Organizacija Jugoslovenske Narodne Armije

Bojan B. Dimitrijević

Organizacija Jugoslovenske narodne armije u Hrvatskoj 1966-1991. godine

Završetkom reorganizacije prema planu Drvar 2 iz 1965. nisu prestale reorganizacije u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) te se čini da proces promena i traganja za novim rešenjima traje bez prekida sve do 70-ih godina 20. veka, kada se organi-zacija ustaljuje, potom i do 1987/1988. godine, kada nastupa novi talas promena prema planu Jedinstvo. Ovde je namera da se, na bazi originalne građe Generalštaba JNA, ukaže na svoj-stva organizacijskog razvoja i pruži mogućnost za diskusiju o uticaju organizacije JNA u mirnodopskom životu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), odnosno ratnim do-gađajima 1991. i kasnije.

Reorganizovanje je, dakle, nastavljeno i 1966. u sklopu no-vog organizacionog plana pod nazivom Snaga. Zbog karakte-rističnosti navodimo prvo promene u Ratnom vazduhoplov-stvu (RV).1 U sistemu protivvazdušne odbrane (PVO) – Zone PVO – sa kojim su komande dva vazduhoplovna korpusa imale problema u neprecizno regulisanim odnosima i nadležnostima, planom Snaga formirane su u divizije PVO-a (dPVO), koje su sada bile na direktnoj vezi vazduhoplovnih korpusa (VaK): 11. divizija u Beogradu i 15. divizija u Zagrebu, svaka odgovorna za polovinu državne teritorije. U njihovom sastavu bile su jedi-nice lovačke avijacije te raketne, radarske i protuavionske je-dinice. Suština ovih izmena bila je u stvaranju dva zaokružena

1 Up. Naredba (Nar.) Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO) u Beogradu, strogo poverljivo/s.pov. 63, 17.2.1966. godine, i s.pov. 730, 19.12.1968. godine.

120 Organizacija Jugoslovenske narodne armije u Hrvatskoj

borbena sistema: jedan za vazduhoplovnu podršku a drugi za PVO.2 U kopnenoj vojsci, pak, u toku 1966. došlo je do obrazovanja dve partizanske divizije (partd): 43. istarske u Pa-zinu i 34. u Delnicama, ali je istim naređenjem i rasformira-no nekoliko partizanskih brigada (partbr).3 U toku leta 1967. došlo je do preformiranja komande 7. oklopne divizije (okd) u Sisku te još nekih oklopnih jedinica. Odbrana Istre posebno je ojačana kada je iz Maribora prebačena 209. pešadijska bri-gada (pbr) koja je, preimenovana u 25. pbr, prešla u Pulu te zauzela garnizone u Umagu, Lovranu i Pazinu. Posle njenog odlaska došlo je do korekcija i u organizaciji jedinica u Zagorju. Za odbranu Briona formiran je te jeseni 38. gardijski objekat PVO.4 A u Ratnoj mornarici (RM) u 1966-1967. rasformirana je Podmornička baza u Puli, a formiran Pomorski odred za spa-savanje u Šibeniku.5

Vojni vrh JNA poljuljan sveopštim napretkom odnosa sa Istočnim blokom naredio je 25.12.1967. da se izvrši smanjenje mirnodopskih efektiva, tako što su mnoge pešadijske divizije (pd) preformirane u pukove, a njihovi pukovi u bataljone – i tako niže. Na teritoriji Hrvatske tako je na nivo puka spušten 6. pd u Karlovcu i 12. pd u Osijeku, odnosno 9. samostal-ni pešadijski puk (pp) u Kninu, 13. u Gospiću i 32. u Zagre-bu su po ovom naređenju dobili da razvijaju u ratnoj forma-ciji divizije. Tada su rasformirani 11. pbr u Kninu i 145. pp u Koprivnici, a došlo je do preformiranja i ostalih jedinica kopne-

2 Up. Muzej Jugoslovenskog RV-a (MJRV), Beograd, kutija (k.) 25, Istorija 11. dPVO 1965-1984. godine (uključuje i istoriju 1. zone PVO do prefor-miranja u 11. dPVO 1966. godine).3 Up. Nar. DSNO, s.pov. 324, 25.7.1966. godine.4 Up. isto, s.pov. 231, 12.6., s.pov. 443, 25.9., i s.pov. 462, 5.10.1967. godine.5 Up. isto, s.pov. 370, 31.8.1966. godine, i s.pov. 68, 27.3.1967. godine.

121Bojan B. Dimitrijević

ne vojske.6 Usledilo je potom rasformiranje vojnih područja/vp (od 13, tri u Hrvatskoj) te formiranje korpusa (od pet, dva su se nalazila u Hrvatskoj: 4. u Rijeci i 10. u Zagrebu).7 Naređenjem iz jula te godine formirane su i grupe za razvoj teritorijalnih pešadijskih pukova koji su se formirali u ratu. Ove komande su nastale preformiranjem partizanskih brigada.8 Konačno su avgustovskim naređenjem formirane komande vojnih okruga/vo (22), od kojih su pet bile smeštene u Hrvatskoj: u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Osijeku i Karlovcu.9

