МОРМОНОВА КЊИГА

ЈОШ ЈЕДНО СВЕДОЧАНСТВО О ИСУСУ ХРИСТУ

МОРМОНОВА КЊИГАЈош једно сведочанство о

Исусу Христу

Издавач Црква Исуса Христа светаца последњих дана.

Солт Лејк Сити, у Јути, САД.

Прво издање на енглеском језику објављено у Палмири, у Њујорку, САД, 1830. год.

© 2018 by Intellectual Reserve, Inc.All rights reserved.

Printed in the United States of America 10/2018English approval: 3/15

Translation approval: 3/15Translation of the Book of Mormon

Serbian

Молимо вас да пошаљете повратну информацију или предлоге на scriptures@ldschurch.org или да пишете на

Scriptures Coordination, 50 East North Temple Street Room 2455, Salt Lake City, UT 84150-3220 USA

МОРМОНОВА КЊИГАИЗВЕШТАЈ ПИСАН

НА ПЛОЧАМА

РУКОМ МОРМОНОВОМ УЗЕТ СА НЕФИЈЕВИХ ПЛОЧА

Дакле, ово је сажетак записа народа Нефијевог и такође Лама-наца – Писан Ламанцима, који су остатак дома Израеловог, а и Је-врејима и нејеврејима – Писан по заповести, а и по духу проро-штва и откривења. Писан и запечаћен и скривен за Господа, да не буде уништен – Да изађе на видело даром и моћу Божјом ради ту-мачења – Запечаћен руком Моронијевом и скривен за Господа, да изађе на видело у одређено време преко нејевреја – Протумачен даром Божјим.

Сажетак такође узет из Књиге Етерове, која је запис народа Ја-редовог, који беше расејан у време кад Господ побрка језик љу-дима, док су градили кулу да досегну небо, који ће остатку дома Израеловог показати каква велика дела је Господ учинио за очеве њихове, и да могу упознати завете Господње, да не буду заувек од-бачени – Такође и за уверавање Јевреја и нејевреја да Исус јесте Христ, Вечни Бог, који се објављује свим народима. А сада, уко-лико има нетачности то су погрешке људске. Стога, не осуђујте дела Божја да бисте се нашли неукаљани пред судијском столи-цом Христовом.

ОРИГИНАЛНИ ПРЕВОД СА ПЛОЧА НА ЕНГЛЕСКИ ПРЕВЕО ЏОЗЕФ СМИТ, МЛ.

САДРЖАЈ

Увод ............................................................... ix

Сведочанство тројице сведока ................................... xi

Сведочанство осморице сведока ................................. xi

Сведочанство пророка Џозефа Смита .......................... xiii

Кратак приказ ...................................................xvii

Илустрације ..................................................... xix

1. Нефи ............................................................. 1

2. Нефи ............................................................ 57

Јаков .............................................................. 128

Енос .............................................................. 148

Јаром ............................................................. 151

Омни ............................................................. 152

Речи Мормонове ................................................. 156

Мосија ........................................................... 158

Алма .............................................................. 226

Хеламан .......................................................... 411

3. Нефи ........................................................... 454

4. Нефи ........................................................... 518

Мормон .......................................................... 522

Етер .............................................................. 543

Морони .......................................................... 578

Водич кроз Света писма ........................................... 1

Хронологија...................................................... 215

Усклађеност четири јеванђеља.................................. 221

Стари ЗаветПос Књига постањаИзл Књига изласкаЛев Књига левитскаБр БројевиПонз Књига поновљених законаИНа Књига Исуса НавинаСуд Књига о судијамаРута Књига о Рути1 Сам Прва књига Самуилова2 Сам Друга књига Самуилова1 Цар Прва књига о царевима2 Цар Друга књига о царевима1 Дн Прва књига дневника2 Дн Друга књига дневникаЈездра Књига ЈездринаНем Књига НемијинаЈес Књига о ЈестириЈов Књига о ЈовуПс Псалми ДавидовиПСол Приче СоломуновеПроп Књига проповедниковаПнп Песма над песмамаИса Књига пророка ИсаијеЈер Књига пророка ЈеремијеПЈер Плач ЈеремијинЈез Књига пророка ЈезекиљаДан Књига пророка ДанилаОси Књига пророка ОсијеЈоило Књига пророка ЈоилаАмос Књига пророка АмосаАвд Књига пророка АвдијеЈона Књига пророка ЈонеМих Књига пророка МихејаНаум Књига пророка Наума

Авк Књига пророка АвакумаСоф Књига пророка СофонијеАгеј Књига пророка АгејаЗах Књига пророка ЗахаријеМал Књига пророка Малахије

Нови ЗаветМт Јеванђеље по МатејуМк Јеванђеље по МаркуЛк Јеванђеље по ЛуциЈн Јаванђеље по ЈовануДела Дела апостолскаРим Посланица Римљанима1 Кор Прва посланица Коринћанима2 Кор Друга посланица КоринћанимаГал Посланица ГалатимаЕф Посланица ЕфесцимаФил Посланица ФилибљанимаКол Посланица Колошанима1 Сол Прва посланица Солуњанима2 Сол Друга посланица Солуњанима1 Тим Прва посланица Тимотију2 Тим Друга посланица ТимотијуТит Посланица ТитуФилим Посланица ФилимонуЈев Посланица ЈеврејимаЈак Посланица Јаковљева1 Пет Прва посланица Петрова2 Пет Друга посланица Петрова1 Јн Прва посланица Јованова2 Јн Друга посланица Јованова3 Јн Трећа посланица ЈовановаЈуда Посланица ЈудинаОтк Откривење Јованово

СКРАЋЕНИЦЕ

Мормонова књига1 Не 1. Нефи2 Не 2. НефиЈаков ЈаковЕнос ЕносЈар ЈаромОмни ОмниРМор Речи МормоновеМос МосијаАлма АлмаХел Хеламан3 Не 3. Нефи4 Не 4. НефиМорм МормонЕтер ЕтерМоро Морони

Друге скраћенице и објашњењапџс Превод Џозефа Смитавсп Водич кроз Света писмајев Алтернативни превод с јеврејскоггр Алтернативни превод с грчкогти Тумачење израза и компликованог текстаили Алтернативна реч која ће разјаснити значење неког архаичног израза

Учење и заветиУиЗ Учење и заветиЗванични проглас Званични проглас

Драгоцени бисерМојсије МојсијеАвр АврамЏС – Мт Џозеф Смит – МатејИЏС Историја Џозефа СмитаЧВ Чланци вере

УВОД

Мормонова књига је књига Светих писама која се пореди са Би-блијом. То је запис о Божјим поступцима са древним станов-ницима обе Америке и садржи пунину вечног јеванђеља.

Књигу су писали многи древни пророци духом пророштва и от-кривења. Њихове речи, исписане на златним плочама, навео је и сажео пророк и историчар који се звао Мормон. Запис даје изве-штај о две велике цивилизације. Једна је дошла из Јерусалима 600 год. пре Христа, након чега се раздвојила на два народа, позната као Нефијци и Ламанци. Друга је дошла много раније, када је Го-спод побркао језике код куле вавилонске. Ова група позната је као Јаредовци. Неколико хиљада година касније сви су били уништени осим Ламанаца, а они су једни од предака америчких Индијанаца.

Крунски догађај забележен у Мормоновој књизи јесте лично службовање Господа Исуса Христа међу Нефијцима убрзо након Његовог васкрсења. Она објашњава јеванђеоска учења, даје приказ плана спасења и говори људима шта морају чинити да би стекли мир у овом животу и вечно спасење у будућем животу.

