Omladinska organizacijakvart.weebly.com/uploads/1/7/4/6/174638/knjiga_-_kvart2.doc · Web viewZato on nije pitao. Video je neku svetle}u stvar u mladi}evoj ruci. U njegovom mozgu

Konkurs kratke forme 2005.

Omladinska organizacija KVART 1


Omladinska organizacija KVART2


Omladinska organizacija

KVARTwww.kvart.org.yu

[email protected]@tron-inter.net



Naziv: SVEST O PRIVIDIMA

Izdava~: Udruènje gra|ana KVART

Za izdava~a: Vlada Petrovi}

Koordinator aktivnosti: Aleksandar Marti}

Tehni~ki saradnik: Nevena To{kovi}

Predgovor: Renato Mikado Bazile

Izdanje: I

Tira`: 300

ISBN: 86-902457-2-3



PREDGOVOR

Knjige nastaju na razli~ite na~ine i na raznim mestima. Ova je jo{ kao zamisao nastala u trenu „pijanstva”, nastala je namerno-slu~ajno. êtiri momka su eksperimentisala, igrali se re~ima.

Umetnost nastaje u trenutku, slu~ajno. Ona je tako {iroka, sveobuhvatna, samo svoja, a opet sva~ija; uzbu|uje, otkriva, unosi nemir.

Pred vama je knjiga krakih formi ànrovski obojena, ali ve}inu ~ine dobri izrazi. One balansiraju izme|u pisca-~itaoca. Sve ove kratke forme su otkrivanje, samopozicija i samospoznaja. Sve njih veù zajedni~ke niti, niti {to su postale javno svoje.

Ovo su kratke forme koje ne laù. Sve su one kratki diskursi, poneke li~e na sentence koje sobom nose misaonu su{tinu koje jednovremeno ostaju ovakve kakve su sada – male, kratke forme. Svako od ovih dela je jedan autenti~an lirski glas. Svi ovi izrazi li~e na precizne lirske slike koje svojim asocijativnim nizom u glas kaù: „@ivela kratka forma!”.

@anrovski razli~ite ove forme su sintagme za sebe.



Renato Mikado Bazile





ÂJ OD HIBISKUSA

Ve~eras u meni prebiva nekakav |avo.Ne da mi da u domu svome prona|em mira,ve} mi mu~i du{u, besciljno luta.Tumaram uàrenim asfaltom, ovde i sada,zaboravljam vreme, gubim se u prostoru.Energiju koju {iri Tvorac kosmosaza niske ciljeve iskori{}ava lokalna ve{tica.Nau~niku u laboratoriji nedostaje formuladok mu njegova èna, hiljadugodi{nja vampirka,priprema ~aj od hibiskusa oboga}envitaminima iz sveè ljudske krvi.Nau~nik zahvaljuje na ~aju i pronalazi formulukojom se usporava izumiranje }elija,i produàva ìvot - najmanje deset godina,na {ta se njegova èna krvavo nasmejala.Pored mene prole}e nekakva sova.Otkuda sova u sred bela dana - pitam se,i nastavljam da kora~am u nepoznatom pravcu;vra}am se u stvarni svet,minuti prolazepropade mi dan, ipak ne idem ku}i,ne nalazim obja{njenja. Mo`da je maslo |avola.

Milena Markovi}



O G L A S

Rasprodajemizno{ene re~ijednom upotrebljen pozla}eni vetarsve {to sam ikada mogla dati

Rasprodajemstrpljenje i molitvekrov ku}e na kraju gradajorgovanrasprodajem i sve {to se ikadamoglo rascvetati

Sla|a



SRE]NO VREME ZA NASSRE]NO VREME ZA NAS

[ta je to {to natera ~oveka, mladog ~oveka kao {to sam ja,da mu iznenada pukne pred o~ima,da digne ruku na sebe jedan dan?!?

Mi svi ìvimo u “sre}no vreme”,bez pritisaka, mr`nje, straha od rata.Kad moè{ da kupi{ {ta god ti je volja,uvek smo siti i visokih plata.

De~ko je shvatio sve to,da ovde je “sjajno”, da ovde je “raj”,stavio konopac oko vrata, korak u prazno…i tu je kraj !!!

Branislava B. Kosti}





REVOLUCIJA BEZ

Jelen u grotlu pomahnitalih boja,sloèn u nacrt sinteti~kih mislisa prizvukom silicijumske logike.Nesta{no razuzdan mali vragolan,pravi dùmbus u teolo{kom domuusnulih gor{taka odanih Hristu.Na raskrsnici prosvetljenja i percepcije,mu~no esteti~an, deduktivan kao detektiv,visoko nadahnut,pravi sintezu filozofije i pesni{tva,rogovima me{aju}i malterza kamen-temeljacsublimacije ili ti simbiozepoezije i morala u èlji da cenzura bude izbegnuta.Jelen u grotlu, beì od determinizma,eksplicitno nagla{avaju}isvoju ìvotinjsku nevinosti du{evnu neiskvarenost,



u odnosu na ve} ozlogla{enu vrstu homo-sapiensa,materijalno pretvaraju}iu jasnu ìtku te~nost,koju re|a u malene bo~ice,stavljaju}i ih na rafove dru{tvenog morala,pored samog simbola mraka podsvesti,usamljen u {umi,zagledan u tamnu stranu meseca.

I tako,neko {eta psa,neko ljubi,neko ubija,tr~i, kaska, prosi, slika,a jelen u grotlusa bojama i cementom na rogu,nerazumljivim krikom lomizadnji zid racionalnosti,stvaraju}i jezu kod kupaca velike robne ku}e.

Pavke



KREATIVNI NERED

Pro~itao sam reku snovai izme|u redova upao u vrtlogsa kamenom oko vratakao medaljom za hrabrost

Ple{u}i sa lakom sre}omnapravo sam krug od zlatai venac od bodljikave ìceda kruni{em svoje srce

Oteo sam o~i svojoj glaviumesto njih stavio kopljada njima ubijem beskona~nostoterao sam sa groba gavranove



Popio sam vino iz kr~aga ve~nostiublaìo sam bol u stomakui u mislima do{ao do tebelutaju}i do obli`njeg ugla

Upla{en sjajem plasti~nog zlatakoje sam ukrao zbog tebei prsten od zapu{a~akriju}i od sebe samo nestvarno.

Du{an, Sr|an, @ile i Vojkan



THE SONG ABOUT ABYSS



LongingDissolving in pain

For my own amusementMy heart is drained

FallingDeep in darknessSo full of sorrowCause of myself

CryingAway from othersHiding carefully

My pale faceDieing

Eternally forgottenWithout binds

To show me the wayReaching

In mortal fearAn effort to laugh

Before crystal tearsI live.

Vanja



EGOISTA

Kada bih mogao samo jednom voleti,voleo bih sebe.Jer si me potpuno ispunilai sve vi{e li~im na tebe.

\ole



GONDAHA

Gondaha je morska ptica ~udnovata,U raspevane mreè se ta ne hvata.Nema bli`njeg, a ni stranca da je sputa;Ru`na slu~ajnost je svaka izbegnuta.

Gondaha se silna smeje obilato.Njeno oko vrlo sija kao zlato.Obmanjuje slatko dok usnicom zbori,Jer srce joj iste re~i ne govori.

Gondaha je neman srebrnaste puti,Ko je ku{'o ne bi, neka je ne ljuti.Njene o{tre kandè pu{e vrelom krvlju;Mnoge ljude satre na pustom ostrvlju.

Presvetla Gondaha neobi~no vlada,Ko joj takne carstvo odmah }e da strada.Gledao sam kako pravda stra{no kosiI shvatio da zlu to bi}e prkosi.

Nu`da tera ~asne da se goropade,U ime ponosa nebu zvezde vade.Gondaha me smotri, meni se krik ote.Na dlan me postavlja carica lepote…

SRCE





***

Mislim da si tu,Tiho udi{em ti{inu tvojih pokretano} dvadeset i sedma,novi strah se otkrivamese~ina ti divno islikava licekrupne o~i dodirom meuvla~e u sansam me|u jutrom i pticamaèlim te!

Vuk Mladì}

***

No} kada je svepotonulo

No} kada su svi moji bogovi umrliTa no} je bilaova no}

Ta no} je bila



danas

Ta no}nije mojano}

13.08.'99Vuk Mladì}

VOLIM PRIJATELJAKOJEG OSE]AM IZ TEBE

Obrisi Sunca, svetlidodiruju moje rukekroz ~asove no}i,grad kao prevrnuti dèp,buka podiè pepeo navetarne postoje krila na nebuskupljena krila,zora ne nosi novi dan,dan koji zna red.

Volim prijatelja kojeg ose}amiz tebePacovi po skloni{tima,znao sam, isprlja}e lepo vreme

Ja gubim o~i,za dodir poteèm ruke,ma{tamda pi{em te,sanjam, ne ostavljam te



~udno razmi{ljamponekad~udno volimprijatelja kojeg ose}am iz tebe

Vuk Mladì}

ANAKSAGORA

On zuri u Svemir taj beskrajni krateropipava mu bilo slu{a ga kako di{ekoprene oblaka ko gumicom bri{ei poku{ava da odredi njegov karakter

Pravi je koji ~estito se trudida prati i shvati zvezde i planetekoje kroz Ve~nost ko osice leteputanjama kojim ih nose njine }udi

I koji se trudi da s ôvekom poveèsve niti a da se ne splete u mreèniti da poku{a menjati Zakone

Jer istina kolko ta sazve`|a sudea koliki prostor ostavljaju za ljudene sme biti igra za dokone



Dragan Bunardì}

GRA\A PESME

Svaki je stih detalj na slici,svaka je re~ neka od boja,{iroko platno – du{a je tvoja,gde su sliveni u jedno: pla~, smeh i krici.

Bez mnogo nakita da ide pri~a!Kada je uvije{ u mnogo folijagubi se njena bit i ~arolija,nek bude jasna poput fijuka bi~a.

Slobodno dodaj {to vi{e otrova;u njemu se istina krije.Popij ga s rizikom i da te ubijekad papazjanija bude gotova!

1994.Dragan Bunardì}



NAJLJUBAVNIJA

Ja ~esto, ~esto snatrimput do pune Slobode -ne mislim na Ljudska Prava,njima se maje rob -i vidim, u nekoj vatri,gde me sve staze vodeu poricanje Sveta… Van toga, izlaz je -Grob.

Zami{ljam: visim pod gredom. . .i petlja{iju mi steè,u o~ima jo{ svickaodblesak mutnog ckla.Dok poput zipke se nji{em,



u inat Sili Teè,oklembe{enog tela,na pola metraod tla.

Ali kad god me skolivol{ebno privi|enje,uvek, hteo-ne hteo,naletim na istu smetnju:ili sam suvi{e hrabari smeoza ovo re{enje,ili za takav korak, naprosto -nemam petlju.

Misli tad izubahakrenu u drugom smeru:da kaèm poslednje “zbogom”svakom zemaljskom piru,da se ko pustinjak sklonimu pusto{,u pe{teru,ili potraìm spokojMonahau manastiru.

Tek tada, gre{an, pojmim,na pedalj od propasti,da sebe ni u vicuni~im ne mogu spasti,da su svi moji snovi ni{ta do -morska pena...



Jer do kretenluka volim,toliko, da ceptim od strasti,najlep{u besmislicukoja se zove - @ena.

Dragan Bunardì}

U GORI

Gust {evar,crn ko gar.Dok lutam kroz no} sam,

drhtim sav:sluh ~uljimi zurimu mrak plav.

Senki boj{u{ka grm



leden znoj –

gde je drum?!Vetra huk…ili vuk!?

Dragan Bunardì}



BELE FIGURE

Svet posle svegana zdrobljenom temelju



svaki atom svoje kolo vodiharmonijom novoga vetra

Kao oko boje rimskog kamenana zemlji obasjanih telaskinuto sa trake lice moga umaleì me|u tvrdim prstima

Izgubljena trka u dnu vasionezalud utro{eni pokretisvaki zamah nosi me suncusa ledenim vetrom iza mene

1994.Ivan Radovi} Ha{

Ivan Erovi}

DEÂK PRED OGLEDALOM



De~ak pred ogledalomposmatra svoju plavu kosicusvoje blede obra{~i}eko li ga je takvim u~inio

De~ak pred ogledalomposmatra svoje male rukesvoje krive nogeko li ga je takvim u~inio

Zatvoren u kavezusagra|enom od ìca svoje naraviljulja se na ljulja{cii gricka semenke

De~ak pred ogledalomposmatra svoje karirano odelosvoj oìljak na desnoj obrviko li ga je takvim u~inio.

Zatvoren u starom okvirude~ak pred ogledalomtraì belu bojukako bi ofarbao san

1994.Ivan Radovi}

Ha{



PROSJAK

U no}i vla`noj prosjak jadnisakrio se ispod strejegleda baru pa se smeje

Sakrio se ispod ~astiispod bolaispod muke svojegleda baru pa se smeje

Tako ovaj prosjak jadni~udo prirode~uva tajnugleda baru pa se smeje

1994.Ivan Radovi}

Ha{



RAZMA@ENO RAZMAZANO - pokojnom drugaru Jok{i -

Hodao je sna`nopo kristalnom podusa jarkom belinoms neznanom ti{inom

Razmaèn je bionaivno je snioa u glavi ma~ prekida~a na javi krv rosa i pla~

Nauka ga nije htelaon je hteo njojsad je razmaèno razmazanosilom drugih nevra}eno

Crni mermer ga sad obliokao crno vreme na{e bremeskr{ili ga avioni i Dìmi i Dònii poltroni i {abloni

Zavr{io je ovdeznojem u rosi~elom na travizmajem u kosivetrom u glavi



ali na javi!