Sa koncepcijske tačke gledišta interesantna je činjenica da je agresija na Čehoslovačku avgusta 1968. izmenila percepciju budućeg neprijatelja, koja je ranije bila prisutna u ratnim pla-novima Drvar, Drvar 2 i tada aktuelnom planu Snaga, gde se isključivo računalo na agresiju sa Zapada. Sada je iskustvo krize nametnulo odbacivanje idejnog koncepta plana Snaga i stva-ranje novog plana Rudo, koji je uključio i mogućnost agresije sa Istoka. Prema iskustvima iz krize došlo je do obnavljanja talasa reorganizovanja jedinica i to upravo kada je u toku bio ili već završen proces prethodne reorganizacije! U Osijeku je 12. samostalni pp preformiran u 12. brigadu sa jedinicama u Sl. Požegi, Našicama i Vukovaru, a preformirani su i 9. pp u Kninu, odnosno 13. u Gospiću, koji je postao 10. bataljon 6. proleter-skog pp. Sve tri oklopne brigade – 2, 31. i 265. – u Hrvatskoj postale su samostalne, jer je rasfromiran 7. okd u Sisku. For-

6 Up. isto, s.pov. 602, 25.12. 1967. godine.7 Up. isto, s.pov. 28, 20.1. (istim naređenjem došlo je i do preformiranja jedinica veze u skladu sa ukidanjem vp-a ili obrazovanjem novih komandi korpusa), i s.pov. 281, 3.7.1968. godine.8 Up. isto, s.pov. 345, 16.7.1968. godine (od 29 formiranih, pet se brigada nalazilo u Hrvatskoj: 508. u Splitu, 510. u Osijeku, 547. u Slavonskoj/Sl. Požegi, 563. u Zadru i 588. u Kninu, pri čemu su u tim mestima ukinute komande partizanskih brigada).9 Up. isto, s.pov. 420, 20.8.1968. godine.


mirane su ponovo 18 komandi pešadijskih divizija, od kojih su četiri bile u Hrvatskoj: 7 (Karlovac), 33 (Bjelovar), 35 (Gospić) i 40 (Sl. Požega), kao i grupe za razvoj 23 brigade, od kojih od kojih pet u Hrvatskoj.10 Potom je došlo do premeštenja dela je-dinica (delom i iz Slovenije) i pomeranja raznih jedinica da bi se formirao novi raspored na prostoru Zagreba, kao i do preime-novanja tako formiranih jedinica: 32. spp (divizija R) prešao je u Sisak i Petrinju, a formiran je novi 73. pp u Koprivnici, delom u Virovitici i Bjelovaru.11 Došlo je do preformiranja divizijskih artiljerijskih pukova, PA jedinica, inžinjerijskih i jedinica veze te do izmeštanja mobilizacijskih mesta nekih ratnih partizanskih brigada ili ratnih pukova.12 Na svim civilnim aerodromima (Ple-so, Ćilipi, Grobničko polje, Pula, Zadar i Split) obrazovane su je-dinice obezbeđenja avijacije koje je trebalo formirati u ratu.13

1. Organizovanje u okviru armija 1969-1987. godine

Jedna od najvećih promena koja je usledila u ovom periodu bila je odluka da se armijske oblasti preformiraju u armije. Kako je izgledalo na terenu, armije su bile, u nekim slučajevima, približno raspoređene prema republičkim granicama, npr. 3. armija je obuhvatala Makedoniju, 7. Bosnu i Hercegovinu (BiH), a 9. Sloveniju, odnosno Vojno područje Titograd Crnu Goru. Srbija i Hrvatska bile su pokrivene sa više armija, i to Sr-bija sa 1. i 2. te manjim delom i 3. armijom, a Hrvatska sa 5. armijom, koja je jednim delom (garnizoni Ilirska Bistrica-Kozi-na), ulazila na teritoriju Slovenije, odnosno Vojno-pomorskom oblašću (VPO) koja je pokrivala celokupnu dalmatinsku obalu, ostrva i područje severne Dalmacije (divizija u Kninu). Istočni

10 Up. isto, s.pov. 529, 20.9.1968. godine.11 Up. isto, s.pov. 562, 8.10.1968. godine.12 Up. isto, s.pov. 592, 24.10.1968. godine.13 Up. isto, s.pov. 584, 18.10.1968. godine.


deo Slavonije bio je, pak, u nadležnosti 7. armije iz Sarajeva. Stvaranjem armija ukinuti su kratkotrajni korpusi i deo njihovih prištapskih jedinica. Ovakva organizacija armija funkcionisaće sve do kraja 1988. godine, a u javnosti će se za ove komande koristi nazivi mesta, u stilu Zagrebačka, Skopska itd… armijska oblast.

Dalja istorija razvoja jedinica JNA, pa i onih u Hrvatskoj, u na-rednih je dvadesetak godina na strateškom nivou stabilna, jer se komande armija ne menjaju, delom, sa svega nekoliko izu-zetaka, ni komande aktivnih i ratnih divizija. Razvoj organi-zacije ovde pratimo kroz promene na brigadno-pukovskom nivou ili kroz (pre)formiranje jedinica koje su zahtevali nova tehnika i naoružanje koje su uvođeni u ovom periodu.

