Okeani i moraOkeani i mora

Branko Branko GvokaGvoka

OkeaniOkeani (Okeanos, grčki bog mora) pokrivaju skoro tri  (Okeanos, grčki bog mora) pokrivaju skoro tri četvrtine (71%)četvrtine (71%)

površine Zemlje. Svetski okean je podeljen površine Zemlje. Svetski okean je podeljen kontinentimakontinentima na na

AtlantskiAtlantski okeanokean

IndijskiIndijski okeanokean

TihiTihi okeanokean

ArktičkiArktički okeanokean ii

JužniJužni okeanokean (službeno (službeno priznat 2000. godine) , mada priznat 2000. godine) , mada neke kulture ne prihvataju ovu podelu Južnog neke kulture ne prihvataju ovu podelu Južnog okeana i smatraju da je SVETSKI OKEAN podeljen na okeana i smatraju da je SVETSKI OKEAN podeljen na 4 okeana.4 okeana.

PPovršina svetskog okeana je 361 milion kvadratnih ovršina svetskog okeana je 361 milion kvadratnih kilometarakilometara, , sa prosečnomsa prosečnom dubinom od 3790 metara. Ovde dubinom od 3790 metara. Ovde nisu uključena mora koja nisunisu uključena mora koja nisu povezana sa okeanom, kao povezana sa okeanom, kao

što je što je Kaspijsko moreKaspijsko more..

Okean TetisOkean TetisOkean TetisOkean Tetis je bivši je bivši ((mezozojskamezozojska era) era) okean okean

koji je postojao između kontinenata koji je postojao između kontinenata GondvaneGondvane i  i LaurazijeLaurazije pre otvaranja  pre otvaranja IndijskogIndijskog okeanaokeana. . Od njega su nastali Crno, Aralsko i Od njega su nastali Crno, Aralsko i Kaspijsko more.Kaspijsko more.

Koristeći se fosilnim ostacima sa Alpa i Afrike, Koristeći se fosilnim ostacima sa Alpa i Afrike, otkriveno je da poticu iz plitkih mora, sto je i otkriveno je da poticu iz plitkih mora, sto je i dokaz za postojanje mora/okeana kojeg su dokaz za postojanje mora/okeana kojeg su nazvali po grčkoj boginji Tetis ( žena nazvali po grčkoj boginji Tetis ( žena Okeanosa)Okeanosa)

Svojstva OkeanaSvojstva Okeana

Količina vode u Okeanima i morima toliko je velika da bi Količina vode u Okeanima i morima toliko je velika da bi Zemljina površina kada bi se pretvorila u glatku kuglu, bez Zemljina površina kada bi se pretvorila u glatku kuglu, bez topografije, bila potpuno prekrivena morskom vodom topografije, bila potpuno prekrivena morskom vodom dubokom otprilike 2500 metara. Život se najpre razvio u dubokom otprilike 2500 metara. Život se najpre razvio u okeanima, a danas oni podržavaju golemu raznolikost vrsta okeanima, a danas oni podržavaju golemu raznolikost vrsta u rasponu od mikroskopskih organizama do najveće u rasponu od mikroskopskih organizama do najveće životinje na svetu, plavog kita. Okeani su i pokretačka sila životinje na svetu, plavog kita. Okeani su i pokretačka sila koja gorivom opskrbljuje svetsku klimu, menja je, a u tom koja gorivom opskrbljuje svetsku klimu, menja je, a u tom procesu širom planeta prenose goleme količine energije procesu širom planeta prenose goleme količine energije koja potiče od Sunca. Svetski okeani sadrže oko 1,35 koja potiče od Sunca. Svetski okeani sadrže oko 1,35 milijardi kubnih kilometara morske vode, ali ta golema milijardi kubnih kilometara morske vode, ali ta golema količina nije jednoobrazna, nego se razlikuje po nekoliko količina nije jednoobrazna, nego se razlikuje po nekoliko fizičkih svojstava, među kojima su temperatura, slanost, fizičkih svojstava, među kojima su temperatura, slanost, pritisak i nivo osvetljenosti.pritisak i nivo osvetljenosti.

