; Лк: 1856Со ри ка Кк: 1783Со ри на ПСк: 1972 Со рин ка Кк: 1797; ПСу: 1806Со са Кк: 1883; Ск: 1891

130

Со фи ја Кк: 1819; Ск: 1828; ПСк: 1844; Лу: 1850Спа се ни ја ПСшк: 1951Спо мен ка ПСк: 1785; Ск: 1797Ста ме на ПСу: 1792; Ск: 1797; Ку: 1798Ста мен ка Ск: 1797Ста на Кк: 1781; ПСв: 1781; Ск: 1794; Лв: 1862Ста ни са ва Кк: 1900; ПСу: 1900Стан ка Кк: 1781; ПСу: 1781; Ск: 1794Сте ван ка Ск: 1987Сто ја дин ка Ск: 1988Сто ја на Кк: 1813Сто јан ка Кк: 1781; ПСв: 1783; Ск: 1797Стој на ПСу: 1779; Кк: 1781; Ск: 1789 Сто ка Ск: 1800Сфе та Кк: 1784; Лк: 1863Су ба Кк: 1799Сум зи ја на Кк: 1799Су са на Ск: 1799

Та тја на Кк: 1917Те о до ра ПСк: 1785; Ск: 1888Те ре зи ја Ку: 1849Ти ја Лк: 1889Тил ка Лк: 1884; Кк: 1886Тин ка Ск: 1914То до ра ПСк: 1786 Ту до ра ПСк: 1826

Убав ка Кк: 1806

Фа ни ка ПСу: 1869 Фи ра Ск: 1796 Фло ра Ск: 1794; ПСк: 1798; Лк: 1879Флор ја ПСв: 1783; Ку: 1838

Хри сти на Кк: 1869; ПСк: 1869; Лк: 1873; Ск: 1892

Ца нуј ка Ск: 1805Цве та ПСв: 1779; Ск: 1789; Кк: 1793; Лк: 1867Цве та на Ск: 1992Цви ја Ск: 1837

Че ки на Кк: 1784

Џу ла Кк: 1781; ПСк: 1813; Лк: 1851Џур џи ја Кк: 1783; ПСк: 1813

Ште ван ка Лу: 1882

131

ПРЕ ЗИ МЕ НА

Ава ку мов Су: 1853Авра мов ПСу: 1784Авра мо вић Кв: 1830; ПСв: 1830Аго ра ПСу: 1860Ада ме ску Кв: 1810Ада мов Лу: 1871Ада мо вић Лв: 1865; Кк: 1879; ПСсшр: 1923; Ссшр: 1925 Аким ПСв: 1779Аки мов ПСк: 1781Алек си је Ск: 1830Алек син ПСу: 1785; Ск: 1825; Кв: 1858 Алек си нов Ск: 1832Ан дре јић ПСу: 1779; Ск: 1779; Кв,к: 1820Ан дре је вић Кв: 1807; ПСк: 1830; Св: 1854 Ани кић ПСк: 1932Ано кић Ск: 1907Ан тин ПСк: 1786Ану чин ПСк: 1963Ара ђа нин Лсшр: 1940Ар де љан ПСв: 1780; Ку: 1796; Лу: 1882Ар де ља нов ПСк: 1834Ар ђе љан Лк: 1876Арон Ск: 1951Ар син Ск: 1795; Лу: 1873Атва лић ПСв: 1779; Лв: 1885; Кк: 1907Аћи мов Лбцг: 1905; Ск: 1909

Ба бин ПСу: 1786Ба бић ПСк: 1783 ПК; Ку: 1843 Ба ја ли ца ПСсшр: 1935Ба кић Лбцг: 1896 Ба лаш ПСк: 1853Ба на ћа нин ПСв: 1782Ба неу Лк: 1893; Кк: 1896Бар бул ПСк: 1836; Ск: 1862Бар бу лов Ск: 1863Бар бу ло вић ПСбцг: 1767Бар зу лов Св: 1882Ба са ра ба ПСсшр: 1934Ба чван ПСшк: 1951Бе ла ји нов ПСк: 1866Бе лин Ку: 1789; ПСк: 1834Бе лин цан Кв: 1824; Лв: 1854; ПСк: 1932 Бе лић ПСу: 1779; Кк: 1815; Ск: 1827 Бе ре чић Кк: 1783; Ск: 1858; ПСк: 1869

132

Бла го је Лв: 1881Блаж Кк: 1819; Лк: 1889Бог дан Ск: 1931Бо гин Ск: 1801Бо гић ПСк: 1783; Св: 1851Бо го сав Ск: 1796; ПСк: 1798Бо гу но вић ПСк: 1927Бо до Ск: 1934Бо жин ПСу: 1781Бо жић Кв: 1815Бол до ран ПСк: 1784Бол ду ран ПСк: 1797; Кк: 1895Бол ду ра ну ПСк: 1798Бол дур јан Кв: 1810; ПСк: 1831Бо рин ПСу: 1791; Кк: 1922Бор ја но вић ПСсшр: 1919; Ск: 1919Бо сак Кк: 1923Бо са ков ПСк: 1856Бо шко ПСу: 1780Бо шков ПСв: 1792Бо шко вић ПСк: 1902Бран ко ПСк: 1805; Лу: 1863Бран ков ПСв,к: 1782; С: 1831; Лв: 1856; Кк: 1895Бран ко вић ПСу: 1779; Кв: 1807; Ск: 1848Бре стов чан ПСв: 1782; Лк: 1856Бре стов ча нин ПСу: 1788Бу га рин Ссшр: 1931; Лсшр: 1934Бу га ро ва Сбцг: 1905Бу гар ски ПСк: 1866; Лу: 1882; Ксшр: 1946 Бу дак Лу: 1896Бу ку ро вић Ск: 1890Бун даћ ПСк: 1979Бу ха Кв: 1857

Вај дић Ск: 1916Ван кин ПСк: 1812Ва си ље вић Ссшр: 1929Ва син ПСв: 1780; Кв: 1847; Лв: 1866Ва сић ПСв: 1816Ве ла Кк: 1796; Ск: 1797Ве лин ПСк: 1782; Ск: 1797; Ку: 1814; Лк: 1889Ве лић ПСв: 1834Ве њац ПСв: 1785Вер бо јић ПСк: 1833Ве ри ћан Ск: 1967Ве син ПСу: 1787; Кв: 1802Ви дак ПСв: 1782; Кк: 1819; Лк: 1896

133

Ви да ков ПСу: 1804Ви дул Ск: 1827Ви ду лов ПСу: 1780; Ск: 1832Вин кин ПСк: 1812Вин кич Лв: 1872; ПСк: 1948Вла син Ку: 1890Во ја Ск: 1796Во јин ПСк: 1781; Ск: 1794Во ји нић ПСу: 1792Во ји нов Ск: 1800; ПСк: 1813Во ји но вић Ск: 1859Вој но вић Ск: 1901Ву ја Ск: 1794; Ку: 1892Ву јин Ск: 1800; ПСк: 1831Ву ји нов Ск: 1831Ву ји но вић Ск: 1848Ву јић ПСк: 1831; Кк: 1909; Лсшр: 1923Ву ка ди но вић Лсшр: 1935Ву ков ПСк: 1785Вун кул ПСк: 1909

Га ври ло вић Ссшр: 1932Га је ско ПСк: 1856; Лу: 1875Га је сков ПСк: 1908Га је ску Кв: 1813; Лв: 1852; ПСу: 1867; Су: 1880Ге ор гев Ск: 1827Ге ор ге вић Ск: 1854Ге ор ги јев Ск: 1825Ге ор ги је вић Кв: 1816; Ск: 1829Ги гић Лв: 1889; Кк: 1929Гли гор Ск: 1833Гло го ве тан Лк: 1987Го луб Ск: 1789; Ку: 1801; Лк: 1850Го лу бов ПСв: 1782; Ск: 1795; Кк: 1945Го лу бо вић Кв: 1815Гор ни ку Кк: 1783Гру бан Кв: 1808Гру бач ки ПСшк: 1951Груј Кк: 1797; Ск: 1803; ПСк: 1810; Лу: 1850Гру ја Ск: 1830; Лу: 1858Гру јин ПСк: 1781; Ск: 1796; Ку,к: 1799; Лк: 1866Гру јић ПСв: 1797; Кк: 1814; Ск: 1824; Лк: 1857Гру ји ца ПСк: 1822Гру ји чин ПСк: 1913Гру јич ко ПСу: 1782Гру јич ков ПСк: 1780Гур бан Лк: 1860

134

Да мјан ПСк: 1856; Ку: 1896Де спот ПСу: 1779; Ск: 1794; Кв: 1858Де спо тов ПСк: 1780; Ск: 1800Ди вјак Ссшр: 1940Ди ми три је вић Сбцг: 1905Ди шић Лсшр: 1920До жић ПСк: 1854До шен Ск: 1901Дра ган ПСв: 1779; Св: 1855Дра га нов ПСк: 1789Дра гић Ск: 1910; ПСк: 1930Дра гој Кв: 1850; ПСк: 1857; Лу: 1885Ду ка Ск: 1833 Ду ми тра на ПкС: 1964Ду ња ПСк: 1842Ду рак Ск: 1952

Ђи кин ПСк: 1804; Ск: 1829Ђин кул ПСк: 1840Ђин ку лов ПСк: 1840Ђор ђев Су: 1856Ђор ђе вић Ск: 1863; Кк: 1912; ПСк: 1950Ђу ка Ск: 1803; ПСк: 1809Ђу кин ПСв: 1791; Кв: 1804Ђу кић Ку: 1842; ПСу: 1858; Лв: 1881; Ск: 1894Ђу ра Лу: 1860Ђу ра ђев ПСк: 1803Ђур ђев ПСв: 1781; Ск: 1796Ђу рев ПСк: 1802Ђу рин ПСу: 1788; Лу: 1868Ђу рић Ск: 1794; ПСв: 1803Ђу ри цин Ск: 1805Ђу ри чин Ск: 1794; ПСк: 1870Ђур ка ПСв: 1830Ђур кин ПСв: 1784; Кв: 1804Ђур ков ПСсшр: 1939Ђур ко вић Лсшр: 1930

Елић ПСу: 1779Ер де љан ПСв: 1782; Ксшр: 1966

Жа јић ПСу: 1785Жар ко ПСк: 1804; Лв: 1855; Кв: 1856Жар ков ПСу,в: 1779; Кв: 1825; Св: 1852; Лв: 1881Жар ко вић ПСв: 1782 ПВ; Кв: 1810 ПВЖи ва Ск: 1795Жи ван ПСк: 1792; Кк: 1816; Лк: 1850; Ск: 1893

135

Жи ва нин Ск: 1797Жи ва нов ПСв: 1779; Ск: 1794; Кк: 1813Жи ва но вић Кбцг: 1791; ПСв: 1806; Лк: 1867Жи вин Ск: 1799Жи вић Ск: 1829Жив ко Кк: 1796Жив ков Ку: 1798Жив ко вић Кв: 1817Жи во јин Ск: 1794; ПСк: 1809Жи во ји нов Ск: 1800; ПСк: 1815 Жи вул Ск: 1802Жи ву лов Ск: 1798Жи ка Лу: 1850Жи кин Ск: 1825Жи кић Лк: 1902; Ск: 1942Жи ку лов Ск: 1795Жи у ко Кк: 1801Журж Лсшр: 1934 Жур ко вић ПСбцг: 1791Жур ку ло вић ПСк: 1829

За ри ја ПСк: 1830За ри јев ПСв: 1794За ри јин Лк: 1882За рин Ск: 1801; ПСк: 1802За рић ПСв: 1827За ха рин ПСв: 1796Зу бо вић Ссшр: 1934

Иг ња то вић Ссшр: 1931Или ја Кк: 1793; Лу: 1864; ПСк: 1887Или је вић ПСв: 1799Или јин Ку: 1857; ПСк: 1874Илин Кк: 1781; Ск: 1801; ПСк: 1804; Лу: 1887Иса Кв: 1824; Лу,к: 1850Иса ак Ку: 1826Ишку лин ПСу: 1861Иштва нов ПСу: 1779

Ја коб ПСк: 1793Ја ко бов ПСк: 1787Ја ков ПСв,к: 1783Ја ко вљев ПСк: 1784Ја ку бов Ск: 1851Ја нин ПСк: 1784; Ск: 1800Јан ко Ск: 1795; ПСу,к: 1801; Кк: 1801; Лу,к: 1872 Јан ков ПСу: 1779; Ск: 1797; Кк: 1799; Лк: 1866

136

Јан ко вић ПСв: 1825; Ск: 1825; Кв: 1852; Лв: 1855Јан ку ПСк: 1802; Лу: 1854; Кв: 1858Јан ку лов ПСу: 1779Ја нош Лу: 1857Ја но шев ПСв: 1780Јев та Ск: 1895Је зди мир ПСу: 1869Је лин Ск: 1799; Кк: 1863Је лић ПСк: 1809Је ре ми ја Ксшр: 1921јо ван да рић Ссшр: 1945Јо ван Лу: 1869Јо ва нов ПСу: 1781; Ск: 1800; Кв: 1812Јо ва но вић ПСк: 1827; Кк: 1879; Ск: 1901Јо ва нуц Ск: 1931Јо вин ПСв: 1779; Ск: 1789; Кв: 1800; Лу,в: 1850Јо вић Кв: 1824Јо ви чин Ксшр: 1935Јо ви чић; ПСсшр: 1923; Кк: 1936Јо кин Св: 1881Јо нев ПСк: 1780Јо но лов ПСу: 1780Јор гин Ск: 1825; ПСк: 1975 Јор го ван Кк: 1799; Лу: 1850; ПСв: 1894Јо си мов ПСв: 1789; Ск: 1798Јо син Кк: 1798; Ск: 1798; ПСв: 1802 Јо си фов Ск: 1952 Јо ца Лу: 1856Јо цин Ск: 1926Јо цић Ссшр: 1927Јоц ко вић Лв: 1881

Ка дар ПСк: 1871; Ск: 1934Ка да ру ПСк: 1868; Ск: 1888Ка ђан ски Ск: 1908Ка па ци на ПСк: 1965Ка ра бин Св: 1882; Кк: 1898; ПСк: 1912Ка та ли нин ПСв: 1782Ка та ли нић ПСк: 1784Ке ве ре шан Кк: 1781; ПСв: 1782; Лк: 1850; Св: 1868Ке ле мен Ксшр: 1938Ке пе цан Лк: 1896Ке пе ца ну К: 1809Кер пе ни шан Лсшр: 1929; Ссшр: 1929; Ксшр: 1933Ки ра Ск: 1968Ки та рић Ск: 1803; Кв: 1810; ПСк: 1872Ки ћа но вић Ск: 1911

137

Ко жар ПСк: 1882; Св: 1884Ко јић Кк: 1885Ко ли кој ПСу: 1872Ком не но вић Кв: 1848Кон да Сбцг: 1767Кон стан ти но вић Кк: 1871Ко ње вић Кк: 1917Ко са нић Кк: 1886Ко ста Лу: 1887Ко стеа ПСк: 1941; Кк: 1947Ко стин ПСу: 1784; Лк: 1889Ко хе нец ПСк: 1968Ко шар Кк: 1781; ПСв: 1834; Лу: 1852Кра лов чан ПСк: 1808Кра љев чан ПСк: 1807Кре стин Ск: 1805; ПСк: 1855Кр зник ПСу: 1779Кри стин ПСв: 1832; Св: 1893Кри шан Ск: 1890Кро ји тор ПСк: 1971Кр стин ПСу: 1785; Кв: 1800; Ск: 1801Кр стић Ку: 1858; ПСк: 1864Ку ве ждан Ск: 1829Ку зман Ск: 1803; Кв: 1807; ПСк: 1815Ку зма нов ПСв: 1793Ку змин Ск: 1796Кул да С: 1884Ку ре ско Ск: 1825Ку ри лов Су: 1848

Ла зар Кв: 1828Ла за ре вић ПСу: 1779; Ку: 1837Ла за ров ПСу: 1795Ла зи Ск: 1958Ла зин ПСу,к: 1782; Кв: 1837Ла зић ПСв: 1791; Кв: 1815; Лу: 1895 Ла јин Ск: 1828Ла уш Ск: 1805Ла у шев Ск: 1828Ла у ше вић Ск: 1827КЛа цић Лсшр: 1922; Ссшр: 1929; ПСсшр: 1948Леј та ру Ск: 1973Ле пе дат Кк: 1783; Ск: 1805Ле по јев Ссшр: 1932; Лсшр: 1933Ли три чин Кк: 1896Лу ја нов ПСсшр: 1969

138

Лу ка че вић ПСбцг: 1758Лу кин Ссшр: 1937; Ксшр: 1938Лу кић ПСв: 1785Лун гу ПСк: 1805; Ск: 1958Лу пу ПСк: 1795Луп шак Ск: 1981

Ма ги ар Ск: 1989Ма гу ран ПСк: 1934 Мак сим Ск: 1804; ПСк: 1947Мак си мов Ск: 1826; Кк: 1933Мак син ПСу: 1786Ма ле тин ПСк: 1782; Ск: 1857Ма ло ше вић ПСсшр: 1922; Ксшр: 1924Ма на си јев Кк: 1906Ма но ил Ск: 1798Ма но и ла Ск: 1799; Кк: 1810Ма но и лић Св: 1855Ма ној лов ПСк: 1783; Кк: 1799Ма ној ло вић ПСв: 1781; Ку: 1865Ма но са вље вић Ск: 1906Ма ри јан Лк: 1868Ма ри ја нов Лк: 1869Ма рин Кк: 1806Ма рин ко Ку: 1796; Лу: 1877; ПСк: 1884Ма рин ков ПСк: 1782; Кв: 1800; Лв: 1850Ма рин ко вић Кк: 1781; ПСу: 1805; Лбцг: 1859; Ск: 1893Ма рин ку Лк: 1900; Кк: 1920Ма ри чић ПСсшр: 1929Мар јан Ск: 1797; ПСв: 1820; Лк: 1881Мар ја нов ПСу: 1779; Ск: 1789; Лу: 1868Мар ко Кк: 1803; Лв: 1850Мар ков ПСу: 1780; Кк: 1796; Ск: 1824; Лк: 1866Мар ко вић Кк: 1781; Сбцг: 1886Мар куц Ку: 1799Мар тин ПСу: 1794; Лк: 1850; Ск: 1948Мар ти нов ПСк: 1782Мар ти но вић Лк: 1850Ма те јев ПСк: 1793Ма теј ка Лу: 1868Ма чеј ка Лк: 1858Мер ћин Кк: 1800Ми гал ко ПСк: 1934Ми дин ПСшк: 1951Ми јај ло Ск: 1795Ми јај лов Ск: 1798

139

Ми јат ПС: 1801Ми ја тов ПСв: 1785; Сшр: 1920; Ксшр: 1972Ми јин ПСу: 1788Ми ју чин ПСв: 1811; Ку: 1855; Ск: 1898Ми кин ПСу: 1799; Ск: 1801Ми кло ше ску Св: 1857Ми клу ше ску Ск: 1858Ми ла Ку: 1895Ми ла дин Ск: 1830Ми ла ди нов Ск: 1852Ми ла ди но вић Сбцг: 1935Ми лан Лу: 1851Ми лан ков Ск: 1845Ми лан ко вић ПСв: 1806; Кв: 1813Ми лен ко вић Ксшр: 1956Ми ле та Ск: 1789; Кв: 1819Ми ле тин ПСу: 1787; Кв: 1809; Ск: 1845Ми ли вој Кк: 1799; Ск: 1803; ПСв: 1822Ми ли во јев ПСв: 1779; Кк: 1890; Ссшр: 1926Ми ли во јић Кк: 1845Ми лин ПСу: 1779; Ск: 1789; Кк: 1809; Лу: 1850Ми лин ков Ск: 1789Ми ли нов Ск: 1830Ми ли тар ски Кбцг: 1905; Лсшр: 1919Ми лић ПСв: 1796; Кк: 1804; Лв: 1868Ми ли ћев ПСу: 1779Ми ло ван ПСв: 1782; Ку: 1801; Ск: 1801Ми ло ва нов ПСк: 1830Ми ло сав ПСв: 1797Ми лош Ск: 1797; ПСв: 1822; Лв: 1856Ми ло шев Ск: 1789; ПСв: 1794Ми ло ше сков Ск: 1947Ми ло шов Ск: 1857Ми лу тин ПСу: 1786; Кв: 1802; Ск: 1884Ми лу ти нов ПСв: 1783; Ск: 1869Ми лу ти но вић ПСк: 1797; Ск: 1922Ми ре ско Лк: 1868; Св: 1893Ми ре сков Ск: 1946Ми ре ску Лу: 1861Мир ко Ск: 1804; Лк: 1885Мир ков ПСу: 1781; Ск: 1799; Кк: 1857Мир ко вић Кк: 1865; Ск: 1887Ми ро вић Лбцг: 1776Ми рон Ск: 1959 Ми тров ПСу: 1788; Ск: 1904: Лсшр: 1946; Ксшр: 1950Ми тро вић Кк: 1921; Лсшр: 1921

140

Ми уц Кк: 1781; Лу: 1857; ПСк: 1881Ми ха ил ПСв: 1797; Ку: 1808Ми ха и ло Ку: 1801Ми ха и лов ПСу: 1780; Кк: 1799; Лк: 1893Ми ха је ску ПСк: 1935Ми хајл Кк: 1808Ми хај лов ПСв,к: 1782; Кк: 1799; Ск: 1802Ми хај ло вић ПСбцг: 1767; Кк: 1794Ми хуц ПСв: 1795; Кк: 1801; Лк: 1851Ми ху цин Кк: 1859Ми ху цић Кв: 1839Ми шин Ск: 1805Ми шко Ск: 1803; Ку: 1812; Лу: 1870Ми шков Ск: 1799Ми шко вић Ск: 1903Ми шку Лв: 1854Мла де нац ПСу: 1865Мла де нов ПСу: 1783Мла де но вић Кшпсет: 1924Мој син ПСу: 1792Мо кан Лк: 1991 Мол до ван Кк: 1794; ПСк: 1890; Ск: 1970Мо мир Ск: 1799; Кк: 1813Мо ми ров ПСв,к: 1781; Ск: 1804; Кв: 1846Мо ше ско Ссшр: 1930; ПСсшр: 1937Мун ћан ПСбцг: 1900; Лу: 1904Му рар ПСк: 1816Му тав ски ПСк: 1957; Ск: 1975

На ло вић Сбцг: 1940Не да Лу: 1894Не дељ ко вић ПСк: 1926; Лсшр: 1957Не де шан Ск: 1860Не дин Ку: 1796; Св: 1845; Лу: 1850Не дић Ку: 1801; ПСв: 1817Не до мач ки Ксшр: 1922Не над Ск: 1829Не на дов ПСв: 1782 ПВ; Ск: 1798Не на до вић Ск: 1922Не шко Кв: 1819Нешку Лв: 1854; Св: 1885; ПСк: 1919Не шу Лк: 1859Ни кин ПСв: 1802Ни кич Лв: 1858; Ск: 1905Ни ков ПСв,у: 1782Ни ко ла Ск: 1833

141

Ни ко ла јев ПСу: 1800Ни ко лин ПСв: 1781; Ск: 1794; Лв: 1850Ни ко лић ПСк: 1784; Ск: 1833; Кк: 1883Ни ку ли ца ПСк: 1948Нин ко Ск: 1803Нин ков Ск: 1796Но вак Ск: 1803; ПСк: 1912Но ва ков Ск: 1826; ПСк: 1959; Кк: 1969Но ва ко вић Ск: 1827; ПСк: 1902Об рад Ск: 1795; ПСк: 1828; Кк: 1912Об ра дов Кк: 1903; ПСсшр: 1945Обрк не же вић Ск: 1892; Кк: 1912Он ча ПСк: 1983Опр ја Св: 1885Осто јин Ск: 1795; ПСк: 1866; Кк: 1915Осто јић ПСсшр: 1966

Па вли шан Ск: 1936Па влов ПСк: 1781; Лв: 1855; Кк: 1857Па вло вић ПСв: 1780; Кв: 1800Пан ду рац ПСв: 1787Пан ду ро вић Кв: 1848; Ск: 1851Па јин ПСу: 1787Па јић Кк: 1917Па ку рар ПСк: 1870Па нин Ку: 1806Па ско вић ПСбцг: 1895Па ско та ПСк: 1845Па шка ПСк: 1978Па у ли шан Ск: 1929Па у нов ПСу: 1781Пе ја нов ПСсшр: 1963Пе јић ПСк: 1927 Пе лић Кк: 1781; ПСв: 1782; Св: 1852; Лв: 1861Пе ра Лв: 1852 Пе рин ПСк: 1781; Кк: 1796; Ск: 1827; Лк: 1852Пе рић Ск: 1928Пер ко Кв: 1847Пер ку Лк: 1858 Пе так Кв: 1845; Лв: 1882 Пет ков ПСу: 1785; Кк: 1939Пе тров ПСу: 1784; Кк: 1794; Ск: 1826Пе тро вић ПСв,к: 1781; Кбцг: 1791; Ск: 1825; Лк: 1866Пе шкир Кк: 1969Пла је ру Кк: 1968По лак Кк: 1902

По ме лић Ку: 1814По пјан ПСсшр: 1920По ђин ПСв: 1782По пов ПСк: 1808По по вић ПСбцг: 1758; Кбцг: 1776; Сбцг: 1776; Лсшр: 1924Пре дић Кк: 1889; Лк: 1889Про да но вић ПСбцг: 1899Пук Ск: 1967Пу тин ПСв: 1789; Ск: 1825Пу тић ПСк: 1921; Ксшр: 1926

Ра да шин Ксшр: 1935; Ссшр: 1939Ра дин Ск: 1794; Кк: 1795; ПСк: 1796; Лв: 1854Ра дић Ск: 1803; Ку: 1817; ПСк: 1906Ра ди во је вић ПСбцг: 1905Ра до јић ПСу: 1896Ра до ји ца ПСв: 1813; Ку: 1819Ра до ји цин ПСк: 1799; Ск: 1801Ра до ји чин ПСв: 1810; Св: 1864Ра до ји чић ПСу: 1896Ра до сав ПСк: 1802; Ск: 1827Ра ду лов Ск: 1907Ра јин ПСв: 1785; Ск: 1803; Кв: 1808Ра јић ПСк: 1864; Кк: 1942Рај ко Кк: 1799Рај ков Кк: 1796; ПСк: 1835Рај ко вић ПСв: 1811Ра кин Ск: 1805Ра кић ПСу: 1896Ра ко ви цан Лв: 1857Ра ни сав Ск: 1789; ПСв: 1804; Ку: 1831; Лв: 1889Ра ни са вљев Ск: 1824Ран ко Кк: 1799Ран ков ПСв: 1782; Ск: 1797Ран ко вић ПСв: 1830 Ра цић ПСбцг: 1935 Рац ков Ск: 1935 Ре ка шан Кв: 1800Ре ке шан ПСв: 1782; Ск: 1924; Кк: 1974Ри ба ро вић Лк: 1863Ри ста Ск: 1795Ри стин ПСк: 1785; Ск: 1795; Лу: 1850; Кв: 1852Ри стић Кв: 1813Ро ман Лу: 1886Ро сић ПСсшр: 1952Ро шку љец ПСбцг: 1899

142

Ру жин ПСк: 1802Ру са лин ПСк: 1843

Са бо Ск: 1987Са бов Ск: 1855Са вин Ск: 1795; Кк: 1800; ПСк: 1823Са вић ПСк: 1780; Ку: 1805; Лшпсет: 1910 Са ву лов ПСу,в: 1785Се ве ре ску Ск: 1901Се ве рин Ск: 1923Се ку лин ПСв: 1782; Ск: 1794; Кв: 1822Се ку лић Ск: 1795; ПСк: 1870; Кк: 1888Се ме у нов ПСв: 1796Сен тић Кв: 1845Сер бо ван Кв: 1852; ПСк: 1864Си лин ПСсшр: 1967 Си ма Кк: 1799Си ме о нов ПСк: 1793Си ме у нов ПСк: 1799Си мин Ск: 1797; Ку: 1798Си ми о нов ПСв: 1791Си ми о но вић ПСк: 1801Си мић Кв: 1823; Ск: 1890; ПСбцг: 1901; Лсшр: 1937Си мон Ск: 1836Си мо нов Ск: 1833Си мо но вић ПСбцг: 1791Си ро тан Лк: 1898Ску шан Лк: 1882Спа та ри ју Ск: 1931Ср бо ван Кв: 1852; ПСк: 1862Ср бу ПСк: 1813Ср бу лов ПСк: 1780Ста јин ПСк: 1785Ста јић ПСк: 1789; Кв: 1823Стан Лу: 1858 Ста ни ћин Лк: 1892Ста ниш Лу: 1853Ста ни шин ПСв: 1795Стан ков ПСв: 1782; Ск: 1795; Кв: 1852Стан ко вић Кв: 1805Сте јин ПСу: 1896Сте јић Лу: 1853Сте пан Ск: 1805; Лу,к: 1850Сте па нов ПСв: 1782; Ск: 1789Сте фан Ск: 1833; Лк: 1870Сте фа нов Ск: 1829

143

144

Сто и жић Кв: 1825Сто ја Ск: 1797; ПСк: 1858Сто ја дин Ск: 1799; ПкС: 1891Сто ја ди нов ПСк: 1785; Ск: 1789Сто ја ди но вић Кв: 1818Сто јан Ск: 1906 ПКСто ја нов ПСв: 1782; Ск: 1911Сто ја но вић ПСв: 1828Сто јин ПСв: 1780; Ск: 1795; Кк: 1799Стој ко Ск: 1804Стој ков ПСк: 1785; Ск: 1803Стој ку Лу: 1859Стој ку ле ску Лу: 1851; ПСк: 1879Стој ло вић Кк: 1814Сто кин Ск: 1794Стра ин ПСк: 1793Стра и нев ПСу: 1788 Стра и нов ПСк: 1789Стре ин ПСк: 1793; Кв: 1807Стре и нев ПСв: 1798Су јић Кк: 1781; ПСв: 1822; Св: 1862; Лв: 1883

Та нац ков Ск: 1800Те о до ров Ск: 1830Те о до ро вић Ку: 1829Те о ђер Ку: 1799Те шан Ск: 1831Те шић ПСк: 1915То дор Ск: 1798; Лк: 1856То до ров ПСу: 1789; Ссшр: 1959То ма Кк: 1783; ПСк: 1865То мин Кк: 1913; ПСсшр: 1920; Ск: 1925То мић Кк: 1781; Ск: 1827; Лв: 1854; ПСк: 1860То па ла Ск: 1834; ПСк: 1861; Кк: 1891То па лов Ск: 1830; ПСк: 1888; Кк: 1911То па ло вић Ск: 1869; Кк: 1911То по ло вић ПСв: 1793То по лов чан ПСв: 1796; Лв: 1874То по лов ча нин ПСв: 1779То по лов ча ну ПСу,к: 1798То по лов чић Ск: 1824; Кк: 1906Тот Ск: 1885Тра ил Кв: 1800Тра и ла Лк: 1860Тра и лин Кв: 1825Три пун ски Лу: 1886

145

Ћи рић Лк: 1859; Кк: 1949Ћу ри лов Св: 1864Ћу сло вић ПСсшр: 1935

Ули цај Ск: 1979 Ушку ла ПСк: 1867 Ушку лин ПСк: 1856

Фе мић ПСшк: 1951Фи би шан ПСк: 1807Фи лин Ск: 1826; Кк: 1863Фи ли пов ПСк: 1833Фи ли по вић ПСбцг: 1758; Кв: 1819Фин кић Ск: 1833Фин ко вић Су: 1851; ПСк: 1853Фло рин ПСв: 1796Фло рић ПСу,к: 1781; Кв: 1823; Ск: 1898

Хан чер јук ПСк: 1946 Хо до шан Ск: 1829Хра ни слав ПСк: 1901

Цве јин ПСу: 1787; Ск: 1794Цр ни ПСу: 1785; Ск: 1832; Кк: 1925Цр нић ПСу: 1779Цу кан Ск: 1834Цу ка нов Су: 1845; Кк: 1918; ПСк: 1927

Ча нић ПСк: 1829Че шљар ПСв: 1811 Чи змаш ПСк: 1818; Ск: 1890Чин ков ПСк: 1830Чин ку ПСк: 1812Чин кул ПСу: 1781Чин ку лов ПСк: 1808Чо лак Лк: 1894 Чо ла ко вић ПСсшр: 1952

Џа јић ПСв: 1779; Лв: 1851Џин ку лов ПСк: 1808Џу кин ПСу: 1858Џу ра Лу: 1866

Ште фан Лк: 1892Шу бин Ск: 1912Шу ма ров ПСу: 1794Шу ша но ви чан Лу: 1858Шу штран ПСк: 1793Шу штра нин ПСк: 1790

146

ЛИ ТЕ РА ТУ РА

Ко стић 1925: С. Ко стић, Ше ма ти зам пра во слав не срп ске Епар хи је те ми швар ске у Кра ље ви ни Ру му ни ји за 1924. го ди ну, Те ми швар, Штам па ри ја Бра ће Чен деш.

Пе ри нац 1984: Ј. Пе ри нац, С. Пе ри нац, Ј. По по вић, Ба нат ска Цр на Го ра, у: Љ. Сте па нов, С. Мар ков, Ј. Пе ри нац, С. Пе ри нац, Ј. По по вић, Из се ла у се ло, Бу ку решт, Из да вач ко преду-зе ће Кри те ри он, 365–507.

Са бљић 1996: Д. Са бљић, Срп ско школ ство у Ру му ни ји 1919–1989. Пре ма ау то ро вом ру ко пи-су са ста вио, до пу нио и при ре дио за штам пу Сте ван Бу гар ски, Те ми швар, Де мо крат ски Са вез Ср ба и Ка ра ше ва ка у Ру му ни ји.

Сте па нов 2014: Љ. Сте па нов, Ста ти стич ки по да ци о Ср би ма у Ру му ни ји, Те ми швар, Са вез Ср ба у Ру му ни ји.

Це ро вић 1997: Љ. Це ро вић, Ср би у Ру му ни ји од ра ног сред њег ве ка до да на шњег вре ме на, Но ви Сад, Ма ти ца срп ска.

Fe neşan 1981: C. Fe neşan , Do cu men te me di e va le bănăţene, Ti mişoa ra, Edi tu ra Fac la.Su ciu 1967: C. Su ciu, Dicţio nar isto ric al localităţilor din Tran sil va nia, vol. I, A–N, Bu cu reşti , Edi-

tu ra Aca de mi ei Re pu bli cii So ci a li ste RomâniaSu ciu 1968: C. Su ciu, Dicţio nar isto ric al localităţilor din Tran sil va nia, vol. II, O–Z, Bu cu reşti ,

Edi tu ra Aca de mi ei Re pu bli cii So ci a li ste România.

MI CUL DICŢIO NAR ONO MA STIC AL SÂRBILOR DIN MUN TE NE GRU BĂNĂŢEAN (SEC. XVI I I–XX)

Ži va Mi lin

Re zu mat

Din pro to co a le le ma tri co le ale bo te zaţilor, cu nu naţilor şi de ce daţilor, întocmite de pa ro hi i le sârbe ale aşa de nu mi tu lui ţinut Mun te ne gru Bănăţean (Cralovăţ, Lu ca reţ, Pe tro va-se lo, Stan ci o va), mai puţin din al te sur se la îndemână, au fost ex cerp ta te nu me le de bo tez şi nu me le de fa mi lie ale sârbilor ca re formează po pu laţia stabilă şi ale ce lor ca re au trăit do ar tem po rar în are a lul menţio nat. Pe ri o a da de timp cuprinsă este 1779–2000, cu menţiu nea că luc ra rea nu a pu tut fi completă, dat fi ind că nu s-au păstrat to a te pro to co a le le ma tri co le. La fi e ca re nu me sau pre nu me sunt menţio na te prin si gle lo ca li ta tea şi pro to co lul/sur sa, apoi anul pri mei atestări. Sunt cu prin se cca 800 nu me de bo tez şi 660 nu me de fa mi lie.

SMALL ONO MA STIC DIC TI O NARY OF THE SERBS FROM THE BA NAT MON TE NE GRO (18TH – 20TH CEN TURY)

Ži va Mi lin

Re zu mat

From the re gi sters of the bap ti sed, wed ded and de ce a sed per sons in the Ser bian pa ris hes of the so-cal led Ba nat Mon te ne gro (Cralovăţ, Lu ca reţ, Pe tro va se lo, Stan ci o va) and from ot her so ur ces, the aut hor has ex trac ted the gi ven na mes and su r na mes of the Serbs which form the sta ble po pu la tion, as well as of tho se who only tem po ra rily li ved in that area. The co ve red pe riod is 1779–2000, but the study is not com ple te, so me of the re gi sters be ing lost. For every na me or sur na me the ab bre vi a tion of the pla ce of ori gin is men ti o ned, as well as the so ur ce and the year of first at te sta tion. Abo ut 800 na mes and 660 su r na mes ha ve been in ven to ried.

147

МА ЛЕНЬКИ Й ОНО МА СТИ КОН СЕР БОВ В БА НАТ СКОЙ ЧЕР НО ГО РИИ (XVI II – XX в.)

Жива Милин

Резюме

В оно ма сти ко не со браны име на и фа ми лии серб ских жи те лей в четырех ру-мынских на се ле ниях в уе зде Ти миш, ко торые фор ми руют Ба нат скую Че р но го-рию: Кра ле вац, Лу ка ре вац, Пе тро во Се ло и Стан че во. Име на и фа ми лии выпи саны из ло кальных ма три че ских книг и иных цер ковных, школьных и исто ри че ских ис точ ни ков, в ко торых они были ре ги стро ваны с 1779 по 2000 гг. Име на и фа ми-лии по сле до ваны го дом пер вой ат те ста ции и ис точ ни ком. Оно ма сти кон со дер жит око ло 800 имен и 660 фа ми лий.

UDC 821.163.41.09 Radičević B.821.163.41(498)

С т е в а н Б у г а р с к и

О ПРО СЛА ВИ СТО ГО ДИ ШЊИ ЦЕ РО ЂЕ ЊА БРАН КА РА ДИ ЧЕ ВИ ЋА У РУ МУ НИ ЈИ

СА ЖЕ ТАК: Го ди не 1924. срп ски пе ри о дик у Те ми шва ру пи сао је па те тич но о Бран ку Ра ди че ви ћу по во дом сто го ди шњи це ње го во га ро ђе ња и по зи вао на до стој-но обе ле жа ва ње ју би ле ја. При год на про сла ва одр жа на је у Ре ка шу у ор га ни за ци-ји Шо кач ко га пе вач ког дру штва, уз уче шће Пе вач ко га од се ка дру штва „Сло га” из Те ми шва ра. Иа ко не из ри чи то, у ли сту су опи са ни и по је ди ни кон цер ти у Те ми-шва ру у окви ру ко јих су ве ро ват но из во ђе не ком по зи ци је на Бран ко ве тек сто ве.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Бран ко Ра ди че вић, Те ми швар, Ре каш, Шо кач ко пе вач ко дру штво, До бро твор но дру штво „Сло га” у Те ми шва ру.

Ка да је 1924. го ди не обе ле жа ва на сто го ди шњи ца Бран ко во га ро ђе ња, гра ни це на ци о нал них др жа ва на тлу бив ше Ау стро у га р ске бе ху већ по ву че-не, и ше зде се так на се ља, ве ћих и ма њих, у ко ји ма је би ло Ср ба, за те кло се на те ри то ри ји по сле рат не Ру му ни је. У на ста лим усло ви ма у Ру му ни ји је из ла зио је дан је ди ни срп ски пе ри о дик, „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру-штве ни лист”, по кре нут у Те ми шва ру при Епар хи ји 1921. го ди не.

У том ли сту је 1924. об ја вљен, у ду ху вре ме на па те ти чан, на пис под на-сло вом Сто го ди шњи ца ро ђе ња Бран ка Ра ди че ви ћа, ко ји гла си:

26. мар та т. г. на вр ши ло се 100 го ди на ка ко се ро дио Бран ко Ра ди че вић, ве ли ки срп ски пе сник, ко ји је сво јом ду шом и сво јим пе сма ма осун чао је дан део на шег жи во та, на ше на род ња штво про шлог ве ка и не ко ли ко ге не ра ци ја на ших ин те лек ту а ла ца. У там не и пе си ми стич ке сфе ре на ших ду ша он је уно сио ве дри ну и пу ну све тлост, а ње го ве пе сме и да нас, по сле то ли ких ре-во лу ци о нар них по ре ме ћа ја и ства ра ња но вих пра ва ца жи во та, вр сне су да ти под стре ка осун ча ном схва та њу чо ве ка и жи во та.

У то вре ме бо ри ла су се два кул тур на прав ца у на шој сре ди ни: ста ри ји, кон зер ва тив ни пра вац, и пра вац мо дер ног на род ња штва, но шен на пле ћи ма Ву ка се ља ка из ср би јан ског Ја дра, а у ср ца уне сен пе сма ма Бран ка Ра ди че ви-ћа. Дру ги је пра вац по бе дио, а ње го ва уну тра шња са др жи на и да нас је је дан део са др жи не на шег на род ња штва.

Бор ба на род ња штва Ву ко вог и Бран ко вог вре ме на од и гра ва ла се на по љу је зич ком, где је по бе ди ло Ву ко во на че ло „Пи ши као што го во риш”, што је Бран ко у сво јим пе сма ма вр ло окрет но из вео, те се и из да ње ње го вих пе са ма сма тра као мо ме нат по бе де и про бо ја за ста ре лог фрон та.

150

Осим је зич ке ве дри не и чи сти не Бран ко је у на ше на род ња штво унео и дру гих све жих стру ја, унео је култ све тло сти.

Пре ли стај те ње го ве пе сме, и чим их поч не те пре ли ста ва ти, јар ко су на шце ће се по че ти на вас да осме хи ва, јер су Бран ко ве пе сме пу не сун ца, све тло сти, ва зду ха, не ба, зе ле ни ла, све жег во ћа, ли шћа и цве ћа.

На ша на род на ду ша, про чи шће на у тој по је зи ји, треп ти као ви ла у ва зду-ху пу ном ми ри са од ли пе, ба гре ма и љу би чи це, и то је оно што да је це ну на-род ња штву, ко је је про шло кроз ду шу Бран ко ву и де лом кроз ду шу ње го ве ге не ра ци је.

Ко ли ко смо по зи тив не ко ри сти има ли од Бран ко ва кул та, то зна мо ми, већ вре ме ни ти љу ди, ко ји за пам ти смо пре нос Бран ко вих ко сти ју, па за тим Бран ков ути цај на кар ло вач ке ге не ра ци је осам де се тих го ди на.

Кар лов ци су би ли гне здо на шег на род ња штва, а осам де се тих го ди на је про шло кроз њих не ко ли ко бо го слов ских и гим на зиј ских на ра шта ја, ску пље-них из сви ју на ших кра је ва, да се за тим ра зи ђу на све на ше че ти ри стра не. Те су ге не ра ци је би ле ду бо ко ин спи ри са не кул том Стра жи ло ва, гру ди тих ге не ра-ци ја су се ви со ко на ди ма ле, мо рал њи хов био је за ви дан, а дух њи хов та ла сао се на да ле ко и на ши ро ко.

Же ли мо да ових ме се ца про сла вља ња Бран ко ве сто го ди шњи це култ Бран-ка и Стра жи ло ва за хва ти ду бља ко ре на и оно ли ко за та ла са ду шу на род ну, ко ли ко ју је за та ла сао у до ба пре но са ко сти ју из Бе ча на Стра жи ло во.1

Да ли је и ко ли ко од јек нуо овај на пис у на шем дру штву мо же се про це-ни ти из јед не је ди не ју би лар не про сла ве упри ли че не Бран ку у по част, али не у Те ми шва ру, не го у Ре ка шу.

