Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicuupravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2017/02/PRUD-tekst.pdf · Obaveza izrade osnove gazdovanja šumama proističe iz odredbi člana

OGŠ za GJ „Prud - Prosjanice“

0

Opšta zemljoradnička zadruga sremski Karlovci

Osnova gazdovanja šumama

za gazdinsku jedinicu

„Prud - Prosjanice“

za period od 2017. do 2026.godine

Izrada:

MV FOREST 021 DOO

2017.godine


1

0. UVOD

Gazdinska jedinica „Prud - Prosjanice“, kojom gazduje OZZ „Sremski Karlovci“, Sremski Karlovci, prema Zakonu o šumama (Sl. gl. RS

30/10, 93/12 i 89/15) pripada Južnobačkom šumskom području.

Obaveza izrade osnove gazdovanja šumama proističe iz odredbi člana 22. i 25. Zakona o šumama.

Ova Osnova gazdovanja šumama (u daljem tekstu OGŠ) je četvrta po redu osnova za ovu gazdinsku jedinicu. Prva osnova za ovu

gazdinsku jedinicu urađena je za period 1981-1990.godine.

Uvažavajući neophodnost izrade osnove gazdovanja šumama i postojanje kontinuiteta u planiranju i sprovođenju gazdovanja šumama OZZ

„Sremski Karlovci“, Sremski Karlovci, pristupilo je izradi ove osnove gazdovanja šumama, četvrte po redu u kontinutetu.

Pri izradi ove osnove uvažavani su sledeći zakoni i podzakonski akti Republike Srbije:

− Zakon o šumama („Sl.gl. RS“ br. 30/10, 93/12 i 89/15);

− Zakon o zaštiti prirode ((„Sl.gl. RS“ br. 36/09, 88/10 i 91/10-ispravka);

− Zakon o zaštiti životne sredine („Sl.gl. RS“ br. 135/04, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09- dr.zakon, 43/11-Odluka US);

− Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.gl. RS“ br. 135/04, 36/09);

− Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.gl. RS“ br. 135/04, 88/10);

− Zakon o divljači i lovstvu („Sl.gl. RS“ br. 18/10);

− Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća(„Sl. gl. RS“ br. 135/04, 8/15-ispr. i 41/09);

− Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Sl. gl. RS“ br. 135/04 i 25/15);

− Zakon o zaštiti od požara („Sl. gl. RS“ br. 111/09 i 20/15);

− Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Sl. list SRJ-Međunarodni ugovori“ br. 11/01);

− Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa („Sl. gl RS-Međunarodni ugovori“ br.

102/07);

− Uredba o ekološkoj mreži („Sl.gl. RS“ br. 102/10);

− Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ((„Sl.gl. RS“ br. 5/10 i 47/11);

− Pravilnikom o kriterijuma za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima

staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje ((„Sl.gl. RS“ br. 35/10);

− Pravilnik o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja („Sl. gl.

RS“, br. 72/10);

Za potrebe izrade ove osnove izdato je od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Rešenje o uslovima zaštite prirode broj 03-1451/2

od 12.07.2016. godine i mišljenje o ugrađenosti ovih uslova broj ______________ od___________.

Važnost ove osnove je od 1.1.2017. do 31.12.2026. godine.


2

1. OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA

1.1. Topografske prilike

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice

Šume i šumska zemljišta gazdinske jedinice „Prud - Prosjanice“ nalaze se na području opštine Sremski Karlovci i to u jednoj katastarskoj

opštini – k.o. Sremski karlovci, sačinjene su od većeg broja zasebnih parcela i ne čine jedinstven kompleks:

Po geografskom položaju gazdinska jedinica „Prud - Prosjanice“ nalazi se između 450913,68 i 451308,23 severne geografske širine i

195442,05 i 195946,59 istočno od Griniča, na nadmorskoj visini od 76-78 metara u forlandu do 120-200 metara prema Fruškoj gori.

1.1.2. Granice

Granice pojedinačnih parcela koje čine ovu GJ su uglavnom pregledne i jasne, bez spornih tačaka, delom prirodne a delom veštačke i

veoma lako se mogu definisati na terenu korišćenjem priloženih karata urađenih na katastarskim podlogama, kao i pomoću ostalih katastarskih

planova i karata koje sopstvenik šuma poseduje u svojoj arhivi. Spoljne granice GJ, granice odeljenja i granice odseka su jasne i lako se mogu

odrediti prema osnovnoj i sastojinskoj karti. Iz tih razloga ovde se ne opisuju detaljno granice šumskog kompleksa.