Када је Мормон завршио своје писање, извештај је уручио свом сину Моронију, који је додао неколико сопствених речи и сакрио плоче на Брду Кумора. 21. септембра 1823. год. тај исти Морони, сада прослављено, васкрсло биће, појавио се пред пророком Џо-зефом Смитом и дао му упутства у вези са овим старим записом и Божјом намером да буде преведен на енглески језик.

Коначно, плоче су биле уручене Џозефу Смиту, који их је пре-вео даром и моћу Божјом. Запис је до сада штампан на многе је-зике као нов и још један доказ да Исус Христ јесте Син Бога живога и да сви, који дођу к Њему и слушају законе и обреде Његовог је-ванђеља, могу бити спашени.

О овом запису пророк Џозеф Смит је рекао: „Браћи сам рекао да је Мормонова књига најтачнија од свих књига на земљи и кључни камен наше вероисповести и да ће човек бити ближи Богу придр-жавајући се њених поука него било које друге књиге.“

Поред Џозефа Смита, Господ је омогућио једанаесторици дру-гих да лично виде златне плоче и тако буду нарочити сведоци за истину и божанску природу Мормонове књиге. Њихова писана сведочанства укључена су уз њу као „Сведочанство тројице све-дока“, и „Сведочанство осморице сведока“.

Позивамо све људе, са свих страна да читају Мормонову књигу, да промишљају у својим срцима о порукама које она садржи и затим

УВОД x

да питају Бога, Вечнога Оца, у име Христово да ли је књига исти-нита. Они који послушају овај савет и упитају с вером, добиће све-дочанство о њеној истинитости и божанској природи, моћу Све-тога Духа. (видети Морони 10:3–5.)

Они који стекну овај божански доказ од Светог Духа познаће такође истом моћу да је Исус Христ Спаситељ света, да је Џозеф Смит Његов откровитељ и пророк у овим последњим данима и да је црква Исуса Христа светаца последњих дана Божје царство које је још једном успостављено на земљи, у припреми за Други дола-зак Месије.

СВЕДОЧАНСТВО ТРОЈИЦЕ СВЕДОКА

Нека знају сви народи, колена, језици и људи, којима ће ово дело доћи: да смо ми, благодаћу Бога Оца и нашег Господа Исуса Христа, видели плоче које садрже овај запис, који је запис о народу Нефијевом а и о Ламанцима, браћи њиховој, а и о народу Јаредо-вом, који је дошао од куле о којој беше говора. И знамо, такође, да оне беху преведене даром и моћу Божјом, јер нам је то објавио глас Његов. Стога са сигурношћу знамо да је ово дело истинито. И све-дочимо, такође, да видесмо урезе који су на плочама, а они нам беху показани моћу Божјом, а не људском. И објављујемо речима разборитости да анђео Божји сиђе са неба и донесе их и положи пред наше очи, тако да угледасмо и видесмо плоче и урезе на њима, и знамо да благодаћу Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа то видесмо и сведочимо да је истинито. И чудесно је у нашим очима. Ипак, глас Господњи нам заповеди да посведочимо о томе. Стога, да бисмо били послушни заповестима Божјим, износимо сведочан-ство о томе. И знамо да, уколико смо верни у Христу, скинућемо крв свих људи са одеће наше и наћи се неукаљанима пред судиј-ском столицом Христовом и боравити са њим вечно на небесима. И част да буде Оцу и Сину и Светом Духу који су један Бог. Амен.

Оливер КаудериДејвид ВитмерМартин Харис

СВЕДОЧАНСТВО ОСМОРИЦЕ СВЕДОКА

Нека знају сви народи, колена, језици и људи којима ће ово дело доћи: да нам Џозеф Смит, млађи, преводилац овог дела, по-каза плоче о којима беше говора, које имају изглед злата. И све ли-стове, које је поменути Смит рекао да је превео, држали смо у сво-јим рукама. Такође смо видели и урезе на њима, од којих су сви имали изглед старинског рада и нарочите израде. И о томе сведо-чимо речима разборитости, да нам их је поменути Смит показао,

СВЕДОЧАНСТВО ОСМОРИЦЕ СВЕДОКА xii

Кристијан ВитмерХајрам ПејџЏејкоб ВитмерЏозеф Смит, ст.

Питер Витмер, мл.Хајрам СмитЏон ВитмерСемјуел Х. Смит

јер видесмо и опипасмо и са сигурношћу знамо да поменути Смит има плоче о којима говорасмо. И ми дајемо своја имена свету, да посведоче том свету оно што видесмо. А ми не лажемо, Бог све-дочи о томе.

СВЕДОЧАНСТВО ПРОРОКА ЏОЗЕФА СМИТА

Личне речи пророка Џозефа Смита о појављивању Мормонове књиге јесу:„У вече. . . 21. септембра [1823. год.]. . . предао сам се молитви и

мољењу Свемогућем Богу. . .Док бејах тако призивао Бога, открих како се у мојој соби поја-

вљује светлост која се повећавала све док соба не постаде светлија него у подне, када се одједном појави нека особа, стојећи у ваздуху, јер његове ноге не додириваху под.

Он имаше на себи комотну хаљину најизразитије белине. Та бе-лина надмашиваше све што икада видех од земаљског, нити веру-јем да би ишта земаљско могло бити израђено да изгледа у толи-кој мери бело и бљештаво. Шаке му беху огољене, а и руке његове, мало до изнад зглавка, а тако и његова стопала, као и ноге његове, мало до изнад глежњева. Глава његова и врат такође беху огољени. Запазих да осим те хаљине не имаше на себи друге одеће, јер му она беше отворена, тако да му могох видети недра.

Не беше само његова хаљина веома бела, већ цела појава његова беше неописиво славна, и лице његово заиста попут муње. Соба беше веома светла, али не тако бљештава као простор око њега. У тренутку када га уледах, уплаших се, али ме страх убрзо напусти.

Он ме позва по имену и рече ми да је гласник, мени послат из Божјег присуства, и да му је име Морони, да Бог има дело за мене да извршим, и да ће име моје бити сматрано и добрим и злим међу свим племенима, коленима и језицима, то јест, да ће се о њему го-ворити и добро и зло међу свим народима.

Он рече да постоји једна похрањена књига, исписана на злат-ним плочама, са извештајем о претходним становницима америч-ког континента, и о извору са ког потичу. Он такође рече да она садржи пунину вечног јеванђеља, онако како га је Спаситељ пре-дао древним становницима.

Такође, да постоје два камена у сребрним обручима – а ти каме-нови, причвршћени на напрсник, чине оно што се назива Уримом и Тумимом, који су похрањени са плочама, а поседовање и употреба тих каменова беше оно што је чинило ‘видеоце’ у древна или давна времена, и да их Бог беше припремио у сврху превођења књиге. . .

Поново, он ми рече, да када добијем те плоче о којима он беше говорио – јер време да их добијем још не беше дошло – да их не показујем никоме, па ни напрсник са Уримом и Тумимом, осим онима за које ми буде заповеђено да им покажем. Ако то учиним,

СВЕДОЧАНСТВО ПРОРОКА ЏОЗЕФА СМИТА xiv

бићу уништен. Док говараше са мном о плочама, виђење се указа уму мом те могох видети место где су плоче похрањене, и то тако јасно и разговетно да препознах опет место када га посетих.