Ре каш је из ме ђу два ра та ва жио као ве ће и на пред но ба нат ско се ло, са на ци о нал но ша ро ли ким ста нов ни штвом. Го ди не 1920. у ме сту је за бе ле же но чак 4158 жи те ља, од че га Не ма ца 1863, Ма ђа ра 1129, Ру му на 209, Је вре ја 34 и иних 923.2

У оне ине, не и ме но ва не, ура чу на то је и сло вен ско ста нов ни штво ка то-лич ке ве ро и спо ве сти, ко је се бе на зи ва Шок ци ма, а за бе ле же но је у ме сту већ у XVII ве ку. Иа ко јед но вер ни са Нем ци ма и Ма ђа ри ма, иа ко по бро ју мно го ис под њих (по по да ци ма из 1927. го ди не би ло их је 772 ду ше), Шок ци су има ли сво ју чвр сту ет нич ку за јед ни цу и свој за себ но ор га ни зо ва ни дру-штве ни и кул тур ни жи вот, има ли су сво ју Чи та о ни цу, али је нај по зна ти је би ло Шо кач ко пе вач ко дру штво, осно ва но 1888. го ди не. Ре ка шки Шок ци су има ли ве зе са кул тур ним дру штви ма у Хр ват ској,3 али и са срп ским кул тур-ним фор ма ци ја ма у Те ми шва ру.

Нај ви ше се за ус по ста вља ње и одр жа ва ње тих од но са за ла гао Јо ца Ћо сић, чи нов ник, ка сни је и учи тељ у Ре ка шу.

Још 1922. ре ка шки Шок ци ус по ста вља ју са рад њу са Срп ском пе вач ком дру жи ном у Те ми шва ру. У не ко ли ко на вра та до ла зи ли су у Те ми швар и при-ре ђи ва ли кон цер те као го сти Срп ске пе вач ке дру жи не, ко ја је за тим уз вра ћа ла

1 „Гла сник”, IV, бр. 11, 15. 4. 1924: 86.2 C. Mar ti no vi ci, N. Is tra ti, Dicţio na rul Tran sil va ni ei, Ba na tu lui şi ce lor lal te ţinu tu ri ali pi te,

Cluj 1921: 205.3 Pe tar Vla šić, Hr va ti u Ru munj skoj. Pu to pi sno­po vi je sne cr ti ce s na rod nim obi ča ji ma, Be o grad

1928: 8–11.

151

по се те. На про сла ви 35. го ди шњи це Шо кач ко га пе вач ког дру штва у Ре ка шу 14. апри ла 1923. уче ство ва ла је и Срп ска пе вач ка дру жи на.

У ме ђу вре ме ну, услед не спо ра зу ма у Срп ској пе вач кој дру жи ни и ис-кљу че ња не ких кључ них чла но ва, осно ва но је у Те ми шва ру 1922. и зва нич-но ре ги стро ва но 1923. го ди не но во дру штво, под на зи вом „Сло га”, ко је се де фи ни са ло као до бро твор но, а има ло је ви ше оде ље ња, од ко јих је хор био нај по зна ти ји. Вр ло по крет на и пред у зи мљи ва, вр ло рад на и ам би ци о зна, „Сло га” је већ го ди ну да на по осни ва њу по ста ла озби љан так мац Срп ској пе вач кој дру жи ни.4

По вод за јед ну са рад њу Шо ка ца из Ре ка ша и Ср ба из Те ми шва ра ука зао се 1924. го ди не, ка да је 4. ма ја упри ли че но го сто ва ње Пе вач ко га оде ље ња До бро твор но га дру штва „Сло ге” у Ре ка шу ра ди за јед нич ке про сла ве сто го-ди шњи це ро ђе ња Бран ка Ра ди че ви ћа.

На же ле знич кој ста ни ци го сти су до че ка ни с му зи ком, а по здра вио их је Јо ца Ћо сић. От по здра вио је и за хва лио за леп до чек пред сед ник „Сло ге” др Ми ли вој Сте фа но вић, а Пе вач ко оде ље ње је под упра вом Пе тра Ко сти ћа от пе ва ло: До мо ви но, ми ла ма ти. Го сти су до пра ће ни на им по зант ни трг код ка то лич ке цр кве, где их је по здра вио Иван Јан ку лов, осни вач и пред сед ник Шо кач ко га пе вач ког дру штва од 1888. го ди не. От по здра вио је те ми швар ски учи тељ Вла ди мир Жи вој нов. Де вој чи це су пре да ле пред сед ни ку и хо ро во ђи цве ће.

Усле ди ла је шет ња жи во пи сном око ли ном, дру же ње и за јед нич ка ве-че ра, а на кон то га кон церт са сле де ћим про гра мом:

– Шо кач ко пе вач ко дру штво из ве ло је пе сме: Хим на (ком по зи тор Јо ван Прајс Ја вор ски) и На пред.

– Пе вач ко оде ље ње „Сло ге” от пе ва ло је: Ми сли мо је (ком по зи тор Кла-јић) и Хај за гр ље ни (ком по зи тор Ра јић).

Пре да ва ње о жи во ту Бран ка Ра ди че ви ћа одр жао је Јо ца Ћо сић.– Ме шта нин Иван Јан ку лов от пе вао је Бран ко ву пе сму Кад мли ди јах

умре ти (ком по зи тор Хат це), уз прат њу хар мо ни ју ма, за ко јим је био Бо но ми, та ко ђе ме шта нин, али не Шо кац.

– Ша љив мо но лог са ста вио је и из го во рио ме шта нин Мар ко Ви мер.По сле кон цер та усле ди ла је игран ка, ко ја је, по ле пом ба нат ском оби-

ча ју, по тра ја ла до зо ре, од но сно до вре ме на ка да су Те ми швар ци мо ра ли да се вра те во зом.

Не пот пи са ни но вин ски из ве штач је це ли до га ђај про пра тио сво јим вео-ма по вољ ним ко мен та ром:5

Шо кач ко пе вач ко дру штво рас по ла же ле пим гла со ви ма и из ва ђа ве што сво је пе сме, што је за слу га свих вред них пе ва ча, а на ро чи то хо ро во ђе Ву ко-ви ћа6, чи ји је труд на гра ђен бур ним апла у зи ма. И оста ле тач ке из ве де не су на оп ште за до вољ ство. Пре да ва ње Ћо си ће во са слу ша но је са на пе том па жњом,

4 Са ва Илић, При лог о хор ској де лат но сти Ср ба у Те ми шва ру и Ба на ту (1868–1944), Бу ку-решт 1978: 76–78.

5 „Гла сник”, IV, бр. 14, 1. 6. 1924: 110.6 Учи тељ шо кач ке шко ле Сте пан Ву ко вић.

152

а ло во ров ве нац од не ло је са за ба ве Пе вач ко оде ље ње „Сло ге”, ко је је по зна-том ве шти ном и пре ци зно шћу пе ва ло, оча рав ши слу ша о це...

По здра вља ју ћи и овом при ли ком на шу бра ћу Шок це, мо ра мо по хва ли ти на ро чи то рев ност Јо це Ћо си ћа, ко ји не у мор но ра ди на на ци о нал ном уна пре-ђе њу и про све ћи ва њу сво га на ро да и ко ји је, ето, пр ви по хи тао у овим кра је ви-ма око при ре ђе ња про сла ве о Бран ко вој 100-го ди шњи ци.

За кључ на ре че ни ца гла си: „На да мо се да ни на ше срп ске уста но ве не ће за о ста ти за ре ка шким Шок ци ма.”

Ко ли ко год би ло не при јат но ре ћи, по сле пре ли ста ва ња свих бро је ва „Гла сни ка” из 1924, ни је се на шла дру га вест о ју би лар ној све ча но сти по во-дом Бран ко ве сто го ди шњи це. Одр жа ни су ре дов на по се ла, за ба ве, кон цер ти и игран ке; оста је да се, као и не ка да њи не пот пи са ни но ви нар, по на да мо да је на тим при ред ба ма би ло и та ча ка Бран ку у част.

За са да са мо на по ме на да је до ста вре ме на пре то га, на кон цер ту „Сло ге” 26. де цем бра 1922. у Те ми шва ру, пре ма штам па ном про гра му, сле ди ло да гост, бе о град ски опер ски пе вач Во ји слав Ту рин ски, от пе ва и ком по зи ци ју Ј. Хат цеа на пе сму Бран ка Ра ди че ви ћа Кад мли ди јах умре ти. У јед ној не мач-кој но вин ској ре пор та жи о том кон цер ту на ве де не су тач ке про гра ма, уз тач но оба ве ште ње да је Во ји слав Ту рин ски от пе вао по јед ну ари ју из опе ра То ска и Ма нон.7 У срп ском при ка зу пот пи са ном М. сто ји да је Во ји слав Ту рин ски „от пе вао у 2 ма ха 4 пе сме”, а не ка же се ко је. У срп ском при ка зу, ме ђу тим, не го ду је се због јед ног од сту па ња од на ја вље но га про гра ма, али ни је у пи та-њу ре пер то ар Во ји сла ва Ту рин ског;8 та ко оста је мо гућ ност да је пе сма Кад мли ди јах умре ти ипак том при ли ком от пе ва на.

DE SPRE ANI VER SA REA ÎN ROMÂNIA A CEN TE NA RU LUI NAŞTE RII LUI BRAN KO RA DI ČE VIĆ

Ste van Bu gar ski

Re zu mat

În anul ju bi li ar 1924 zi a rul lo cal sârb din Ti mişoa ra a pu bli cat un ma te rial pa te tic, su bli ni ind im por tanţa po e tu lui Bran ko Ra di če vić pen tru întemeierea şi de zvol ta rea be le-tri sti cii sârbe mo der ne şi şi-a ex pri mat do rinţa ca ju bi leul să fie un pri lej de con fir ma re a ade zi u nii ge ne raţii lor ac tu a le la ide i le ca re l-au ani mat pe po et la jumătatea se co lu lui XIX.

În con ti nu a re este prezentată se ra ta festivă dedicată în întregime ju bi le u lui, orga-nizată la Re caş de către So ci e ta tea de Cântări a po pu laţie i şocaţilor din lo ca li ta te cu par ti ci pa rea Societăţii Fi lan tro pi ce „Slo ga” din Ti mişoa ra.

Negăsind în pe ri o di ce al te festivităţi ju bi li a re, au to rul remarcă prin tre rânduri po si bi li ta tea ca în ca drul anu mi tor pro gra me ar ti sti ce ale vre mii la Ti mişoa ra să fi fost in ter pre ta te une le din creaţii le lui Bran ko Ra di če vić.

7 „Te me swa rer Volksblatt”, 7, 10. 1. 1923: 3; на вод пре ма: С. Илић, на в. де ло: 78–79.8 „Гла сник. Цр кве ни, школ ски и дру штве ни лист”, III 1923, бр. 3, 20. 1. 1923: 28.

153

ON THE CEN TEN NIAL AN NI VER SARY IN RO MA NIA OF BRAN KO RA DI ČE VIĆ’S BIRTH

Ste van Bu gar ski

Sum mary

In ju bi lee year 1924, the lo cal Ser bian new spa per in Ti mişoa ra pu blis hed a pat he tic ar tic le in which po et Bran ko Ra di če vić’s ro le in fo un ding and de ve lop ment of mo dern Ser bian li te ra tu re was po in ted out. The aut hor of the ar tic le ex pres sed his wish that the cen ten nial of Ra di če vić’s birth sho uld pro vi de an oc ca sion for cur rent ge ne ra ti ons to ex press the ir ad he ren ce to the ide as which in spi red the po et in mid-19th cen tury.

The pa per furt her de scri bes the fe sti ve eve ning held in Re caș on the oc ca sion of the cen ten nial, by the lo cal Sin ging So ci ety of the Šok ci, with the par ti ci pa tion of the Phi-lan thro pic So ci ety “Slo ga” from Ti mişoa ra.

Not ha ving fo und in the pe ri o di cals of the ti me ot her men ti ons of ce le bra ti ons of the cen ten nial, the aut hor sug gests the pos si bi lity that so me of Bran ko Ra di če vić’s works might ha ve been in clu ded in ar ti stic pro gram mes in Ti mişoa ra.

UDC 321.61:929 Karađorđević A.

С т е в а н Б у г а р с к и

БО РА ВАК И СМРТ КНЕ ЗА АЛЕК САН ДРА КА РА ЂОР ЂЕ ВИ ЋА У ТЕ МИ ШВА РУ

СА ЖЕ ТАК: По сле свр га ва ња с пре сто ла Ср би је кнез Алек сан дар Ка ра ђор-ђе вић бо ра вио је у Те ми шва ру 1859. го ди не, ка да му се ро дио син Ар сен, и по но во на кон 1880. го ди не до сво је смр ти 1885. У на пи су се, из при мар них из во ра, об ја-вљу ју упи си о кр ште њу кне за Ар се на и смр ти кне за Алек сан дра, та ко ђе и на пи си те ми швар ске штам пе на ма ђар ском и не мач ком је зи ку о смр ти и опе лу кне за Алек сан дра у Те ми шва ру 21–26. апри ла 1885. го ди не.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић, Ар сен Ка ра ђор ђе вић, Те-ми швар, лист „Te me sva rer Ze i tung”, лист „Délmagyarországi La pok”.

Кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић био је нај мла ђи син Ђор ђа Пе тро ви ћа Ка ра ђор ђа. Ро ђен је у То по ли 20. сеп тем бра 1806. По сло му срп ско га устан ка 1813. био је с по ро ди цом у збе гу по Ау стри ји и Ру си ји; у Хо ти ну су жи ве ли 1814–1831. Основ ну шко лу свр шио је у Ки ши ње ву. По смр ти оца (1817) и осо-би то по смр ти бра та Алек се (1829), остао је да бри не о по ро ди ци. Оже нио се 1830. Пер си дом, ћер ком Је вре ма Не на до ви ћа. Те го ди не је Ср би ја до би ла ау то-но ми ју, и кнез Ми лош Обре но вић је по звао еми гран те да се вра те из Ру си је. Ка ра ђор ђе ва по ро ди ца је кре ну ла из Ру си је 1831, али ка да су сти гли у Вла-шку, кнез Ми лош им ни је до пу стио да пре ђу у Ср би ју. На пу стив ши Хо тин, Ка ра ђор ђе ви по том ци су из гу би ли фи нан сиј ску по др шку Ру си је и те шко су жи ве ли од тр го ви не. На зах тев уста во бра ни те ља, осо би то То ме Ву чи ћа Пе-ри ши ћа, Ка ра ђор ђе ви ћи су сеп тем бра 1839. пре шли из Вла шке у Ср би ју. Алек сан дар је 1840. до био др жав ну слу жбу у Шта бу вој но га гар ни зо на и про из ве ден је у чин пот по руч ни ка. На дан 15. апри ла 1841. до био је чин по-руч ни ка и име но ван је за кне же вог ађу тан та. На тој ду жно сти је остао до па да кне за Ми ха и ла 1842. го ди не.

Уста во бра ни те љи су по зва ли и до ве ли Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа у Ср би ју, сма тра ју ћи га сво јим кан ди да том за кне жев ски пре сто. За вре ме пр во га на ме сни штва уло жи ли су ве ли ке на по ре да га по ста ве за кне за. То им је по-шло за ру ком по сле ус пе ле бу не То ме Ву чи ћа Пе ри ши ћа, на На род ној скуп-шти ни на Вра ча ру 14. сеп тем бра 1842. Ње гов из бор за кне за при зна ла је Тур ска, као си зе рен ска др жа ва, али ни је и Ру си ја, као по кро ви тељ ска си ла. Из бор за кне жев ско до сто јан ство по но вљен је на На род ној скуп шти ни у

156

Топ чи де ру 15. ју на 1843. и по но во је Алек сан дар јед но гла сно иза бран. Бе рат на сво је зва ње до био је као иза бра ни и не на след ни кнез.

Сврг нут је с пре сто ла 1858. го ди не.До та да кнез Алек сан дар је имао де ве то ро де це: По лек си ју 1833–1916;

Кле о па тру 1834–1886; Алек су р. 1836; Све то за ра 1842–1848; Пе тра р. 1844, по то ње га краљ Ср би је 1903–1918, за тим Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на-ца 1918–1921; Је ле ну 1846–1867; Ан дре ја р. 1848; Је ли са ве ту р. 1850; Ђор ђа 1856–1888.

У Те ми шва ру је кнез Алек сан дар бо ра вио у два ма ха. Пр ви пут убр зо по сле си ла ска с пре сто ла, ка да му се ро ди ло де се то де те,

син Ар сен. Кр ште ње је оба вље но у Са бор ној срп ској цр кви у Те ми шва ру и за пи са но је ова ко1:

Бр. 6.Ро ђен: 4. апри ла 1859.Кр штен: 13. апри ла 1859.Име: Ар се нијРо ди те љи: Алек сан дер и Пер си да Ка ра ђор ђе вићВе ро и спо вест: Ис точ но­пра во слав наДру штве но ста ње: Књаз Серб скијСтан: Пред гра ди је Те ми шва ра Јо зеф штадтЗа ко ни то де теКр ште ње оба вио: Са му и ло Ма ши ре вић, епи скоп те ми швар скиКум: Пе тар Чер но је вић, зе мље дер жец от Ма чи

За тим је кне жев ски пар стран ство вао по Евро пи. Кне ги ња Пер си да је умр ла у Бе чу 1873.

У ме ђу вре ме ну у Те ми шва ру се обра зо вао пр о ка ра ђор ђе вић ки круг, ко ји је и из да ва њем но ви на при пре мао по вра так ди на сти је на пре сто Ср би је. У пи та њу је по ли тич ки лист „На род ни гла сник”, ко ји је из ла зио у соп стве-ној штам па ри ји 1878–1880. го ди не. По нов ни до ла зак кне за Алек сан дра у Те ми швар усле дио је по сле га ше ња ли ста и про да је штам па ри је.

Ово га пу та за ку пио је спрат у ку ћи Те ми швар ске ште ди о ни це, из ван Гра да, у квар ту Јо зе фи ну, на (са да шњем) Ки тло вом тр гу. Жи вео је сам, по ву-че но, одр жа вао по вре ме ну ве зу тек са нај у глед ни јим град ским Ср би ма, уве че је из ла зио у шет њу и остао за пам ћен по свом от ме ном др жа њу.

Умро је у Те ми шва ру 1885. го ди не. Смрт је упи са на у Ма тич ном про-то ко лу умр лих Са бор не срп ске цр кве2 ова ко:

1 Ма тич ни про то кол кр ште них 1853–1895, са да у Та ми шкој жу па ниј ској слу жби На ци о нал но-га ар хи ва Ру му ни је у Те ми шва ру, Фонд Пра во слав не срп ске па ро хи је у Те ми шва ру (Гра ду), бр. 17.

2 Ма тич ни про то кол умр лих 1853–1895, са да у Та ми шкој жу па ниј ској слу жби На ци о нал но-га ар хи ва Ру му ни је у Те ми шва ру, Фонд Пра во слав не срп ске па ро хи је у Те ми шва ру (Гра ду), бр. 16.

157

Бр. 13.Умро: 21. апри ла 1885.Опо јан: 26. апри ла 1885.Име: Књаз Алек сан дер Ка ра­Ге ор ге вићУз раст: 79 го ди наВе ро и спо вест: Ис точ но­пра во слав наДру штве но ста ње: пре вла да ју ћи књаз Ср би јеМе сто ро ђе ња: То по ла у Ср би јиМе сто упо ко је ња: Те ми швар, Јо зеф штатУпи сао: Ку зман Ста нићУзрок смр ти: По ис по ве сти и све том при че шћу упо ко јио се услед ста­

ро сти.

Но иа ко је жи вео по ву че но, у гра ду на Бе ге ју се зна ло ко је, и штам па је по кло ни ла до стој ну па жњу пра те ћи ње го во здрав стве но ста ње, за тим смрт и са хра ну.

О ње го вој лич но сти не мач ки днев ник „Te me sva rer Ze i tung” (бр. 104, 7 ма ја 1885, стр. 2) за бе ле жио је сле де ће:

Кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић био је ви сок ста сом и ко шчат. У раз го-во ри ма је био урав но те жен и озби љан. Пре те жно је го во рио о жи во ту сво га оца и о вој во да ма из вре ме на ра то ва ња 1804–1813. У мла до сти је био ис ку сан ло вац, мно го је пе ша чио, из бе га ва ју ћи кад год је мо гао да се во зи ко чи јом или да ја ше.

Исто доб но јед на од сла бо сти би ла му је да има из вр сне ко ње, а као вла-дар имао је ер ге лу пу но крв них ко ња. Увек је но сио гра ђан ско оде ло, без рас-ко ши, во лео је да има ја ко на пар фи ми са не џеп ни це и ску пе ча ра пе. Бу ду ћи по при ро ди благ и ср да чан, рет ко је то ком сво је вла да ви не пот пи сао ко ју смрт ну пре су ду; го то во увек је та кве пре су де пре и на ча вао у там ни че ње.

Кнез Алек сан дар је био вр ло уме рен у по гле ду је ла и осо би то у по гле ду пи ћа, али је то ком сво је вла да ви не сваг да био го сто при мљив.

При је ми ко је је при ре ђи вао би ли су сјај ни, за пам ће ње. На кон што је на-пу стио Ср би ју, ње го во го сто прим ство је пот пу но пре ста ло и од та да је жи вео вр ло скром но и по ву че но. Ка жу да је био и да ре жљив... Др жав ни Устав и за-ко не кнез је увек по што вао и па зио је да их ни ко не по га зи или угро зи.

Ка да је сту пио на пре сто, кнез Алек сан дар је за те као зе мљу без пот пу-но га за ко но дав ства, јер су ре фор ме за по че те тек при пр вој, крат кој вла да ви ни кне за Ми ха и ла Обре но ви ћа. То ком ше сна е сто го ди шње вла да ви не кне за Алек-сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа, на осно ву Уста ва, из ра ђен је За ко ник о кри вич ном по-ступ ку, За ко ник о гра ђан ском по ступ ку, Гра ђан ски за ко ник, За кон о по ли ци ји, За кон о пен зи ја ма др жав них чи нов ни ка, За кон о по ре зи ма, За кон о ца ри на ма и мно го број ни ини за ко ни и про пи си. У исто вре ме за сно ван је Пре ки суд (за слу чај ра та), Пр во сте пе ни суд, Апе ла то ри ја и Вр хов ни суд. Ство рен је фонд за жи вот но обез бе ђе ње удо ви ца и си ро ча ди др жав них чи нов ни ка, осно ва на је Глав на др жав на кон трол на уста но ва. То ком вла да ви не кне за Алек сан дра

158

по диг ну то је мно го јав них згра да и за сно ва но мно го на став них уста но ва. Исто-вре ме но је вој ска Ср би је те мељ но ре ор га ни зо ва на: осно ва на је Вој на ака де ми ја за основ но шко ло ва ње офи ци ра, ко ји ће по за вр шет ку шко ле би ти по сла ти у ино стран ство на да љу на о бра збу. У Кра гу јев цу је за сно ва на Др жав на ору жа на а у Стра га ну Фа бри ка пу шча но га пра ха. Та ко ђе је раз ви је на тр го ви на, исто и по љо при вре да, а у ве зи с тим из гра ђе но је не ко ли ко ва жнијх пу те ва, сре ђе но по штан ско по сло ва ње и про ши ре не су те ле граф ске услу ге.

Не кро ло зи по во дом кне же ве смр ти об ја вље ни су у мно гим срп ским ли-сто ви ма: „Бра ник”, 1885, бр. 37; „Глас Цр но гор ца”, 1885, бр. 16; „Го луб”, 1885, бр. 6; „Дра шков ра бош”, 1885, бр. 38; „За ста ва”, ХХ 1885, бр. 62; „Ја вор”, 1885, бр. 19; „На ше го ре лист”, 1885, бр. 17; „На ше до ба”, 1885, бр. 33; „Не вен”, 1885, бр. 9; „Са да шњост”, 1885, бр. 18; „Ср бо бран”, 1885, бр. 48; „Срп ско ко-ло”, 1885, бр. 33; „Фру шка го ра”, 1885, бр. 9; „Школ ски лист”, 1885, бр. 5.3

У Те ми шва ру, по сле га ше ња „На род но га гла сни ка” и „Смо тре” 1880. го-ди не, ду го ни је ви ше би ло срп ских пе ри о ди ка. Леч нич ке бил те не о кне же-вом здрав стве ном ста њу, за тим из ве шта је о смр ти и са хра ни об ја вљи ва ли су пе ри о ди ци на не мач ком и ма ђар ском је зи ку.

На не мач ком: „Te me sva rer Ze i tung” XXXIV 1885, 89, 19. IV; 90, 21. IV; 91, 22. IV; 92, 23. IV; 93, 24. IV; 94, 25. IV; 95, 26. IV; 96, 28. IV; 97, 29. IV; 98, 30. IV; 99, 1. V; 100, 2. V; 101, 3. V; 102, 5. V; 103, 6. V; 104, 7. V; 105, 8. V; 107, 10. V; 108, 12. V.

На ма ђар ском: „Délmagyarországi La pok” XI II 1885, бр. 55, 8. III; 57, 11. III; 58, 12. III; 61, 15. III; 73, 31. III; 74, 1. IV; 75, 2. IV; 78, 7. IV; 80, 9. IV; 88, 18. IV; 89, 19. IV; 90, 21. IV; 91, 22. IV; 92, 23. IV; 93, 24. IV; 94, 25. IV; 96, 27. IV; 98, 30. IV; 99, 1. V; 100, 2. V; 101, 3. V; 102, 5. V; 103, 6. V; 104, 7. V; 105, 8. V; 108, 12. V; 109, 13. V.

По што су срп ском чи та ли шту ти тек сто ви углав ном не по зна ти и те-шко до ступ ни, не ће би ти на од мет да бу ду пре не ти у пре во ду на срп ски је-зик. Пре но си се ма ђар ски текст, као пот пу ни ји, уз на по ме ну да ће се, ка да је то ко ри сно, на во ди ти по је ди ни де та љи не мач ко га тек ста ко јих не ма у ма-ђар ском.

„Délmagyarországi La pok”, Те ми швар 1885.

Бр.­55,­8.­март,­стр.­3.Си ноћ су у наш град при спе ли кне зо ви Пе тар и Ђор ђе, си но ви кне за

Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа, као и ње го ва ћер ка го спо ђа Ни ко ла је вић, и од-мах су по хи та ли ка бо ле снич кој по сте љи Ње го ве екс це лен ци је, њи хо во га оца. Раз лог је што се од не ко ли ко да на кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић не осе ћа до бро, али ње го ва бо лест ни је опа сна.

Бр.­57,­11.­март,­стр.­3.Здрав стве но ста ње кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа то ли ко се по бољ-

ша ло да мо же уста ја ти с по сте ље и ше та ти по со би.

3 Ми ли ца Бу јас, Ма ри ја Кле ут, Го ра на Ра и че вић, Би бли о гра фи ја срп ских не кро ло га, Но ви Сад 1998, стр. 18.

Бр.­58,­12.­март,­стр.­2–3.Ју че су др Ге де он Бе чи4, др Харт ман [Hart mann] и глав ни ле кар бол ни-

це Ми ло сти ве бра ће одр жа ли ле кар ски кон зи ли јум у по гле ду кне за Ка ра-ђор ђе ви ћа, а о пи та њу: да ли се кне зу Ка ра ђор ђе ви ћу, ко ји же ли да се пре се ли у Грац, к сво јој кће ри го спо ђи Ни ко ла је вић, мо же до зво ли ти то пу то ва ње. На то пи та ње кон зи ли јум је од го во рио од рич но, та ко да ће кнез оста ти ов де. Кне ги ња Зор ка, сна ха Ње го ве екс це лен ци је, и Пе тар, нај мла ђи кне зов син, та ко ђе ће уско ро до пу то ва ти ова мо.

Бр.­61,­15.­март,­стр.­2.Ју че је кнез Пе тар Ка ра ђор ђе вић на пу стио наш град и екс пре сним во зом

от пу то вао у Па риз, сво је са да шње ме сто бо рав ка. Бр.­73,­31.­март,­стр.­2.Здрав стве но ста ње кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа по но во се по гор-

ша ло. Ћер ка пре да но не гу је исла бље но га ста рог го спо ди на, ко јем је 79 го-ди на. Као но ви на, ме ђу ле ка ре ко ји га ле че по зван је и бол нич ки ле кар г. др Лихт шајндл5.

Бр.­74,­1.­април,­стр.­2.Као што смо већ ја ви ли, кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић је по но во под

уо би чај ним ле че њем, по што је ње го во здрав стве но ста ње по ста ло за бри ња-ва ју ће. Осам де се то го ди шњи кнез је вр ло исла бљен и бо лест га је при ко ва ла за по сте љу.

Бр.­75,­2.­април,­стр.­2.Кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић још је бо ле стан и при ко ван за по сте љу.

Пси хич ка сна га му све ви ше опа да; ње го ви си но ви су те ле граф ски оба ве-ште ни о ре гре су, та ко да ће, ве ро ват но, уско ро по но во до ћи у Те ми швар.

Бр.­78,­7.­април,­стр.­5.Од осо ба бли ских кне зу Ка ра ђор ђе ви ћу оба ве ште ни смо да се у ве сти ма

ко је кру же у ве зи с ње го вим здрав стве ним ста њем пре у ве ли ча ва. Иа ко је кнез бо ле сник у по сте љи, ње го во ста ње ни је уоп ште за бри ња ва ју ће. По след-њих да на се код ње га ни је са ста јао ле кар ски кон зи ли јум, не го га ле чи са мо наш ле кар до бро га гла са Геј за Лихт шајндл, ко ји има по у зда ну узда ни цу у ли цу кне же ве ћер ке, осо бе ви со ко га ду ха.

Бр.­80,­9.­април,­стр.­2.Ста ње кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа стал но се по бољ ша ва. Ју че је то-

ком не ко ли ко са ти мо гао уста ти из по сте ље. Кне за ле чи г. др Геј за Лихт шајндл.Бр.­88,­18.­април,­стр.­2.Као што смо оба ве ште ни из си гур них из во ра, ста ње кне за Алек сан дра

Ка ра ђор ђе ви ћа по ста ло је та ко за бри ња ва ју ће да се мо же мо бо ја ти нај ту жни-је га ис хо да.

4 Ge deon Bécsi (Кеч ке рек, 1830. – Те ми швар, 1899) сту ди рао је ме ди ци ну у Бе чу 1854–1858. и сте као на уч но зва ње док то ра. У Те ми шва ру је био вр хов ни фи зи кус Град ске бол ни це од 1867. до пен зи о ни са ња 1899. го ди не.

5 Geyza Lichtsche indl (Те ми швар, 1851. – Те ми швар, 1928) сту ди рао је ме ди ци ну у Бе чу 1869–1875. и сте као на уч но зва ње док то ра. У Те ми шва ру је био глав ни ле кар Град ске бол ни це 1878–1899. и ди рек тор бол ни це од 1899. до сво га пен зи о ни са ња 1919. го ди не.

159

160

Бр.­89,­19.­април,­стр.­3.Ста ње кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа је у на став ку за бри ња ва ју ће и

са да ви ше не по сто ји на да да ће пре жи ве ти. Кне зо ви си но ви су те ле граф ски по зва ни код по сте ље њи хо во га ро ди те ља.

Бр.­90,­21.­април,­стр.­3.– У ве зи са здрав стве ним ста њем кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа об ја-

вљен је сле де ћи ле кар ски бил тен: „Ста ње је до не кле по гор ша но; на кон не-мир не но ћи, око по дне ва се три пут му чио да мо же ди са ти. За па ље ње плу ћа је уз на пре до ва ло, тем пе ра ту ра је по ви ше на, исла бље ност по ве ћа на. Др Геј за Лихт шајндл”.

– Алек са Ка ра ђор ђе вић6, си но вац се до га кне за, при спео је ју трос у Те ми-швар убр за ним во зом из Бу ку ре шта. Прек су тра ће до пу то ва ти са Це ти ња7 кње ги ња Зор ка (кћи цр но гор ско га кне за) са сво јим су пру гом Ђор ђем8, као и Алек сан дар Ни ко ла је вић9. Кнез Цр не Го ре ста вио им је на рас по ла га ње сво ју јах ту.

Бр.­91,­22.­април,­стр.­3.Од ју че ни је усле ди ла ни ка ква зна чај ни ја из ме на у ста њу здра вља кне-

за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа. Кнез све ви ше и ви ше гу би жи вот ну сна гу и за па ље ње плу ћа по ста је све из ра же ни је.

– Ју трос је у наш град при спео проф. Ко ра њи10 из Бу дим пе ште и за јед но са г. др Геjзом Лихт шајн длом одр жао кон зи ли јум код бо ле сни ко ве по сте ље. По след њи ле кар ски бил тен гла си: „Ноћ је би ла мир ни ја; ју че по сле под не усле ди ло је ма ло по бољ ша ње, тем пе ра ту ра је до не кле опа ла. Др Лихт шајндл”. При кон зи ли ју му проф. Ко ра њи се сло жио са од лу ка ма др Лихт шајн дла, ус твр дио да је бо ле сни ко во ста ње за бри ња ва ју ће и из ра зио на ду да па жљи-вом не гом још мо же би ти др жан у жи во ту.

Бр.­92,­23.­април,­стр.­3.– Нај но ви ји ле кар ски бил тен у ве зи са здрав стве ним ста њем кне за

Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа гла си: „По но во не мир на ноћ; око под не по но во гро зни ца; по сле под не ви со ка тем пе ра ту ра; исла бље ност на гла ше на. Др Лихт-шајндл”.

– Пре сво га по врат ка у Бу дим пе шту, проф. Ко ра њи је из ра зио сво је пот-пу но за до вољ ство ле че њем ко је спро во ди др Лихт шајндл. По ро ди ца је те ле-

6 Алек са Ка ра ђор ђе вић (Бе о град, 1858. – Сент Мо риц, Фран цу ска, 1920), син Алек сан др о-во га си нов ца Ђор ђа и Са ре рођ. На ста си је вић.

7 И у ма ђар ском и у не мач ком тек сту пот кра ле су се гре шке у по гле ду на во ђе ња име на и сте пе на срод ства у кне же вој по ро ди ци. Ов де и да ље то је ис пра вље но и раз ја шње но на зна ком у на по ме на ма.

8 Кне ги ња Зор ка Ка ра ђор ђе вић (Це ти ње, 1864. – Це ти ње, 1890) би ла је ћер ка цр но гор ско га кне за Ни ко ле Пе тро ви ћа, а су пру га Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа; кнез Ђор ђе Ка ра ђор ђе вић (Бе о град, 1856. – Ду бров ник, 1888) син је кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа, а ни је се же нио.

9 Алек сан дар Ни ко ла је вић (р. 1856), син Кон стан ти на Ни ко ла је ви ћа и По лек си је; у да љем тек сту по ми ње се и као Алек са.

10 Korányi Frigyes (Nagykálló, 1828. – Бу дим пе шта, 1913), уни вер зи тет ски про фе сор, рек тор Уни вер зи те та. Сту ди рао је ме ди ци ну у Пе шти и Бе чу. Био је ин тер нист, пне у мо лог и не у ро лог. По ње го вим пла но ви ма из гра ђен је у Пе шти 1878–1880. На ци о нал ни ин сти тут за ту бер ку ло зу и пне у мо ло ги ју.

161

граф ски по зва ла и беч ке про фе со ре др Бам бер ге ра и др Дра чеа; они, због пре за у зе то сти, ни су мо гли до ћи.

Бр.­93,­24.­април,­стр.­3.– У ве зи са здрав стве ним ста њем кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа об-

ја вљен је сле де ћи бил тен: „Ноћ не мир на; ди са ње оте жа но; екс пек то ра ци ја с тра го ви ма кр ви; про ла зна гро зни ца; кон стант но ве ли ка сла бост. Др Лихт-шајндл”.

– Ово ве че при спе ће у Те ми швар кнез Пе тар и кне ги ња Зор ка.Бр.­94,­25.­април,­стр.­2.– У по гле ду здрав стве ног ста ња кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа г. др

Лихт шајндл из дао је сле де ћи леч нич ки бил тен: „Ноћ не мир на, про пра ће на тем пе ра ту ром и не пре кид ном гро зни цом. По сле под не гу ше ње због оте жа-ног ди са ња. Сла бост ве о ма из ра же на”.

– Ју трос су убр за ним во зом при спе ли: кне ги ња Зор ка Ка ра ђор ђе вић и њен су пруг, те кнез Ђор ђе,11 као и Алек сан дар Ни ко ла је вић, унук се до га кне-за, с њи ма нај зад и ађун тант цр но гор ско га кне за, ко ји је та ко ђе ње гов унук.

Бр.­95,­26.­април,­стр.­2.У по гле ду здрав стве но га ста ња кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа

г. др Лихт шајндл из дао је сле де ћи нов леч нич ки бил тен: „Ноћ мир ни ја; са мо се у зо ру по но во оте жа ло ди са ње, и то се по но ви ло по сле под не. Гро-зни ца ко ја тра је већ 36 са ти до не кле је по пу сти ла пред ве че. Исла бље ност из ра же на”.

Бр.­96,­27.­април,­стр.­2.– У по гле ду здрав стве но га ста ња кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа г. др

Лихтшнајдл из дао је сле де ћи леч нич ки бил тен: „По сле не мир не но ћи ово по сле под не је про те кло са уме ре ном тем пе ра ту ром и ре ла тив но до бро. Сла-бост не из ме ње на”.

– Кнез Пе тар је при спео ју трос из Па ри за.Бр.­98,­30.­април,­стр.­3.У по гле ду здрав стве но га ста ња кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа г. др

Лихт шајндл из дао је још и сле де ћи леч нич ки бил тен: „Ноћ ве о ма не мир на, са ја ком гро зни цом и осе ћа јем же ђи. Екс пек то ра ци ја је још оте жа на и др жи ко рак са сла бље њем”.

Бр.­99,­1.­мај,­стр.­3.У по гле ду здрав стве но га ста ња кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа из дат

је сле де ћи леч нич ки бил тен: „Ноћ вр ло не мир на, ују тру сна жна гро зни ца. По сле под не бу ни ло, са оштрим су же њем ди са ња. Сла бост још ве ћа. др Лихт-шајндл”.

Бр.­100,­2.­мај,­стр.­3.[Иста вест].

11 Ђор ђе Ка ра ђор ђе вић (Бе о град, 1856. – Ду бров ник, 1888), син је кне за Алек сан дра Ка ра-ђор ђе ви ћа.

162

Бр.­101,­3.­мај,­стр.­3.[Иста вест уз до да так:] Уо ста лом ње го во ста ње је не про ме ње но.Бр.­102,­5.­мај,­стр.­3.Ју че ују тру, ма ло по сле три че тврт на се дам, кнез Алек сан дар Ка ра-

ђор ђе вић је пре ми нуо. Аго ни ја је по че ла још у 1 сат по по но ћи; око по ла пет Ви со ко пре ча сни Ку зман Ста нић12 га је при че стио; у 5 са ти код бо ле сни ка је сти гао г. др Геј за Лихт шајндл. Уз бо ле сни ко ву по сте љу на ла зи ли су се кне-зо ви Пе тар и Ђор ђе, као и кне ги ња Зор ка Ни ко ла је вић13, Алек са Ни ко ла је-вић, го спо ђи ца Ида (кне ги њи на ро ђа ка)14 и Мар ко15, ађу тант кне за Цр не Го ре. Кнез је све ви ше гу био сна гу и пре ми нуо је пре 7 са ти.

Од мах је ожа ло шће на по ро ди ца упу ти ла те ле гра ме на све стра не све та: дво ро ви ма у Санкт Пе тер бур гу и Бе чу, цр но гор ском кне зу, шпан ској кра-љи ци, у Бе о град и род би ни. Већ ра но по сле под не сти гло је 50 те ле гра ма са у че шћа, из ме ђу оста лих од Ње го ве екс це лен ци је кра ља Фран ца Јо зе фа из Бу дим пе ште, од стра не ру ског ца ра, од стра не цр но гор ског кне за, од кра љи це Иза бе ле и од мно го број не род би не и по зна ни ка.

За ор га ни зо ва ње са хра не ан га жо ва на је Арад ска фи ли ја ла беч ко га По-греб ног пред у зе ћа „Сло га”, ко ја ће пре не ти те ло умр ло га у Беч. Ску по це ни ме тал ни ков чег пре нет је ју че по сле под не у по кој ни ко ву ку ћу.

Ју трос су го спо да др Бе чи и др Лихт шајндл оба ви ли ау топ си ју и бал за-мо ва ли леш. То је тра ја ло до по ла де вет.

Да нас су упа дљи во укра си ли ку ћу по кој ни ка. Уо ко ло ков че га од ле гу ре зва не ал па ка, бо га то укра ше ног зла том, го ри 36 све ћа. На по клоп цу ков че га из ло же не су кне зо ва кру на и гр бов ни ца. Ње го во те ло на ла зи се у ста кле ном ков че гу. По кој ни ко ва со ба отво ре на је у по ла два на ест пре под не. Пред со бом на по ча сној стра жи на ла зи се 50 му шка ра ца, об у че них де лом у фран цу ске, де лом у шпан ске ха љи не. Го спо дин Ми ле16 укра сио је со бу див ним ег зо тич-ним цве ћем.

Опе ло17 ће слу жи ти Ње го ва екс це лен ци ја г. Ђор ђе Бран ко вић18, грч ко- -пра во слав ни епи скоп, уз са слу же ње па ро ха про те Ку зма на Ста ни ћа, па ро ха Ни ко ли ћа19 из Ве ли ко га Се ми клу ша, дво ји це ар хи ман дри та из ма на сти ра

12 Ку зман Ста нић (Бе ло Бр до, 1825. – Те ми швар, 1898), свр шио је Бо го сло ви ју у Кар лов ци ма; ру ко по ло жен је у чин пре зви те ра 1858. У Те ми шва ру је био па рох Са бор не цр кве 1867–1898. и окру жни про то пре зви тер те ми швар ски 1884–1898.

13 Кне ги ња Ни ко ла је вић ни је би ла Зор ка, не го По лек си ја (Кра јо ва, Ру му ни ја, 1833. – Пе гау, Шта јер ска, 1914), удо ва Кон стан ти на Ни ко ла је ви ћа.

14 Ве ро ват но Пер си да (р. 1860), ћер ка Кон стан ти на Ни ко ла је ви ћа и По лек си је.15 Не мач ке но ви не га на во де као Пе тра Мар ко.16 Wil helm Mühle (Кулм, Че шка, 1845. – Те ми швар, 1908), по зна ти те ми швар ски ба што ван-

-цве ћар.17 Ов де и да ље но ви нар ски тек сто ви по ми њу са мо „осве ће ње по кој ни ко вих по смрт них оста-

та ка” или „осве ће ње по кој ни ко вог ков че га”; у пре во ду је по ку ша но да се ја сно озна чи о ко јим је об ре ди ма реч.

18 Ге ор ги је (Бран ко вић, Кул пин, 1830. – Срем ски Кар лов ци, 1907), био је епи скоп те ми швар-ски 1882–1890, те ми тро по лит-па три јарх кар ло вач ки 1890–1907.

19 Ге ор ги је Ни ко лић (Те ми швар, 1817. – Ве ли ки Се ми клуш, 1887), ру ко по ло жен у чин пре-зви те ра 1846, слу жио је као па рох у Са бор ној цр кви у Те ми шва ру до 1854, ка да је иза бран за окру жног про то пре зви те ра ча над ског.

163

Хо до ша20, ђа ко на Зве ки ћа21, те сед мо ри це срп ских све ште ни ка и дво ји це мо на ха. Епи скоп Бран ко вић је те ле граф ски по звао па три јар ха Ан ђе ли ћа да до ђе на са хра ну, али до са да од ње га ни је до би јен од го вор. Грч ко-ис точ ни епи скоп из Но во га Са да Ва си ли јан (Пе тро вић)22 та ко ђе је по зван на са хра ну.

У сре ду у 9 са ти ју тра ду хов ни ци ће у по кој ни ко вој со би одр жа ти по-мен, за тим ће леш би ти пре нет у грч ко-ис точ ну Са бор ну цр кву. Та мо ће по-но во би ти по ста вљен на ка та фалк и слу жи ће се за у по ко је на ли тур ги ја. По сле под не у 3 са та би ће све ча но од слу же но опе ло и ков чег ће би ти пре нет на же-ле знич ку ста ни цу. Ков чег ће би ти по ло жен у див ни ва гон ти па „Шам бор” [Cham bord]. У Бе чу ће по но во би ти из ло жен у срп ској грч ко-ис точ ној цр кви и по сле два да на би ће по гре бен у по ро дич ну гроб ни цу ко ја се на ла зи на Гро бљу Све то га Марк са.

