Opticki Instrumenti-Rejhana Koničanin

8/16/2019 Opticki Instrumenti-Rejhana Koničanin

1/25

Gimnazija

Novi Pazar

MATURSKI RAD

Predmet:

Fizika

Tema:

Optički instrumenti

Mentor: Učenik:

Rifat Bihorac Rejhana Koničanin

Novi Pazar !" #$%o&$


2/25

SADR'A(

)$U*+D$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$!

!$ +K+$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$,

2.1. Lupa..............................................................................................................................7

2.2. Mikroskop...................................................................................................................10

2.3. Teleskop......................................................................................................................14

,$ -+T+GRA-SKI APARAT$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$).

3.1. Proek!ioni aparati......................................................................................................20

3.2. "ontaktna soči#a.........................................................................................................23

3.3. "ratka istoria raz#itka kontaktni$ soči#a...................................................................23

/$ 0AK1(U2AK$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$!/

3$ 1IT4RATURA$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$!3


3/25


4/25

2

)$U*+D

Pod optičkim instrumentima podrazume#a se kom%ina!ia soči#a& o'ledala

dia(ra'ma i ostali$ dielo#a& ili& pak poedini od ti$ dielo#a sa namenom za re)a#anerazni$ optički$ pro%lema. *edan od 'la#ni$ pro%lema sastoi se u do%ianu podesni$ liko#a

razni$ predmeta u !ilu )to %ole' upozna#ana ni$o#e prirode. Postoe razne klasi(ika!ie

optički$ instumenata& ali ni edna od ni$ nema neku pose%nu prednost nad dru'om& pa +e u

o#om radu optički instrumenti %iti izlo,eni poedinačno.

-a s#e optičke isntrumente koi slu,e za po%ol)ane #iena neko' predmeta& tre%a

imati u #idu da i u oku postoi sa%irno soči#o čia ,i,na dalina mo,e da se akomodira& t.

miena prema potre%i.

Pri posmatranu predmeta okom uz pomo+ optički$ instrumenata& očno soči#o ulazi u

sistem soči#a optičko' instrumenta. -%o' to'a e i oko na#edeno u o#om radu& kao osno#ni

dio s#ako' optičko' instrumenta& er %ez ne'a ne %i %ilo omo'u+eno kori)tene isti$. Prema

tome soči#a optičko' instrumenta i soči#o oka predsta#lau edinst#en optički sistem.

"od optički$ instrumenata tre%a pomenuti karakterističnu #eličinu& a to e ni$o#o

uvećanje. Pod u#e+anem se podrazume#a odnos tan'ensa u'la pod koim se #idi predmet

kroz optički instrument i tan'ensa u'la pod koim se #idi predmet %ez optičko' instrumenta.

O#o e u st#ari u'aono u#e+ane.

/ako se raz#itak optike& s#e do početka 1. #eka& %azirao na predsta#ama o s#etlosnim

zra!ima koi se prostiru pra#oliniski& o) u 17.#eku %ile su poznate čineni!e koe su

ukazi#ale na to da postoe odstupana od pra#olinisko' prostirana s#etlosti na primer

di(rak!ia. Prostirane s#etlosti po linii na#odilo e na misao da s#etlost predsta#la (luks

protok česti!a koe izle+u iz iz#ora i kre+u se u $omo'eno sredini pra#oliniski i

ra#nomerno. Tak#a teoria o s#etlosti naz#ana e korpuskularna ili teoria isti!ana. en

t#ora! e /sak utn /saa! eton& en'leski (izičar& matematičar& astronom i edan od

na#e+i$ ličnosti u istorii nauke. On e smatrao da se s#etlost sastoi od česti!a i predsta#io e

kao protok #rlo %rzi$ česti!a čie kretane podle,e zakonima klasične (izike


5/25

3

!$ +K+

*edan od nakompleksnii$ optički$ instrumenata e ludsko oko. Ono )to 'a čini

pose%nim e da e ta instrument na neki način dio ludsko' moz'a& )to mu i dae pose%nukompleksnost. 5 o#om dielu o%a)nena oka kao optičko' instrumenta poasn+e se

nastaane slike na očno pozadini ,uto pe'i& Fovea centralis na sistemu soči#a koi e

sasta#len od:

6 predne' zao%leno' i zade%lano' diela ro,nače Cornea i

6 %ikon#eksno' nesimetrično' soči#a u unutra)nosti očne a%uči!e.