SILA I PRILIKA

Treba li mi od mas-medija ~amotinjakuda te o~i alave na devoj~ice balavetetrapak i doma}instva sumrakstara loza korovu se klanja

]ero na{a kud u grudi plastikuzar na mleko da ti se hvata najlonu radosti ti mercedes i onhtela diku silu i priliku

Nije kriva majka u àlostikada ludo vreme napakostikada ìva du{a u obesti spavato se njeno ~edo ìvcem poigrava

Pukne bruka i glava ponekaod crne radosti jo{ crnje àlostion ostade atomski tako gordod nje ko na brdu {ipurak i kleka




STARA GITARA

O kako bih sada bio na mestustare gitareda stojim sam u nekom }˚o{kuiza nekog ormara da gvirim

Da sam stisak~ove~ije ruke pro{aoda sam na trzaje oguglao

Da sam mogao kao tida proìvimu jednoj kutijitoliko pri~a

I eto ostade ja ljubomoranna njenu rezonansujer ona uvek zna opisati ljubav




TONOVI U BOJI

Kao kad bi se trg'o od sveìneu bojama svakodnevnih zvukovaodapinje taktovima punim i odse~nimpa uzdrma srce kome je te{ko

Ta muzika ognjenih niti i nebeskih kristalagodi mi tako ponosna od ljubaviod borbe tako stremljivih du{a mladih ili ve~no mladih

Pokrene zagolica najeì rastuìprovetri me lepim harmonijamaa ja pristupim lepoti sa po{tovanjempa prinesem blagu tvorevinu moju

Sli~no vetru kad o{ine po licui kad zbaci sa li{}a pra{inua otkinuta {ljiva zapadne u ustapa zasladi zakiseli razveseli



avgust 2004.Ivan Radovi} Ha{



***



Pesmu pi{emjer je trajnija od moje hrabrostida izgovorim re~i nere~ene.Pi{em,i znam koliko je besmisleno govoriti, ono {to sad govorim,nekome kao {to si ti.Jer nikada ne}e{ razumetimoj daleki pogled u prazno,Jer nisi onajkoji treba da razume.A ipak si tu.

Marta Mamula



***

Pojavi{ se ponekad ponovo. Kao danas.Vaskrsne{, tek tako,i oìvi{ sve èljenoi uvek pre}utkivano.

Opet pomislimda si sve {to sam ikada htela,da si re{enje svih tugai gumica koja bri{e ru`no. I te{ko.I bolno.

Pomislimda si samo za mene stvoren:postoji{, da bih ja bila sre}na;ìvis, da bi mi vra}ao veru u zivot;nestaje{, da bi me kasnije podsetio.

Ali put do tebene umem da na|em.

Marta Mamula



***

Opet te ~ekam.Opet èlim,onako jako,onako silno, da postoji{,da razumes,da zna{.

A bojim se,pogre{i}u ponovo.Pomisli}u da jesi,a onda }es nestati -ili ti, ili pomisao o tebi.

Bojim se,pomisli}u da mogu da letim, a onda }e mi, kao i ranije, ponestati snage,pa }u pasti daleko niè nego {to sam ikada pala.

I osta}u vezana za zemljuna kojoj ne mogu da ìvim.Ne mogu i ne}u.Ne ovako.Bojim se...

Marta Mamula



***

Utapam seu savr{enstvo bez re~i.Nestajem.Tonem lagano,svesna samo sebei ~udesnog sveta u sebi.ûdesnog i novog.

Znam samo da si tu.I da je dobro dok te ima.I dok ne mislim.I dok se ne bojim.

A bojim se svega.Bojim se da ne nestane{,da ne i{~ezne{ve} sa narednim trenom;bojim se bu|enjaiz ovog sna koji je sad ìvot,iz ovog ìvotakojeg toliko dugo sanjam,a koji kona~no jeste.

Bojim se da }u,boje}i se,zaboraviti da ìvimi naterati te da ode{i pobegne{ od mog straha.



Marta Mamula***

Reci mi,koliko tuge nosi dan {to sledi?Jer, ako je mra~an i crn,ja ne mogu da ga ìvim.Sklopi}u o~i, ~eka}u da pro|e,sanja}u neki drugi, svetliji dan.U tom snu ne}e biti - ne znam koga,i ne}e biti - ne znam {ta.U tom snu }u biti mirna,zadovoljna onim {to imami {to jesam...Pa makar ne imala ni{ta.

Marta Mamula





I KNEW THIS FORM OF YOU

Bez Takvog



OhologSebeSigurno biSvimaLegao

Potreban (?)U|i

Poznajem tejer sunemogu}nostiizrasle izme|u nas…

Jovan Makojevi}

***



Gde je kad – tu`na potreba blaga ~e`njiva erekcija kao rekaGde je kad – probodena kopljem Neza{ti}ene usne na vetru posluga drì stranu ~ove~anstvu i mrzi jeGde je – mrzovoljna a topla sa licem pod ~izmama patuljka

mrtva kaokorak na zakasnelom kopnu.

Jovan Makojevi}

SVEST O PRIVIDIMA



Svaka stvarkoja nedostaje:{est prstijui dvanaest zubana ovom svetukada su ih ugasilive} bio sam oblikkoji reaguje samona otrovpoluro|eno usporenje.

poku{ao samda se pomerim;ali uvek ocedeìvotda bi odstraniliotrov.

Jovan Makojevi}



[TA NAPISATI?

ne{to o bolu iumoru nakapcima

Nema BedeDi{em te

Jovan Makojevi}



I U OVOJ OD MNOGO ISTIH NO]I

... Po ko zna koji put,ja ponovo no} ìvim,budnih o~iju sanjam,svakoj crti se divim.I u ovoj, od mnogo istih no}i,po ko zna koji putmisli moje na tebe hode,èle te, ìve te,a u stvarnosti se slome...

N. Kali~anin



VOZ POSLEDNJI

@ivot je muka,ìvot je jad;~eka{ na peronu,a tako mlad.@ivot je voz,bez voznog reda.âs stane.Nekad samo pro|e;Na stanici ~eka{,on nikad ne do|e.Ide{ levo,Sve je prazno.Po|e{ desno,Nogom ne moè{ kro~iti,od gu`ve,od ljudi,Koje ne zna{ ti,smetaju ti,gu{e te,a voz polako prolazi.Odjednom stade,i to kada se ne nada{ ti;kada razmi{lja{,ve} po~ne da polazi,Potr~i{ prema njemu,on sve brè i brè,



hu~i,zavija,{kripiprelamai sve dalje i dalje, daleko, ode!Ti si umoran,i zakasni,mu~enik,a oprosti;Razglas samo re~e,da to be{e voz poslednji!

N. Kali~anin





L U C K Y

Hteo sam da ti napi{em pesmuti moja razmaènostiali jedan pesnik koji se preziva na Mje ve} odavno napisao.Danas sam tri puta pogledao na satkad su kazaljke bile poklopljene,nisam sujeveran - èleo sam da si to ti moja razmaènostiti koja jesi tu`na a nasmejanati koja luta{ svesna a o~aranati koja ùdi{ ustreptala a uzdrànati moja razmaènosti.Budi{ se te{ko.Jutro ti unosi nemir u teloa ti kao da ga ne prime}uje{.



Jutro?Nemir?Telo?@eli{ da spava{.Ipak obla~i{ svoje crno odelo i odlazi{.Ki{a slu~ajno pada.Ki{obran si dala svom de~ku.Zbog njega si stavila neprimetnu {minkui obukla kratku suknju.Mislila si: trenuci su va`ni.Osmeh ti je pun pitanja.Ne zna{ kakvim te je o~ima posmatraodok si pri~ala sa drugaricom na mostu.Slu~ajno se sre}ete po gradu.Ti{ina vas umiruje.Nevinost na tvom licu u njemu budi sre}u.Zbunjuje se dok ti pri~a o an|elu.Brine kad kasni{.A ti.Otvara{ njegovu du{u skrivenu iza crnih korica knjige.Prime}uje{ naizgled nebitne detalje.Otkriva{ njegovu mra~nu stranu na vreme.On tako misli.Ne veruje ti.Pla{i se.Zagnjuren u jastuk sanja o rastanku.Pateti~an je.“Sre}a je u tebi kao {to je prole}e u mladom li{}u”,prime}uje Vilijam.Pi{e ti ~udna pisma.



I {alje fotografije.Ne èli da ga zaboravi{jer on nije sa ovoga sveta.A ti moja razmaènosti!Ne moè{ da vidi{koliko mnogo u njemu postoji{.Sre}na si dok raznosi{ cve}e susedima.Krije{ se izme|u pitanja i pogleda.Odgovara{ te{ko.Odlazi{ u biblioteku.Pla{i{ se planova.Svojim dubokim crnim ~izmamaprolazi{ kroz ki{u.Izaziva{ svet koji je tako izvestan.Misli{: pusti}u da traje.Pevu{i{.Ne èli{ da ide{.Pored njega ti je tako toplo.Mazi{ se.Ti moja razmaènosti.

Miki Rudinski



ISTINA

Sreo sam njuJu~eU talogu kafeTamo gde sam utisnuo èljuMalu@eljuNeprimetnuBila je umornaOnaNaslonila se na neki zidZamislila seOsvrnulaU~inilo joj se da je neko gledaIstina je samo jedna



Porasla joj kosa“je li te volela”Misli{ da li sam ja njuVoleoA i svejedno je DaBili smo zajednoI smejali smo se kao sumanutiA i plakaliTihoKora~ali smo sa rukom u ruciObla~ili karirane ko{ulje@iveli smo slepljeni uz polumeke du{ekeNismo obra}ali pa`nju na buku svakodneviceKao ludaci zazidani u kuli nekog drevnog gradaDisali smo isti vazduhRe{avali ukr{tene re~iSamiU dèpu sveta“lepa”Jednom sam se zagledao u belu krpu njenog licaKao da sam video lutkuUsnulo lice an|elaMirnaZadovoljnaUtonula u okrepljuju}i sanMo`da poèlev{i da umreOtkrivenaîstaDraèsna



“a kako se budila”TihoLagano bi otvorila o~iI opet ih zatvorilaProme{koljila bi seNe bi govorilaZagrlila bi meI leàla bi takoDugo

Miki Rudinski



POĐ\IMO…

Pođ|imo na to udaljeno mestoti, ja i milion svitaca.Hajdemo tamo gde nas mogu nać}i samo prvi sun~čevi zraci,gde se č~uje samo šapat tvog dodira.



Ž@elim da budem sa tobom,Tamo…Vidiš ono malo belo, tamo u daljinio č~emu možès č~uti samo u modrim dubinama mora dok roniš,ako se potrudiš.Hajde…Ja ć}u te povesti tamo.Krenu}ćemo na toč~kovima do one kamene kule,Odatle ć}u te poneti u naruč~ju do vrhaA onda ć}emo da letimo padobranima.Ja ć}u te ljubiti a ti ć}es zaspati tada.Moramo otić}i {to pre!Zar ne vidiš da zemlja presušuje;Ispijam i poslednje more ne bih li ugasila èđ| za tobom.Požùri! Odmah kreni, jer samo tamo, sa tobom,ovaj vulkan u meni ć}e se ohladiti.Ako ne, bojim se pustić}u lavinu žèlje za tobomi stradać}e mnogi.Moja č~e`nja toliko je poraslaVi{e mi ne dozvoljava da je držìm za ruku.Sama šeta ulicama, zaviruje po parkovimai doziva te.Moramo odmah krenutijer ve}ć su dolazili ljudi sa bakljama.Tražìli su je…Tra`žili su moju ljubav za tebeKažù: “Kriva je, prešla je sve granice.”



Dan je dug, mo`da stignemo i pre zalaska. Veruj mi,ne}ćemo dugo ostati.Samo toliko da te se nagledam, da oslušnem ti ritam srcaDa se miris tvoje ko`že u meni smiriSamo dok se izvori u meni tobom napuneI ova jač~ina bar malo umine.Eto, samo toliko dugo.

N.T.

LJUBOMORA



U paklenom plamenu leì ogrehovljeno telo,vatru potpiruju misli i ona se {iridok ognjeni bi~evi oblizuju ude {to se gr~ei uvijaju silinom neodoljenih isku{enja.

Dim kulja kroz olupinu isprebijanog trupa,trule` zaudara.Muke zbog toga {to:di{em ljubomorompokre}em se osudomgovorim o~ajem…...Vatra postaje sve i najzadpakao dobija izgled mene.

Na svaki osmeh druge èneu meni prolama se vrisak.Kao no` u le|a.Svaki pogled, pokret, svaka re~kao gvozdena zamka,razjapljena za lov na divlje zveriu koju gura me svojim vrelim plamenim prstima.Ne dozvoljava da izbegnem...Uàrena kugla raste u grudima, {iri se,nema vazduha!Mogu da vre|amda tu~emda ubijem!za vazduhza du{evni mir



za malu potvrdu ljubavi.N.T.

***

Ti si moj trenutakI moj sanI plava misaoVedra no}Ma~ka u dàkuReka u seluPa~e na putuI mo`da ma{ta u samo}iI dodir u ti{iniTrzaj iz o~ajaSnaga u umoruGolub {to se {epuri i osmehPalma na ostrvuPraznik u NedeljuGovor u bezglasjuTrunka u svemiruSve si mi, ljubavi,Sitno i neprimetno,Ali neophodno.