Унук по кој ни ко во га бра та Бо жи дар Алек са23 при спео је ју трос у наш град.На по ми ње мо да ће кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић би ти пре нет ра ди по-

гре ба истом по греб ном ко чи јом, ко јом је – у сво је вре ме – са хра њен краљ-цар Фер ди нанд.

Бр.­103,­6.­мај,­стр.­2.[Напис о ди на сти ја ма Ка ра ђор ђе вић и Обре но вић, о њи хо вим вла да ви-

на ма и сме њи ва њу на пре сто лу Србије].Бр.­103,­6.­мај,­стр.­3.Ис пред ка та фал ка кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа мно штво те че не-

пре кид ном бу ји цом, да би ви де ло ка ко не по мич но ле жи на од ру чо век ко ји је не ка да од лу чи вао о суд би ни јед не це ле на ци је. Од ула зних вра та до по кој ни-ко ве со бе сто ји гар да об у че на у ро ко ко ха љи не. Је дан из по ча сне гар де др жи у ру ци срп ску на ци о нал ну за ста ву. Ход ник, сте пе ни ште и со бе пре ву че ни су со мо том од цр не, сре бром бо га то уре ше не сви ле. Пред сте пе ни штем је по диг нут пре сто с пла вим дра пе ри ја ма. Ков чег од ал па ке, бо га то укра шен сре бром, на ла зи се под бал да хи ном, а пре кри вен је ег зо тич ним цве ћем и див-ним вен ци ма. Огром них 36 све ћа осве тља ва дво ра ну рас ко шно укра ше ну ску по це ним сви ле ним со мо том. На ков чег је по ло же на кне зо ва са бља, уре-ше на мно го број ним ди ја ман ти ма. По кој ни ко во те ло об у че но је у кне жев ско све ча но оде ло. На по клоп цу ков че га на ла зи се кру на са вла дар ским зна ком. Кне зо ва од ли ко ва ња раз ме ште на су око ков че га на цр ве ним чо ја ним ја сту-ци ма; та мо се на ла зе: Ве ли ки крст Ле о пол до вог ор де на, Ор ден же ле зне кру не пр вог ре да, Ве ли ки крст ру ско га Ор де на бе лог ор ла, Ве ли ки крст ру ско га Ор де на Све та Ана, Ве ли ки крст ру ско га Ор де на Све ти Ста ни слав, Ор ден Осма нил пр во га ре да, ве ли ки кр сто ви ор де на Мед си ђе и Да ни ло.

20 У ма на сти ру Хо до шу од 1853. до 1887. го ди не ар хи ман дрит је био Кор не ли је (Жив ко вић). Дру го га ар хи ман дри та у ма на сти ру Хо до шу ни је би ло. Не до ку чи во је на ко га се текст од но си.

21 Ђор ђе Зве кић (Те ми швар, 1856. – Те ми швар, 1911), свр шио је Бо го сло ви ју у Кар лов ци ма; ру ко по ло жен је у чин ђа ко на 1884. Слу жио је при Са бор ној цр кви у Те ми шва ру 1884–1905, ка да се од ре као чи на.

22 Ва си ли јан (Пе тро вић, Те ми швар, 1819. – Но ви Сад, 1891), епи скоп бач ки 1882–1891, био је по зван ве ро ват но као Те ми шва рац по ро ђе њу.

23 Бо жи дар Ка ра ђор ђе вић (Беч, 1862. – Па риз, 1908), унук Алек сан дро во га бра та Алек се, син Ђор ђа и Са ре рођ. На ста си је вић.

164

Као што смо већ из ве шта ва ли, са хра на ће би ти су тра пре под не с по-чет ком у 9 са ти, ка да ће по смрт ни оста ци би ти пре ве зе ни у срп ску Са бор ну грч ко-ис точ ну цр кву. Па три јарх Гер ман (Ан ђе лић) ни до са да ни је од го во-рио на те ле граф ско оба ве ште ње, ко јим је по зван да до ђе на опе ло.

Ју трос је из Гра ца сти гла ро ђа ка по кој но га кне за, а мно го број на род би на ће при сти ћи из Бе о гра да, Бу ку ре шта, Бе ча, Лај пци га и Ци ри ха.

Кра љев ски бе ле жник г. Ма теј Плав шић ју че је под нео Су ду кне зов те-ста мент. У 3 са та по сле под не кра љев ски бе ле жник Ри стић све ча но је отво-рио те ста мент. За из вр ши о ца те ста мен та кнез је од ре дио ме сно га адво ка та Јо ко ви ћа. Вред ност це ло куп не оста вље не имо ви не до сти же 2.000.000 фо-рин ти. Све га 38.000 фо рин ти на ме ње но је за сти пен ди је; од то га 18.000 фо-рин ти за гим на зи јал це из Ср би је, Хер це го ви не и Бо сне; 20.000 фо рин ти је на ме ње но уче ни ци ма тих зе ма ља, при де и Угар ске, ко ји би то ком две го ди не по ино стран ству учи ли ка кав по се бан за нат.

Да ље је кнез од ре дио да се упла ти 4000 фо рин ти у фонд цр кве из ње го-во га род ног ме ста, оп шти не То по ле, у Ср би ји, а 200 фо рин ти у цр кве ни фонд Грч ко-ис точ не пра во слав не цр кве у те ми швар ском квар ту Фа бри ки. Још за жи во та кнез је рас по ре дио це лу имо ви ну и но вац чла но ви ма по ро ди це, а кне зо ви Пе тар и Ни ко ла је вић су у том сми слу пот пи са ли по ре верс; та ко ђе је из ми рен кнез Ђор ђе. Го ди шњи при хо ди кне же вих има ња до сти за ли су 90.000 фра на ка. Нов ча ни име так по ло жен је у не ку беч ку ште ди о ни цу.

За ор га ни зо ва ње са хра не за ду жен је по греб ни пред у зет ник Чу так [Csu tak] из Ара да.

Ве ро ват но је да ће Ва си ли јан (Пе тро вић), грч ко-ис точ ни епи скоп из Но-во га Са да, уче ство ва ти при са хра ни.

По ро ди ца је из да ла сле де ћу по смрт ну об ја ву: „Кне зо ви Пе тар Ка ра ђор-ђе вић и Ђор ђе Ка ра ђор ђе вић и кнез Ар сен, с ту гом ја вља ју да је њи хов жар ко во ље ни отац, Ње го ва екс це лен ци ја Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић, бив ши кнез--вла дар Ср би је, у уз ра сту од 79 го ди на, пре ми нуо 21. апри ла / 3. ма ја у 7 са ти ју тра. Ње го ви по смрт ни оста ци би ће пре не ти 24. апри ла / 6. ма ја пре под не од ку ће (спољ ни град ски кварт Јо зе фин) у Срп ску са бор ну цр кву из Гра да, где ће се у 10 са ти слу жи ти за у по ко је на ли тур ги ја, по сле под не у 4 са та опе-ло, за тим ће по смрт ни оста ци би ти пре ве зе ни на јо зе фин ску же ле знич ку ста ни цу, а по гре бе ни у веч ни по кој 26. апри ла / 8. ма ја на Гро бљу Све то га Марк са у Бе чу. Те ми швар, 21. апри ла / 3. ма ја 1885”.

Бр.­104,­7.­мај,­стр.­2–3.Са хра на кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа оба вље на је ју трос ве о ма

рас ко шно. По че ла је у 9 са ти ју тра, ка да су у по кој ни ко вој ку ћи из спољ но га град ског квар та Јо зе фи на по смрт ни оста ци по ста вље ни на мр твач ка ко ла ра ди пре во за у Са бор ну срп ску грч ко-ис точ ну цр кву. Огром на ма са од ви ше хи-ља да љу ди ста ја ла је дуж Ху ња ди је вог пу та и оче ки ва ла по ла зак по смрт не по вор ке. Ред је одр жа ва ла ме сна по ли ци ја и је дан ба та љон 43. Пе шач ке ре ги-мен те об у чен у све ча не уни фор ме. Тач но у 9 са ти ушло је у ку ћу све штен-ство пред во ђе но Ње го вом екс це лен ци јом Пре о све ће ним епи ско пом Ге ор ги-јем (Бран ко ви ћем). Ис пред ку ће чо век у све ча ном ма ђар ском оде лу др жао је

165

у ру ци срп ску за ста ву об мо та ну цр ним ве лом. Сем ње га пред ку ћом је сто-ја ла по ча сна гар да од 20 љу ди у ма ђар ском све ча ном оде лу, др же ћи у јед ној ру ци срп ски грб, у дру гој во шта ни цу.

Ис пред мр твач ких ко ла са боч ним стра на ма од ста кла, бо га то уре ше них зла том и сре бром, по ре ђа ло се 8 љу ди, др же ћи у ру ка ма ја сту ке од цр ве не чо је са кне зо вим од ли ко ва њем.

Пред сам цр кве ни по мен по ја вио се у по кој ни ковој ку ћи др Ка рол Тел-бис24 у прат њи вр хов но га град ског ка пе та на Кон стан ти на Вла хо ви ћа и град-ско га ка пе та на Вех сел бе р ге ра.

По мен је слу жио епи скоп Бран ко вић уз са слу же ње че ти ри све ште на ли ца; за то вре ме оста ли чла но ви кле ра гру пи са ли су се код ула зних вра та. Пред ку ћом је по диг ну та три би на пре ву че на пла вом чо јом, на ко јој су сто ја-ли див ни вен ци. Мно го бр ој не ко чи је би ле су уо ко ло у по лу кру гу, оче ку ју ћи по вор ку.

Ка да је за вр шен по мен и ка да је по кој ник унет у мр твач ка ко ла, кре ну ла се по вор ка ко ја је из гле да ла бес крај ном. По вор ку је отва рао ко ња ник у све-ча ном ма ђар ском оде лу; за њим је му шка осо ба но си ла срп ску на ци о нал ну за ста ву оба ви је ну цр ни ном. За њим је от ме на осо ба у ро ко ко оде лу на сре-бр ном по слу жав ни ку но си ла хлеб и со. Да ље је ишло око 30 хо ри ста у хо ру. Ис пред по смрт них ко ла ишла су дво ји ца ђа ко на с ка ди о ни ца ма, за тим 10 све-ште ни ка, ме ђу њи ма вр шач ки па рох Ра дић25, ве ли ко беч ке реч ки Жив ко вић, ве ли ко ки кинд ски Вла хо вић26, те ми швар ски Ста нић. Њи ма су се при дру жи-ла два хо до шка ар хи ман дри та. У сре ди ни је ишао епи скоп у сјај но зла ћа ним све ча ним цр кве ним оде жда ма. За све штен ством че тво ри ца љу ди но си ла је ка та фалк, а за њи ма су ишли љу ди но се ћи срп ски грб, али об у че ни у све ча но ма ђар ско оде ло. За сви ма је осмо прег ву као мр твач ка ко ла; на њи ма је би ло 10 ве на ца од пал мо во га гра ња и див них ка ме ли ја.

Од мах за мр твач ким ко ли ма сту па ла је кне ги ња Зор ка у цр ни ни, осла-ња ју ћи се на ру ку кне за Пе тра. За њом је ишла кне зо ва ћер ка го спо ђа Ни ко-ла је вић са сво јом ћер ком Идом, за тим кнез Ђор ђе са дру гом ћер ком го спо ђе Ни ко лаје вић Ека те ри ном, за тим кне зов унук Алек са Ни ко ла је вић са ађу тан том цр но гор ско га кне за, ко ји је био у све ча ном на ци о нал ном оде лу. По вор ку је за вр ша вао Сте ван По по вић, бив ши ад ми ни стра тор кне же ве ку ће. Код јо зе фин-ске ка пи је ту све ча ну по вор ку фо то гра фи са ли су ме сни фо то гра фи Ко шак27

24 Károly Tel bisz (Не мач ки Ча над, 1854. – Те ми швар, 1914), док тор пра ва. У Те ми шва ру је за у зи мао раз не од го вор не по ло жа је, а 1885–1914. био гра до на чел ник.

25 Пре ма ка сни јем тек сту про из и ла зи да је то био про то син ђел Еми ли јан (пл. Ра дић, Бе ла Цр ква, 1857. – Ба ден-Ба ден, 1907), док тор бо го сло ви је, и ина че вр ло обра зо ван, про фе сор Бо го-сло ви је у Срем ским Кар лов ци ма, по зни је ма на стир ски са брат у Вр шач кој епар хи ји. Он ни је био па рох вр шач ки, не го је ве ро ват но за сту пао Епар хи ју вр шач ку, об у до вље ну смр ћу епи ско па Еми-ли ја на (Кен гел ца).

26 Ђор ђе Вла хо вић (Ки кин да, 1826. – Ки кин да, 1893), свр шио је Бо го сло ви ју у Срем ским Кар лов ци ма 1855, ру ко по ло жен је у чин пре зви те ра 1862, про из ве ден за про то је ре ја 1885. Био је па рох у Ки кин ди од 1862. и окру жни про та Ве ли ко ки кинд ско га пр о то пре зви те ра та од 1885. го ди не.

27 Jo sef Kos sak (Бок ша, 1855. – Те ми швар, 1922), по зна ти те ми швар ски фо то граф; 1885. от-ку пио је фо то граф ску ра ди о ни цу Ва си ли ја Да ни ло ви ћа. Не мач ки тек сто ви по ми њу са мо Ко ша ка, ко ји је на бе де му по ста вио три фо то-апа ра та. На жа лост, те фо то гра фи је ни сам на шао. До бро том те ми швар ско га ри мо ка то лич ког би ску па Мар ти на Ро о са, до био сам фо то гра фи ју кне же во га ков че га

166

и Книрш28. Ку да год је по вор ка про ла зи ла, ули це су би ле за кр че не огром ним мно штви ма љу ди. На тр го ви ма: Кне за Ев ге ни ја Са вој ског и Ло шон ци је вом та ла са ло се ве ли ко мно штво гла ва.

Сл. 1. Ста ра те ми швар ска раз глед ни ца. Не ка да њи мост на Бе ге ју пре ко ко јег је пре шла по греб на по вор ка иду ћи из Јо зе фи на у Град

У по ла је да на ест по вор ка је сти гла у грч ко-ис точ ну Са бор ну цр кву уз све ча но бру ја ње зво на. Ков чег је ски нут с мр твач ких ко ла, пре нет у Са бор ну цр кву и та мо по но во по ста вљен на ка та фалк.29

Слу же на је све ча но за у по ко је на ли тур ги ја, ко ја је окон ча на тек око јед-ног са та. По сле под не у 4 са та слу же но је кне зу опе ло, ков чег је по ста вљен на мр твач ка ко ла и по вор ка је ју тро шњим ре до сле дом из ла зи ла пре ма је зе фин-ској ста ни ци, где је ков чег по ста вљен у цр но об ло же ни ва гон ко јим ће ве чер-њим во зом би ти пре ве зен у Беч.

О том де лу све ча но сти об ја ви ће мо по дроб ни ји из ве штај су тра.* * *

У по гле ду са хра не кне за Ка ра ђор ђе ви ћа пре у зе ли смо из по у зда ног из-во ра сле де ћих не ко ли ко ре да ка:

на од ру у Са бор ној цр кви, ко ју је из ра дио Јо зеф Бранд (Jo sef Brand, Ске уш, 1841. – Те ми швар, 1909), па рох ка то лич ке Град ске па ро хи је 1875–1909. и фо то граф (сл. 2).

28 An tal Knirsch, сли кар, имао је (1881–1890) фо то граф ски ате ље у Фа брич ком квар ту Те ми-шва ра. Пре то га је ра дио у Се ге ди ну а ка сни је у Пе шти.­

29 „Te me sva rer Ze i tung”, бр. 104, 7 mai 1885, стр. 2, бе ле жи тра су: Ху ња ди је ва ули ца, пре ко Ху ња ди је вог мо ста, Трг прин ца Ев ге ни ја, опет да ље кроз Ху ња ди је ву ули цу до Ло шон ци је вог тр га, та ко ђе и де таљ: Ка да је мно штво пре ла зи ло пре ко Ху ња ди је вог мо ста, мост се та ко љу љао да је би ло бо ја зни да ће рух ну ти.

167

„Кнез-вла дар, ако ће би ти и eх, не уми ре сва ко га да на у Те ми шва ру. Er go, вр ло мно ги би же ле ли да ви де и ви де ли су ка та фалк и са хра ну бив ше га кне за Ср би је, чак и да ни је по ко ји но ви нар, спре ман на све, из ба цио ре пор-тер ску фло ску лу ка ко ће Чу та ко во под у зе ће из Ара да ста ви ти ру ку на окру-гло 19.000 фо рин ти. Та де бе ла фло ску ла об и шла је град со ко ло вим кри ли ма и из ли ла на по кој ни ко ву ку ћу то ли ко број ну и то ли ко ша ро ли ку људ ску ма су да је за про дор у ку ћу, за хва љу ју ћи и љу ба зном гле да њу кроз пр сте го спо ди на Вла хо ви ћа, чи та вим са ти ма во ђе на су ро ва бор ба пе сни ца ма и, шта ви ше, мо-гао се ра до ва ти ко год, као и ми, ако ни је оста вио на бој ном по љу не ко ли ко дуг ма ди с ка пу та и ни је по нео ине успо ме не, до са мо не ко ли ко мо дри ца у пре де лу је тре. Уну тра, у дво ра ни ши ро кој тек не ко ли ко ме та ра, ни је се мо-гло ви де ти мно го рас ко ши. По кој ни кнез по чи ва ше на ка та фал ку, ви со ком али јед но став ном, у див ном ков че гу од ал па ке, под бе лим по кро вом од те-шко га атла са. Код ње го вих но гу из бе ље на кне жев ска кру на, ле во и де сно по ши ро ка сви ле на пан тљи ка, око по ла ту це та од ли ко ва ња, ве ћи ном ру ских. Ис под по кро ва, као успо ме на што сја ји из не ка да њих бо љих да на, из ви ри ва ла је ру чи ца са бље пре кри ве на ди ја ман ти ма. Не ко ли ко де бе лих во шта ни ца са њи во је плам те ло сла бим пла ме но ви ма; не ко ли ко сак си ја ег зо тич ног би ља и, на цр ном, по ма ло из ли за ном по ста ву, хе рал дич ни шти то ви по ро ди це у из у зет но дре че ћим бо ја ма. Voilà to ut! од по но сне ве сти о 19.000 фо рин ти.

Сл. 2. Ков чег кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа у срп ској Са бор ној цр кви. Сни мак Јо зе фа Бран да

У цр кви је већ вла да ла рас кош и по ре дак до сто јан ово га жа ло сног тре-нут ка. Сна жни вој ни кор дон др жао је на до стој ном од сто ја њу не мир но мно-штво, али за хва љу ју ћи љу ба зно сти глав но га ор га ни за то ра г. И. Сте фа но ви ћа30,

30 Ве ро ват но Сте ван (пи сан као Иштван) Сте фа но вић (1859–1916), син град ско га фи зи ку са др То ме.

168

ода бра на пу бли ка мо гла је ући не сме та но. Око 10 са ти при сти гла је по греб на по вор ка из Јо зе фи на. На пред бе ше по слу га са бе лим пе ри ка ма, а у цр ном со-мот ском оде лу. За њи ма су, en ple i ne pa ra de, ишли це ре мо ни ја ри са уфи ти-ље ним бр ко ви ма, за тим цр кве на прат ња, све ча на (ту се по себ но из два ја ла сна жна фи гу ра са ле пом ко сом и бра дом, цр ни ма као угаљ, у чо ја ној но вој нов ца тој оде жди љу би ча сте бо је, на пр си ма с кр стом уре ше ним дра гим, вео ма сјај ним ка ме њем. Као што смо до зна ли, то је чу ве ни ру ски по кло ник, др Ра дић, ми ље ник и при сни при ја тељ г. Ак са ко ва). На кра ју, у ску по це ним оде жда ма, са ми тром рас ко шно из ве зе ном зла том, ствар но је оста вља ла ути-сак лич ност епи ско па Ге ор ги ја (Бран ко ви ћа). Нај зад ков чег укра шен вен ци ма; за њим у цр ни ни, али у обич ним са лон ском оде лу, но ва гла ва по ро ди це и пар ти је кнез Пе тар и де сно од ње га су пру га му, кне ги ња Зор ка, ћер ка цр но гор-ско га кне за; цр те ње но га ли ца, сим па тич не, та на не, ско ро по е тич не, у из не на-ђу ју ћем су кон тра сту са бле дим ли цем сла бу ња во га кне за, ко је ода је нер во зу. Ако смо до бро оба ве ште ни, кне за Цр не Го ре је пред ста вљао ње гов ађу тант, млад, ви сок и ста сит му шка рац, у жи во пи сној на ци о нал ној но шњи прот ка-ној злат ном жи цом, што је по бу ди ло ин те ре со ва ње по себ но ме ђу го спо ђа ма.

Про ма тра ју ћи са хра ну у ме ђу на род ном сми слу ре чи, ни је има ла по ли-тич ки ка рак тер; са на ци о нал но га ста но ви шта мо жда га је има ла: на че лу по-вор ке но ше на је огром на сви ле на за ста ва, на ко јој су се, кроз рет ко тка ни цр ни вео, на зи ра ле зва нич не бо је срп ске кра ље ви не: цр ве но, бе ло и пла во; и на вен ци ма смо, ско ро без раз ли ке, мо гли за па зи ти сви ле не пан тљи ке слич них бо ја, у ве ћи ни слу ча је ва са те шким зла ћа ним гом ба ма.

Цр ква је би ла пре пла вље на све тло шћу. Сто ти нак во шта ни ца, ма њих и ве ћих, по ку ша ва ло је да убла жи те шко осе ћа ње ко је се у та квим смрт ним слу ча је ви ма из ли ва пре ко све га и овла да ва ср ци ма. Ипак, мо жда са мо због то га, не због штед ње, цр ни по став је пре кри вао са мо ка та фалк а цр ни вео са мо бал да хин над ка та фал ком, док је фо те ља на ко јој је ста ри кнез – ка ко се при ча – уо би ча вао да сед не и да се мо ли, тек у по след њем мо мен ту пре-кри ве на цр ни ном и на њу је по ста вљен по кој ни ков хе рал дич ни штит.

Цр кве но бо го слу же ње је за вр ше но око јед ног са та. Го ре, на хо ру, Пе-вач ка дру жи на31 је див но пе ва ла ‘Го спо ди по ми луј’ и дру ге по тре сне по-смрт не цр кве не пе сме; до ле, у дру гом де лу бо го слу же ња, де ље ни су не ка кви par te­bu le ti ne, по смрт ни огла си на срп ском је зи ку, штам па ни на де бе лој ве лин-ској хар ти ји у цр ном окви ру, и зва нич но оба ве ште ње да ће ‘по кој ни ко во те ло би ти опо ја но у 4 са та по сле под не и за тим у 6 са ти пре ве зе но же ле зни цом у Беч, где ће би ти по гре бе но за веч ни по чи нак’. In gra ta pa tria nec os sa ha be bit… Да ли ће се у Ср би ји на ста ви ти то по гла вље, на кра ју ко је га, уз тач ку скри-ве но га па да, смрт по вла чи са да ши рок знак пре да ха иза име на Ка ра ђор ђе вић? Сем од Бо га, то за ви си са мо од мо сков ске по ли ти ке. Ми, ко ји да нас жи ви мо у при сним при ја тељ ским ве за ма с на ро дом те ма ле зе мље, ко ја нам је ду го би ла не при ја тељ, и с ње ном ди на сти јом, же ли мо јој од свег ср ца да на кон

31 Те ми швар ска срп ска пе вач ка дру жи на де ло ва ла је зва нич но у Те ми шва ру као прав но ли це по чев од 1867. го ди не.

169

кр ва вих ре во лу ци ја и гра ђан ских ра то ва са да, ка да је не за ви сна и сло бод на, нај зад, по сле ду ге бра то у би лач ке бор бе, а ра ди раз во ја сво јих бо га тих мо-гућ но сти, смог не на ћи бла го сло ве ни мир, ко ји ће јед ној ње ној жр тви пру-жи ти ту ђа зе мља на Гро бљу Санкт Марк са”.

Бр.­105,­8­мај,­стр.­2–3.– По смрт ни оста ци кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа пре ве зе ни су ју че

по сле под не на јо зе фин ску же ле знич ку ста ни цу, све ча но као што су пре под не пре не ти у Грч ко-ис точ ну цр кву. Око по ла пет од слу же но је опе ло; при цр кве-ном бо го слу же њу на чал ство вао је Ње го ва екс це лен ци ја грч ко-ис точ ни епи-скоп Ге ор ги је (Бран ко вић) уз сјај но са слу же ње. У ме ђу вре ме ну ви ше хи ља да љу ди, на по љу, на Ло шон ци је вом тр гу, те на Ху ња ди је вој ули ци и на Тр гу Ев ге ни ја Са вој ског иш че ки ва ло је по ла зак по греб не по вор ке. Чак се и над шан че ви ма бе де ма на ла зи ло мно штво љу ди, да би мо гло би ти све док за ни-мљи ве по вор ке.

Де ле га ци ја же ле зни ча ра из Јо зе фи на до шла је у Са бор ну цр кву са за ста-вом сво га Удру же ња. Сви цр кве ни бар ја ци по ва ђе ни су са по ли ца из ор ма на. По греб на по вор ка је про шла истим ре до сле дом као и пре под не: Ло шон ци-је вим тр гом, Ху ња ди је вом ули цом, Тр гом Ев ге ни ја Са вој ског, Ру дол фо вом ули цом, до Ху ња ди је вог мо ста, те Ху ња ди је вом ули цом и де сном оба лом Бе ге ја, за тим ули цом Ури; око по ла 6 сти гла је на ста ни цу, где је по но во све-ча но од слу жен по мен, на кон че га су че тво ри ца мла ди ћа по ди гла ков чег у те рет ни ва гон бр. 12.166, вла сни штво Ау стро у гар ске же ле зни це. Сме шта ње у ва гон оба вље но је уз по што ва ње ме ди цин ско-ле гал них про пи са, у при су-ству град ско га вр хов ног ка пе та на Кон стан ти на Вла хо ви ћа, град ско га ка пе-та на Ан та ла Вех сел бер ге ра, град ско га фи зи ку са Алек сан дра Сте фа но ви ћа, де жур но га офи ци ра Ка ро ла Ден хо фа [Károly Den hof] и ожа ло шће не по ро ди-це. Та ко ђе су у ва гон сме ште ни вен ци, срп ска на ци о нал на за ста ва оба ви је на цр ним ве лом, са бља укра ше на ди ја ман ти ма, кне жев ска кру на, кне жев ско ор де ње и обе леж ја.

Ва гон је кре нуо са во зом ко ји је имао по ла зак уве че у 9 са ти и 15 ми ну та.Кне жев ска по ро ди ца је пу то ва ла у Беч исте но ћи бр зим во зом ко ји је

имао по ла зак у 2 са та и 13 ми ну та.Као што се до зна је, у Бе чу ће по кој ник би ти по гре бен у по ро дич ну

гроб ни цу са Гро бља Све то га Марк са, у ге не рал ској уни фор ми, са ор де њем, злат ним лан цем и ди ја мант ским пр сте њем.

– Кон курс. Са хра ну кне за Ка ра ђо р ђе ви ћа оба ви ло је чу ве но По греб но удру же ње Чу так из Ара да. Због то га су се ме сна по греб на удру же ња осе ти-ла по вре ђе ним у сво јим пра ви ма и под не ле су при зив Вр хов ном град ском ка пе та на ту, ко ји је – као од го вор – ка знио арад ско удру же ње са 25 фо рин ти и за бра нио му ор га ни зо ва ње са хра не. Ре кур сом ко ји су Ара ђа ни под не ли слу-чај је до спео пред Град ски са вет, ко ји је по ни штио од лу ку Вр хов но га ка пе-та на та. Ка ко до зна је мо, са да ће ме сна по греб на удру же ња под не ти прав ни уток про тив те од лу ке.

170

Бр.­108,­12.­мај,­стр.­3.

Лич не ве сти

– Ње го ва екс це лен ци ја Ге ор ги је (Бран ко вић), грч ко-ис точ ни епи скоп, вра тио се ју че ују тру из Ве ли ке Ки кин де у наш град.

– Кне зо ви Пе тар и Ђор ђе Ка ра ђор ђе вић, као и го спо ђа Ни ко ла је вић са ћер ком Идом, вра ти ли су се ју че у наш град из Бе ча, да би оба ви ли при пре ме за свој од ла зак.

– Из ве штај. Бе о град, 9. мај.„Pol. Co rr.” Опо вр га ва пре тен ци ју на след ни ка кне за Алек сан дра Ка ра-

ђор ђе ви ћа на пра во но ше ња кне жев ског на сло ва, јер Скуп шти на ни ка да ни је до не ла за кон по ко јем би кне жев ско до сто јан ство по ро ди це про гла си ла на след ним, док је за ди на сти ју Обре но вић то учи ње но ви ше пу та. Исто ва жи и за по тврд ни фир ман што га је Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић до био од сул та-на, ко јим је са мо он по твр ђен за кне за, без ика кве на по ме не о на след но сти. Смр ћу кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа тре ба сма тра ти да пре ста ју сва ње-го ва стро го лич на пра ва.

Бр.­109,­13.­мај,­стр.­3.Кне зо ви Пе тар и Ђор ђе Ка ра ђор ђе вић, као и го спо ђа Ни ко ла је вић са сво-

јом ћер ком Идом, от пу то ва ће да нас из Те ми шва ра на Це ти ње, да би та мо при су ство ва ли са хра ни ћер ке цр но гор ско га кне за.

ŞEDE REA ŞI MO AR TEA CNE A ZU LUI ALEK SAN DAR KA RA ĐOR ĐE VIĆ LA TI MIŞOA RA

Ste van Bu gar ski

Re zu mat

După înlăturarea de la tro nul Ser bi ei, cne a zul Alek san dar Ka ra đor đe vić a lo cu it de două ori la Ti mişoa ra: în anul 1859 şi în pe ri o a da 1880–1885. La da ta de 4 apri lie 1859 în Ti mişoa ra i s-a născut fiul Ar sen, bo te zat la Ca te dra la sârbă de însuşi epi sco pul Ti mişoa rei Sa muil (Ma ši re vić). A do ua oară cne a zul a ve nit la Ti mişoa ra, văduv fi ind, după anul 1880 şi a rămas până la mo ar te, survenită la 21 apri lie 1885. În acea vre me în Oraşul de pe Be ga nu apăreau pe ri o di ce sârbeşti, dar zi a re le în lim bi le germană şi maghiară au urmărit sta rea de sănătate a cne a zu lui şi au de scris de ta li at mo ar tea şi înmormântarea. Pro ho dul a fost ofi ci at fe stiv în Ca te dra la sârbă de epi sco pul Ti mişoa rei Ge or gi je (Bran-ko vić), asi stat de un so bor de preoţi, sic riul fi ind ex pe di at apoi cu un va gon spe cial la Vi e na pen tru înhumare. Luc ra rea tran spu ne din sur se pri ma re ma tri co le cu înscrierea bo te zu lui lui Ar sen şi a morţii cne a zu lui Alek san dar, iar în tra du ce re – scri e ri le zi a re lor mag hi a re de spre mo ar tea şi înmormântarea cne a zu lui; în tra du ce re sunt co rec ta te pe alo cu ri ero-ri le zi a rişti lor, pro ve ni te din ne cu noaşte rea gra de lor de ru de nie în fa mi lia cne a zu lui şi a ri tu lui bi se ri cesc or to dox.

171

PRIN CE ALE XAN DER KA RA ĐO R ĐE VIĆ’S STAY AND DE ATH IN TI MIŞOA RA

Ste van Bu gar ski

Sum mary

Af ter ha ving ab di ca ted the thro ne of Ser bia, Prin ce Ale xan der Ka ra đor đe vić li ved in Ti mişoa ra in two pe ri ods: in 1859 and from 1880 to 1885. His son Ar sen was born in Ti mişoa ra on April 4th 1859, be ing bap ti sed in the Ser bian Ort ho dox Cat he dral by bis hop Sa muil (Ma ši re vić) him self. As a wi do wer, Prin ce Ale xan der re tur ned to Ti mişoa ra af ter 1880 and li ved the re un til his de ath on April 21st 1885. At that ti me, the re we re no Ser bian new spa pers in Ti mişoa ra, but the Ger man and the Hun ga rian ones clo sely fol lo wed Prin ce’s he alth con di tion and sub se qu ently de scri bed in de tail his de ath and fu ne ral ser vi ce. The so lemn fu ne ral ser vi ce for the Prin ce to ok pla ce in the Ser bian Ort ho dox Cat he dral and was led by the bis hop of Ti mişoa ra Ge or gi je (Bran ko vić). Af ter the ser vi ce, the cof fin with Prin ce’s re ma ins was sent by train, in a spe cial car ri a ge, to Vi en na for bu rial. The pa per re pro du ces from from ori gi nal re gi sters the en tri es con cer ning the bap tism of Prin ce Ar sen, and, re spec ti vely, the de ath of Prin ce Ale xan der, as well as the tran sla tion from the Hun ga rian new spa pers of the ar tic les on Prin ce’s de ath and fu ne ral ser vi ce. As the lo cal jo ur na lists of that ti me we re not fully in for med abo ut Prin ce’s fa mily, nor too fa mi li ar with the ri tu als of the Ort ho dox Church, oc ca si o nal in con si sten ci es in the ori gi nal ar tic les ha ve al so been cor rec ted.

UDC 94(=163.41)(498)”1910”

И г њ а т и ј е П о п о в

О ПО СЕ ДУ СР БА У ЧЕ НЕ ЈУ 1910. ГО ДИ НЕ

СА ЖЕ ТАК: Ср би при па да ју ста ром сло ју ста нов ни штва у ба нат ском ме сту Че не ју; пред Дру ги свет ски рат чи ни ли су ско ро по ло ви ну ме сног жи вља, а од та да њихов број стал но и вр то гла во па да. У на пи су се крат ко пред ста вља ме сто Че неј, а за тим се до слов но на во ди име так Ср ба у зе мљи шту 1910. го ди не, ка ко је за бе ле жен у па ро хиј ском ле то пи су.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Че неј, па ро хиј ски ле то пис, име ник Ср ба у Че не ју, зе мљи шни по сед Ср ба Че не ја ца.

Че неј је на ци о нал но ме шо ви то се ло у Та ми шкој жу па ни ји. На ла зи се на за пад ном де лу Та ми шке ни зи је, на 28 км од Те ми шва ра, с ко јим је по ве-за но же ле знич ким и ау то бу ским са о бра ћа јем. Се о ски атар се гра ни чи са ата-ри ма: Ке че, Кар пи ни ша, Боб де, Уј ва ра, Пу сти ни ша, Срп ског Ите бе ја, Хе ти-на и Ра до је ва. По ред се ла про ти че ре гу ли са ни и дол мом за шти ће ни Ста ри Бе геј.

Пр ви до ку мен та р ни по мен се ла по ти че из 1330. го ди не. Са да шње на се-ље по ста ло је об је ди ње њем оп шти на Срп ски Че неј и Хр ват ски Че неј 1903. го ди не. По раз гра ни че њу на ци о нал них др жа ва на тлу бив ше Ау стро у гар ске ме сто је при па ло Кра ље ви ни Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца и би ло се ди ште исто-и ме но га сре за са 14 при па да ју ћих ме ста, а ме ђу др жав ним уго во ром о ис пра-вља њу гра ни це, го ди не 1924. усту пље но је Ру му ни ји.

У ме сту су жи ве ли Ср би, Хр ва ти, Нем ци, Ма ђа ри, Ру му ни и Ро ми. Број Ср ба у ме сту ду го је пре ла зио 1000; го ди не 1940. пред ста вља ли су 44,4% ме сног ста нов ни штва. На по пи су 2002. за пи са на су 532 Ср би на, од но сно 26,3% ста нов ни штва, и од та да им је број у стал ном и на глом па ду: 1992. би ло их је 712 (32,9% ме сног ста нов ни штва), 2002. све га 532 (26,6%) а 2011. је два 428 (24,2%).

Срп ска цр ква по ми ње се 1730. го ди не. Па ро хи ја је при па да ла Те ми швар-ској епар хи ји, Ве ли ко беч ке реч ком окру жном пр о то пре зви те ра ту, а од 1924. Те ми швар ском окру жном пр о то пре зви те ра ту.

У том скло пу окол но сти примљенo је епар хиј ско рас по ло же ње о во ђе њу оба ве зних про то ко ла, из ме ђу оста лих и па ро хиј ског ле то пи са 1908. го ди не. Све ште ник је та да био Јо ван Ми шић; он је по чео во ди ти ле то пис, а за тим су га до пу ња ва ли па ро си све до на ших да на.

174

У до пи су Епар хиј ске кон зи сто ри је у ве зи са па ро хијскм ле то пи сом, бр. К.1138/804 из 1908, пи са ло је из ме ђу оста лог и сле де ће:

Да би се од за бо ра ва са чу ва ли глав ни ји до га ђа ји у ово по друч ним срп-ским пра во слав ним па ро хи ја ма и ма на сти ри ма, ко ји се ти чу све те цр кве, шко ле, цр кве не оп ћи не (ма на сти ра) и на ро да на ше га у свим па ро хи ја ма, од но-сно ма на сти ри ма; и да би се та ко при би ра на гра ђа за по ве сни цу на ше епар хи је и све ово пре да ње на ше срп ске пра во слав не цр кве, као и ра ди то га да би се цр кве но на род ни жи вот наш на сви ма сво јим ва жни јим по ја ва ма и кре та њи ма сваг да др жао у еви ден ци ји ра ди по у ке и пот стре ка по том ству и ра ди стал ног над зи ра ња, да би се број но имов но цр кве но ин те лек ту ал но и рел. мо рал но на-пре ду је мо или на за ду је мо; исто та ко да би и пре јам ни ци у слу жбу на осно ву тих по да та ка ка да на сту пе слу жбу што бр же и пре глед ни је мо гли до зна ти све глав ни је при ли ке у ме сту; и на по слет ку да би се та ко оси гу ра ла и гра ђа по-треб на за очу ва ње на ших цр кве но-на род них до ба ра у евен ту ал ним гра ђан ским пар ни ца ма што је по вла сти ца за ову епар хи ју од ве ли ко га зна ча ја, осо би то за име так цр кве ни и школ ски; на ла же се сви ма Па ро хиј ским зва њи ма и Ма на-стир ским упра ва ма да се 1 ја ну а ра 1909 г. осну ју „па ро хиј ски ле то пис” ...

Код по се да ва ља ће по пи са ти тач но све на след ни ке и њи хов по сед по себ но и укуп но те та бе лар но срав ни ти са доц ни јим ста њем по сле ве ће га или ма њег пе ри о да вре ме на са озна ком – у при мед би – узро ка опа да ња имов но га до тич-не по ро ди це. У ве зи с’ ти ме на ве сти све узро ке на пре до ва ња и на за до ва ња имов но га у па ро хи ји. Укуп ни по сед ва ља ће из ра чу на ти и ре ла тив но пре ма це ло куп ном по се ду ста нов ни штва и оста лих ве ро и спо ве сти.

Из сед ни це епар хиј ске кон зи сто ри је др жа не у Те ми шва ру 11. (24) но вем-бра 1908 год.

(М.П.) Ге ор ги је с.р. Епи скоп

Као по себ но за ни мљив део ле то пи са на во ди мо у на став ку по пис по се да Ср ба у ме сту 1910. го ди не.

ИМЕ НИК

Ср ба по сед ни ка и ко ли чи на по се да кра јем 1910. год.