После овог саопштења, видех светло у соби како се стаде одмах скупљати око појаве онога који ми беше говорио, и то се настави тако све док соба опет не остаде тамна, осим око њега самог; када, одједном видех, као да се пролаз отвара равно према небу, и он се успињаше све док у потпуности нестаде, а соба остаде каква беше пре него што се ово небеско светло појави.

Лежах размишљајући о јединствености призора, и веома се ди-већи ономе што ми тај необични гласник беше рекао, кад, усред свог размишљања, изненада спазих да се моја соба опет поче осве-тљавати, и одједном, тај исти небески гласник опет беше крај моје постеље.

Он започе, и још једном исприча исто оно што је испричао при својој првој посети, без икакве промене. Када то учини, обавести ме о великим судовима који ће се сручити на земљу, са великим пустошењем глађу, мачем и помором, и да ће ови тешки судови доћи на земљу још за овог поколења. Исприповедивши ми све ово, Он се опет успе као што раније беше учинио.

До тада, утисци беху тако дубоко урезани у мој ум, да нестаде сна из мојих очију, и ја лежах обузет чуђењем због онога што ви-дех и чух. Али какво беше моје изненађење када опет спазих ис-тог гласника поред себе, и чух га како понавља и опет ми говори исто што и пре. И он ми даде упозорење, говорећи да ће Сотона покушати да ме искуша (због сиромаштва породице оца мога), да узмем плоче како бих се обогатио. Он ми то забрани, говорећи да када добијем плоче не смем мислити ни на шта осим да прославим Бога, и да на мене не сме утицати никакав други мотив осим из-градње његовог царства. У противном их нећу добити.

После те треће посете, он се опет успе на небо као и раније, а ја опет остадох да промишљам о необичности онога што управо до-живех, када одмах пошто се небески гласник беше успео испред мене по трећи пут, петао запева и ја открих да свиће дан, тако да наши разговори мора да беху испунили целу ту ноћ.

Убрзо после тога, устадох из кревета, и, као и обично, пођох на нужни дневни посао. Међутим, покушавајући да радим као и пре, открих да ми се снага исцрпела толико да постадох потпуно немо-ћан. Отац мој, који беше радио са мном, опази да са мном нешто није у реду, и рече ми да пођем кући. Кренух с намером да пођем кући, али, при покушају да се пребацим преко ограде изван поља

СВЕДОЧАНСТВО ПРОРОКА ЏОЗЕФА СМИТАxv

где бесмо, снага ме потпуно издаде, и ја беспомоћно падох на зе-мљу, и неко време не бејах свестан било чега.

Прво што могох разабрати беше глас који ми говораше, позвавши ме именом. Погледах горе, и спазих оног истог гласника како стоји изнад моје главе, окружен светлошћу као и пре. Тада ми он опет изнесе све оно што ми говораше предходне ноћи, и заповеди ми да одем к оцу свом и испричам му о виђењу и заповестима које бе-јах примио.

Ја послушах. Вратих се к оцу свом у поље, и објасних му цео слу-чај. Он ми одговори да је то од Бога, и рече ми да пођем и учиним како ми је гласник заповедио. Напустих поље, и пођох до места где ми гласник беше рекао да су плоче похрањене, и услед јасноће виђења које имадох о томе, препознах оно место у тренутку кад стигох до њега.

Недалеко од села Манчестер, у области Онтарио, у Њујорку, стоји један повелик брежуљак, најистакнутији у целој околини. На западној страни тог брежуљка, недалеко од врха, под повеликом стеном, леже плоче похрањене у каменој кутији. Тај камен беше дебео и заобљен посред горње стране а тањи према рубовима, тако да му средњи део беше видљив изнад тла, али руб скроз унаоколо беше прекривен земљом.

Одстранивши земљу, дохватих полугу, коју подметнух испод руба камена, и уз мало напора га подигох. Погледах унутра, и тамо заиста угледах плоче, Урим и Тумим, и напрсник, као што гласник беше изјавио. Кутија у којој оне лежаху беше направљена слагањем камења у неку врсту цемента. На дну кутије лежаху два камена попречно од кутије, а на тим каменовима лежаху плоче и остале ствари са њима.

Покушах да их извадим, али ми гласник забрани, и опет ме оба-вести да још није дошло време да се то обелодани, а и неће, док не прођу четири године од тада, али ми рече да би требало да до-ђем овамо тачно за једну годину од тада, и да ће ме он дочекати, и да треба тако да чиним све док не дође време да добијем плоче.

Зато, како ми беше заповеђено, одлажах крајем сваке године, и сваки пут нађох тамо истог гласника, и примах упутства и знања од њега при сваком од наших разговора, о оном што Господ наме-рава да учини, и како и на који начин је потребно управљати ње-говим царством у последње дане. . .

Напослетку, дође време да добијем плоче, Урим и Тумим, и напрсник. Двадесет другог септембра, хиљаду осамсто двадест седме, отишавши као и обично крајем још једне године до места где оне беху похрањене, исти небески гласник ми их предаде са

СВЕДОЧАНСТВО ПРОРОКА ЏОЗЕФА СМИТА xvi

овим налогом: да ћу ја бити одговоран за њих, да ћу, ако их изгу-бим немарно, или било каквом небригом, бити одбачен, али бу-дем ли уложио сав свој труд да их сачувам, све док их он, тај гла-сник, не затражи, оне ће бити заштићене.

Ускоро открих разлог зашто добих тако строге наредбе да их чу-вам на безбедном месту, и зашто гласник рече да ће их он, када из-вршим оно што се од мене тражи, затражити. Јер чим се откри да их добих, људи с највећим напором настојаху да ми их одузму. У ту сврху прибегавало се свакој варци која се могла измислити. Про-гонство постаде огорченије и оштрије него пре, и мноштво непре-стано вребаше прилику да ми их одузме ако је могуће. Али, мудро-шћу Божјом оне осташе безбедне у мојим рукама, док не испуних оно што је од мене тражено у вези са њима. Када их је, према дого-вору, гласник затражио, ја их уручих њему, и он их поседује све до овог дана, а то је други дан маја, хиљаду осамсто тридесет осме.“

За потпунији запис видети Историју Џозефа Смита, у Драгоце-ном бисеру.

Овај древни запис, на овај начин изашао из земље попут гласа народа који говори из праха, и преведен на савремен језик даром и моћу Божјом, како је потврђено божанским исказом, први пут је објављен свету на енглеском језику године 1830, као The Book of Mormon.

КРАТАК ПРИКАЗ МОРМОНОВЕ КЊИГЕ

Мормонова књига је свети запис о народима древне Америке који је урезан на металним плочама. Извори из којих је овај запис састављен су следећи: 1. Плоче Нефијеве, којих беше две врсте: мале плоче и велике

плоче. Прве претежно беху намењене духовним стварима и службовању и учењима пророка, док су друге испуњене углав-ном световном историјом народа (1. Нефи 9:2–4). Међутим, од времена Мосије, велике плоче садрже и делове од велике духовне важности.

2. Плоче Мормонове, које садрже сажетак великих плоча Нефије-вих што га написа Мормон, са многим тумачењима. Ове плоче такође садрже наставак историје коју бележи Мормон и до-датке од његовог сина Моронија.