Predni dio ro,nače pri tome mo,emo smatrati plankon#eksnim soči#om.

eki dielo#i ludsko' oka prikazani su na li!i 1 #a,ni za st#arane slike

8ielo#i oka:

Cornea 6 ro,nača

Iris 6 du,i!a

Pupil 6 zeni!a Lens 6 soči#o

Retina 9 mre,nača

lika nastae na: ,uto mrli Fovea& koa se nalazi

na mre,nači.

S5$ )

5 modelu oka po ullstrand6u& oko e slično lopti očna a%uči!a dimenzia 24 mm

koe e podieleno u tri diela:

1. predni dio; ro,nača prečnika 7&< mm iza koe e =#odeni> prostor indeksa prelamana

n?1&33@ koi dose,e do soči#a oka

2. sredni dio; nesimetrično soči#o sa prednim radiusom zakri#lenosti 10 mm i zadnim

@&0 mm

3. zadni dio; staklasti dio 'oto#o $omo'eno' indeksa prelamana n?1&33@

Mo'u+e e izračunati da na#e+e optičko dest#o ima pr#i dio optičko' sistema oka 9 ro,nača. 5kupna ačina čita#o' sistema oka iznosi @0 8& pri čemu e doprinos ro,nače 43 8&

a soči#a oka 17 8.


6/25

4

a li!i 2 dat e )ematski prikaz optičko' sistema oka zaedno sa indeksima prelamana i

optičkim ačinama soči#a.

S5$!

Ao,nača& očna tečnost& očno soči#o i staklasto tielo u unutra)nosti oka o%razuu

optički sistem koi delue kao sa%irno soči#o koe #r)i preslika#ane predmeta tako da se na

mre,nači o%razue realan lik. Pose%ni očni mi)i+i mo'u očno soči#o da zate'nu ili ola%a#e

čime se ,i,na dalina očno' sistema po#e+a#a ili smanue.

Bko se posmatra neki udaleni predmet& prstenasti očni mi)i+ zate,e očno soči#o te se

ne'o#a de%lina smanue& odnosno poluprečni!i kri#ine s(erni$ po#r)ina po#e+a#au. Timese ,i,na dalina očno' soči#a po#e+a#a s#e dok se na ,uto mrli& koa se nalazi na mre,nači&

ne o%razue o)tar lik predmeta.

a li!i 3 e dat )ematski prikaz posmatrana udaleno' predmeta.

l. 3

Bko se


7/25


8/25

@

slučau kada e oko %lizu lupe.

S5$ 3

"oriste+i karakteristične zrake do%ia se ima'inaran& uspra#an i u#e+an lik. Po)to se

oko dr,i u neposredno %lizini lupe& to se onda mo,e uzeti da e rastoane lika od oka

praktično ednako rastoanu l lika od soči#a. "ao dalina asno' #iena oka uzima se 2C !m

do 3C !m i ona e označena kao d. a $1 e označena #isina predmeta& a sa $2 #isina lika. 5'ao

φ pod koim se #idi lik& do%ia se iz rela!ie:

5'ao ϴ pod koim se #idi predmet %ez lupe& do%ia se iz rela!ie:

5'ao pod koim se #idi predmet %ez lupe računa se uzimau+i u o%zir prirodu oka& odnosno

asnost #iena.

Bko sa u označimo u#e+ane& do%ia se rela!ia:


9/25

7

"ako e :

%i+e:

a lupu se primenue o%ična (ormula soči#a& s tim )to se rastoane l uzima kao ne'ati#no&

pa onda:

5zimau+i u o%zir pret$odne d#ie rela!ie& do%ie se da e:

O#ak#o u'aono u#e+ane nazi#a se i

moć uvećanja. Lik se mo,e nalaziti %ilo 'de izmeu l ? d i Error: Ae(eren!e sour!e not

(ound& pa prema tome u#e+ane mo,e %iti u 'rani!ama izmeu:

i

o%zirom na dalinu asno' #ida i pret$odno iznesene rela!ie& do%ia se da u#e+ane

#arira od 11 do 10 puta pri d ? 2C !m.

O#e rela!ie pokazuu da e u#e+ane lupom utoliko #e+e& ukoliko e mana nena ,i,na

dalina.

a li!i @ dat e )ematski prikaz prin!ipa rada lupe sa karakterističnim zra!ima& u

slučau kada se ona koristi za čitane.


10/25

<

S5$ #

Lupa se nalazi %lizu predmeta teksta& a oko na rastoanu a od lupe. Predmet se opet nalazi

izmeu ,i,e i lupe.