Тек.­бр. Име­и­пре­зи­ме­по­сед­ни­ка­ Кућ­ни­бр. Бр.­ку­ћа­ јут. кв­.1. Га ври ло Ити њанц 13 1 2012. Ран ко Ра ду лов 14 ½ 2343. Ва са Рај ков 28½ 1 13 2004. Ђо ка Ћи рин 29 и 346 2 58 14355. Оре сти је Ћи рин 30 и 297 2 71 11506. Иса Ћи рин 7 12787. Сте ван Ба чван 40 1 5 4688. Ми ла Мар ти нов 41 1 5699. Ми та Мак син 42 1 9 1104

10. Жи ва Ја но шев 43 1 49 44111. Ни ка Мар ти нов 123912. Но ја Ла цић 45 1 29 77

175

13. Ва са Па влов 46 1 39 105414. Ште ва Ми ло ван 47 1 132115. Оре сти је Сто кин 48 1 1 75916. То дор Сто кин 50 1 2 36217. Ђор ђе Ко стин 51 1 37118. Ла за Ми ло ва нов 413 1 2 73419. Ми лан Пи са рев 74620. Ле ца Пи са рев 50½ 1 47321. Ђо ка По пов (Лу кин) 51 1 39722. Во ја Пи са рев 52 1 148823. Све то зар Ми ло ва нов 53 1 2 74424. Ми лош Пи са рев 54 1 118925. Ми та До брин 55 1 7 53226. Уд . Об ра да Ми ло ва но ва 349 1 2 50527. Ма ца Ола ро ва 56½ 1 97028. Ар ка ди је Ми ло ва нов 57 1 11 52429. Ђу ри ца Ми ло ва нов 350 1 5 29830. Љу ба Ми ло ва нов 58 1 4 62231. Ђо ка Ми ло ва нов 59 1 29932. Ра дој ко Не цин 59½ 1 39333. Ла за Са ра чев 60 1 87734. Мла ден Ба чван 61 1 84935. Ми та Пи са рев 74536. Шан дор Ола ров 62½ 1 42537. Ми та Јо ва нов 62 1 79738. Оре сти је Ба чван 64 1 1 112339. Уд . Ма те До брин 65 1 4 38340. Ма ри ца Скeушанова 66½ 1 5 41541. Ми та Скeушанов 66 1 9 57242. Пе ра Пла во шин 67 1 11 57643. Ми та Пла во шин 68 1 9 25344. То ма Пла во шин 1 23645. Вељ ко Ко ма нов 69 1 19 91746. Ми ле са Кра чу но ва 70½ 1 113747. Жи ва Ола ров 70 1 54648. Кри сти на Ћи рин 4 45849. Ми лан Па влов мла ђи 72 1 44850. Ђу ри ца Ко ма нов 73 1 10 23051. Об рад Ко ма нов мла ђи 74 1 14 111752. Ка да Ми ло ва нов 74½ 1 40853. Уд. Са ве та Ма ле тић 75 1 16 114454. Ва са Ба чван 77 1 8 841

176

55. Уд . Си ме Ба чва на 10 43456. Жи ва Ба чван 77½ 1 7 58857. Ра дој ко Ба чван 78 1 8 114858. Пе ра Јо ва но вић 15 и 87 2 5 37159. Алек са Та на си јин 107 1 12 13560. Не ца Та на си јин 8 131261. Не дељ ко Ми ло ван (За рин) 108½ 1 6 133262. Ран ко Мар ти нов 105863. Кр ста Мар ти нов 110 1 144364. Оре сти је Та на си јин 112 1 2 114765. Па ја Ми у чин 113 1 20666. Ми лан Па нин 113½ 1 20567. То ша Ан ге лов 114 1 4 61368. Са ва Ан ге лов 115 1 22 126569. Ми трић Ан ге лов 4 61370. Се ку ла Ан ге лов 115½ 1 17 66371. Оре сти је Мар ти нов 122 1 4 41472. Ра во си је Мар ти нов 122½ 1 1 137973. Жи ва Мар ти нов 123 и 124 2 35 133874. Ми та Мар ти нов 2 133075. Љуб ко Мар ти нов 127 1 13 53676. Вељ ко Мар ти нов 128½ 1 29377. Ива Пла во шин 129 1 8 7278. Уд. Вла де Ја но ше ва 130 1 2 73579. Жи ва Пут ник 130½ 1 38780. Уд. Са ве То до ро ва 131 1 3 52081. Де спот Ске у ша нов 132 и 132½ 2 11 65382. Ра дој ко Мар ти нов 133 1 11 83483. Уд. То ман ка Мар ти но ва 134 1 9 80284. Ја ша Мар ти нов 134½ 1 85. Ми ло је По пов 136 1 39386. Уд. Јо це Мар ти но ва 136½ 1 40087. Ра дој ко Сто кин 137 1 1 19188. Јон Рај ков (оста ви на) 137½ 1 10589. Уд. Фи ли па Јан ку 137а 1 8790. Јо ван Са ра чев 137b 1 8591. Пел ка Мој син 417 1 46492. Ра во си је Мар ти нов 138 1 6 72693. Ле ла Мар ти нов 139 1 82294. Ма ри ца Дра га нов 140 1 41495. Уд. Ми лан ка Па вло ва 141½ 1 2 135796. Ар ка ди је Мар ти нов 141 1 3 1292

177

97. Иви ца Мар ти нов 155798. Вла да Јеф тин 142 1 83799. Жи ва Мар ти нов 143½ 1 7 340

100. Ива Мар ти нов ст. 143 1 1 1234101. Жи ва Ба чван 144 1 16 689102. Си ма Ба чван 825103. Ми та Ба чван 3 691104. Ђо ка Мар ти нов 146½ 1 397105. Те ре ска Мар ти нов 146 1 370106. Ђу ла Мар ти нов 147 1 400107. Уд. Ђу ла Уни па но ва 148 1 5 790108. То дор Уни па нов 148½ 1 1044109. Жив ко Ја но шев 356 1 2 1456110. Ми лан Уни па нов 149 1 688111. Ар са Дра га нов 152 и 135 2 21 1180112. Ми лан Уни па нов мл. 162 1 467113. Хри сти фор По пов 164 1 7 47114. Уд . Ни ке Мар ти но ва 165 ½ 103115. Пер са Ра ду лов 165 ½ 104116. Све то зар Ба чван 166 1 31 1334117. Пе ра Мар ти нов 167 1 237118. Бо га Мар ти нов 170 1 19 1390119. Уд. Са ве Шер шел 201 и 201½ 2 – –120. Ран ко Пау 202 и 203 2 – –121. Ко ста Ми у чин 204 1 – –122. Јеф та Мар ћин 205 1 – –123. Ђор ђе Ми ју чин 206 1 – –124. Пе ра Ду лин 207 1 – –125. Са ва Пау 208 1 – –126. Ва са Јан ку 208½ 1 – –127. Јон Но вак 208а 1 – –128. Оре сти је Пау 208b 1 – –129. На та ли ја Ске у ша но ва 209 1 5 709130. Ра во си је Та на си јин 210 1 16 547131. Са ва Ба чван 212 1 4 1303132. Мир ко Ћо сић 213½ 1 6 768133. Или ја Па влов 213 1 1 408134. Уд . Ни ке Ко стин 214½ 1 354135. Јо ца Бла го јев 214 1 350136. Хри сти на Ра ду 217 1 212137. Уд. Иг ње Ја но ше ва 219½ 1 1 1312138. Иван Ми ло ван 220½ 1 152

178

139. Ми та Пау 370 1 336140. До ја Ола ров 381а 1 240141. Ана Ли ге жан 251 1 524142. То ма Ку кул 252 1 416143. Ми лан Ку кул 252 – 416144. Јо ван То мин 253 1 2 1184145. Уд . Ма ца Не на дов 254 1 400146. Уд. Ти мо ти је Ара ђа на 256 ½ 707147. Јо ва Ара ђан 256 ½ 708148. Са ва Ара ђан 256½ 1 5 445149. Жи ван ко Или јин 257 1 10 782150. Вла да Пла во шин 258 1 29 1011151. Ла за Или јин 259½ 1 5 242152. Јо ва Или јин 259 1 7 1369153. Са ва Гру јин 260 1 1038154. Си да Влај ков 261 1 213155. Ти мо ти је То до ров 263 1 392156. Са ва Су бин 263½ 1 13 471157. Иг ња Ђул ве за нов 264 ½ 354158. Си ма Ђул ве за нов 264 ½ 353159. Ђо ка Ђул ве за нов 264½ 1 1018160. Уд. Си ме (Пи ја да) По по ва 265 и 267 2 54 1040161. Ми ли вој Или јин 268 1 3 504162. Са ва и Све то зар Ву ков 269 1 803163. Ђор ђе Пла во шин 269½ 1 8 552164. Са ва Пла во шин 269½ – 1 154165. Ра во си је То мин 270 1 3 194166. Ђу ри ца То мин 270½ 1 2 1381167. Жи ва Пла во шин 271 1 17 1342168. Ра да Ја но шев 272 1 2 651169. Са ва Иштван 273 и 273½ 2 7 408170. Об рад Иштван 273 и 273½ – 2 604171. Срп. прав. цркв. оп ћи на 274 1 7 639172. Ми трић Ба чван 145 1 1 850173. Ге на Рај ков 277а 1 7 1403174. Иса Ба чван 275 1 50 436175. Ђул ва си ја Пла во шин 276 1 400176. Ни ка Гој ков 276½ 1 386177. Ђо ка Ма ле тић 277 1 26 1136178. Ћи ра Го ми лин 277½ 1 317179. Се ку ла Го ми лин 277½ – 1003180. Ђо ка (Ђо ки ца) Ма ле тић 278 1 58 1064

181. Вељ ко Ма ле тић 279 1 18 442182. Омер Ма ле тић 280 1 57 1075183. Ђу ла Ма ле тић 280 – 65 656

184. Ак тив на па ро хиј ска се си ја Си ма По пов па рох 281 1 36 774

185. Ми лан До брин 282 1 8 1343186. Дра га Па влов 283½ 1 7 431187. Се на Иштван 283 1 848188. Уд. Ти мо ти је Ми ло ва но ва ” – 7 714189. На след ни ци Ми ла на Па вло ва 284½, 284 2 26 421190. Уд. Ма те Ба чван ” – 989191. Ми лан Ја но шев 285 1 83 1519192. Ле он ти је Иса ин 286 1 445193. Ми лош Та на си јин 288 1 47 260194. Вла да Па влов 289 1 13 1217195. Да ма скин Ћи рин 290 1 24 629196. Ми лић Мо ми ров 291а 1 1068197. Ду шан Ола ров 291 1 200198. Жи ва Ола ров 291 – 11 747199. Уд. Ми ле ва Та на си јин 291½ 1 9 109200. Слав ко Ми ло ва нов ” – 450201. Бо жи дар Ћи рин 292 1 396202. Све то зар Или јин 419 1 822203. Ми лан Пла во шин 293 1 21 794204. Са ва Пла во шин 293 – 1 1577205. Ђо ка Пла во шин – – 4 250206. Си ма Ста јин 294 1 987207. Жи ва Шу боњ 294½ 1 496208. Жи ва Мар ти нов 295½ 1 1312209. Си ма Влај ков 295 1 387210. Иван Пе тров 296½ 1 208211. Уд. Ми ло ша По по ва 299 1 20 14333212. ст . Ми та Гру јин 300½ 1 438213. Ра да Ара ђан 300 1 6 1470214. мл. Ми та Гру јин 301 1 421215. Вла да Или јин 302 1 2 1533216. Ра дој ко Пе тров 304½ 1 263217. Је ца То мин 304 1 2 1201218. Ми лић То мин 304½ 1 2 1200219. Па у ли на Јо ва нов 306 1 1511220. Ми лан Ра ду лов 307 ½ 441221. Сте ва (Сте па) Ми кле јев 307 ½ 440

179

180

222. Бо жа Мар ти нов 308 1 7 754223. Ка та То до ров 309½ 1 409224. Ми та Сам фи рин 309 1 410225. Лен ка Ми ло сав 312 1 216226. Ран ко Јо ва нов 313 1 1 1145227. Пер си да Ве че р ко вић 314½ 1 737228. Ге на То до ров 314 1 1 1093229. Слав ко Ола ров 315½ 1 2 440230. Бо га Рај ков 315 1 1 922231. Оре сти је Ми ло ван ” – 1 589232. Ра дој ко Мо ми ров 316 1 1558233. Па ја Гру ји чин 317 1 861234. Ри ста Ја но шев 320 1 58 627235. Ми та Ола ров 322 1 524236. Оре сти је Ан тин 323 1 425237. Ран ко Ми ло ван – 230238. Жи ва Сто ји шин 324, 324½ 2 11 1490239. Мар ко Ми клеу 294½ 1 604240. Сре да Ола ров 325 1 12 861241. Уд. Па је То до ро ва 326 1 10 1188242. Са ве та Мар ти нов 327 1 196243. Јон Ро шу 328 1 178244. Ла за Стој шин 414 1 187245. Ма та Шу боњ 329 1 636246. Ва са Ја но шев 330 1 453247. Мар та Ђул ве за но ва 331 1 490248. Ми та Стој шин 332 1 277249. Сте па Стој шин 332½ 1 178250. Ме ри ма Jаношев 333 1 489251. Дра гић Ђул ве за нов 334 1 327252. Ми ша Ђул ве за нов 418 1 383253. Ран ко Ола ров 335 1 725254. Ми та Ми шков 336 ½ 858255. Љу бо мир Ми шков 336 ½ 858256. Ка да Јо њев 337 1 900257. Уд. Не це (Ју ди та) Го ми ли на 407 1 1 125258. Бо га Иштван – – 2 173259. Пе ра Mиклевљев – – 197260. Си ма Пе рин – – 1346261. Си да По по ва – – 193262. Ђо ка Ола ров – – 240263. Ни ка Пе тров 294а 1 208

181

264. Ра во си је Та на си јин мла ђи – – 9 1170265. Срп. на род на ве ро исп. шко ла 44 1 4 865266. За ли шна па ро хиј ска се си ја – – 30 1472267. Ми лан Сам фи рин 227½ 1 221268. Ми трић Ске у шан – 3 269. Јо ца Ске у шан – 1 270. Ива (Иви ца) Мар ти нов 138½ 1 400271. Иван Уни па нов 148а 1 200272. Ма рин ко Или јин 303½ 1 400273. Ђул ва си ја Пла во шин 306½ 1 200274. Мил ка Ма ле тић (р. Ара ђан) – – 8 148275. Ка да Мар ти нов – – 1 882276. Бо жи дар По пов – – 2 992277. Жи ва Стој шин – – 1 1341278. Хри сти на По пов (р. Стој шин) – – 1 470279. Ана же на Бла го да ра Шу боњ – – – 1070280. Дра го мир То до ров – – 1 902281. Ми ли вој Ола ров – – 2 1329282. Не ца Ја но шев – – 1

DE SPRE PO SE SO RII DE PĂMÂNTURI LA CE NEI ÎN ANUL 1910

Ig nja ti je Po pov

Re zu mat

Sârbii fac par te din stra tul vec hi al po pu laţie i din co mu na bănăţeană Ce nei; în aju nul ce lui de al Do i lea Râzboi Mon dial, ei re pre zen tau încă apro a pe jumătate din po pu laţia lo cu lui, iar de atun ci numărul lor sca de con ti nuu şi ver ti gi nos. În luc ra re este prezentată pe scurt lo ca li ta tea, apoi con cret po se si u ni le sârbilor în do me niul fun ci ar, după mențiu ni le din re gi stre le Pa ro hi ei Or to do xe Sârbe.

ON THE LAND OW NERS OF CE NEI IN 1910

Ig nja ti je Po pov

Sum mary

Serbs are part of the tra di ti o nal layer of in ha bi tants of the Ba nat vil la ge of Ce nei. In the eve of the Se cond World War they still re pre sen ted al most a half of the lo cal po-pu la tion. Ever sin ce, the ir num ber has con ti nu o usly and ra pidly dec re a sed. The pa per con ta ins a bri ef pre sen ta tion of the vil la ge, fol lo wed by the de scrip tion of the Ser bian land pos ses si ons, ac cor ding to the en tri es in the an nals of the lo cal Ser bian Ort ho dox Pa rish.

UDC 271.222(497.113 Vršac)-725930.253(497.113 Novi Sad)

Д е ј а н Ј а к ш и ћ

ФОНД ВР ШАЧ КЕ ЕПАР ХИ ЈЕ У АР ХИ ВУ ВОЈ ВО ДИ НЕ

СА ЖЕ ТАК: Овим ра дом пред ста вља се ар хив ски фонд Ар хи ва Вој во ди не Вр шач ка епар хи ја. На во ди се кра так исто риј ски осврт и да ју основ ни по да ци о фон ду, ње го вом са ста ву, са др жа ју, ин фор ма тив ним сред стви ма, као и о ње го вом кре та њу и при је му у Ар хив. Су мар но је при ка зан пре глед са др жа ја фон да, са на-зи ви ма це ли на, ра спо ном књи га и го ди на. По дроб ни је се пред ста вља део фон да (За пи сни ци Кон зи сто ри је) за ко ји су из ра ђе на де таљ ни ја ин фор ма тив на сред ства: пред мет ни, имен ски и ге о граф ски ре ги стри.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Вр шач ка епар хи ја, ар хив, Ба нат, фонд, књи ге, цр кве, Кон-зи сто ри ја.

Ме ђу сво јим исто риј ски зна чај ним фон до ви ма и збир ка ма Ар хив Вој-во ди не у Но вом Са ду чу ва три фон да ве за на за де ло ва ње епар хи ја Срп ске пра во слав не цр кве: Ф. 1 Вр шач ка епар хи ја – Вр шац, Ф. 4 Те ми швар ска епар хи ја – Те ми швар, Ф. 405 Бач ка епар хи ја – Но ви Сад.1 За раз ли ку од ве-ћи не оста лих фон до ва ста рог пе ри о да (до 1918), њи хов основ ни је зик је оно-вре ме ни срп ски,2 од но сно сла ве но срп ски, а ла тин ски, ма ђар ски, не мач ки и дру ги је зи ци су при сут ни у ма њој ме ри. Ста ри је зик, не чит ки ру ко пи си и ма ли обим де таљ ни јих ин фор ма тив них сред ста ва о ар хив ској гра ђи до при-но се да се они ре ђе ко ри сте у ис тра жи вач ке свр хе. Овом при ли ком од лу чи ли смо се да је дан од њих пре гле да мо на ме сту где се чу ва и де таљ ни је пред-ста ви мо у ме ри ко јој нам ин фор ма тив на сред ства до пу шта ју.

Те ри то ри ја Ба на та под ра зним го спо да ри ма би ла је по кри ве на епар хи-ја ма Срп ске пра во слав не цр кве. Узи ма се да је Вр шач ка епар хи ја осно ва на 1481. у ма на сти ру Ме си ћу крај Вр шца. Вр шач ки епи скоп био је и Те о дор, во ђа Ср ба у Ба нат ском устан ку 1594. го ди не. Об у хва та ла је углав ном кра је ве Ју жног Ба на та. Се ди ште епи ско па-ди је це за на ни је би ло увек у Вр шцу, не го

1 Vo dič kroz ar hiv ske fon do ve: Аrhiv Voj vo di ne – Srem ski Kar lov ci, Sve ska 6/I, Srem ski Kar lov ci, 1977, 53–54, 69–70; Во дич кроз ар хив ске фон до ве: Ар хив Вој во ди не – Но ви Сад, Све ска 6/IV, Но ви Сад, 1993, 3–4; Во дич кроз ар хив ске фон до ве Ар хи ва Вој во ди не, Све ска 1, Но ви Сад, 1999, 1, 4–5; Ar hiv ski fon do vi i zbir ke u ar hi vi ma i ar hiv skim ode lje nji ma SFRJ: SAP Voj vo di na, glav ni ured nik Sre-do je La lić, Be o grad, 1977, 76.

2 Је зик гра ђе је оно вре ме ни срп ски ко ји је у гра фиј ском и ор то гра фиј ском сми слу на ста вио срп ско сло вен ску тра ди ци ју, али је ви дљив и ру ско сло вен ски ути цај на осо би не је зи ка и пи сма: Во дич Ар хи ва Ср би је, I, Бе о град, 1973, 71–72.

184

по вре ме но и у Ка ран се бе шу, па је та ко ова епар хи ја на зи ва на још и Ка ран-се бе шком епи ско пи јом. Под ју рис дик ци ју Вр шач ке епар хи је пот па да ли су и Ру му ни ко ји су жи ве ли на ње ној те ри то ри ји. По из два ја њу Ру мун ске пра-во слав не си бињ ске ми тро по ли је из Кар ло вач ке ми тро по ли је, осно ва на је за Ру му не 1865. по себ на Ка ран се бе шка епар хи ја са се ди штем у Ка ран се бе шу. Вр шач кој епар хи ји је при па да ло и пет ма на сти ра: Ме сић, Зла ти ца, Ку сић, Ба зјаш и Вој ло ви ца (при мље на из Те ми швар ске епар хи је по сле 1864).

По сле Пр вог свет ског ра та Ба нат је по де љен на три др жа ве. Епар хиј ска те ри то ри ја на шла се та да у две др жа ве, што је зах те ва ло но ва управ на ре ше-ња, са да у окви ру ује ди ње не СПЦ. По сле при вре ме ног ре ше ња о управ ној по де ли Епар хи је на де ло ве у Кра ље ви ни Ру му ни ји и у Кра ље ви ни Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, Устав СПЦ из 1931. го ди не је оза ко нио да се део у ма тич-ној зе мљи ује ди ни са де лом Те ми швар ске епар хи је, ко ју су та ко ђе пре се кле др жав не гра ни це. Та ко је на ста ла но ва Ба нат ска епар хи ја са сре ди штем у Вр шцу, док је ста ра Те ми швар ска епар хи ја об у хва ти ла па ро хи је обе епар-хи је ко је су се на шле у Ру му ни ји [Бугарски 2011: 7–22].

*Ар хив ски фонд број 1. Ар хи ва Вој во ди не Вр шач ка епар хи ја – Вр шац

ка те го ри сан је као фонд од ве ли ког зна ча ја.3 За раз ли ку од ве ћи не ар хив ских фон до ва и збир ки ко ји се нај ви ше са сто је од спи са сме ште них у ин вен тар не је ди ни це – ку ти је, овај фонд (као и на ве де ни Ф. 4) се са сто ји ис кљу чи во од књи га (5,5 ме та ра), пре ма су мар ном ин вен та ру (по пи су књи га) њих 156 (укљу-чу ју ћи и под бро је ве).4 Је зик гра ђе је, ка ко смо ре кли, срп ски од но сно сла ве но-срп ски, уз зна чај но при су ство ла тин ског и не мач ког у ра ни јим го ди на ма. За сте пен са чу ва но сти се на во ди да су књи ге по ло вич но са чу ва не а да спи си ни су са чу ва ни. Фонд је ар хи ви стич ки сре ђен, ура ђен је су мар ни ин вен тар, из ра-ђе ни су пред мет ни, имен ски и ге о граф ски ре ги стри за нај ма ње 25 књи га.

До ку мен та ци о на гра ђа се чу ва ла у епар хиј ском сре ди шту Вр шцу. Фонд се са сто ји са мо од књи га ко је је не мач ки оку па тор од нео 1943. го ди не пре ко Бе о гра да и Пра га у Беч, из ар хи ве Ба нат ске епар хи је ко ја се на ла зи ла у кан-це ла ри ји Вр шач ке кон зи сто ри је.5 Та да шња Вој во ђан ска ар хи ва при ми ла је пре ко Ре па ра ци о не ко ми си је 1947. го ди не ар хив ску гра ђу из Бе ча у сан ду ци ма (106), од ко јих је је дан део (13) са др жао ар хив ску гра ђу епар хи ја Те ми швар-ске и Вр шач ке.6 Епар хиј ска кан це ла ри ја је ра ни је до ста ви ла управ ни ку Град-ског му зе ја у Вр шцу, Раст ку Ра шај ском, „ин вен тар ар хи ве Те ми швар ске и ин вен тар дво ра у Вр шцу” те он пре до ча ва Ко ми си ји да тре ба са ста ви ти спи сак књи га ко је су они (Епар хи ја) „до би ли на траг /би ло је 32 сан ду ка/ па би мо гли да уста но ви мо шта је од би бли о те ке још оста ло у Бе чу и Пра гу /јер је дан део од не те ар хи ве на ла зи се и у Пра гу/.”7

3 „Ка те го ри за ци ја ар хив ске гра ђе.” Ар хив ски пре глед, 1–4, Бе о град, 1998–1999, 178.4 Под број 34а и 146/1–6. Овај број ће би ти уве ћан увр шта ва њем књи га иден ти фи ко ва них

као део фон да.5 Ар хив Вој во ди не, Но ви Сад, Ар хив Вој во ди не – Но ви Сад, Ко ми си ја за ре сти ту ци ју, 327/49

(Фонд 121).6 Исто, 446/49.7 Исто, Пов. 13.

185

Су мар но ће мо да ти пре глед са др жа ја фон да, са на зи ви ма це ли на, ра-спо ном књи га и го ди на:

Ин дек си1–21. Ин дек си Кон зи сто ри је (1793–1938)Про то ко ли22–67. Пре зи ди јал ни, Цир ку лар ни, Про то кол Кон зи сто ри је, Ад ми ни­

стра тив ног и школ ског од бо ра (1853–1936)За пи сни ци Kонзисторије68–123. За пи сни ци Кон зи сто ри је (1791–1932)За пи сни ци Ад ми ни стра тив ног oдбора124–132. За пи сни ци Ад ми ни стра тив ног од бо ра (1890–1931)За пи сни ци Школ ског oдбора133–134. За пи сни ци Школ ског од бо ра (1899–1908)Mi scel la nea135–149. Ра чун ске, До став не и ка сни је при кљу че не књи ге (1751–1896)Од де таљ ни јих ин фор ма тив них сред ста ва ра ђе ни су ре ги стри на кар-

ти ца ма и у уко ри че ним све ска ма, ко ји су на рас по ла га њу јав но сти пре ко Са ле за ис тра жи ва че. Кар ти це су сме ште не у две фи о ке, а ре ги стри се од но се на 19 књи га За пи сни ка Кон зи сто ри је (1791–1838, књи ге 68–86). Пр ву фи о ку чи не оп шти ре ги стар књи га (као у су мар ном ин вен та ру) и ге о граф ски ре ги-стар. Дру гу фи о ку чи не имен ски и пред мет ни ре ги стри. Од ред ни це су узи-ма не по бро је ви ма стра ни ца ко је су на кнад но упи си ва не. У све ска ма се на-ла зе ге о граф ски и имен ски (-пред мет ни) ре ги стри за 6 књи га про то ко ла: Цир ку лар ни и Про то кол Кон зи сто ри је Ад ми ни стра тив ног и школ ског од­бо ра (1749–1887, књи ге 27–32). У за ви сно сти од ка рак те ра књи ге од ред ни це су узи ма не по бро је ви ма на кнад но упи си ва них стра ни ца или по тач ка ма за пи сни ка.

Да би смо са др жај ове фон дов ске це ли не при бли жи ли ис тра жи ва чи ма и пру жи ли увид у те ма ти ку кон зи сто ри јал них слу ча је ва, од лу чи ли смо се да да мо од ре ђе ни из бор од ред ни ца пред мет ног ре ги стра ко је се по ја вљу ју у ве ћем оби му, од но сно ви ше су за сту пље не те ме: ан ти минс, ба ти на ње, бир, бо го сло ви је, бол ни це, бо ле сти, бра ко лом ство, цр кве на бла гај на, цр кве ни при хо ди, цр кве ни ра чу ни, ђа ко ни –по ста вље ње, ђа ко ни –ру ко по ло же ње, епар хи је, гра ни ча ри, из град ња цр ка ва, ка зне, кра ђе, крч ме, ма на сти ри, ма-на стир ски ра чу ни, обли га ци је, па ро хи је, па ро хи јал ни при хо ди, па ро хи јал не се си је, пи јан ство, пре љу ба, пре сту пи, пре зви те ри, рат, раз вод бра ка, ре ги-мен та, син ђе ли је, скла па ње бра ка, смрт, све штен ство –по ста вље ње, све штен-ство–ру ко по ло же ње, суд, шко ле, ту жбе, уби ства, уго во ри, упра жње не па-ро хи је, ва ша ри, вен ча ње, вој ни бе гун ци, вој ни ци не ста ли или по ги ну ли у ра ту, за ро бље ни ци, за ро бље ни штво, за твор.

Фонд, да кле, чи не књи ге са по да ци ма о ад ми ни стра тив но-управ ном, вер ском и имо вин ском жи во ту ове епар хи је. Основ не те ме кон зи сто ри јал них спи са: цр ква и ње на ор га ни за ци ја (бир, бо го сло ви је, цр кве ни ра чу ни, ђа ко ни

186

– по ста вље ње и ру ко по ло же ње, епар хи је, ма на сти ри, па ро хи је, па ро хи јал не се си је, све штен ство – по ста вље ње и ру ко по ло же ње, син ђе ли је, упра жње не па ро хи је итд.), брач ни жи вот и жи вот на пи та ња (бо ле сти, бра ко лом ство, пре љу ба, раз вод бра ка, скла па ње бра ка, смрт), прав ни по ступ ци (ту жба, уго во ри, за тво ри, ка зне, обли га ци је, те ле сно ка жња ва ње), вој ска (вој ни бе-гун ци, не ста ли или по ги ну ли вој ни ци, за ро бље ни ци). Нај че шћи ак те ри су, по ред све ште ни ка, тр гов ци, учи те љи и про фе со ри, вој ни ци, за на тли је, ле ка-ри и адво ка ти. Фонд сво јом с трук ту ром и са др жа јем ве о ма је сли чан фон ду Те ми швар ска епар хи ја [Јак шић 2014: 217–223], као и фон до ви ма Бу дим ске епар хи је у Сен тан дре ји [Ђенић и др. 2006: 17–21].

Вре ме ном је вред на до ку мен та ци о на гра ђа епар хиј ских фон до ва, рат-ним деј стви ма, сма ње њем по пу ла ци је, зу бом вре ме на и не бри гом про па да ла и не ста ја ла, док су ње ни са чу ва ни де ло ви оста ли не до ступ ни и ар хи ви стич-ки не сре ђе ни. Сто га би би ло нео п ход но да се ра су та гра ђа ко ја се на ла зи у ви ше ме ста са чу ва, сре ди и при ве де на ме ни за по тре бе исто ри ча ра и дру гих ис тра жи ва ча, ка ко по да ци ко је она са др жи не би би ли не по врат но из гу бље-ни или још ду го не ис ко ри шће ни. За то као за кљу чак, мо же мо ис ка за ти на ду да ће овај скром ни при лог до при не ти да се на овом и дру гим цр кве ним фон-до ви ма на ста ви рад на ин фор ма тив ним сред стви ма и да ће се они че шће на ла зи ти у ру ка ма, за тим и ра до ви ма ис тра жи ва ча и на уч них рад ни ка ко ји ис тра жу ју у Ар хи ву Вој во ди не.

ИЗ ВО РИ И ЛИ ТЕ РА ТУ РА

Ар хив ска гра ђа

Ар хив Вој во ди не, Но ви Сад, Вр шач ка епар хи ја – Вр шац (Фонд 1).Ар хив Вој во ди не, Но ви Сад, Ар хив Вој во ди не – Но ви Сад (Фонд 121).

Ли те ра ту ра

Во дич Ар хи ва Ср би је, I, Бе о град, 1973.Во дич кроз ар хив ске фон до ве: Ар хив Вој во ди не – Но ви Сад, Све ска 6/IV, Но ви Сад, 1993.Во дич кроз ар хив ске фон до ве Ар хи ва Вој во ди не, Све ска 1, Но ви Сад, 1999.Бу гар ски, Сте ван. „Прав ни по ло жај пра во слав не срп ске Епар хи је те ми швар ске.” Те ми швар­

ски збор ник бр. 6 (2011): 7–22.Ђе нић, Бо шко; Сла ви ца Ти мо ти је вић, Ве ра Фи ли по вић. Во дич Ар хи ва Срп ске пра во слав не

епар хи је Бу дим ске, Бе о град: Ар хив Ср би је; Сен тан дре ја: Цр кве но у мет нич ка збир ка, Би бли о те ка и Ар хив Срп ске пра во слав не епар хи је бу дим ске, 2006.

Јак шић, Де јан. „Фонд Те ми швар ске епар хи је у Ар хи ву Вој во ди не.” Те ми швар ски збор ник бр. 7 (2014): 217–223.

„Ка те го ри за ци ја ар хив ске гра ђе.” Ар хив ски пре глед 1–4 (1998–1999): 129–183.

Ar hiv ski fon do vi i zbir ke u ar hi vi ma i ar hiv skim ode lje nji ma SFRJ: SAP Voj vo di na, glav ni ured nik Sre do je La lić, Be o grad, 1977.

Vo dič kroz ar hiv ske fon do ve: Аrhiv Voj vo di ne – Srem ski Kar lov ci, Sve ska 6/I, Srem ski Kar lov ci, 1977.

187

FON DUL EPAR HI EI VÂRŞEŢULUI ÎN AR HI VA VO I VO DI NEI

De jan Jak šić

Re zu mat

Su bi ec tul lucrării este exi stenţa fon du lui Вр шач ка епар хи ја [E par hia Vârşeţulu i] în ca drul Ar hi vei Vo i vo di nei din No vi Sad. Au to rul prezintă un scurt isto ric de cre a re a fon du lui, in for maţii le de bază cu pri vi re la fond, struc tu ra sa şi mişca rea de-a lun gul ani lor până a fost re cepţio nat în Ar hi va Vo i vo di nei (1947). Este re dat în mod con cis cu-prin sul Fon du lui, cu de nu mi rea unor gru pa je de re gi stre şi ac te, pen tru ca re este indicată şi întinderea temporală. Mai de ta li at este descrisă par tea Fon du lui pen tru ca re există o pre luc ra re arhivistică informativă amănunţită: in de xul te ma tic, ge o gra fic şi de nu me.

THE FUND OF THE DI O CE SE OF VR ŠAC AT THE AR CHI VE OF VOJ VO DI NA

De jan Jak šić

Sum mary

The su bject of the pa per is the exi sting ar chi ve fund Вр шач ка епар хи ја [The Di o-ce se of Vršac] at the Ar chi ve of Voj vo di na in No vi Sad. The aut hor pre sents a bri ef hi sto ric over vi ew, ba sic in for ma tion on the Fund, its struc tu re and its mo ve ment thro ug ho ut the years un til its re cep tion at the Ar chi ve of Voj vo di na (1947). The con tent of the Fund is con ci sely gi ven, along with the na mes of gro ups of re gi stri es and do cu ments, and the co ve red ti me in ter val. A mo re de ta i led de scrip tion fol lows the part of the Fund for which tho ro ugh ar chi vi stic in for ma tion exists: the the ma tic, ge o grap hic and na me in de xes.

UDC 655.11(=163.41)(498)”2013/2014”050(=163.41)(498) ”2013/2014”

А д р и ј а н а С и д а М а њ е а

ИЗ ДА ВАЧ КИ ПО ДУ ХВАТ СА ВЕ ЗА СР БА У РУ МУ НИ ЈИ 2013/14.

СА ЖЕ ТАК: Са вез Ср ба, ма њин ска ор га ни за ци ја Ср ба у Ру му ни ји, осно ван 1989, имао је из ве сну из да вач ку де лат ност још од 1990. а ре ги стро ван је као из да-вач 1994. го ди не. У на став ку би бли о гра фи је Са ве за Ср ба у Ру му ни ји 1994–2009, об ја вље не у „Те ми швар ском збо ри ку” бр. 6 (2012), ов де сле ди би бли о гра фи ја мо-но граф ских пу бли ка ци ја за вре ме 2013/14. (са мо стал на из да ња и из да ња где је Са вез Ср ба у Ру му ни ји глав ни из да вач).

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Са вез Ср ба у Ру му ни ји, из да ва штво Ср ба у Ру му ни ји, Те-ми швар, мо но граф ске пу бли ка ци је Ср ба у Ру му ни ји, пе ри о ди ка Ср ба у Ру му ни ји.

Пр ви по ку шај из ра де ре тро спек тив не би бли о гра фи је Са ве за Ср ба у Ру му ни ји за по чет је у на пи су под истим овим на сло вом у „Те ми швар ском збор ни ку” бр. 6; та мо је де таљ но из ло же на оквир на за ми сао, а ов де ће, лак-шег пра ће ња ра ди, би ти по но вље ни са мо по је ди ни ме то до ло шки по ступ ци.

За мо но граф ске пу бли ка ци је пре у зе та је ме то до ло ги ја ко ју ко ри сти Ма ти ца срп ска за се ри ју Би бли о гра фи ја књи га у Вој во ди ни, уз из ве сна при-ла го ђа ва ња, ко ји ма се мо ра ло ту и та мо при бе ћи.

Ре до след је хро но ло шки, по го ди на ма из да ња, у окви ру исте го ди не – азбуч ни, пре ма од ред ни ци, а у слу ча ју исте од ред ни це за ви ше по зи ци ја – пре ма глав ном ствар ном на сло ву.

Де ци мал на кла си фи ка ци ја је пре у зи ма на с ка та ло ги за ци је CIP, при че му је за па же но да су по не ка да књи ге исте вр сте раз ли чи то кла си фи ко ва не.

Би бли о гра фи ја је за по че та 2012. као ре тро спек тив на (об у хва та ју ћи из-да ња по чев од 1990), са из ри чи том на ме ром да по ста не те ку ћа. Овим на став-ком, ко ји об у хва та из да ња до 2014. го ди не, та се на ме ра за по гла вље мо но-граф ских пу бли ка ци ја у из да њу Са ве за Ср ба у Ру му ни ји упра во оства ру је.

190

1.­Са­мо­стал­на­из­да­ња­и­из­да­ња­ко­ји­ма­је­Са­вез­Ср­ба­у­Ру­му­ни­ји­­глав­ни­из­да­вач­

1.1.­Мо­но­граф­ске­пу­бли­ка­ци­је­(на­ста­вак)

2012/2013.

Чу ва ри вер то гра даЧу ва ри вер то гра да : ан то ло ги ја срп ске по е зи је Ју го и сточ не Евро пе /

[саставили:] Сла во мир Гво зде но вић, Ми о драг Јак шић. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2012/2013. – 328 стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Ан то-ло ги ја ; Књи га 25).

За сту пље ни ау то ри из Ма ђар ске, Ма ке до ни је, Ре пу бли ке Срп ске, Ру му-ни је, Сло ве ни је, Хр ват ске, Че шке, Цр не Го ре.

Је дин стве ни об у хват по е зи је на срп ском је зи ку / Ра до мир Ан дрић: стр. 5–8. – Бе ле шке о пи сци ма: стр. 297–311. – Сло во при ре ђи ва ча: стр. 313–315.

ISBN 978-606-8079-17-2821.163.41-1=135.1=163.41(821)

2013.

Ано нимLi nişte a ca re ne te zeşte rănile : an to lo gia poeţilor sârbi din Ko so vo şi Me to-

hi ja / se lecţie : Da ni ca An dre je vić, Sla vo mir Gvo zde no vi ci ; tra du ce re şi no te: Sla vo mir Gvo zde no vi ci, Alek san dar Sto i co vi ci ; [Copetă: Ali na Ţepe ne u]. – Ti-mişoa ra : Uni u nea Sârbilor din România, 2013. – 177 стр. ; 20,5 цм. – (Ediţii spe ci a le : An to lo gie ; Car tea nr. 19).

За сту пље ни ау то ри: Вла де та Ву ко вић, Алек сан дар Де спо то вић, Љу бо-мир По по вић, Ср бо љуб Та сић, Жар ко Ко љи ба бић, До бри ла Ли ла Ја ко вље-вић, Ра до слав Зла та но вић, Пе тар Са рић, Сто иљ ко Ста ни шић, Ла зар Вуч ко-вић, Љу би ша Рај ко вић Ко же љац, Да рин ка Ву чи нић, Ра до мир Сто ја но вић, Да рин ка Је врић, Мо шо Ода ло вић, Рат ко По по вић, Мир ко Жа рић, Ра до сав Сто ја но вић, Све ти слав Вла хо вић, Бла го је Са вић, Сло бо дан Ко стић, Ми-ли ца Ли лић Јеф ти ми је вић, Ми лош Ђор ђе вић, Дра го мир Ко стић, Сла ви ша Ми ло ва но вић, Ми о драг Ми лу но вић, Сун чи ца Де нић, Но ви ца Со вр лић, Го-луб Ја шо вић, Ран ко Ди но вић, Ми ло рад Ивић, Дра ган Ни чић Ци но бер ски, Ми ло је Дон чић, Ми о мир Јо ва но вић, Ва лен ти на Пи ту лић, Дра ги ша Бо јо-вић, Зо ран Не дељ ко вић, Зо ран С. Ни ко лић, Зо ран Пи ље вић, Ми лан Ми хај-ло вић, Не над Је ро Ра ден ко вић, Ви до са ва Ар се ње вић, Ве ли мир Ра ле вић, Жи во јин Ра ко це вић. – În loc de pre faţă / Da ni ca An dre je vić: стр. 5–8 ; Câteva precizări. Cuvântul traducătorilor: стр. 167–168 ; Бе ле шке о пре во ди о ци ма: стр. 169–170.

ISBN 978-606-8079-35-6 (бро ши ра но)821.163.41-31=135.1

191

Арад кроз вре меАрад кроз вре ме : 14 : [з борник ра до ва са Че тр на е стог сим по зи ју ма у

Ара ду 2012. године] / [Оперативни ор га ни за то ри: Љу бо мир Сте па нов, Сте-ван Бугарски] ; При ре ди ли Сте ван Бу гар ски, Љу бо мир Сте па нов = Ara dul de-a lun gul tim pu lui : [14] : [cu le ge re de tex te de la Аl ХIV-lea sim po zion din Arad în anul 2012] / [Or ga ni za to ri ope ra ti vi: Lju bo mir Ste pa nov, Ste van Bu gar-ski]. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 222 стр. : илу стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : На уч на ли те ра ту ра ; Књи га 16).

Збор ник ра до ва са те мат ско га на уч ног ску па Арад, 22–23. сеп тем бра 2012. на сло вље ног Те ке ли ји но По мо риш је. – Уз сва ки рад до пи сан са же так на ру мун ском је зи ку.

ISSN 1843-3642 (бро ши ра но)94(=163.41)(498)(063)

Ар сић, Еу ста хи јаПо ле зна раз ми шља ња / Еу ста хи ја Ар сић ; Пре вео, при ре дио и до пун ске

тек сто ве на пи сао Сте ван Бу гар ски. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 94 стр. : илу стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Пре во ди ; Књи га 21).

При ступ: стр. 5–16. – Об ја шње ња уз основ ни текст: стр. 93–94. – Про-бра на би бли о гра фи ја: стр. [95].

ISBN 978-606-8079-34-9 (бро ши ра но)821.163.41-4

Ба нат ски ал ма нахБа нат ски ал ма нах : 2014 / при ре ди ли: Љу бо мир Сте па нов, Сла во мир

Гво зде но вић. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013 (Те ми швар : Tem pus). – 328 стр. : илу стр. ; Ње го шев пор трет у за себ ној ко вер ти ; 24 цм. – (По себ на из да ња : Ал ма на си и ка лен да ри ; Књи га 4).

ISSN 2069-5845 (бро ши ра но)323.15(=163.41)(489)050.9

Бу гар ски, Јо цаШкол ски му зич ки при руч ник / Јо ца Бу гар ски. – Те ми швар : Са вез Ср ба

у Ру му ни ји, 2013. – 239 стр. : но те с тек стом ; 30,0 цм. – (По себ на из да ња : Ан то ло ги ја ; Књи га 26).

Ли те ра ту ра: стр. 233.ISBN 978-606-8079-33-2 (бро ши ра но)784.4

Де спо то вић, Пре драгДво је зич но опе ло / Пре драг Де спо то вић ; [корице: Ма ја Траила]. – Те ми-

швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. (Ti mişoa ra : Tem pus®). – 80 стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 53).

Пе сма као на го ве штај и узда ни ца / Сла во мир Гво зде но вић: стр. 72–76.ISBN 978-606-8079-42-4 (бро ши ра но)821.163.4-1=135.1=163.4

192

Ду чић, Јо ванПла ве ле ген де / Јо ван Ду чић ; По но вом пре во ду при ре дио Сте ван Бу-

гар ски = Le gen de al ba stre / Jo van Du čić ; Ediţie îngrijită de Ste van Bu gar ski după o nouă tra du ce re. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 96 стр. : илу стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Пре во ди ; Књи га 20).

Дво је зич но срп ско-ру мун ско из да ње. – Јо ван Ду чић = Jo van Du čić / Сте-ван Бу гар ски: стр. 5–12. – Су тон ски пеј заж / Иван Не гри шо рац: стр. 89–95.

ISBN 978-606-8079-36-3 (бро ши ра но)821.163.41-4=135.1=163.41

Илић, Ми ха и лоДа ле ка зве зда / Ми ха и ло Илић. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји,

2013. (Ti mişoa ra : Tem pus®). – 128 стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев-ност ; Књи га 51).

Те рет и сми сао да ле ке зве зде / Сла во мир Гво зде но вић: стр. 123–124.ISBN 978-606-8079-38-7 (бро ши ра но)821.163.41-1

Јор го ван, Ја вор ка Мар ков Ве зак ве зла... : (ет но граф ске за бе ле шке) / Ја вор ка Мар ков Јор го ван. –

Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 104 стр. : илу стр. ; 21,0 цм. – (По-себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 71).

Ма ње по зна те ре чи: стр. 60–61. – Ли те ра ту ра: стр. 62–63. – Ка зи ва чи и да ро дав ци: стр. 64–66. – Илу стра ци је: стр. 67–104.

ISBN 978-606-8079-39-4 (бро ши ра но)746.031.4(497.1)

Ме и ла, Мир чеаRo a ta : (tre ce rea prin lu me a doc to ru lui Stan ko vić) / Mir cea Meilă = То чак :

(про ла зак кроз овај свет док то ра Стан ко ви ћа) / Мир ча Ме и ла ; Пре вео Го ран Мра кић. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 64, 64 стр. : илу стр. ; 20 цм. – (По себ на из да ња : Есе ји ; Књи га 16).

Срп ски, од но сно ру мун ски текст штам па ни у ме ђу соб но обр ну тим сме-ро ви ма.

ISBN 978-606-8079-40-0 (бро ши ра но)821.163.41(498)-4=135.1=163.41929

Ми ло ван, Љи ља наДо ма ћин ства у ата ри ма Че не ја, Боб де и Ке че : при лог за мо но гра фи је

ме ста / Љи ља на Ми ло ван ; [Фотографије Ра до слав Попов] ; [Нацрт ко ри ца Љу-бо мир Попов]. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 64 стр. : илу стр. ; 21,0 цм. – (По себ на из да ња : Мо но гра фи је ; Књи га 69).

Зла том об ру бље но бла го / Спа со је Гра хо вац: стр. 5–7.ISBN 978-606-8079-29-5 (бро ши ра но)314.6(498-35 Ti miş)”19”

193

Мо на си о ма на сти ри маМо на си о ма на сти ри ма / Са ста вио и до пун ске тек сто ве на пи сао Сте ван

Бу гар ски. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 272 стр. : илу стр. ; 24,0 цм. – (По себ на из да ња : Из на ше за о став шти не ; Књи га 7).

За сту пље ни ау то ри: До си теј (Об ра до вић), Ви кен ти је (Љу шти на), Вик-тор (Љу би чић), Ге ор ги је (Дра гић), Ми рон (Не на до вић), Да ма скин (Рац ков), Ге ор ги је (Ма ло ше вић), Ми тро фан (Ма тић). – Би о граф ски по да ци о ау то ри-ма и исто риј ски по да ци о ма на сти ри ма уз са ме тек сто ве.

ISBN 978-606-8079-31-8 (бро ши ра но)726.71(=163.4)(498)

Мун ћан, ИвоБи ла јед ном Сло га јед на / Иво Мун ћан. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру-

му ни ји, 2013 (Ti mişoa ra : S. C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 160 стр. : илу стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Мо но гра фи је ; Књи га 68).