Kako je došlo do obrazovanja armija, tako je nastavljen i pro-ces vraćanja pukova u rang divizija koje su neposredno pre čehoslovačke krize preformirane u pukove (6. u Karlovcu, 9. u Kninu, 32. u Sisku).14 Granično obezbeđenje u ovom perio-du u Hrvatskoj vršila je 199. granična brigada u Osijeku, sa bataljonima u Belom Manastiru, Podravskoj Slatini, Virovitici i Koprivnici, a na moru 31. granična brigada iz Splita: njeni su 11. i 20. odred (Pula i Šibenik) pokrivali hrvatski deo pri-morja. A u Belom Manastiru je bio formiran 39. centar za uz-goj i obuku pasa, mahom za potrebe granične službe.15 Maja 1970. naređeno je da se na svim graničnim pravcima formiraju posadne protivtenkovske baterije. One su u velikom broju for-mirane od zastarelih topova kalibara 50, 57, 75 i 76mm na pra-vcima gde se očekivao prodor agresora. Na teritoriji 5. armije formirano je osam baterija, a još jedan broj od 12 formiranih u 7. armiji je bio stacioniran u Slavoniji.16 No. kada je 1972. ras-

14 Up. isto, s.pov. 35, 20.1., s.pov. 94, 25.2., i s.pov. 171, 9.4.1969. godine.15 Up. isto, s.pov. 97, 3.3.1970. godine.16 Up. isto, s.pov. 207, 6.5.1970. godine.


formirana Komanda graničnih jedinica, brigade su neposredno podčinjene komandama armija.17

Ponovo je, nešto kasnije, a takođe 1970. godine, došlo do jednoga talasa preimenovanja jedinica, da bi se brojni nazivi jedinica uskladili sa tradicijama iz rata. Tako je 32. pd u Sisku postao 7. pd (tradicija 7. banijske divizije), a 8. pd u Varaždinu 32. pd (tradicija istoimene divizije iz Zagorja), 2. oklopna brigada (okb) iz Jastrebarskog postala je 4. okb (tradicija 4. kordunaške brigade), a njene tradicije preuzeo je puk u Beo-gradu, u Delnicama je 43. brdski bataljon (bb) postao 6. bb, a 329. mornaričko-desantni postao je 11. proleterski bataljon koji će 1971. prerasti u brigadu. Te 1971. godine prestao je da postoji garnizon u Dubrovniku, a 472. mornaričko-desantna brigada i 171. obalska artiljerijska grupa prešle su u Trebinje.18 U 1972. formiran je i veći broj jedinica Vojne policije (VP), tako da je 5. armija dobila 284. bataljon VP (bVP), a VPO 290. bVP samo u R formaciji do oktobra 1973. godine.19

U toku 1973-1974. godine, osposobljavanjem ratne luke Lora kod Splita, doći će do koncentracije glavnih plovnih snaga na prostor ove luke, a dela jedinica u garnizon Divulje. Tako će Divulje od 1973/1974. biti sedište vojnopomorskog školstva, ali i specifičnih jedinica, kakve su 82. pomorski centar, Pomor-ski odred za spasavanje, 350. radio-izviđački bataljon, 61. ba-taljon VOJIN itd. Krajem 1973. formirana je i Baza za pozadin-sko obezbeđenje.20 U 1974. doći će i do veće reorganizacije mornaričkih jedinica. Tada će biti obrazovana Komanda Flote

17 Up. isto, s.pov. 131-2, 15.6.1972. godine.18 Up. isto, s.pov. 394, 21.7.1970. godine, te s.pov. 133, 13.4., i s.pov. 196, 2.6.1971. godine.19 Up. isto, s.pov. 131-7, 4.3.1972. godine, i s.pov. 45-2, 16.10.1973. godine.20 Up. isto, s.pov. 45-7, 30.1., s.pov. 45-20, 10.4., i s.pov. 45-51, 23.11.1973. godine.


sa sedištem u Splitu-Lori.21 A prema planu Rudo u vazduho-plovstvu su 1973. ostale samo dve divizije PVO-a, pa se li-nija podele između njihove nadležnosti ustalila na liniji Donji Miholjac-Janjina-Pelješac.22

Jedna od dogradnji formacija na višem nivou bilo je prefor-miranje Vojnog okruga (VO) Rijeka u oktobru 1973. iz terito-rijalne jedinice u organizacionu jedinicu kojoj su podčinjene sve jedinice u garnizonima Rijeka, Delnice, Pula i Pazin.23 Početkom 1974. počelo je i formiranje ratnih artiljerijskih jedi-nica od povučenih artiljerijskih oruđa 57 i 76mm, i to kao neka vrsta rezerve ili na pojedinim pravcima odakle se očekivao pro-dor agresora. U Hrvatskoj je formirano četiri od ukupno 10 ovakvih jedinica. Sve ove promene bile su realizovane u okvi-ru plana Rudo, zvanično usvojenom od strane jugoslovenskog vojnog vrha tokom 1973. godine.24 Da je i ovaj plan bio sa manjkavostima na terenu pokazuje i slučaj da je posle odlaska 519. sanitetskog nastavnog centra za Trebinje ostala prazna kasarna u Našicama kapaciteta 550 vojnika, pa je u tu kasarnu morao biti prebaziran deo 12. mehanizovane brigade (mbr) iz Osijeka.25

Sledeća 1975. godina započela je obimnom reorganizacijom graničnih jedinica. Ukinute su granične brigade, a od njihovih delova formirani su granični odseci (go) direktno podčinjeni komandama armija. U 5. armiji formirani su go-i: u Podrav-skoj Slatini (41), Virovitici (42) i Koprivnici (43) te Kozini, u Sloveniji (44). Sedma armija iz Sarajeva preuzela je odgovor-

21 Up. isto, s.pov. 12-33, 25.10.1974. godine.22 Up. isto, s.pov. 131-50, 14.9.1973. godine, te MJRV, Beograd, k. 25, Istorija 11. dPVO 1965-1984. godine (1973), i k. 26A, 15. dPVO.23 Up. Nar. DSNO-a u Beogradu, s.pov. 45-41, 12.10.1973. godine.24 Up. isto, s.pov. 45-55, 29.12.1973. godine.25 Up. isto, s.pov. 12-13, 12.4.1974. godine.