3. Плоче Етерове, које приказују историју Јаредоваца. Овај запис сажео је Морони, који је уврстио и своја тумачења и припо-јио запис општој историји под насловом „Књига Етерова.“

4. Месингане плоче, које је народ Лехијев донео из Јерусалима 600 год. пре Христа. „Оне садрже пет књига Мојсијевих,. . .а и за-пис о Јеврејима од постанка,. . .чак до почетка владавине Се-декије, цара Јудиног, а и пророштва светих пророка“ (1. Нефи 5:11–13). Многи наводи из ових плоча, који цитирају Исаију и друге библијске и небиблијске пророке, појављују се у Мор-моновој књизи.

Мормонова књига садржи петнаест главних делова или одељака, познатих, осим једног изузетка, као књиге, обично насловљене име-нима својих главних аутора. Први део (првих шест књига, закључно са Омнијем) преведен је са малих плоча Нефијевих. Између књига Омнија и Мосије налази се уметак познат као Речи Мормонове. Овај уметак спаја запис урезан на малим плочама са Мормоновим сажетком великих плоча.

Највећи део, од Мосије до Мормона, 7. поглавља, превод је Мор-моновог сажетка са великих плоча Нефијевих. Закључни део, од Мормона, поглавље 8. до краја целе ове књиге, урезао је Мормонов син Морони, који је, након завршетка записа о животу свога оца, начинио сажетак записа о Јаредовцима (као књигу Етерову) а ка-сније додао делове познате као књига Моронијева.

Године 421. или отприлике тада, Морони, последњи нефиј-ски пророк и историчар, запечатио је свети запис и сакрио га за

КРАТАК ПРИКАЗ xviii

Господа, да би изашао на видело у последње дане, како је то про-речено гласом Божјим преко Његових древних пророка. Године 1823. после Христа, исти овај Морони, сада као васкрсла особа, по-сетио је пророка Џозефа Смита, а потом му уручио урезане плоче.

Поводом овог издања: Изворна насловна страна која претходи са-држају, узета је са плоча и део је светог списа. Уводи који нису на-писани искошеним словима, као што су они у 1. Нефију и испред 9. поглавља књиге Мосијине, такође су део светих списа. Уводи напи-сани искошеним словима, као што су они у заглављима поглавља, нису део изворних списа већ служе да би припомогли читању.

Неке мање грешке у тексту су се провлачиле кроз ранија издања Мормонове књиге објављена на енглеском језику. Ово издање са-држи исправке које је било прикладно извршити да би се матери-јал ускладио са изворним списима и првим издањима издатих од стране пророка Џозефа Смита.

ИЛУСТРАЦИЈЕ

Господ Исус ХристАутор: Хајнрик Хофман

Пророк Џозеф СмитАутор: Алвин Гитинс

Видети Сведочанство пророка Џозефа Смита, стр. xi–xiv

Лехи

от

крив

а ли

јахо

нуА

утор

: Арн

олд

Фри

берг

Виде

ти 1

. Неф

и 16

, стр

. 36–

39

Лехи и његов народ стижу у обећану земљуАутор: Арнолд ФрибергВидети 1. Нефи 18, стр. 44–46

Алм

а кр

сти

у Во

дам

а М

орм

онов

имА

утор

: Арн

олд

Фри

берг

Виде

ти М

осиј

а 18

, стр

. 197

–200

Самуило Ламанац проричеАутор: Арнолд Фриберг

Видети Хеламан 16, стр. 452–454

Ису

с Хри

ст п

осећ

ује А

мер

ику

Аут

ор: Џ

он С

кот

Виде

ти 3

. Неф

и 11

, стр

. 478

–481

Морони похрањује нефијски записАутор: Том Ловел

Видети Мормон 8, стр. 536–539

ПОГЛАВЉЕ 1.

Нефи започиње запис о свом народу – Лехи у виђењу види огњени стуб и чита из књиге пророштва – Он слави Бога, наговештава долазак Месије и пророкује о уништењу Јерусалима – Јевреји га прогањају. Око 600. год. пре Христа.

ЈА, а Нефи, како се родих од б добрих в родитеља, стога бејах г поучен сваком знању оца свога. И премда видех многе д невоље током дана својих, ипак бејах веома повлашћен код Господа у свим данима својим. Да, како имадох велико знање о доброти

и ђ тајнама Божјим, стога водим е запис о поступцима својим то-ком дана својих.

2. Да, водим запис а језиком оца свога, који се састоји од јевреј-ског учења и египатског језика.

3. И знам да је запис који водим а истинит, и водим га својом соп-ственом руком, а водим га како најбоље знам.

4. Јер догоди се почетком а прве године владавине б Седекије, цара Јудиног (отац мој, Лехи, борављаше при в Јерусалиму у свим данима својим), да те исте године дођоше многи г пророци пророкујући народу да се мора

1 1 а всп Нефи, син Лехијев.

б ПСол 22:1. в УиЗ 68:25, 28.

всп Родитељи. г Енос 1:1;

Мос 1:2–3. всп Поучавати, учитељ.

д всп Недаћа.

ђ всп Тајне Божје. е всп Света писма. 2 а Мос 1:2–4;

Морм 9:32–33. 3 а 1 Не 14:30;

Мос 1:6; Етер 5:1–3; УиЗ 17:6.

4 а 598. год. п.н.е.; видети хронологију

у додатку. б 2 Дн 36:10;

Јер 52:3–5; Омни 1:15.

в 1 Дн 9:3. г 2 Цар 17:13–15;

2 Дн 36:15–16; Јер 7:25–26. всп Пророк.

ПРВА КЊИГА НЕФИЈЕВАЊЕГОВА ВЛАДАВИНА И СЛУЖБОВАЊЕ

Извештај о Лехију и његовој жени Сарији и његова четири сина, који се зваху (почев од најстаријега) Ламан, Лемуило, Сам и Нефи. Го-спод упозорава Лехија да отпутује из земље јерусалимске, јер про-роковаше народу о његовом безакоњу, те му они настојаху одузети живот. Са својом породицом предузима тродневно путовање у пу-стињу. Нефи води своју браћу и враћа се у земљу јерусалимску по јеврејски запис. Извештај о њиховим патњама. Они узимају кћери Исмаилове за жене. Узимају своје породице и одлазе у пустињу. Њихове патње и невоље у пустињи. Смер њиховог путовања. Стижу до великих вода. Нефијева браћа се буне против њега. Он их по-стиђује и гради лађу. То место називају Изобиље. Преко великих вода прелазе у обећану земљу, и тако даље. Ово је према Нефије-вом извештају, или другим речима, ја, Нефи, написах овај запис.

21. НЕФИ 1:5–16

покајати или велики град д Јеру-салим мора бити уништен.

5. Стога се догоди да кад отац мој, а Лехи, крену, помоли се Го-споду, да, и то свим б срцем сво-јим у корист свога народа.

6. И догоди се, док се мољаше Господу, да се појави а стуб ог-њени и задржа на стени испред њега. И он беше видео и чуо много тога. А због онога што беше видео и чуо сав устрепта и дрхташе веома.

7. И догоди се да се врати кући својој при Јерусалиму, и баци на постељу своју а савладан Духом и оним што виде.

8. И тако Духом савладан, беше однешен у а виђењу и виде б небеса отворена и помисли да види Бога где седи на престољу своме, окружен безбројним мноштвом анђела како певају и хвале Бога свога.

9. И догоди се да виде Једнога како силази посред неба и опази да а сјај Његов беше изнад сјаја сунца у подне.

10. И виде, такође, а дванаест других како га прате, а светлост њихова премашиваше светлост звезда на своду небеском.