Ре ги стар име на: стр. 137–142. – Фо то-ал бум: стр. 143–158.ISBN 978-606-8079-30-1 (бро ши ра но)821.163.4-94

У вр тло гу вре ме на : (крат ка про за) / Иво Мун ћан. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. (Ti mişoa ra : Tem pus). – 160 стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 50).

Ре кли су о про зи Иве Мун ћа на: стр. 155–158. – Бе ле шка о пи сцу: стр. 159.ISBN 978-606-8079-32-5 (бро ши ра но)821.163.4-94

Срп ско је зич ко на сле ђеСрп ско је зич ко на сле ђе на мул ти кул тур ном про сто ру Ба на та : збор ник

ра до ва са ме ђу на род ног на уч ног ску па одр жа ног на Фи ло ло шком, исто риј-ском и те о ло шком фа кул те ту са За пад ног уни вер зи те та у Те ми шва ру : (Те-ми швар, 19–21. ок то бар 2012.) / При ре дио: проф. др Ми хај Н. Ра дан. – Те ми-швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 272 стр. : илу стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : На уч на ли те ра ту ра ; Књи га 16).

Реч на по чет ку / Ми хај (Ми ља) Н. Ра дан: стр. 5–6. – Уз сва ки рад до пи-сан са же так на јед ном од та ко зва них свет ских је зи ка.

ISBN 978-606-8079-28-8 (бро ши ра но)811.162.41(498.4)(063)

Стан ков, Љу бин ка Пе ри нацУ јед ном да ху = Din tr-o răsuflare / Љу бин ка Пе ри нац Стан ков. – Те ми-

швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013. – 112 стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 52).

Успе шна по е тич ка пре и на че ња = Transformări po e ti ce reuşite / Ра до мир Ан дрић: стр. 94–103. – Бе ле шка о ау то ру: стр. 104–106. – Bi bli o gra fie: стр. 107–109.

ISBN 978-606-8079-41-7 (бро ши ра но)821.163.4-1=135.1=163.4

194

Чо бо тин, Бла го јеОче ве ци пе ле : пе сме / Бла го је Чо бо тин. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру-

му ни ји, 2013. – 96 стр. ; 20,5 цм. ISBN 978-606-8079-14-1 (бро ши ра но)821.163.41-97

2014.

Арад кроз вре меАрад кроз вре ме : 15 : збор ник ра до ва са ме ђу на род но га на уч ног ску па

Арад, 13–14. сеп тем бра 2013. / При ре ди ли: Сте ван Бу гар ски, Љу бо мир Сте-па нов = Ara dul de-a lun gul tim pu lui : 15. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2013 (Ti mişoa ra : S. C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 136 стр. : илу стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : На уч на ли те ра ту ра ; Књи га 16).

Збор ник ра до ва са на уч ног ску па по све ће ног Еу ста хи ји Ар сић. – Уз сва-ки рад до пи сан са же так на ру мун ском је зи ку.

ISSN 1843-3642 (бро ши ра но)94(=163.41)(498)(063)

Арад ска твр ђа ваАрад ска твр ђа ва – ло гор за срп ске ин тер нир це у Пр вом свет ском ра ту :

Ра до ви ме ђу на род ног на уч ног ску па : Арад, 12–13. сеп тем бар 2014 / При ре-ди ли Сте ван Бу гар ски, Љу бо мир Сте па нов. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру-му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 192 стр. : илу стр. ; 24,0 цм. – (По себ на из да ња : На уч на ли те ра ту ра ; Књи га 20).

Од стра не уред ни ка: стр. 11–12.ISBN 978-606-8079-57-8 (бро ши ра но)323.1(=163.41)(498 Arad)(063)94(=163.41)(498 Arad)(063)

Ја шин, Са шаСрп ска пра во слав на па ро хи ја у Че не ју / Са ша Ја шин. – Те ми швар : Са-

вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 144 стр. : илу стр. ; 24,0 цм. – (По себ но из да ње : Мо но гра фи је ; Књи га 77).

Пред го вор / епи скоп Лу ки јан: стр. 5. – Би бли о гра фи ја: стр. 132–134. – Re zu mat: стр. 135–136.

ISBN 978-606-8079-55-4 (бро ши ра но)28

Кри лаКри ла – 35 : збор ник књи жев ног кру жо ка „Кри ла” у Кет фе љу / при ре-

ди ли Љу бо мир Сте па нов, Ве сна Сте па нов ; [графика Вла ди сла ва Барзин]. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 192 стр. : илу стр. ; 20,5 цм. – (По себ на из да ња : Ан то ло ги је ; Књи га 28).

195

За сту пље ни ау то ри: Ми лан Ни ко лић, Ми рон (Не на до вић), Ми ли вој Сто јин, Ми лош Осто јин, Јел ки ца Пе тров, Вла да Бар зин, Жар ко Са вић, Иво Мун ћан, Ми хај Ру беј, Ја ша Ћи рић, Ја вор ка Мар ков Јор го ван, Љу бо мир Сте па нов, Ми ро слав Ро сић, Пре драг Ото јин, Бла го је Чо бо тин, Го ран Мра-кић, Ве сна Сте па нов, Љу би ца Бар зин, Вла ди сла ва Бар зин. – По сто ље за пам-ће ње / Иво Мун ћан: стр. 5–6. – При ступ / Љу бо мир Сте па нов: стр. 7–13. С пе ром у ру ци / Љу бо мир Сте па нов: стр. 14–17. – Вре ме плов: стр. 127–176. – Фо то ал бум „Кри ла”: стр. 177–188. – По да ци о ау то ри ма у тек сту.

ISBN 978-606-8079-47-9 (бро ши ра но)821.163.41-822=135.1=163.41

Не шић, Ни ко лаИз деч јег све та / Ни ко ла Не шић. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји,

2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 64 стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 13).

ISBN 978-606-8079-50-9 (бро ши ра но)821.163.41-93-34=135.1=163.41

Пе тров, Ми ла наНи јан се мо ра / Ми ла на Пе тров. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји,

2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 88 стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 16).

„Ка да? Са да.” / Љу бин ка Пе ри нац Стан ков: стр. 85–86.ISBN 978-606-8079-51-6 (бро ши ра но)821.163.41-93-34=135.1=163.41

Сал че а ну, Или јеFe no me nul „Svi niţa” : vo lu mul I : Is to ria / Ilie Sălceanu, Ni co lae Cu ri ci. –

Ediţia a 2-a, revăzută. – Ti mişoa ra : Uni u nea Sârbilor din România ; Svi niţa : Primăria, 2014 (Ti mişoa ra : Tem pus®). – 280 стр. : илу стр. ; 24,0 цм. – (Ediţii spe ci a le : Mo no gra fii ; Car tea 73).

Bi bli o gra fie: стр. 255–264. – Са же ци на ен гле ском и срп ском је зи ку: стр. 265–272. – Planşe: стр. 273–279.

ISBN 978-606-8079-43-1 (бро ши ра но)908(498 Svi niţa)

Ста нић, Дра ганCo njuncţii / Ivan Ne gri šo rac ; [An to lo gie de Sla vo mir Gvo zde no vi ci şi Lu-

cian Ale xi u] ; Tra du ce re de Ioan Ra din, Sla vo mir Gvo zde no vi ci, Lu cian Ale xiu ; [Co per ta Ale xan der Sto i co vi ci]. – Ti mişoa ra : Uni u nea Sârbilor din România, 2014 (Ti mişoa ra : U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 118 стр. ; 19,5 цм. – (Ediţii spe ci a le : Tra du ce ri ; Car tea 20).

De spre au tor: 115 стр.ISBN 978-606-8079-44-8 (бро ши ра но)821.163.4-1=135.1

196

Стан ков, Љу бин ка Пе ри нацПу но-вр шно : ко мен та ри, ана ли зе, освр ти / Љу бин ка Пе ри нац Стан ков.

– Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 136 стр. ; 20,0 цм. – (По себ на из да ња : Књи жев ност ; Књи га 17).

Бе ле шка о ау то ру: стр. 129–131. ISBN 978-606-8079-49-3 (бро ши ра но)821.163.41-4=135.1=163.41

Сте па нов, Љу бо мирАКУД Мла дост – 45 (1969–2014) / Љу бо мир Сте па нов, Ве сна Сте па нов. –

Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 176 стр. ; илу стр. ; 24 цм. – (По себ на из да ња : Мо но гра фи је ; Књи га 74).

Уз ово из да ње / Љу бо мир Сте па нов: стр. 5 : Фо то-ал бум АКУД „Мла-дост”: стр. 135–174.

ISBN 978-606-8079-52-3 (бро ши ра но)78

Ста ти стич ки по да ци о Ср би ма у Ру му ни ји : оса вре ме ње но из да ње / Љу бо мир Сте па нов, Ве сна Сте па нов. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 96 стр. : илу стр. ; 14,5 х 21,0 цм. – (По себ но из да ње ; Књи га 75).

При ло зи: стр. 66–94. ISBN 978-606-8079-54-7 (бро ши ра но)314(=163.41)(498)

Чо бо тин, Бла го јеНе пре кид но по на вља ње / Бла го је Чо бо тин ; [Илустрације Бо жи ца Чо-

бо тин-Илић]. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : S.C. U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 96 стр. : илу стр. ; 20,0 цм. – (Посебнa издањa : Књи-жев ност ; Књи га 55).

Бе ле шка о пи сцу: стр. 89–91. ISBN 978-606-8079-56-1 (бро ши ра но)821.163.41-1

Чо ле вић, Ли ди јаDicţio nar de ter me ni ju ri di ci şi eco no mi ci român-sârb = Reč nik prav nih i

eko nom skih ter mi na ru mun sko-srp ski / Li di ja Čo le vić, Oc ta via Ne del cu. – Те-ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014. – 418 стр. ; 24,5 цм. – (Ediţii spe ci a le : Lucrări ştiinţifi ce ; Car tea 5).

Cuvânt înainte = Uvod na reč: стр. 5–8. – Bi bli o gra fie selectivă = Iz bor iz struč ne li te ra tu re: стр. 9. – Abre vi e ri = Skra će ni ce: стр. 10. – Abre vi e ri şi si gle = Skra će ni ce i si gle: стр. 348–356. – Ter me ni şi ex pre sii la ti neşti = La tin ski ter mi ni i iz ra zi: стр. 357–362. – Ter me ni de spe ci a li ta te = Struč ni ter ni ni: стр. 363–416. – De spre au to ri = O au to ri ma: стр. 417–418.

ISBN 978-606-8079-45-5 (у твр дом по ве зу)001.4:33=135.1=163.4181̀ 374.2:33=135.1=163.41

197

Цр њан ски у Те ми шва руЦр њан ски у Те ми шва ру : збор ник ра до ва са те мат ског ску па : Те ми-

швар, 11–12. ок то бар 2013 / при ре ди ли Сте ван Бу гар ски, Љу бо мир Сте па-нов. – Те ми швар : Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2014 (Ti mişoa ra : U.R.C. XE DOS S.R.L.). – 94 стр. : илу стр. ; 24,0 цм. – (По себ на из да ња : На уч на ли те ра ту ра ; Књи га 17).

Од стра не уред ни ка: стр. 9–10. – Из бор из ства ра ла штва Ми ло ша Цр њан-ског: стр. 79–91. – Ме ђу на род ни сим по зи јум „Цр њан ски у Те ми шва ру” / Ми о драг То до ров: стр. 93–94.

ISBN 978-606-8079-46-2 (бро ши ра но)821.163.41.09 Cr njan ski, M(063)

AC TI VI TA TEA EDITORIALĂ A UNI U NII SÂRBILOR DIN ROMÂNIA 2013/14

Adri a na Si da Ma nea

Re zu mat

Uni u nea Sârbilor, or ga ni zaţie a minorității sârbe din România, înfiinţată în anul 1989, a avut o oa re ca re ac ti vi ta te editorială încă din anul 1990 şi s-a înregistrat ca editu-ră în 1994. În con ti nu a rea bi bli o gra fi ei Uni u nii Sârbilor din România pen tru pe ri o a da 1994–2012, publicată în pre zen ta revistă nr. 6(2012) şi 7(2014), ar ti co lul prezintă bi bli o-gra fia pu bli caţii lor mo no gra fi ce pen tru pe ri o a da 2013/14 (do ar ediţii le la ca re Uni u nea Sârbilor este sin gu rul sau prin ci pa lul edi tor). Concepută ca o retrospectivă, bi bli o gra fia dobândeşte ast fel ca rac te rul râvnit de bi bli o gra fie curentă.

THE PU BLIS HING AC TI VITY OF THE UNION OF SERBS IN RO MA NIA 2013/14

Adri a na Si da Ma ne a

Sum mary

The Union of Serbs, the Ser bian mi no rity or ga ni sa tion in Ro ma nia, fo un ded in 1989, has had an amo unt of pu blis hing ac ti vity sin ce 1990. It was re gi ste red as a pu blis-hing ho u se in 1994. Fol lo wing the bi bli o graphy of the Union of Serbs in Ro ma nia for the pe riod 1994–2012, pu blis hed in num bers 6 (2012) and 7 (2014) of this jo ur nal, the pre sent pa per con ta ins the bi bli o graphy of the mo no graphs pu blis hed in the pe riod 2013/14 (only the edi ti ons who se sin gle or main edi tor was The Union of Serbs in Ro ma nia). Con ce i ved ini ti ally as a re tro spec ti ve, this bi bli o graphy ac qu i res the reby the de si red cha rac ter of be ing a cur rent one.

С В Е Д О Ч А Н С Т В АUDC 271.222(497.11)(498.5)”2011/2014”

П а в л е С т а н о ј е в и ћ

О РА ДУ НА СРЕ ЂИ ВА ЊУ АР ХИВ СКЕ ГРА ЂЕ СРП СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЕПАР ХИ ЈЕ У ТЕ МИ ШВА РУ

ОД 2011. ДО 2014. ГО ДИ НЕ

СА ЖЕ ТАК: Текст са др жи го ди шње из ве шта је о сре ђи ва њу ар хив ске гра ђе Срп ске пра во слав не епар хи је у Те ми шва ру од 2011. до 2014. го ди не, ко ји су на кра-ју сва ке го ди не под но ше ни Оде ље њу за дру штве не де лат но сти Ма ти це срп ске у окви ру ра да на про јек ту Ма ти це срп ске. Уз тек сту ал ни део за сва ку го ди ну да то је и по не ко ли ко до ку ме на та ко ји су при ли ком сре ђи ва ња ар хив ске гра ђе фо то граф-ски сни мље ни, или ске ни ра ни.

КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Те ми швар, Срп ска пра во слав на епи ско пи ја у Те ми шва ру, ар хив ска гра ђа, ма на стир Без дин, ма на стир Све тог Ђур ђа, ма на стир Ку сић, збир ка пи са ма у гра ђи ма на сти ра Све то га Ђур ђа, Ста тут срп ског књи жев ног дру штва у Те ми шва ру, збир ка фо то гра фи ја.

При ступ. Оце не о ста њу ар хив ске гра ђе Те ми швар ске епар хи је ко ја је сре ђи ва на од 2005. до 2010. го ди не у окви ру про јек та Ма ти це срп ске мо гу се го то во у пот пу но сти при ме ни ти и за гра ђу ко ја је сре ђи ва на у пе ри о ду од 2011. до 2014. го ди не. Гра ђа ко ја је на ђе на у по дру му ис под епар хиј ске згра де у Те ми шва ру, као и ка сни је до не та гра ђа из ма на сти ра Без ди на и Све то га Ђур ђа, при мље на је без по пи са, ра су та, за пр ља на, че сто на пад ну та бак те ри-ја ма и пле сни ва, не рет ко из гри же на од ми ше ва, пот пу но по ме ша них го ди на, са ви је на у по лу та ба ци ма, а че сто и ве о ма из гу жва на. Гра ђа ко ју смо сре ђи ва-ли у овом че тво ро го ди шњем пе ри о ду об ра ђи ва на је по истим ар хи ви стич ким прин ци пи ма – одва ја на је пр во по ма на сти ри ма и цр кве ним оп шти на ма, а епар хиј ска гра ђа, на ста ла де ло ва њем епар хиј ских ор га на упра вља ња, раз-вр ста ва на је по по сто је ћим кла си фи ка ци о ним озна ка ма ко је је усво јио још Управ ни од бор Те ми швар ске епар хи је: АО – је озна ча ва ла гра ђу ве за ну за Ад ми ни стра тив ни од бор; ШО – Школ ски од бор; К – Кон зи сто ри ја; ЦО – Цр кве на оп шти на; ПЛ – књи го вод ство бла гај не.

Ста ри ја ар хив ска гра ђа је пи са на на срп ском, цр кве но сло вен ском, ла-тин ском, не мач ком и ма ње на ру мун ском и ма ђар ском је зи ку, те је ње на об ра да зах те ва ла и ар хи ви сте ко ји до бро по зна ју те је зи ке и исто риј ске при-ли ке у ау стриј ској др жа ви и Срп ској пра во слав ној цр кви у XVI II и XIX ве ку.

200

При ли ком об ра де ста ри је ар хив ске гра ђе нај ве ће про бле ме смо има ли упра-во због чи ње ни це да не ко ли ко го ди на уна зад, због ви ше стру ког сма ње ња сред ста ва, ни смо мо гли да во ди мо на те рен и ар хи ви сте ко ји има ју ис ку ства и по зна ју је зи ке на ко ји ма је гра ђа пи са на. Та ко се од шест ар хи ви ста, ко ли ко је ра ди ло на по чет ку сре ђи ва ња гра ђе од 2005. до 2010. го ди не, еки па ко ја об ра ђу је гра ђу све ла 2014. на све га два чла на (!), што ве о ма успо ра ва рад, оне мо гу ћа ва бр жи увид у гра ђу, фор ми ра ње од ре ђе них це ли на, ње но раз вр-ста ва ње у окви ру тих ор га ни за ци о них це ли на и уба ци ва ње но ве гра ђе у већ по сто је ћи по ре дак, од но сно прет ход но сре ђе ну гра ђу. Због не до вољ ног бро ја ар хи ви ста, на ро чи то у 2014. го ди ни, гра ђа је са мо раз вр ста ва на по го ди на ма и те мат ским це ли на ма, ста вља на у ко шу љи це и од ла га на у кар тон ске ку ти је, на ко ји ма су ста вље ни при вре ме ни ра спо ни го ди на и крат ки опи си са др жа ја све жње ва. Об је ди ња ва ње са ра ни је сре ђе ном гра ђом и из ра да при вре ме них су мар них ин вен та ра оста вље на је за на ред не го ди не, ка да бу де мо у мо гућ-но сти да у рад укљу чи мо ви ше ар хи ви ста и струч ња ка за ста ре је зи ке.

Пот пу на по ме ша ност гра ђе по го ди на ма и ор га ни за ци о ним це ли на ма усло вља ва ла је да се раз вр ста ва ју до ку мен ти са ве ли ком па жњом, да се го-то во сва ки до ку мент де ли мич но про чи та, од ре де го ди на и ме сто ње го вог на ста ја ња, и, уко ли ко је то мо гу ће, лич ност ко ја га је пи са ла, те на осно ву то га од ре ди ње го во ме сто у бу ду ћем по рет ку гра ђе. Та кав на чин ра да знат но успо ра ва раз вр ста ва ње, али омо гу ћа ва бо љи увид у са др жај гра ђе и ње ну вред ност. Ка ко се сва ке го ди не до но си но во про на ђе на ар хив ска гра ђа, ње но уба ци ва ње у већ по сто је ћи по ре дак сре ђе не ар хив ске гра ђе зах те вао је да се по ме ра ју и бро је ви ин вен тар них је ди ни ца и пре ну ме ри шу све књи ге и ар хив-ске ку ти је, што опет зах те ва вре ме и па жљи во иш чи та ва ње и раз вр ста ва ње но во до не те гра ђе.

Из ра да су мар них ин вен та ра, по пи си ва ње са др жа ја ку ти ја и уну тра-шње ли сте би ће мо гу ће ура ди ти тек по ко нач ној об ра ди гра ђе, ка да се за вр-ши уба ци ва ње но во про на ђе не гра ђе у ра ни је сре ђе ну гра ђу и обе ле же но ви ра спо ни го ди на и бро је ва на ку ти ја ма.

Упр кос чи ње ни ци да су ар хи ве срп ских пра во слав них ма на сти ра у ру-мун ском де лу Ба на та ви ше пу та стра да ле у че стим ра то ви ма са Тур ци ма, на ро чи то то ком XVI II сто ле ћа, мо же мо кон ста то ва ти да и у гра ђи ко ја је до не та из Без ди на и Све то га Ђур ђа има из у зет но вред них до ку ме на та, ин-вен тар них књи га, књи га при хо да и рас хо да, уго во ра о по ди за њу обје ка та и пи са ма, ко ји ће ба ци ти са свим но во све тло на исто ри ју Ср ба и Срп ске пра-во слав не цр кве у да на шњој Ру му ни ји, а бу ду ћим ис тра жи ва чи ма до не ти оби ље но вих по да та ка за бо ље по зна ва ње про шло сти Ср ба у Ба на ту, ма на-сти ра Без ди на и Све то га Ђур ђа. Је дан од нај по у зда ни јих на чи на за шти те ар хив ске гра ђе сва ка ко је ње но ске ни ра ње, чи ме се омо гу ћа ва и лак ша до-ступ ност до ку ме на та ис тра жи ва чи ма, и по хра њи ва ње сни ма ка до ку ме на та и дру гих ар хи ва ли ја на екс тер ни хард диск, или на не ки дру ги но сач за чу-ва ње по да та ка. Из тог раз ло га би би ло нео п ход но на ба ви ти је дан ске нер А3 фор ма та ко ји би се ко ри стио при ли ком ра да на сре ђи ва њу ар хив ске гра ђе Те ми швар ске епар хи је.

201

Рад 2011. го ди не. Сре ђи ва ње ар хив ске гра ђе ма на сти ра Без ди на, за по-че то 2010. го ди не, на ста вље но је од 17. до 25. ок то бра 2011. го ди не. На жа лост, уме сто да се тај рад ре а ли зу је то ком лет њих ме се ци, ка ко је пре по ру че но на Од бо ру Ру ко пи сног оде ље ња, са шест ар хи ви ста, због сма ње ња сред ста ва и њи хо во га ка сног пре ба ци ва ња на ра чун Ма ти це срп ске опет се ра ди ло у пе-ри о ду ка да је би ло из у зет но хлад но, и са са мо че ти ри из вр ши о ца. Усло ви за рад би ли су из у зет но те шки, јер због ха ва ри је ни је ра ди ло гре ја ње у згра ди Епи скоп ског дво ра Те ми швар ске епар хи је и у цен тру гра да, та ко да су се сви чла но ви еки пе раз бо ле ли и по не ко ли ко да на има ли ви со ке тем пе ра ту ре.

У еки пи су ра ди ли: Па вле Ста но је вић, ру ко во ди лац ра да на те ре ну; Зо-ран Ве ља но вић, ви ши ар хи вист, Ар хив Су бо ти це; Ти хо мир Ко сто вић, ви ши ар хи вист, Ар хив Вој во ди не; Зо ран Ба бин, ин фор ма ти чар.

Од мах по до ла ску у Те ми швар на ста вље но је са упо зна ва њем, иден ти-фи ка ци јом и да љим ра звр ста ва њем ар хив ске гра ђе ма на сти ра Без ди на, до-не те 2011. го ди не. Гра ђа је сре ђи ва на у ве ли кој са ли на спра ту и у про сто ру на ме ђу спра ту, где је та да био сме штен Епар хиј ски ар хив. Гра ђа је пр во раз-вр ста ва на на ве ће гру пе до ку ме на та по го ди на ма, вр ста ма и ор га ни за ци о ним це ли на ма и по бро је ви ма у окви ру тих це ли на. На кра ју, раз вр ста на гра ђа је уба ци ва на у ку ти је по ре до сле ду и по рет ку оформ ље ном прет ход не го ди не. Нај зна чај ни ји до ку мен ти су фо то гра фи са ни, об ра ђе ни у од го ва ра ју ћим ра-чу нар ским про гра ми ма и по хра ње ни на екс тер ни хард диск на ко јем се чу ва сни мље на и ске ни ра на гра ђа Те ми швар ске епар хи је то ком до са да шњег ра да. Ове го ди не сни мље но је и об ра ђе но 625 до ку ме на та.

Ар хив ски ма те ри јал је на стао ра дом епар хиј ских ор га на и цр кве них оп шти на Срп ске пра во слав не цр кве у да на шњој Ру му ни ји, од пр вих де це ни-ја XVI II па све до кра ја XX ве ка. Гра ђа је пи са на на ла тин ском, не мач ком, ма ђар ском, ру мун ском, а нај ви ше на цр кве но сло вен ском и срп ском је зи ку. Пот пу на из ме ша ност ар хив ског ма те ри ја ла зах те ва ла је да се по сао оба вља са ве ли ком па жњом, чи та ју ћи ве ли ки број до ку ме на та. Део ар хив ског ма те-ри ја ла ко ји ни је би ло мо гу ће да то ва ти, од ло жен је у гру пу до ку ме на та без да ту ма са озна ком „БД”.

На мол бу Упра ве Срп ске пра во слав не епар хи је у Те ми шва ру чла но ви еки пе су три да на по све ти ли тра же њу по да та ка о од у зе тој зе мљи ма на сти ра Без ди на, ра ди под но ше ња но вих зах те ва за по вра так од у зе те му имо ви не. Ар хи ви ста Зо ран Ве ља но вић је но во про на ђе ним до ку мен ти ма до пу ња вао фонд „Пра во слав на срп ска на род на ве ро и спо вед на шко ла у Му на ри, 1900–1948.”, ко ји је фор ми ран прет ход не го ди не.

За на ред ну го ди ну, пре о ста ли део ар хив ског ма те ри ја ла, ко ји је ра сут и несређен, тре ба иден ти фи ко ва ти, рас по ре ди ти по вр ста ма и го ди на ма, а на кон то га уло жи ти у по сто је ће ку ти је и по ре дак, са чи ни ти по пис це лог ма-те ри ја ла и ко нач ни су мар ни ин вен тар.

Од сни мље них до ку ме на та уз овај из ве штај да то је са мо не ко ли ко:

202

Ин вен тар ма на сти ра Без ди на из 1782, пр ва стра ни ца

Ин вен тар ма на сти ра Без ди на из 1782, тре ћа стра ни ца

Ма на стир Зла ти ца, уз ду жни пре сек и из глед са ју жне стра не цр кве

Ма на стир Зла ти ца, цр теж про че ља цр кве

203

Ин вен тар ма на сти ра Без ди на из 1839, пр ва стра ни ца

Ин вен тар ма на сти ра Без ди на из 1839, са по пи сом сли ка

Рад 2012. го ди не. По до би ја њу бла го сло ва од Ње го вог пре о све штен ства, вла ди ке бу дим ског и ад ми ни стра то ра те ми швар ског, Го спо ди на Лу ки ја на, обез бе ђе њу сред ста ва и сме шта ја, еки па ар хи ви ста Ма ти це срп ске сре ђи ва ла је ар хив ску гра ђу Те ми швар ске епар хи је од 22. до 29. ок то бра 2012. го ди не у истом са ста ву као и прет ход не го ди не.

Ове го ди не, због зах те ва има о ца ар хив ске гра ђе, по тре ба адап та ци је и пре на ме не про сто ри ја у ко ји ма се на ла зио ар хив Епар хи је и дру гих де ло ва згра де Епар хиј ског дво ра у Те ми шва ру, све га је три да на сре ђи ва на ар хив-ска гра ђа ма на сти ра Без ди на, а оста ло вре ме је ис ко ри шће но за пре се ље ње ар хи ве из дво ри шних про сто ри ја на ме ђу спра ту у но ве др ве не ор ма не, сме-ште не у ход ни ку на пр вом спра ту Епар хиј ског дво ра, где је сме ште на и Епар-хиј ска би бли о те ка.

Од не сре ђе не гра ђе до не те прет ход них го ди на из ма на сти ра Без ди на, об ра ђе не су че ти ри ку ти је, гра ђа је раз вр ста на по го ди на ма, уба че на у ку ти је сре ђе не прет ход них го ди на и до пу ње ни су нат пи си и ра спо ни на ку ти ја ма. Део гра ђе ко ји се од но сио на рад пра во слав не срп ске ве ро и спо вед не шко ле у Му на ри сме штен је у тај фонд. Оста ла гра ђа, на ста ла у XVI II и XIX сто ле ћу у ма на сти ру Без ди ну, уба че на је у по сто је ћи по ре дак по го ди на ма и бро је ви-ма, ста вље на у ку ти је, ис пи са ни су но ве гра нич не го ди не и бро је ви ку ти ја. Део до ку ме на та је фо то гра фи сан и ске ни ран (око две сто ти не до ку ме на та).

204

Због по тре бе за лак шим про на ла же њем већ сре ђе не гра ђе по пи са на је пре се ље на гра ђа и ура ђен то по граф ски по ка зи вач са озна ка ма где се ко ја ку-ти ја на ла зи у но вим ор ма ни ма на пр вом спра ту. Део но ви је гра ђе, на ста ле у дру гој по ло ви ни XX ве ка, ко ја је још увек опе ра тив на, сме штен је у при јем ној кан це ла ри ји у при зе мљу Епи скоп ског дво ра.

Пр ви пут је еки па ар хи ви ста би ла сме ште на из ван Епар хиј ског дво ра, у згра ди Са ве за Ср ба у Ру му ни ји, ко ји је до ста уда љен од цен тра гра да и ме-ста где се ра ди ло. Као и прет ход не го ди не, до би је на сред ства су би ла знат но ма ња од пред ви ђе них, што је усло ви ло да се број ар хи ви ста по но во огра ни чи на са мо њих че тво ро. Ве ли ки про блем је и не до ста так соп стве ног ске не ра ко-јим би се ске ни ра ла нај вред ни ја до ку мен та; за ви си мо од по зајм ље не опре ме.

За на ред ну го ди ну, у пр вом де лу ра да сре ди ће се пре о ста ли део ар хив-ског ма те ри ја ла из ма на сти ра Без ди на, ко ји је из ме шан; нео п ход но је рас по-ре ди ти га по го ди на ма, вр ста ма и бро је ви ма, а на кон то га уло жи ти у по сто-је ће ку ти је и оформ ље ни по ре дак. То ком дру гог де ла бо рав ка у Те ми шва ру сре ђи ва ће се ар хив ски ма те ри јал из ма на сти ра Све тог Ђур ђа.

Од ве ли ког бро ја ве о ма вред них до ку ме на та сни ми ли смо и сле де ће:

Пи смо Ни ко ле Ми лу ти но ви ћа, се кре та ра Ма ти це срп ске, од 16. но вем бра 1939. о пре но су по смрт них оста та ка Ми хај ла По ли та Де сан чи ћа

205

Пи смо је ре ја Во ји на Па ску ло ви ћа Упра ви Са ве за срп ских пе вач ких дру шта ва у Ру му ни ји из 1938. го ди не

Рад 2013. го ди не. Сре ђи ва ње ар хив ске гра ђе Те ми швар ске епар хи је на-ста вље но је и 2013. го ди не; еки па ар хи ви ста је ра ди ла у пе ри о ду од 7. до 15. но вем бра у про сто ри ја ма Епар хиј ског дво ра у Те ми шва ру. У еки пи су би ли: Ка та ри на Мар ко вић, ви ши ар хи ви ста, Ар хив Вој во ди не; Да ни је ла Бран ко вић, ви ши ар хи ви ста, Ар хив Вој во ди не; Ог њен Ка ра но вић, струч ни са рад ник Ру ко пи сног оде ље ња МС; Зо ран Ба бин, ин фор ма ти чар, и Па вле Ста но је вић, ру ко во ди лац ра да на те ре ну.

Еки па је би ла сме ште на у згра ди Са ве за Ср ба у Ру му ни ји, а ра ди ло се у Епар хиј ском дво ру. Го ди не 2012. Ар хив Те ми швар ске епар хи је пре ме-штен је из про сто ри ја на ме ђу спра ту у но ве др ве не ор ма не по ста вље не на пр вом спра ту са дво ри шне стра не згра де Дво ра. То ком ра да у 2013. го ди ни у по сту пак сре ђи ва ња узе ти су пре о ста ли спи си, са сиг на ту ра ма и без њих, за о ста ли из 2012. го ди не, или на кнад но до не ти. Гра ђа ко ја има сиг на ту ру уба ци ва на је у по сто је ћи по ре дак по те мат ским гру па ма, док су пред ме ти без сиг на ту ра од ло же ни у те мат ску гру пу „Ра зно” и ана ли тич ки об ра ђе ни. У тој гру пи на ла зи се гра ђа на ста ла у до ста ве ли ком вре мен ском ра спо ну, од 1777. до 1962. го ди не, пи са на на цр кве но сло вен ском, срп ском, не мач ком, ла тин ском, ру мун ском и ма ђар ском је зи ку. Сре ђе ни спи си ста вље ни су у ар хив ске ку ти је и из ра ђен је елек трон ски су мар ни по пис пред ме та са до пу-ње ним то по граф ским по ка зи ва чем (у ко јем је на зна че но у ко јој се ку ти ји шта на ла зи и у ком де лу ор ма на се на ла зе од ре ђе не ар хив ске ку ти је).

206

При ли ком уба ци ва ња но вих спи са у по сто је ћи по ре дак до шло је до по-ме ра ња бро је ва ин вен тар них је ди ни ца, та ко да су по но во пре ну ме ри са не све књи ге и ар хив ске ку ти је овог фон да и из ра ђен је нов су мар ни ин вен тар. По себ но тре ба ис та ћи да смо у не сре ђе ној гра ђи на шли 67 до ку ме на та (пи-са них на не мач ком и цр кве но сло вен ском је зи ку) из XVI II и XIX сто ле ћа, у ко вер та ма са нат пи сом на ру мун ском је зи ку, ве о ма зна чај них за бо ље по зна-ва ње жи во та и ра да ма на сти ра Без ди на. Гра ђа са сиг на ту ром је та ко ђе уба че-на у по сто је ћи по ре дак. Уко ли ко се не на ђу но ве ку ти је са гра ђом из ма на сти ра Без ди на, мо же мо сма тра ти да је са да сре ђе на гра ђа до не та из ма на сти ра Без-ди на и да су омо гу ће не ње на да ља об ра да и евен ту ал на из ра да ана ли тич ког ин вен та ра.

Ка ко је при ли ком сре ђи ва ња ар хив ске гра ђе на ђе но и ви ше вред них фо то гра фи ја на ста лих у дру гој по ло ви ни XIX и пр вој по ло ви ни ХХ ве ка, од лу че но је да се фор ми ра Збир ка фо то гра фи ја Те ми швар ске епар хи је. Фо-то гра фи је су сре ђе не на осно ву Упут ства о чу ва њу и об ра ди збир ке фо то гра-фи ја, Ар хив ског ве ћа СР Ср би је из 1971. го ди не. Збир ка фо то гра фи ја је сре ђе на и об ра ђе на на те мат ски на чин, по што хро но ло шки на чин ни је би ло мо гу ће при ме ни ти за нај ве ћи број са чу ва них фо то гра фи ја. Фо то гра фи је су по де ље не у че ти ри те мат ске гру пе:

– Гру па „Лич но сти” са др жи 42 фо то гра фи је лич но сти ва жних за по зна-ва ње про шло сти СПЦ у ру мун ском де лу Ба на та. Нај ве ћи део фо то гра фи ја је иден ти фи ко ван уз по моћ ста ри јих све ште ни ка Са бор не цр кве у Те ми-шва ру и ура ђен је њи хов ана ли тич ки ин вен тар. Сиг на ту ре фо то гра фи ја су ТЕ-Ф-I-1-21 и сме ште не су у ку ти ју са бро јем „1”.

– Гру па „До га ђа ји” са др жи 24 фо то гра фи је вер ских до га ђа ја. То су углав-ном груп не фо то гра фи је на ста ле у ра спо ну од дру ге по ло ви не XIX ве ка па све до 1979. го ди не. Сиг на ту ре су ТЕ-Ф-II-1-24, а фо то гра фи је су уло же не у ку ти ју број „2”. За об ра ђе не фо то гра фи је је ура ђен и су мар ни ин вен тар.

– Гру па „Објек ти и ства ри” има 85 фо то гра фи ја и са др жи сним ке са-крал них обје ка та и цр кве них ре ли кви ја. Нај ве ћи део фо то гра фи ја је иден-ти фи ко ван и ура ђен је ана ли тич ки ин вен тар. Сиг на ту ре фо то гра фи ја су од ТЕ-Ф-III-1 до ТЕ-Ф-III-44/1-8 и уло же не су у ку ти ју под бро јем „3”.

– Гру па под озна ком „Ме ста” има са мо јед ну фо то гра фи ју ма на сти ра Без ди на, ко ја је уло же на у ку ти ју под бро јем „3”.

Сре ђе не су укуп но 152 фо то гра фи је; оста је да се ура ди кар то теч ки ре-ги стар збир ке фо то гра фи ја, што ће знат но олак ша ти њи хо ву упо тре бу. По-себ но ис ти чем вред ност фо то гра фи је-па ноа са ли ко ви ма свих уче сни ка Срп ско га на род но-цр кве ног са бо ра у Срем ским Кар лов ци ма, из 1874. го ди не, чи ји је ау тор по зна ти но во сад ски фо то граф Јо хан Рех ни цер. Па но са др жи 70 пор тре та нај по зна ти јих лич но сти ко је су уче ство ва ле у ра ду Са бо ра; фор ми-ран је та ко што су по је ди нач ни пор тре ти исе че ни и на ле пље ни на кар тон-ску под ло гу. Сва ки пор трет је фо то граф ски сни мљен и пре ба чен на по се бан екс тер ни хард диск.

По ред на ве де них фо то гра фи ја фо то граф ски је сни мљен још 341 до ку ме-нат за ко ји смо про це ни ли да има ве ћи зна чај и да ће би ти за ни мљив ис тра-жи ва чи ма; они су та ко ђе ускла ди ште ни на хард диск.

При са мом кра ју ра до ва на сре ђи ва њу ар хив ске гра ђе ма на сти ра Без-ди на у Епар хиј ски двор су до не те још 24 ку ти је ар хив ског ма те ри ја ла из ма на сти ра Све то га Ђур ђа. Гра ђа је из ме ша на и ње на об ра да је пред ви ђе на за на ред не го ди не.

У при ло гу да је мо и сним ке сле де ћих до ку ме на та:

Кви та Ја ко ва Ор фе ли на из 1802. го ди не за при мље ни но вац по во дом ра до ва на по зла ти ико на и тро на Бо го ро ди це у ма на сти ру Без ди ну

Сни мак па ноа са фо то гра фи ја ма уче сни ка Срп ског на род но-цр кве ног са бо ра у Ср. Кар лов ци ма из 1874. го ди не, рад по зна тог но во сад ског фо то гра фа Јо ха на Рех ни це ра

207

208

Пор трет про те Ва се Жив ко ви ћа, уче сни ка Са бо ра у Срем ским Кар лов ци ма 1874. године

Ис каз смр ти ло го ра у Ара ду, за Во ји на Јо ва но ви ћа, из Кли чев ца, оп шти на По жа ре вац, умр лог 3. мар та 1916, ка да му је би ло све га три ме се ца

209

Ис каз смр ти ло го ра у Ара ду, за Пер су Стан ко вић, из око ли не По жа рев ца, ста ре 90 го ди на, умр ле 6. мар та 1916. године

Рад 2014. го ди не. На ста вак сре ђи ва ња ар хив ске гра ђе Те ми швар ске епар хи је за 2014. ре а ли зо ван је на са мом кра ју го ди не, у вре ме ну од 8. до 17. де цем бра. Ове го ди не у еки пи су ра ди ла са мо дво ји ца ар хи ви ста: Па вле Ста но је вић и ин фор ма ти чар Зо ран Ба бин, јер су до би је на сред ства би ла ви-ше стру ко ма ња не го прет ход них го ди на, ка да се ра ди ло са по че ти ри до шест ар хи ви ста. Ра ди ло се на гра ђи ко ја је до не та 2013. го ди не, оби ма од 25 кар тон ских ку ти ја раз ли чи те ве ли чи не, са око шест ду жних ме та ра гра ђе. Већ на осно ву ле ти мич ног пре гле да гра ђе уо че но је да она ни је из ма на сти ра Зла ти це, ка ко се ми сли ло, већ из ма на сти ра Све то га Ђур ђа. Гра ђа је до не та у ра су том ста њу, пот пу но по ме ша них го ди на, пра шња ва, за пр ља на, че сто из гу жва на и из гри же на од ми ше ва, ра спо на од сре ди не XVI II сто ле ћа па све до пр вих го ди на по сле Дру го га свет ског ра та. Пи са на је на срп ском, цр кве-но сло вен ском, не мач ком, ла тин ском и ру мун ском је зи ку.

Због ма лог бро ја об ра ђи ва ча и пот пу но по ме ша не гра ђе, до го во ре но је да се она сла же по го ди на ма и по ор га ни за ци о ним це ли на ма и бро је ви ма, уко-ли ко по сто је, у окви ру од ре ђе них го ди на. Ве ли ки број ра чу на, кви та и при-зна ни ца је одва јан по го ди на ма и од ла ган у по себ не ку ти је. Пра ви увид у зна чај и вред ност гра ђе ко ја је об ра ђи ва на ни је још мо гућ, али и ово што је до са да кла си фи ко ва но ја сно на го ве шта ва да је у пи та њу из у зет но вред на ар хив ска гра ђа са ве ли ким бро јем до ку ме на та ко ји до са да ни су би ли по зна-ти на у ци и ис тра жи ва чи ма, ко ји ће омо гу ћи ти бо ље по зна ва ње исто ри је ма-на сти ра Све то га Ђур ђа и исто ри је Ср ба у ру мун ском де лу Ба на та. По себ ну вред ност да је и ве ли ки број пи са ма, ко је су та да шњи епи ско пи и мно ге по-

210

зна те лич но сти то га вре ме на упу ћи ва ли игу ма ну ма на сти ра, као и до пи си Епар хиј ске кон зи сто ри је Упра ви ма на сти ра. На ђе но је и три де се так стам-па та са кра ја XVI II сто ле ћа, пи са них на не мач ком, ла тин ском и ма ђар ском је зи ку, ко је су ма на сти ру упу ћи ва не од стра не над ле жних др жав них ми ни-стар ста ва, или из Срем ских Кар ло ва ца. За оне ко ји про у ча ва ју срп ску те о ло-шку ми сао сва ка ко ће би ти за ни мљи во и три де се так ру ком пи са них тек сто ва са бе се да ма по во дом ве ли ких цр кве них пра зни ка, ко ји по не ким на зна ка ма мо гу би ти са са мог кра ја XVI II сто ле ћа (на јед ном од њих олов ком је убе ле-же на 1793. го ди на).

Већ на по чет ку ра да уоб ли чи ла се јед на це ли на ко ју су чи ни ле књи ге при хо да и рас хо да ма на сти ра Све то га Ђур ђа, на ста ле у при лич но ве ли ком ра спо ну: од 1758. до 1868. го ди не, са све га не ко ли ко го ди шта ко ја не до ста ју. Због ис тра жи ва ча ко је ин те ре су је исто ри ја овог ма на сти ра на ве шћу го ди не и на зи ве нај за ни мљи ви јих књи га, ау то ре не ких од пи са ма и до ку ме на та:

– Књи ге при хо да и рас хо да ма на сти ра Све то га Ђур ђа од 1758. до 1868. го ди не;

– Мар ве ни про то ко ли од 1848. до 1872. го ди не;– Во де нич ни про то ко ли за 1840, 1853, 1860, 1861. и 1871. го ди ну;– Шум ски про то ко ли од 1865. до 1875. го ди не;– Слу гар ски про то ко ли за 1844–1878, 1880. и 1882. го ди ну;– Про то кол ис то че ног пи ћа ма ло га и ве ли ко га бир та ма на сти ра Све то га

Ђур ђа за 1848. и 1858–1878. го ди ну;– Из во ди из про то ко ла кр ште них и умр лих у пе ри о ду од 1833. до 1855.