Prvo I drugo odeljenje između reke Dunav I dunavca I železničke pruge, odnosno puta ispod Sremskih Karlovaca. Treće odeljenje se nalazi

jugoistočno od naselja (nizvodno), između Dunava I železničke pruge. Četvrto odeljenje se nalazi prema Fruškoj gori kao zasebni odseci južno od

Sremskih Karlovaca.

1.1.3. Površina

Po raspoloživim podacima korisnika šuma i prema podacima iz katastra, površina svih katastarskih parcela koje se u katastarskom operatu

vode kao šume ili šumsko zemljište je 86,81 ha.

Površina gazdinske jedinice jednaka je površini parcela po katastarskim podacima zaokruženim na 0,01ha.

Celokupna struktura površine gazdinske jedinice po načinu korišćenja zemljišta je prikazana u tabeli 1.1.

Tabela 1.1 - Struktura površina

Vrsta zemljišta Ukupna površina

Šume i šumsko zemljište Ostalo zemljište Tuđe

zemljište Zauzeće

Svega Šume Šumske kulture

Šumsko zemljšte

Svega Neplodno Ostale svrhe

Površina

ha 86.81 64.18 5.99 24.92 33.27 22.63 8.44 14.19

%

100,0% 73.9 26.1

100,0% 9.3 38.8 51.8 100,0% 37.3 62.7

100,0% 6.9 28.7 38.3 9.7 16.3

Obrasla površina čini 67% ukupne površine gazdinske jedinice, a ostatak je šumsko i ostalo zemljište.

1.2. Imovinsko-pravno stanje

1.2.1. Biografski podaci

Opšta zemljoradnička zadruga funkcioniše i posluje kao samostalni pravni subjekt. Zadruga ima registrovanih više delatnosti od kojih je

jedna i delatnost šumarstva.


3

.

1.2.2. Posedovno stanje

Imovinsko pravni status parcela obuhvaćenih ovom gazdinskom jedinicom rešen je potpunosti. Sve parcele navedene u tabeli 1.2 upisane

su u katastarskom operatu u Srmskim Karlovcima sa pravom korisništva OZZ „Sremski Karlovci“ – Sremski karlovci, a nalaze se u jednoj

katastarskoj opštini – k.o. Sremski Karlovci.

Tabela 1.2 - Spisak parcela

Opština Kat. opština Kat. parc.

broj

Površ. po

katastru kultura klasa Odeljenje/odsek

Površina po osnovi

Razlika Napomena

Sr. Karlovci Sr. Karlovci .1/1 54.6827 pašnjak 5 1/ deo 5, deo 6; 2/deo d, e, f, 2, 3, 4, 5, delovi 6, 7 i 8 52.53 2.15 Deo parcele nasip

Sr. Karlovci Sr. Karlovci .1/2 20.4264 pašnjak 5 1/a, 1, 2, 3, 4, deo 5; 2/a, b, c, deo d, deo 1 17.96 2.47 Deo parcele nasip

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 2 0.1663 njiva 3 deo 1/4 0.17 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 3 0.0622 zgrade deo 1/4 0.06 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 4 0.4382 trst-močv 2 deo 2/1 0.44 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 5 1.7711 šuma 8 deo 1/6 i deo 2/6 1.34 0.43 Deo parcele nasip

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 180/1 8.5098 pašnjak 5 1/b, de 6, 7, 8; 2/deo 7, deo 8 7.06 1.45 Deo parcele nasip

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 180/3 0.0579 pašnjak 5 .1/9 0.06 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 3477/3 0.3061 šuma 8 .3/2 0.31 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 3477/4 1.3468 šuma 8 .3/a 1.35 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 3480 0.3903 livada 6 .3/1 0.39 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 2212 0.3852 šuma 7 .4/a 0.39 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 4825 0.1972 šuma, vinograd 8 .4/deo b 0.05 0.15 deo parcele vinograd

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 5284 0.7459 šuma 7 .4/c 0.75 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7518 0.1246 šuma 6 .4/d 0.12 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 5464 0.1087 šuma 6 .4/e 0.11 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7637 1.0488 šuma 6 .4/f 1.05 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7397 0.6899 šuma 6 .4/g 0.69 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7451 1.8375 šuma, livada 6 .4/h 0.09 1.75 deo parcele livada