Bko e b rastoane izmeu lika i oka& uz uo%ičaene oznake za lupu& do%ia se u#e+ane uo%liku:

"ako e: & do%ia se slede+a

rela!ia:

Aastoane predmeta kada se 'leda %ezlupe& uzima se za normalno oko d & pa e p + a Error: Ae(eren!e sour!e not (ound d ili

Bko se uzme u o%zir op)ta ednačina soči#a& do%ia se rela!ia:

a slike se #idi da e l b ! a& pa se do%ia de(initi#ni izraz za u#e+ane u o%liku rastoana

su izra,ena u !m:


11/25

a li!i 7 i < dati su iz'ledi lupa koe se danas koriste

S5$ . S5$

!$!$ Mikro8ko6

Mikroskop e optički instrument pomo+u koe' se do%ia mno'o #e+e u#e+ane ne'o

pomo+u o%ične lupe. a#remene konstruk!ie mikroskopa predsta#lau slo,ene kom%ina!ie

soči#a i ostali$ dielo#a& pomo+u koi$ se do%ia )to %oli lik i )to #e+e u#e+ane.

Mikroskop se sastoi iz d#a 'la#na diela: objektiva i okulara. "ao o%ekti# se unaprostiem slučau mo,e uzeti kon#er'entno soči#o. "ao okular slu,i takoe kon#er'entno

soči#o& kome lik& do%ien o%ekti#om& slu,i kao predmet. Tako onda okular dae sekundarno

u#e+ane.


12/25

10

O%ekti# i okular su o%ično slo,eni sistemi soči#a& kako %i se uklonili razni nedosta!i

isti$. o tak#i sistemi& u !elini deluu kao sa%irna soči#a& te se mo'u ednosta#no tretirati

ako se predsta#e prostim sa%irnim soči#ima.

a li!i dat e )ematski prikaz prin!ipa rada mikroskopa& sa karakterističnim zra!ima

S5$ ;

Predmet #isine $1 se sta#la malo dale od ,i,e o%ekti#a. Lik to' predmeta do%ia sena odreenom rastoanu kao realan i o%rnut. /nstrument e pode)en tako da ta lik pada

izmeu ,i,e F2 i dru'o' soči#a okulara. Ta lik slu,i kao predmet za okular& a on sam

dest#ue kao o%ična lupa. Tako se od lika $2 do%ie sekundarni lik $3 koi e ima'inaran i

uspra#an u odnosu na pr#i lik $2& ali o%rnut u odnosu na sam predmet.

eka su F1 i F1 ,i,e o%ekti#a& a F2 i F2 ,i,e okulara& $1 #isina predmeta& $2 #isina

pr#o' lika& a $3 #isina dru'o' lika. -atim& sa p1 i l1 su označeni rastoane predmeta i lika od

pr#o' soči#a o%ekti#a& a p2 i l2 su rastoana pr#o' lika $2 od dru'o' soči#a okulara. a ( 1 i

( 2 su označene ,i,ne daline o%ekti#a i okulara.

Oko posmatrača e u neposredno %lizini okulara tako da se mo,e pri izračuna#anu

smatrati da e na mestu samo' okulara.

5#e+ane mikroskopa ednako e proiz#odu u#e+ana o%ekti#a i okulara. Bko e u1 u#e+aneo%ekti#a& a u2 u#e+ane okulara onda e u#e+ane mikroskopa ednako:

u u1 G u2


13/25

11

5#e+ane o%ekti#a iznosi:

a okulara:

pa e:

5#e+ane okulara e kao kod o%ične lupe& er lik tre%a da se #idi 'olim okom& odnosno

o%a#ezno e uzeti kao neposredno rastoane oni$ 2C do 3C !m& o koima e %ilo rieči kod

lupe.

5 praksi e ,i,na dalina " 2 mala u odnosu na rastoane dru'o' lika l 2& pa e d#l $ tako malo uonosu na d#" $ da se mo,e zanemariti. Onda e podesna aproksima!ia za u#e+ane mikroskopa:

Mo,e se uzeti i dala aproksima!ia s o%zirom na ustalene postupke posta#lana predmeta na

odreeno mesto. Pri tome se p% #rlo malo razlikue od " % pa se onda mo,e nime i zameniti.

Osim to'a ,i,na dalina " 2 mala e u odnosu na l 1& pa se l 1 mo,e zameniti sa du,inom !ie#i

du,inom mikroskopa l . Optička du,ina mikroskopa nazi#a se rastoane izmeu ,i,a F 1 i F2.