го ди не.На ђе но је пре ко сто ти ну пи са ма епи ско па, све ште ни ка и дру гих по зна-

тих лич но сти из XIX сто ле ћа; ов де ће мо на ве сти са мо не ко ли ко:– Пре вод са ла тин ског пи сма од 13. мар та 1804. упу ћен Сте фа ну (Ава ку-

мо ви ћу), епи ско пу те ми швар ском (5 ли сто ва, цр кве но сло вен ски је зик);– Пи смо Пла то на (Ата нац ко ви ћа) ар хи ман дри ту ма на сти ра Све то га

Ђур ђа од 17. мар та 1838;– Пи смо епи ско па Пан те леј мо на (Жив ко ви ћа) Упра ви ма на сти ра Све то га

Ђур ђа, по во дом за мо на ше ња Ва си ли ја Пе тро ви ћа;– Пи смо Сте фа на (Стра ти ми ро ви ћа) брат ству ма на сти ра Ра ков ца, од 25.

мар та 1830;– Ко пи ја пи сма епи ско па Пан те леј мо на (Жив ко ви ћа) па три јар ху по во-

дом смр ти ар хи ман дри та ма на сти ра Све то га Ђур ђа, Гри го ри ја (Ки ри ло ви ћа), и име но ва ња но вог, од 4. фе бру а ра 1850;

– Пи смо епи ско па Пан те леј мо на (Жив ко ви ћа) Упра ви ма на сти ра Све то га Ђур ђа по во дом смр ти вр шач ког епи ско па од 16. сеп тем бра 1849;

– Пи смо про те же бељ ског Ме ле ти ја Дра ги ћа епи ско пу Пан те леј мо ну (Жив ко ви ћу), од 18. сеп тем бра 1849;

– Пи смо епи ско па Ан то ни ја На ка „ар хи ман дри ту Св. Ге ор ги јев ском” Сте фа ну (Ми ха ло ви ћу), по во дом смр ти Пла то на (Ата нац ко ви ћа) из 1867;

– Пи смо Епар хиј ске кон зи сто ри је „ар хи ман дри ту све то ђур ђев ског ма на-сти ра” о срп ским шко ла ма по сле уки да ња Срп ске Вој во до ви не, од 8. фе бру а ра 1862. (6 стра ни ца);

– Пи смо Епар хиј ске кон зи сто ри је Упра ви ма на сти ра Све то га Ђур ђа, о од лу ци угар ско га Ми ни стар ства бо го ча сти о но вом уре ђе њу вој ног све штен-ства и но вим оба ве за ма мир ских све ште ни ка, од 28. ма ја 1870;

211

– Пи смо Ва се Жив ко ви ћа, про те пан че вач ког, ар хи ман дри ту ма на сти ра Све то га Ђур ђа о смр ти за јед нич ког при ја те ља, од 10. ју на 1869;

– Пи смо игу ма на вој ло вач ког Ар се ни ја (Про да но ви ћа) ар хи ман дри ту ма на сти ра Све то га Ђур ђа, од 4. но вем бра 1863;

– Пи смо епи ско па те ми швар ског Са му и ла (Ма ши ре ви ћа) ар хи ман дри ту ма на сти ра Све то га Ђур ђа да се из во ди умр лих ау стриј ских по да ни ка из про-то ко ла умр лих бес плат но ша љу Пра ви тељ ству, од 23. ја ну а ра 1858;

– Пи смо па ро ха Ди ми три ја Га ђан ског, из Срп ског Пар да ња, ар хи ман-дри ту ма на сти ра Све то га Ђур ђа Сте фа ну (Ми ха ло ви ћу), у ко јем му за хва љу-је што је при мио у ма на стир ње го во га си на Пе тра за ис ку ше ни ка, од 15. ја ну-а ра 1870.

На ђе на су и два уго во ра. Пр ви је из 1809. го ди не, те шко чи тљив, на не-мач ком је зи ку, са пот пи си ма Па вла (Кен гел ца) и ма на стир ске бра ти је; а дру ги, из 1840, скло пљен из ме ђу Ма на сти ра и Да ни ла Јо ва но ви ћа и Па вла Пе тро ви ћа о пе че њу 13.000 ци га ла за по тре бе ма на сти ра. Ве о ма за ни мљив је и до ку мент из 1775. го ди не, пи сан у ма на сти ру Вој ло ви ци, на де вет стра-ни ца, под на зи вом „Осни ва тел ни уста ви за уре ђе ње срп ских ма на сти ра”, на-пи сан на осно ву од лу ка до не тих у Срем ским Кар лов ци ма 1774. го ди не.

По себ но бих скре нуо па жњу на ру ко пис ко ји но си на зив „Устав”, а од-но си се на пра ви ла о ра ду „Со дру же ства љу би те ља ли те ра ту ре срб ске”, ко је

Пи смо Епи скоп ске кон зи сто ри је ар хи ман дри ту ма на сти ра Све то га Ђур ђа, од 8. фе бру а ра 1862,

о срп ским шко ла ма по сле уки да ња Срп ске Вој во до ви не, пр ва стра ни ца

Пи смо ми тро по ли та Сте фа на (Стра ти ми ро ви ћа) брат ству ма на сти ра

Ра ков ца, од 25. мар та 1830.

212

је осно вао Ди ми три је П. Ти рол у Те ми шва ру. Про на ђе не су две вер зи је „Уста-ва”, јед на са 12 стра ни ца, а дру га са 10 стра ни ца, на срп ском је зи ку, и је дан до ку мент на не мач ком је зи ку, ко ји је нај ве ро ват ни је кон цепт пи сма осни ва-ча вла сти ма у Ау стри ји, ка ко би се одо брио рад удру же ња љу би те ља срп ске књи жев но сти у Те ми шва ру. При ро да по сла при ли ком сре ђи ва ња ар хив ске гра ђе и ма ли број об ра ђи ва ча оне мо гу ћи ли су да се из у ча ва њу ових до ку ме-на та сту ди о зни је по све ти мо, ко ли ко то њи хов зна чај зах те ва, али ће за си гу р но иза зва ти ве ли ку па жњу исто ри ча ра срп ске књи жев но сти у XIX сто ле ћу. Чи-ње ни ца да су ко пи је „Уста ва” на ђе не у гра ђи ма на сти ра Све то га Ђур ђа ука-зу је да је и ар хи ман дрит ма на сти ра, Па вле (Кен ге лац), сва ка ко кон сул то ван и био упо знат са осни ва њем „Со дру же ства” и отва ра пи та ње ко ли ки је и ње-гов до при нос осни ва њу то га дру штва, али и на од но се Ди ми три ја П. Ти ро ла и ар хи ман дри та ма на сти ра Све то га Ђур ђа.

Уго вор од ма ја 1840. го ди не из ме ђу ма на сти ра Све то га Ђур ђа и Да ни ла Јо ва но ви ћа и Па вла Пе тро ви ћа, о пе че њу 13.000 ци га ла, пр ва и тре ћа стра ни ца

213

Сни мак „Уста ва со дру же ства љу би те ља књи же ства срб ског” из Те ми шва ра, 1829, пр ва стра ни ца

Осно ва тељ ни Устав за уре ђе ње пра во слав них ма на сти ра у Кар ло вач кој ми тро по ли ји из 1775.

214

DE SPRE OR DO NA REA MA TE RI A LU LUI AR HI VI STIC AL EPI SCO PI EI OR TO DO XE SÂRBE DIN TI MIŞOA RA

ÎN PE RI O A DA 2011–2014

Pa vle Sta no je vić

Re zu mat

Tex tul re ia re fe ra te le anu a le cu pri vi re la ac ti vi ta tea de or do na re a ma te ri a-lu lui ar hi vi stic al Epar hi ei Or to do xe Sârbe din Ti mişoa ra în pe ri o a da 2011–2014, pre zen ta te Secţiei de Ştiinţe So ci a le ale in sti tuţie i Ma ti ca Srp ska. Tex tul este ilu strat cu fac si mi le ale do cu men te lor re pre zen ta ti ve, sca na te sau fo to gra fi a te cu oca zia luc ru lui pe te ren.

ON THE CLAS SI FI CA TION OF THE AR CHI VE MA TE RIAL OF THE SER BIAN ORT HO DOX DI O CE SE OF TI MIŞOA RA

IN THE PE RIOD 2011–2014

Pa vle Sta no je vić

Sum mary

The text con ta ins the an nual re ports on the clas si fi ca tion ac ti vity of the ar chi ve ma te rial of the Ser bian Ort ho dox Di o ce se of Ti mişoa ra in the pe riod 2011–2014, pre sen-ted to the De part ment of So cial Sci en ces of Ma ti ca Srp ska. The text is il lu stra ted with scan ned or pho to grap hed fac si mi les of re pre sen ta ti ve do cu ments fo und du ring the fi eld work.

Још је дан хва ле вредaн из да вач ки по ду-хват пред у зи мљи вих Ср ба из Ру му ни је је сте се риј ска пу бли ка ци ја Ба нат ски ал ма нах. Она но си на зив по го ди шња ку ко ји је у Те-ми шва ру из да вао Ди ми три је П. Ти рол од 1827. до го ди не 1829. и ко ји је је дан од пр вих ал ма на ха код Ср ба. Ка ко и са ми при ре ђи ва-чи ка жу, не дав ним по кре та њем Ба нат ског ал ма на ха же ле ло се да ожи ви јед на од ле пих тра ди ци ја ко ја је на шу за јед ни цу и на ше из-да ва штво кра си ла ду го го ди на. Ова пу бли-ка ци ја у фор ми да нас већ при лич но за бо ра-вље них ка лен да ра са др жи оби ље по да та ка из исто ри је, кул ту ре, де мо гра фи је, ет но ло ги-је, умет но сти и дру гих ва жних обла сти жи-во та Ср ба у Ру му ни ји. Ка лен да ри ко ји су од-ра ни је по сто ја ли из да ва ни су с на ме ром и да по у че сво је чи та о це у не ким прак тич ним зна-њи ма, као и да очу ва ју на ци о нал ну свест. И у са вре ме ном тре нут ку ова дру га функ ци ја ка лен да ра је вр ло ак ту ел на и дра го це на.

При ре ђи ва чи свих књи га Ба нат ског ал­ма на ха би ли су Сла во мир Гво зде но вић и Љу бо мир Сте па нов. Сва ка од књи га Ба нат­ског ал ма на ха на свом по чет ку са др жи ре дов-ни ка лен дар за на ред ну го ди ну. У пр ве две књи ге по том на ла зи мо спи сак ва жни јих вер-ских пра зни ка по Гри го ри јан ском ка лен да-ру, док књ. 3 и 4 има ју це ло вит цр кве ни ка-лен дар Срп ске пра во слав не цр кве за го ди ну ко ја пред сто ји. При ло зи за Ал ма нах пре у зе-ти су од ау то ра са рад ни ка, као и из са др жа ја књи га ко је је у по след њих не ко ли ко го ди на об ја вио Са вез Ср ба у Ру му ни ји, из не дељ ни-ка На ша реч, ча со пи са Књи жев ни жи вот, об но вље но га Но вог те ми швар ског ве сни ка и из штам па них гла си ла ко ја се из да ју у Ре-пу бли ци Ср би ји.

У пр вој књи зи Ба нат ског ал ма на ха мо-же мо да про чи та мо вр ло зна ча јан, ин фор ма-ти ван и ис тра жи вач ки бес пре кор но на пи сан

текст Сте ва на Бу гар ског Те ми швар ски ка лен­да ри и ал ма на си (стр. 9–38). Ау тор је де таљ но пи сао о Ти ро ло вом чу ве ном Ба нат ском ал­ма на ху, ње го вој ре цеп ци ји у јав но сти и са-др жа ју. По том нас оба ве шта ва о исто ри ја ту Та ми швар ског ка лен да ра (1854–1858) ко ји је до но сио на ро чи то за ни мљи ве по дат ке о исто-ри ји Ба на та. По сле Пр во га свет ског ра та по-ја ви ли су се у Те ми шва ру ка лен да ри Књи жа-ре „До си теј Об ра до вић” (1927–1930), а по том и Срп ски на род ни ка лен да ри (1932–1936), ко ји су са др жа ли би о гра фи је зна ме ни тих лич но-сти из на ци о нал не исто ри је и кул ту ре, исто-риј ске и књи жев не при ло ге, по љо при вред не и до ма ћин ске са ве те и оде љак за ра зо но-ду. Уред ни штво ли ста Те ми швар ски ве сник штам па ло је сво је бо га те ка лен да ре од оно га за го ди ну 1938. до ка лен да ра за 1947. Та ко ђе, лист Прав да штам пао је ка лен дар од 1945. до 1951. ко ји се ба вио те ма ма што су на ме та-ле но ве по ли тич ке окол но сти у др жа ви, али и школ ством, књи жев но шћу и др. по ку ша-ва ју ћи да про дре у све по ре дру штва и об ја-шња ва но ва стру ја ња. У члан ку Љу бо ми ра Сте па но ва Ср би у Ру му ни ји пре ма по пи су ста нов ни штва и ста но ва 2002. го ди не (I део) (стр. 39–49) чи та лац са зна је да је у том тре-нут ку би ла 22.561 срп ска ду ша у Ру му ни ји, да Ср би за у зи ма ју осмо ме сто од свих на цио-нал них ма њи на, да их је ви ше у ур ба ним не го ру рал ним сре ди на ма, а убе дљи во нај ви ше у жу па ни ји Ти миш у гра ду Те ми шва ру. Бо жи-дар Па нић и Љу бо мир Сте па нов на пи са ли су текст Ср би у Ара ду (стр. 50–62) у ко јем су, по-сле на уч ног ин тер пре ти ра ња исто риј ских чи ње ни ца да ли гло бал ни по глед на исто ри ју Ср ба у овом гра ду и при ло жи ли 15 би о гра-фи ја Ср ба Ара ђа на бо га то их илу стру ју ћи пор тре ти ма и дру гим при ло зи ма. Зна ча јан сег мент пр ве књи ге Ба нат ског ал ма на ха чи ни део Из на ше штам пе (стр. 63–156) ко ји

О Ц Е Н Е И П Р И К А З ИUDC 050 Banatski almanah ”2010/2013”

Ба нат ски ал ма нах, књ. 1–4, Са вез Ср ба у Ру му ни ји, Те ми швар 2010–2013.

216

до но си 29 чла на ка из ра зних обла сти кул тур-ног и дру штве ног жи во та, по том сле де Бо­жић ни оби ча ји (стр. 157–158) и вр ло бо гат Књи жев ни до да так (стр. 159–230) у ко јем има ви ше де се ти на про зних, по ет ских и књи жев-но те о риј ских при ло га по де ље них у 9 це ли на.

На по чет ку дру ге књи ге Ба нат ског ал ма­на ха за 2012. го ди ну Љу бо мир Сте па нов је при ло жио кра так (стр. 5–6) али ис цр пан пре-глед На ша гла си ла (1827–1947) о ча со пи си-ма, ал ма на си ма, ка лен да ри ма, ли сто ви ма, но ви на ма и зва нич ним пу бли ка ци ја ма ко ји су из да ва ни у Те ми шва ру и дру гим ме сти ма у Ру му ни ји. Сте ван Бу гар ски на пи сао је још је дан из у зет но вре дан чла нак Срп ски бу ква ри у Ру му ни ји (стр. 9–20), где је об ја снио свој при ступ овој те ми, на вео основ не ин фор ма-ци је о срп ским уџ бе ни ци ма/чи тан ка ма и по-том ана ли зи рао срп ске бу ква ре ко ри шће не у Ру му ни ји, а ко ји су об ја вље ни у XX ве ку у овој зе мљи или су до не ти из ма ти це. На кра ју, ау тор је дао и ко ри сну би бли о гра фи ју срп ских бу ква ра штам па них у Ру му ни ји као при лог. Глав ни и по оби му нај ве ћи део са др-жа ја ове књи ге Ба нат ског ал ма на ха чи ни оде љак Из на ше штам пе (стр. 21–203) у ко јем на ла зи мо пре гршт кра ћих но вин ских чла-на ка на број не те ме од зна ча ја за кул ту ру, али и сва ко дру го би ти са ње Ср ба у Ру му ни-ји. На во ди мо са мо не ке од на сло ва ко ји се по на ма ис ти чу сво јом за ни мљи во шћу и ак-ту ел но шћу: Бо жић ни кон церт у Са бор ној цр кви, Ру мун ска штам па о Но ле ту, Све то­сав ска ака де ми ја и бал у Опе ри, Обе ле жен Дан др жав но сти Ср би је, Веч на лу ка Чар­но је ви ћа, У Те ми шва ру осно ва но Дру штво срп ских при вред ни ка, Го ди шња скуп шти на Са ве за Ср ба у Ру му ни ји, Смо тра срп ских хо ро ва, Европ ска смо тра срп ског фол кло ра ди ја спо ре и Ср ба у ре ги о ну, Ви дов дан у ма­на сти ру Зла ти ца, Све ча но отво ре на срп ска ку ћа, Го ди шња сед ни ца Скуп шти не ди ја спо­ре и Ср ба у ре ги о ну, Хра мов на сла ва у Ве ли­ком Се ми клу шу, Ме ђу на род ни скуп сла ви ста у Бу ку ре шту и др. По том сле ди оде љак Да ни срп ске кул ту ре у Те ми шва ру – 2011. (стр. 204–230) у ко јем су опи са на де ша ва ња у окви ру ове зна чај не и са да већ тра ди ци о нал не ма ни-фе ста ци је. Чи та лац је упо знат с де ша ва њи ма на отва ра њу Да на кул ту ре, а ту су и из ве шта-ји са ли ков не из ло жбе, кон цер та, ве че ри мо-но дра ме, ми ни сај ма срп ске књи ге, књи жев-не ве че ри, ме ђу на род ног ску па по све ће ног др жа во твор ној иде ји гро фа Ђор ђа Бран ко-ви ћа, До си те ја Об ра до ви ћа и Са ве Те ке ли је, ве че ри хор ске му зи ке, из ло жбе фо то гра фи ја по све ће не Иви Ан дри ћу и „Да на До си те ја” у Срп ском Се мар то ну. Ову књи гу за кљу чу ју

вр ло бо гат Књи жев ни до да так (стр. 231–274), ко ји оби лу је пе снич ким и про зним књи жев-ним при ло зи ма и бе ле шка ма, при год ним бе се да ма и ху мо ре ска ма, и но ви оде љак Ба­нат ски ал ма нах за де цу (стр. 275–287) у ко-јем су де ци при ла го ђе ни књи жев ни и по уч ни са др жа ји.

Тре ћа књи га Ба нат ског ал ма на ха по сле пе сме Во ји сла ва Ј. Или ћа Ан ђео ми ра и цр кве-ног ка лен да ра ко ји је илу стро ван зна лач ки ода бра ним пред ста ва ма све та ца до но си при-лог Сте ва на Бу гар ског Из да ва штво Са ве за Ср ба у Ру му ни ји, књи ге 1994–2011. (стр. 33–44). У це ли ни Ју би ле ји (стр. 45–80) на ла зе се за ни мљи ви и по да ци ма бо га ти тек сто ви Бо-жи да ра Па ни ћа о ути сци ма и за па жа њи ма о ме мо ар ском спи су Са ве Те ке ли је Опи са ни је жи во та и Да ни ла Уро ше ви ћа о од но су Са ве Те ке ли је и ма ђар ског гра да Де бре ци на. Оде-љак Сту ди је (стр. 81–108) до но си зна ча јан и струч но на пи сан пре глед ни чла нак Сте ва на Бу гар ског о прав ном по ло жа ју Пра во слав не срп ске епар хи је те ми швар ске кроз исто ри-ју, а у ко ме се из ра жа ва и бо ја зан за њен оп-ста нак с об зи ром на опа да ње бро ја Ср ба у Ру му ни ји. Сле ди чла нак Љу бо ми ра Сте па-но ва о за ду жби нар ству код Ср ба с ак цен том на не дав но осни ва ње За ду жби не „Мир че та Сто јић” у Те ми шва ру. Ра до је Дра шко вић на пи сао је за ни мљив текст о од но су дво ји це ве ли ка на на ше умет но сти Ду ел бе смрт ни­ка: сли ка ра Уро ша Пре ди ћа и пе сни ка Ла зе Ко сти ћа (стр. 109–114). У но вој ру бри ци Наш ин тер вју (стр. 115–133) за ин те ре со ва ни чи та лац мо же про чи та ти про фе си о нал но ура ђе не и ин фор ма тив не ин тер вјуе с не ко ли-ко зна чај них и за ни мљи вих лич но сти: Ог ња-ном Кр сти ћем, но во и за бра ним пред сед ни-ком Са ве за Ср ба у Ру му ни ји, проф. др Ду-ша ном По по вим, чла ном Ју жно сло вен ске ака де ми је не ли не ар них на у ка, Ма рин ком Пе пом, ком по зи то ром, ви о ли ни стом и про-фе со ром, и Ђор ђом Сла до јем, пе сни ком и до-бит ни ком „Ве ли ке ба зја шке по ве ље”. По том, као и у прет ход ним књи га ма, сле ди бо гат сег мент Из на ше штам пе (стр. 134–261) ко ји се у не ко ли ко де се ти на тек сто ва већ уо би ча-је но ба ви кул тур ним, про свет ним, ет но ло-шким, вер ским и дру штве но-по ли тич ким те ма ма ко је тан ги ра ју срп ску ет нич ку за јед-ни цу у Ру му ни ји. Љ. Сте па нов при пре мио је ста ти стич ко-ана ли тич ки текст Пре ли ми­нар ни ре зул та ти по пи са ста нов ни ка и ста­но ва 2011. го ди не у Ру му ни ји (стр. 262–265), а по том сле де Ба нат ски ал ма нах за де цу (стр. 269–284) с на ро чи то ле пим по ет ским при ло зи ма и Књи жев ни до да так Ба нат ског ал ма на ха (стр. 285–332).

217

У то ку 2013. об ја вље на је и че твр та књи га Ба нат ског ал ма на ха за 2014. го ди ну. По сле увод не пе сме Јо ва на Гр чи ћа Ми лен ка и не-за о би ла зног ка лен да ра, сле ди са др жај на це-ли на Сту ди је и члан ци (стр. 33–108). По во дом сто го ди на од по чет ка Пр вог свет ског ра та Бо жи дар Па нић на пи сао је од ли чан чла нак Гро бља срп ских ин тер ни ра ца у Ара ду 1914–1918. Он је де таљ но об ра дио пи та ње Ср ба у Арад ском кон цен тра ци о ном ло го ру и пи сао о че ти ри гро бља срп ских ин тер ни ра ца у овом гра ду. Као илу стра тив ни при ло зи да ти су фак си ми ли до ку ме на та о срп ским ин тер нир-ци ма у Ара ду, по да ци из ма тич них књи га Те ке ли ји не цр кве и до ку ме на та арад ске по-ли ци је о умр лим срп ским вој ним за ро бље-ни ци ма и ци ви ли ма, као и то по граф ски при-каз Ара да са твр ђа вом. У окви ру Сту ди ја и чла на ка при пре мље ни су по уч ни и ин фор-ма тив ни тек сто ви о по зо ри шној ак тив но сти у Те ми шва ру, жи вот ном пу ту Ми ле ве Ма рић Ајн штајн, Све то за ру Ми ле ти ћу и Ср би ма из Ру му ни је, исто риј ској ар хи тек ту ри Те ми-шва ра, срп ским писцима у Клу жу, те ми швар-ским ка лен да ри ма, Ње го ше вом пор тре ту ко ји се чу ва у Те ми шва ру и гра нич ном ме сту Жом бољ. Ре дов не ру бри ке Из на ше штам пе (стр. 109–282) и Књи жев ни до да так Ба нат­

ског ал ма на ха (стр. 283–320) за кљу чу ју ову књи гу.

Гле да ју ћи у це ли ни го ре по ме ну те књи ге Ба нат ског ал ма на ха, мо же мо да кон ста ту-је мо ка ко се ово из да ње Са ве за Ср ба у Ру-му ни ји са свим сво јим спе ци фич но сти ма кон цеп циј ски вр ло ле по укла па у бо га те из-да вач ке ак тив но сти Са ве за. Гра фич ки је Ба­нат ски ал ма нах бо га то илу стро ван и опре-мљен број ним при ло зи ма (пор тре ти, ико не, фо то гра фи је цр ка ва и згра да, кар те, та бе ле, ра зни спи ско ви) ко ји упот пу њу ју по зи ти ван ути сак о тек сто ви ма на број не те ме. Та ко ђе, Ал ма нах је за си гур но и ве о ма ко ри сна пу бли-ка ци ја ка ко за на ше су на род ни ке у су сед ној др жа ви та ко и за нас у Ср би ји, по што је отво-рен још је дан про зор у свет бо га те на ци о нал-не исто ри је, кул ту ре, на у ке и дру гих аспе ка-та дру штве ног жи во та у нај ши рем сми слу те ре чи. На овом ме сту на ла зи мо и ве ли ки број струч но, на уч но уте ме ље них и за ни-мљи вих тек сто ва, па из ла же ње Ба нат ског ал ма на ха тре ба по др жа ти и не го ва ти ка ко би се и ме ђу бу ду ћим ге не ра ци ја ма одр жа-ла свест о зна ча ју и исто риј ским до ме ти ма де ло ва ња срп ског на ро да.

Дра ган Ту бић

UDC 94(=163.41)(498)

Ан дреј Ми лин, Ми о драг Ми лин, Цвет ко Ми хај лов, Ср би у Ру му ни ји за вре ме ко му ни зма: звуч ни ар хив и при руч ник о стра да њу /

Sârbii din România in vre mea co mu ni smu lui Те ми швар 2011, 552 стр.

По сле пр ве збир ке из во ра у ко јој се ба ви-ло те мом ју го сло вен ско-ру мун ских од но са по сле Дру го га свет ског ра та1 дво јац на ших пре га ла ца из Ру му ни је уз по моћ ко ле ге Цвет-ка Ми хај ло ва из дао је и дру ги збор ник. За раз-ли ку од пр вог, у ко јем се ви ше ба ви ло ба нат-ским Ср би ма из Ру му ни је у кон тек сту ди-пло мат ске исто ри је две ју зе ма ља, овај дру ги по све ћен је тра гич ној (те шко је на ћи од го ва-ра ју ћи тер мин) суд би ни на ших су на род ни ка у ру мун ском Ба на ту у вре ме ни ма идео ло-шког су ко ба њи хо ве (услов но ре че но) ма ти це и др жа ве ко јој су сти ца јем исто риј ских окол-

но сти при па ли у ми ров ном про це су по сле Пр вог свет ског ра та.

Ва ља ис та ћи да овај при руч ник и ар хив, ка ко су га у под на сло ву име но ва ли ау то ри, ни је у ме то до ло шком по гле ду кла сич на збир-ка до ку ме на та, по што се у ње му на ла зе и при ло зи у ви ду на уч них чла на ка дво ји це ау то ра (Вла ди мир Љ. Цвет ко вић и Ва си ле Шан дру) а чи ја име на ни су у им пре су му. Сто га би овај рад пре све га ва ља ло име но-ва ти као збор ник, др же ћи се увре же них на-че ла у исто ри о гра фи ји.

1 Ми о драг Ми лин, Ан дреј Ми лин, Ср би из Ру му ни је и ру мун ско­ју го сло вен ски од но си – Sârbii din România şi re laţil le româno­iu go sla ve, Те ми швар/Ti mişoa ra 2004.

218

Они ма не у пу ће ни ма или сла би је упу ће-ни ма у са вре ме ну исто ри ју Ср ба у ру мун-ском Ба на ту мно го то га се от кри ва већ са мим на зи вом увод ног по гла вља ко је су при ре ђи-ва чи на сло ви ли Увод у ре кви јем ба нат ским Ср би ма. Ово нам по гла вље от кри ва да је ово де ло сво је вр стан спо ме ник за јед ни ци ко ја је од го то во 60.000 љу ди спа ла на ма ње од 20.000 при пад ни ка за не пун век; за јед ни ци ко ја и у нај но ви јем вре ме ну убр за но не ста је што у ма си ру мун ског ет но са, што у та ла си-ма ми гра на та ка За пад ној Евро пи, где су мно-ги оти шли у по тра зи за бо љим жи во том.

Овај се збор ник ба ви оним нај те жим и нај-там ни јим пе ри о дом исто ри је на ших су на-род ни ка с оне стра не на ше се ве ро и сточ не гра ни це, ни сто ти нак ки ло ме та ра ва зду шне ли ни је од пре сто ни це не ка да шње Ју го сла ви је а да на шње Ср би је. Иа ко су се тмур ни обла ци над ба нат ске Ср бе над ви ли још из би ја њем Дру гог свет ског ра та, њи хов се по ло жај дра-стич но по гор шао из би ја њем су ко ба из ме ђу две ве ли ке ко му ни стич ке ха ри зме, јед не гло-бал не и дру ге ло кал не, Ти та и Ста љи на, мај-сто ра и ше гр та. Иа ко на пра гу отаџ би не, ба-нат ски Ср би на шли су се од ма ти це одво је ни не пре ла зним зи дом сат ка ним од вој ски, ро во ва и бо дљи ка вих жи ца. Ни је тре ба ло мно го да се на ђу у по ло жа ју не при ја тељ ског, ре ак ци о нар ног еле мен та и пе те ко ло не у по-за ди ни свет ске ре во лу ци је, што ће на жа лост од ре ди ти њи хов по ло жај у на ред ној де це ни-ји по ре зо лу ци ји ИБ-а. Ва ља ре ћи да је њи хов по ло жај ти ме био го ри јер су коб Ју го сла ви је са СССР-ом (и са те ли ти ма Мо скве) ни је био су коб две иде о ло ги је, не го су коб уну тар исте, су коб пра во вер них са ју го сло вен ским от пад-ни ци ма. Кон фликт за чи њен мр жњом, чак мно го ви ше не го у од ме ра ва њу сна га на ре ла-ци ји Ис ток –За пад. Ју го сла ви ја је за Кремљ пред ста вља ла не ку вр сту мо дле или ша бло-на по ко јој би мо гло би ти уру шен и сру шен чи тав кон цепт мо ћи и без бед но сти из гра ђен у по бе ди над Тре ћим рај хом. С дру ге стра не, ба нат ски Ср би су пред ста вља ли са вр ше ну ма ке ту на ко јој су ру мун ски ко му ни сти мо-гли до ка за ти сво ју ода ност Ста љи ну и ста-љи ни зму, ли ку и де лу не по гре ши вог во ђе, као и до след ност у спро во ђе њу ње го вог кон-цеп та и уче ња, ма да не би тре ба ло смет ну-ти с ума ни на ци о на ли стич ки еле мент у по-за ди ни це ле ове при че. При ре ђи ва чи на во-де је дан му чан по да так да је кроз си стем ру мун ске ко му ни стич ке ре пре си је про шло ви ше од 800 Ср ба. Ако се узме у об зир да је срп ска за јед ни ца у то вре ме има ла до 30.000 ду ша, ни је те шко из ра чу на ти да је у пи та њу го то во 3% по пу ла ци је. Ако узме мо у об зир

да се ово од но си са мо на оне ко ји ма је су ђе-но и ко ји су за тва ра ни, а да је број оних ко ји су се на шли под раз ли чи тим вр ста ма при ти-са ка или ши ка ни ра ња (от ка зи, из ба ци ва ња из шко ле...) мно го ве ћи, он да ће мо до ћи до за кључ ка да го то во не ма срп ске по ро ди це у Ру му ни ји ко ја се ни је на шла из ме ђу ср па и че ки ћа ре пре сив ног апа ра та.

Из у зет на вред ност овог збор ни ка огле да се и у чи ње ни ци да је он на сво је вр стан на чин пер со на ли зо ва на исто ри ја стра да ња Ср ба у ру мун ском Ба на ту, чи ме се на не по сре дан на чин, „из уста” стра дал ни ка од сли ка ва тра-гич ност њи хо вих суд би на то ком ше сте де-це ни је про шлог ве ка. Нај ве ћи део збор ни ка са чи ња ва ју све до че ња, за пи си и ин тер вјуи са жр тва ма ре пре сив ног апа ра та, а обо га ћен је мно го број ном фо то граф ском гра ђом ка ко би нам се још ви ше при бли жи ли љу ди и њи-хо ва тра ге ди ја. Би о гра фи је бив ших по ли тич-ких за тво ре ни ка, спи ско ви, та бе ле и по пи си де лу ју као бес ко нач на ли ста по стра да лих, жр тво слов ба нат ских Ср ба и опе ло за на род ко ји из у ми ре. Не из о ста је ни бо га та гра ђа ру мун ских ар хи ва, ка ко би се из бе гла јед но-стра ност за сно ва на на све до че њу из пр ве ру ке и ка ко би овај збор ник имао пот пу ну на уч ну и исто ри о граф ску ди мен зи ју. По се-бан ку ри о зи тет пред ста вља по гла вље Три ин тер вјуа са су прот не стра не у ко јем је је-дан од ау то ра (М. Ми лин) раз го ва рао са оним Ср би ма ко ји су у тра гич ним зби ва њи-ма 50-их го ди на би ли део др жав ног апа ра та ко ји је про жди рао њи хо ве су на род ни ке.

Сем већ по ме ну тих по гла вља збор ник се са сто ји од још де вет це ли на: За пи си Бо жи­да ра Ста но је ви ћа о САФ и ССКДУР­у (27–42), Оп ту жни ца у Про це су „гру пе шпи ју на и из дај ни ка” (101–139), По ли тич ки за тво ре­ни ци: ин тер вјуи, ар хив ска гра ђа, за пи си, све­до чан ства и суд би не (139–277), Срп ска цр ква у Ру му ни ји под ко му ни стич ким те ро ром (277–295), Ва си ле Шан дру, Те ри то ри јал не пре тен зи је (308–310), Вла ди мир Љ. Цвет ко­вић: Цр ве на ар ми ја на Ду на ву и те жње Ср ба из Ру му ни је ка при са је ди ње њу Ју го сла ви ји (310–318), Фо то гра фи је бив ших по ли тич ких за тво ре ни ка (329–357), По ли тич ки за тво­ре ни ци, би о гра фи је (357–514), При ло зи (514–519).

Иа ко ово ни је пр во де ло у ко јем се об ра-ђу је те ма стра да ња ру мун ских Ср ба, оно је сва ка ко у то ме нај кон крет ни је и нај ко рект-ни је, јер нас упо зна је са ре ал ним раз ме ра ма по ли тич ког про го на, ме то да ма ње го вог спро-во ђе ња као и ка за ма ти ма и усло ви ма у ко ји ма и под ко ји ма су там ни че ни на ши су на род-ни ци. Кон крет на су име на и њи хо ве при че,

219

кон крет не су број ке. Го во ре жр тве, све до ци и суд ски спи си. По пр ви пут су сре ће мо се са хе ро ји ма и ан ти хе ро ји ма јед но га мрач ног и те шког пе ри о да за на ше су на род ни ке у Ру-му ни ји, име ни ма (и њи хо вим де ли ма) ко ја ни смо има ли при ли ку да упо зна мо у до са да-шњој исто ри о граф ској про дук ци ји. Су о че ни са на ве де ним чи ње ни ца ма до би ја мо ја сну и ре ал ну спо зна ју о те ми ко ја и да нас сто ји на

мар ги ни на ше исто ри је, али и ко лек тив ног пам ће ња. Ово де ло, сво је вр сни спо ме ник и име ник Ср ба из Ру му ни је, не мер љи ви до-при нос кул ту ри се ћа ња на не кад зна ча јан део на шег на ро да, тре ба да по мог не да те ма ко ја је не кад пре ћут ки ва на, не кад за не ма ри-ва на, а по не ка да и зло у по тре бља ва на, за у зме ме сто ко је јој при па да.

Бра ни слав О. По по вић

UDC 62:929 Nikić A (049.32)

ЖИ ВОТ ИЗ МЕ ЂУ КО РИ ЦА ЈЕД НЕ КЊИ ГЕ Алек сан дар Ни кић, Шан са и од луч ност, Те миш вар 2014.

Ка да сам узео у ру ке да про чи там нај но ви-ју књи гу уни вер зи тет ског про фе со ра Алек-сан дра Ни ки ћа Шан са и од луч ност,1 пр ва ми сао ко ја ми је ис кр сла би ла је у ве зи са на-сло вом књи ге. Но, већ у пред го во ру, ау тор нам са мо на го ве шта ва: цео ње гов жи вот био је, у ства ри, игра и иза зов шан си и соп стве-них оп ци ја, ко је су до во ди ле до са рад ње, али не рет ко и до кон фрон та ци је иде ја, са слич-ним игра ма љу ди с ко ји ма се ау тор, у свом жи во ту, су сре тао, пре те жно са ма тич ног уни вер зи те та – Уни вер зи тет По ли тех ни ка у Те ми шва ру.

Но ка да већ по ме нух ову ви со ко школ ску уста но ву, хи там да с по но сом ис так нем да је ау тор књи ге, про фе сор др Алек сан дар Ни-кић, пр ви (и по мом са зна њу) и је ди ни Ср бин, ро ђен у Ру му ни ји, ко ји је сво јом за слу гом оба вљао нај ве ћу уни вер зи тет ску ад ми ни-стра тив ну функ ци ју: био је иза бран за рек-то ра Уни вер зи те та По ли тех ни ка у Те ми шва-ру у ман да ту 1992–1996. Исти ни за во љу, ми Ср би из Ру му ни је има ли смо још не ко ли ко слу ча је ва ка да су на ши оба вља ли та кву функ ци ју, али су то би ле си ту а ци је „по на-ло гу по ли тич ких моћ ни ка” то га вре ме на. Осим то га, про фе сор Ни кић је оба вљао и низ дру гих од го вор них функ ци ја у окви ру ма-тич ног уни вер зи те та: шеф ка те дре, про де кан, на уч ни се кре тар Уни вер зи те та, пред сед ник син ди ка та Уни вер зи те та, про фе сор – док тор-ски мен тор, про фе сор – ко о пе рант на Уни вер-зи те ту у Кин ша си – За ир, осим, раз у ме се,

оних стрикт но ди дак тич ких или на уч но-и стра жи вач ких.

Као и сва ки ау тор књи га ау то би о граф-ског жан ра, и А. Ни кић се нај пре за пи тао да ли има сми сла и, осо би то, за ко га пи са ти о свом жи вот ном ис ку ству, до га ђа ји ма ко је је пре жи вео, љу ди ма ко је је су сре тао, о соп стве-ним иде ја ма и ми шље њи ма о на ста ви на уни-вер зи те ту и слич но. На кон што је сам се бе убе дио да та кав по ду хват има шан се да не-ким чи та о ци ма, пре те жно мла ди ма, бу де ко-ри стан, ла тио се ком пју те ра и иза шло је ово де ло ко је ће, си гу ран сам, пре те ћи и ау то ро-ва скром на оче ки ва ња. Не знам да ли је ау тор по зна вао и про чи тао сли чан по ду хват на ше-га свет ски по зна тог фи зи ча ра, Ми хај ла Ид-вор ског Пу пи на – Од па шња ка до на уч ни ка (књи гу ко ја је, сво је вре ме но, до би ла и Пу ли-це ро ву на гра ду), али ко про чи та оба ова де ла, иа ко на пи са на на при лич но ве ли кој вре мен-ској дис тан ци и у дру гим раз ме ра ма, на и ћи ће на из ве сне па ра ле ле у при сту пу ау то би о-граф ском жан ру, у сти лу пре зен та ци је и оце-не уни вер зи тет ских зби ва ња.

По што је ау тор књи ге на ко ју упу ћу је мо ин же њер ског „ко ва” (ап сол вент је Елек тро-тех нич ког фа кул те та, а свој рад ни век је пре-те жно про вео на Ма шин ском фа кул те ту), а осим то га на став ник је „од гла ве до пе те”, ко ји се ви ше од пет де це ни ја иден ти фи ко вао са Уни вер зи те том По ли тех ни ка у Те ми шва-ру, ни је за чу до што је књи га „ин же њер ски” струк ту ри са на. Нај пре, по гла вља су си сте-

1 Ale xan dru Nic hi ci, Șansă și de te r mi na re, Edi tu ra Po li teh ni ca, Ti mișoa ra 2014.

220

ма ти зо ва на, са на зна ком вре мен ског пе ри о-да на ко ји се од но се, што омо гу ћу је ла ко пра-ће ње раз во ја А. Ни ки ћа ка ко са тач ке гле-ди шта раз во ја соп стве них људ ских осо би на та ко и што се ти че про фе си о нал не ка ри је ре. За тим, у окви ру сва ког по гла вља мо же се уо чи ти идеј на нит ко ја чи та о ца ло гич но во ди кроз зби ва ња и иде је ко је се ту пре при ча ва ју или из ла жу. То чи ни књи гу ла ко чи тљи вом, свр ста ва ју ћи је у ред оних ко је се да ју про-чи та ти „у јед ном да ху”.

Си гур но да ни је ла ко пред ста ви ти и на-гла си ти све аспек те јед не књи ге ау то би о-граф ског жан ра као што је ова, ко ја се, осим то га, и не свр ста ва у стро ге стан дар де овог жан ра. Да књи га ни је са мо пу ки ау то би о-граф ски ро ман, ко ји филм ски при ка зу је ау то-ров жи вот и ак тив ност, већ ви ше од то га, до каз су и при ло зи на кра ју књи ге (ра зни зва нич ни до ку мен ти, на уч но и стра жи вач ки про гра ми, са др жа ји ра ни је об ја вље них ау то-ро вих књи га), ко ји по ма жу да се бо ље раз у-ме ју иде је и зби ва ња на ко је се ау тор у прет-ход ним стра ни ца ма од но си. За мла ђе чи та о-це, али и не са мо за њих, то је и при ли ка да се објек тив ни је упо зна ју са не ким еле мен ти-ма уни вер зи тет ског жи во та у то ку исто риј-ских пе ри о да на ко је се ау тор од но си (пе ри од „ко му ни стич ке” де мо кра ти је, до 1989. и пе ри-од „ори ги нал не” де мо кра ти је, на кон на ве де не го ди не, са још не до вр ше ном тран зи ци јом).

Ујед но, књи га пред ста вља из ван ре дан, су-ге сти ван и искрен при каз ви ше де це ниј ских до га ђа ја, сум њи и пре ви ра ња у јед ној, на овим про сто ри ма, це ње ној ви со ко школ ској уста но ви у Ру му ни ји, а све то ви ђе но из ну-тра. За чи та о це ко ји су ма ње упу ће ни у свет уни вер зи те та то је, исто вре ме но, и при ли ка да по бли же упо зна ју шта све прет по ста вља ком плек сан про цес при пре ме мла дих љу ди не са мо за (тех нич ку) про фе си ју ин же ње ра већ и за аде кват но по на ша ње у бу ду ћем дру-штве ном жи во ту. Не ћу пре те ра ти ако ка жем да је ова књи га свој стве ни до ку ме нат ко ји од сли ка ва и зби ва ња (на рав но, са тач ке гле-ди шта ин сти ту ци је о ко јој је реч) у две раз-ли чи те по ли тич ке епо хе, као и ду го ро чан (и бо лан) пре ла зни пе ри од. Ау тор књи ге, про-фе сор Алек сан дар Ни кић, имао је ту „не-сре ћу”, али и шан су, да оба вља од го вор ну функ ци ју рек то ра нај ве ћег уни вер зи те та у Те ми шва ру (гра ду ода кле су по те кли до га-ђа ји 1989. го ди не!), упра во у пе ри о ду ка да се, што због не до стат ка ин фор ма ци ја и ис-ку ста ва та кве вр сте, што због не спрем но сти укуп но га дру штва да при хва ти не ке не ми-нов не про ме не, ни је зна ло и ни је мо гло пред-ви де ти ка кве ће по сле ди це има ти пред у зе ти

стра те гиј ски ко ра ци. Уто ли ко је ве ћа за слу га ау то ра – рек то ра (и, да бо ме, це ле еки пе, ту чи ње ни цу ау тор ни ка да не про пу шта да у књи зи на гла си) што је умео и имао по треб ну од луч ност да се са свим про бле ми ма ухва ти у ко штац и да „уни вер зи тет ски брод” усме ри на пра ви пут мо дер ни за ци је, упр кос свим от по ри ма (не)до бро на мер них љу ди, дру штва, схва та ња и мен та ли те та. То је за нас, Ср бе у Ру му ни ји, до дат ни мо тив што смо, из на ше сре ди не, има ли та квог чо ве ка, на та квом ви-со ком по ло жа ју.