SVETLO SVETLO • Svetlo može dopreti duboko kroz okeansku vodu ali stepen boje Svetlo može dopreti duboko kroz okeansku vodu ali stepen boje

svetlosti prodiru do raznih dubina. Belo svetlo, kao što je sunčevo, svetlosti prodiru do raznih dubina. Belo svetlo, kao što je sunčevo, sadrži mešavinu sadrži mešavinu talasnihtalasnih dužina u rasponu od crvene i narandzaste dužina u rasponu od crvene i narandzaste (duga frekvencija) na jednom kraju spektra, do plave i ljubičaste (duga frekvencija) na jednom kraju spektra, do plave i ljubičaste (kratke) na drugom. Okeanska voda snažno upija duže (kratke) na drugom. Okeanska voda snažno upija duže talasnetalasne dužine, dužine, dok je količina vrlo kratke svetlosne frekvencije (ljubičasta) u sunčevoj dok je količina vrlo kratke svetlosne frekvencije (ljubičasta) u sunčevoj svetlosti mala. Posledica je to da u plavom području spektra vrlo malo svetlosti mala. Posledica je to da u plavom području spektra vrlo malo svetlosti dopire dalje od 45 metara dubine, pa ronioci koji silaze u to svetlosti dopire dalje od 45 metara dubine, pa ronioci koji silaze u to područje sve vide u plavosivoj boji. Ispod dubine od oko 200 metara čak područje sve vide u plavosivoj boji. Ispod dubine od oko 200 metara čak i ta plava svetlost biva upijena, pa je okean gotovoi ta plava svetlost biva upijena, pa je okean gotovo mračan. Kako se mračan. Kako se oslanjaju na svetlost da bi vršili fotosintezu, fitoplanktoni su ograničeni oslanjaju na svetlost da bi vršili fotosintezu, fitoplanktoni su ograničeni na gornje slojeve okeana, šta, opet, utiče na raspodelu drugih morskih na gornje slojeve okeana, šta, opet, utiče na raspodelu drugih morskih organizama. Malorganizama. Malii je broj organizama koji žive u dubini koji su u stanju je broj organizama koji žive u dubini koji su u stanju dada proizv proizveduedu vlastit vlastituu svetlo svetlostst. .

SLANOSTSLANOST• Slanost ili salinitet okeana u proseku iznosi 35 grama soli po litri (1000 Slanost ili salinitet okeana u proseku iznosi 35 grama soli po litri (1000

grama) vode, a često se izražava kao 35 dpl (delova po litri). Ta je grama) vode, a često se izražava kao 35 dpl (delova po litri). Ta je koncentracija različita – najveća je na površini toplih mora, zbog koncentracija različita – najveća je na površini toplih mora, zbog isparavanja vode sa površine, a najniža je u polarnim okeanima, blizu isparavanja vode sa površine, a najniža je u polarnim okeanima, blizu ušća reka, gde je visoki priliv slatke vode. So u okeanima izvorno potiče ušća reka, gde je visoki priliv slatke vode. So u okeanima izvorno potiče od minerala koji su se, u kišnici, rastvorili od stena , a onda su ih reke od minerala koji su se, u kišnici, rastvorili od stena , a onda su ih reke prenele u more. Rastvorena so postoji u obliku jona (čestica s nabojem), prenele u more. Rastvorena so postoji u obliku jona (čestica s nabojem), a najvažniji su joni natrijuma, hlorida, magnezijuma i sulfata, iako, u a najvažniji su joni natrijuma, hlorida, magnezijuma i sulfata, iako, u manjim količinama, ima i mnogo drugih.manjim količinama, ima i mnogo drugih.