N.T.



***

Obavijam telo tvoje prstima ne`nostiDodirujem te èdna ljubaviTraè}ći zaklon od vetra.

A ti…Ti me kriješ kao vrapca pukotina u zidu

…kriješ me kao ùto pileI ste`žeš me jako.

.

.

.Voliš me.

N.T.





]UTANJE

Neke {arene stvari nosim,sputan plavetnilom nebavri{tim.To je davno bilo,o~ajan,o~i zatvorimi sve pre}utim.

Sa{a Bazi}

***

Kamen i ja smo isto,vetrovi su ispisali sudbine.Koja je moja?



Sa{a Bazi}

NO]U

No}u, ti dolazi{ obu~ena jorgovanom{apu}e{ mi opro{taje, prole}au kojima sam te varao.No}u, poklanjam ti biv{e re~ipesama koje si volela u snu, vidim te slu~ajno na tu|im slikama,spava{ snom an|ela i leptira.Sve se nekako menja, lenjo,i no} postaje uto~i{te, dom;jednim potezom nacrtam duhovekoji te zabavljaju pri~ama o plemenima,a onda te dodirnem verno{}u, volim te jednostavno poljupcimavolim te – a nisam to ja.No}u, kad ti kaèm senke kako su sre}neti mi stavi{ ruku na usta,sklopi{ o~i i {apne{ mispavaj.

Spavaj,no} se rascvetala samo za tebe.



Sa{a Bazi}

DUBOKO U SEBI

Duboko u sebi skrivam svoje ène,zaboravljene ljubavnice.Duboko u sebi nosim tugu velikukamene gromade.Duboko u sebiubio sam sebeslobodan da me pokrijuzemljom,tada se zapitajza{to nisam bio tvoja kurva,tvoja zemlja, vetar i ma|ioni~ar.Prodaj me u jesen jer smrt je najlep{a tada,gladan jeo svoje kosti.Ostavi me, uìvam u sebi ,O, kako je lepo biti



frigidno lud i poèljan...

Sa{a Bazi}

NUDIM SE

Ven~an sam sa sudbinom,

nudim ti usne i godine.

Bri{i me, izvezi me u tajnu

tada }u ti se udvarati kao vuk.

Sa{a Bazi}



***

Kako su to bile sun~ane godinekada je Nastasijevi} ispisivao svoje lirske krugovetada su se ra|ale sve krilate ideje.Ponekad sam bio nepravedan i u snu nosio {e{ir,odakle dolazi{, to nisu moje re~i,ja ne umem tako da ispi{em 87 pesama.Ven~avaju se uz rekvijemne znaju}i da im je ljubav teret najve}i svet mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla!



Sa{a Bazi}

PRAISKUSTVO

Ispevan na staroslovenskom,nosim sobom praiskustvo slobode,

upoznala si me mu~e}i se da me poljubi{.Vetrovi me i sada nose na zapad

da upleten u zvezdanu kosu kaèm ju`nja~ku tugu.

Otmi me iz naru~ja vremenanisam gre{an ali sam osu|en.

Simboli su te{ki, tamni, neveseli



odvedi me sa sobom - ~udno sanjatikroz igru i suze pokaza}u ti ko sam.

Sa{a Bazi}

SPOZNAJA

Evo, tu samgo ispred tebe sa uzdignutom mu{ko{}uti me posmatra{ i dira{ rukom rane moje.Pri~a{ mi o kamenju, sinovima,o jednom glumcu koji je igrao menebio je go ispred publike



kao pesnik pred re~ima.Bespomo}an kao ìvotsa simbolom produètka lozeja sam ti govorio ne psuj Bogai ne crtaj po ikonama svoje hiroveali ti si razotkrivala svoje zlo~inei mislila da si svetica,devi~anstvo je kada pred sanpoèli{ sre}u svima. Amin.Kamenuju me - neka!Pljuju me - opra{tam!Udaraju me - njih boli!Kunu me - ja im se zahvalim!Laù me - oni }e se prepoznati.Kad me budu razumeli,bi}u pepeo a opro{taj nisu traìli.@ive}e u strahu, a strah je slabosti hiljadu re~i - kameni cvetovijedan prijatelj - vredno je bilo ìveti.

Sa{a Bazi}



POST RESTANTE

Beìte od mene, beslovesni snovi, ko je jo{ od vas



dobra video. La`ni izbori, prevarene nade, prevrnuti ~amci u potopljenoj luci. Osun~ani trbusi uginulih riba, sutra od vas ni{ta ne}e videti, sem moje sramote i skamenjenog lika, traga stopala u zemlji kurvara i razbojnika.

Aleksandar Marti}

…ÊTVRTI - PARALELA

Zaboravi na jug



moja najdraà Ingrid,svilene igra~ke sada robuju drugom. Globalizacija je odgrizlajo{ jedno par~e od ve~nosti,i sada ga mljacka debelim usnama,popi{kuje po }o{kovima,kre}e u emancipacijubez obu}e i donjeg ve{a,razgr}e pra{inupopucalim tabanima u soul.Neumoljivi to~ak vremena pre{ao je preko usijanih glava,ostaviv{i za sobomvrt rascvetalih ruà u vosku.Zaboravljeni drumovidremaju ispod pra{uma, ~ulje svoje u{i dinosaurusa~ude}i se veli~ini iluzijena{eg cenzurisanog sna.Budalasti da`devnjaciklanjaju se plasti~nom cve}u,falusni simbol, kaktus,presipanje mo`danih figurau tegle sa konzervansom.Prsti u prolazu ispod tvoga korsetaiznad su krovovi,plavi ekran i kavez za ptice.Ispod je kamena plo~ai napu{teni bar “Santa Fe”.“Zaboravi na jug moja najdraà Ingrid”,



tu dole na ulici{apu}em u mrakuskriven u rezervoaruùtoga buldoèra.Tri puta zvoniiiniko se ne javlja…

Aleksandar Marti}





TI

U nekoj dalekoj no}inalik na ovoj sada,u slutnji…Kada mrak zaista krenepro`dirati decua papirni junaci prestanu da vrede,kada se otvoresvi prozori sveta i vi{e ni{ta ne budetako bitno,kada ostanemo bez cilja, bez vere, u jutro, jer ga ne}e ni biti,kada i umovismetnuti sa uma za}utei ponorna ti{inaproguta svaki zvuk.Gluv i nem,zagledan u svoje srce,to razmaèno pseto,ako mi Ti ne bude{ tu,ve~nost mi ne}e vrteti repom.

Aleksandar Marti}



KATALONIJA U TVOJOJ KOSI

Usta puna zemlje, Davidov pla~i poslednji vrisak za slobodom.Hajde, osmehni se…odse~ene glave se ne pla{e. Do|i, pove{}u te u [panijume|u prazne plave autobuse,ljudi su ovde bez imena,u prolazu,sun~ani su dani i godina. Do|i, pove{}u te u juni,evo tu je iza prvog ugla,uli~ni guta~i vatrei letnja popodnevna bezbriga. I dok usedelice bacajusaksije sa prozora,Katalonija miri{e u tvojoj kosi,pijani voza~i i psi u gradskoj dosadi…Ljubav, san i makadam.

Aleksandar Marti}



LOLA

Zaustavilo se vremenegde tamo iznad onih pokislih krovovau magli i ti{ini,zarobiv{i prostor u okvirjedne slike razmazanih boja.

Zaustavilo se vremeslediv{i tvoje usneu nedovr{enoj re~i,u uhi}enoj mislio zalutaloj sre}i i apsurdu lakomosti.

Zaustavilo se vremezadràvaju}i tvoju ljubavu prividnoj ve~nostimoga se}anja na tebe.

Aleksandar Marti}



PROKLETSTVO

Kada bi pali i poslednji paravani,oni praiskonski za koje drì{kao do svoga bi}a,da li bi pala i ti,ili bi kao mesec zasijala gola,na kamenu hladnom o kojem snim.A ona mi re~e:“Pre bih glavu na panjnego nogom na kamen,ni{tavilo nek je sa njim.S’ poslednjom laì nek’ padnem i ja,i pepeo i vatra i dim.”

Aleksandar Marti}



PRELJUBA

Setih se gde videh tvoj pogled,tek sada kad sam izvan sebe.To je pogled progonjene zveri u mraku,{to beè}i od vatre i glasova ljudiu nemo}i, me preklinja za skrovi{te jedne no}i, a od svilene niti lakomosti mojepred jutro mi om~u za du{u sro~i:“Nema tog glasa kojim se moè{ sad spasti, jer si ~ovek koga davno proklela je majka, ili si plen surove no}i,ili ti je glas tamo gde i hajka.”

Aleksandar Marti}





***

Na{ zami{ljeni krevet,U zami{ljenoj ku}i, Pod zami{ljenim brdom,U no}i koja nas ~eka,skoro dozreloj.



Negde, valjda, postojineka posteljinaIspranih cvetnih motiva,S mirisom ce|i i ~isto}e,Koja }e da nas upijezgu`vaiuvijeZajednoS mirisom tamjana,Bolom i radosti jedne ljubaviI svim drugim bolovima!

Vera Vukovi}

***

O{tro se~ivo svestiReè sjaj tvog milogredaOdmah kod zenica,



O{tricom odvajaTvoj osmeh od usana,Bez predumi{ljajaSe~e mi uliceDa ne stignem do tebe,Deli stvarnostOd njenog holograma.

I ona èna u tvom ogledalu,Levo od prozora,To vi{e nisam ja!To je slika holograma.

Operacija je uspela.Vi{e nas nema.

Vera Vukovi}

KARMI^KA LJUBAV

Ljubim te



Samo u snovimaJedinoj na{oj stvarnosti

Grlim te Samo na tre}oj obaliJedinoj stvarnoj obali

S tobomSpavam i budim seNa drugoj planetiPrvoj koja naletiA volim teNa planeti Zemlji

Vera Vukovi}



MIHOLJSKI VOZ



Kako mi to umire letoI kako mi brzo dozreProle}e na tre{nji.Ve} dobro znamOse}aj {to vara:April me ube|uje,

Svetlost zavarava,Radost oteàva.

Kroz vreme pocepano, Sneg mi napadao

Na jorgovan tek procvetao.Tako dobro znam

[ta me ~ekaKad mi zeleno oteà

I kapne na dlanKao opomena…

U MIHOLJSKO LETO, to slutim,Mora}u da nastavimPrugom narisanom,I mahnu}u NekomIz miholjskog voza,

Nekom – pod smrzlom tre{njomI zamrzlog majskog poljupca.

Vera Vukovi}



***

Stavio si drva u {poretZaloìo vatruSeo na trono{kuI sagao glavu.

Posle trideset godina.

Posmatrala sam te dugoU ti{ini.Onda sam ti dugo ljubila kosu na potiljku(meka kao leptirova krila).

Palo je ve~e.Posle trideset godina.

Vera Vukovi}



RUSKA PESMA

Da mi je stepa,Sne`na, ruska, nepregledna,Ravnodu{na...Da gazim sneg danima, da poravwam varke i verovawa,mo`da bih se setila...

@ivu li Ô ili@du Den† ro`deniÔ?!

Da mi je prozor jedan, ruski,Sa tri babu{ke i vezenim zavesama,da bacim pogled na Jesewina,GolubaÔ du{a ruskaÔ,Mo`da bih se setila…

Kogo Ô ƒto `du?!

Da mi je {al jedan,{aren, ruski, topao,Da iza|em na ulicu, da zaustavim Karewinu,Il' da skrenem prugu u pri~u drugu,Mo`da bih se setila…Vozmo`no, i tì pomni{†…Õto…



Õto Ô bìla!

Vera Vukovi}



***

Kroz granje se cedi mese~inaI svojim tananim prstimaU najskriveniju misao dirneKao radoznala kom{inica.Taj nepristojniUgojeni posmatra~[to viri u tu|e posteljeIgra se skrivaliceZasmejava svoj odrazU re~nom rukavcuA on se trese od smeha.Vi{e mu ne verujem.Taj laskavi srebrni udvara~[to se kao prosoRaspe po usnuloj no}iZar misli da }u mu re}iKoga volim.Zar misli da ne znamDa je tajnu mojuOdao i zvezdama.I one mi se smeju I svake ve~eri radoznaloProviruju u moju sobu.Vi{e mu ne}u verovati.On je la`ljivac i prevarant



Nekad je sav vaàn i debeoA nekad kao manekenVitak i loman.Zar misli da ga ne}uPrepoznati.I to {to me uvek napustiUvek kada mi najvi{e trebaKada svitanje ~u~i na praguI svaki se nerv razigraKada je postelja prevelikaI kao Sibir hladnaKada mu treba utehaI samo malo ne`nostiOn pobegne.NeVi{e mu ne}u verovati.

Sneàna Bojovi}



SAN

San.I put od srebra.Svilenog svitanja pramViri no}i u nedra.

San.I o~aj lije tugu.Opet mesec u beguNamah ukrade dugu.

San.I muzika sjaja.Kopitom belo `drebeGrabi putem bez kraja.

Sneàna Bojovi}



[APAT VEÊRI

Li{}e {u{ti u predve~erjeI kao uspavankaSklapa mi o~i.Miris zemljeI neba dahPostado{e jedno.Nestala je strepnjaI strah je pobegaoPred istinomNestao negde u beskrajuA ljubav mi pruàVatrene ruke svoje.

Sneàna Bojovi}



ZID MOJE SOBE

Kad poèlim novi dan zaboravim da postoji krajkorak napred, mo`da dvahej, da li sam to ja?