26 Up. isto, s.pov. 12-37, 31.12.1974. godine (istim naređenjem definisa-na je i formacija komandi za razvoj partizanskih divizija: u Hrvatskoj (5. armija) je tako bilo šest takvih divizija, i to 8. u Karlovcu, 28. u Daruvaru, 33. u Križevcima, 35. u Gospiću, 40. u Sl. Požegi i 43. u Pazinu, koja je bila podčinjena VO Rijeka), i s.pov. 75-19, 11.4.1975. godine.27 Up. isto, s.pov. 75-10, 21.3.1974. godine.

nost nad granicom u sklopu 51. go u Belom Manastiru.26 U toku te godine došlo je do jednoga broja formacijskih izmena, mahom na prelasku iz aktivnog u rezervno stanje. Tako je 7. pd preveden u rezervu, 6. bb podignut u nivo brigade, kao i 288. mehanizovana protivoklopna brigada (mpoabr) formira-na u Novoj Gradiškoj (od 1975. bazira se delom i u Virovitici). Uvođenjem samohodno raketnog sistema Kub-M formiran je i prvi (149) samohodni raketni puk PVO, posle čega dolazi do rasformiranja protivavionskih jedinica srednjeg kalibra (od 57 do 94mm). U ovoj dogradnji formacije garnizon Ilirska Bistrica je u celosti potpao pod 5. armiju. Prema istoj reorganizaciji u VPO dolazi do obrazovanja 139. gardijske brigade mornaričke pešadije za obezbeđenje Briona, zatim do formiranja Vojnopo-morskih uporišta (VPU) na Lošinju, Visu i Lastovu, kao i ratnih VPU-a Molat i Korčula. Deveta divizija u Kninu ostala je na samo dva aktivna pešadijska puka jer je 316. pp preveden u R formaciju, ali je ponovo dobila tenkovsku jedinicu naoružanu tenkovima M-47 Paton. Formiran je i 594. inžinjerijski puk. Dolaskom nove raketne prtivavionske tehnike u Zadru se for-miraju nove jedinice PA (60. i 271. divizion).27

U 1976. je, posle ispitivanja dve tehničke baze opitne for-macije, odlučeno da se objedine po službama razne usitnje-ne pozadinske jedinice i formiraju na nivoima armija tehničke, intendantske i sanitetske baze. Tako je na teritoriji 5. armije formirano devet baza, i to tehničkih (639. u Karlovcu, 872. u Osijeku, 944. u Rijeci i 977. u Zagrebu) i intendantskih (642. u Karlovcu, 869. u Osijeku i 843. u Rijeci), kao i 303. baza sa sa-


nitetsko snabdevanje u Zagrebu. Ovakav sistem pozadinskog obezbeđenja ostao je na snazi sve do 1988. dok nije došlo do objedinjavanja u jedinstvene, pozadinske baze.28 Desetak dana kasnije izdato je i naređenje kojom je VO Rijeka prefor-miran u 13. operativnu grupu.29 U sledećem koraku formirane su i mornaričko-pozadinske baze na nivou VPO-a: 404. u Spli-tu, 602. u Šibeniku i 657. u Puli. Baza u Kninu (405) formirana je tek 1981. godine.30

Na tragu ideje o aktivnoj odbrani od agresije, a u vremenu psihoze zbog bolesti maršala Josipa Broza Tita, u 1980. se for-miraju protivoklopni odredi i posadne baterije sa idejom da zatvaraju tenkoprohodne pravce, i da se, u slučaju rata, po-pune sa rezervnim sastavom. Tako je na teritoriji 5. armije bilo sedam odreda i još četiri iz sastava 7. armije u Baranji. Kasnije, u martu, donosi se odluka da se formira još 29 takvih odreda po tzv. operativnoj dubini naoružanih ostalim protivoklopnim sredstvima i pionirskim odeljenjima.31 Te godine došlo je i do manje vojno-teritorijalne korekcije nadležnosti, pa su iz 5. u 7. armiju prešli 40. partd te 872. tenkovska brigada (tb) i 869. inžinjerijski tb (intb) iz Osijeka, a rasformiran je 41. go u Po-dravskoj Slatini čije su karaule podelili 42. odsek i 51. odsek 7. armije.32 Zanimljivo je da je posle Titove smrti reorganizovan deo jedinica JNA na prostoru Pule, tačnije Briona: 139. briga-da je izgubila naziv gardijska, a došlo je do smanjenja te je-dinice i drugih, pre svega PVO, koje su objedinjene u jedan divizion. Uz to, jahta Podgorka je upućena Komandi Flote u Split, a jahta Jadranka je ostala kao deo Flote u Puli za potrebe Predsedništva SFRJ.

28 Up. isto, s.pov. 76-32, 11.5.1976. godine.29 Up. isto, s.pov. 76-24, 21.5.1976. godine.30 Up. isto, s.pov. 76-41, 1976. godine, i s.pov 1352-1, 31.7.1981. godine.31 Up. isto, s.pov. 491-1, 21.1., i s.pov. 860-1, 9.4.1980. godine.32 Up. isto, s.pov. 647-1, 11.3.1980. godine.