PRITISAKPRITISAKJedinica kojom okeanografi mere pritisak zove se bar(jedan bar iznosi 100 hiljada Jedinica kojom okeanografi mere pritisak zove se bar(jedan bar iznosi 100 hiljada njutna po kvadratnom metru). Na morskoj su površini svi predmeti ponjutna po kvadratnom metru). Na morskoj su površini svi predmeti poddložni ložni atmosferskom pritisku koji u proseku iznosi oko jedan bar. Pod vodom se pritisak atmosferskom pritisku koji u proseku iznosi oko jedan bar. Pod vodom se pritisak povećava u povećava u razmerirazmeri od oko jednog bara na svakih 10 metara povećanjem dubine, od oko jednog bara na svakih 10 metara povećanjem dubine, zbog težine vode koja gore leži. To znači da je na dubini od 90 metara sveukupni zbog težine vode koja gore leži. To znači da je na dubini od 90 metara sveukupni pritisak 10 bara, ili 10 puta veći nego na površini, dok je na 4 kilometra dubine pritisak 10 bara, ili 10 puta veći nego na površini, dok je na 4 kilometra dubine više od 400 puta veći nego na površini.više od 400 puta veći nego na površini.

ZVUKZVUKZvuk u morskoj vodi putuje dalje i brže nego Zvuk u morskoj vodi putuje dalje i brže nego vazduhomvazduhom, a brzina u morskoj vodi , a brzina u morskoj vodi mu je oko 1500 metara u sekundi, odprilike 4 puta brže nego mu je oko 1500 metara u sekundi, odprilike 4 puta brže nego vazduhomvazduhom. . Smanjenjem temperature smanjuje se i brzina, a povećava sa povećanjem Smanjenjem temperature smanjuje se i brzina, a povećava sa povećanjem pritiska(dubine) vode. Učinci pritiska(dubine) vode. Učinci velikihvelikih razlika u temperaturi i pritisku na brzinu razlika u temperaturi i pritisku na brzinu zvuka znače da se u većini okeanskih područja sloj najmanje brzine zvuka nalazi zvuka znače da se u većini okeanskih područja sloj najmanje brzine zvuka nalazi na dubini od oko 1000 metara. Taj se sloj zove kanal SOFARna dubini od oko 1000 metara. Taj se sloj zove kanal SOFAR i i služi tome da se služi tome da se ljudi koji koriste hidro-akustične i sonarne slušne naprave mogu sporazumevati ljudi koji koriste hidro-akustične i sonarne slušne naprave mogu sporazumevati pod vodom a smatra se da ga koriste kitovi i delfini.pod vodom a smatra se da ga koriste kitovi i delfini.

TEMPERATURATEMPERATURAU tropskim i subtropskim područjima jaka sunčeva toU tropskim i subtropskim područjima jaka sunčeva toplotaplota zagr zagreeva donji dva donji deoeo okeana pa nastaje široka vodena traka s temperaturama višim od 25 stepeni. okeana pa nastaje široka vodena traka s temperaturama višim od 25 stepeni. Ispod povšine, od dubine oko 300 metara do oko 1000 metara temperatura naglo Ispod povšine, od dubine oko 300 metara do oko 1000 metara temperatura naglo pada na odprilike 8-10 stepeni. To područje naglog pada nazvano je termoklima. pada na odprilike 8-10 stepeni. To područje naglog pada nazvano je termoklima. U višim širinama i polarnim okeanima povšinske temperatureU višim širinama i polarnim okeanima povšinske temperature se se kreću u rasponu kreću u rasponu od 0-5 stepeni. od 0-5 stepeni.

..

