O .

Bugarski, Ranko, Uvod u optu lingvistiku. Beograd, 2009., , . . 20 ,, 1994., ., . . , 1986., , . . : , 1977., ,, 1996.

C 1. 1.1. 1.2. 1.3.

2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3. 3.1. 3.2. 3.3. 3.4.

4. 4.1. 4.2. 4.3. 4.4.

C 5. , 5.1. 5.2.5.3. 5.4. 6. 6.1. 6.2. 6.3.

7.7.1. 7.2.8.8.1.8.2. 8.3.

9.9.1. 9.2. 9.3. 9.4.

C 10.10.1.10.2. 10.3.

11.11.1. 11.2. 11.3. 11.4.

12.c12.1. 12.2. 13. 13.1. 13.2. 13.3.

14.14.1. 14.2. 14.3.

15. 15.1., 15.2. 15.3. 15.4.

, , ( ) ( )

e

- - -

2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4.

(., ., 1966, :16) , : () ( ) (, , , ) ( . , , ) () , , , , , (, ) , . .

Akumulativna funkcija uvanja i prenoenja Apelativna - obraanjaDeiktika funkcija ukazivanja kognitivna saznajni, spoznajni prezentativna- predstavljanje Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na primaoca OSNVA FUKCIJ EZ - MT

, ( )

1. 2.

, ,

- - (, , ) (, -)

-

Verbalna komunikativna sredstva predstavljaju jeziku interakciju izmeu uesnika u komunikaciji. Verbalna komunikacija se ostvaruje pomou sistema znakova, od kojih je najvaniji jezik, kao najsloeniji meu postojeim sistemima znakova. Osnova za obavljanje verbalne komunikacije je korienje lingvistikih sistema jezika za oblaenje informacije u simbolsko ruho.

Proces verbalne komunikacije se odvija uz pomo odreenih jedinica jezika: rei, sintagmi i reenica. Jezik je sistem hijerarhijski uzajamno povezanih jedinica (rei, sintagme i reenice), koje funkcioniu po postojeim pravilima gramatike. Realizacija ovih jezikih jedinica odvija se u govoru, gde one dobiju zvunu (grafiku) sliku sa konkretnim znaenjem. Najmanje jedinice jezika su foneme, koje formiraju morfeme, a ove lekseme, a lekseme, dalje sintagme i reenice. Reenica je osnovna komunikativna jedinica jezika, za razliku od sintagme koja je najmanja jedinica sintakse, ali je nekomunikativna.

Langue - paroleDihotomiju jezik govor (langue - parole), pored niza drugih (kao to su jezika sinhronija i jezika dijahronija; paradigmatika sintagmatika) prvi je istakao i teorijski obrazloio vajcarski lingvista Ferdinand de Sosir (Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao metodoloki znaaj povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije - jezik i govor. Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima drutvenu funkciju sporazumevanja, komunikacije, a govor je njegova konkretna pojedinana realizacija koja je uvek manje-vie sluajna i zavisi od govornikove volje. Jezik je dakle drutvena institucija, zajednika svima i bez nje komunikacija ne bi bila mogua. Bez jezika, dakle, nema verbalne komunikacije. Jasno je da su one meusobno zavisne: in govora prethodi jeziku. Jezik kao apstrakcija postoji kod svakog pojedinca, ali je potpun samo kod svih zajedno. Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojae i posle njega. Ovom dihotomijom Sosir je jezika u celine kao heteroklitne mase uinio objektom pogodnim za strogo nauni pristup i formalizaciju i uvoenje strogih naunih metoda.

langue - paroleJezika sposobnost (kompetencija) i performativnost uesnika u komunikaciji daju veliku prednost verbalnoj komunikaciji u odnosu na druge, koje prate govor, ali su supstitutivne, poput pisma, ili dopunske, poput gestova. (Sapir, 1974. str. 20.) Zahvaljujui jezikoj kompetenciji uesnici u komunikaciji su sposobni da razumeju namere sagovornika, ak i kada ih izraavaju na gramatiki ili fonetski pogrean nain. Uz performativnost, koja omoguava da pojmimo kontekst u kome se komunikacija odvija, da popunimo praznine u govoru, da shvatimo aluzije i ono to nije eksplicitno iskazano, verbalna komunikacija svakako ima prednost u odnosu na sve ostale.

- (- , ; ; . , , - , - Za Rimljane crvena zastava je bila znak za borbu.Egipani su se smatrali crvenom rasom i bojali su svoja tjela u crveno da bi to istakli.U Rusiji crveno znai prekrasan. Boljevici su koristili crvenu zastavu tako da je crvena postala simbolom komunizma.U Indiji crvena je simbol vojnika.U Junoj Africi crvena je boja alosti.U Kini crvena je boja dobre sree i koriste je za vrijeme praznika ili vjenanja.