Uvođenje novih partija tenkova T-55 dovelo je do nastavka preoružavanja oklopnih jedinica, a osvajanje proizvodnje domaćih borbenih vozila pešadije dalo je zamaha sve većoj integraciji pešadije i oklopnih jedinica. Taj proces u JNA je karakterističan za gotovo celu deceniju 80-ih godina 20. veka. A taj je trend vidljiv i u jedinicama koje se baziraju u Hrvatskoj: zamenjeni su tenkovi M-47, a oklopni bataljoni se popunja-vaju sa tenkovima T-55 (ponegde još i sa T-34), što obavez-no znači da se srodni pukovi prefomiraju u brigade ili briga-de, ako su pešadijske, u 1984. postaju motorizovane. Haubice najvećeg kalibra (203mm) u JNA izdvojene su i smeštene u Zagrebu. Isti trend zahvatio je i kninsku 9. diviziju koja je po-stala motorizovana divizija.33 U isto vreme uvođenje nove teh-nike menja organizaciju i samohodnih artiljerijskih jedinica u oklopnim i mehanizovanim brigadama:34 od povučenih tenko-va M-47 i delom T-34 formiraju se samostalne tenkovske čete R za odbranu aerodroma ili drugih važnih objekata u slučaju vazdušnih desanata.35

2. Plan Jedinstvo 1987-1991. godine

Sredinom 80-ih godina 20. veka započeta je reorganizacija JNA poznata kao plan Jedinstvo, uz pretpostavku organizacije kroz Jugoistočno, Centralno, Severozapadno i Jadransko-pomorsko vojište. Na svakom od njih trebalo je formirati vojne oblasti (VOb), nevezane sa teritorijalnim određenjem republičkih gra-nica.36 Rad na ovoj reorganizaciji bio je dugotrajan i predviđao je da se, prema svetskim rešenjima, zameni organizacija sa

33 Up. isto, s.pov. 1876-1, 16.11.1981. godine, i s.pov. (bez broja), 6.6.1984. godine.34 Up. isto, s.pov. 711-1, 15.14., i s.pov. 1793-1, 8.11.1983. godine.35 Up. isto, s.pov. 172-1, 28.1.1982. godine (205. četa u Velikoj Buni, 213. u Puli, 214. u Zemuniku i 217. u Resniku kod Splita).36 Up. isto, s.pov. 1514-1, 17.9.1987. godine.


armijama i divizijama, a uvede model VOb-a sa korpusima i većim brigadama, a kao efikasnijim organizacionim celinama.37 Neki hrvatski autori (Davor Marijan i Davor Domazet-Lošo) ukazuju da je ideja za korpusnu organizaciju nastala na bazi iskustava iz aktivnosti 52. korpusa na Kosmetu početkom 80-ih godina 20. veka te da je to bio model koji je i prihvaćen u organizaciji Jedinstva.38

Ova reorganizacija se može posmatrati i kao povratak na orga-nizaciju kakva je postojala od 1950. do 1969. godine (VOb-i i komanda nadležna za mornaricu, odnosno Pomorsko ratište; jedino je nedostajala komanda u centralnom delu zemlje – u Sarajevu).39 Svakako da je u periodu pre donošenja ovakve odluke bilo dosta rasprava u vojnom vrhu, pa se u prethodnih deceniju i po i više stekla navika da armije (odnosno korpus u Crnoj Gori) u većini slučajeva budu posmatrane kao nekakve republičke vojne komande. Sigurno da je postojao oprez kod pojedinih konzervativnih generala da će pojedina republička rukovodstva imati uticaja na pojedinog komandanta armije u slučaju nekakave vanredne situacije. Takođe, sasvim je jasno da je ova tema bila razmatrana samo u strogo zatvorenim voj-nim krugovima.40

Kada je u pitanju Severozapadno vojište (5. VOb) reč je o ra-nije postojećem rešenju sa opravadavajućim teritorijalnim pro-

37 Up. K. Kolšek, Prvi pucnji u SFRJ. Sećanja na početak oružanih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj, Beograd, 2005, 64.38 D. Domazet-Lošo, Hrvatska i veliko ratište, Zagreb, 2002, 47 (i dalje), ukazuje da je ključni osnov za ovaj projekat bila studija koju je izradio tadašnji general-major Blagoje Adžić, a pod nazivom Mesto, uloga i angažovanje oružanih snaga u sprečavanju nastajanja i eliminisanja vanrednih prilika, po-sebno izdanje Biltena Glavnog štaba JNA, br. 53, Beograd, 1986. godine.39 U pojedinim je radovima bilo i tumačenja da je armijski sistem organi-zovanja trajao od kraja Drugoga svetskog rata, a da je potom odjednom ukinut (up. M. Špegelj, Sjećanja vojnika, Zagreb, 2001, 87).40 Up. isto, 88.


tezanjem. Isto važi i za Vojno-pomorsko ratište. Veoma ve-liku novost predstavljalo je, pak, stvaranje Jugoistočnog vojišta gde je komandi u Skoplju, koja je tradicionalno obuhvatala jug Srbije, Kosmet i Makedoniju, sada pridodata i Crna Gora. Sa logične strane najviše mogućnosti za diskusiju (i danas) privlači način na koji je teritorijalno zaokruženo Centralno vojište sa komandom u Beogradu. A BiH je uvek posmatran kao velika centralna i vojno-rezervna oblast. Sada je, međutim, bio samo deo ratišta, gubeći svoju tradicionalnu formu. Štaviše, činjenica da se upravo rat 1991-1995. odigrao u najvećem delu na ovom vojištu, čija je komanda bila u Beogradu, ostavila je prostora za špekulacije o načinu i logici nastanka Centralnog vojišta (1. VOb-a):

Tako je postavljena vojnororganizacijska osnovica za projekat unitarne Jugoslavije ili, alternativno, Velike Srbije.41

Teza da je zapadna granica Centralnog vojišta upravo bila gra-nica zamišljene skraćene Jugoslavije (Velike Srbije) u toku rata i posle njega zaživela je u odcepljenim republikama, a kao ilus-tracija da je upravo vojni vrh projektovao događaje iz 1991-1992. godine.