Onda pri%li,na rela!ia za u#e+ane mikroskopa 'lasi:

/z na#edene rela!ie sliedi da e za #elika u#e+ana mikroskopa potre%no da ,i,ne

daline o%ekti#a i okulara %udu )to mane& a du,ina mikroskopa )to #e+a& nara#no u

'rani!ama optički$ podo%nosti u #ezi sa raznim a%era!iama i uslo#ima koe tre%a da ispuni

pre!izan optički instrument.

Pored a%era!ia& koe se re)a#au kori)tenem čita#o' sistema soči#a& o'raniča#au+i

(aktor u radu sa mikroskopm e i os#etlene& pose%no sa radom u %iolo)ko praksi& 'de e

poznato da se predmet sas#im izmeni ako se os#etli preko iz#esne mere.a#remeni mikroskopi& koi se koriste u praksi sastoe se iz pokretno' diela na kome

se nalaze tri o%ekti#a& različiti$ ,i,ni$ dalina. /nstrument e tako napra#len da se %rzo i lako

mo'u smeni#ati o%ekti#i& tako da se olak)a posmatrane predmeta.

-a os#etla#ane predmeta o%ično se koristi o'ledalo i soči#o pomo+u koi$ se do%ie

kon!entrisana s#etlost na samom predmetu& a u 'rani!ama toleran!ia pred#ieni$ prirodom

posmatrana samo' predmeta. O#aka# tip mikroskopa nazi#a se opti&ki ili svjetlosni

mikroskop.

8anas se pored s#etlosni$ mikroskopa& koriste tz#. elektronski mikroskopi& koi koriste

zrake elektrona& iz razlo'a )to e ni$o#a talasna du,ina znatno mana& od talasne du,ine

(otona kod #idli#e s#etlosti. O#ak#i mikroskopi& imau oko 100 puta #e+e u#e+ane u odnosu

na s#etlosne.

a li!i 10 i 11 dati su iz'ledi s#etlosno' i elektronsko' mikroskopa koi se danas mo'u na+i

u upotre%i.


14/25

12

S5$)"

S1$))

!$,$ Te5e8ko6

Teleskop ili

dur%in e optički

instrument pomo+ukoe' se po%ol)a#a

#idli#ost daleki$

predmeta. Postoe

astronomski i

terestrički teleskopi.

Bstronomski teleskop se sastoi kao i mikroskop& od o%ekti#a i okulara. Pomo+u o%ekti#a se

do%ia realan i u#e+an lik& a pomo+u okulara ima'inaran to'a realno' lika& do%ieno'

o%ekti#om. Tako onda okular slu,i kao lupa. "od teleskopa se ,i,e o%ekti#a i okulara

pri%li,no poklapau.

a li!i 12 dat e )ematski prikaz prin!ipa rada astronomsko' teleskopa sa karakterističnimzra!ima.


15/25

13

S5$ )!

oči#o o%ekti#a dae realan lik L1L1 neko' daleko' o%ekta& koi se #idi sa mesta

o%ekti#a pod nekim u'lom .ϴ Ta lik e realan i o%rnut. On slu,i soči#u okulara kao predmet&

pa se kao pomo+u lupe kroz okular do%ie dru'i ima'inaran i u#e+an lik L2L2. Ta lik se #idi

pod u'lom φ.

"ako e posmatrano tielo& #rlo daleko od instrumenta& mo,e se uzeti da su s#etlosni zra!i&koi od ne'a dolaze na instrument& meuso%no paralelni. Onda se lik L1L1 nalazi u ,i,no

ra#ni o%ekti#a& pa e O1L1 ,i,na dalina o%ekti#a.

5#e+ane teleskopa ednako e odnosu u'la pod koim se predmet #idi 'olim okom ϴ

i u'la pod koim se #idi kroz instrument φ . O#i se u'lo#i mo'u aproksimati#no zameniti

ni$o#im tan'ensima& iz če'la sliede rela!ie:

a slike i opisa se #idi da e L 1O2 ,i,na dalina okulara& a O1L1 ,i,na dalina o%ekti#a. BkoO1L1 označimo sa " 1& a L1O2 sa " 2& pa e u#e+ane teleskopa:

O#a izraz pokazue da se za #eliko u#e+ane ,i,na dalina o%ekti#a uzima )to #e+a& a ,i,na

dalina okulara )to mana.