Mo`da nije trebalo da ~ekamdobro je kada mislimosmeh moè da mi promeni dansve mi to li~i na san.

Kad }utim ne razmi{ljam o tomesutra moè biti boljemo`da i promeni ne{tosamo ne znam kome.

Opet onaj ose}aj samo}enisam ni svestan da me ho}e



da èli da mi uni{ti danipak postoji kraj.

Vojkan

KAD SE DVA DEÂKA POLJUBE

Rekao si da te njegov pogled inspiri{ePla{i{ da se ne izbri{e Se}anje ti samo preostajeZa dane koji dolazeStoji{ tu a ljudi oko tebe prolaze Znam da te njegov dodir izlu|ujeTo me nimalo ne uzbu|ujeSre}an sam {to si na{ao nekogaDa ti bude utehaU ovim danima ona ti je potrebna

Ne znam da li treba da se boji{Meni je tvoj izbor OKNe znam da li treba da prestane{ da voli{



Samo zato {to si priznao sve

Ose}am da posustaje{Nemoj da odustaje{Sko~i u njegov zagrljajTvojim problemima ce do}i kraj

Vojkan





POLA SATA @IVOTA

Pro{lo je prvih 15 min. ovog ~asa. On je {esti i sad je likovno. Deluje kao ve~nost. 15 min. ve~nost, a {ta da radimo sa onih pola sata. Podignimo na{e glave iznad klupa, iznad table, iznad plafona, podignimo du{u ali ostavimo telo, vide}emo sebe kako tro{imo ìvot minut po minut.

Neke provodimo u zabavi, neke u zauzetosti ali ve}inu uzaludno tro{imo. Mislimo za sutra }u u~iti to i istoriju a posle nedelje imamo pismeni i tako svakog dana {kolske godine, a onda zavr{imo {kolu: sad }u da odloìm vojsku pa }u posle na faks. Upisali smo fakultet a posle }u se zaposliti. Na{ao sam posao, moram da steknem slavu i bogatstvo. Rad rad i samo rad. Postali smo neko i ne{to ali sada vi{e ne moèmo da potr~imo kao nekad, da se savijemo malo nam je teè, a i prsti su postali predebeli za klikere. I uskoro prestaje ose}aj za umor. Mrtvi smo. A ìvot? @ivot je pro{ao kao da ga nije ni bilo. Pro{lo je brzo, ko bi rekao? I ja sad stojim nad svojim telom slu{aju}i zvuke predavanja ose}aju}i ti{inu u pauzama. Gledam lica oko sebe. Veoma su mi poznata, gledam njihove sudbine ispisanim na njihovim licima. Ali me to ni ne zabrinjava. O ~emu li razmi{ljaju. Sigurno



postoji neko ko se isto ovako pita, pa posle njega jo{ neko pa jo{ neko pa dalje i dalje....

I njemu su lica poznata. Dosad je valjda zaklju~io da se oni brinu {ta }e imati sutra da u~e a da posle nedelje imaju pismeni.

I {ta sad? Sedim ovde u zadnjoj klupi do prozora sa utiskom da je u~ionica ceo svet. Prostire se ravnomerno u daljinu. Klupe su raspore|ene u tri kolone u kojima se de{ava ìvot. Znam da sam jedan od njih i da vidim kraj ìvota i nemo}an sam. Kako li je tu`na ptica koja spoznaje svoju smrt u de~akovoj pra}ci. Ali de~ko se samo zabavlja. Valjda dok ja ovde mu~im muku neko se negde zabavlja.

Posve}eno svima namaA.D. 10.03.1995.



MORSKI PEJZA@

Zamisli da se nalazi{ na visokoj litici, crnoj, kamenoj masi, koja se nadvija nad morskom pu~inom, kao {to se orao nadvija nad morem pa{njaka. Sada usmeri svoj pogled u samo jednu ta~ku u liniji, me|u plavetnilima neba i mora. Utopi se u tu ta~ku i po~ni lagano (a da ti ni za jedan tren ne izmake) da {iri{ pogled i upija{ celu liniju. Oseti kako ona spaja plavetnila. Sagledaj belinu oblaka kako se ogleda u belini besa talasa i udahni isti slani miris neba i mora. Prepusti se u potpunosti, sve dok ti beonja~e ne poplave, kapci ne oteàju, i nozdrve ne ra{ire otimaju}i vazduh iz plave beskona~nosti.



Vrlo oprezno, spusti se na stenu i probaj da se pripije{ svom svojom teìnom. Ako ti mo`da po|e za rukom, oslu{ni krike tog kamena koji se milenijumima bori za opstanak na tom mestu, bez nade u uspeh, bez snage da se odupre, samo sa ludom èljom da odloì kona~an poraz. Neka ti kamen pokaè o~aj svog hroptaja dok ga sa svakim treptajem vremena, nezadrìvo pro`dire plavo. Neka proba da ti objasni za{to je jo{ uvek tu, za{to se nije predao, za{to se ne uru{i i okon~a sve. Moè{ li da pojmi{ razlog da se izabere ve~na agonija? Da li moè{ da shvati{ za{to se boriti da bude{ ìv rastrzan i poraèn. Primi kamen u svoj um. Primi ga u svoj bol.

Gde si sada? [ta sada ~uje{? Da li tvoje plave beonja~e mogu da vide stenovite litice kako tonu u zelenom? Vidi{ li put kojim si do{ao i sivi spokoj u daljini, ili si se ve} predao, odvojio i udavio u plavom?

Vanja

NOICE DESTRUCTION

Pogre{ni dani u pogre{nim godinama uàsno umaraju i ~ine da ìvot izgleda beznade`no, otu`no, pogre{no. Do te mere otu`no da se mogu uporediti sa odvratnim ukusom koji iza sebe ostavljaju lo{ duvan,



duge otu`ne no}i i neoprani zubi u kasno popodne. Jedino dobro kod ovakvih dana je {to se uprkos beskraju patetike, zavr{avaju. Zavr{avaju se umornim raspremanjem kreveta, razvla~enjem zgu`vane posteljine i uvla~ehjem u smrad postojanja. Pad u san je brz i bezbolan. Snovi opet, znaju da bole, ali jutro jo{ uvek dolazi, ako ne do|e jutro, do}i }e podne, a ako ne do|e ni podne…jebi ga.

Upravo u tim trenucima smiraja misli, kada se isklju~uje velika buka velikih ideala i zanosnih strasti, postanem svesna stvarnog zvuka svog sveta. Upijam psihodeliju aritmije ritmova kineskog budilnika i bugarske slavine. Umirem u trzajima… kakav noice destruction.

Vanja

GA]E



Zimski dan. Mraz je i obilje utabanog snega. Na pijaci sam. Upra`njavam nacionalni sport - razgledanje pija~nih tezgi bez ikakve namere da se ne{to kupim. Dobar na~in da se potro{i deo dana, ali ne po ovakvom vremenu.

Za jednom tezgom stoji èna, srednjih godina. I njoj je hladno - vidi joj se to na licu. Prilazim njenoj tezgi i pitam:

-Ima{ li ga}e?-Nemam - odgovori ona.-Zato ti je i hladno, {to nema{ ga}e.Okre}em se i odlazim.-Do|i da ti pokaèm da li imam ga}e,

pizda ti materina - vi~e ona zamnom.Ne okre}em se. Kome je stalo do

njenih ga}a? Meni ne. Ali 1:0 za mene. Jo{ uvek je hladno.

Aleksandar Vujanovi}





DVE PRIÊ



Do{lo je vreme da izroni. To se ipak desilo. Polako, ne otvaraju}i o~i, pustio je da ga vetar o~e{lja i premaè laganom sveìnom. I dalje nije verovao u svet van skrame. Udahnuo je ponu|eni pogled i dodir i doìveo svoj san. Nije smeo da se potrudi da ga zadrì. Bilo mu je dovoljno samo da zna da nije uzalud traìo. Kada je do{lo vreme za vra}anje on se vratio. Blaèno se nasmejao i po{ao nazad kao uslovljeni, dresirani pas. Poslu{no i jadno.

Traìm samo zato {to moram. U tome ne vidim ni{ta dobro. Ne radim to zato {to volim i ho}u. Kada mi ruke sprovode peckavi titraj nemira i o~aj me pretvori u nepovezane, bezvredne komadi}e od kojih svaki boli posebnom ja~inom i najvi{e pla{i samo zato {to je moj, onda pustim da noge gaze po meni, da mi nokti skidaju koù i pustim da se raspadnem ~ekaju}i, ne znaju}i izgled ~ekanog, a ipak ga bezuslovno prepoznaju}i u svemu {to krene ka meni, suludo se nadaju}i.

Krenuo je traìti svoju dragu. Ne nose}i ni{ta, sa krvavim ùljevima na nogama koje nije probao da le~i. Za nju je imao gomilu lepih re~i i grubih nemarnih pokreta. Gleda}e je da bi ispitivao, a misli}e da je voli. Slu{a}e da bi joj rekao da nema ni{ta da kaè. I }uta}e zato {to je izgubio sve ne prepoznavaju}i {ta treba da ~uva. Da}e joj nesuvisle drhtaje i misli}e da recituje



ljubavne stihove. Nanosi}e joj bol zbog nekog svog trenutka i razmaziva}e njenu tugu naslagama re~i koje izlaze kao vapaj. U njenim }e o~ima videti beskrajnu veru i pomisli}e da je njegova, seti}e se da je on svoju zamenio za proste nau~ne prevare i ka`njava}e svoju dragu samo zato {to je sa~uvala svoja ~ula.

Koliba u kojoj je ìvela bila je mala. Poku{avala je da je nau~i da je voli zato {to je njena. Rekli su joj da je lepo imati svoju kolibu. I znati to. Po njoj se kretala slobodno. Bila je sama.

Nije za njih bilo {anse jer se njeno srce {irilo i primalo kao okean, a njegovo je ostalo izme|u u{iju.

Marijana Pavlovi}



SASVIM OBIÂN NEDELJNIDAN

Opet je nedelja. Nikako nije volela nedelju; to je dan koji bi ona, kao i gomila njenih drugova i drugarica, izbrisala iz svih kalendara…. Po ko zna koji put razmi{ljala je o tome dok je visila pri~v{}ena okovima oko ruku za tu {ipku…. Bilo je pola deset kada stiè naredba da se presele. “Dobro je,” – pomisli, tih par minuta iskoristila je da malo odmori ruke. Pro{li su kroz troja vrata i napokon su stigli na novo mesto mu~enja. “Bar je toplije” – re~e u sebi, “mnogo je toplije”. Tu bi trebalo da se zadrè oko dva i po sata, tri najvi{e. Po{to je bilo sun~ano vreme mu~itelji nisu èleli da im dozvole da mnogo uìvaju u njemu. Odmah su podeljeni u grupe: beli na jednu, “obojeni” na drugu stranu. Po dvoje u



red. Ona je bila u grupi “obojenih”. Brzo se odmicalo. Do|e red i na nju. Nimalo ne`no gurnute, njena drugarica i ona ba~ene su preko nekih belih {ipki…. Drugaricine ruke ve} su bile vezane kada se za~u zvono.… Telefonsko zvono…. ûvar se na ~as okrenu, ona iskoristi trenutak nepa`nje i skliznu. Po~ela je pani~no da beì, èlela je da u {to kra}em roku napusti ovo mesto. Verovala je da “tamo dalje” prema njoj sigurno ne bi postupali ovako.… Beàla je prolaze}i pored nekih svojih poznanica koje su se izleàvale na suncu i koje su okretale glave na drugu stranu. Verovatno im je bilo ispod ~asti da se javljaju nekome sa takvim tragovima oko zglobova; nekome u tako izgu`vanom odelu i sa pocepanim kolenima. Nastavila je dalje, pani~no tr~e}i sve brè i brè, i u jednom trenutku se osvrnu, ~ini joj se samo na sekund, da vidi da li je ko prati. Sekund je bio dovoljan da izgubi pravac i da svom silinom udari u ogroman metalni stalak. Od bola po~e da joj se vrti u glavi, potpuno izgubi koncentraciju i udari u beton. Poslednjim atomima snage poku{a da se podigne... ali ne. Ostala je tu da leì u polusvesnom stanju, totalno iscrpljena... Odjednom, dve sna`ne ruke je skopa{e i podigo{e. Kraji~kom oka videla je Bana Gaji}a kako je posmatra. Ose}ala je da se kre}e, da je nose uz neke stepenice. Peli su



se u krug, ili se njoj to samo tako ~inilo... Uàsno ju je sve bolelo. Shvatila je da nema nikakve {anse da se izvu~e, gotovo je.… Ponovo zvono, ali nekako druga~ije... Brujalo joj je u glavi... GOTOVO JE!!!... Videla je da se vrata pred njima otvaraju... Poslednje {to je ~ula pre nego {to je pala u komu bilo je: “Kom{inice, ispala Vam je krpa sa terase!”.

Branislava B. Kosti} - Gaca

VREME

Eto, to je bilo to, a sad da vam ispri~am jednu pri~u....