Atlantski okeanAtlantski okeanАтлантски океанАтлантски океан је други је други попо величини величини океанокеан, заузимајући , заузимајући отприлике једну петину отприлике једну петину ЗемљинеЗемљине површине. Назив океана, потиче  површине. Назив океана, потиче из из грчкегрчке митологијемитологије, и значи „, и значи „АтласовоАтласово  мореморе“. Атлантски океан “. Атлантски океан је од севера према југу издужени је од севера према југу издужени базен у облику слова С, кога се у базен у облику слова С, кога се у подручју подручју екваторскихекваторских  противструјапротивструја на приближно 8°  на приближно 8° северне ширине може поделити северне ширине може поделити на северни и јужни деона северни и јужни део. . . На . На западу га окружују западу га окружују СевернаСеверна и  и ЈужнаЈужна АмерикаАмерика, на истоку , на истоку ЕвропаЕвропа и  и АфрикаАфрика, а преко , а преко АрктичкогАрктичког океанаокеана на северу и  на северу и ДракеовогДракеовог пролазапролаза на југу повезан је са  на југу повезан је са ТихимТихим океаномокеаном. Од . Од 19141914. године . године постоји и веза са Пацификом постоји и веза са Пацификом кроз кроз ПанамскиПанамски каналканал

Atlantski okeanAtlantski okean

ObalaObala AtlantskogAtlantskog okeanaokeana jeje razvedenarazvedena, , sasa brojnimbrojnim zalivimazalivima i i morimamorima, , uključujućiuključujući KaripskoKaripsko moremore, , MeksičkiMeksički zalivzaliv, , SredozemnoSredozemno moremore, , CrnoCrno moremore, , SevernoSeverno moremore, , BaltičkoBaltičko moremore, , NorveškoNorveško moremore ii VedelovoVedelovo moremore..

Atlantski okeanAtlantski okean

Atlantski okean je najmlađi okean na planeti. Pre Atlantski okean je najmlađi okean na planeti. Pre oko petnaest milionaoko petnaest milionagodina predstavljao je samo vodeno prostranstvo godina predstavljao je samo vodeno prostranstvo ograničene veličine koje seograničene veličine koje sepojavilo kao rezultat podele nekadašnjeg pojavilo kao rezultat podele nekadašnjeg kontinenta Pangeje.kontinenta Pangeje.

• •Najveća dubina:Najveća dubina:rov Milvoki 8648 m, deo Portorikanskog rova rov Milvoki 8648 m, deo Portorikanskog rova

KLIMAKLIMAVrlo raznolika. Temperatura na površini vode: 25° Vrlo raznolika. Temperatura na površini vode: 25° C na Ekvatoru, 28° C u Meksičkom zalivu. Velike C na Ekvatoru, 28° C u Meksičkom zalivu. Velike količine kiše nad celom površinom okeana. količine kiše nad celom površinom okeana.

Морска струјаМорска струја је прогресивно кретање  је прогресивно кретање воденеводене масе у  масе у моримаморима и океанима,  и океанима, условљено различитим силама. Струје условљено различитим силама. Струје настају услед трења ветра о површину настају услед трења ветра о површину мора, услед неравномерног мора, услед неравномерног распореда температуре и салинитета распореда температуре и салинитета воде, нагиба нивоа воде и сл. Према воде, нагиба нивоа воде и сл. Према физичко-хемијским својствима морске физичко-хемијским својствима морске струје се деле на: хладне и топле. струје се деле на: хладне и топле. Golfska struja je topla, brza morska struja Golfska struja je topla, brza morska struja u Atlantiku. Deo je globalne u Atlantiku. Deo je globalne termohalinske cirkulacije. Jedan njen deo termohalinske cirkulacije. Jedan njen deo započinje u Meksičkom zalivu kao započinje u Meksičkom zalivu kao Floridska, a severno od Bahama spaja se Floridska, a severno od Bahama spaja se s Antilskom strujom i od tog mesta se s Antilskom strujom i od tog mesta se naziva Golfskom strujom. Jedno vreme naziva Golfskom strujom. Jedno vreme sledi obalu SADa, da bi oko sledi obalu SADa, da bi oko Newfoundlanda skrenula na istok preko Newfoundlanda skrenula na istok preko Atlantika.Atlantika.