6.000 200 32- 50

850

332 . - 190 . ee 330 . - 170 . 300 . - a 125 . 200 . - a 100 . 190 . - 72 .

. :

- , ( ) : ( IV . . ., ), , , , , () .;- , , : , , , .;- , (, - ), (, , , ) (, , , , ( ), );- , - , , , . ( ), , () : , , , , (), , , , , .;- , ( ), ( ), , , , .;

, : ( ), , , , ; : , , ; : ( ), /, , , ; , : , , .;- , - , , ; ;

- , , ;- , , , , .;- , ;- ;- ;- ( );- ( );- ( ) - ( ).

()

( , )

( ).1. : 2. .: -. ; . .;3. :, . . .:- (en),-(patnj), -(ruk )4. :[`]- 5.+ = [] , ,

, , ,

1. :2. :-., - ..,

3. :4. : - ---- - --- - - - --- -5. + = :

:

(, , , ) + :: ()..N. D. ( ), , - . - : talo kua, taloni moja kua,talosi tvoja kua, talonsa- njena kua. + (, , , ) , . Toto-nije posebna re, samo korenMtoto dete. Watoto deca, kitoto- deji.

() - :- - ( 4:-, , , ) 5, 6) . ,

, . 4 : 1.- 2.- 3.- 4.-

(, , ) : () (t--mej--levt-pt--rkn) . ( 1961: 102) , . oeee ie e eigdlo-ssua-tsia-lior-fi-gssa-liar-qu-gamiuk--------.., , .

, , , . . . , . . : , , , . , , .

. ( ) : , , . . - . . / , (.), (. -, - ; violatricolor (lat.) ; evergreen (eng.) zimzelen ( srb.) (); , station; vikindica, letnikovac (srb.) /

. . , , . . , , . : . . . - , .

Pod jeziku situaciju mogu se podvesti:

Socijalni uslovi funkcionisanja jezikablasti u kojima funkcionie jezik Sredine u kojima funkcionie jezik

U socijalne uslove postojanja jezika spadaju: socijalno-ekonomske formacije, oblici etnikog jedinstva, nivo suvereniteta odreenog naroda, nivo njegove kulture, kao i njegovo brojano stanje.

Oblasti i sredine u kojima funkcionie jezik Oblasti u kojima funkcionie jezik predstavljaju jednu od najvanijih komponenata jezike situacije. Oni zavise od teme komunikacije, od vremena i mesta, od oblasti drutvene aktivnosti. Meu najvanije svere spadaju: privredna svera, drutveno-politika, svakodnevnog ivota, nauke, kulture, masovne informacije. Pregled svera upotrebe nije strogo odreen bilo kakvim kanonom i u odnosu na konkretni jezik moe ih biti vie ili manje.Sredine u kojima se ostvaruju osnovne komunikativna funkcije jezika mogu biti: unutar socijalno zatvorene grupe, unutar neke naseobine ili itavog regiona, unutar privremenog okupljanja ljudi, pa sve do itavog naroda. Funkcije jezika, oblici njegove upotrebe, sredine i svere u kojima se ovaj realizuje, karakter uzajamnog delovanja predstavljaju osnovne pojmove sociolingvistike.

Jezika normaBilo koji jezik javlja se se u ovom ili onom obliku postojanja kao konkretna istorijska i socijalna norma.Jezika norma to je sveukupnost ustaljenih, tradicionalnih elemenata jezika, istorijski izabranih koje je potvrdila drutveno - jezika praksa.Jezika norma se odlikuje mogunou izbora, ustaljenou, obaveznou. Mogunost izbora se manifestuje na taj nain to svaka jezika norma realizuje na sebi svojstven nain mogunosti jezikai na razne naine fiksira spoznajnu aktivnost ljudi. I upravo stoga ona je sposobna da razvije razne varijante jezika.Ustaljenost se sastoji u tome da se norma manifestuje u svesti i praksi svih lanova datog kolektiva kao neto zajedniko, prenosei se sa jedne generacije na drugu. Ona obuhvata jeziku kompetentnost govornih lica, koje razdvaja vreme, mesto, socijalni status. Ustaljenost ujedno znai i ouvanje jezike tradicije.Obaveznost jezike norme nisu rezultat unutranjih manifestacija jezikog sistema, ve izvanjezikih potreba. Sve ono to je priznato od strane drutva je ne samo obavezno, ve u isto i pravilno . , , , ; majk mi, - ,

Vrste jezike normeVrste jezike norme su uzus, knjievni(standardni) jezik, stilovi jezika.