Bio jednom jedan dečak... i zvao se Rudi. Imao je drugara po imenu Saša, a taj Saša drugara koji je bio u Beogradu po imenu Vlada. Od sve trojice samo je jedan imao devojku što je pravo čudo. Vi se verovatno pitate: “Da nisu pali sa Marsa?” Ne, ne. Ne zato što su sva trojica bili bića sa neke druge planete, nije sad to čudo u pitanju. Čudo je što je taj jedan od njih imao devojku po imenu Meluzina.... Ma ne, neee! Nije čudo što se zvala Meluzina, i nije čudo što ovo liči na neke romane koji su negde “VEĆ VIĐENI”. Čudo je to što je taj dečko, jedan od one trojice sa početka, uopšte imao devojku. Mislim DEVOJKU - devojku! On je u osnovnoj školi bio ružno pače. Niko nikad ne bi pomislio da će on jednog dana izrasti u prelepog labuda. Možda je to i bio. Pa ga je jedna princeza jednim poljupcem pretvorila u princa. Mislim PRINCA – princa! I to možda baš ovde, na obali Ibra, noću, samo ne ove zime. Davno. Eto. A ova druga dvojica su bitke bili sa devojkama... princezama. Uzmite samo na primer da je Saša, koji je možda imao najviši stepen strpljenja od sve trojice, bio toliko deprimiran da je odlučio da promeni grad. Ej, GRAD! Zar je toliko crno?

Ili ovaj drugi – Rudi. On je za 14. februar otišao u TC i jednoj devojci, Maji, hteo da pokloni VREME a traìo je isto za uzvrat i nije uspeo. Nije znao da je vreme – novac i nije znao kako da ga zaradi. Znao je



da novac nije sre}a, al' dàba ti, kad je to malo ko drugi znao. I posle, kako moè saznanje da bude sre}a kad ìviš usamljen. Ispada da je put ka saznanju “samomu~enje”. I to su znala sva trojica.

Jednom su zajedno dràli lokal, i verovatno zbog saznanja da nisu bili sa ove planete pokušavali su da se utope u sredinu. U tome su bili dobri. Ma, neeeee.... BAŠ NISU BILI DOBRI U DR@ANJU LOKALA... i ho}eš li me ve} jednom pustiti da pri~am. Kako da pri~am kad me stalno prekidaš? Eto, šta sad ide...? A, da! Znali su da odu do velikih dubina, pa da se vinu u nebo do najviših zvezda grada i da to niko ne primeti. Toliko su se dobro prerušili u zemljane da ~ak i kada su pokazivali da su sa neke druge planete, drugi su ih potapšavali po ramenu govorivši: “Da, da. Dobro je to, u redu je...”, ne uzimaju}i ih za ozbiljno. To su radili da bi pokušali da nau~e druga bi}a sa drugih planeta ali im nije bilo lako. Niko nije imao hrabrosti da se otkrije i pokaè svoje “zmijsko” telo. Osim jednog de~ka koji se skinuo skoro go za Novu godinu, baš u tom lokalu. Kona~no – još jedan vanzemaljac. Zvao se Yuri. I taj vanzemaljac je pisao. Svi su bili toliko sre}ni da su se svi dali u pisanje, organizovanje izlo`bi kratkih formi i ve~ernje ispijanje Votke. Ali... Od one silne Votke i sre}e su potpuno zaboravili ko su i šta su, tako da su po~eli da ìve “normalnim”



ìvotom. Izgubila se magija, zbog ~ega su se ponovo dali u lutanje.

A sada ide deo za koji ni jedan od one trojice još ne zna. Posle dvadesetak godina sreli su se sva trojica. Vlada je došao iz Beograda a Saša iz Novog Sada, jer se tamo odselio ubrzo posle onog 14. februara i promocije svoje druge knjige. Mo`da je mislio da }e tamo bolje da se utopi. Oooo, NE u Dunav! U sredinu! I nije mu pošlo za rukom ali je dobro što to nije znao. Sva trojica su se oènila osim prve dvojice. Saša i Vlada su završili fakultete. Dok je Rudi samo studirao. Ljude – šta bi drugo? Al' dàba ti. Kad nije imao VREME.

Vlada Petrovi}



PISMO

Eto, do{lo mi da (ti) napi{em koji red…… i naravno, interesuje me tvoje mi{ljenje.

O~ajan nisam, a mo`da bi trebalo da budem. Ili mo`da i jesam, ali se borim sa samim sobom da ne priznam slabost ili poraz. Ustvari, da li je uop{te poraz èleti da pokaè{ koliko ti je stalo do nekog, i to toliko da pogazi{ svoju re~ {to je dovoljno veliki greh.

Ili sam mo`da samo trenutno lud, {to sam ~itavog ìvota poku{avao da budem bolji nego {to jesam pa sad vidim da to nije



ne{to {to se vrednuje… pa se pitam da li bi trebalo da se kajem {to sam video ne{to {to drugi nisu i zbog toga {to se ose}am kao jedini preìveli u brodolomu, {to samo pove}ava èlju da se o tome govori sa nekim.

No dobro, “ve~ite dobrice” imaju jaka srca pa }e i ovo preìveti, ako je to ono {to ìvot pla}a da bi postojao. To ti verovatno ve} zna{ i ose}a{. Mo`da se pita{: kako mogu da pretpostavim {ta ti zna{ i ose}a{? Evo kako… Tako {to te vidim vrednu, smirenu i nasmejanu. To je odlika ili mudrost “ve~itih dobrica”, koju ni sami ne mogu da kontroli{u. To im je uro|eno, urezano, to im je kletva ili osuda, da budu dobri, da trpe, da vide na na~in na koji druge o~i ne mogu, ma koliko se trudili da im se pokaè kaìprstom gde i kako. To je teret koji nosi{ na srcu jer si vitez i ruà u isto vreme….

I da li je ta~no da se najve}a dela stvaraju iz ljubavi… ili mo`da iz patnje? I da li }e se i ovo pismo, ovaj vapaj ili izliv emocija pretvoriti u obi~no ljubavno pismo koje }e zavr{iti u ne~ijem dnevniku koji }e mo`da jednoga dana neko ~itati plakaju}i?

Eto, do{lo mi… … a ako ne èli{ da razmi{lja{ o

ovome onda IZVINI i zaboravi sve.



Vlada Petrovi}



SLOVENSKI



(ôvek u magli)

Mimoi|oh se sa slovenskom senom u crnom. ôvek u ~ijem podno`ju se seku dva snopa crvene i ùte svetlosti, koji uska~e i iska~e na scenu; ~ovek kome aplaudiraju, ~ovek - ne znam mu imena... zovu ga Ser`... slovenski skija{. Moderan Sloven je za{titnik ìvotinja! A mo`da je i vegetarijanac? Da, nezapaèna sam pored tog slovenskog ~oveka. Bledi slovenski lik sa dalekog severa. Tako|e slovenskog. Divim mu se: uspeo je da spoji dane i no}i jer njegovo sunce sjaj strpljenja pruà. On je hladna lica, gleda kroz stvari, zna sudbinu slovensku. On je zami{ljen po slovenski, izgubljen otu|en, neshva}en; stranac slovenskog grada. Poku{ava da dosegne slovensku avangardu. Slovensku narav ne imitira - }utljivo je nosi. Brine o slovenskim problemima, uvi|a gre{ke. Li~i na ~istokrvnog Slovena bez muhamedanskih zrnaca. Zna li i on o tome? Veruje li? U Boga? Mnogoboàc? Ne, veruje u sveca - pretka, za{titnika slovenskog ognji{ta. Zami{ljam, njegov mraz zna da stvara i {iri toplinu u kojoj se nalazim. Izgubljena. U ekstazi tonem kroz plave boje. Ne smem da ukra{avam ponosno slovensko bi}e njegovo. Pla{im se da ga pogledam. Otoplilo bi, mo`da. A kad sam se za tom visinom okrenula - slovenska pojava je



hodala pravo. I dalje se ~uju tragovi slovenski izolovanom stazom.

Marija Brkovi}

NEUSPELI PORTRET

Poku{avah, al' ne mogoh sagledati lik tvoj. Prava linija, na nju se oslanja vertikalna pratilja. Sad malo nijansi, dodavanja o{trih crta, jo{ dve - tri jednopotezne re~i velura. Ne, opet ne{to nedostaje. Du{a te glupe skice {to je od utisaka pravim. U mraku sam je traìla, u tami prepoznala siluetu, pri senci od scene dovijala se na svakojake na~ine da proporciju bar zapamtim. Tvoja ruka, njene kretnje koje kri{om pratih, bivahu mi jasne - kaìprst ti ili uokviruje desni obraz bacaju}i taman trag, ili poku{ava da upije vazduh... Pomislih, o prostote, da je takva lako}a i meni data da mogu ispuniti te celog, a zatim se na trenutak zaustaviti na tvom kaìprstu kao dah ...ma, nek' me nema. Koga je jo{ briga za “Pop corn”?

Umetnik sam nadahnu}a, ose}aja. Dok ljubitelji premijera “prate” doga|aje pod centralnim reflektorima, moje o~i kradu igru snopova svetla i tame na tvom licu, dramu na~ina na koji komponuje{ smeh i ozbiljnost.



Zar zenice mogu tako tajanstveno da postoje? Ne znam im ni boju, ni oblik, ni veli~inu, sjaj; samo naslu}ujem kako nose slovensku maglu, ~ist vazduh i proziran vetar hladnih polja.

Marija Brkovi}

RAZGOVOR SA [ESTOGODI[NJOM ]ERKOM

- Mama, jel moè par~e oblaka da se uzme u ruku?

- Ne moè jer je oblak vodena para. Kao na primer

kada iz {erpe izlazi vodena para kad klju~a voda.

- A jel to onaj dim?

- Nije to dim, to je vodena para.

- A kako napravi ~ovek one oblake, onako da stoje na nebu?



- Pa ne napravi ih ~ovek nego priroda.

- Aha, bas priroda uzme cve}e, stavi ga u {erpu, kuva i

onda napravi paru i oblake. A kako veliki cvet hrani one male cvetove?

- Ne hrani ih on, nego se oni hrane iz korena koji je u zemlji.

- E Boè, kakve gluposti!

N.T.

ODLU^NO ODLU^NIJA

“Jeste li Vi uvek tako neodlu~ni petkom popodne kad pada kiša na dan Sv. Petke?”“Ne znam… Mora}u da po~nem da prime}ujem.”Dok je gospodin iz Golsfordijeve pakovao u malu roze kesicu dve PIGNA sveske, HB olovku i imitaciju parkerove mine od 35 dinara, iskoristila sam vreme da još malo



razgledam okolo, a da ne budem isuviše naporna. Ve} sam po~ela da razmišljam o našem kratkom dijalogu kada je alarm na vratima radnje ozna~io moj odlazak. Prelistavaju}i situacije brzinom kojom samo misli mogu da naviru, zapazila sam kolikih je razmera zaista moja neodlu~nost. Prihvataju}i istom brzinom zaklju~ak prelistavanja da treba da budem ~vrš}a i odlu~nija, u naletu misli opet se pojavio prodavac sa uli~ne tezge na Bulevaru revolucije. I pored toga što je taj isti prodavac desetak minuta pre našeg budu}eg susreta, odre|uju}i prioritet usluge u stilu “20 dinara prema 120 DM “, odnosno “ja prema bra~nom paru”, odgovorio da nema papirnu kesu za usisiva~ koju sam èlela da kupim, nastavljaju}i i dalje da prikazuje zimske jakne, odlu~ila sam da budem odlu~nija i da prikupivši dovoljno strpljenja ponovo mu se obratim.“Ja se izvinjavam, ako vi nemate kese bez gumice, moète li mi barem re}i gde mogu da ih na|em?”“Molim!?”O~igledno me je ve} zaboravio, ali sam se ja ponovo predstavila kartonskim delom kese za usisiva~, uzgred - potpuno prašnjavim. Kako nije bilo gu`ve niti drugih zainteresovanih prolaznika, za krupnije artikle prodav~eve tezge odlu~io je da me se priseti, pa mi nije iznova postavio pitanje



koji usisiva~ imam. Uloìo je dvadeset sekundi svog radnog vremena, potraìvši u velikoj švercerskoj torbi meni potreban proizvod i našavši ga, zaradio na meni onih nebitnih 20 dinara.20 dinara? Toliko mu valjda staje i moja odlu~nost, ali ja uglavnom kupujem skuplje stvari…

27.10.2000. N.T.





VE]I OD @IVOTA



Prvi policajac je uklju~io radio: “VI\EN JE U BLIZINI AERODROMA. IMA OKO 25 GODINA. SREDNJE JE VISINE. PLAVIH OÎJU. DU@E KOSE. NA SEBI IMA BLEDE FARMERKE, SME\U KO@NU JAKNU I MALI RANAC NA LE\IMA.NAJVEROVATNIJE JE JUGOSLOVEN. NIJE NAORU@AN...”