Po#e+ane kod teleskopa e samo edan od (aktora koi uslo#la#au k#alitet lika. a i

os#etlenost su takoe #a,ni (aktori. o%zirom da e os#etlenost lika propor!ionalna po#r)ini soči#a kroz koe se ta lik do%ia& to e onda lik kod teleskopa utoliko %oli ukoliko e

po#r)ina o%ekti#a #e+a. -ato namo+nii teleskopi imau #elike o%ekti#e.

Lik ne%esko' tiela u teleskopu predsta#lau s#ietli kru' i oko ne'a kru,ni prsteno#i&


16/25

14

koi nastau z%o' di(rak!ie s#etlosti.

a#remeni teleskopi #e+ (unk!ioni)u #i)e na (oto'ra(sko ne'o na #izuelno osno#i& a

u nano#ie #rieme se pri%e'a#a električnim ureaima 'de se pre#azilaze klasični optički

modeli. Foto'ra(ska ploča sumira s#etlost koa padne u toku nekoliko časo#a& pa se do%ie lik

i oni$ tiela koa se ne mo'u konstato#ati samim 'ledanem pomo+u teleskopa. Osim to'a&

#e+ina astronomski$ teleskopa& imau kao o%ekti# izdu%leno o'ledalo& umesto soči#a. *edanod 'la#ni$ razlo'a o#o'a e )to e te)ko izraditi soči#o #eliki$ dimenzia& sa od'o#arau+im

optičkim karakteristikama. "ada se 'o#ori o prin!ipu o%ekti#a teleskopa ima se u #idu edno

soči#o. Meutim& ako se uzme u o%zir $romatična a%era!ia& asno e da se kod izrade

o%ekti#a morau uzeti d#a soči#a. To znači da se kod o%ekti#a radi o #isokok#alitetno izradi

i doteri#anu %ar četiri po#r)ine. dru'e strane kod o'ledala kao o%ekti#a do#olno e imati

ednu tak#u po#r)inu. -%o' to'a e #a,an i re"lektorski teleskop ili astronomski re"lector. "od

o#ak#o' teleskopa nema $romatične a%era!ie& er kod o'ledala ista ne postoi. Takoe&

promena k#aliteta soči#a sa promenom temperature& daleko e #e+a& ne'o promena k#aliteta

o'ledala.

Pomo+u astonomsko' teleskopa posmatrau se udalena ne%eska tiela koa su #rlo

%lizu ose teleskopa& pa se konka#no o'ledalo koe slu,i kao o%kti# izraue sa para%oloidnom po#r)inom u !ilu iz%e'a#ana s(erne a%era!ie. 5rea pomo+u koe' se omo'u+a#a

posmatrane pod pra#im u'lom prema osi teleskopa& zasno#an e na prin!ipu koi e dao

eton. Osim to'a postoe i dru'ačii ureai& koi +e o#de %iti samo spomenuti:

Hasse'rano#& Maksuto#le#.

Pored astronomsko'& na#edeno e da postoe i tz#. terestrički teleskopi . /z pret$odno

na#edeno'& #idi se da astronomski teleskop dae o%rnut lik predmeta. "ako se pomo+u ni$

posmatrau ne%eska tiela& to ne utiče ne'ati#no na is$od posmatrana i prouča#ana.

Meutim& kada se posmatrau predmeti na -emli& onda do%ieni o%rnuti liko#i predsta#lau

prilične smetne& pa i$ tre%a ispra#iti. Ti ureai su upra#o terestrički teleskopi.

Prin!ip rada terstričko' teleskopa dat e na li!i 13.

S5$ ),


17/25

1C

"roz o%ekti# O1 do%ie se lik L1. Ta lik e realan i o%rnut. Okular O2 slu,i kao lupa.

Pomo+u ne'a se ne ispra#la lik& pa se z%o' to'a sta#la i tre+e soči#o O 3 pomo+u koe' se

ispra#la o%rnuti lik. O%ično se soči#o tako montira da ispra#leni lik L1 %ude iste #eličine

kao L1. 5 tu s#r$u tre%a soči#o O3 posta#iti tako da %ude udaleno od lika L 1 za d#ie s#oe

,i,ne daline. Označimo ,i,nu dalinu to' tre+e' soči#a ili sistema soči#a sa " $. Onda se na

rastoanu 4 " ' od pr#o' lika nalazi lik L1. -atim se kroz okular O2 posmatra ta lik i do%iede(initi#ni lik L uz od'o#arau+e u#e+ane. Ta lik ima orenta!iu kao posmatrani premet& )to

i este %io !il. 5'ao pod koim se #idi predmet %ez instrumenta e ϴ & a φ e u'ao pod koim

se #idi de(initi#ni lik.