Na svom putu prema severu, topla voda Na svom putu prema severu, topla voda golfske struje isparava, i time joj raste golfske struje isparava, i time joj raste salinitet. Hlade je vetrovi koji duvaju uz salinitet. Hlade je vetrovi koji duvaju uz površinu i izazivaju isparavanje.površinu i izazivaju isparavanje.

Atlantski okeanAtlantski okean

Atlantski okeanAtlantski okean

tropski cikloni (uragani) razvitropski cikloni (uragani) razvijaju sejaju se od obale Afrike u od obale Afrike u blizini Zelenortskblizini Zelenortskihih ostrva i pomeraju ostrva i pomeraju se se prema zapadu prema zapadu u Karipsko moreu Karipsko more.. UUraganraganii mo mogugu da da se pojavese pojave od maja od maja do decembra, ali su najčešćdo decembra, ali su najčešćii od avgusta do novembra od avgusta do novembra. . Uragani su tropski cikloni s vjetrom bržim od 119km/h. Na Uragani su tropski cikloni s vjetrom bržim od 119km/h. Na sjevernoj hemisferi se vrte suprotno kazaljki na satu, a na južnoj u sjevernoj hemisferi se vrte suprotno kazaljki na satu, a na južnoj u smjeru kazaljke na satu. Lako se uočavaju na satelitskim snimkama, smjeru kazaljke na satu. Lako se uočavaju na satelitskim snimkama, prepoznaju se po intenzivnom kružnom gibanju oko središta. prepoznaju se po intenzivnom kružnom gibanju oko središta. Uragani mogu živjeti i po nekoliko tjedana iznad tople vode, no čim Uragani mogu živjeti i po nekoliko tjedana iznad tople vode, no čim dođu nad hladnije more ili nad kopno, brzo gube snagu. dođu nad hladnije more ili nad kopno, brzo gube snagu.

Atlantski okeanAtlantski okeanUragani,Uragani, nastaju u toku nekoliko dana nastaju u toku nekoliko dana

iznad ogromnih površina tople iznad ogromnih površina tople vode na okeanskoj pučini. Kako se vode na okeanskoj pučini. Kako se oluja okreće, tako izvlači toplotu iz oluja okreće, tako izvlači toplotu iz mora i koristi je kao svoje mora i koristi je kao svoje pogonsko gorivo. U zavisnosti od pogonsko gorivo. U zavisnosti od toplote vode i količine tople vode toplote vode i količine tople vode je i snaga oluje i mogućnost da se je i snaga oluje i mogućnost da se ona pretvori u uragan. Velike ona pretvori u uragan. Velike oluje, kakva je u početku bila i oluje, kakva je u početku bila i "Katrina", zahtevaju temperaturu "Katrina", zahtevaju temperaturu površine morske vode od oko 26 površine morske vode od oko 26 stepeni. Ako se uzme u obzir da je stepeni. Ako se uzme u obzir da je opšte prihvaćena činjenica da opšte prihvaćena činjenica da povećanje globalne temperature povećanje globalne temperature atmosfere sporo, ali sigurno, utiče atmosfere sporo, ali sigurno, utiče na povećanje temperature morske na povećanje temperature morske vode, nije teško pogoditi kako ljudi vode, nije teško pogoditi kako ljudi povezuju snagu uragana sa povezuju snagu uragana sa globalnim zagrevanjem. U stvari, globalnim zagrevanjem. U stvari, stvar izgleda prilično jasno, zar stvar izgleda prilično jasno, zar ne?ne?

Tihi okeanTihi okean

TihiTihi okeanokean ( (poznatpoznat ii kaokao PacifikPacifik odod francuskogfrancuskog pacifique, pacifique, štošto znači miranznači miran) ) jeje najvećinajveći svetskisvetski okeanokean. . PokrivaPokriva trećinutrećinu površinepovršine zemljezemlje ii imaima površinupovršinu odod 179,7 179,7 milionamiliona km². km². ProtežeProteže sese odod BeringovogBeringovog moramora nana ArktikuArktiku dodo AntarktikaAntarktika nana jugujugu ii odod IndonezijeIndonezije dodo KolumbijeKolumbije. . NajvećaNajveća dubinadubina jeje nana 10.911 m 10.911 m ispodispod površinepovršine moramora, , štošto ujednoujedno predstavljapredstavlja ii navećunaveću dubinudubinu moramora nana svetusvetu..