Drugi policajac je isklju~io radio. Prvi policajac je startovao motor. Drugi policajac je uklju~io sirenu. Prvog policajca je nervirao drugi policajac jer je uvek prekidao izve{taj. Nisu ~uli da:... “SLU[A WALKMAN”. Drugi policajac je izvadio revolver iz futrole i proverio ga. “[ta }e ti to, ~uo si da nije naoruàn?”, pitao ga je prvi policajac. “Nikad se ne zna”, odgovori drugi policajac koji je uìvao u svom poslu. Prvi policajac je imao 45 godina, sina od 19 i }erku od 17. Drugi policajac je imao 28 godina, TV, hemoroide i devojku koja je radila no}nu smenu. “[ta }e nam sirena, nismo na filmu?!”, pitao se prvi policajac. “A {to ne bi bili?”, odgovorio je pitanjem drugi policajac. Prvi policajac je stegao zube. Nervirao ga je drugi policajac ali nije bio raspoloèn za sva|u. Prvi i drugi policajac su brzo stigli do aerodroma, u{li u terminal i po~eli da gledaju okolo. Nije bilo mnogo ljudi. “Dokle }e ti Evropljani da nam prljaju zemlju? Kao da nam nije dosta na{eg olo{a!” Evrop l jani! Pa tvoj deda se borio sa Hitlerom na istoj strani!, mislio je prvi



policajac ali... nije bio raspoloèn za sva|u. Policajci su nastavili da gledaju okolo traè}i jednog mladi}a sa duòm kosom, plavim o~ima i rancem na le|ima. Ugledali su ga kako ~u~i pored nekog de~aka i ne{to sa njim razgovara. Prvi policajac je ubrzao korak. Drugi policajac je izvadio revolver. “Polako!”, rekao je prvi policajac. Drugi ni{ta nije rekao. Razmi{ljao je: Uze}e klinca za taoca! Prvi policajac je viknuo: “Hej, ti!” Mladi} je spazio prvog policajca. Nije odmah video drugog policajca. Ni ovaj njega nije dobro video jer... imao je blokiran mozak: “Uze}e klinca za taoca!” Prvom policajcu mladi} nije izgledao nimalo opasno. Drugi policajac je napeo oroz. Prvi policajac nije mogao istovremeno da gleda mladi}a, de~aka i drugog policajca. U tom trenutku mladi} je napravio nagli pokret. Reklo bi se da je veoma brzo pre{ao iz ~u~e}eg u stoje}i stav. U ruci mu je ne{to bljesnulo. Drugi policajac nije video slu{alice koje su se zaklatile u mladi}evoj ruci. Video je samo siluetu na mestu gde se nalazio mladi} sa plavim o~ima. Nije znao da taj mladi} ima devojku, da je tek pojeo 8000 dana, da je voleo crno pivo i LUCKY STRIKE. Nije znao da je pisao prozu, slu{ao muziku i ~itao Alana Forda. Nije znao da je lepo plesao, znao mnogo lepih stihova i dobro govorio engleski. Nije znao da je voleo da obla~i karirane ko{ulje i jednobojne dukseve. Nije znao da je



zavr{io fakultet i da je dobro igrao fudbal. Nije znao da je de~aku dao da slu{a muziku, da se malom dopao njegov vokmen i da je mladi} hteo da mu ga pokloni. Nije znao da je mladi} javio roditeljima da ga ve~eras ~ekaju na aerodromu. Nije imao pojma da mladi} ima plave o~i i da nikome nije u~inio ni{ta zlo. Ni{ta nije mogao ni znati, jer ga nije ni video. Video je samo njegovu siluetu. Tako su ga u~ili u {koli za dobre policajce. Video je samo metu. Ni{ta okolo nije postojalo. Ni de~ak, ni drugi ljudi, ni staklo, ni pod, ni prvi policajac. Ni{ta! Gledao je mnogo filmova. Tamo je video da policajci ginu zato {to prvo pitaju pa ~esto ni ne stignu da pucaju. Zato on nije pitao. Video je neku svetle}u stvar u mladi}evoj ruci. U njegovom mozgu nije postojalo ni{ta drugo {to bi jedan mladi} mogao dràti u ruci sem pi{tolja. Nije bilo ni~eg drugog jer on u ruci nikad nije drào ni kiflu, ni walkman, ni jo-jo, ni mikrofon u rok grupi kao mladi} sa plavim o~ima. On je samo svoj magnum vrteo oko prsta. Prvi policajac je uspeo da kaè “NE!”. Drugi policajac nije ni{ta kazao. Njegov magnum je rekao isuvi{e. De~ak se upla{io praska, ali se nije pomerio sa mesta. Prvi policajac je sko~io prema drugom policajcu i udario ga po ruci. Magnum je opet progovorio, a zatim pao na pra{njavi pod. De~akova majka je vrisnula. Prvi policajac je potr~ao prema mladi}u. Drugi policajac je



ostao na istom mestu. Mladi} sa plavim o~ima je leào na pra{njavom podu i gledao plavim o~ima u prazno. Prvi policajac je opipao mladi}ev vrat i podigao vokmen sa pra{njavog poda. De~ak je plakao u maj~inom naru~ju. Drugi policajac je stajao nem. Prvi policajac je nesvesno pokrenuo traku.

PLAYVRLO SAM UMORAN, A NE ZNAM KAKO,

ZA[TO OD ÊGA.OVDE JE DOSADNO. SVI SU POBEGLI

NA NEKO ZABAVNIJE MESTO.DALEKO JE, DALEKO JE AMERIKA...

Prvi policajac je bio tuàn. Nije razumeo re~i pesme, ali njegova }erka je imala 17 godina, dugu kosu, plave o~i i slu{ala je rock 'n roll.

Miki RudinskiD E C A

Kako se prave deca? Miki je rekao da tata i mama rade bezobrazne stvari. Eki je rekao da tata i mama spavaju zajedno. Ja sam slu{ao tatu i mamu dok su pravili mog brata, ali nisam video {ta rade. Ne mislite valjda da Tito i Jovanka rade one stvari, upita nas Eki.



Nismo odgovorili. Imali smo tada pet godina, i to nam je zaista bilo nezamislivo.

Miki Rudinski

GRAFITNA OLOVKA

Grafitna olovka je kao ~ovek. U po~etku je nova, ~ista, tupa na obe strane. Kad po~ne da se njome (njome da se)...



Ako ho}e njome da se pi{e mora da se nao{tri. I tako... [to vi{e pi{e to mora vi{e da se o{tri.A ona se smanjuje.Na po~etku je njen trag tanak i jasan a kasnije se sve vi{e {iri, rasplinjuje i teè se razaznaje {ta pi{e. U jednom trenutku se njen trag toliko zamuti da mora opet da se nao{tri.Neke olovke se nao{tre samo jednom, ostave kratak upe~atljiv trag, i nestanu. Ostanu zaboravljene na dnu neke fioke ili kutije pa na kraju zavr{e u sme}u, slome ih ili spale.Jedne olovke se toliko smanje, toliko sebe prenesu na papir, da ih ljudi onako male i simpati~ne, ostavljaju na vidno mesto pa s vremena na vreme njima ne{to podvuku.Druge su uvek lepo nao{trene, ~iste, pi{u bez gre{ke i koriste gumicu za brisanje sa druge strane.Tre}e su nao{trene noèm .Ima olovaka koje su sa jedne strane plave a sa druge crvene, o{tre se sa obe strane i brzo tro{e.Postoje meke i tvrde olovke. I one tre}e - ni meke ni tvrde.Postoje tanke i debele olovke koje ne mogu lepo da se drè pa ~esto ni ne pi{u lepo.Postoje olovke raznih boja i {ara.Mnogo je to olovki ( olovaka ).Previ{e za jedno sparno popodne pred ki{u.



Sve su one pri~a za sebe.I ovu pri~u je stvorila jedna olovka.Malo s mukom jer je pisala slomljenim srcem.

Miki Rudinski



P O G L E D

Jednom sam u vozu po obi~aju }utao i gledao kroz prozor. Naspram mene je sedela devojka u roze pantalonama i gledala prema meni. Odjednom sam se setio, zavukao ruku u dèp i izvukao drvenu roze olovku. Pruìo sam je devojci: “Slaè ti se sa pantalonama a meni bi se verovatno slomila u dèpu”. Prihvatila je olovku ali je bila toliko iznena|ena da nije uspela ni{ta da prozbori. Ja sam nastavio da }utim i da gledam kroz prozor.Nekoliko dana posle nisam nikako uspevao da skinem njen pogled sa sebe.

Miki Rudinski



ALEA

Mrzio je pogrebe.Bio je mlad i nije razmi{ljao o smrti.A ona...Smrt...Uzela je njegovog najboljeg prijatelja...Mrzio je pogrebe.I nikad nije nosio nao~are.Sad je ipak morao ne~im da pokrije svoje o~i crvene od pla~a.Prijatelj mu je poginuo.Kaù - brzo je vozio,volan mu je smrskao grudni ko{.A...Bio je sasvim obi~an mladi}.Sasvim obi~nih pogleda i shvatanja.Mo`da je malo vi{e tro{io o~i na svakojake knjige.I{ao je na fudbalske utakmice.Plivao na jezeru.Skakao na koncertima.Petkom jurio devojke.Subotom izlazio sa njima.Nedeljom gledao stare filmove.Umro je u sredu.



Sredom bi obi~no ~itao.Te srede je...Slu~ajno ili namerno jedna devojka u nekom kafi}u uputila njima dvojici par obe}avaju}ih pogleda.Ostali su i pijani do~ekali pono}.Dugo su se raspravljali ko }e da vozi...A ko prvi da povali devojku.Kocka je odlu~ila.Alea.Njegov prijatelj je vozio.On se ljubio na zadnjem sedi{tu sa devojkom.Njegov prijatelj je - kaù - vozio brzo.Udario je u kamion koji se uklju~ivao sa sporednog putaOstao je na mestu mrtav.Devojka je slomila nogu.A njemu je lice bilo puno stakla i krvi.Mrzeo je pogrebe.Izvadio je nao~are iz dèpa i pokrio svoje pla~ljive o~i.A da je on vozio - mislio je - da je on vozio...Mo`da...Mo`da bi on poginuo...Sad bi ga manje bolelo {to je varao dok je bacao kocku.

Miki Rudinski





GRINGO, CVET I CRVENO MASTILO '52.



Se}am se da sam poslednji put prelazio taj most u kakvom jogunastom {injelu koji ti do krvi odere promrzle obraze ili u{i, ili ti kosu odse~e. To je bila jedna od onih godina koje su prolazile sporo, mrcvarile te dosadom i samo}om, ali bi isto tako znale da ti u nekoj obi~noj kafedìjskoj radnji podare toliko mira kakvog danas ne}e{ nigde na}i.Mostar retko kad pokriven snegom, sutra putujem u Mrkonji} pa u Zetu. Spustih se do ~ar{ije da odaberem koji razgovor ili bar do|em do ju~era{njih novina. Duvan na komad nikada nisam kupovao, i to je Iso dobro znao, te kako me spazi da silazim onom kamenitom vijugom, otr~a do magacina da mi na~ini paket. On ima{e k}er {to do ju~e be{e ne{to malo i aljkavo, jedva da je imala petnaest. Se}am se… zvali smo je Slimka.To mi je bila ve} druga godina u toj varo{i kako ìvim, a radio sam kao oficir, u garnizonu ne{to manje a vi{e na terenu oko Vi{njice i Doboja.I ba{ te ve~eri zaljubih se tako da mi u trenu smrt nekako blià be{e no sam ìvot. Kako je videh da silazi niz one klimave basame, tako mi se noge prikova{e za pod od popucalih dasaka i ostah onako…bez ijednog pokreta. U tom se Iso odnekuda pojavi utrpavaju}i mi paket zamotan u 'artiju i {apnu: “ Ne gledaj kapetane, Alma ima virus .”Se}am se da sam poslednji put prelazio taj most u kakvom jogunastom {injelu koji ti do



krvi odere obraze. Kroz glavu mi projuri kolona…nekakav praznik, voz oki}en cve}em i zastavama, par harmonika na ~elu i pesma. Zabranjeno ispaljivati metke! Sve proleteri, nema se vremena za revan{. [iba ih onaj vetar, nekakva jesen, onima napred dim upada u o~i i usta. Pijani proleteri ispadaju iz voza, ljubi im krv ono o{tro kamenje ispod {ina. Ma{inovo|a opet gladan, njemu se ùri. Idem od jednog do drugoga, vu~em ih za glavu i ramena, treba mi ve~nost - za cenu ne pitam! Oni me grle, ljube, prosipaju rakiju po mojim cokulama. Ispred tunela vidim majku gore kako mi ma{e i pla~e. Pun voz proletera i Alma me|u njima…

P.S. Naglo starenje nije genetska odlika, ve} trenutni sunovrat svesti i njeno ponovno pojavljivanje u izmenjenom obliku.