5 praksi se uzimau sistemi soči#a& u !ilu otklanana a%era!ia.

apoznatii& tz#. terestrički teleskop e dvogled. Takoe& tre%a spomenuti i #rlo

ednosta#an alilee# teleskop& koi se i danas koristi za posmatrane razni$ prired%i.

a likama 14 i 1C dati su iz'ledi sa#remeni$ astronomski$ i terestrički$ teleskopa.

S1$)/

S5$)3

,$-+T+GRA-SKI APARAT

Foto'ra(ski aparat e optički urea koi se sastoi iz soči#a& kamere kutie koa ne propu)ta s#etlost& osim kroz soči#o& i ploče ili (ilma za re'istro#ane slike lika. e'o#

prin!ip rada sa optičke strane e relati#no ednosta#an.


18/25

1@

a li!i 1@ e dat )ematski prikaz (oto'ra(sko' aparata sa karakterističnim elementima.

S5$ )#

"roz soči#o& odnosno sistem soči#a s#etlost nailazi od predmeta& pa se na ploči

do%ie realan& o%rnut lik L. Ploča ili (ilm imau #rlo #eliku osetli#ost na s#etlost. Poslie

os#etla#ana na nima nastau $emiski pro!esi i promene& koi se mo'u #ideti u toku

pro!esa raz#iana. Poslie raz#iana #r)i se (iksirane& t. otklanane osetli#osti ploče ili

(ilma na s#etlost. Tako slika do%iena snimanem ostae (iksirana.

5 kameru s#etlost ulazi kroz soči#o o%ekti# u #rlo malom snopu& pri čemu e sa

strane onemo'u+eno naila,ene s#etlosti %lendom.

O%ekti# aparata e slo,en optički sistem koi se sastoi od četiri i #i)e soči#a razni$

o%lika. Ta e sistem kori'o#an na asti'matizam& $romatizam& s(ernu i dru'e a%era!ie.

O%ekti# se mo,e pomeriti u !elini& a kod neki$ aparata i poedini ne'o#i dielo#i.

Tako se do%ia ,elena o)trina lika. 5 nemu se nalazi i dia(ra'ma %lenda za re'ulisanes#etlosno' snopa koi nailazi od predmeta u aparat. Promena #eličine ot#ora dia(ra'me

omo'u+a#a po%ol)ane =du%ine> ,i,e& t. osposo%la#ane aparata da mo,e edno#remeno sa

do#olnom o)trinom (okusirati predmete koi se nalaze na raznim rastoanima od o%ekti#a.

Bparati sa (iksiranom ,i,om pode)eni su tako da u ,i,i dau liko#e s#i$ predmeta udalenii$

od iz#esne 'rani!e.

5 o#om radu se ne+e ulaziti u $emiski pro!es koi nastae na ploči ili (ilmu.

*edan od 'la#ni$ (aktora& od koi$ za#isi (oto$emiski pro!es& e os#etlenost ploče. Aela!ia

za os#etlenost ednaka e:

E'=kBΔΩ'

de e B sa predmeta& k (aktor koi pokazue 'u%itak s#etlosti pri prolazu kroz o%ekti#&

ΔΩ prostorni u'ao pod koim se #idi o%ekti# 'ledan sa ploče& odnosno sa mesta 'de se


19/25

17

do%ie lik.

O%ično se predmet& koi se (oto'ra(i)e& nalazi relati#no daleko od aparata. Onda se lik nalazi u

%lizini ,i,e. 5 izračuna#anima onda mo,e da se izednači rastoane lika l i ,i,na dalina ".

Onda e u'ao () ednak izrazu:

ΔΩ Error: Reference source not found

'de e d prečnik o%ekti#a kada e ot#or makisimalan. Bko izraz za () zamenimo u izraz zaos#etlenost * do%ia se slede+a rela!ia:

Odnos d#" nazi#a se relativni otvor objektiva. De+ina aparata ima odnos d#" u

'rani!ama 1I4&C do 1I2&C. Takoe se upotre%la#a i re!ipročna #riednost o#e #eličine& t. "#d .