Uzus je elementarni oblik postojanja i funkcionisanja jezika , sveukupnost svih realnih upotreba jezika. Uzualna norma se moe uoiti u dijalektima, govorima i u argonu. Ona je takoe svojstvena i razliitim oblicima kolokvijalnih oblika jezika. Raznovrsnost i promenljivost uzusnih normi ukazuju na tri ravni jezika: istorijsku (hronoloku), prostornu (arealnu) i socijalnu. Knjievni (ili standardni) jezik je obraeni i reprezentativan oblik jezika jednoga naroda. Knjievno-jezika norma je promenljiva veliina. Njena uloga u razim istorijskim uslovima je razliita, ali ona uvek predstavlja neto zajedniko meu svim manifestacijama jezika. KJ se odlikuje pisanim oblicima koji su normirani i obavezni za sve nosioce datog jezika. On se se koristi u svim sferama komunikacije, te je stoga KJ stilistiki izdiferenciran:. Stilovi jezika (ili funkcionalni stilovi) su komunikativne ili funkcionalne varijante jezike norme.

J Osnovni oblici ljudske zajednice su etnika grupa, narodnost, nacija i meunacionalna zajednica.Osnovne odlike narodnosti su: zajedniki jezik, jedinstvo duhovnog tipa i kulture.

Mogu se izdvojiti tri tipa odnosa izmeu jezika i nacije:

nacionalni jezik nastaje na bazi jezika narodnosti (to je zapravo prednacionalna faza u razvitku jezika), zbog ega je kao pojava jedinstven i neponovljiv (npr. kineski, jermenski, gruzinski itd.);u procesu formiranja nacija i nacionalnih jezika ponekad jedan isti jezik se koristi za stvaranje svog jezika od strane nekoliko nacija. Upotreba jednog istog jezika kao jezika raznih nacija i kao jezika meunacionalne komunikacije moe se tretirati kao njegova drutvena funkcija (npr. u Latinskoj (Junoj) Americi preko 20 nacija se koristi panskim jezikom). Formiranje nacija i njihovih jezika moe se odvijati u takvim uslovima kada se raspodela socijalnih funkcija nekoliko jezika odvija u okvirima kako pisanih oblika standardnog i zvaninog dravnog jezik, tako i usmenih oblika. Jezik meunacionalne komunikacije je onaj koji se koristi kao sredstvo komuniciranja meu pripadnicima raznih nacija, narodnosti, kao i etnikih grupa (npr. Belgijanci se koriste francuskim i flamaskim jezikom; Tuniani arapskim i francuskim jezikom)..

J , , : , , , . :: , : , , : , , . 25 (5.000 a 200). , : , 15 .

. : - (, );- (, , );- ( );- ( , , , );- ( : , -, , , );- ( , ). u : , , . , . .

, , , , . - . . : , -, , ( ) . . , , : , , , , . , : 1. -: , , ; 2. ; 3. , -; 4. -, -, , , .

1909-1911. . , . . (. ) .

, , . , , . ( ) . . .

, , , , . : , , , , . , , . ,

Proces verbalne komunikacije se odvija uz pomo odreenih jedinica jezika: rei, sintagmi i reenica. Jezik je sistem hijerarhijski uzajamno povezanih jedinica (rei, sintagme i reenice), koje funkcioniu po postojeim pravilima gramatike. Realizacija ovih jezikih jedinica odvija se u govoru, gde one dobiju zvunu (grafiku) sliku sa konkretnim znaenjem. Najmanje jedinice jezika su foneme, koje formiraju morfeme, a ove lekseme, a lekseme, dalje sintagme i reenice. Reenica je osnovna komunikativna jedinica jezika, za razliku od sintagme koja je najmanja jedinica sintakse, ali je nekomunikativna..

Dihotomiju jezik govor (langue - parole), pored niza drugih (kao to su jezika sinhronija i jezika dijahronija; paradigmatika sintagmatika) prvi je istakao i teorijski obrazloio vajcarski lingvista Ferdinand de Sosir (Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao metodoloki znaaj povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije - jezik i govor. Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima drutvenu funkciju sporazumevanja, komunikacije, a govor je njegova konkretna pojedinana realizacija koja je uvek manje-vie sluajna i zavisi od govornikove volje. Jezik je dakle drutvena institucija, zajednika svima i bez nje komunikacija ne bi bila mogua. Bez jezika, dakle, nema verbalne komunikacije. Jasno je da su one meusobno zavisne: in govora prethodi jeziku. Jezik kao apstrakcija postoji kod svakog pojedinca, ali je potpun samo kod svih zajedno. Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojae i posle njega. Ovom dihotomijom Sosir je jezika u celine kao heteroklitne mase uinio objektom pogodnim za strogo nauni pristup i formalizaciju i uvoenje strogih naunih metoda.