Aleksandar Marti}



Hej Van~i,

prvoga u mesecu odlazim u Pariz. I sama zna{ da je tamo najlep{e ba{ u ovo doba godine. Imam ve} par poziva na{ih prijatelja sa kojima se nisam videla ~etvrt veka, a oni kaù da ima i vi{e.Se}a{ li se slatke @oel koja bi odbijala svaki ponu|eni randevu vi{e iz navike nego iz bilo kog drugog razloga. Udala se za nekog stranca, preko no}i. Od tada je vi{e niko nije video niti ~uo za nju, ali se ne bih iznenadila da je jednoga jutra ugledam na Trgu Svetog Patrika kako prolaznicima nudi carigradske jabuke po ceni najbolje berbe iz vinskog podruma debelog Pjera.Eh, da… Rekli su mi i to da je vreme u svoj ovoj ùrbi stole}a potpuno zaboravilo na njega, ali ne i na njegov ”stoma~i}” koji je sve ve}i i lep{i. Jednom prilikom je sreo @ana ispred one na{e male pekare, zagrlio ga je i zaplakao se, bez ijedne re~i. Danas su



njegove mu{terije pune razmetljivog novca, ~ekova kojima kupuju sve (ili bar oni tako smatraju). Samo jedno znam… nas tamo vi{e nema da mu krademo vino i po koji debeli osmeh u onim sitnim pijanim satima, kada se Pariz budi u dimu poplo~anih ulica.Darijan je, ina~e, postala najbolji pijanista a da to niko nije znao, a verovatno ni ona sama. Da li se se}a{ kako nas je samo davila o ve~itoj potrazi za tri zaboravljena svilena tona, i ~etvrtim-kristalnim: “…najdraì moji, pa to je ~arobni krug koji ve{to sakriva takvu muziku koja prevazilazi apsurdni pojam vremena. Ta melodija ne poseduje zavr{ni ton ve} nit koja povezuje tri svilena i ~etvrti kristalni, to je nit koja zaklju~ava krug. Ona kre}e iznova i iznova. Ona ru{i sve postoje}e kli{ee i iluzije za koje se ostali tako gr~evito drè. Setite se samo ”Sabata ve{tica na brdu Svetog Ivana”. Kakva {teta, kakav ponor i uàs…”Iz njene male garsonjere u potkrovlju devet dana se rasipala muzika svuda unaokolo, a onda se uvukla ti{ina. Kaù da su je prona{li u hladnom, uko~enom snu, zajedno sa belim i crnim dirkama i glavom naslonjenom na njih, i sa jednim osmehom kojeg su sakrili od svih. Osmeh je bio revolucija. Tako sam sretna, Van~i, mislim da je uspela. O @anu znam samo da je ubrzo posle na{eg rastanka ispoklanjao sve one uvrnute reljefe i po~eo raditi u nekom jeftinom bordelu gde



kaù da moè{ probati najbolji opijum u celoj Frana~koj dràvi. Toliko je bio lud za ènama da je na kraju postao jedna od njih, i to najlep{a… u {ta ne sumnjam.Ja sam, ina~e, ve} neko duè vreme sa gomilom piskutavih skalamerija svuda oko sebe, sa kojima ovih dana delim i dobro i lo{e. Ovde su jako dobri prema meni i ispo{tovali su moju èlju da nikoga ne}e pustiti unutra. Van~i, vi{e me ne boli. Rekli su mi da se strpim jo{ samo koji dan.Planiram da }e prvi u mesecu biti savr{en. Hej Van~i, odlazim u Pariz zauvek.

Aleksandar Marti}

NJENE MISLI

Pitala sam se da li sam vi{ak u tvojim snovima u tvojim lenjim fantazijama.

Uvek sam volela da te pitam ne{to, da te izazovem i zavedem samo da bih ~ula po koju re~ kletvu iz tvojih svetskih usta. Ali ti si



}utao, nisi èleo da me unervozi{, da mi da{ povoda i la`ne poruke. Svaku tvoju re~ ja sam tuma~ila kao pretnju i poziv, kao ne{to {to mi sleduje. Zami{ljala sam da sam jabuka posle tvog ru~ka. Shvatila sam kada si odlazio da nisam potrebna ni tebi, ni drugima, ni sebi.

Mislim da ne mogu postojati bez tvojih ~udnih zadivljuju}ih boja laì...

Leàla sam na zemlji koja je bila posuta papirnim ruàma koje sam iscrtavala tvojim pritajenim seksipilom i neznanjem; nisi znao da se zove{... Nisi znao mesta sa juga o kojima sam ti uvek pri~ala, pred tvoj beg u svet sna.

Voleo si da ti pri~am o jugu, koji je bio bedan, veliki, snaàn i voljen. Voli{ ga a nisi i{ao tamo. Jug je uvek za mene bio uto~i{te; okupan je tu|om sre}om. Ja sam se krila na tajnim mestima, koja sam zvala svojim svetili{tem i svojom samotnom sudbinom. Tamo sam znala da se sakrijem od svih (sebe) u svoju-tu|u zemunicu koju su napravili davni narodi. Jug i moj “dom” su odisali njihovom mukom, bolom, razmi{ljanjem i nekada }e neko ovo mesto voleti i uìvati.

Sve sam izgubila u prozirnosti jednog jutra, kada si zajedno sa vetrom oti{ao. Odneo si sa sobom svoju tajnu, koju nikada nisam upoznala, a volela sam je slepo, onako de~ije, uzbu|eno i neiskvareno. Uvek si



pokretima pri~ao da je svet u tebi tajna i da si ti tajna u svetu, koja ne ume (ili ne}e) da odgovori, koji ne}e da optere}uje drugog svojim bolom.

U tu|em snu predskazanje njihovog sutra. Ona }e misliti o njemu, a on }e biti njena misao...

Sa{a Bazi}



S A N - P L A N

Prvi dan:Pokriva}u te zmijama, zmajevima,

gladiolama i Afrikom, ali od papira. @elim ti sve najlep{e svetove za danas. @elim da ti oblak stoji iznad glave, oblak kojeg je nacrtao vanbra~ni sin moje prve kom{inice. Odlazak je bio gluvonem, samo sam ponekad èleo da crtam uzbu|enje i vetar.

Dosta sanjarenja, govori mi gazdarica dok ulazi u moju - njenu sobu. Iznajmio sam sobu na periferiji u Velikoj Periferiji.

Kafa je gotova, govori mi debela gazdarica. Koliko puta sam ti rekla da je ovde zabranjeno pu{enje. Ja gasim sivu cigaretu koju sam dobio na poklon, i u meni raste mr`nja, èlja da je ubijem sve je ja~a u meni. Ose}am je svakim delom svoga tela.

Po~inje da me umara cenama, bolestima, govori kako }e zima biti sibirska, neizdrìva, a ja mislim na pismo koje jo{ nisam dobio. Razmi{ljam skoro na glas - {ta je to u pismu kao iznena|enje.

Drugi dan:



Kazna. Opet ona. Za{to kada se probudim moram da vidim tu avet, tu ènu stra{ilo? Za{to?

Stiglo je neko ~udno pismo za tebe. Umoran od sna, ali veseo ustajem. Umoran od sna, ali veseo.

Ona se ceri i govori: “[ta pi{e mala, jel trudna”? U sebi govorim baba }uti dosadna si. Gledam pismo, pisano je ~udnim jezikom. Slova su neobi~nih osun~anih oblika, oblika Italije. Gledam ve{to iscrtane margine; foto-pismo, nasmejah se. Avgustina budno motri svaki moj pokret. [ta kaù? “Jel dobiste ono nasledstvo”. Od danas ti je ve}a kirija.

U pismu sam razumeo - ti si Raskoljnikov, plan je ubistvo, Ikare ubi je. Govorim Avgustini, pla}am sto posto ve}u kiriju zbog divnih vesti. Unervozila se. Po~inje da se dere, glasom poreme}ene osobe, {ta pi{e. Ja laèm, naravno, govorim da sam dobio odobrenje da se vratim u Portugaliju preko Italije zbog starih na|enih vremenskih narukvica.

Oduvek sam Ikare volela poklone iz drugih zemalja. Da, da, odgovaram, to se podrazumeva. Eh, kada se setim rumunskih poklona. Nisam ti pri~ala, ja sam svetska èna. Augustina je “svetska sila”, a ne èna, ali ne zadugo.

Tre}i dan:Ulazim u kuhinju. Augustina sve~ano

obu~ena. Ru`nija nego ikada. Gadi mi se.



Palim narandàstu cigaretu, zabranjeno pu{enje; ne slu{am je... Ti ho}e{ da me ubije{, gu{im se. I treba, metuzalemima je mesto na onom svetu. Udaram je gipsanom figurom u glavu (rumunskom), pada, kao snop ìta i zove u pomo} bez glasa. Uìvam!

Palim {arenu cigaretu i smejem se. ûdne-neke scene ovog sna filma. Budim se lak{i za jedno imitativno, name{teno ubistvo.

Ja sam nepu{a~, ali pijem kafu. Mislim. Sva{ta ~oveku do|e u san, {to kaù na{i

stari.

Scena:Zvono.“Dobro jutro gospodine Ikare. Imate neko

~udno pismo”. Znam, znam, hvala. Pismo iz Italije za Portugaliju. Otvaram. Vidim svoj san, ispisan na ~udnom, starom jeziku. Smejem se....

Sa{a Bazi}IVONA, KI[A I ]UTANJE

Do moje postelje se stiè samo inteligencijom. To sam Ivoni uvek govorio.

Ivona je pravila pokret usnama kao da je htela da me pita ne{to. ]utala je. Slu{ali smo ki{u, koja je svojim tonom odavala svu nemo} sveta. Ki{a je plakala. Ivona je }utala. ]utao sam i ja, ne èle}i ni{ta osim ti{ine.



@eleo sam da se moja ti{ina i ki{a miluju, da se ne`no dodiruju.

Stvarno si ~udak - rekla je Ivona.Ja sam }utao. Ki{a je dalje nastavljala

svoju pri~u, {aputala mi je ne`nost i bol, istovremeno. Uìvao sam i plakao u sebi.

Za{to voli{ da }uti{? Oglasila se Ivona svojim hladnim glasom, koji je poku{ao da razbije moj savez sa ki{om. Ali uzalud, veze su bile isuvi{e jake, neraskidive, kao da smo zajedno ro|eni, kao da smo ki{a i ja bili blizanci. Sve smo sada ose}ali zajedno.

Ivona... Ho}emo li sve vreme ove uni{tene no}i }utati?

]utim i polako ispijam svoje pi}e, ne obazirem se na Ivonino pitanje, na njene prazne re~i, koje su lake, bezvredne. Posmatrao sam ki{u, ona je gledala mene, kao jedan isti lik u ogledalu plakali smo zajedno.

]uta}emo i gledati zajedno ki{u. Nisam se okretao ka Ivoni. Posle nekoliko trenutaka (za Ivonu izgubljenih) dosa|ivala je Ivona, bila je brbljiva. Hteo sam da je se oterasim jednim pokretom, kao nekog stranog tela koje je bilo zalepljeno kao pijavica na meni. Jesi li sre}an?

Posle nekoliko sati, udvarali smo se jedno drugom, ki{a i ja.

Ivona ve} odavno spava pored mojih nogu. Zgr~ena je sa svojom pohotno{}u i gla|u.



Samo u pauzi izme|u dva vla`na poljupca, vremenska, nestvarna poljupca, pogledam Ivonu. Hr~e. Tek sada vidim koliko je mala nema{tovita, ni{tavna i nepismena. Tiho se smejem da je ne probudim, da me ne “davi”. Ne èlim da idila sa ki{om prestane.

Jutro miri{e na ki{u, na ljubav. Po koji prolaznik uùrbano kora~a. Pitam se da li neko od njih uìva u ki{i, da li vodi ljubav sa ki{om i da li voli ve{tinu }utanja.

Ivona sanja na crvenom isto~nja~kom jastuku koji ima {are i aplikacije Indije.

Kradem poslednje trenutke lepog, uzimam ih u sebe. Ivona se lagano budi. Gleda auru lepote iznad moje glave i smeje mi se - divi mi se. Umi{lja{, mnogo misli{, hajde malo da odspava{ govori mi Ivona.

Ispegla}u ti ko{ulju za podne. Kao i ve}ina èna, Ivona li~i na njih, sa svojom frizurom koja miri{e na kuvani gra{ak i licitarska srca.

Uklju~ujem ve} pospan radio. Na radiju ki{a. Sanjam ki{u. ]utim.. Ivona me davi re~ima, ne ~ujem je, uìvam samo u muzici za ki{u.

Sa{a Bazi}



POSLEDICA PU[ENJA

“Nikad vi{e ne}u kupiti upalja~ koji ko{ta deset dinara”“, nervozno je rekao Neboj{a, pritom vrativ{i plasti~ni, crveni upalja~ bez kremena na sto. Ina~e, Neboj{a je moja najve}a ljubav (ose}anje je obostrano), najbolji drug i verenik. Ven~anje je zakazano za kraj decembra. Bio je ponedeljak, julsko sunce je prìlo i tada smo sedeli u ba{ti kafi}a. Poku{avali smo da se ohladimo hladovinom velike kro{nje i velikim ~a{ama limunade.Biljana, na{a zajedni~ka prijateljica, prilazi da se pozdravi i seda za na{ sto. Sa njom je jos jedna devojka, Nata{a, debelju{kasta i jako neprivla~na. Ona vadi upalja~ iz svoje ta{ne i pali Neboj{inu cigaretu. Biljana je nepu{a~, a ja trenutno raspoloèna za odbijanje nikotinskog uìtka. Debeljucin upalja~ izgleda jako zanimljivo. Uzimam ga i znatièljno posmatram. U pitanju je ZIPPO srebrne boje. Ukra{en je ~udnim gravurama koje podse}aju na vatru. Tako|e tu je i kratki tekst ispisan na arapskom jeziku. Nata{a obja{njava:



“““Zamisli na{la sam ga na ulici pre nekih desetak minuta”.” Neboj{a me je uve~e ispratio na autobus. Idem na poslovno putovanje koje }e trajati {est do sedam dana.Bila je nedelja, oko sedam ujutru, kada sam se vratila u na{ grad. Jedino {to sam èlela je da odem u svoj stan i naspavam se. Me|utim, kre}em ka Neboj{inom stanu. Otklju~avam vrata i kre}em ka spava}oj sobi. U prolazu svoju paklicu LUCKY STRIKE-a bacam na sto~i} u dnevnoj sobi. Ona pada pored LUCKY-a mog verenika. Otvaram vrata, nagli pritisak zapljuskuje moje telo i po~injem da drhtim.

Pored mog verenika spava druga èna. Se}am je se, to je debelju{kasta i neprivla~na Nata{a. Neboj{a se budi.…“@ao mi je {to si saznala na ovakav na~in…. Ona je prava, ti i ja smo bili gre{ka…”.Izlazim iz sobe, grabim svoje cigarete sa stola i kre}em napolje. Konfuzija, bol. Sedam na klupu u parku i uzimam da zapalim cigaretu. Uvi|am da sam pokupila pogre{ne cigarete, Neboj{ine. Unutar kutije se nalazi poznati ZIPPO.Ne èlim da ga vratim. @elim da pobegnem iz “na{eg” grada na neko vreme. Ve} istog dana uzimam bolovanje i odlazim kod sestre u Novi Sad….