Ona se nazi#a " %ro. /z pret$odne rela!ie #idi se da e os#etlenost propor!ionalna

re!ipročno #riednosti k#adrata " %roa. Tako& npr. oznaka "#,' znači da e ,i,na dalina

soči#a @&3 puta #e+a od e(ekti#no' prečnika o%ekti#a. a dia(ra'mama neki$ (oto'ra(ski$

aparata ispisani su %roe#i "- 1&@; 2&3; 3&2; 4&C; @&3; ; 13; 1


20/25

1<

S5$ ).

S5$ )

,$)$Projek cionia6arati

De+ina


21/25

1

opisani$ optički$ instrumenata dae u'la#nom ima'inaran lik& koi posmatrač kao poedina!

#idi 'ledau+i kroz okular. To %i se mo'lo naz#ati su%ekti#no posmatrane. Proek!ioni

aparati se razlikuu od na#edeni$ po tome )to e kod ni$ omo'u+eno posmatrane liko#a&

isto#remeno #e+em %rou ludi. To %i onda %ilo o%ekti#no posmatrane. Pomo+u ni$ se

do%iau realni liko#i na ekranu zastoru u salama za preda#ane ili prired%e.

a li!i 1 dat e )ematski prikaz prin!ipa rada proek!iono' aparata.

S5$);

oči#o

dae lik L

predmeta

P na

odreenim rastoanima. Predmet se nalazi na rastoanu od soči#a ne)to #e+em od ,i,ne

daline. 8o%ia se realan& o%rnut i u#e+an lik L. -a auditorium e potre%no #eliko u#e+ane&

pa se zato predmet ako os#etla#a. 5 tu s#r$u koriste se ake lampe i dru'i s#etlosni iz#ori&

a ponekda i sistem soči#a pomo+u koe' se sakupla s#etlost prie nailaska na proek!iono

soči#o. Ta soči#a ne učest#uu u do%ianu lika& pa zato ne morau %iti neko' pose%no

k#aliteta. Proek!iono soči#o& mora da ima do%ra optička s#ost#a i po pra#ilo e to slo,eno

soči#o& koe e ispra#leno na s#e nedostatke koe se mo'u a#iti. Ono se o) nazi#a i o%ekti#

aparata.

8imenzie predmeta o%ično su #e+e od o%ekti#a& pa optički sistem kondenzator& koi

saklupla s#etlost prema o%ekti#u& tre%a da %ude male ,i,ne daline. Prin!ip proek!iono'

aparata razlikue se od prin!ipa (oto'ra(sko' aprata u tome )to se pomo+u ne'a do%ia u#e+anlik predmeta koi e %lizu aparata& dok se kod (oto'ra(sko' aparata do%ia umanen lik

predmeta koi e o%ično na relati#no #e+em rastoanu.

5#e+ane koe se do%ie u proek!ionom apratu iznosi:

Proek!ioni aprati pomo+i koi$

se na ekranu u auditoriama& salama i %ioskopima do%iau liko#i pro#idni$ o%ekata

diapoziti#a& nazi#au se dijaskopski aparati ili dijaskopi. Bparati pomo+u koi$ se do%iau

slike liko#i nepro#idni$ o%ekata !rte,a i slika u knizi nazi#au se episkopski aparati iliepiskopi. Od'o#arau+e proek!ie za o#e d#ie #rste nazi#au se diaskopske& odnosno

episkopske proek!ie. a#remeni aparati sa optičkim ureaima za do%iane proek!ie i

pro#idni$ i nepro#idni$ slika nazi#au se epidijaskopski aparati ili epidijaskopi.

a li!i 20 dat e )ematski prikaz naednosta#nie' proek!iono' aparata za diaskopske

proek!ie.


22/25

20

S5$ !"

B 9 siali!a& " 9 kondenzator& P 9 predmet& O 9 o%ekti#.

5 tački B se nalazi spe!ialna& aka proek!iona siali!a pomo+u koe se os#etla#a

predmet čiu proek!iu tre%a do%iti pomo+u aparata. Os#etla#au+i sistem kondenzator " sastoi se od d#a plankon#eksna soči#a. /za ne'a se posta#la diapoziti# pro#idna slika P&

odnosno predmet. 8iapoziti# se sta#la o%ično %lizu ,i,ne ra#ni o%ekti#a O. Ta kondenzator

dae lik s#etlosno' iz#ora B& koi nie o%ična tačka& ne'o po#r)ina. Ta se lik nalazi u

o%ekti#u O. Polo,ai s#etlosno' iz#ora& kondenzatora i o%ekti#a podnese se tako da se

do%ie maksimalna mo'u+a os#etlenost. Tako se i na ekranu do%ie maksimalna os#etlenost

koa se mo,e do%iti od dato' s#etlosno' iz#ora.

a li!i 21 dat e )ematski prikaz episkopsko' aparata.