11. И они сиђоше и пролажаху

лицем земаљским. И први дође и стаде пред оца мога и даде му а књигу и нареди му да чита.

12. И догоди се, док читаше, да се испуни а Духом Господњим.

13. И читаше говорећи: Јао, јао Јерусалиме, јер видех а одвратно-сти твоје! Да, и много тога отац мој читаше о б Јерусалиму – да ће бити уништен он и становници његови. Многи ће од мача стра-дати, а многи ће бити в одведени у сужањство у Вавилон.

14. И догоди се да кад отац мој беше прочитао и видео много тога великог и чудесног, кли-цаше много тога Господу, као: Велика и чудесна су дела Твоја, о Господе, Боже Свемогући! Твој престо је високо на небесима, а Твоја моћ и доброта и милост су над свим становницима земље. А због тога што си милостив не-ћеш допустити да страдају они који к Теби а дођу!

15. И таквим језиком отац мој хваљаше Бога, јер душа му се ра-доваше и читаво срце му се ис-пуни због онога што беше видео, да, што му Господ показа.

16. А сад ја, Нефи, не пишем потпун извештај о ономе што отац мој записа, јер он записа

4 д Јер 26:18; 2 Не 1:4; Хел 8:20.

5 а всп Лехи, отац Нефијев.

б Јак 5:16. 6 а Изл 13:21;

Хел 5:24, 43; УиЗ 29:12; ИЏС 1:16.

7 а Дан 10:8; 1 Не 17:47;

Мојсије 1:9–10; ИЏС 1:20.

8 а 1 Не 5:4. всп Виђење.

б Јез 1:1; Дела 7:55–56; 1 Не 11:14; Хел 5:45–49; УиЗ 137:1.

9 а ИЏС 1:16–17. 10 а всп Апостол. 11 а Јез 2:9.

12 а УиЗ 6:15. 13 а 2 Цар 24:18–20;

2 Дн 36:14. б 2 Цар 23:27; 24:2;

Јер 13:13–14; 2 Не 1:4.

в 2 Цар 20:17–18; 2 Не 25:10; Омни 1:15.

14 а Алма 5:33–36; 3 Не 9:14.

3 1. НЕФИ 1:17–2:3

много тога што беше видео у виђењима и у сновима. А исто тако, записа много тога што а пророковаше и говораше деци својој, о чему нећу писати пот-пун извештај.

17. Али, писаћу извештај о по-ступцима својим током дана сво-јих. Гле, правим а сажетак б за-писа оца свога на плочама које израдих сам, рукама својим. Стога, кад сажмем запис оца свога, тада ћу написати извештај о сопственом животу своме.

18. Зато бих да знате да кад Господ показа толика чуда оцу моме, Лехију, да, о а уништењу Јерусалима, гле, упути се он међу народ и поче им б проро-ковати и објављивати оно што беше видео и чуо.

19. И догоди се да му се Јевреји а ругаху због онога што им о њима посведочи. Јер он заиста сведочаше о опакости и одврат-ностима њиховим. И сведочаше о ономе што виде и чу, а и ономе што у књизи прочита, јасно им објављујући долазак неког б Ме-сије, а и откупљење света.

20. А кад то чуше, Јевреји се расрдише на њега. Да, и то као на пророке древне које а исте-раше, каменоваше и погубише, а и живот му настојаху одузети.

Али гле, ја, Нефи, показаћу вам како су благе б милости Го-сподње према свима онима које изабра због вере њихове, да их учини моћнима и то снагом за избављење.

ПОГЛАВЉЕ 2.

Лехи одводи своју породицу у пустињу покрај Црвеног мора – Они остављају своја имања  – Лехи приноси жртву Господу и своје синове учи да држе заповести – Ламан и Лемуило гунђају против свога оца – Нефи је послушан и моли се са вером; Господ му се обраћа и он бива изабран да управља браћом својом. Око 600. год. пре Христа.

Јер гле, догоди се да Господ говораше оцу моме, да, и то у сну, и рече му: Благословен си Лехи због онога што учини. И јер беше веран и прогласи овом народу оно што ти заповедих, гле, они настоје живот да ти а одузму.

2. И догоди се да Господ а запо-веди оцу моме, и то у б сну, да в поведе породицу своју и оде у пустињу.

3. И догоди се да он беше а по-слушан речи Господњој. Стога учини како му Господ заповеди.

16 а 1 Не 7:1. 17 а 1 Не 9:2–5. б 1 Не 6:1–3; 19:1–6;

2 Не 5:29–33; УиЗ 10:38–46.

18 а 2 Не 25:9–10; УиЗ 5:20.

б всп Пророштво, прорицати.

19 а 2 Дн 36:15–16; Јер 25:4; 1 Не 2:13; 7:14.

б всп Месија. 20 а Хел 13:24–26. б Алма 34:38;

УиЗ 46:15. всп Милостив, милост.

2 1 а 1 Не 7:14. 2 а 1 Не 5:8; 17:44. б всп Сан. в Пос 12:1;

2 Не 10:20; Етер 1:42; Авр 2:3.

3 а всп Послушност, послушан, послушати.

41. НЕФИ 2:4–15

4. И догоди се да оде у пу-стињу. И остави дом свој и земљу баштине своје и злато своје и сре-бро своје и драгоцености своје, и са собом не узе ништа осим породице своје и намирница и шатора, и а отпутова у пустињу.

5. И сиђе низ границе близу обале а Црвеног мора. И путо-ваше пустињом уз границе које су ближе Црвеном мору. И пу-товаше пустињом са породицом својом, која се састојаше од мајке моје Сарије и старије браће моје, а то су б Ламан, Лемуило и Сам.

6. И догоди се да пошто три дана путоваше пустињом, ра-запе шатор свој у а долини уз обалу реке водене.

7. И догоди се да сагради а ол-тар од б камења и принесе жр-тву Господу и исказа в хвале Го-споду, Богу нашем.

8. И догоди се да реци даде име Ламан, а она се уливаше у Цр-вено море. И беше долина у гра-ницама близу ушћа њеног.

9. И када отац мој виде да се воде реке уливају у извор Цр-веног мора, проговори Ламану говорећи: О, када би могао бити попут ове реке, непрестано те-кући ка извору сваке праведно-сти!

10. А говораше и Лемуилу: О, када би могао бити попут ове

долине, чврст и постојан и не-поколебљив у држању заповести Господњих!

11. Ово говораше због тврдо-главости Ламана и Лемуила. Јер гле, у многоме а гунђаху про-тив б оца свога, који беше човек в видовит и изведе их из земље јерусалимске, да оставе земљу баштине своје и злато своје и сребро своје и драгоцености своје, да страдају у пустињи. А то, рекоше они, учини због бу-даластих уобразиља срца свога.

12. И тако Ламан и Лемуило, као најстарији, гунђаху про-тив оца свога. А гунђаху јер а не познаваху деловање онога Бога који их беше створио.

13. Нити вероваху да би Јеру-салим, тај велики град, могао бити а уништен према речима пророка. И беху попут Јевреја који беху при Јерусалиму, који настојаху да одузму живот оцу моме.

14. И догоди се да им отац мој говораше у долини Лемуило, са а моћу, будући испуњен Ду-хом, све док им обличја не б уз-дрхташе пред њим. И он их по-стиде те се не усудише огласити против њега. Стога, учинише како им заповеди.

15. И отац мој борављаше у ша-тору.