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7432 0.4269 šuma 8 .4/i 0.43 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 4294 0.1739 šuma 6 .4/j 0.17 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 5884 0.189 šuma 6 .4/k 0.19 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7152 0.1786 šuma 8 .4/l 0.18 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 7236 0.0305 šuma 6 .4/m 0.03 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 6680/2 0.0496 šuma 6 .4/n 0.05 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 3503 0.2999 šuma 7 .4/o 0.3 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 4824 0.2013 šuma, vinograd 8 .4/deo b 0.05 0.15 deo parcele vinograd

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 5613 0.1107 šuma 8 .4/1 0.11 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 6697/2 0.0462 šuma 8 .4/2 0.05 0,00

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 6868 0.3364 šuma 6 .4/3 0.34 0,00

Ukupno Sremski karlovci 95.3386 86.81 8.55

Sve ukupno 95.3386 86.81 8.55

1.2.3. Upoređenje površine sa prethodnom osnovom

Površina je različita u odnosu na prethodnu osnovu, a dalje se daje pregled i poređenje površina po prethodnoj i sadašnjoj osnovi a sve u

skladu sa ažuriranim stanjem katastra i vlasničkih promena.

Tabela 1.3 - Površine odeljenja i upoređenje sa prethodnom osnovom


4

Osnova 2017-2026 Osnova 2007-2016 (Izmene i

dopune) Razlika površine

Odelj. P

Odelj. P

(ha) (ha) (ha)

1 24.92 1 25.53 -0.61

2 54.70 2 60.54 -5.84

3 2.05 3 42.57 -40.52

4 5.14 4 5.20 -0.06

Svega: 86.81 133.84 -47.03

Razlika je nastala kao posledica promene stanja u katastarskom operatu, zatim iz razloga korišćenja preciznih softverskih alata koji su

korišćeni pri izradi ove osnove, a naročito iz razloga što je najveći deo trećeg odeljenja promenio vlasnika – korisnika pri čemu taj deo navedenog

odeljenja više nije u korisništvo OZZ Sremski Karlovci.

1.3. Opšte privredne prilike

Šume ove gazdinske jedinice prostiru se u opštini sremski Karlovci kojoj pripada jedno naselje na većoj ili manjoj udaljenosti od šuma.

Šumovitost područja je u apsolutnim I relativnim merilima velika I iznosi oko 38%. Raspored šuma u opštini je veoma dobar jer postoje brojni

veliki i manji kompleksi raspoređeni na celoj površini opštine što ovim šumama daje izuzetan značaj u pogledu vrednovanja njihovih

opštekorisnih (ekoloških) funkcija i zaštite životne sredine. Stanovništvo ovog kraja živi uglavnom od turizma, ugostiteljstva, zatim poljoprivrede

(voćarstvo i vinogradarstvo) i industrije, ali i od ostalih delatnosti.

Zbog ratnih neprilika i drugih problema u zemlji i neposrednom okruženju, područje je bilo izloženo značajnim demografskim i socijalnim

promenama u poslednjih 25 godina, koje su se ogledale u promeni strukture stanovništva u svakom pogledu (velike migracije, promene starosne

strukture, porast nezaposlenosti, promene u ekonomskim odnosima u društvu itd.).

1.4. Ekonomske i kulturne prilike

Zbog specifičnosti i izuzetnog značaja razvojni planovi opštine su usmereni na unaprešenje i valorizaciju kulturno istorijskih vrednosti i

turističko ugostiteljskih usluga. Kulturne manifestacije su brojne i veoma posećene (Karlovačka berba, Brankovo kolo…). Sremski Karlovci su

poslovni centar gde stanovništvo u velikom obimu ostvaruje svoje zahteve i interese.

Potrebe stanovništva za drvetom svode se najviše na ogrevno drvo, a proizvodni kapaciteti područja imaju potrebe za oblovinom mekih i

tvrdih lišćara.

1.5. Organizacija i materijalna opremljenost sopstvenika šume

Šumama i šumskim zemljištem ove gazdinske jedinice upravlja OZZ „Sremski Karlovci“. Šumarstvo nije osnovna već sporedna delatnost

zadruge, a stručnog osoblja na poslovima šumarstva nema. Čuvarsku službu vrše čuvari polja i drugih objekata u zadruzi. Poslove na uzgoju i zatiti

šuma obavljaju delimično stalno zaposleni radnici, a delimično povremena - sezonska radna snaga. Seča i izrada, kao i privlačenje drvnih

sortimenata obavljaju se putem usluga ili prodajom drveta na panju. Stalnih stovarišta u šumi nema i koriste se uglavnom privremena koja se

zavisno od vrste transporta do krajnjeg potrošača, postavljaju na pogodne lokacije bliže javnim komunikacijama.