S5$!)

"od episkopa se s#etlost iz iz#ora B o%ično neposredno do#odi na nepro#idnu sliku P od

koe se di(uzno od%ia. 8i(uzno od%ieni zra!i koi padau na o%ekti# se dale prelamau kao i

u pret$odnom slučau i dau u#e+an lik s(ere.

Epidiaskopi imau urea pomo+u koe' se isti aparat mo,e podesiti da radi i kao diaskop i

kao episkop.

a li!i 22 dat e iz'led sa#remeno' proek!iono' aparata.


23/25

21

S5$ !!

,$!$ Kontaktna 8očiva

U prethodnim dijelovima ovog rada prikazan je kratak opis najpoznatijih optičkihinstrumenata. Kao poseban dio tzv. “optičkih instrumenata” jesu kontaktna sočiva. Autorovog rada je smatrao da ih treba pomenuti zbog njihovog velikog značaja i primjene upraksi, tj. u svakodnevnom životu. Treba naglasiti da je njihov značaj veliki upravo u tometo su praktično zamjenili naočare, to je svakako veliki napredak optike.

,$,$ Kratka i8torija razvitka kontaktnih 8očiva

!avne "#$%. &eonardo !a 'in(i smislio kon(ept kontaktnih sočiva

"%)*. britanski astronom sir +ohn ers(hel napravio dizajn sočiva praktične za upotrebu"%%-. izraenao je prvo kontaktno sočivo / staklo koje prekriva (ijelo oko"0*0. izraeno je plastično kontaktno sočivo"0-". izraeno meko sočivo"0%". izraeno sočivo za svakodnevnu upotrebu čak i preko no1i"0%-. izraeno 2uorosilikonsko akrilsko sočivo udobno za svakodnevnu upotrebu

3akon toga slijedi nekontrolisani porast tehnologije izrade kontaktnih sočiva.

3a 4li(i )* dat je igled kontaktnih sočiva, te kako se primjenjuju


24/25

22

S5$ !,

/$ 0AK1(U2AK

Optički instrumenti& koi su na#edeni u pret$odnim izla'anima su se raz#iali kroz

istoriu kao rezultat radoznalosti čo#eka da posmatra predmete koe su 'a okru,i#ale& a koe

pri tome nie mo'ao da uoči samo okom. "roz istoriski raz#o optike& #idi se da su se o#i

instrumenti stalno usa#r)a#ali. Od mikroskopa& koim su se posmatrali& tz#. =ne#idli#i>

predmeti& pa do teleskopa koim su se %ole mo'la #ideti ne%eska tiela.

i$o# raz#o e s#akako dao #eliki doprinos raznim o%lastima& kao )to su: medi!ina&

astronomia& $emia& (izikaJ -a optičke instrumente mo,emo s pra#om da ka,emo da

predsta#lau i s#akodne#ni dio ,i#ota& ako uzmemo u o%zir naočare i kontaktna soči#a& koe

#idimo s#akodne#no kod ludi.

"ao zaklučak s#e'a na#edeno'& mo,e da se iz#ede da su o#o ureai& %ez koi$ %i

si'urno dana)ni& sa#remeni s#iet te)ko posti'ao s#a ona otkri+a koa su kru!ialna za

s#akodne#ni ,i#ot čo#eka. Odnosno& dana)ni s#iet ne %i mo'ao da se zamisli %ez o#i$

instrumenata.


25/25

3$ 1IT4RATURA

1. 8r in'. 8. /#ano#i+& in'. D. Duči+: KFizika //=& aučna kni'a& eo'rad& 11.

2. 8r. . 8imi+& 8r. . a#ano#i+: =Fizika za /D razred 'imanzie>& -a#od za ud,%enike i

nasta#na sredst#a& rpsko araa#o& 2001.

3. $ttp:IImse#er.(izika.or'Ipreda#anaIEksperimentalne20metode20moderne

20(izikeIOpti!ki20instrumenti20u20(izi!i.pd(

4. $ttp:IIp$N.'r(.uniz'.$rImediaIdonload'allerNIF2opti!ki20instrumentippt.pd(

C. $ttp:IIeu!%eniki.sio.siI(izika

Documents

Opticki Instrumenti-Rejhana Koničanin