NaNa TihomTihom okeanuokeanu postojipostoji okooko 25.000 25.000 ostrvaostrva ( (viševiše negonego uu svimsvim ostalimostalim okeanimaokeanima zajednozajedno), ), odod kojihkojih sese većinavećina nalazinalazi južnojužno odod ekvatora.ekvatora.

Tihi okeanTihi okean

Duž nepravilnih zapadnih granica Tihog okeana leže mnoga rubna mora, od kojih su najveća Koralno, Južnokinesko, Japansko, Tasmansko i Žuto more. Malajskim prolazom je spojen sa Indijskim na zapadu, kao i Magelanovim prolazom na istoku s Atlantikom. Prema severu, Beringov prolaz spaja ga sa Arktičkim okeanom.

Prolaz kroz Ognjenu zemlju, koji je dobio ime po Prolaz kroz Ognjenu zemlju, koji je dobio ime po Magelanu Magelanu poznatpoznat je je popo snažnimsnažnim olujamaolujama,,mada se mada se Magelanu pri putovanju na FilipineMagelanu pri putovanju na Filipine učiniloučinilo dada jeje TihiTihi okeanokean vrlovrlo miranmiran okeanokean, , pa mu je i dodelio takvopa mu je i dodelio takvo imeime. . IpakIpak, , nijenije uvekuvek miranmiran. . KopnoKopno raspršenoraspršeno popo TihomTihom okeanuokeanu podložnopodložno jeje vulkanskimvulkanskim erupcijamaerupcijama ii potresimapotresima. . TakoTakođđee, , brojnibrojni tajfunitajfuni počinjupočinju upravoupravo nana tomtom područjupodručju. . AliAli, , najopasnijinajopasniji susu cunamijicunamiji ( (kojikoji susu posledicaposledica podvodnihpodvodnih potresapotresa) ) sasa ogromnimogromnim talasimatalasima kojikoji uništavajuuništavaju ostrvaostrva ii gradovegradove nana svomsvom putuputu..

Tihi okeanTihi okeanMorskeMorske strujestruje nana

severnojsevernoj poluloptipolulopti uglavnomuglavnom sese krećukreću uu smerusmeru kazaljkekazaljke nana satusatu, , aa nana južnojjužnoj poluloptipolulopti obrnuto. obrnuto. Najpoznatije struje Najpoznatije struje u Tihom okeanu su: u Tihom okeanu su:

Kurošio struja, Kurošio struja, Kalifornijska struja i Kalifornijska struja i Humboldtova struja. Humboldtova struja.

Indijski okeanIndijski okean

IndijskiIndijski okeanokean jeje trećitreći popo veličiniveličini okeanokean nana svetusvetu ((posleposle AtlantskogAtlantskog okeanaokeana ii TihogTihog okeanaokeana). ). OnOn zauzimazauzima okooko 20% 20% vodenevodene površinepovršine nana ZemljiZemlji. . NaNa severuseveru sese graničigraniči sasa jugoistočnomjugoistočnom AzijomAzijom ((IndijskiIndijski potkoninentpotkoninent), ), sasa zapadazapada sasa ArabijskimArabijskim poluostrvompoluostrvom ii AfrikomAfrikom, , sasa istočneistočne stranestrane jeje MalajskiMalajski arhipelagarhipelag ii AustralijaAustralija, , aa sasa južnejužne stranestrane nalazinalazi sese JužniJužni okeanokean ( (JužniJužni polpol).).