Jezika sposobnost (kompetencija) i performativnost uesnika u komunikaciji daju veliku prednost verbalnoj komunikaciji u odnosu na druge, koje prate govor, ali su supstitutivne, poput pisma, ili dopunske, poput gestova. (Sapir, 1974. str. 20.) Zahvaljujui jezikoj kompetenciji uesnici u komunikaciji su sposobni da razumeju namere sagovornika, ak i kada ih izraavaju na gramatiki ili fonetski pogrean nain. Uz performativnost, koja omoguava da pojmimo kontekst u kome se komunikacija odvija, da popunimo praznine u govoru, da shvatimo aluzije i ono to nije eksplicitno iskazano, verbalna komunikacija svakako ima prednost u odnosu na sve ostale.

. : . . () , . . . ., . , . .

, . 4 : ( ) ( ) ( ) ( ).

: . , , . , .

, :1. .2. , .3. ., , -4. .

: - . . , , , , . . . , . , . . , . . , . . , , , .

FONETIKA, FONOLOGIJA

FonologijaZa razliku od fonetike, koja prouava fizika svojstva govornih glasova, fonologija se bavi glasovnim sistemima pojedinih jezika, pa predstavlja neku vrstu funkcionalne fonetike. Svi ljudi poseduju iste govorne organe, i sa artikulaciono-akustike strane u stanju su da proizvedu i percipiraju svaki od mnotva glasova koji se javljaju u bilo kom jeziku sveta. Svaki pojedini jezik pravi svoju selekciju glasova i glasovnih obeleja iz tog univerzalnog fonetskog rezervoara, izgraujui od toga svoj osobeni sistem glasova kao svojevrsni signalizacioni kod.

:1 ; 2 ; 3 ; 4 ; 5 ; 6 ; 7 ; 8 ; 9 ; 10 ; 11 ; 12 ; 13 ; 14 ; 15 .

Fonoloki sistemNa taj nain svi jezici imaju razliite fonoloke sisteme, i distinkcije koje lee u osnovi svakog od njih moraju se posebno savlaivati tokom usvajanja maternjeg jezika u detinjstvu ili uenja drugih jezika kasnije u ivotu. Glasovi ljudskog govora javljaju se u beskrajnim varijacijama, a u taj fiziki kontinuitet jezici uvode sistemski diskontinuitet: Svaki jezik namee glasovnoj supstanci svoju specifinu formu, i po toj formi ili naroitoj strukturi jezici se i razlikuju u domenu glasovnih sistem.

Zbog toga se plan funkcionalnih jedinica te strukture (fonoloki ili ue, fonemski plan) razlikuje od plana fizike realizacije takvih jedinica (fonetski plan). Ovo razlikovanje, koje odgovara razlici izmeu jezika kao sistema i govora kao realizacije tog sistema, provlai te i kroz druge nivoe jezike strukture. Uproeno govorei, ovo je odnos izmeu apstraktnog i konkretnog, sistemskog i materijalnog.

Fonema, fon, alofonJedinice fonemskog plana, koji je po njima i dobio ime, nazivaju se foneme. Fonema je distinktivna (razlikovna) jedinica glasovne strukture koja sama po sebi nije glas nego funkcionalan element u sistemu glasova. Ona se glasovno realizuje, i to esto razliito u raznim glasovnim kontekstima. Fonema se realizuje kao fon (glas), a razliite kontekstualne varijante fona zovu se alofoni.Jedna fonema moe imati vie alofona, koji su, kao i foni, pojave na fonetskom planu. Iz datih odreenja proistie da je fonema u sutini apstraktna jedinica, jer nije neposredno ulne prirode.

Fonema Glas - 3 , : .Engleski 3 foneme i 4 glasa: fly [flai]. 2 1 : [:] - /c/ // - [:] 1 0 : [j]

