JS

Svrha osiguranja imovine jeste nadoknada koja nastaje na toj imovini.

Za razliku od osiguranja lica, gde je predmet osiguranja ljudski život, kome ne možemo utvrditi vrednost, a samim tim ne možemo utvrditi ni vrednost štete koja može ugroziti lica, vrednost imovine (osiguranih objekata) se može utvrditi.

Naime, može se utvrditi i vrednost štete koja može nastati na toj imovini.

Pri osiguranju imovine moraju se poštovati dva načela: 1. načelo obeštećenja i 2. načelo materijalnog interesa.

Prema načelu obeštećenja niko iz osiguranja ne može dobiti više nego što iznosi šteta koju je pretrpeo.

Ovo načelo na objektivan način odražava svrhu osiguranja.

Naime, osiguranje ne sme predstavljati izvor bogaćenja za osiguranika jer se svrha osiguranja sastoji isključivo u nadoknadi štete koja je nastala na imovini. Ta naknada je određena visinom štete koja je nastala.

Osiguranik mora da pruži dokaz o pretrpljenoj šteti na imovini da bi mogao da naplati naknadu iz osiguranja (npr. potvrda MUP-a i sl.),

Osiguranik ne može da ugovori naknadu iz osiguranja veću od stvarno pretrpljene štete (npr. osiguranje stare mašine na iznos koliko vredi nova mašina),

Nije dozvoljeno dvostruko osiguranje, odnosno da se ista stvar osigura na punu vrednost kod više osiguravača (zaključivanje više ugovora o osiguranju za isti rizik),

Nije dozvoljeno kumuliranje naknade iz osiguranja i naknade od lica odgovornog za prouzrokovanu štetu (npr. kod osiguranja od krađe ne može se obešteti kod dva lica istovremeno – i kod osiguravača i kod lopova, nego mora da bude raspoređeno).

Glasi: Osiguranik mora da bude zainteresovan da se ne dogodi osigurani

slučaj, odnosno da se ne desi šteta na osiguranom objektu, a ukoliko se to desi, da šteta bude nadoknađena po Zakonu o obligacionim odnosima.

Po zakonu, materijalni interes se definiše: “Prava iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u času nastanka šete imala materijalni interes da se osigurani slučaj ne dogodi.”

Osnova ovog načela nije samo u tome da se ne dogodi i ne pretrpi neki materijalni gubitak, već i ukoliko se dogodi ekonomski i štetan događaj, da se izvrši materijalna nadoknada gubitka.

Materijalna vrednost osiguranih stvari se može izraziti u novcu. Šteta koja nastaje na njima takođe je procenjiva i ima karakter materijalne štete.

Postavlja pitanje šta se dešava ukoliko se javi više subjekata sa interesom za osiguranje jedne stvari. U tom slučaju postoje dva rešenja.

Paralelni interes – dozvoljava zaključenje ugovora o osiguranju dva lica na istoj stvari . Npr. to mogu da budu vlasnik stvari i založni poverilac, vlasnik i zakupac, ili prodavac stvari koja se transportuje i transporter koji prevozi tu robu – svako osigurava svoj rizik.

Isključivi interes – prodavac i kupac ne mogu da osiguraju istu stvar. Interes prodavca traje do prodaje stvari kupcu. Od tada interes stiče kupac. Interesi su isključivi, ali se ne raskida ugovor o osiguranju, već interes prelazi sa prodavca na kupca.

Osiguravajuće društvo je dužno nadoknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, odnosno dužno je da isplati naknadu ako se ostvari osigurani slučaj, koji nije nastao namerno. 

Pored toga osiguravajuće društvo ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari koja potiče iz njenih nedostataka, osim ako je drugačije ugovoreno, kao ni da nadoknadi štetu prouzrokovanu ratnim operacijama/pobunama.

1. Koje su vrste osiguranja?2. Kako se osiguranje deli prema prirodi rizika?3. Kako se osiguranje deli prema predmetu

osiguranja?4. Šta obuhvata osiguranje imovine?5. Koja su načela osiguranja imovine?6. Objasnite načelo obeštećenja.7. U kojim slulčajevima je dozvoljeno odstupanje od

načela obeštećenja?8. Objasnite načelo materijalnog interesa.9. Objasnite paralelni i isključivi interes.