Indijski okeanIndijski okean

Predstavlja značajnu vezu između Afrike i Azije pomorskim putem. Zbog njegove veličine, kroz istoriju nijedna nacija nije bila u stanju da ga kontroliše, sve do početka 19. veka kada je Velika Britanija kontrolisala veliki broj okolnih ostrva. Pogađaju ga zemljotresi i erupcije vulkana. Jedan od podvodnih zemljotresa krajem decembra 2004. izazvao je cunami, koji je prouzrokovao preko 275.000 ljudskih žrtava, najviše u Indoneziji.

Monsuni - prenos vaznušnik masa u niže delove atmosfere. Karakteristicni su za indijski okean. U toku letnje polovine godine okean je hladniji od kopna i gradijent vazdušnog pritiska je upravljen od okeana prema kopnu, te zato vetrovi duvaju od okeana prema kopnu. Letnji monsun, koji dolazi sa okeana je vlažan, i prouzrokuje u Indiji velike količine padavina. U periodu letnjeg monsuna u Indiji se izluči 75 - 88 % od godišnje sume padavina

Arktički ili Severni Ledeni Arktički ili Severni Ledeni OkeanOkeanSeverniSeverni ledeniledeni okeanokean, , nalazinalazi sese nana prostoruprostoru okooko SevernogSevernog

polapola, , najmanjinajmanji jeje odod petpet okeanaokeana, , ii najplićinajplići. . ObuhvataObuhvata površinupovršinu odod 13 13 milionamiliona ii 100 100 hiljadahiljada kvadratnihkvadratnih kilometarakilometara..

SkoroSkoro potpunopotpuno jeje okruženokružen sasa EvroazijomEvroazijom ii SevernomSevernom AmerikomAmerikom ii pokrivenpokriven ledomledom većimvećim delomdelom godinegodine. . TemperaturaTemperatura vodevode ii salinitetsalinitet sese periodičnoperiodično menjajumenjaju sasa topljenjemtopljenjem ii smrzavanjemsmrzavanjem ledaleda. . SalinitetSalinitet jeje najnižinajniži odod svihsvih većihvećih okeanaokeana zbogzbog malogmalog isparavanjaisparavanja, , velikogvelikog pritokapritoka svežesveže vodevode ii slabeslabe vezanostivezanosti sasa drugimdrugim okeanimaokeanima..

SmatraSmatra sese dada jeje smanjenjesmanjenje zalezaleđđeneene površinepovršine uu tokutoku letaleta ii dodo 50%. 50%.

Vegetacija i životinjski svetVegetacija i životinjski svet

BBiologija mora je grana biologije koja proučava organizme u oiologija mora je grana biologije koja proučava organizme u okkeanimaeanima i morima i morima. . Budući daBudući da postoji postoji mnog mnogoo porodic porodicaa i rodov i rodovaa životinja obuhva životinja obuhvatajući tajući vrste od kojih vrste od kojih neke žive u moru, a druge na kopnu, marinska biologija klasifineke žive u moru, a druge na kopnu, marinska biologija klasifikovala je kovala je vrste vrste prvenstveno na temelju njihovprvenstveno na temelju njihove sredine. e sredine. Marinska biologija razlikuje se od Marinska biologija razlikuje se od marinske ekologije po tome što je marinska ekologija usmerena na interakciju, tj. marinske ekologije po tome što je marinska ekologija usmerena na interakciju, tj. međusobno dmeđusobno deelovanje organizama i lovanje organizama i sredinesredine, dok marinska biologija proučava same , dok marinska biologija proučava same životinje.životinje.

Marinska biologija je podelila organizme koji žive u okeanima na Marinska biologija je podelila organizme koji žive u okeanima na sledeći način:sledeći način:

- Mikroskopski organizmi- Mikroskopski organizmi - Biljke i alge- Biljke i alge - Morski bezkičmenjaci- Morski bezkičmenjaci - Ribe - Ribe - Gmizavci- Gmizavci - Morske ptice- Morske ptice - Morski sisari- Morski sisari

Mikroskopski organizmiMikroskopski organizmi

Mikroskopski život u okeanima je veoma raznovrstan i jos uvek se o Mikroskopski život u okeanima je veoma raznovrstan i jos uvek se o njemu malo zna. (npr. uloga uloga koju virusi imaju u morskim njemu malo zna. (npr. uloga uloga koju virusi imaju u morskim ekosistemima). ekosistemima).