PrimerialofoniU srpskom: glas [k] ujno se razlikuje u recima kia i kua zbog drukija artikulacije uslovljene sledeim vokalom prednjeg odnosno zadnjeg reda, ali ta razlika nije funkcionalna, pa u srpskom postoji samo jedna fonema /k/ sa razliitim alofonskim realizacijama.U ruskom: glasovi [k] i [k] ne mogu biti u podjednakim uslovima i razlikovati smisao rei jer [k] pered a,o,u i na kraju rei, a [k] pered i,e i nikad na kraju rei. ili Glas [n] u recima banka, tango se realizuje kao [n] U srpskom jeziku fonema [n] alofonski se realizuje kao [n] (velarni nazal) samo ispred velarnih konsonanata /k/ i Igl (kao u recima bank i tango).U engleskom ista glasovna vrednost ima status zasebne foneme [n], jer njena pojava nije kontekstualno uslovljena: postoje parovi rei kao sin /sin/ 'greka' i sing /sin)/ 'pevati', gde se ta razlika pojavljuje u identinom kontekstu, kao jedini formalni nosilac razlike izmeu rei razliitog znaenja. U nemakom, engleskom, francuskom, srpskom, maarskom, finskom, kirgiskom duina je osobina fonema za razliku od ruskog: sit [sit] (sedeti) i seat [si:t] (stolica), fr.mettre (staviti) i maitre ( mentor) [me:ntr] U ruskom: // - [] [] [] Na kraju rei - [k] - [k]Uporedi: U engleskom i nemakom jaka pozicija je na kraju rei: u engleskom bag - [g], back - [k] ili u nemakom douse [dus] sladak i douce [du:z] - dvanaest

Minimalni paroviIdentifikacija fonema podrazumeva korienje metode minimalnih parova - takvih kod kojih se dve po znaenju odelite rei formalno razlikuju samo u jednoj fonemi. Tako postojanje serija rei kao pas, bas, as dokazuje da su prvi lanovi u ovim identinim nizovima foneme (/p/, /bl, //); postojanje serija kao ak, ek, ik dokazuje isto za druge clanove ovde (/a/, Ie/, /i/); a serija kao as, ak, aj za trcde (/s/, IVJ, l]f).

Parovi kao pas i pas, luk i luk dodatno ukazuju na distinktivnu prirodu akcenta u srpskom. Fonemske opozicije koje uestvuju u razlikovanju mnotva rei imaju visok funkcionalni naboj i stabilne su u sistemu, dok one sa slabijom funkcionalnom podlogom mogu da budu nestabilne (tako opozicije srp. afrikata /I : /I i // : /dz/ razdvajaju tek poneki par rei, kao spavaica : spavaica, ak : dzak).

Pojedini jezici najee imaju izmedu 20 i 40 fonema (ruski -39, ciganski-42, nemaki-36,engleski-40, finski-30), ali ih ima i sa svega 11- aranta-Australija, kao i sa 70(aphaski) i vie. Nijc poznato da li postoje neke apsolutne granice - koliko najmanje fonema mora da ima neki prirodni jezik da bi se njihovim opozicijama izgradio dovoljno velik renik, ili pak koliko najvie sme da ih ima da bi se mogle bez napora razlikovati u normalnoj komunikaciji. Od tog broja najmanje 3, najese 5-7 a rede i znatno vie su vokali, dok su ostali konsonanti. Srpski standardni jezik ima 5 vokala (ne racunajui razlike u akcentu) i 25 konsonanata .U nekom zamiljenom proseku ,,tipini" jezik imao bi priblino bar dvostruko vie konsonanata nego vokala, ali ima i znatnih odstupanja - postoje jezici gde na svega tri vokala dolaze desetine konsonanata, dok su pronaeni i takvi izuzeci koji ak imaju vie vokala nego konsonanata.

Govorni nizFonema se ne moze linearno analizirati, jer je najmanja jedinica svoje vrste, ali se moze posmatrati kao sveanj istovremeno prisutnih fonolokih distinktivnih obeleja - najmanjih obeleja prisustva odnosno odsustva nekog artikulacionog ili akustikog svojstva kojim se jedna fonema razlikuje od drugih.

U binarnoj raspodeli, gde se prisustvo nekog obeleja oznaava znakom '+' a odsustvo znakom '-', uspostavljaju se parovi kao to su vokalsko/nevokalsko (npr. a/m), nazalno /oralno (npr. m/b), zvuno /bezvuno (npr. b/p), prekidno /neprekidno (npr. p/f). Palatalizovano /nepalatalizovano (npr. rus. m'/m) itd. Tako bi u sastav srp. foneme /p/ ula obelezja labijalnosti, zvucnosti, prekidnosti i sl.

Prema teoriji Romana Jakobsona, sa svega 12 par ovakvih obeleja mogu se opisati kontrasti koji izgrauju foneme u svim jezicima sveta, pa bi ovo bila neka vrsta fonolokih univerzalija. Po istoj teoriji, ovakvi kontrasti su hijerarhizovani prilikom usvajanja jezika. Dakle, dok su foneme kao jedinice sukcesivne, tj. niu se jedna za drugom u govoru, gde su predstavljene svojim fonima, distinktivna obeleja u njihovom sastavu su simultana, tj. istovremeno zastupljena. Ona su relevantna kada u datom fonolokom sistemu razlikuju dve foneme, a redundantna ako isto fiziko obeleje ne pravi funkcionalnu razliku u sistemu (u tom smislu je velarizacija nazala /n/, koju smo ilustrovali gore, relevantna u engleskom ali redundantna u srpskohrvatskom fonolokom sistemu).