4 а 1 Не 10:4; 19:8. 5 а 1 Не 16:14;

УиЗ 17:1. б всп Ламан. 6 а 1 Не 9:1. 7 а Пос 12:7–8;

Изл 24:4; Авр 2:17.

б Изл 20:25; Понз 27:5–6.

в всп Захвалан, захвалити, захваљивање.

11 а 1 Не 17:17. всп Гунђати.

б ПСол 20:20.

в 1 Не 5:2–4. 12 а Мојсије 4:6. 13 а Јер 13:14;

1 Не 1:13. 14 а всп Моћ. б 1 Не 17:45.

5 1. НЕФИ 2:16–3:2

16. И догоди се да ја, Нефи, иако бејах веома млад, па ипак крупног стаса и уз то са великим жељама да упознам а тајне Божје, стога завапих Господу. И гле, Он ме б походи и в смекша срце моје те г поверовах свим речима које д отац мој беше изговорио. Стога се не побуних против њега као браћа моја.

17. И говорах Саму, упознавши га са оним што ми Господ беше објавио својим Светим Духом. И догоди се да он поверова ре-чима мојим.

18. Али, гле, Ламан и Лемуило не хтедоше да послушају речи моје, а ја, а ожалостивши се због тврдоће срца њихових, завапих Господу за њих.

19. И догоди се да ми Господ прозбори, говорећи: Благосло-вен си Нефи због а вере своје, јер си ме марљиво тражио са смер-ношћу срца.

20. И уколико будеш држао заповести моје, а напредоваћеш и бићеш одведен у б земљу обе-ћања. Да, и то у земљу коју за тебе припремих. Да, земљу која је изабрана међу свим другим земљама.

21. И уколико се браћа твоја побуне против тебе, биће а ис-

кључени из присуства Господ-њег.

22. А ти, уколико будеш држао заповести моје, учинићу да бу-деш а владар и учитељ браћи сво-јој.

23. Јер гле, у тај дан у који се побуне против мене, а проклећу их, и то проклетством тешким, те неће имати моћ над потом-ством твојим, осим ако се и оно не побуни против мене.

24. А буде ли тако, те се они побуне против мене, ови ће бити а бич потомству твоме, да га б подстакну да ме се сете.

ПОГЛАВЉЕ 3.

Повратак Лехијевих синова у Јерусалим ради добијања месинганих плоча – Лаван одбија да преда плоче – Нефи подстиче и храбри своју браћу – Лаван краде њихову својину и покушава да их погуби – Ламан и Лемуило ударају Нефија и Сама и бивају укорени од стране анђела. Око 600–592 год. пре Христа.

И догоди се да се ја, Нефи, на-кон разговора са Господом, вра-тих у шатор оца свога.

2. И догоди се да ми он про-збори говорећи: Гле, усних а сан

16 а всп Тајне Божје. б Пс 8:4;

Алма 17:10; УиЗ 5:16. всп Откривење.

в 1 Цар 18:37; Алма 5:7.

г 1 Не 11:5. д всп Отац, смртни;

Пророк. 18 а Алма 31:24;

3 Не 7:16. 19 а 1 Не 7:12; 15:11. 20 а ИНа 1:7;

1 Не 4:14; Мос 1:7.

б Понз 33:13–16; 1 Не 5:5; 7:13; Мојсије 7:17–18. всп Обећана земља.

21 а 2 Не 5:20–24; Алма 9:13–15; 38:1.

22 а Пос 37:8–11; 1 Не 3:29.

23 а Понз 11:28; 1 Не 12:22–23; УиЗ 41:1.

24 а ИНа 23:13; Суд 2:22–23.

б 2 Не 5:25.3 2 а всп Сан.

61. НЕФИ 3:3–17

у ком ми Господ заповеди да се ти и браћа твоја морате вратити у Јерусалим.

3. Јер гле, Лаван има јеврејски запис, а и а родословље предака мојих, а они су урезани на ме-синганим плочама.

4. Стога ми Господ заповеди да ти и браћа твоја пођете у кућу Лаванову и затражите записе те их донесете овамо у пустињу.

5. И ево, гле, браћа твоја гун-ђају говорећи да је тешко оно што од њих захтевам. Али гле, не захтевам то од њих ја, него је то заповест Господња.

6. Зато, иди, сине мој, и бићеш повлашћен код Господа, јер а ниси гунђао.

7. И догоди се да ја, Нефи, ре-кох оцу своме: Поћи а ћу и учи-нити оно што ми Господ запо-веди, јер знам да Господ не даје б заповести деци човечјој ако им не в припреми пут да изврше оно што им заповеда.

8. И догоди се да кад отац мој чу те речи, веома се обрадова, јер знаше да бејах благословен од Господа.

9. А ја, Нефи, и браћа моја, упутисмо се пустињом са шато-рима својим да бисмо се попели у земљу јерусалимску.

10. И догоди се да кад доспе-смо до земље јерусалимске, ја и

браћа моја међусобно се дого-варасмо.

11. И а бацисмо коцку – ко ће од нас поћи у кућу Лаванову. И до-годи се да коцка паде на Ламана, те Ламан пође у кућу Лаванову и разговараше са њим док он се-ђаше у кући својој.

12. И затражи од Лавана за-писе који беху урезани на ме-синганим плочама, које садржа-ваху а родословље оца мога.

13. И гле, догоди се да се Лаван расрди, те га отера од себе и не хтеде да му да записе. Стога му каза: Гле, ти си разбојник и ја ћу те погубити!

14. Али, Ламан побеже од њега и исприча нам о ономе што Ла-ван беше учинио. И ми се веома ражалостисмо те браћа моја спремаху да се врате к оцу на-шем у пустињу.

15. Али, гле, ја им рекох: Тако жив био Господ и живи били ми, нећемо силазити оцу нашем у пустињу све док не извршимо оно што нам Господ заповеди.

16. Стога, будимо верни у др-жању заповести Господњих. Си-ђимо, дакле, у земљу а баштине оца нашег, јер, гле, он остави злато и сребро и богатства сва-коврсна. А све то учини ради б заповести Господњих.

17. Знаше, наиме, да Јерусалим 3 а 1 Не 5:14. 6 а всп Подржавање

црквених вођа. 7 а 1 Сам 17:32;

1 Цар 17:11–15. всп Вера; Послушност,

послушан, послушати.

б всп Заповести Божје. в Пос 18:14;

Фил 4:13; 1 Не 17:3, 50; УиЗ 5:34.

11 а Нем 10:34; Дела 1:26.

12 а 1 Не 3:3; 5:14. 16 а 1 Не 2:4. б 1 Не 2:2; 4:34.

7 1. НЕФИ 3:18–31

мора бити а уништен због опако-сти људи.

18. Јер, гле, а одбацише они речи пророка. Стога, када би отац мој боравио у земљи по-што му беше б заповеђено да из земље побегне, гле, и он би та-кође страдао. Стога, свакако мора побећи из земље.

19. И гле, мудрост је по Богу да се домогнемо тих а записа, да можемо сачувати за децу своју језик очева својих;

20. А и да бисмо могли а сачу-вати за њих речи које изгово-рише уста свих светих пророка које им беху предаване Духом и моћу Божјом, од постанка света па све до садашњег времена.

21. И догоди се да таквим ре-чима наговарах браћу своју да буду верни у држању заповести Божјих.

22. И догоди се да сиђосмо у земљу баштине своје, и скупи-смо а злато своје и сребро своје и драгоцености своје.

23. А кад то скуписмо, поново се попесмо до куће Лаванове.