Алек сан дар Ни кић ни ка да ни је за бо ра вио сво је срп ско по ре кло и ко ре не. Ро ђен у ба-нат ском се лу Иван ди, иа ко је це ло школ ско обра зо ва ње сте као у Те ми шва ру, гра ду ко-смо по лит ског ду ха, сво је срп ско по ре кло је не пре ста но у се би но сио. У књи зи с по но сом ис ти че да је члан срп ске за јед ни це у Ру му-ни ји. Ме ђу тим, из књи ге (а љу ди ко ји га ио ле по зна ју мо гу то и по твр ди ти) не про из и ла зи да је он то сво је срп ско по ре кло па рад но ис-ти цао, ни ти да је то на би ло ко ји на чин ис ко-ри шћа вао (на про тив, ни кад се не мо же зна ти, у не ким си ту а ци ја ма то му је мо жда би ла и оте жа ва ју ћа окол ност). Са те стра не био је од ме рен, као што му је уо ста лом и це ло куп-но про фе сор ско и људ ско по на ша ње. Био је уз срп ску ор га ни за ци ју – Са вез Ср ба у Ру-му ни ји, од са мо га осни ва ња и, ко ли ко су му оба ве зе до зво ља ва ле, по ма гао ју је сво јим ау то ри те том и при су ством. За то ни је чуд но што му је 28. ју на 2006. го ди не Ру ко во де ћи са вет Са ве за Ср ба у Ру му ни ји до де лио нај-ве ће сво је при зна ње – Ви дов дан ску по ве љу, као знак за хвал но сти за не се бич ну по др шку срп ској за јед ни ци у Ру му ни ји у на сто ја њу очу ва ња на ци о нал ног иден ти те та. Тај свој од нос ни је про ме нио ни у го ди на ма на кон пен зи о ни са ња.

У књи зи се мо же на ћи низ кри тич ких (али до бро на мер них) за па жа ња ко ја се од но се на љу де и до га ђа је пре те жно са ма тич ног уни-вер зи те та (че сто пу та и без ја сног име на и пре зи ме на, али ће до тич ни то уме ти да разу-ме ју), све са ја сним ци љем да се те си ту а ци-је, ако је мо гу ће, ви ше не по но ве и дру ги ма. У том кон тек сту књи га ни је са мо по хвал на и не из но си са мо све тлу стра ну ме да ље, већ и там ни ји ре верс, као што то у жи во ту би ва, по ко јем су чак и из ве сне не прав де на не те ка ко са мој ин сти ту ци ји та ко и ау то ру лич но. Ме ђу тим, све је то из ло же но са из ве сном до-зом ста ло же но сти, без (штам па не) освет нич-ке узру ја но сти, мо жда у сти лу бла же но по чив-ше га срп ског па три јар ха Гер ма на, из ре че не осам де се тих го ди на ХХ ве ка („да пра шта мо – мо ра мо, јер је то је ван ђел ска за по вест, али

221

да за бо ра ви мо – не мо же мо!”), јер се са мо на тај на чин мо же гра ди ти бу дућ ност. Али исто као што по не кад има кри тич ки од нос пре ма ак тив но сти не ких сво јих ко ле га, та ко и (увек) би ва кри ти чан пре ма са мом се би. Не пре за да, та мо где на ла зи за сход но, по зи тив но оце-њу је и за хва љу је сво јим ко ле га ма на са рад њи и по др шци, све стан да рад на уни вер зи те ту ни је ин ди ви ду а лан, већ екип ни и си нер гет-ски (си гур но да је та квом при сту пу до при-не ла и љу бав А. Ни ки ћа пре ма спор ту и ба-вље ње ра зним спорт ским ди сци пли на ма, раз у ме се, на ама тер ском ни воу).

Пор трет Алек сан дра Ни ки ћа као чо ве ка, струч ња ка, ру ко во ди о ца, ко ле ге и при ја те ља мо же се за о кру жи ти и из опи са ра зних до-га ђа ја (ве за них за по ро ди цу или при ја те ље),

ко ји се у књи зи вр ло пла стич но при ка зу ју и из ко јих про из и ла зи да је ау тор књи ге у свим си ту а ци ја ма умео да ви ди „пу ну по ло ви ну ча ше” и, на рав но, да из то га из ву че од го ва-ра ју ће за кључ ке.

Крај овог освр та чи ни ми се да нај бо ље илу стру ју за вр шне ре чи са мо га ау то ра, уни-вер зи тет ског про фе со ра др ин же ње ра Алек-сан дра Ни ки ћа: „За шан су да мо гу ужи ва ти у прак ти ко ва њу нај леп ше га по зи ва на све ту, по зи ва НА СТАВ НИ КА/ВАС ПИ ТА ЧА, за хва-љу јем из дна ду ше љу ди ма, зна ним и не зна-ним, ко ји су ство ри ли, раз ви ли и удах ну ли/удах њу ју жи вот уста но ви ко јој сам по све тио це лу сво ју про фе си о нал ну ка ри је ру, ПО ЛИ-ТЕХ НИЧ КОЈ ШКО ЛИ У ТЕ МИ ШВА РУ”.

Ду шан Ј. По пов

UDC 321.01(497.11)(082)

Др жа во твор на иде ја тро ји це срп ских ве ли ка на: гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа, До си те ја Об ра до ви ћа и Са ве Те ке ли је:

Збор ник ра до ва са ме ђу на род но га на уч ног ску па: Те ми швар, 11–12. но вем бра 2011, Са вез Ср ба у Ру му ни ји, Те ми швар 2012, 200 стр.

Збор ник пред ста вља ре зул тат ра да уче-сни ка међународногa на уч ног ску па одр жа-ног 11–12. но вем бра 2011. го ди не у Те ми шва-ру у ор га ни за ци ји Са ве за Ср ба у Ру му ни ји. По вод за одр жа ва ње ску па био је 300 го ди-на од ро ђе ња гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа, 200 го ди на од смр ти До си те ја Об ра до ви ћа и 250 го ди на од ро ђе ња Са ве Те ке ли је. Укуп но 18 ау то ра да ло је свој до при нос.

Пу бли ка ци ја са др жи сле де ћа по гла вља: При ступ (5–12) – са сто ји се из пот по гла вља Про грам одр жа но га на уч ног ску па и Од стра не уред ни ка; Ра до ви (13–188) – сег мент са ра до ви ма уче сни ка; Оце не и при ка зи (191–200) – са др жи при ка зе књи га Гроф Ђор ђе Бран ко вић, До си теј Об ра до вић и Са ва Те ке­ли ја Сте ва на Бу гар ског.

У по гла вљу При ступ де таљ но су на ве де-ни про грам на уч ног ску па и увод на реч уред-ни ка о ме то до ло ги ји ко ри шће ној при ли ком са ста вља ња збор ни ка.

По гла вље Ра до ви за по чи ње из ла га њем Бран ка Бе шли на (Од сек за исто ри ју Фи ло-зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду) Са ва Те ке­ли ја као пре те ча срп ског ли бе ра ли зма (15–

31). Ау тор у уво ду рас пра вља о ко ре ни ма и оп штим од ли ка ма ли бе ра ли зма, да ју ћи кра-так пре глед исто риј ског раз во ја ове иде о ло-ги је. Као је дан од пр вих при ме ра код нас на-во ди на ступ Са ве Те ке ли је на Те ми швар ском са бо ру 1790, од но сно чу ве ни го вор у ко јем је тра жио да угар ски Са бор оза ко ни при ви-ле ги је Ср ба. Он, ме ђу тим, тра жи са мо гра-ђан ска пра ва, али не и по ли тич ка. Сма тра да но си о ци на ци је мо гу би ти са мо при пад ни ци угар ског плем ства, а ни ка ко оби чан на род. Да ље ви ди мо про ме ну Те ке ли ји ног про у гар-ског ста ва, и окре та ње пр во ка На по ле о ну, па ка ау стриј ском ца ру Фран цу II и тра же ње фор ми ра ња Илир ске др жа ве. Ана ли зи ра-ју ћи ево лу ци ју срп ског ли бе ра ли зма, ау тор на гла ша ва два тре нут ка: Све то ан дреј ску скуп шти ну 1858. у Ср би ји и Бла го ве штен ски са бор 1861. у ју жној Угар ској, као мо мен те сту па ња на по ли тич ку сце ну ове док три не. Све то за ра Ми ле ти ћа, Јо ва на Ђор ђе ви ћа, Ми-ха и ла По лит-Де сан чи ћа и Вла ди ми ра Јо ва-но ви ћа од ре ђу је као глав не пред став ни ке. Опи су је и по ку ша је збли жа ва ња срп ских и ма ђар ских ли бе ра ла у Угар ској, ко ја ни ка да

222

до кра ја ни су ре а ли зо ва на због раз ли чи тих на ци о нал них те жњи. За кљу чак ау то ра је да су ко ре ни срп ског ли бе ра ли зма у XVI II ве ку, у епо си про све ће но сти. Те иде је су има ли ма-ло број ни пред став ни ци гра ђан ства (укљу чу-ју ћи и Са ву Те ке ли ју), и оне су се огле да ле у от по ру до ми на ци ји све штен ства и зах те ви ма за устав но шћу и за ко ни то шћу. Као спе ци фич-ност срп ског ли бе ра ли зма ис ти че ње гов на-гла шен на ци о нал ни ка рак тер са де мо крат-ским еле мен ти ма.

Сте ван Бу гар ски (Те ми швар) у ра ду По ли­тич ки тон Ру мун ске хро ни ке гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа (33–36) ба ви се др жа во твор ном иде јом гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа у де лу Хро­ни ка Сло ве на Или ри ка, Гор ње Ме зи је и До ње Ме зи је. Ис ти че њен зна чај као пр ве књи ге у ко јој се спо ми њу по да ци из ру мун ске исто-ри је на ве де ни из стра них из во ра. Бу гар ски се по том ба ви мо ти ви ма ау то ра да на пи ше ово де ло: да упо зна вла шке вла да ре са исто-ри јом Сло ве на, да пред ста ви сло вен ску вој ну моћ, да до ка же да Бран ко ви ћи из Је но по ља за и ста по ти чу од срем ских Бран ко ви ћа и да пре по ру чи се бе као по тен ци јал ног во ђу Ср ба ко ји би, уз по моћ Ау стри је, по вео рат за осло-бо ђе ње срп ских зе ма ља. Опа да ње ин те ре со-ва ња за де ла гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа ау тор ту ма чи гу бит ком ин те ре со ва ња срп ског на-ро да за пи та ње др жав но сти.

Др Вла дан Га ври ло вић (Од сек за исто ри-ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду) у ра ду Де лат ност Са ве Те ке ли је на Те ми швар­ском Са бо ру (37–48) ба ви се Бе се дом о Ср би-ма у Угар ској Са ве Те ке ли је од 9. сеп тем бра 1790. го ди не на Те ми швар ском са бо ру. Та да Те ке ли ја тра жи инар ти ку ла ци ју при ви ле ги-ја у угар ске за ко не као вид по твр де срп ских пра ва у Угар ској. Ау тор пру жа увид у нај ва-жни је тач ке из ла га ња: Те ке ли ја се за ла же за за јед ни цу Ср ба и Ма ђа ра, а не за аси ми ла-ци ју; тра жи по што ва ње ју рис дик ци је пра во-слав ног епи ско па та, али про ти ви се све тов ној вла сти ми тро по ли та; про ти ви се осни ва њу на род не вла сти и да ва њу ау то но ми је Ба на ту. Упра во зах тев за ау то но ми ју Ба на та упу ћен хаб збур шком ца ру са Са бо ра био је глав на пре пре ка са рад њи и збли жа ва њу угар ских вла сти и срп ске за јед ни це, а план Те ке ли је о инар ти ку ла ци ји срп ских при ви ле ги ја ни је би ло мо гу ће ре а ли зо ва ти.

Др Та ма ра Гру јић (Ви со ка шко ла стру-ков них сту ди ја за обра зо ва ње вас пи та ча у Ки кин ди) у ра ду На ра во у че ни ја До си те је­вих Ба сни и на род не по сло ви це – слич но сти и раз ли ке (49–61) раз ма тра зна чај по сло вич-них из ра за у Ба сна ма До си те ја Об ра до ви ћа и њи хо ву ве зу са на род ним по сло ви ца ма.

Свр ха ба сни је, на рав но, мо рал на по у ка – на­ра во у че ни је. До си теј, пи шу ћи ба сне, има на уму, као и сва ки про све ти тељ, вас пи та ње и обра зо ва ње мла дих. Ау тор ка из но си ре зул-та те ана ли за по ко ји ма нај ве ћи део на ра во-у че ни ја До си те је вих ба сни чи не на род не по-сло ви це.

Рад др Пре дра га Ја шо ви ћа (Др жав ни уни-вер зи тет у Но вом Па за ру) До си теј за XXI век. До си теј као про то тип људ ско сти и срп­ског па три о ти зма (63–76) по де љен је на два де ла. Пр ви део пред ста вља рас пра ву на те му да ли је Жи вот и при кљу че ни ја пр ви срп ски ро ман, а у дру гом де лу ау тор се ба ви па трио-ти змом и до при но сом До си те ја за вре ме и на-кон Пр вог срп ског устан ка. Та ко на во ди при-ме ре не се бич но сти, хра бро сти и ро до љу бља: од ри ца ње од по ла жи вот не уште ђе ви не у ко-рист уста ни ка, до ла зак у осло бо ђе ну Ср би ју, отва ра ње шко ла, Ве ли ке шко ле и Бо го сло-ви је, за ла га ње за прав но уре ђе ну, де мо крат-ску др жа ву. Ау тор за вр ша ва рад тврд њом ка ко све то са вље и До си те је во де ло ни су ан-ти по ди већ ком пле мен тар ни пој мо ви.

У ра ду Не ке фо нет ске ка рак те ри сти ке дру ге књи ге Хро ни ка Ђор ђа Бран ко ви ћа (77–85) др На де жда Д. Јо вић (Де парт ман за срп-ски је зик Фи ло зоф ског фа кул те та у Ни шу) ана ли зи ра фо нет ске цр те је зи ка Дру ге књи-ге Сла ве но серб ских хро ни ка гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа по пут ре флек са полyгла сни ка, на за ла пред њег ре да, во кал ног л и р, фи нал-ног -л, гру пе чр­, гру па *tj, *ktj, *dj. Из но си за кљу чак да до ми ни ра ју срп ско сло вен ске цр те са при ме са ма на род ног и ру ско сло вен-ског је зи ка.

Глав на те ма ра да Др жа ва и на ци ја: Од Ср ба у Угар ској до Ср ба у Ма ђар ској (87–122) др Пе ре Ла сти ћа (Срп ски ин сти тут, Бу-дим пе шта) је сте по ло жај Ср ба у Угар ској/Ма ђар ској и ње го ва ево лу ци ја то ком вре ме-на. Ау тор да је пре глед по ве сти срп ског на-ро да у Угар ској од сред њег ве ка и вре ме на Дра гу ти на као срем ског кра ља (1282–1316), пре ко про па сти Де спо то ви не 1459, Ве ли ке се о бе 1690, Те ми швар ског са бо ра 1790, Мај-ске скуп шти не 1848, ау стро-угар ске на год бе 1867, Три ја нон ског спо ра зу ма 1920, те ко му-ни стич ке Ма ђар ске, па до да на шњих да на. За кљу чак ау то ра је да су Ср би од не ка да шње на ци о нал не за јед ни це по ста ли на ци о нал на ма њи на у са вре ме ној Ма ђар ској, и да је кул-тур на ау то но ми ја плат фор ма за њи хо во очу-ва ње у овој зе мљи.

Од јек До си те је вог де ла ме ђу Ру му ни ма (123–124), ау тор ке др инж. Адри ја не Си де Ма њее (Уни вер зи тет По ли тех ни ка, Те ми-швар), ба ви се зна ча јем ства ра ла штва До си-

223

те ја за ру мун ску кул ту ру. Ау тор ка на во ди по да так да пр ви пре во ди До си те је вих де ла на ру мун ски је зик по ти чу из XVI II ве ка. Пре-во ди Ди ми три ја Ци кин де а ла Со вје та здра­ва го ра зу ма, Со бра ни ја на ра во у чи тел них ве шчеј, Ба сни и Жи во та и при кљу че ни ја омо­гу ћи ли су да До си те је ва за о став шти на жи­ви и у ру мун ској кул ту ри.

У Об ли ци ма осло вља ва ња у Жи во ту и при кљу че ни ји ма До си те ја Об ра до ви ћа (125–134) др Јор да на Мар ко вић (Де парт ман за срп ски је зик Фи ло зоф ског фа кул те та у Ни шу) ба ви се фор ма ма осло вља ва ња у спо ме ну-том До си те је вом де лу. Ау тор ка је ана ли зом утвр ди ла да су не ки об ли ци уни вер зал ни и да се мо гу на ћи и у дру гим је зи ци ма, не ки су ти пич ни са мо за срп ски је зик, а не ки су ве-за ни за на чин из ра жа ва ња До си те је ве епо хе.

Рад Гроф Ђор ђе Бран ко вић: Иде ја о ства­ра њу срп ске др жа ве (135–145) др Јел ка Ре ђеп по све ти ла је би о гра фи ји гро фа Ђор ђа Бран-ко ви ћа и ње го вом до при но су ства ра њу мо-дер не срп ске др жа ве. Ау тор ка ука зу је на на-ив ност и не ре ал ност иде ја Ђор ђа Бран ко ви ћа, али и ис ти че ути цај ко је су оне има ле на бу-ду ћа по ко ле ња.

Др Пе тер Ро каи (Од сек за исто ри ју Фи ло-зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду) у ра ду Ода Са ви Те ке ли ји Ара ђа ни ну по во дом пле мић ке ин су рек ци је (147–150) ана ли зи ра пе сму (оду) ко ју је ма јор пле мић ке уста нич ке вој ске Ан-драш Ђер фи по све тио Са ви Те ке ли ји као пот-пу ков ни ку исте вој ске. У пи та њу је вој ска ко ја је за циљ има ла од бра ну угар ских зе ма-ља у слу ча ју опа сно сти од не при ја тељ ског на па да. По вод за ин су рек ци ју би ла је опа-сност од фран цу ске ин ва зи је. Док тор Ро каи у тек сту на сто ји да утвр ди иден ти тет ау то ра и вре ме на стан ка пе сме, а по ми ње и не вољ но при сту па ње Те ке ли је ин су рек ци о ној вој сци и не при ја тељ ско др жа ње људ ства пре ма ње му због чи ње ни це да је био Ср бин.

Рад До си теј у Те ми шва ру (151–155) Љу-бо ми ра Сте па но ва (Те ми швар) има за те му утвр ђи ва ње чи ње ни ца ве за них за ше гр то-ва ње До си те ја у Те ми шва ру. Та ко са зна је мо да је До си теј из у ча вао за нат код ка па ма џи је (јор ган џи је) у Те ми шва ру, а да се рад ња мај-сто ра на ла зи ла у ку ћи Јо ва на Му цу ле. Ау тор по ку ша ва да утвр ди где се та ку ћа на ла зи-ла, као и да раз ја сни да ли је До си теј на тој адре си и жи вео или је ста но вао код свог мај-сто ра. У на став ку тек ста ау тор пра ти До си-те ја на ње го вом пу то ва њу од Те ми шва ра до ма на сти ра Хо по во, по што је од лу чио да се за мо на ши. На во ди сва ме ста ко ја је До си теј по се тио на про пу то ва њу, и по ку ша ва да утвр-ди та чан да тум до ла ска у ма на стир. До ла зи

до за кључ ка да је ве ро ват но у пи та њу 30. јул 1757.

Др Ми о драг Сто ја но вић (До си те је ва за-ду жби на, Бе о град) у ра ду Др жа во твор на и на ци о нал на ми сао у До си те је вом схва та њу исто ри је (157–166) по ку ша ва да про ник не у ста во ве До си те ја ве за не за уло гу исто ри је у на ци о нал ном, др жа во твор ном, про свет ном и кул тур ном пре по ро ду. Ау тор на во ди два спи са у ко ји ма До си теј те о ре ти ше о исто ри ји – О исто ри ји и о по ми ња њу слав ни/х/ љу ди (гла ва VII Со бра ни ја) и О уче њу исто ри је (гла ва XI II Ме зим ца). Сто ја но вић озна ча ва као пре су дан ути цај не мач ко га исто ри ча ра Јо ха на Ма у са Шре ка на ста во ве До си те ја пре ма уло зи исто ри је у обра зо ва њу мла дих. Ма у со ва књи га Welt geschic hte für Kin der (Исто ри ја све та за де цу) по слу жи ла је као осно ва за спис О уче њу исто ри је, у ко јем До-си теј ка же да је бит но да де ца раз у ме ју узро-ке до га ђа ја, а не са мо да пам те чи ње ни це, и да су пра ви из во ри зна ња исто риј ски из во ри, а ни ка ко на род на пре да ња. Та ко ђе са зна је мо да се До си теј нај ви ше за ни мао за ан тич ку исто ри ју и исто ри ју Евро пе но вог ве ка. У за кључ ку ау тор из но си те зу ка ко је До си теј по ми рио про све ти тељ ске иде је и вред но сти са на ци о нал ним бу ђе њем, и та ко до при нео из град њи срп ске кул ту ре, др жа ве и на ци о-нал ног иден ти те та.

Рад До си теј Об ра до вић и лин гви стич ко је дин ство Ју жних Сло ве на (167–176) Ире не Цвет ко вић Те о фи ло вић (Де парт ман за срп-ски је зик Фи ло зоф ског фа кул те та у Ни шу) има за те му ба вље ње До си те ја Об ра до ви ћа пи та њем је зи ка и иден ти те та Ју жних Сло ве-на. Ње гов став је био да у књи жев но сти тре-ба ко ри сти ти на род ни је зик, и због то га је на и ла зио на кри ти ку све штен ства. У спи су Јест ли по ле зно у про стом ди а лек ту на штам пу што из да ва ти? До си теј да је по де лу сло вен ских на ро да. Сма трао је да ста нов ни-ци Ср би је, Бо сне, Хер це го ви не, Хр ват ске, Дал ма ци је и Сла во ни је го во ре истим је зи ком. Ка сни је Ко пи тар, Ша фа рик и Вук Ка ра џић усва ја ју слич не ста во ве.

Љи ља на Чу брић (Ву ков и До си те јев му-зеј, Бе о град) у ра ду До си те јев до ла зак у Ср би ју и по сле ди це (177–187) раз ма тра од-лу ку До си те ја да до ђе у осло бо ђе ну Ср би ју за вре ме Пр во га срп ског устан ка и по мог не у ства ра њу др жа ве, кул ту ре и про све те мла-де срп ске на ци је. Ау тор ка пра ти До си те јев исто ри јат од тре нут ка ка да на пу шта Трст 1806, где је жи вео ме ђу срп ским тр гов ци ма, пре ко до ла ска у Зе мун и че ка ња на ле гал ни пре ла зак гра ни це, тај ног пре ла ска у Ср би ју код Сме де ре ва, до ко нач ног до ла ска у Бе о град

224

16. ав гу ста 1807. За тим се ба ви ње го вим ра-дом као ди рек то ра свих срп ских шко ла и ми ни стра про све те. Због чи ње ни це да ни је био ни ру со фил ни ау стро фил, имао је број-не про тив ни ке, али и ве ли ког за штит ни ка у са мом во жду Ка ра ђор ђу. Ис ти че ње гов зна-чај за раз вој срп ског је зи ка и књи жев но сти, као и за ства ра ње пр ве чи та лач ке пу бли ке у Ср ба.

По гла вље Оце не и при ка зи (191–200) са-др жи три при ка за књи га Сте ва на Бу гар ског. Ау тор пр вог при ка за под на сло вом Слав ни из да нак срп ске је но пољ ске по ро ди це (191–194) Бо жи дар Па нић (Арад) да је оце ну књи ге Гроф Ђор ђе Бран ко вић. Дру ги рад, До си теј, до жи вот ни на род ни слу жи тељ (195–196), де ло је др Сте ве Пе рин ца (Те ми швар), и пред-ста вља при каз књи ге До си теј Об ра до вић. Тре ћи при каз – Не ис црп ни Са ва Те ке ли ја

(197–200) ау то ра др Ду ша на По по ва (Те ми-швар) ти че се књи ге Са ва Те ке ли ја.

Ра до ви об ја вље ни у овом збор ни ку, као вид ода ва ња по ча сти тро ји ци ве ли ка на срп-ске исто ри је пред ста вља ју дра го цен до при-нос исто ри о гра фи ји, фи ло зо фи ји исто ри је, пе да го ги ји и лин гви сти ци. По се бан зна чај има ју за из у ча ва ње исто ри је Ср ба у Ру му ни-ји с об зи ром на чи ње ни цу да све три лич но-сти по ти чу са те ри то ри је да на шње га ру мун-ског Ба на та. Иде је ових љу ди али и њи хо во де ло ва ње из вр ши ли су огро ман ути цај на раз вој срп ског на ци о нал ног по кре та, ства ра-ње срп ске др жа ве и кул ту ре. Њи хо во за ве-шта ње би ло је, је сте и би ће ин спи ра ци ја све-ко ли ким де лат ни ци ма и пре га о ци ма срп ске по ли ти ке, кул ту ре и књи жев но сти.

Алек сан дар Ту ма рић

САРАДНИЦИ У ОВОМ БРОЈУ ЗБОРНИКА

Сте ван Бу гар ски, ро ђен 1939. у Срп ском Се мар то ну, Ру му ни ја. За вр шио је Срп ску гим на зи ју у Те ми шва ру (1956) и две го ди не Фа кул те та ру ског је зи ка на Пе-да го шком ин сти ту ту у Бу ку ре шту (1958). Осу ђен је на 6 го ди на по прав ног за тво ра због вер бал ног де лик та, а ро бо вао је до по ми ло ва ња 1962. го ди не. По по врат ку из за тво ра за по слио се као фи зич ки рад ник и ма шин бра вар и за вр шио Ма шин ски фа-кул тет на Тех нич ком уни вер зи те ту у Те ми шва ру (1971). Ра дио је у стру ци и са ра ђи-вао у Срп ској пе ри о ди ци и Срп ској еми си ји Ра дио Те ми шва ра. Са да је пен зи о нер, жи ви у Те ми шва ру. Ба ви се дру штве ном и кул тур ном исто ри јом Ср ба у Ру му ни ји. Об ја вље не књи ге: По Сен мар то ну кроз про стор и вре ме, 1982; Бе ћа рац, 1982; Сва­то вац, 1983; Оно што се пам ти, крат ка про за, 1983; На ја ва – ан то ло ги ја по е зи је и про зе, 1984; Кад Мо риш по те че кроз пе ро (ко а у тор Љу бо мир Сте па нов), 1991; Днев ник Са ве Те ке ли је (при ре дио), 1992; Го ди шњи це Срп ског Сен мар то на, 1994; Ђор ђе Бран ко вић, Хро ни ка Сло ве на Или ри ка, Гор ње Ме зи је и До ње Ме зи је (при ре-дио и пре вео), 1994; Срп ско пра во сла вље у Ру му ни ји, 1995; Пра во слав на срп ска Са­бор на цр ква у Те ми шва ру, 1998; Ма на стир Без дин (ко а у тор Љу бо мир Сте па нов), 1999; Три ве ка Те ке ли ји не цр кве – Арад 1702–2002 (гру па ау то ра), 2002; Се мар тон ски ле то пи си 1–2, 2004; Књи жев ни рад про те Сло бо да на Ко сти ћа, 2006; Ди ми три је П. Ти рол – жи вот и де ло (ко а у тор Љу бо мир Сте па нов), 2007; За ви чај на књи жев­ност Ср ба из Ру му ни је 1918–1947 – пре глед и би бли о гра фи ја, 2007; Исто риј ски и кул тур ни спо ме ни ци Ср ба у ру мун ском Ба на ту (ко а у тор Љу бо мир Сте па нов), 2008; Ср би у Те ми шва ру – Ме ха ла (ко а у тор Љу бо мир Сте па нов), 2008; Пра во слав на срп­ска бо го сло ви ја у Ма на сти ру Без ди ну 1953/54. и Те ми шва ру 1954–1960, 2009; Вла­ди ка Ан то ни је (На ко) епи скоп те ми швар ски, 2010; Гроф Ђор ђе Бран ко вић, 2011; До си теј Об ра до вић, 2011; Са ва Те ке ли ја, 2011; Ср би у Те ми шва ру – (кварт) Град (ко-ау тор Љу бо мир Сте па нов), 2011; Fa mi lia Te ke li ja şi Ara dul – Sa va Te ke li ja şi arǎ de nii, 2012; Мо на си о ма на сти ри ма, 2013; Ту жна пе сма од европ ског ра та, 2013; Срп ска пе ри о ди ка на тлу да на шње Ру му ни је, 2014; (С)по ме ник Сло ве на вој ни ка, за ро бље ни ка, ин тер ни ра ца умр лих на са да њој те ри то ри ји Ру му ни је 1914–1918. (при ре дио), 2014.

Де јан Јак шић, ро ђен 1973. у Но вом Са ду. Исто ри чар, ви ши ар хи ви ста, ди пло-ми рао је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду, на Ка те дри за исто ри ју (1998). За вр шио је пост ди плом ске сту ди је на сме ру На ци о нал на исто ри ја сред њег ве ка и ма ги стри рао са те зом „Бе ло пољ ски ле то пис” (2009). Од 2001. го ди не ра ди у Ар хи ву Вој во ди не где се ба ви ста ри јим ар хив ским фон до ви ма и об ра дом гра ђе на ла тин-ском је зи ку (сте као је зва ње ви шег ар хи ви сте). То ком три ис тра жи вач ка бо рав ка у

226

Те ми шва ру (Ру му ни ја) си сте мат ски је про у ча вао са др жај ар хив ске гра ђе ве за не за да на шњу те ри то ри ју АП Вој во ди не, Ба нат и срп ски на род у та мо шњем Др жав ном ар хи ву. Ау тор је ве ћег бро ја на уч них ра до ва и при ка за ко је об ја вљу је у струч ним ча со пи си ма и у по себ ним збор ни ци ма ра до ва. Био је са рад ник/ре дак тор/уред ник у при пре ми и об ја вљи ва њу ви ше пу бли ка ци ја. Об ја вље не књи ге: Бач ко­бо дро шка жу па ни ја 1688–1849, Ка та лог ода бра них са др жа ја до ку ме на та (1801–1805), св. 10, 2005; То рон тал ска жу па ни ја 1731–1849, Ка та лог ода бра них са др жа ја до ку ме на та (1731–1785), св. 1, 2008; При руч ни ви ше је зич ни реч ник за ар хи ви сте (ко а у тор), 2012; Бач ко­бо дро шка жу па ни ја 1688–1849, Ка та лог ода бра них са др жа ја до ку ме на та из фон да број 2 (1806–1809), св. 11, 2014.

Адри ја на Си да Ма њеа, ро ђе на 1966. у Те ми шва ру, Ру му ни ја. За вр ши ла је Срп ску гим на зи ју (1985) и Ма шин ски фа кул тет на По ли тех нич ком уни вер зи те ту „Тра јан Ву ја” (1990) у Те ми шва ру, где је од бра ни ла и док тор ску ди сер та ци ју из обла сти ме ха ни ке флу и да (1999). Са да је ван ред ни про фе сор на По ли тех нич ком уни вер зи те ту у Те ми шва ру и са рад ник Срп ске еми си је Ра дио Те ми шва ра. Об ја ви-ла је ви ше ра до ва из обла сти ме ха ни ке флу и да и хи дра у лич них ма ши на у струч ној пе ри о ди ци и ко лек тив ним збир ка ма у зе мљи и ино стран ству.

Зо ран Мар ков, ро ђен 1984. у Те ми шва ру, Ру му ни ја. За вр шио је Срп ску те о рет-ску гим на зи ју „До си теј Об ра до вић” (2003), ди пло ми рао исто ри ју (2007) и за вр шио ма стер сту ди је (2009) на За пад ном уни вер зи те ту у Те ми шва ру. При пре ма док тор-ску ди сер та ци ју из обла сти бал кан ског оруж ја на Исто риј ском фа кул те ту Уни вер-зи те та „Ба беш-Бо љај” у Клу жу. Од 2007. го ди не ра ди као ку стос у Му зеју Ба на та у Те ми шва ру. Ис тра жује вој ну исто ри ју и ору жар ство, али и исто ри ју Ср ба на те ри-то ри ји Ба на та у Ру му ни ји. Об ја вио је ви ше струч них ра до ва из обла сти исто ри је ору жар ства и исто ри је Ср ба на те ри то ри ји Ба на та, ор га ни зо вао је ви ше те мат ских из ло жби у Ру му ни ји и Ср би ји. Об ја вље не књи ге: Cold Arms (ко а у тор Дра гу тин Пе-тро вић), 2012; Pi sto a le şi re vol ve re: Co lecţia de ar me a Mu ze u lui Ba na tu lui din Ti mişoa ra (ко а у тор Сер ђу Га лиш), 2014.

Ми о драг Ми лин, ро ђен 1950. у Де ти, Ру му ни ја. Основ ну шко лу и гим на зи ју за вр шио у род ном ме сту, а Исто риј ски фа кул тет на Уни вер зи те ту „Ба беш-Бо љај” у Клуж-На по ки (1973), где је 1989. го ди не и док то ри рао. Био је про фе сор у Основ ној шко ли у Бе ло бре шки, за тим струч ни ис тра жи вач Ру мун ске ака де ми је (огра нак у Те ми шва ру), а од 1996. је про фе сор на Уни вер зи те ту „Ба на тул” у Те ми шва ру. Ба ви се про у ча ва њем дру штве них и исто риј ских зби ва ња, по себ но у ру мун ском де лу Ба на-та. Об ја вље не књи ге: Făurirea sta tu lui naţio nal uni tar român. Con tri buţii do cu men ta re bănătene (1914–1919) / Ства ра ње је дин стве не на ци о нал не ру мун ске др жа ве. Ба нат­ски до ку мен тар ни до при но си (1914–1919), (гру па ау то ра), 1983; De la Au to no mism la Me mo rand – Din pro ble ma ti ca vieţii po li ti ce la românii bănăteni 1860–1895 / Од ау то­но ми зма до Ме мо ран ду ма – из про бле ма ти ке по ли тич ког жи во та код ба нат ских Ру му на 1860–1895, 1986; Re laţii le po li ti ce româno­sârbe în epo ca modernă (pe ri o a da 1848–1878) / Ру мун ско­срп ски по ли тич ки од но си у мо дер но до ба (пе ри од 1848–1878), 1986; Ti mişoa ra 15–21 de cem brie ’89 / Те ми швар 15–21. де цем бра ’89, 1990; Re laţii le po li ti ce româno­sârbe în epo ca modernă – se co lu lul al XIX tea / Ру мун ско­срп ски по­ли тич ки од но си у мо дер но до ба – ХIХ век, 1992; Ве ко ви ма за јед но – из исто ри је

227

срп ско­ру мун ских од но са, 1995; Ба ра ган ска гол го та Ср ба у Ру му ни ји 1951–1956 / Gol go ta Bărăganului pen tru sârbii din România 1951–1956 (ко а у тор Љу бо мир Сте па-нов), 1996; Ti mişoa ra în re vo lu tie si după / Те ми швар у ре во лу ци ји и по сле, 1997; Re laţii româno­ame ri ca ne 1859–1901 / Ру мун ско­аме рич ки од но си 1859–1901 (ко а у тор Ke ith Hitchins), 2001; Ср би из Ру му ни је у ба ра ган ској гол го ти (ко а у тор Љу бо мир Сте па-нов), 2002; Ср би из Ру му ни је и ру мун ско­ју го сло вен ски од но си / Sârbii din România si re la ti i le româno­iu go sla ve (ко а у тор Ан дреј Ми лин), 2004. При ре дио: Re zi stenţa anticomunistă din Munţii Ba na tu lui (Zo na Do maşne a­Te re go va) / Ан ти ко му ни стич ки от пор у пла ни на ма Ба на та (Зо на До ма шнеа­Те ре го ва), 1998; Ti mişoa ra în Ar hi ve le „Eu ro pei li be re” 17–20 de cem brie 1989 / Те ми швар у ар хи ва ма „Сло бод не Евро пе” 17–20. де цем бра 1989, 1999; Re zi stenţa anticomunistă din Munţii Ba na tu lui (Zo na Me­ha dia­Ia bla niţa­Bre a zo va) / Ан ти ко му ни стич ки от пор у пла ни на ма Ба на та (Зо на Ме ха ди ја­Ја бла ни ца­Бре а зо ва), 2000; Re zi stenţa anticomunistă din Munţii Ba na tu lui în do cu men te / Ан ти ко му ни стич ки от пор у пла ни на ма Ба на та у до ку мен ти ма, 2000; ССКДУР или Ср би из Ру му ни је на ба ри ка да ма хлад ног ра та / UAC DSR sau sârbii din România pe ba ri ca de le rǎz bo i u lui re ce (ко а у тор Ан дреј Ми лин), 2009; Ср би у Ру­му ни ји – чи ње ни це и по да ци из ско ри је про шло сти / Sârbii din România – se cvenţe şi da te din is to ria re cen tǎ, 2011; Ср би у Ру му ни ји за вре ме ко му ни зма – звуч ни ар хив и при руч ник о стра да њу / Sârbii din România în vre mea co mu ni smu lui – ar hi vǎ so no rǎ şi ma nu a lul pǎ ti mi rii (ко а у то ри Ан дреј Ми лин, Цвет ко Ми хај лов), 2012; Из вје шта­ји ру мун ских ди пло ма та о Цр ној Го ри из 1872. и 1874. го ди не (при ре дио са Ср ђа ном Пе јо ви ћем), 2014.

Бо жи дар Па нић, ро ђен 1941. у Бе ло бре шки, Ру му ни ја. За вр шио је Срп ску гим на зи ју (1960) и Елек тро тех нич ки фа кул тет на Тех нич ком уни вер зи те ту (1965) у Те ми шва ру. Ра ди као ин же њер у Ара ду. Ба ви се исто ри јом Ср ба у По мо риш ју. Об ја вље не књи ге: Арад ска твр ђа ва – ау стро у гар ски ло гор за ис тре бље ње Ср ба 1914–1918 (гру па ау то ра), 1994; Три ве ка Те ке ли ји не цр кве – Арад (гру па ау то ра), 2002.

Де јан По пов, ро ђен 1979. у Те ми шва ру, Ру му ни ја. За вр шио је Ба нат ски на цио-нал ни ко леџ (1998), ди пло ми рао (2003) и ма стер сту ди је за вр шио (2005) на Фа кул-те ту елек тро ни ке и те ле ко му ни ка ци ја Уни вер зи те та „По ли тех ни ка” у Те ми шва ру. Ра ди у стру ци у Те ми шва ру. Са рад ник је не дељ ни ка На ша реч и Срп ске еми си је Ра дио Те ми шва ра. Ба ви се исто ри јом Ср ба на те ри то ри ји Ба на та у Ру му ни ји. Об ја вио је књи гу Хор Пра во слав не срп ске са бор не цр кве у Те ми шва ру 1997–2007 (Мо но граф ске бе ле шке), 2007, и не ко ли ко ра до ва из обла сти тех ни ке у струч ној пе ри о ди ци.

Ду шан Ј. По пов, ро ђен 1948. у Наћ ва ли код Ара да, Ру му ни ја. За вр шио је гим-на зи ју у Ара ду (1966) и Фа кул тет фи зи ке на Уни вер зи те ту у Те ми шва ру (1971). Док-тор ску ди сер та ци ју из обла сти фи зи ке од бра нио је на Уни вер зи те ту у Кра јо ви (1987). Био је уред ник за срп ске уџ бе ни ке у Пе да го шкој и ди дак тич кој из да вач кој ку ћи до 1977. го ди не, а за тим је пре шао у ви со ку на ста ву на Уни вер зи тет „По ли тех ни ка” у Те ми шва ру, где је од 2006. ре дов ни про фе сор. Об ја вио је ви ше на уч них и ди дак-тич ких књи га из обла сти фи зи ке, као и при ло га о исто риј ском до при но су Ср ба раз во ју на у ке и кул ту ре у струч ној пе ри о ди ци и ко лек тив ним збор ни ци ма у зе мљи и ино стран ству.

228

Иг ња ти је По пов, ро ђен 1939. у Че не ју код Те ми шва ра, Ру му ни ја. Свр шио је Сред њу шко лу са срп ским на став ним је зи ком у Те ми шва ру 1956. Ра дио је у кул ту ри и др жав ној ад ми ни стра ци ји. Жи ви у род ном ме сту као пен зи о нер. Ба ви се мо но-гра фи јом Ср ба на под руч ју че неј ске оп шти не. Об ја вље не књи ге: Фуд бал у Че не ју. При лог за мо но гра фи ју ме ста, 2011; Ке ча и Ср би Ке ча ни, 2013; Спо ме нич ко на сле ђе Че не ја / Mo nu men te, me mo ria co mu nei Ce nei (ко а у тор и при ре ђи вач), 2014.

Бра ни слав О. По по вић, ро ђен 1978. у За дру, Хр ват ска. Основ ну шко лу по ха ђао у За дру, Бу ђа нов ци ма (Ру ма) и Но вом Са ду. За вр шио оп шти смер Гим на зи је „Све-то зар Мар ко вић” у Но вом Са ду (1997). Ди пло ми рао (2002) на Од се ку за исто ри ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду, где је 2008. од бра нио ма ги стар ски рад „Ју-го сла ви ја на Па ри ској ми ров ној кон фе рен ци ји 1946–1947. го ди не”. Од 2004. за по слен у Лек си ко граф ском оде ље њу Ма ти це срп ске као струч ни са рад ник на про јек ту Срп ски би о граф ски реч ник. Тре нут но ра ди на из ра ди док тор ске ди сер та ци је „Ме-ђу на род не гра ни це Ју го сла ви је 1944–1955. Про јек ти, кон цеп ти и ре ше ња”. Ра до ве об ја вљи вао у Збор ни ку Ма ти це срп ске за исто ри ју, Спо ме ни ци Исто риј ског ар хи ва Сре ма и Ис тра жи ва њи ма. На пи сао ви ше де се ти на лек си ко граф ских и ен ци кло-пе диј ских од ред ни ца за Срп ски би о граф ски реч ник и Срп ску ен ци кло пе ди ју. Ба ви се исто ри јом Ју го сла ви је у пр вим го ди на ма Хлад ног ра та, од но си ма са су сед ним др жа ва ма, исто ри јом по гра нич них и гра нич них пи та ња као и исто ри јом Ср ба у Дал ма ци ји. Ау тор је ви ше те ле ви зиј ских при ло га о на ци о нал ној исто ри ји за про-дук циј ску еми си ју „Рас кр шћа” (еми то ва но на РТВ). Ко сце на ри ста (са Иси до ром По-по вић) је до ку мен тар не еми си је „Не про чи та на чи тан ка: Ла зар Ла за ре вић ста ри ји”. У ви ше на вра та био је струч ни кон сул тант РТВ по во дом зна чај них исто риј ских ју-би ле ја. Као пот пред сед ник но во сад ске по дру жни це Дру штва за не го ва ње тра ди ци ја осло бо ди лач ких ра то ва Ср би је 1912–1918, су ор га ни за тор и уче сник ви ше на уч них три би на и при год них све ча но сти.