Izlazim iz autobusa i kre}em ka ulici sa èljom da na|em taksi. Drìm upaljenu cigaretu. Ose}am da me neko dodirnuo po ruci: “Izvini, da li bi mogla da mi upali{ cigaretu?”, upitao je jako fin i veoma zgodan mladi}. Vadim zipovac iz svoje ta{ne i kre}em ka sestri.Posle par dana izlazim sa Dankom, sestrom. Primetim finog i zgodnog mladi}a kako me posmatra. Ubrzo mi prilazi i ponovo moli da mu upalim cigaretu. Zapo~inje razgovor. Posle par pi}a odlazim u njegov stan, a posle par sastanaka Marko me prosi. Ushi}eno pristajem.

Ubrzo posle veridbe upoznajem se sa njegovom tetkom, profesorkom Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Ona obra}a pa`nju na moj ~uveni upalja~. Izjavljuje da joj se gravure na upalja~u jako dopadaju i intrigiraju, potom tuma~i tekst koji je tako|e ugraviran.“Zapali}u te.”

Sutradan, gubim “svoj” ZIPPO u gradskom prevozu. Nakon tog doga|aja dugo razmi{ljam o upalja~u. Zaklju~ujem da je upalja~ ~aroban.P.S. U svakom slu~aju, obratite pa`nju na osobu koja èli da vam upali cigaretu sa ZIPPO upalja~em.



Dragana Rankovi}



***Sve bledo, nestvarno, davno nestalo,

izgubljeno. Uspomene u damarima srca



i{~ezle... Inspiracija kao misao {to bludi po daljinama i tone u magle praskozorja. Vreme kad pla~u letnje ki{e i u rukama klijaju tople no}i srebrne od mese~evih vodoskoka. U velikom gradu, izgubljen, u stegama od betona od dugih sivih ulica - on. I opet, ono, po ko zna koji put isto pitanje: “Kako jedan ~ovek moè da dobije toliko zna~enje za tako kratko vreme?” Da, bio je lep, ali i ranije sam poznavala lepe mu{karce. Bio je neàn i veseo, bespomo}an, ne ba{ i ose}ajan. Ali takvih je bilo na stotine. Za{to onda? Za{to je bio kao niko drugi? Tako jedinstven, i rekla bih toliko razli~it da jo{ odavno nisam znala samo jednog takvog. I uvek u onoj te{koj ti{ini no}i iz najudaljenijih kutova sobe u~ini mi se da dopire njegov glas i izranja njegov lik. Lice, pravilne crte. Na usnama ~ar {to klizi i me{a se sa tamom, gubi se, na~as zasvetluca i padne u otvoreni bezdan no}i. Duboko u unutra{njosti inje ispovesti i polugr~ ne~eg {to nije ni kajanje, ni bol, ni strah.

Hladno mi je, a ve~e, sumorno a mese~ina sija. A on... @ivi, ose}a da ìvi pod maskom koja ima ve~iti osmeh, smeje se, smeje, a ne zna da smeh boli, ranjava, pe~e i dugo drhti u krvotoku. Ponovo sre}em ista lica, iste zenice, ~ujem isti pozdrav i traìm poznatu toplinu svoje sobe i prepu{tam se svome svetu u kome nema strepnji i slutnji, samo strasti u mnogo oblika.



Sre}a je varljivo kratko ose}anje trenutnog nadahnu}a i ekstaze. Sada shvatam istinu o njemu, vremenu, pobedi, porazu, ispovesti...

Ne, nije on ni razo~arani tragi~ar ni nesre}ni idealist, samo ~ovek, obi~an, jo{ obi~niji od drugih {to traì malo sopstvenosti, malo cvetanja za svoj ìvot, za san u ~vrstom bezbojnom staklu gde se ~uju samo znane re~i, vide isti likovi.

Niko mu nije oduzeo htenje, niko nije rekao ni{ta {to bi mu se zarilo u svest. ]utali smo, i on, i ja, nemo traè}i ne{to svoje, oboje smo hteli da brè stignemo do èljenog. On je kora~ao, bez misli, bez sveprisutne svesti, dalje i uvek samo dalje. Jasno je da u pro{losti postoji neki po~etak koji je uslovio da se doga|aji odvijaju upravo tako i nikako druga~ije. Da sam uradila, to i to, tada i tada, ne bi se desilo ovo ili ono. Mo`da... pa da, da ga nisam srela ne bih ovo ni pisala. Ustvari, naravno da bih pisala.

Da, opet moj uzdah, onaj {to lomi stenje, onaj pred kojim zanemi lepota. Uzdah koji on ne ~uje, a koji ga progoni dok spava... I danas... ne znam za{to po~injem od ovog, verovatno zato {to po~etak ne znam, zato {to je i malo teè sro~iti nesro~ivo i shvatiti neshvatljivo.

Aleksandra Bi}anin



***Negde duboko u sebi ~uvam ne{to

jako postojano, neku ispovest {to se ne~ijim imenom pi{e. Ne znam da li treba da govorim o ovome, ne znam da li }u mo}i da izdrìm do kraja, a da ne zapla~em po stoti put nad sopstvenom sudbinom i izgubljenim smislom ìvljenja. A na trenutak je zasvetlucalo... javilo se kao odbljesak svetionika na pu~ini, zaslepelo za trenutak i zauvek se ugasilo. Za{to? To niko nikad ne}e znati, mo`da ~ak ni on, ni ja. Kad bi znao da govori to bi mo`da bol u mojim grudima objasnio.

Ponekad zaàlim {to mi ìvot nije bio ispunjen bezna~ajnim, kratkotrajnim ljubavima, koje ne bi ostavile nikakve tragove. Ali ne, ja sam htela ne{to veliko, sjajno, ve~no, {to }e me pratiti i biti uz



mene zauvek. I kao {to bludnice na grudima nose slovo srama tako i ja na svom telu nosim tragove njegovih dodira. Bol budi inspiraciju, inspiracija budi se}anja, a u njima je on - pogled njegovih crnih o~iju, dodir njegovih ne`nih ruku, miris njegovog tela, ustvari sve ono zbog ~ega ponekad osetim ~ak i fizi~ki bol. A jo{ uvek ga volim, volim ga tu u sebi, jer on }e ve~no ìveti u toj prokletoj du{i koja se hrani se}anjem na savr{enstvo.

Mi smo bili u svetu koji drugi ljudi nisu razumeli. Imali smo svoje vreme, svoj na~in, neki svoj vi{i smisao gde je sve bilo kristalno jasno i poznato. Imali smo ogromno poverenje i slobodu koju smo proigrali. I nikada, ni{ta ne}e biti kao {to je bilo. Ni ova gluva ti{ina i usamljenost u ova ~etiri zida nikada me ne}e gu{iti kao sad, kao zbog njega. Jer ve~ito }e on biti moj “ni razo~arani tragi~ar, ni nesre}ni idealist”.

Aleksandra Bi}anin

***

Misao; nikad kraja. Boje u letu, na~inom, sa kog nema povratka. Razboritost do savr{enstva. Igra sna i jave, ve~iti nesklad. Borba jer sam bolja, borba jer ti ume{, lep{e od goreg, ru`nije od boljeg.



Talas te kida tame gde te najmanje ima, tame gde ti je sva mo}, energija. Nema te tamo gde sam ja. Mo} kroz vene, snaga u razumu cepa nerve tihim uzdahom. Sedim pored sebe i pronalazim sve mogu}e mane, pronalazim sve tvoje vrline. Umetnost ruku, kreacija ma{te je. Kako je divan ose}aj dok ti razmi{lja{. Jastuk miri{e najneobi~nijim mirisom muskarca. Tebe. Kako je dobar zvuk gitare pome{an dimom i tamom...”IF THE NIGHT WAS LONGER COULD I ESCAPE THE DAY...” Podiè volju, valja inspiraciju u pravcu pozitivne amplitude. Seca. Taj zvuk jednostavno seca. Dodir kose na golim grudima. Kako vreme brzo prolazi. [to ne stane na tren! [to ovaj ludi sat tako brzo otkucava, tako glasno?! Vreme je sporo samo kad du{a zamire.

Ho}e{ da pri~amo? Hajde. Svet je tako mali kad smo se ~ak i mi na{li. Dobro je slu{ati te. Glas spaja lica, du{e. Postoji{ kroz svoj glas, kroz misli koje izgovara{. Kako dobro miri{e tvoj poljubac...Prestani! Suvi{e sebe daje{...

Aleksandra Bi}anin



“Mostovi su mesta na kojima se ukr{ta najve}i broj ljudskih sudbina”

Ivo Andri}

U ~oveku jednostavno postoji toliko pitanja na koja èli odgovor i toliko stvari koje èli da kaè.

Ostala sam kao pobunjenik koga vi{e nema ko da ~uje i koji je ostao sam, prepu{ten vremenu i veri koju treba izmisliti. A imala sam sve, u jednom deli}u ve~nosti sme{teno. I verovatno sam suvi{e èlela da to tako ostane, pa sam sve izgubila. @elela sam trajnu ljubav i neki vi{i smisao, ne{to retko i vredno {to uzdiè, ~uva, i prevazilazi svaki strah.

“Kakva je sudbina individue pod ovim zvezdama {to podsme{ljivo trep}u ve} hiljadama godina i {ta ona u svojoj su{tini predstavlja? Da li je to tragedija ili jedno trajanje ~iji smo smisao mi izmislili? Da li je to sudbina svakog od nas da uloìmo sve, bez rezerve i na kraju shvatimo da stojimo praznih ruku, a sve {to smo ulagali kao da smo sipali u ne{to {to nije imalo dna.” A bio je, on, jedan jedini, nezamenljiv. Od po~etka smo bili povezani ne~im o ~emu drugi, sa kojima smo dolazili u dodir, nisu imali pojma. To je bilo vi{e od ljubavi, neki savr{eni sklad koji smo samo nas dvoje razumeli. Rukama smo razgovarali, pogledom se dodirivali. Bilo je sve toliko blisko savr{enstvu da je



izgledalo nestvarno, neodrìvo, ~ine}i trenutno ose}anje jo{ dragocenijim. Ja sam samo htela pravo na na{e ìvote, htela sam da ìvimo u svetu daleko od dna.

Kada bih poredila tu vezu ma|u nama, zasigurno bi to bila neka izuzetna tvorevina ljudskog uma, mo`da most koji se veli~anstveno pruà od jedne ka drugoj obali i spaja ih. Fantasti~na lepota, zastra{uju}a snaga, a ipak meko}a linija. Ve~nost. No, kako re~e Andri}: “Tragika lepote je u tome {to ne moè da ne postoji, a ne moè da traje i da se drì”.

Jednog dana do{li su neki strani ljudi i uni{tili sve to. On je oti{ao. Ostale su samo ru{evine, dva kraja ili dva po~etka, koji }e ve~no teìti jedan ka drugom, ali se nikada ne}e ponovo sastaviti. “To je vernost i uzvi{ena nepomirljivost lepote koja pored sebe dopu{ta jednu jedinu mogu}nost: nepostojanje”.

Nema sumnje, ~ovek je ograni~en svojom sudbinom, ali u tome ne vidim tragediju; to je naprosto ~injenica koju treba na odre|eni na~in shvatiti. Treba ìveti. Vlaga i pesak, to su kao èlje u ljudima. @elje su u stvari ìvot. Kada u nama ima èlja, hteli bi smo da ìvimo sporije, duè. Bez èlje i bez nada, mi smo samo dobri mera~i vremena. Dobre klepsidre. “I nije mi ào {to }e ìvota vode odneti i kaplju moga ìvljenja; sad neka mladost i sve neka ode”.



Aleksandra Bi}anin





SADR@AJ

PREDGOVOR .......................................................... 5

Poezija

Milena Markovi}.......................................................

7Sla|a.......................................................................... 8Branislava B. Kosti}................................................. 9Pavke........................................................................ 11Du{an, Sr|an, @ile i Vojkan..................................... 13Vanja ........................................................................ 15\ole........................................................................... 16SRCE......................................................................... 17Vuk Mladì}.............................................................. 19Dragan Bunardì}......................................................

21



Ivan Erovi}................................................................ 27Ivan Radovi} Ha{...................................................... 27Marta Mamula...........................................................

35Jovan Makojevi}........................................................

41N. Kali~anin............................................................... 45Miki Rudinski............................................................ 49N.T............................................................................. 55Sa{a Bazi}.................................................................. 61Aleksandar Marti}...................................................... 69Vera Vukovi}............................................................. 79Sneàna Bojovi}........................................................

87Vojkan....................................................................... 91



Proza

A.D. .......................................................................... 95Vanja ........................................................................ 97Aleksandar Vujanovi}............................................... 99Marijana Pavlovi}......................................................

101Branislava B.Kosti} – Gaca.......................................103Vlada Petrovi}............................................................ 105Marija Brkovi}...........................................................

111N.T. ........................................................................... 113Miki Rudinski............................................................ 117Aleksandar Marti} ..................................................... 127Sa{a Bazi} ................................................................. 131



Dragana Rankovi}......................................................

137Aleksandra Bi}anin.................................................... 141


Documents

Omladinska organizacijakvart.weebly.com/uploads/1/7/4/6/174638/knjiga_-_kvart2.doc · Web viewZato on nije pitao. Video je neku svetle}u stvar u mladi}evoj ruci. U njegovom mozgu