UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultet

h b h š ž dDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUdruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

OkrugliOkrugli stosto:: “Bezbedno“BezbednoOkrugliOkrugli stosto:: BezbednoBezbednosnabdevanjevodomzapićesnabdevanjevodomzapiće““

NoviSad21‐23.septembar,2016.

Veličinu i ambiciju nove univerzalnejAgende demonstriraju 17ciljeva održivograzvoja i 169drugih ciljeva.Ovi ciljevi trebaj g j jda ispune ono što dosadašnji nisu uspeli.“.

• Cilj 6: Osigurati dostupnost vode svima iodrživo upravljanje njenim izvorima isanitacijom

• Cilj 12: Osigurati održiv šablon potrošnje ij g p jproizvodnje

Sakojom količinomvodeuSrbiji možemoračunati?

Generalno postoji tendencija smanjenja vodep j j j jkao resursa tokom vremena, zbog sve oštrijihekoloških, urbanih i socijalnih ograničenja.

Nesporazumi na planu procene vodenogbogatstva potiču iz nepoznavanja činjenice da

“prisutna voda ≠ vodeni resurs”

Vode kao resursa količinski ima znatno manje odprisutne vode na nekom području.p p j

Udeo voda sa susednih teritorija u obnovljivimizvorima sveže vode (dugoročni prosek ) (%)( g p ) ( )

ec.europa.eu

Slatkovodni resursi po stanovniku - dugoročni prosek (1000 m³/stanovnik)p ( )

Zahvatanje vode od strane javnih vodovoda, 2011 (m³/stanovnik)( )

korisnici i zagađivači voda

OSNOVNI IZVORI ZAGAĐIVANJA VODENIH RESURSA VODE ZA PIĆEOSNOVNI IZVORI ZAGAĐIVANJA VODENIH RESURSA VODE ZA PIĆEVODENIH RESURSA VODE ZA PIĆEVODENIH RESURSA VODE ZA PIĆE

Zaštita vodaProstorni rasporedProstorni raspored PPOV

Укупни притисци на воде од концентрисаних и расутихконцентрисаних и расутих загађивача

Posebno se mora uraditi:• Procena i određivanje značaja toksičnih izvora zagađenja

P i d đi j ti j č j ih tih i đ j• Procena i određivanje uticaja značajnih rasutih izvora zagađenja

Primer pritisaka vodotokap

Zagađivanje podzemnih voda iz površinskog toka i obrnutotoka i obrnuto

Srednja vrednost na godišnjemnivou određenih parametara u površinskoj vodi slivnih područja Rpovršinskoj vodi slivnih područja R. Srbije

Opterećenje ukupnim N (629 t/dan) i P (44 t/dan)

30

40

50

60

%

Ukupni N (629 t/dan)

Ukupni P (44 t/dan)

0

10

20

Stanovništvo Ispiranje sa površina

Stočarstvo Industrija

POGORŠANJE KVALITETA POVRŠINSKIH VODA U SRBIJI PORED UOBIČAJENIH OČIGLEDNIH POSLEDICA SRBIJI, PORED UOBIČAJENIH OČIGLEDNIH POSLEDICA

IMAĆE DUGOROČNE POSLEDICE ZBOG:

EutrofizacijeNagomilavanje tokičnog

di tEutrofizacije sedimenta

Eutrofizacija– pojavamirisavodeipromenaj p j pukusavode– pojavasedimentauvodotocima

TOKSINI

UKUSUKUSMIRIS

SEDIMENT

Kompleksiranjejonametalainjihovo rastvaranje iz sedimentanjihovorastvaranjeizsedimentapoduticajemprirodnihorganskihmaterija

a) Neke pojave iz hemodinamike kompleksa u vodenoj sredini;

b) Molarne koncentracije liganada u slatkovodnoj sredini

Kvalitetpodzemnihvoda

• Kvalitet podzemnih voda u Srbiji je j d č č d d i kneujednačen, počev od vode visokog 

kvaliteta do voda koje se moraju podvrgavati složenim postupcima prerade. 

• Kvalitet vode zavisi od izdani do izdani, a takođe i od lokacije izvorišta kada setakođe i od lokacije izvorišta kada se radi o istoj izdani. 

Primer:SadržajAs i POM upodzemnojvodikojasekoristip j jzavodosnabdevanje uAPVojvodini

PROIZVODNJA I DISTRIBUCIJA VODE ZA PIĆEPROIZVODNJA IDISTRIBUCIJAVODEZAPIĆE

Izvorište Akumulacija Tretman Mreža Slavinapotrošača Izloženost Rizik

Izlivi gradskihotpadnih voda Cvetanje algi

Efektivnosttretmana Otvoreni

Rezervoari Tzv. “kros- PotrošnjaRazvojSeptičke jame

Životinje

Pojedinačna

Sediment Promene u procesu tretmana

Pojava biofilma

Kontaminacijau toku

kontaminacija” Upotrebavode

Razvoj infekcije

Pojedinačna domaćinstva

Uzvodni uređajiza tretman

t d ih d

u toku održavanja

otpadnih voda

Procena rizika za okolinuProcena rizikazaokolinu

• Materijali i hemikalije koji se koriste u pripremi vodeMaterijali i hemikalije koji se koriste u pripremi vode• Uticaj hemikalija na operatera (neposrednog izvršioca),),

• Uticaj hemikalija na radnu sredinu,• Uticaj na životnu sredinu.Uticaj na životnu sredinu.

TRIHALOMETANIHLOR I HLORAMINHLOR I HLORAMIN

Hloroform i bromdihlormetan

HALOKISELINE

Dihlorsirćetna i trihlorsirćetna kiselina (DCA i TCA)

Br-

OZONOZON

BROMAT

HLORHLOR DIOKSIDDIOKSID HLORIT I HLORAT

HLORHLOR--DIOKSIDDIOKSID

ALDEHIDIALDEHIDI

Bromidi u vodiBromidi u vodi

bromoform

dibromsirćetna kiselina HOBrorganske

ijorganske

t ij

OBr-H2O NH3

BrNH2

brompikrin

bromcijan i

bromat

materije

CHBr3 Br-

+ O3 ili (OH).nema reakcije

materije

+ Br-bromat + O3 ili (OH)

BrO3-organske materije

25

Shematski dijagram sistema za ozonizaciju

O2

Merenjeprotoka

Ozonizator Sistem zapripremu

2

Povratni tok O2

Višakozona

U sistem za uništavanje O3

26Ostatak

eMerenjeprotoka

hlorinator Skladište hlora

protoka

Ulazno okno

Reaktor sašikanama

SO2SkladištDodavač SO2

Shematski dijagramShematski dijagramShematski dijagramShematski dijagramHlorisanjaHlorisanja--dehlorisanjadehlorisanja

Izlazno okno27

Izlazno oknoMerenje Cl2

hlornog ostataka

Kontaktni reaktor za hlorisanje

28Uređaj za proizvodnju hlora

PRIMER: Blok šema funkcionisanja HLOROGEN đ jHLOROGEN uređaja

Izgled monitiran postrojenja za hlorisanje na licu mesta

Šta je bitno za male vodovodne sisteme?Automatsko doziranje natrijumhipohlorita

Primer: GSM komunikacija:Primer:GSMkomunikacija:

Izgled SCADA ekrana za HLOROGEN uređaj

Izgled SCADA ekrana za Auomatski dozirni sistem prema protoku ADSP22dozirni sistem prema protoku ADSP22

Izgled SCADA ekrana za Auomatski dozirni sistem prema rezidualudozirni sistem prema rezidualu

ADSR22

Hvalanažpažnji!