24. И догоди се да уђосмо к Лавану и затражисмо од њега да нам преда записе урезане на а месинганим плочама, за које бисмо му дали злато своје и сребро своје и све драгоцено-сти своје.

25. И догоди се да кад Лаван

беше видео иметак наш и да је он силно велик, а полакоми се на њега, тако да нас истера напоље и посла слуге своје да нас погубе, како би се домогао иметка на-шег.

26. И догоди се да побегосмо пред слугама Лавановим и мо-расмо оставити иметак свој, те он паде у руке Лаванове.

27. И догоди се да побегосмо у пустињу, а слуге Лаванове нас не сустигоше, те се сакрисмо у распуклину стене.

28. И догоди се да се Ламан ра-срди на мене, а и на оца мога, али и Лемуило, јер он послуша речи Ламанове. Стога Ламан и Лемуило изговорише многе а те-шке речи нама, млађој браћи својој, а и шибом нас удараху.

29. И догоди се да док нас ши-бом удараху, гле, а анђео Го-сподњи дође и стаде пред њих и прозбори им говорећи: Зашто шибом ударате млађег брата свога? Не знате ли да га Господ изабра да буде б владар над вама и то због безакоња ваших? Гле, поново ћете се вратити у Јеруса-лим, а Господ ће предати Лавана у руке ваше.

30. И пошто нам преста гово-рити, а анђео отиде.

31. А кад анђео отиде, Ламан и Лемуило опет почеше да а гун-ђају, говорећи: Како је могуће

17 а 2 Дн 36:16–20; Јер 39:1–9; 1 Не 1:13.

18 а всп Побуна. б 1 Не 16:8. 19 а Омни 1:17;

Мос 1:2–6.

20 а всп Света писма – Света писма која су сачувана.

22 а 1 Не 2:4. 24 а 1 Не 3:3. 25 а всп Жудети.

28 а 1 Не 17:17–18. 29 а 1 Не 4:3; 7:10.

всп Анђели. б 1 Не 2:22. 30 а 1 Не 16:38. 31 а всп Гунђати.

81. НЕФИ 4:1–11

да Господ преда Лавана у руке наше? Гле, моћан је човек и пе-десеторицом може заповедати, да, и чак педесеторицу може по-губити, а како ли неће нас?

ПОГЛАВЉЕ 4.

Нефи убија Лавана по наредби Господњој а затим варком добија месингане плоче – Зорам одлучује да се придружи Лехијевој породици у пустињи. Око 600–592 год. пре Христа.

И догоди се да прозборих браћи својој, говорећи: Пођимо опет горе у Јерусалим и будимо а верни у држању заповести Го-сподњих, јер гле, моћнији је Он од целе земље, како онда неће бити б моћнији од Лавана и ње-гове педесеторице, да, или чак од његових десетак хиљада.

2. Зато, вратимо се горе. Бу-димо а снажни попут б Мојсија, јер он заиста проговори водама в Црвеног мора и оне се разде-лише тамо- амо и очеви наши пређоше из сужањства по сувој земљи, а војске фараонове иђаху за њима и утопише се у водама Црвеног мора.

3. Ево, гле, знате да је то исти-нито, а знате и да вам а анђео го-вораше. Зар можете, стога, сум-њати? Вратимо се горе, Господ је кадар да нас избави исто као

и очеве наше, а Лавана уништи попут Египћана.

4. Док говорах те речи, они још беху гневни и још увек гун-ђаху. Ипак, иђаху за мном док не стигосмо пред зидине јеру-салимске.

5. А то беше ноћу и ја наредих да се сакрију изван зидина. Када се сакрише, ја, Нефи, ушуњах се у град и пођох према кући Ла-вановој.

6. И бејах Духом а вођен, не б знајући унапред шта треба да чиним.

7. Ипак, пођох даље и пошто се приближих кући Лавановој, спазих неког човека и он паде на земљу пред мене, јер беше пијан од вина.

8. А кад му приђох, открих да то беше Лаван.

9. И спазих а мач његов, те га из-вукох из корица његових, а бал-чак му беше од чистога злата, а израда му беше нарочито фина и видех да му је оштрица од нај-драгоценијег челика.

10. И догоди се да бејах а наг-нан Духом да убијем Лавана. Али рекох у срцу своме: Ни-када, ниједном, не пролих крв човечју. И устукнух и пожелех да га не погубим.

11. А Дух ми поново рече: Гле, а Господ га предаде у руке твоје. Да, и ја знадох такође да ми он

4 1 а всп Вера; Храброст, храбар.

б 1 Не 7:11–12. 2 а Понз 11:8. б всп Мојсије. в Изл 14:21;

1 Не 17:26; Мос 7:19.

3 а 1 Не 3:29–31; 7:10. 6 а всп Надахнуће,

надахнути; Свети Дух.

б Јев 11:8. 9 а 2 Не 5:14;

УиЗ 17:1. 10 а Алма 14:11. 11 а 1 Сам 17:41–49.

9 1. НЕФИ 4:12–28

настојаше одузети живот. Да, и не хтеде да послуша заповести Господње, а уз то нам и иметак беше б узео.

12. И догоди се да ми Дух по-ново рече: Погуби га, јер Господ га предаде у руке твоје.

13. Гле, Господ а погубљује б опаке да спроведе своје пра-ведне намере. в Боље је да један човек страда, него да један на-род ишчезне и страда у невери.

14. И ево, кад ја, Нефи, чух те речи, сетих се речи Господњих које ми говораше у пустињи, говорећи: а Уколико потомство твоје буде држало б заповести моје, в напредоваће у г земљи обе-ћања.

15. Да, и уз то помислих да не би могли да држе заповести Го-сподње по закону Мојсијевом ако закона немају.

16. А знадох, такође, да је а за-кон урезан на месинганим пло-чама.

17. И опет, знадох да Господ, тога ради, беше предао Лавана у руке моје, како бих се домо-гао записа према заповестима Његовим.

18. Зато послушах глас Духа, те ухватих Лавана за косу и одрубих му главу а мачем њего-вим.

19. А кад му одрубих главу ма-чем његовим, узех одећу Лава-

нову па је навукох на тело своје, да, и то сву, а оклоп његов при-пасах око бокова својих.

20. А кад то обавих, упутих се ка ризници Лавановој. И док се кретах према ризници Лавано-вој, гле, видех а слугу Лавановог који имаше кључеве од ризнице. И гласом Лавановим наредих му да пође са мном у ризницу.

21. А он ме сматраше господа-рем својим, Лаваном, јер беше видео одећу и мач опасан око бокова мојих.

22. И говораше ми о стареши-нама јеврејским, знајући да го-сподар његов, Лаван, беше ноћу напољу са њима.

23. А ја му говорах као да сам Лаван.

24. И говорах му, такође, да ћу урезе, који су на а месинганим плочама, понети својој старијој браћи која беху изван зидина.

25. И њему, исто тако, наредих да пође за мном.

26. А он, мислећи да говорим о браћи из цркве и да сам заиста онај Лаван ког погубих, пође, стога, за мном.

27. И много пута ми говораше о старешинама јеврејским, док иђах к браћи својој која беху из-ван зидина.

28. И догоди се да кад ме Ла-ман угледа, веома се уплаши, а тако и Лемуило и Сам. И они

11 б 1 Не 3:26. 13 а 1 Не 17:33–38;

УиЗ 98:31–32. б всп Опак, опакост. в Алма 30:47. 14 а Омни 1:6;

Мос 2:22; Етер 2:7–12.