Obeleja koja razlikuju foneme mogu se razvrstati tako da se najpre navedu ona koja su zajednika jednom paru fonema, a da se potom doda ono koje ih razdvaja. Tako su /p/ i /b/jednaki po drugim obelejima, ali Ibl ima jo i obeleje zvunosti kojim se razlikuje od /p/. To dodatno obeleje je osnova pojma markiranosti (obelezenosti), koji ima iroku primenu ne samo u fonologiji nego i u lingvistici uopte. Nemarkirani lan neke opozicije smatra se osnovnim, neutralnim i obuhvatnijim, jer on moe da ukljuuje i ono sto je markirano, a ovo drugo se koristi samo u sluaju posebne potrebe, tako to se na neki nacin dodatno izvodi iz onog prvog.

Do sada smo govorili o fonemama u jezikom sistemu i pojedinano, a sada emo da pogledamo kako se one ponaaju u govornom lancu. Govorni niz moze se deliti na slogove - najmanje glasovne jedinice izgovorene jedinstvenom artikulacijom, iji su nosioci vokali ili diftonzi, a ree i sonanti. Slogovi imaju razliitu strukturu s obzirom na broj konsonanata (C) koje sadre i njihov redosled u odnosu prema vokalu (V), a tipine sekvence su CV (to), CVC (taj), CCVC (glas), CCVCC (vlast) itd.

Oni mogu da budu otvoreni ili zatvoreni, prema tome da li se zavravaju vokalom (sa) ili ne (sat); dugi ili kratki, prema duini nosioca (luk, lu:k); i naglaeni ili nenaglaeni (pas-ti). Slogovi se mogu posmatrati i kao fonoloke i kao isto fonetske jedinice.

FonotaktikaU strukturi sloga, a i inae, postoje razliita ogranienja u pogledu distribucije fonema, jer ne moze svaka od njih da stoji bilo gde i uz bilo koju drugu.Pravila ulanavanja fonema prouavaju se pod imenom fonotaktike. Ogranienja kombinatornih mogunosti vea su na poetku i na kraju rei, a manja u sredini..

U srpskom sve foneme mogu da zauzimaju svaki od ova tri poloaja (ranije se /dz/ nije javljalo na kraju, ali se i tu nalo preko pozajmljenih rei kao koledz, bridz, bedf). U engleskom [n] (velarni nazal) ne moe da stoji na poetku

SLOGPosebnim ogranienjima podloni su konsonantski skupovi. U srpskom je napoetku reci moguce npr. tl- (tle) ah ne It-, skr- (skroz) ali ne rks-. Vukovska norma je na kraju rei doputala samo etiri skupa: - st (plast). -t (plat). -zd (grozd) i -zd (vod), ali su u novije vreme preko stranih rei u taj poloaj doli i mnogi drugi (upor. npr. rei kao disk. keks. lift, atl itd).

Varijacije tipa element l elemenat, subjekt l subjekat pokazuju da jo uvek postoji tenja da se nezgodan skup razbije" ubacivanjem vokala, ali prizvuk neukosti koji ve danas imaju oblici koncerat ili docenat prema normalnim koncert i docent ne ostavljaju mnogo sumnje u krajnji ishod ovog procesa promene u jeziku.

AlternacjaJedinice koje se u govomom nizu nau u susedstvu mogu da utiu jedne na druge. Ovo dovodi do raznih promena (alternacja).

AkomodacijaAsimilacijaisimilacija

Akomodacija prilagodjavanje,

, [], [], [] [] , , , ; . , , , . ; ; . , , , , .

Akomodacija prilagodjavanje,

[] , , . [] ] , , .

[] , , .

Asimilacija je jednaenje susednih jedinica u izgovoru

GrafikaslikaZvuna slikaRazmakPravacRezultatOsobina, Svojstvo[]: [''']1. .2. .[] [']['][']j

Disimilacija je razjednaavanje

GrafikaslikaZvuna slikaRazmakPravacRezultatOsobina, Svojstvomnogodijal. mlogo : []kontaktna: :

koridorkolidor: bombonabonbonakontaktna:

AlternacjaKontrakcija() je saimanje niza glasovnih jed.nica (mog od mojeg, kada kad , , - ).Redukcija je izostavljanje neke od njih (ajde od hajde, leb od hleb). Metateza je premetanje glasova ili slogova (bajrak od barjak. dijal. namastir od manastir. ).Epenteza je umetanje etimoloki neopravdanog glasa radi lakeg izgovora (dijal. stram od sram, , -).Proteza - stavljanje takvog glasa na poetak reci (dijal. halka od alka, - ). Haplologija je izoslavljanje jednog od dva uzastopna ista sloga (tragikomedija od tragigikomedija, - )