U radnoj organizaciji ne postoji rasadnik za vlastitu proizvodnju sadnog materijala, tako da se sadnice za potrebna pošumljavanja

dobavljaju iz rasadnika drugih proizvođača. Preduzeće ne raspolaže mašinama za potrebe šumarstva jer obim poslova nije dovoljan da zahteva

posebno opremanje.

Poslove od opšteg značaja, računovodstveni poslovi, pravni poslovi, deo poslova nabavke i prodaje obavlja se na nivou zadruge.

Iz iznetih informacija se može zaključiti da je organizaciona i materijalna opremljenost organizacije koja gazduje ovom gazdinskom

jedinicom nedovoljna za samostalno obavljanje poslova u šumarstvu, te je stoga preduzeće upućeno na uslužno obavljanje poslova od strane drugih

preduzeća ili na prodaju drveta na panju.

Stručno tehničke poslove zadruga obavlja angažovanjem prvnih subjekata koji su kadrovski osposobljeni za obavljanje stručnih poslova iz

oblasti šumarstva u skladu sa zakonskim propisima.


5

1.6. Dosadašnji zahtevi prema šumama GJ i dosadašnji način korišćenja šumskih resursa

Korisnik šuma nema sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, već je samo proizvođač sirovine koju prodaje prerađivačima i korisnik je

sortimenata koji ne zahtevaju dalju preradu - ogrevno drvo, koje koristi za svoje potrebe, potrebe svojih radnika i direktno prodaje kupcima.

U proteklom periodu seča i izrada drvnih sortimenata je bila manjeg obima, a prodaja je izvršena na lokalnom nivou manjim kupcima ili

građanima.

Industrijski i urbani razvoj u bližem i daljem okruženju ove gazdinske jedinice sve više nameće potrebu za zdravom životnom sredinom.

Šume i šumska zemljišta imaju u tim zahtevima prvorazredan značaj, pri čemu se posebni ističu sledeći zahtevi:

zaštita naselja i privrednih objekata,

zaštita poljoprivrednog zemljišta od navejavanja peskom,

regulisanje režima voda,

proizvodnja kiseonika i prečišćavanje atmosfere,

zaštita retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja,

rekreacija i revitalizacija radne sposobnosti stanovništva.

1.7. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda

Obzirom na položaj šuma, slabu šumovitost šireg područja i rastuće potrebe za drvetom, problema u plasmanu drvnih sortimenata nije bilo.

Lokalno stanovništvo je manjoj meri upućeno na snabdevanje drvetom iz ove gazdinske jedinice. To se prvenstveno odnosi na ogrevno i sitno

tehničko drvo za razne potrebe u poljoprivredi.

Zbog relativno malog obima izvršenih redovnih seča u ovoj gazdinskoj jedinici nije bilo problema sa plasmanom drveta, a takođe nema ni

značajnih kupaca drveta iz ove gazdinske jedinice. U slučaju većeg obima seča plasman drveta se može obezbediti kod većih potrošača tehničkog

drveta na širem području, koji kupuju drvo i iz drugih gazdinskih jedinica u okruženju.

Ogrevno drvo koje se proizvede, uglavnom se putem slobodne prodaje proda lokalnom stanovništu. Ukupna proizvodnja ogrevnog drveta je

manja od potražnje, tako da plasman ogrevnog drveta iz ove gazdinske jedinice nije problematičan.

Tehničko drvo proizvedeno u ovoj gazdinskoj jedinici može se realizovati na području Vojvodine, a manji deo se može plasirati kod

lokalnog stanovništva.

Ostali šumski proizvodi (lekovito bilje, jestive gljive, šumski plodovi) su korišćeni u malim količinama, neorganizovano, iako su

mogućnosti za to mnogo veće.


6

2. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike

Ova gazdinska jedinica smeštena je na ravnom i blago talasastom terenu, čija se nadmorska visina kreće od 76 do 78 i od 120 do 200

metara, tako da je značajniji uticaj mikroreljefa, koji zajedno sa visinom podzemne vode ima uticaj na edafske prilike staništa. Veći deo površine

koja čine gazdinsku jedinicu zauzimaju površine u forlandu Dunava.