Sigurno je da je jedno od ključnih mesta za istraživanje rata 1991-1992. upravo logika nastanka Centralnog vojišta sa ko-mandom u Beogradu u novoj reorganizaciji JNA, ali je činjenica i da još nemamo relevantne arhivske pokazatelje o nastanku ove ideje. Samo jedan trag u građi RV i PVO nam govori da to nije bila novost u promišljanju organizovanja odbrane.42

41 Isto, 89.Slično tvrdi i Sefer Halilović, Lukava strategija, Sarajevo, 1997, 69-70:

Zapadne granice 1. VOB-a (1. vojišta) i Kninske divizije su približno jednake granicama Miloševićeve homogene Srbije: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

42 Up. MJRV, Beograd, k. 27, 5. VaK, 46–47.


Inače, RV i PVO je bio prvi vid koji je reorganizovan februara 1986. po novom planu, dok je kopnena vojska prešla na novu organizaciju tek krajem 1988. godine. U načelu, svako vojište je trebalo da pokriva po jedan korpus RV i PVO, dok je Pomor-sko vojište bilo u podeljenoj nadležnosti. Reorganizacija iz feb-ruara 1986. bila je početak poslednje razvojne etape RV i PVO (ali i same JNA) u socijalističkoj Jugoslaviji. Preraspodelom dela jedinica formiran je 1. korpus RV i PVO čija je odgovornost bilo Centralno vojište u središnjem delu zemlje. Na jugoistoku, odgovornost je zadržao korpus u Nišu, ali sada noseći broj 3. Na zapadu i dalje je ostao 5. korpus. Ovim su ukinute ranije divizije PVO. Namena korpusa bila je protivvazdušna odbra-na teritorije i grupacija snaga na pojedinom vojištu, odnosno vazdušna podrška snaga kopnene vojske ili ratne mornarice.43

U kopnenoj vojsci i mornarici promene su sledile nešto kas-nije,44 odnosno odvijale su se u toku cele 1988. godine. Tri ko-mande armija su postale vojne oblasti (Beograd, Skoplje, Zag-reb; bez promena: VPO Split), a ostale su rasformirane. Na bazi dela divizija, koje su trebalo da se ukinu kao organizaciona celina, formirani su korpusi, za koje su vezani brigade, puko-vi i manje jedinice, dok je deo pozadinskih prištapskih i drugih manjih jedinica direktno bio vezan za komande vojnih oblasti. Deo snaga na terenu bio je preko uprava ili kroz školstvo ve-zan za SSNO ili Glavni štab. Vrlo važan deo ove organizacije sastojao se u promeni statusa jedinice A, B ili R, pri čemu su oz-nake označavale nivo popunjenosti ljudstvom: kod A 60-100, kod B 15-60 i kod R od 0-15%.

Peta vojna oblast45 sa komandom u Zagrebu imala je, pored većeg broja samostalnih i prištapskih jedinica, sledeće korpu-

43 Up. Nar. Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) u Beogradu, s.pov. 63, 17.2.1966. godine, i s.pov. 730, 19.12.1968. godine.44 Up. isto, s.pov. 1051-1, 4.6.1986. godine.45 Pregled stanja u 5. vo po formiranju up. u: K. Kolšek, n.d., 64-66.


se: 13. (Rijeka), 14. (Ljubljana), 31. (Maribor) i 32. (Varaždin). Ostale su do daljega i 6. proleterska pd u Karlovcu i Komanda odbrane grada Zagreba, a VPO sa komandom u Splitu zadržao je mahom sličnu strukturu.46 A garnizone u Slavoniji pokrivao je 17. korpus 1. VOb-a iz Tuzle. Ova reorganizacija u priličnoj meri je izmenila formaciju JNA na terenu, posebno u fazi kada je došlo do određivanja klasifikacije pojedinih jedinica. Jedan deo jedinica je takođe rasformiran.

Osnovna objašnjenja plana Jedinstvo su prilagođavanje or-ganizacione strukture smanjenom broju vojnih obveznika, koji je pao posle uvođenja jednogodišnjeg roka u vojsci, i trend smanjenja oružanih snaga na brojku od 278.513 lica ukupno. Ova preformacija izvedena je u prilično povoljnom međunarodnom trenutku kada se Hladni rat nalazio u završnoj fazi, a svedoči da jugoslovenski vojni planeri tada više ne očekuju agresiju Varšavskog ugovora iz pravca Mađarske.47 Potom je 1989. nastalo sređivanje prilika te nije bilo značajnih promena gotovo u celoj JNA.48