Test

GrafikaslikaZvuna slikaRazmakPravacRezultatOsobina, Svojstvo?ispriati od iz+pricati

Books[bukz]-[buks]

Suprasegmentalne ili prozodijske pojavePored segmentalnih jedinica kakve su foneme u fonolokim sistemima vanu ulogu igraju i suprasegmentalne ili prozodijske pojave, koje se ne veu za pojedine foneme u sledu nego se proteu preko veih celina - slogova, rei i reenica. One su samo delimino specifine za pojedine jezike kodove, u kojima mogu imati distinktivnu funkciju, a delom predstavljaju sveopte fonetske manifestacije govora. Varijacije prozodijskih elemenata, kojima se pojedini delovi govornog niza istiu i moduliraju, utiu na znaenja koja se prenose u komunikaciji.

U mnogim jezicima postoje distinktivne razlike u tonu - visini i modulaciji glasa. Tako u mandarinskom kineskom inae isti slog ma, zavisno od tona kojim se izgovori, ima etiri znaenja ('maika', 'konoplja', 'konj', 'grditi'), uz koja idu i razliiti pisani znaci. U svim jezicima neki slogovi su jae naglaeni od drugih, pri emu mesto naglaska u strukturi vieslonih rei moe da varira (kao u srpskom, ruskom ili engleskom) ili pak da bude uvek na istom slogu (prvom u Cekom ili finskom, pretposlednjem u poljskom ili velkom, poslednjem u francuskom ili turskom). Ako se jaina kombinuje sa jo nekim prozodijskim svojstvima, obino se govori o akcentu.

Cetvoroakcenatski sistem knjievnog srpskog kombinuje jainu, ton i duzinu na sloen i u svetu redak nain, a tonski akcent imaju npr. jo vedski, norveki i japanski. Tempo je brzina izgovora govornih celina, koja varira prema prilikama.

Kombinacija visine, jaine i tempa daje opti utisak o karakteristinom ritmu govora u nekom jeziku, u osnovi odreenom vremenskim rasporedom naglaenih i nenaglaenih slogova. Intonacija je melodija koju obrazuju varijacije tona u nizu slogova, pa reenice mogu da budu izgovorene silaznom, uzlaznom ili ravnom intonacijom (time se esto signalizuje razlika izmedu tvrenja, pitanja i sl.). Pored gramatifcke i informacijske funkcije, intonacija je vaan pokazatelj emotivnih stanja: ak i u nepoznatom jeziku esto se po intonaciji moe prepoznati izraz udenja, radosti ili ljutnje.

Uloga akcenta, ritma i drugih prozodijskih elemenata u pesnikom stvaralatvu prouava se u okviru metrike i - posebno sa stanovita strukture stiha versifikacije. Ovde do jaeg izraaja dolazi i glasovna simbolika - neposredno povezivanje zvune vrednosti glasova sa svojstvima, oseanjima i doiivljajima u vanjezikom svetu Najzad, pod imenom paralingvistike prouavaju se individualna pratea obeleja govora kao to su boja i kvalitet glasa (koji onda subjektivno ocenjujemo kao 'piskutav', 'dubok'. 'promukao' i sl).

M

:

1. eo , .. - , , (a , .2. , . : , - ( . 3. , .

. . , . , . , , , .

, : . , - . , , , , . , , . . , , . , . , . , . , , . . , : . .

- , . , ( , .), ( , .).

. . . .

, . , . , . , , , , - . , ....

. . . . , h/she/it. , , , . : : . l livre '' l porte '', ; , , , (der Lffel, die Gabel, das Messer), , , , - . - o .

, () (). (), (), '' ''. , (. /, , / o, ). ( / ), (e/ , / ). , (, , ), (, , ). ( ) Kao je, , . (jea / / ). , ( ' ' ).

, , , , ., , , , , . , , (, , .). / / (. l , l u ). , , , . ll . furniture . (ein) Mbel - , . 3 , , , . , , , , , , , . ( , ), - , , (. /, . t/vs, . d/Si) . (, .) , , , . , , , .; . ( ) ( ). .

. , ; , (u 3, 3.). , . , , . , : ; , ; ; ; , . . ( : ), ( : ) ( : , uu). , , , , , , , . , ( , , u), .

, , , , , , . , , ., ( , . t . zu ). - . ( ., , ) (. , , ), py, .

. , , .

, , . , , , , . , , , .

, , . - , . , , .

, . , , , .

, :

, . : , , , . , , . . , ., , , , , .