Пре драг Ри стић, ро ђен 1931. у Бе о гра ду. Основ ну Не мач ко-срп ску шко лу за вр шио 1941. го ди не у Бе о гра ду. Ма ту ри рао у Пр вој ме шо ви тој гим на зи ји 1949, а ди пло ми рао 1956. на Ар хи тек тон ском фа кул те ту у Бе о гра ду (са про јек том Са бор-не цр кве, на ме сту бе о град ске сред њо ве ков не ми тро по ли је и соп стве ном те о ри јом аку сти ке, осно ва ној на те о ри ји ску по ва). Док то ри рао је на Уни вер зи те ту у Гра цу 1980. са те зом „Ре кон струк ци ја пре и сто риј ске ар хи тек ту ре Ле пен ског ви ра”. Има ста тус ис так ну тог сло бод ног умет ни ка, члан је УЛУ ПУДС-а. Пре да вао на не ко ли ко уни вер зи те та и на Ака де ми ји Срп ске пра во слав не цр кве за умет ност и конзер ва-ци ју у Бе о гра ду. Про јек то вао је пре ко сто хра мо ва, цр ка ва и цр кве них обје ка та код нас и у све ту (Са бор ни храм у Под го ри ци, Бла го ве штењ ска цр ква у Тре би њу, Цр кве-ни дом Све тог кне за Ла за ра у Бир мин ге му, Цр ква Пре но са мо шти ју Све тог Са ве у Ха но ве ру, Цр ква му че ни ка Стан ка у ма на сти ру Острог и др.), у пен зи ји је од 1991. го ди не. Ау тор је број них чла на ка, рас пра ва и сту ди ја (Те о ри ја аку сти ке, Сав ске та бли це, Ре кон струк ци ја пре и сто риј ког на се ља Ле пен ски вир, Ре кон струк ци ја пре и сто риј ске ар хи тек ту ре Злат них апа тин ских ве на ца, Про је кат ре кон струк­ци је и ре ви та ли за ци је Све тих Ар хан ђе ла код При зре на, Про је кат ре ви та ли за ци је Но вог Бр да, Исти на Ле пен ског Ви ра, Ко лач и др.) и ау тор и во ди тељ не ко ли ко те-ле ви зиј ских обра зов них се ри ја ла (Из гу бље ни град, Свет око нас, Све до ци Ота ца и др.).

229

Па вле Ста но је вић, ро ђен 1946. у Шап цу. Исто ри чар умет но сти, ди пло ми рао (1975) у Бе о гра ду на Фи ло зоф ском фа кул те ту (гру па Исто ри ја умет но сти, му зе о-ло шки смер). Ра дио је у По кра јин ском за во ду за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре у Но-вом Са ду (од 1979. до 1981. био на чел ник ис тра жи вач ког сек то ра). Во дио је по сло ве на об но ви ма на сти ра Пет ко ви це у Фру шкој го ри, као и за шти ту књи жев но-ар хив ског ма те ри ја ла. По том је био управ ник збир ке Рај ка Ма му зи ћа у Га ле ри ји ли ков не умет но сти (1982–1986), по моћ ник по кра јин ског се кре та ра за кул ту ру (1986–1989), три на ест го ди на управ ник Ар хи ва Вој во ди не, ка да је ор га ни зо вао и ру ко во дио сре-ђи ва њем срп ских цр кве них и ма на стир ских ар хи ва по Вој во ди ни, у Ара ду (Ру му-ни ја) и Ко мо ра ну (Сло вач ка), од 2003. ди рек тор Ар хи ва Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти у Срем ским Кар лов ци ма, од 2004. до 2008. се кре тар Ма ти це срп ске, а од 2008. до 2011. управ ник Ру ко пи сног оде ље ња Ма ти це срп ске. Об ја вио је ви ше струч них ра до ва, пред го во ра и по го во ра, при ре ђи вао те мат ске из ло жбе и за њих пи сао ка та ло шке пред го во ре.

Ве сна Сте па нов, ро ђе на 1986. у Те ми шва ру, Ру му ни ја. У род ном гра ду је 2004. свр ши ла Срп ску те о рет ску гим на зи ју „До си теј Об ра до вић” и Смер за но ви нар ство и ен гле ски је зик Фа кул те та по ли тич ких на у ка на За пад ном уни вер зи те ту. Од 2009. ра ди у Срп ској ре дак ци ји Ра дио Те ми шва ра. Ко а у тор је књи га: АКУД Мла дост – 45 (1969–2014), 2014; Ста ти стич ки по да ци о Ср би ма у Ру му ни ји (оса вре ме ње но из да-ње), 2014.

Љу бо мир Сте па нов (Кет фељ, Ру му ни ја, 1952 – Те ми швар, 2015). За вр шио је Еко ном ску гим на зи ју (1971) и Фа кул тет еко ном ских на у ка (1975) на Уни вер зи те ту у Те ми шва ру. Ба вио се ис тра жи ва њем исто ри је Ср ба на те ри то ри ји Ба на та у Ру му-ни ји. Об ја вље не књи ге: Из се ла у се ло (гру па ау то ра), 1984–1985; Кад Мо риш по те че кроз пе ро (ко а у тор Сте ван Бу гар ски), 1991; Мла дост жу бо ри, ср цу го во ри, 1991; Из по ве сти Кет фе ља, 1994; Де мо крат ски са вез Ср ба и Ка ра ше ва ка у Ру му ни ји 1990–1995, 1995; Ба ра ган ска гол го та Ср ба у Ру му ни ји 1951–1956 / Gol go ta Bãrãganului pen tru sârbii din România 1951–1956 (ко а у тор Ми о драг Ми лин), 1996; Пра во слав на срп ска цр ква у Кет фе љу 1746–1996, 1996; Са вез Ср ба у Ру му ни ји 1990–1997, 1997; Ма­на стир Без дин (ко а у тор Сте ван Бу гар ски), 1999; Ср би у Кне зу, 2001; Срп ски др жав­ни ан самбл пе са ма и ига ра у Те ми шва ру, 2002; Ср би из Ру му ни је у ба ра ган ској гол­го ти (ко а у тор Ми о драг Ми лин), 2002; Три ве ка Те ке ли ји не цр кве – Арад 1702–2002 (гру па ау то ра), 2002; Ми лан Ни ко лић (1888–1969) – жи вот и де ло, 2003; Са вез Ср ба у Ру му ни ји де цем бар 1989 – де цем бар 2004, 2004; Срп ски ан самбл у Те ми шва ру – по ла ве ка од осни ва ња, 2005; Ста ти стич ки по да ци о Ср би ма у Ру му ни ји, 2005; Од ср ца, ср цу, 2006; По здрав из Ду нав ске кли су ре, 2006; Ди ми три је П. Ти рол – жи вот и де ло (ко а у тор Сте ван Бу гар ски), 2007; Ср би у Те ми шва ру – Ме ха ла (ко а у тор Љу-бо мир Сте па нов), 2008; Исто риј ски и кул тур ни спо ме ни ци Ср ба у ру мун ском Ба на­ту (ко а у тор Сте ван Бу гар ски), 2008; АКУД Мла дост (1969–2009), 2009; Са вез Ср ба у Ру му ни ји, 2009; Та ли ја (1970–2010), 2010; Ср би у Те ми шва ру – (кварт) Град (ко а у тор Сте ван Бу гар ски), 2011; АКУД Мла дост – 45 (1969–2014) (ко а у тор Ве сна Сте па нов), 2014; Ста ти стич ки по да ци о Ср би ма у Ру му ни ји (оса вре ме ње но из да ње, ко а у тор Ве сна Сте па нов), 2014. При ре дио ви ше књи га и збор ни ка.

230

Дра ган Ту бић, ро ђен 1979. у Оси је ку, Хр ват ска. За вр шио дру штве но-је зич ки смер Гим на зи је „Јо ван Јо ва но вић Змај” у Но вом Са ду (1998). Ди пло ми рао (2002) на Од се ку за исто ри ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду, где је 2014. од бра нио ма ги стар ски рад „Фи лип Ско ла ри у исто ри ји и тра ди ци ји”. За вр шио је и Ви со ку по слов ну шко лу стру ков них сту ди ја (2008) у Но вом Са ду. За по слен у Ма ти ци срп-ској као струч ни са рад ник Лек си ко граф ског оде ље ња и пред сед ник Ре дак ци о ног од бо ра Срп ског би о граф ског реч ни ка. Ба ви се исто ри јом Ср би је и Угар ске у сред-њем ве ку и исто ри јом Ср ба у Хр ват ској. Са рад ник је на књи га ма Ста ри срп ски за­пи си и нат пи си из Вој во ди не (књ. VI) и Би бли о гра фи ја Фру шке го ре. Ра до ве об ја-вљи вао у струч ним ча со пи си ма Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју, Спо ме ни ца Исто риј ског ар хи ва Сре ма, На ста ва и исто ри ја, Ље то пис Срп ског кул тур ног дру­штва „Про свје та”. Ау тор је пре ко 150 лек си ко граф ских и ен ци кло пе диј ских од-ред ни ца за Срп ски би о граф ски реч ник и Срп ску ен ци кло пе ди ју.

Алек сан дар Ту ма рић, ро ђен 1984. у Но вом Са ду. Ди пло ми ра ни исто ри чар. За вр шио гим на зи ју (2003), основ не (2009) и ма стер сту ди је (2012) исто ри је на Фи-ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Од 2012. члан са рад ник Ма ти це срп ске на про јек ту Срп ски би о граф ски реч ник. Од 2013. про фе сор исто ри је у гим на зи ји „Све-то зар Мар ко вић” у Но вом Са ду. Ко а у тор не ко ли ко ра до ва о пре на ме ни ин ду стриј-ског на сле ђа (за јед но са Со њом Ћо пић) об ја вље них и струч ној пе ри о ди ци и број них би о гра фи ја за Срп ски би о граф ски реч ник.

Ми о драг Ћу ру шкин, ро ђен 1958. у Че не ју код Те ми шва ра, Ру му ни ја. Ди пло-ми рао на Исто риј ско-фи ло зоф ском фа кул те ту Уни вер зи те та у Бу ку ре шту 1982. го-ди не. Од бра нио док тор ску ди сер та ци ју „По ли тич ко-ди пло мат ски од но си Ру му ни је са Ср би јом у раз до бљу 1903–1914” на За пад ном уни вер зи те ту у Те ми шва ру (2009). Ра ди у гим на зиј ској на ста ви у Те ми шва ру. Са ра ђу је у струч ној пе ри о ди ци и уче-ству је на на уч ним ску по ви ма.

При ре диоБра ни слав Ка ра но вић

А

Аксаков, Иван Сергејевич 168Алекса Карађорђевић, кнез 156 Александар Карађорђевић, кнез 155–172Алексију, Лучијан (Lucian Alexiu) 195Алексић, Јован 45Алексић, Љуба 45Андреј Карађорђевић, кнез 156Андрејевић, Даница 190Андрић, Иво 216Андрић, Радомир 190, 193Антоније (Нако) 210Арсен Карађорђевић, кнез 155, 156, 164, 170,

171Арсеније (Продановић) 211Арсењевић, Видосава 190Арсић, Еустахија 191, 194Аствацатурјан, Е. Г. (Э. Г. Аствацатурян) 83

Б

Бабин, Зоран 201, 205, 209Бакстон, Ноел (Noel Buxtone) 29Бамбергер, лекар 161Барзин, Влада 195Барзин, Владислава 194, 195Барзин, Љубица 195Бaроти (Baróthy), Вилма рођ. Остојић 81Бaроти, Ференц (Baróthy Ferenc) 81Батањац, Милан 72Белић, Александар 28, 30Бем, Јожеф (József Bem) 87Беркеси, Иштван (Berkeszi István) 81, 82Бечи, Гедеон (Bécsi Gedeon) 159Бешлин, Бранко 221Билчуреску, Григоре (Grigore Bilciurescu) 33,

34, 35Биртолон, Ани (Ani Birtolon) 42Богићевић, Петар 72Бојовић, Драгиша 190Бономи, мештанин Темишвара 151

Боровски, Шаму (Borovszky Samu) 81, 83Бранд, Јозеф (Josef Brand) 166, 167Брандуша (Brânduşă), лекар 42Бранковић, Данијела 205Бранковић, Ђорђе 216, 221–224Братијану, Јон Ј. К. (Ion I. C. Brătianu) 31, 32,

33, 34, 35Броз, Јосип Тито 218Бугарски, Јоца 191Бугарски, Стеван 24, 67–78, 91, 95, 149–154,

155–172, 184, 191, 192, 193, 194, 197, 215, 216, 221, 222, 224

Бујас, Милица 158

В

Василијан (Петровић) 163, 164Васић, Којо 45Васић, Милева 45Вељановић, Зоран 201Вемић, Мирчета 40Веселиновић, Војислав 71Веснић, Миленко 28Вехселбергер, Антал (Antal Wechselberger)

165, 169Викентије (Јовановић Видак) 95Викентије (Љуштина) 193Викентије (Поповић) 95Виктор (Љубичић) 193Вимер, Марко 151Влаховић, Ђорђе 165Влаховић, Константин 165, 167, 169Влаховић, Светислав 190Влашић, Петар 150Војновић, Васа 72Волф, чувар у Арадском логору 42Вуковић, Владета 190Вуковић, Степан 151Вуковић од Берексова, Сава 79, 80, 89Вучинић, Даринка 190Вучић Перишић, Тома 155 Вучковић, Лазар 190

ИМЕНСКИ РЕГИСТАР*

* У регистар нису унета имена на стр. 96–109 и 174–181.

Г

Гавриловић, Владан 222Гађански, Димитрије 211Гвозденовић, Славомир 190, 191, 192, 195,

215Генчић, Ђорђе 28Георгије/Ђорђе (Бранковић) 162, 163, 164, 165,

168, 169, 170, 171Георгије (Драгић) 193Георгије (Малошевић) 193Георгије (Поповић) 95Герасим (Адамовић) 95Герман (Анђелић) 163, 164Главан, Чипријан (Ciprian Glăvan) 80Голуб, Љубомир 71Грен, Нандор (Greén Nándor) 48Григорије (Кириловић) 210Грујић, Радослав 91Грујић, Тамара 222 Грчић, Јован Миленко 217

Д

Даждеа, Вирђил (Virgil Dajdea) 80Дамаскин (Рацков) 193Даниловић, Василије 165Демијан, Георге Јован (Gheorghe Ioan Demian)

32Денић, Сунчица 190Денхоф, Карол (Károly Denhof) 169Деспотовић, Александар 190Деспотовић, Предраг 191Дефлеури, Николаје (Nicolae Defleury) 56Дешан, Ахил 85Дешан, Ахил Mлађи 85Дешан, Екатерина рођ. Остојић 85Дешан, породицa 85Дијаманди, Константин (Constantin Diamandy)

31, 32, 35Диновић, Ранко 190Дончић, Милоје 190Драгић, Мелетије 210Драгутин, краљ 222Драче, лекар 161Драшковић, Радоје 216Дука, Јон Георге (Ion Gheorghe Duca) 32Думитру, Флорјан (Florian Dumitru) 56Дучић, Јован 192

Ђ

Ђенић, Бошко 186Ђерфи, Андраш 223Ђорђе Карађорђевић, кнез 156, 158, 160, 161,

162, 164, 165, 170Ђорђевић, Јован 221Ђорђевић, Милош 190Ђорђевић, Петар 71

Е

Едвард VII, краљ 35Екмечић, Милорад 27, 28, 29, 31Емилијан (Кенгелац) 165Еминеску, Михај (Mihai Eminescu) 33Ерлер, Јохан Јакоб (Johann Jakob Ehrler) 92

Ж

Жарић, Мирко 190Живковић, Васа 208, 211Живковић, свештеник, представник велико-

бечкеречки 165Живојнов, Владимир 68, 69, 151Жупански, Станко 51

З

Замфиреску, Дујлију (Duiliu Zamfirescu) 33Звекић, Ђорђе 163Златановић, Радослав 190Зорка Карађорђевић, кнегиња 159, 160, 161,

165, 168

И

Иванов, Љубомир 69, 71, 73Ивић, Милорад 190Изабела, краљица 162Илин, Сава Л. 67, 68, 74, 151, 152 Илић, Михаило 192Илић, Сава в. Илин, Сава Иринеј (Ћирић) 72Истрати, Н (N. Istrati) 150

Ј

Јаковљевић, Добрила Лила 190Јакшић, Гргур 32Јакшић, Дејан 92, 183–188Јакшић, Миодраг 190Јанковић, Драгослав 28Јанкулов, Иван 151Јашин, Саша 194Јашовић, Голуб 190Јашовић, Предраг 222Јеврић, Даринка 190Јеремија (Папазоглу) 95Јовановић, Владимир 221Јовановић, Војин 208Јовановић, Данило 211, 212Јовановић, Миомир 190Јовановић, Слободан 28Јовић, Надежда Д. 222Јоковић, адвокат 164Јонеску, Таке (Tache Ionescu) 32Јоргован, Јаворка Марков 192Јордаке, Анастасије (Anastasie Iordache) 31

232

К

Кантакузино, Јован (Ioan Cantacuzino) 32, 33

Карађорђе / Петровић, Ђорђе 79, 80, 86, 87, 88, 89, 155, 224

Карађорђевић, династија 155, 163Карађорђевић, Алекса, брат кнеза Алексан-

дра 155, 163Карађорђевић, Алекса, синовац кнеза Алек-

сандра 160Карађорђевић, Божидар 163Карађорђевић, Ђорђе, синовац кнеза Алек-

сандра 160, 163Карађорђевић, Јелена 156Карађорђевић, Јелисавета 156Карађорђевић, Клеопатра 156Карађорђевић, Сара рођ. Настасијевић 160,

163Карановић, Огњен 205Караџић, Вук Стефановић 149, 223Качора, Андреј (Andrei Caciora) 55Керпенишан, Драгомир 72Кирил (Живковић) 93Клајић, композитор 151Клеут, Марија 158Кљосов, Анатолиј 60Книрш, Антал (Antal Knirsch) 166Ковинчић, Урош 42, 52, 53, 55Кољибабић, Жарко 190Константинеску, Раду (Radu Constantinescu)

92Копитар, Јернеј 223Корањи, Фриђеш (Korányi Frigyes) 160Корнелије (Живковић) 163Костић, Драгомир 190Костић, Лаза 216Костић, Петар 69, 74, 151Костић, Слободан 24, 68, 71, 72, 190Костовић, Тихомир 201Кошак, Јосеф (Josef Kossak) 165Кристја, Милош (Miloş Cristea) 55Крстић, Огњан 216Курич, Николаје (Nicolae Curici 195)

Л

Лалић, Средоје 183Ластић, Пера 222Лаховари, Јанку (Iancu Lahovari) 32Лендваи, Миклош (Lendvai Miklós) 80, 81,

83Леополд II, цар 80Лилић Јефтимијевић, Милица 190Лихтшајндл, Гејза (Geyza Lichtscheindl) 159,

160, 161Лондон, разводник 41Лос, Адолф 65Лукијан (Пантелић) 194, 203

М

Мандић, Анте 28Манојловић, Милутин 71Мањеа, Адријана Сида 189–198, 222 Маргиломан, Александру (Alexandru Mar-

ghiloman) 35Марија, краљица 35Марић Ајнштајн, Милева 217Марко, Петра 162Марков, Зоран 79–90Марков Јоргован, Јаворка 195Марковић, Јордана 223Марковић, Павле 72Мартиновић, К. (C. Martinovici) 150Меделец, Флорин (Florin Medeleţ) 81, 82, 85Меила, Мирчеа (Mircea Meilă) 192Мијатов, Милан 72Миклошик, Илона (Miklósik Ilona) 85, 89Миле, Вилхелм (Wilhelm Mühle) 162Милетић, Светозар 217, 221Милин, Андреј 217–219Милин, Жива 111–148Милин, Миодраг 217–219Милован, Љиљана 192Милован, чувар у Арадском логору 42Миловановић, Славиша 190Милоја, Јоаким (Ioachim Miloia) 82, 84Милош Обреновић, кнез 155Милуновић, Миодраг 190Милутиновић, Никола 204Мирков, Милан 71Мирон (Ненадовић) 193, 195Мирчетић, Бранислав 79Митрофан (Матић) 193Михаило Обреновић, кнез 155, 157Михаиловић, Петар 211Михајлов, Цветко 217–219Михајловић, Јанко 53Михајловић, Милан 190Михајловић, Радивој 53Михајловић, Савета 53Михајловић Толмачев, Олга 53Мишић, Јован 173Мишков, Милован Р. 67Могa, Маријус (Marius Moga) 85Мојсије (Путник) 95Мокрањац, Стеван Стојановић 74Мракић, Горан 192, 195Мунтеану, Јован (Ioan Munteanu) 27Мунћан, Иво 193, 195Муцул, Јован 223

Н

Нађ, Богдан 72Наполеон I, цар 87, 221Negrišorac, Ivan в. Станић, ДраганНеделку, Октавија (Octavia Nedelcu) 196

233

234

Недељков, разводник 41, 42Недељковић, Зоран 190Ненадовић, Јеврем 155Ненадовић, Милутин 71Нешић, Никола 195Никић, Александар 219–221Никола Петровић, кнез 160Николај (Велимировић) 27, 28Николај II, цар 31Николајевић, Александар 160, 161, 162, 164,

165Николајевић, Екатерина 165Николајевић, Константин 160, 162Николајевић, Персида 162, 165, 170Николајевић, Полексија рођ. Карађорђевић

156, 158, 159, 162, 170Николић, Георгије 162Николић, Жива 45Николић, Зоран С. 190Николић, Милан 71, 195Николић од Рудне, породица 79, 89Николић од Рудне, Михајло 80Николић од Рудне, Федор 80Никулеску, Василе Т. (Vasile Т. Niculescu) 31Ничић Циноберски, Драган 190Нотович, Ф. И. 35

О

Обрадов, Миодраг 53Обрадовић, Доситеј 193, 216, 221–224Обреновић, династија 163, 170Одаловић, Мошо 190Оргонаш, Андреј 85Ормош, Жигмонд (Ormós Zsigmond) 87, 88,

89, 90Орфелин, Јаков 207Остојин, Милош 195Остојин, Предраг 195Остојић од Великога и Малога Шемљуга, по-

родица 79, 80, 81, 83, 84, 85, 89Остојић, Ана 80Остојић, Ана рођ. Димовић 80Остојић, Василије 80, 81Остојић, Василије Млађи 80Остојић, Вилма рођ. Ференци 81Остојић, Георгије 80Остојић, Георгије (II) 81Остојић, Драгутин 55, 71, 74Остојић, Екатерина рођ. Стејић 81Остојић, Иван 81 Остојић, Ида рођ. Рет (Rötth) 81Остојић, Јелисавета 80Остојић, Јован 80, 85, 89, 90Остојић, Јован (II) 80, 81, 85Остојић, Марија 80Остојић, Марија рођ. Вукашиновић 81Остојић, Марија рођ. Дарвар 81Остојић, Марија рођ. Христић 80

Остојић, Нандор Жигмонд/Сигисмунд 81, 82, 84

Остојић, Павле 81Остојић, Петар 80, 81Остојић, Петар (III) 81

П

Павле (Авакумовић) 95Павле (Кенгелац) 211, 212Панић, Божидар 39–58, 215, 216, 217, 224Панић, Коста 45Пантелејмон (Живковић) 210Паскуловић, Војин 71, 72, 205Пачу, Лазар 28Пашић, Никола 27, 28, 29Пепа, Маринко 216Перинац, Стева 224Персида Карађорђевић, кнегиња 155, 156Петар (Петровић) 93, 95Петар Карађорђевић, кнез/краљ 156, 158, 159,

160, 161, 162, 164, 165, 168, 170Петров, Јелкица 195Петров, Милана 195Петровић, Василије 210Петровић, Драгутин 86Петровић, Павле 211, 212Петровић Његош, Петар 217Пиљевић, Зоран 190Питулић, Валентина 190Плавшић, Матеј 164Плавшић, Урош 45Платон (Атанацковић) 210Полит-Десанчић, Михаило 204, 221Попа, Гице (Ghiţă Popa) 33Попов, Дејан 91–110Попов, Душан Ј. 216, 219–221, 224Попов, Игњатије 173–182Попов, Љубомир 192Попов, МанојлоПоповић, Борислав 72Поповић, Бранислав О. 217–219Поповић, Душан Ј. 93Поповић, Љубомир 190Поповић, Никола Б. 28Поповић, Ратко 190Поповић, Станимир 71Поповић, Стеван 71Прајс, Јован Јаворски 151Предић, Урош 216Пупин, Михајло Идворски 28, 219Путник, Радомир 28

Р

Радан, Михај Н. 193Раденковић, Ненад Јеро 190 Радин, Јован (Ioan Radin) 195Радић, Емилијан 165, 168Радичевић, Бранко 149–154

235

Радовић, Анђелија 83Радонић, Јован 28Раичевић, Горана 158Рајић, композитор 151Рајковић Кожељац, Љубиша 190Рајс, Рудолф Арчибалд (Rudolph Archibald

Reiss) 39Ракоцевић, Живојин 190Ралевић, Велимир 190Рамнеанцу, Василе (Vasile Rămneanţu) 81, 82,

85Рашајски, Растко 184Ређеп, Јелка 223Рехницер, Јохан 205, 207Ристић, краљевски бележник 164Ристић, Предраг 59–66Рознер, наредник 41Рокаи, Петер (Rókai Péter) 223Роос, Мартин (Martin Roos) 165Росић, Васа 69, 70, 71Росић, Мирослав 195Рошуц, Николаје (Nicolae Roşuţ) 55Рубеј, Михај 195Руварац, Димитрије 91, 95

С

Савић, Благоје 190Савић, Жарко 195Савић, Милан 54Сазонов, Сергеј Димитријевич 31, 32Салчеану, Илије (Ilie Sălceanu) 195Самуило (Маширевић) 156, 170, 171, 211Сарић, Петар 190Светозар Карађорђевић, кнез 156Сележановић, Светислав 71Сладоје, Ђорђо 216Соврлић, Новица 190Софроније (Кириловић) 95Спалајковић, Мирослав 28Стаљин, Јосиф Висарионович Џугашвили 218Стаморан, Иван 72Станић, Драган (Ivan Negrišorac) 195Станић, Кузман 162, 165Станишић, Стоиљко 190Станков, Љубинка Перинац 193, 195, 196Станковић, Перса 209Станојевић, Божидар 218Станојевић, Павле 92, 199–214Станојевић, Станоје 30Степанов, Весна 7–26, 194, 195, 196Степанов, Љубомир 7–26, 73, 111, 191, 194,

195, 196, 197, 215, 216, 223Стефан (Авакумовић) 210Стефан (Михаловић) 210, 211Стефан (Стратимировић) 93, 210, 211Стефановић, Александар 169Стефановић, Миливој 151Стефановић, Стеван/Иштван 167

Стефановић, Тома 167Стојановић, Коста 28Стојановић, Љубомир 28, 30Стојановић, Миливој 71Стојановић, Миодраг 223Стојановић, Радомир 190Стојановић, Радосав 190Стојанчевић, Владимир 40, 55Стојин, Миливој 195Стојић, Мирчета 216Стојковић, Aлександар 190, 195Сучу, Јован Димитрије (Ioan Dimitrie Suciu) 92Сучу, Кориолан (Coriolan Suciu) 111

Т

Табаковић, породица 59Табаковић, Милан 55, 59–66Тадић, Марко 44Тасић, Србољуб 190Текелија, Сава 216, 221–224Телбис, Карол (Telbisz Károly) 165Теодор, вршачки епископ 183Тирол, Димитрије П. 212, 215Тирфелдер, Јован 80Томић, Стеван 70, 71, 73, 75Траила, Маја 191Тубић, Драган 215–217Тумарић, Александар 221–224Турински, Војислав 152

Ћ

Ћирић, Јаша 195Ћиупе, Аурел (Aurel Ciupe) 85Ћоровић, Владимир 40, 41, 42, 44, 54Ћосић, Јоца 151, 152Ћурушкин, Миодраг 27–38

У

Урошевић, Данило 216

Ф

Фенешан, Костин (Costin Feneşan) 111Фенчачки, Рада 71Фердинанд I, цар 81, 163Ференци, Јолана рођ. Остојић 81Ференци, Лајош (Ferenczi Lajos) 81Фијала, Јанош (Fiala János) 87Франц II, цар 80, 221Франц Јозеф, краљ 162 Фриђеш, Пешти (Frigyes Pesty) 87

Х

Хартман (Hartmann), лекар 159Харш, Фердинанд Филип (Ferdinand Philipp

Harsch) 40

236

Хатце, композитор 151, 152Хегедиш, Едуард 40, 42Хилер, Ернестин (Ernestin Hiller) 87Хилер, Јохан Фрејер фон (Johann Freier von

Hiller) 86

Ц

Цветковић, Владимир Љ. 217, 218Цветковић Теофиловић, Ирена 223Цвијић, Јован 28Церовић, Љубивоје 111Цикиндеал, Димитрије (Dimitrie Ţichindeal)

223Црњански, Милош 197

Ч

Чарнојевић, породица 216Чарнојевић, Петар 156

Чичо Поп, Штефан (Stefan Cicio Pop) 42, 55Чоботин, Благоје 194, 195, 196Чоботин Илић, Божица 196Чолевић, Лидија 196Чубрић, Љиљана 223Чул, Георге (Gheorghe Ciul) 55Чутак (Csutak), предузетник из Арада 164, 167,

169

Ш

Шандру, Василе (Vasile Şandru) 217, 218Шафарик, Павел Јозеф (Pavel Jozef Šafárik) 223Швајцер, чувар у Арадском логору 42Шевић, породица 87Шевић, Стеван 87Шепић, Драгослав 31Шиферт, оберлајтнант 41Шрек, Јохан Маус 223Шумски, Вадим 72

А

Алба Јулија (Alba Iulia) 85Албанија 28Алибунарски срез 33, 34Америка 29Анталфалва (Antalfalva) в. КовачицаАнталфалвски срез 34Арад (Arad) 12, 28, 30, 39–58, 59–66, 67, 73,

74, 77, 164, 167, 169, 191, 194, 208, 209, 215, 217, 224

Арад, жупанијa в. Арадска жупанијаАрад-Гај (Arad-Gai) 12, 42, 68, 73, 74Арадска епархија 93Арадска жупанија 11, 14Аркод в. ЈарковацАсирија 61Аустрија 155, 212, 222Аустроугарска / Аустроугарска империја /

Аустроугарска монархија 27, 29, 31, 32, 35, 36, 37, 39, 40, 44, 45, 48, 54, 57, 149, 173

Б

Баден-Баден 165Базјаш (Baziaş), манастир 13, 184Банат 11, 12, 13, 14, 24, 27–38, 40, 75, 79–90,

91, 92, 93, 151, 183, 184, 193, 200, 206, 209, 215, 218, 222, 224

– Јужни 83Банатска епархија 184Банатска низија 29Банатска Црна Гора (Muntenegru Bănăţean)

111–148Барања 30Бачка 27, 30, 40Бачка епархија 183Бачка жупанија 80Бегеј (Bega), река 15, 33, 92, 157, 166, 170, 171,

173Бездин, манастир 92, 199, 200, 201, 202, 203,

205, 206, 207Бела Црква 28, 165Бело Брдо 162

Белобрешка (Belobreşca) 12, 68Београд 29, 35, 40, 44, 51, 83, 150, 160, 161,

162, 164, 183, 184, 223Београдска митрополија 91Беч 55, 65, 93, 150, 156, 159, 160, 162, 163, 164,

166, 168, 169, 170, 171, 184Бихор, жупанијa 11Бобдa (Bobda) 173, 192Бокша 14, 165Босна 44, 51, 80, 164, 223Босна и Херцеговина 27, 29, 30, 39, 40, 44,

54, 56, 57Ботош, општина 33Ботошањ (Botoşani), жупанијa 10Брестовац (Brestovăţ), општина 111Бугарска 45Будимпешта (Budapest) 33, 34, 35, 55, 81, 83,

160, 162, 222Буковaц (Bucovăţ) 85Буковина 31, 33, 35 – Јужна 32Букурешт (Bucureşti) 7, 11, 28, 31, 32, 33, 35,

151, 160, 164, 216Бутин (Butin) 81

В

Вардарска бановина 53Варјаш (Variaş) 12, 68, 69, 72, 73, 75Велика Британија 29Велика Кикинда 33, 170Велики Бечкерек в. ЗрењанинВелики Семиклуш (Sânnicolau Mare) 12, 67,

75, 162, 216Велики Семпетар (Sânpetru Mare) 12, 68, 69,

70, 72, 73, 75Велики Тополовац (Topolovăţu Mare) 14Велики Шемљуг (Şemlacul Mare), посед 80,

81, 82, 83, 84, 89, 90Великобечкеречки протопрезвитерат 94Великокикиндски срез 34Вењ (Foeni) 13, 68 Влашка 155Војводина 184, 205

ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР

238

Војводовина Србије 29Војловица 92Војловица, манастир 184Вршац 28, 86, 183, 184, 187Вршачка епархија 68, 93, 165, 183–188

Г

Гад (Gad) 12Гатаја (Gătaia) 9, 14Гирода (Ghiroda) 14Глогоњ (Gogoni) 34Горња Мезија 222Горњокарловачка епархија 93Грац (Graz) 159, 164Грачаница, косовска, манастир 62Грачаница, херцеговачка, манастир 62

Д

Далмација 27, 29, 30, 223Дамбовица (Dâmboviţa), жупанијa 11Дармштат (Darmstadt) 61Дебељача, општина 34Дебрецин 216Дежан (Dejan) 12Дента (Denta) 12, 68Деска (Deszk) 33Деспотовина 222Дета (Deta) 12Дивић 12 Дињаш (Diniaş) 12, 68, 72, 73Долж (Dolj), жупанијa 11Долово, општина 34Доња Мезија 222Дрина, река 28Дрмно 45Дробета –Турну Северин (Drobeta – Turnu

Severin) 14 Дубровник 44, 160, 161Думбравица (Dumbrăvița) 14Дунав, река 28, 29, 30, 34, 35Дунавска клисура 68, 75

Ђ

Ђир (Giera) 12Ђирок (Giroc) 14

Е

Европа 27, 31, 36, 37, 55, 156– Западна 218– Југоисточна 86– Централнa 83, 86

Егејско море 29Ердељ (Ardeal) в. Трансилванија Ефес 61

Ечка – Немачка 33– Румунска 33

Ж

Жебељски протопрезвитерат 94Женева 56Жомбољ (Jimbolia) 14, 217

З

Задар 44Заир 219Земун 223Златица (Zlatiţa), манастир 12, 184, 202, 216Зрењанин 33, 34

И

Иванда (Ivanda) 12, 68, 72, 74, 220Илирик 222Истра 30Италија 30

Ј

Јадранско море 30Јарковац, општина 34Јенопоље (Ineu) 222Југославијa 9, 11, 218Јужна Угарска 81, 221

К

Кањижа 30Карансебеш (Caransebeş) 14, 184Карансебешка епархија / Карансебешка епи-

скопија 81, 84, 184Карашево (Caráşova) 14Карашка жупанија 81, 94Караш-Северин (Caraş-Severin), жупанијa 11,

14Караш-северинска жупанија в. Караш-Севе-

рин, жупанијаКарловачка митрополија 91, 92, 184, 213Карлсруе (Karlsruhe) 15Карпиниш (Cărpiniş) 173Кетвељ/Кетфељ (Gelu) 12, 68, 70, 72, 73, 194Кечa (Checea) 12, 68, 70, 72, 74, 173, 192Кикинда 33, 17, 165, 222Кикиндски срез 33Киншас в. Заир Кишињев (Chişinău) 155Кишода (Chişoda) 14Кладово 29Кларафалва (Klárafalva) 33Кленак 42Кличевац 208

Клуж (Cluj) в. Клуж Напока (Cluj-Napoca) Клуж, жупанијa 11Клуж Напока (Cluj-Napoca) 89, 150, 217Кнез (Satchinez) 12Ковачица, општина 34Косово 190Костолац 45Крагујевац 158Крајова (Craiova) 56, 162Краљевац (Cralovăţ) 12, 111, 112, 146, 147Краљевина Румунија 31, 184Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 173,

184Краљевина Србија 27Крашовска жупанија в. Карашка жупанија Крашовски комитат 94, 95Кулм 162Кулпин 162Кусић, манастир 184, 199

Л

Лајпциг 164Лесковица (Lescoviţa) 12Липова (Lipova) 28, 30 Липовски округ 81Липовски протопрезвитерат 95Лондон 28, 30Луговет (Câmpia) 12Лугож (Lugoj) 14, 28Лукаревац (Lucareţ) 12, 111, 112, 146, 147

Љ

Љубљана 30Љупкова (Liubcova) 12

М

Мађарскa 55, 190, 222Македонијa 190Мали Бечкерек (Becicherecu Mic) 12, 67, 70,

72, 74Мали Гај (Gaiu Mic) 12, 13Мали Шемљуг (Şemlacu Mic), посед 80, 81,

82, 83, 84, 89, 90Мачва 44Мачевић (Măceşti) 12, 13Медијаш (Mediaş) 85Месић, манастир 81, 183, 184Метохија 190Мехединц (Mehedinți), жупанијa 11, 14Модош (данас Јаша Томић), срез 33Моноштор (Mănăştur) 12, 13, 68Моравска долина 29Мориш (Mureş), река 28, 33, 40, 41, 49, 52, 54, 74Москва 218Мунара (Munar) 13

Н

Надлак (Nădlac) 12, 13, 68Наћвала (Satu Mare) 12, 13, 68, 72, 73, 75 Немачка 31, 45Немет (Beregsău Mic) 12, 13, 68, 72, 73, 74Ниш 30, 222, 223Нова Молдава (Moldova Nouă) 9Нови Пазар 222Нови Сад 40, 80, 92, 158, 163, 164, 183, 221, 222,

223Ново Село, општина 34

О

Овсеница (Ofseniţa) 12, 13Олтенија (Oltenia) 56Оравица (Oraviţa) 14Ореховац 53Оршова (Orşova) 14, 28Офча, општина 35

П

Пакрачка епархија 93Палермо 65, 66Палмира 61, 62Панчевачка регимента 94Панчевачки протопрезвитерат 94Панчевачки срез 34Панчево 33, 34, 92Парац (Parţa) 12, 13, 68Париз 28, 32, 159, 161, 163Пегау 162Перјамош (Periam) 14Петербург в. Санкт Петербург Петрово Село (Petrovaselo) 13, 68, 111, 112, 146,

147Печка (Pecica) 12, 13, 68Пешта 160, 166Пожаревац 55, 95, 209Пожаревац, општина 208Пожаревачки срез 45Пожежена (Pojejena) 13, 68Пожун (данас Братислава) 81, 82Пољадија 68, 75Праг 184Пустиниш (Pustiniş) 173

Р

Радимња (Radimna) 12, 13 Радна 48 Радојево 173Раковац, манастир 210, 211Рекаш (Recaş) 9, 12, 13, 149, 150, 151, 152Рекаш, општина 111Републикa Српскa 190Република Србија 215

239

Решица (Reşiţa) 12, 13, 28, 85Рим 28Рудна (Rudna) 12, 13Румунијa (România) 7–26, 27–38, 67–78, 79, 84,

86, 92, 111, 149–154, 156, 162, 184, 189–198, 200, 201, 205, 215–217, 217–219, 220, 221–224

Румунска православна сибињска митропо-лија 184

Русија 35, 36, 37, 155

С

Саборна српско-грчко-источна црква 162, 163, 164, 166, 167, 170, 171

Саборна црква у Темишвару 67Санкт Петербург 28, 30, 32, 162 Саравола (Saravale) 13, 68, 72, 74Сарајево 55, 83Сарака (Săracă), манастир 81, 84Свети Ђурађ (Sângeorge), манастир 92, 199,

200, 204, 207, 209, 210, 211, 212Свиница (Sviniţa) 12, 13Сегедин 166Секерењ в. Сефкерин Сент Мориц 160Сефкерин 34Сибињ (Sibiu), жупанијa 11, 91Скеуш 166Славонија 30, 223Словенија 27, 30, 190Смедерево 223Сока (Soca) 12, 13Соколовац (Socol) 13, 68Солун 29Сплит 44Србија 27–38, 39, 44, 45, 48, 55, 57, 86, 155, 157,

158, 163, 164, 168, 216, 218, 221, 222, 223Срем 27, 30, 40, 45, 51Сремска жупанија 80Сремски Карловци 91, 92, 93, 95, 109, 162,

163, 165, 183, 206, 207, 208, 210, 211Српска Војводовина 210, 211Српски Итебеј 173Српски Пардањ 211Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc) 12, 13,

68, 72, 74, 216Српски Ченеј, општина 173СССР 218Станчево (Stanciova) 13, 111, 112, 146, 147Стара Молдава (Moldova Veche) 12, 13, 68Страган 158Стражилово 150Суботица 30, 45Сушка (Suşca) 14

Т

Тамиш (Timiş), река 28, 29, 34, 35Тамишкa жупанијa 10, 11, 14, 80, 81, 88, 111, 156,

173, 215

Тамишкa низијa 173Тамиш-торонталска жупанија 82Текелијина црква у Араду в. Црква Светих

апостола Петра и ПавлаТемишвар (Timişoara) 11, 12, 13, 14, 15, 24,

28, 42, 45, 46, 47, 52, 53, 55, 67, 68, 69, 70, 72, 74, 75, 76, 77, 79–90, 92, 93, 109, 149, 150, 151, 152, 153, 155–172, 173, 174, 183, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 199, 203, 204, 205, 206, 212, 213, 215–217, 219–221, 221–224

Темишвар (Град) [Timişoara (Cetate)] 164, 166Темишвар (Мехала) [Timişoara (Mehala)] 68Темишвар (Фабрика) [Timişoara (Fabric)] 164Темишварска епархија (Episcopia Timișoarei)

24, 91–110, 183, 184, 199–214Темишварски комитат 94, 95Темишварски округ 81Темишварски протопрезвитерат 91, 94, 96, 109Тимиш (Timiş), жупанија в. Тамишка жупанијаТиса, река 34, 35Толвадија (Tolvădia) 12, 13Топола 155, 157, 164Тополовац (Topolovăţu Mare), општина 111Торња (Turnu) 13, 68Торонталвашархељ в. ДебељачаТоронталска жупанија 32, 33, 34, 94Торонталски комитат 94Торонталторда (Торда), општина 34Трансилванија (Transilvania) 31, 32, 33, 35, 55,

56, 87Требиње 63Трст 30Турска 155Турска Кањижа, срез 33, 34Турски Бечеј, срез 33, 34

У

Угарска 27, 36, 37, 83, 80, 164, 221, 222Уздин 34Уздин, општина 34Ујвар (Uivar) 173Улбеч (Peciu Nou) 13

Ф

Фажетски протопрезвитерат 95Фаџет 9Фенлак (Felnac) 12, 13, 68, 72, 73Фењ в. ВењФоча 83Француска 32, 36, 37, 160

Х

Хабзбуршка царевина 92Херцеговина 164, 223Ходош, манастир 162, 163Хотин 155, 173

240

Хрватска 27, 30, 36, 37, 51 190, 223Хрватски Ченеј, општина 173Хунедоара (Hunedoara), жупанијa 11

Ц

Цетиње 160, 170Цирих 164Црепаја, општина 34Црква Светих апостола Петра и Павла у

Араду 42, 51, 52, 53, 55, 67Црна Гора 29, 160, 162, 168, 190

Ч

Чаковачки протопрезвитерат 91, 94, 96, 109

Чаково (Ciacova) 12, 13, 67, 77Чанад (Cenad) 12, 13, 75

– Немачки 165 Чанадски протопрезвитерат 91, 94, 96, 109Ченеј (Cenei) 12, 13, 18, 68, 173–182, 192Ченеј, срез 33Чешкa 162, 190

Ш

Шаг (Şag) 14Шенђурац (Sângeorge) 13, 68, 72, 73, 74Шибеник 44Штајерска 162

Регистре сачинилаТатјана Пивнички Дринић

241

ТЕМИШВАРСКИ ЗБОРНИК 8

За издавачаДоц. др Ђорђе Ђурић

Генерални секретар Матице српске

Стручни сарадник одељењаМирјана Зрнић

Преводи на енглескиДејан Попов

Преводи на румунскиДејан Попов

Лектор и коректорТатјана Пивнички Дринић

Технички уредникВукица Туцаков

Компјутерски слогВладимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин

ШтампаСАЈНОС, Нови Сад

Штампање овог Зборника омогућило јеМинистарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад94(=163.41)(498)(082)

ТЕМИШВАРСКИ зборник = The Timisoara Review = Culegere de Studii – Timişoara / главни и одговорни уредник Стеван Бугарски. – 1994, 1– . – Нови Сад : Матица српска, Темишварски одбор, 1994– . – 25 cmISSN 0354-6721COBISS.SR-ID 37976332