U toku 1990. nastavljena je reorganizacija sa tendencijom smanjenja JNA kroz plan Jedinstvo 2 i Jedinstvo 3.49 No, ne-dostratak sredstava, birokratska konfuzija i nejasnost detalja u prilikama na terenu uticali su da se u ključnom periodu pred sukob i raspad zemlje dodatno poveća konfuzija oko vojne or-ganizacije i namera vojnog vrha. Na teritoriji Hrvatske došlo je do rasfromiranja jednog broja raznolikih jedinica, kod VPO jed-nog broja manjih jedinica, dok je u vazduhoplovstvu preformi-

46 Up. D. Marijan, Smrt oklopne brigade, Prilozi za istraživanje rata za Hrvatsku i BiH 1990-1992. godine, Zagreb, 2002, 2-3.47 Up. isto, 144.48 Neke iznimke up. u: Nar. SSNO u Beogradu, s.pov. 878-1, 19.4., i s. pov 1514-58, 21.4.1989. godine.49 Up. isto, državna tajna 432-1 i 2, 28.2. i 5.3., te 432-13, 23.7.1990. godine.


rana 97. avijacijska brigada (Divulje) dodavanjem novih eska-drila u Tuzli i Batajnici. Ukinut je i jedan broj ratnih jedinica za obezbeđenje avijacije na civilnim aerodromima.50 Između dva navedena plana donešena je odluka s posebnim naređenjem da se formira 10. korpus koji je obuhvatio garnizone Zagreb, Sisak, Petrinju, Dugo Selo, Jastrebarsko i Karlovac.51 To ukazuje da je jačala organizacija armije za unutrašnje upotrebe: stoga i nastaju zaštitni motorizovani pukovi na nivou svake vojne oblasti, koji su u sebi spojili bataljone VP i diverzantske odrede u jedinstvene formacije.

U dogradnji promena po planu Jedinstvo 3 za 1991. obuhvaćena su najviše mornarica i delom vazduhoplovstvo (barem što se teritorije Hrvatske tiče).52 A poslednja organizaciona promena pred izbijanje oružanih operacija u Sloveniji datirana je 11. ju-nom kada je na celoj teritoriji Jugoslavije naređeno formiranje vojnih okruga radi preuzimanja poslova vojnoteritorijalnih or-gana, sa rokom da do 30. juna preuzmu poslove od lokalnih društveno-političkih zajednica. U Hrvatskoj je trebalo da se formiraju okruzi u Osijeku, Petrinji, Rijeci, Splitu i Zagrebu.53

Uobičajeno mišljenje kod autora u Hrvatskoj (delom i u BiH) je da je promenama u sklopu plana Jedinstvo JNA došla u po-voljan položaj za agresiju na Hrvatsku 1991. godine. U Srbiji, pak, nije bilo takvih tumačenja (manja zainteresovanost za ovaj problem i nedostupnost arhivske građe), iako, npr., ge-neral Milisav Sekulić smatra da su planovi Jedinstvo tako bili koncipirani “da se, u prvoj fazi, objektivno oslabi JNA i mak-

50 Up. isto.51 Up. isto, s.pov. 1248-1, 22.5.1990. godine, te i D. Marijan, n.d., 3-4 i 251-253.52 Up. MJRV, Beograd, k. 25a (1990) i k. 40.a (1991), te Nar SSNO u Beo-gradu, s.pov. 473-1, 21.2.1991. godine.53 Up. Nar SSNO u Beogradu, s.pov. 1446-1, 11.6.1991. godine.


simalno smanji njena borbena sposobnost.”54 Slično je tvrdi-la i odbrana na suđenjima grupi oficira koji su, posle borbi sa hrvatskim snagama, predali septembra 1991. varaždinski 32. korpus:

Jedinstvo 2-3 naneli su u konkretnoj situaciji više štete nego koristi... armiji... Brojne sugestije i zahtevi, koji su se odnosili na odnose s republičkim rukovodstvima Slovenije i Hrvatske, nisu uvaženi... Došlo je do smanjenja upravo onih sastava koji će biti najviše potrebni u 1991. godini (specijalizovani sastavi i organi bezbednosti).55

Sačuvane vazduhoplovne procene svedoče da je, u vreme kada je politička kriza u Jugoslaviji napredovala prema ratnoj kulminaciji, plan Jedinstvo 3 uglavnom loše uticao na borbenu gotovost u RV i PVO. Promene u organizaciji imale su loš uti-caj na popunu jedinica ljudima, jer je projekat primenjen bez prethodnog usklađivanja organizacije i raspoloživog broja lju-di. U RV i PVO problem popune vojnicima na odsluženju nije dostigao dramatične razmere kao u Kopnenoj vojsci, ali bile su osetne posledice jer se od leta 1990. prešlo na popunu prema manjoj formaciji. Sve te promene dovode u sumnju mnoge od tumačenja da je agresija na Sloveniju, Hrvatsku i BiH bila pom-no i više godina planirana.

Na kraju je reorganizacija Jedinstvo ipak, sa jedne strane, ostala zapamćena kao obimna promena koja je smanjila mogućnosti JNA, a sa druge kao uvertira u ratne događaje i skrivene name-re vojnog vrha.