- - , 1957. , , . , , . , .

. , , . , . , . , ,

, . , , , , . , , (, ) , .

- . , , , , , (. ). (, , o, , ) (--, -, --, ---). , . , .

, , . - . - . . - (. ---/ ---u/ -u--u/ -u--). . -ed ( /t/ walked '', /d/ y lived '', /id/ shouted '' ( - -). . - - () //, // // - , / .

. (, , , , ). , ( - pau, - --, -/. -/ -, -- - u---u. , ). (.) : , pa, . . ,

, , , . : , , , . . , : . .

. , . , . , . , "" , . , . , ( ''). - , . agyaghllagyugtuq ' ' : agya- '', -ghll- , ng'', -yug- , -tuq - . 4 - 5 , , , , .

, . , (+ -, + -, +u -). , (+- - , +- -, pa+ - pa). (pa+-u - pau, pa+-o-+ , - paou, +- - ). , ( ), ,

. . () . : (, , . ), (, , . - u) (, , . -- u), ( 2 : , , Alter-s-heim- ), ( 2 : : loben hvaliti ge-lob-t , ( : : ktb pismo, kataba napisao je, uktub -pii)

, . , , (---u, ----). , . - -, - , - -. , .

. : ( -, -(najcrveniji,) (nem.- kopfschmerz, eng.-killjoy, .- ) :: aa, , , , ,.: , , .

, , , .:.- . - , - , - , - , - .ng. E. . books - [buks] , foot feet [fut] - [fit] -

., .., 1 , ..

.., .,..

-

!

Ja go to the school

goto the school

O

A - - . , , .

, , . , . .

- ( ), . , (. , ) (. , ), (. , ), (. , ), (. , ) .

, . , , , .

: , , ; ; ; , .

. . - (clause). , . , , ( ) () - ( ). , , : . : , , .

, , . , . :-, -, - ., ( ) -, -, -, -, -, -, - .

, . , ( ) , , , . , .

. , ( , , , , ); . u. , . , , ; . u, . , , () () , ; . u . , .

, - ( ), , , . , , - , .

, . ( , , ) (, , , .). , , . , , . ( ) , , , . yapuo yapuo , , . , , , (. ) ( ).

- . , , , (. . Erhat mirdasBuchgegebe ' '), (. , , . u , , ' '); .

() () () , . , ( u/ u), , . (), . u (. ), u (. ), - , ( u/o / .). ( )

. , , . r, . je , . . , .

je , u . , , , ; , , , , , . , , , . , . , , , . , . , , . .

: (1) , (2) (3) .1. , .. . . , u ( ). - . , '', ( ). - , . , . ( u) ( aje ).

2. , . , , , . , (. , ). , , , .

, , , , , , . , , , (. u uu uy u e eee ; u uu e eee , , ).

. , . , . , 1, 7, 5, 11,9, 15, 13, 19, 17, 23, 21 ... " 1 6 2". , , (, , . ) - , .

.

- - . -. , u , , .

: , , , , ,. . .

:1. .2. .3. . : . - , , - , , . : (( ) ( ) , : ( ( ) ( .) ( ) : ( ). np , , .

O

, . . , . , . . . , , , - .

: je . . . (. . ), (. . s /s/ /z/, . ), , (. . , , , =// ). //, : . sc sci, . ch, . sch, . sz, . s . , , ( , , - . . tsch //, .). lj, n d, . ( , ,, , , ).

- . "" , . , , , , . .

, () . , : , . , . , , .

, - - .

- - . - , . , , hrushchev, Gorbachev [Gorbachoff]. Tchaikovsky, Tsjaikowskij Csajkovszkij. , , . .

, ( , , ), ( ), ( ), ( ), ( ), ( ). ( ) ( )

. . , , . .

, , - , . , , , , . , . , , .

. Jec u ? O a , (', ') , . .. , a ! , . ? a a ao, . , , , . . , , , , , , , .

. , e . . . 1. -, ., : .2. - , : . 3. - , : a u u, 4. - , , : , O , 5. - : .

, , , , , , . . () , . (, , , , .). , , . .

- - , . - (. ), . . ( , , ) - - , , .

, , , . "" "" , - " ". . ,

, , . , , . .

, , , . , , , , , , , , , . , . . , , , .

, , : ( , , - . , , . , , .

: (. , , , ). (. , ). , , , . , ? , : , ; , , ...

() (. , " "). ? . , . . , ? ! . , , - , ". (. , , ). , , , .

, , , , . . , - - , , . , , , , . , , , .

. , ( ) , . , eope : , , . , , , , .

, :1.-, ;2., ( : .- - ? ! ( , . . , ( , , ), 3.-, .

, , , . - .

*