PlanktonPlankton jeje nazivnaziv zaza mikroskopskimikroskopski sitnesitne biljnebiljne ii životinjskeživotinjske organizmeorganizme kojikoji lebdelebde uu morumoru iliili uu kopnenimkopnenim vodamavodama - - baramabarama, , rekamarekama iliili jezerimajezerima nošeninošeni strujomstrujom ii kretanjemkretanjem vodenevodene masemase. . PlanktonPlankton jeje najvidljivijinajvidljiviji uu stajaćimstajaćim vodamavodama kaokao štošto susu barebare iliili jezerajezera..

RazlikujuRazlikuju sese::bakterijskibakterijski planktonplanktonfitoplanktonfitoplankton ( (biljnibiljni planktonplankton))zooplanktonzooplankton ( (životinjskiživotinjski planktonplankton))

PremaPrema dosadašnjimdosadašnjim saznanjimasaznanjima, , najvećinajveći deodeo životinjskeživotinjske biomasebiomase planktonaplanktona činečine rakovirakovi kopepodekopepode. . BezBez planktonaplanktona arktičkiharktičkih vodavoda nene bibi moglimogli postojatipostojati velikiveliki kitovikitovi usaniusani, , kaokao nprnpr. . plaviplavi kitovikitovi iliili kitovikitovi perajariperajari, , njihovanjihova prehrambenaprehrambena podlogapodloga jeje upravoupravo zooplanktonzooplankton kojegkojeg „ „filtrirajufiltriraju" " svojimsvojim ustimaustima. . VelikaVelika jatajata ribariba takotakođđee sese hranehrane masommasom planktonaplanktona..

Mikroskopski organizmiMikroskopski organizmi

Biljke i algeBiljke i alge

Alge su najprimitivniji oblik biljaka. Većina algi su vodene Alge su najprimitivniji oblik biljaka. Većina algi su vodene biljke, čija veličina rangira od mikroskopskih sitnih biljke, čija veličina rangira od mikroskopskih sitnih jednoćelijskih organizama do morske trave duge i po jednoćelijskih organizama do morske trave duge i po nekoliko metara. Alge vrše fotosintezu, kao i ostale nekoliko metara. Alge vrše fotosintezu, kao i ostale biljke, obezbeđujući veći deo kiseonika našem svetu. biljke, obezbeđujući veći deo kiseonika našem svetu. Ne koriste sve alge zeleni hlorofil za obavljanje Ne koriste sve alge zeleni hlorofil za obavljanje fotosinteze, neke se u tu svrhu služe crvenim ili fotosinteze, neke se u tu svrhu služe crvenim ili smeđim pigmentom. smeđim pigmentom.

AlgeAlge

MMorskorskii bezkičmenja bezkičmenjacici

U morske bezkičmenjake spadaju žarnjaci, mekušci, U morske bezkičmenjake spadaju žarnjaci, mekušci, ljuskari, zglavkari i bodljokošci. ljuskari, zglavkari i bodljokošci.

meduzameduza

Morski bezkičmenjaciMorski bezkičmenjaci

morska sasa lignjamorska sasa lignja

hobotnica

Morski bezkičmenjaciMorski bezkičmenjaci

školjkeškoljke

Morski bezkičmenjaci

morska zvezda

morski jež

m. krastavac

m. zmiljujica

Morski bezkičmenjaci

jastog

kraba

RibeRibe

Morske ptice

albatros

auk

pingvin

Gmizavci

morska kornjača

m. zmija

Morski sisari

morž

vidre

Ciao BellaCiao Bella