54 M. Sekulić, Jugoslaviju niko nije branio a Vrhovna komanda je izdala, Beograd, 1997, 15.55 K. Kolšek, n.d., 68.


SažetakU radu je, koji predstavlja nastavak prethodnog rada za period od 1945. do 1965. godine, na bazi originalne građe prezentiran pregled organiza-cijskog razvoja Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Hrvatskoj od 1966 do 1991. godine, kada se ponovo dešava više organizacijskih promena sa kojima JNA, formiranjem armija, od kraja 60-ih godina 20. veka ulazi u re-lativno stabilan period. U celom periodu najviše komande po nekoliko puta su menjale nazive, ali ne i obaveze i nadležnosti, pa i teritorijalne: armije-armijske oblasti-vojne oblasti. Nekoliko puta su formirani i rasformirani kor-pusi. Pukovi su preimenovani u brigade, i obrnuto, a ukidani divizije, pukovi i bataljoni... To je posebno vidljivo u reorganizacijama koje su nastale kao posledica reorganizacije Drvar (1959) u periodu 1964-1975. godine. Posle iskustava sa agresijom na Čehoslovačku 1968. godinu, koja je planere JNA uhvatila u raskoraku smanjenja formacije, došlo je do novih reorganizacija, koje – sa vojnog gledišta – kao da nisu donosile željeni rezultat, pa je utisak da se reorganizacija nastavljala u nedogled, pri čemu se po nekoliko puta vraćalo na prethodna rešenja. Potom druga polovina 80-ih godina 20 veka donosi novi talas reorganizacije, na koji se nadovezao rat 1991. godine. Mnoga od vojnih organizacijskih pitanja iz tih godina, vezanih za plano-ve Jedinstvo, postali su stoga, posle rata, osnova za tumačenje događaja u verzijama u kojima se JNA sagledava kao agresor (Slovenija, Hrvatska te Bosna i Hercegovina), odnosno u kojima se JNA vidi kao snaga koja nea-dekvatno reaguje na secesiju (Srbija i Crna Gora).

ZusammenfassungIn diesem Beitrag, der die Fortsetzung des vorhergehenden Beitrags für den Zeitraum von 1945 bis 1965 darstellt, ist aufgrund von Urschriften die Übersicht der organisatorischen Entwicklung der Jugoslawischen Volk-sarmee (JNA) in Kroatien in der Zeit von 1966 bis 1991, in welcher erneut mehrere Änderungen des Organisationsaufbaus stattfinden, mit denen die JNA durch den Aufbau von Armeen ab Ende de 60-iger Jahre des 20. Jahrhunderts in einen relativ stabilen Zeitabschnitt eintritt, präsentiert wor-den. In diesem ganzen Zeitraum haben die höchsten Befehlsstellen mehr-mals ohne die Aufgaben und Zuständigkeiten zu ändern die Bezeichnungen gewechselt, auch die territorialen: Armeen – Armeeobrigkeit – Militärobrig-keit. Mehrere male wurden Korps gebildet und wieder aufgelöst. Regimen-te wurden in Brigaden umbenannt und umgekehrt, und abgeschafft wur-den Divisionen, Regimente und Bataillons... Das wird insbesondere in den


Reorganisationen, die als Folge der Reorganisation Drvar (1959) im Zeit-raum 1964-1975 stattfand, sichtbar. Nach den Erfahrungen mit der Ag-gression gegen die Tschechoslowakei im Jahr 1968, welche die Planer der JNA bei unzulänglich reduzierter Truppenformation erwischt hat, kam es zu neuen Reorganisationen, welche vom militärischen Standpunkt aus wirk-ten, als brächten sie nicht das gewünschte Ergebnis, so dass der Eindruck entstand, als habe sich die Reorganisierung ins Endlose fortgesetzt, wobei mehrmals auf die vorhergehenden Lösungen zurückgegriffen wurde. Da-rauf folgt in der zweiten Hälfte der 80-iger Jahre des 20. Jahrhunderts eine neue Reorganisationswelle, welcher der Krieg im Jahr 1991 folgte. Viele militärische Reorganisationsfragen aus dieser Zeit, die sich auf die Pläne Einheit beziehen, wurden deshalb, nach dem Krieg zur Grundlage für die Deutung der Ereignisse in den Versionen, in denen die JNA als Aggressor (Slowenien, Kroatien und Bosnien und Herzegowina), bzw. in denen die JNA als die Macht, welche inadäquat auf die Sezession (Serbien und Mon-tenegro) reagiert dargestellt wird.

SummaryThis paper, which is a continuation of the previous paper covering the pe-riod from 1945 to 1965, uses the original documents to present an over-view of organisational development of the Yugoslav People’s Army (JNA) in Croatia from 1966 to 1991, when there were again several organisational changes, which – through establishment of armies – brought the JNA to a relatively stable period, beginning in the 1960-ties. Throughout this period, the highest commands changed names several times, but this did not affect their obligations and responsibilities, including the territorial ones: armies-army regions-military regions. The corps were established and disintegra-ted several times. Platoons were renamed into brigades, and vice versa, and divisions, platoons and battalions were abolished... This is particularly visible in re-organisations, which resulted from the reorganisation Drvar (1959) in the period 1964-1975. After the experience with the aggression against Czechoslovakia, in 1968, the designers of the JNA, who had pre-viously started to reduce its formations, introduced new reorganisations that – from the military perspective – seem not to have yielded the desired results, so that there was an impression that the reorganisation simply con-tinued without an end, in which process there were several cases of retur-ning to previous solutions. Later, the second half of the 1980-ties brought with it a new wave of reorganisation, which was followed by the war in 1991. Many military organisational issues from that time, which were re-


lated to the plans of Unity, have after the war become a basis for interpre-ting the events in a way that the JNA is perceived as an aggressor (Slovenia, Croatia and Bosnia-Herzegovina), i.e. in which the JNA is seen as a force, which did not adequately react to the secession (Serbia, Monte Negro).

Documents

Organizacija Jugoslovenske Narodne Armije