OPUS PULS Hercegovačka 17aOrganizacija za pomoć 11080 Zemunugroženom stanovništvu 011/407-58-78 060/021-44-99 e-mail: opuspuls@gmail.com

___________________________________________________________________________________________

ИЗВЕШТАЈ

Предмет: Посета Казнено-Поправном Заводу за жене у Пожаревцу

Образложење:

По одобрењу Министартва правде - Управе за извршење кривичних санкција, дана 09.02.2016. године Организација за помоћ угроженом становништву „Опус Пулс“ посетила је КПЗ за жене у Пожаревцу ради анкетирања осуђеница у вези са потребама након изласка из затвора, као и о условима у којима бораве у Заводу.

Организација Опус Пулс није имала одобрење да обиђе просторије у којима осуђенице бораве тако да је информације о техничким условима Завода добила путем упитника анкете и путем вербалне комуникације са осуђеницама. Међутим, пошто се анкета спроводила у присуству стражарског особља, које није демантовало наводе, већ потврдило, закључује се да није реч о измишљотинама.

Незадовољство које су осуђенице изнеле на рачун услова у затвору могу се поделити у две групе: индивидуално опште

Под индивидуално незадовољство подразумевамо оне проблеме који су специфични и односе се конкретно на ту особу која их предочава (на пример, осуђеница која је у затвору 9 година, а има сина од 14 година који је никада није посетио, или осуђеница коју су одбили за условни отпуст иако има третман А2, тј. третман који означава да је напредовала скоро до максимума) .Под опште незадовољство спадају они проблеми који погађају скоро сваку осуђеницу (а то су проблеми исхране, пренатрпаности затворских капацитета, лоших услова за хигијену и сл).

Сумирајући опште незадовољство које су осуђенице изнеле дошло се до следећег: незадовољство због недостатка веш машина, јер веш перу ручно у каменим коритима којих

има два комада на више од 70 жена незадовољство због недостатка крпа, кофа, детерџената и осталих средстава која су

потребна за одржавање хигијене у просторијама у којима бораве незадовољство због једноличне и количински недовољне исхране незадовољство због пренатрпаности смештајних капацитета незадовољство због васпитне службе, јер их васпитачи на разговор зову само кад треба

укратко да их обавесте о некој промени, а не обављају са њима стручне разговоре по питању промене ставова, ресоцијализацији, програму поступања и сл. ( из разговора произилази да је то управо због пренатрпаности, односно да један васпитач треба да води групу од преко двадесет осуђеница, па је физички немогуће одвојити време за дуже разговоре)

незадовољство условима у првом павиљону који је стар, оронуо и пун влаге

У разговору са заменицом Управника Анком Гогић Митић речено нам је да ће радови за обнову павиљона почети у септембру. На наше питање да ли дозвољава да ми, као организација која се бави хуманитарним радом, набави машине за прање веша како би се олакшали услови за одржавање личне хигијене с обзиром да сада осуђенице перу веш на руке, добили смо потврдан одговор.

У разговору са стражарским особљем речено нам је да је новац за обнову павиљона добијен и да ће радови почети у септембру.

Анкетирање се обавило у главној смештајној згради, где се налази први павиљон, тако да смо се уверили да павиљон изгледа старо и оронуло.

На основу тога да нити је заменица Управника нити било ко од стражарског особља нису демантовали наводе осуђеница, већ су потврдили да су потребне и веш машине и средства за одржавање хигијене и да ће реновирање павиљона почети у септембру, на основу свега долази се до закључка да је опште незадовољство које су осуђенице набројале сасвим реално и да није измишљено.

Осим тога опсежни мониторниг који је обављен у октобру 2013. године од стране Заштитника грађана у сарадњи са омбудсманом АП Војводине, удружењем грађана и спољним сарадницима експертима такође указује на исти проблем на који смо и ми наишли у фебруару 2016 године.

Сваког заинтересованог упутити на мониторинг завода за извршење кривичних санкција - Извештај о посети КПЗ за жене у Пожаревцу дел.бр.33857 од 24.12.2013. године, јер је то најопсежније и најреалније урађен извештај који до танчина обухвата и предлоге како решити постојећу ситуацију

Што се тиче постпеналног периода све осуђенице без изузетака највећи проблем виде у недостатку запослења, а понека и у недостатку смештаја, а такође је присутан и страх од уклапања у средину поново, тј. страх како ће околина реаговати на њих кад знају да су биле на издржавању казни.

Предлог:

Предлажем да Управни одбор Организације Опус Пулс сазове скупштину како би се разматрале и одобриле следеће активности чији је циљ помагање женском делу популације каја се налази на издржавању казне да би им се олакшали животни услови, као и помагање након одслужења затворске казне:

1. на издржавању казне затвораa. контактирати медије који су вољни да објаве репортажу како би се на тај начин скренула

пажња на то да је наведени мониторинг обављен 2013-те године и да до данас није ништа предузето по том питању иако је у мониторингу таксативно набројано шта је све потребно да се уради ради побољшања услова у КПЗ за жене у Пожаревцу

b. контактирати све учеснике који су вршили мониторинг и испитати да ли су упознати са чињеницом да ништа није урађено по питању предлога који су поставили у свом Извештају, те од њих тражити предлог и сугестију како реаговати у тој ситуацији на најповољнији начин по осуђенице

c. обратити се Министарству правде ради истог питања као претходноd. сакупити новац, из сопствених средстава и од донатора, како би се купиле најмање три

машине за прање веша, као и средства која су неопходна за одржавање хигијена у просторијама у којима осуђенице бораве

e. пружити бесплатну правну помоћ свима онима који се буду обратили за ту врсту помоћи Организацији Опус Пулс

2. након издржане казне затвораa. свакој особи која издржи казну затвора и контактира Организацију Опус Пулс пронаћи

адекватан посао и по потреби смештајb. пружити им бесплатну правну и психолошку помоћ и подршкуc. контактирати што више трговинских и занатских радњи и рушити предрасуде према особама

које су биле у затвору, те стварати разгранату мрежу свих радњи које су вољне да сарађују и које би запослиле особе у постпеналном периоду

Лична запажања:

У току анкетирања стекла сам утисак да је у свим тим женама присутно неповерење да је икоме стало да им помогне, па чак и да их чује. Присутна је била и огорченост према равнодушности система, никоме није стало до тога да уђе дубље у проблематику и саслуша их без критике. Просто потребна им је пажња, саосећање, разумевање, па тек онда кориговање понашања и критиковање. Не смемо занемарити тај психолошки аспект, јер дубоко верујем да би незадовољство било мање упркос реалним проблемима само када би осетиле да је некоме стварно стало да их саслуша и разуме. Равнодушност на туђу муку и безосећајност је генерално проблем садашњице, али је у затвореним условима то много приметније. Молим да се ово питање не занемари и да се на скупштини о томе изложе ставови и мишљења, те да се понуде нека конструктивна решења.

У Београду 10.02.2016. год. извештај написала Марија Сафа Тимотијевић