б всп Заповести Божје. в 1 Не 2:20. г 1 Не 17:13–14;

Јаков 2:12.

16 а всп Закон Мојсијев. 18 а 1 Сам 17:51. 20 а 2 Не 1:30. 24 а 1 Не 3:12, 19–24;

5:10–22.

101. НЕФИ 4:29–5:2

побегоше из присуства мога јер мишљаху да је то Лаван и да ме он погуби, те да настоји да оду-зме и њихове животе.

29. И догоди се да викнух за њима и они ме чуше. Стога престаше да беже из присуства мога.

30. И догоди се да кад слуга Лаванов беше видео браћу моју, поче да дрхти и хтеде да утекне преда мном и врати се у град Је-русалим.

31. И ево, ја, Нефи, како бејах човек крупног стаса, а уз то при-мих много а снаге од Господа, зграбих стога слугу Лавановог и држах га да не би побегао.

32. И догоди се да му рекох, буде ли моје речи послушао, тако жив био Господ и жив био ја, тако ћемо му, буде ли послу-шао речи наше, живот поште-дети.

33. И рекох му, и то под а закле-твом, да се не мора бојати, да ће бити слободан човек попут нас, сиђе ли у пустињу са нама.

34. И уз то му рекох, говорећи: Господ нам заиста а заповеди да то учинимо, па зар да не будемо марљиви у држању заповести Господњих? Зато, сиђеш ли са нама у пустињу оцу моме, има-ћеш место код нас.

35. И догоди се да се а Зорам охрабри због речи које му рекох. Ево, Зорам беше име слугино, и он обећа да ће сићи у пустињу

к оцу нашем. Да, и закле нам се да ће одсад остати уз нас.

36. Ево, желесмо да остане са нама због тога да Јевреји не би сазнали за наш бег у пустињу, како нас не би гонили и уни-штили.

37. И догоди се да кад нам се Зорам а закле, наш страх у по-гледу њега нестаде.

38. И догоди се да узесмо ме-сингане плоче и слугу Лавано-вог и одосмо у пустињу, и запу-тисмо се ка шатору оца нашега.

ПОГЛАВЉЕ 5.

Сарија приговара Лехију – Обоје се радују повратку својих синова – Они приносе жртве – Месингане плоче садрже записе Мојсија и пророка – Плоче откривају Лехија као Јосифовог потомка – Лехи пророкује о свом потомству као и о чувању плоча. Око 600–592 год. пре Христа.

И догоди се да кад сиђосмо у пустињу к оцу нашем, гле, ис-пуни се он радошћу, а и мајка моја, а Сарија, веома се обрадова, јер нас она заиста оплакиваше;

2. Јер сматраше да бејасмо страдали у пустињи, а и беше приговарала оцу моме гово-рећи му да је видовит човек, рекавши: Гле, извео си нас из земље баштине наше и синова мојих нема више, а и ми стра-дамо у пустињи.

31 а Мос 9:17; Алма 56:56.

33 а всп Заклетва. 34 а 1 Не 2:2; 3:16.

35 а 1 Не 16:7; 2 Не 5:5–6. всп Зорам, Зорамци.

37 а ИНа 9:1–21;

Проп 5:4. всп Заклетва.

5 1 а всп Сарија.

11 1. НЕФИ 5:3–14

3. И таквим речима мајка моја беше приговарала оцу моме.

4. И беше се догодило да јој отац мој прозбори, говорећи: Знам да сам а видовит човек јер да у б виђењу не видех дела Божја не бих познао доброту Божју, него бих остао у Јерусалиму и страдао са браћом својом.

5. Али, гле, стекох а земљу обе-ћања, због чега се заиста раду-јем. Да, и б знам да ће Господ избавити синове моје из руку Лаванових и опет их довести к нама, доле у пустињу.

6. И таквим речима отац мој, Лехи, крепљаше мајку моју, Са-рију, у погледу нас, док путова-смо пустињом ка земљи јеруса-лимској, да се домогнемо записа јеврејских.

7. А кад се вратисмо шатору оца мога, гле, радост њихова беше потпуна и мајка се моја утеши.

8. И она прозбори рекавши: Сад са сигурношћу знам да Го-спод а заповеди мужу моме да побегне у пустињу. Да, а и са сигурношћу знам да Господ за-штити синове моје и избави их из руку Лаванових и даде им моћ како би б извршили оно што

им Господ беше заповедио. И та-квим речима она говараше.

9. И догоди се да се радоваху веома, те принеше а приносе и жртве паљенице Господу и да-доше б хвалу Богу Израеловом.

10. А кад исказаше хвале Богу Израеловом, отац мој, Лехи, узе записе који беху урезани на а ме-синганим плочама, те их стаде истраживати од почетка.

11. И опази да оне садрже пет а књига Мојсијевих, које дају из-вештај о стварању света, као и о Адаму и Еви, који беху наши први родитељи;

12. А и а запис о Јеврејима, од постанка, чак до почетка вла-давине Седекије, цара Јудиног;

13. А и пророштва светих про-рока од постанка, чак до по-четка владавине а Седекије, а и многа пророштва изговорена устима б Јеремијиним.

14. И догоди се да отац мој, Лехи, на а месинганим плочама нађе и родословље очева својих. Знаше, стога, да је потомак б Јо-сифов, да, и то оног Јосифа који беше син в Јаковљев, који беше г продат у Египат и који беше д са-чуван руком Господњом, како

4 а 1 Не 2:11. б 1 Не 1:8–13.

всп Виђење. 5 а 1 Не 2:20;

18:8, 22–23. всп Обећана земља.

б всп Вера. 8 а 1 Не 2:2. б 1 Не 3:7. 9 а Мос 2:3;

3 Не 9:19–20. всп Закон Мојсијев.

б всп Захвалан,

захвалити, захваљивање.

10 а 1 Не 4:24, 38; 13:23. всп Месингане плоче.

11 а 1 Не 19:23. всп Петокњижје.

12 а 1 Дн 9:1. всп Света писма.

13 а 2 Цар 24:18; Јер 37:1.

б Јездра 1:1; Јер 36:17–32;

1 Не 7:14; Хел 8:20.

14 а 1 Не 3:3, 12. всп Месингане плоче.

б 2 Не 3:4; Алма 10:3. всп Јосиф, син Јаковљев.

в всп Јаков, син Исаков.

г Пос 37:29–36. д Пос 45:4–5.

121. НЕФИ 5:15–6:6

би могао сачувати оца свога, Ја-кова, и све укућане његове да не страдају од глади.

15. И а изведе их из сужањства, и из земље египатске, исти Бог који их сачува.

16. И тако отац мој, Лехи, от-кри родословље очева својих. А и Лаван беше потомак а Јосифов, стога он и очеви његови вођаху записе.

17. И ево, кад отац мој беше видео све ово, беше испуњен Духом и поче пророковати о потомству своме –

18. Да ће ове месингане плоче допрети до свих народа, колена, језика и људи који буду од по-томства његовог.

19. Он, дакле, рече да ове ме-сингане плоче неће а никада про-пасти, нити ће икада временом потамнети. И пророкова много тога о потомству своме.

20. И догоди се да до тада ја и отац мој држасмо заповести које нам Господ заповеди.

21. И домогосмо се записа за које нам Господ заповеди и ис-траживасмо их и открисмо да су они пожељни, да, и то од велике а вредности за нас, толико д