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta

2.2.1. Geološka podloga

Geološku podlogu (matični supstrat) čini: aluvijalni nanos reke Dunav i eolski nanos - les nastao u pleistocenu. Udaljenost od korita reke

uslovljava promene teksturnog sastava matičnog supstrata, tako da bliže reci dominiraju krupnije frakcije (teksturne klase : pesak – ilovasti pesak –

peskovita ilovača) a sa povećanjem udaljenosti od korita reke sitnije frakcije sa teksturnim klasama ilovača, glinovita ilovača – glina. Na ovakvim

aluvijalnim nanosima obrazovana su sledeća zemljišta: humofluvisol i euglej. Les je prilično povoljnog granulometrijskog sastava koji može biti

glinovit, a na mestima i oglejan. U zavisnosti od topografskih uslova na ovakvom supstratu se obrazuju zemljišta tipa: humoglej ili močvarno

glejno (euglej - ritska crnica sa ili bez karbonata) zemljište.

2.2.2. Zemljište

Zemljišni pokrivač ove gazdinske jedinice čine sledeći tipovi zemljišta:

- humofluvidsol

- humoglej (ritska crnica)

- euglej (močvarno glejno zemljište)

- inicijalna zemljišta – sirozemi do gajnjača različitog tipa i stanja

- Humofluvisol – Zauzima uzani pojas uz reku Živu i pojas bliže reci Dunav. Ovo zemljište se odlikuje A-C-G građom profila sa moćnim

humusno-akomulativnim horizontom do 50 cm debljine a podzemna voda oscilira na dubini 1-3 m. Po celoj dubini ovo zemljište je sličnog teksturnog

sastava sa povoljnim odnosom granulometrijskih frakcija što ga čini pogodnim za skladištenje podzemne vode. Zemljište navedenih karakteristika smatra

se povoljnim za gajenje topola.

- Humoglej – ritska crnica – Ritske crnice zauzimaju depresije na lesnoj terasi. Humusno-akomulativni horizont je moćno razvijen (do 90 cm) a

po teksturnom sastavu je glina sa znacima hidromorfizma, usled dugotrajnog vlaženja podzemnim vodama. Podzemne vode su na 90-10 cm, što je i

fiziološka dubina ovog zemljišta. Ovo zemljište sadrži visok procenat koloidne gline (oko 50%) sitnog peska oko 23-50%, dok je zanemariv sadržaj

krupnog peska. Zbog ovakvih odnosa granulometrijskih frakcija ovo zemljište je slabo propusno i sa velikim udelom mrtve vode. I u letnjim periodima

(suše) ritske crnice lako vertikalno pucaju pri čemu se kida korenov sistem mladih biljaka, što može biti uzrok sušenja zasada.

- Euglej – močvarno glejno zemljište – Nalazi se u depresijama u zaštićenom delu poloja Dunava. Ovo zemljište ima plitak humusno-

akomulativni horizont (20-30 cm) sa oscilacijom podzemne vode (od 30-80 cm). Po teksturnom sastavu ovo zemljište pripada glini ili glinovitoj ilovači,

vrlo je bogato organskom materijom (preko 5% humusa) i dobro obezbeđeno azotom. Na ovim staništima se od prirode javljaju šume bele vrbe, a u

novije vreme zbog povećane vlažnosti američki jasen.

- Sirozemi nastaju na izraženim stranama potočnih dolina. Na ovim zemljištima se odvijaju intenzivni procesi spiranja i odnošenja

zemljišnog materijala tako da su u stalnom procesu evolucije. Zemljište je karbonatno sa manjim sadržajem azota i fosfora kao i mikroelemenata.

Gajnjače su sledeći tip zemljišta koje su prisutne kao tip zemljišta u odeljenju broj četiri i kreću se od ogajnjačenih pararendzina do tipičnih gajnjača.

Humusni horizont je različite debljine i razloženosti, jasno formran i naglašen.

2.3. Hidrografske karakteristike

Gazdinska jedinica „Prud - prosjanice“ nalazi se u blizini Dunava, u području nebranjenom od poplave koje je u nižim delovima

ispresecano brojnim veštačkim kanalima različitog značaja. Veći deo gazdinske jedinice nalazi se uz obalu reke.Ovi kanali i reka odvode suvišnu


7

vodu u periodima visokih podzemnih voda. U većem delu godine režim podzemnih voda je relativno povoljan. Na višim terenima, naročito u

delovima udaljenijim od Dunava, podzemne vode imaju manji uticaj. Globalno se može reći da su hidrografske karakteristike povoljne.

2.4. Klima

Radi potpunijeg uvida u klimatske prilike u narednim poglavljima se daju osnovni meteorološki podaci izračunati kao srednje vredosti na

bazi višegodišnjih osmatranja na meteorološkoj stanii Novi Sad (19º51’E, 45º20’N, 84 mnm) (www.hidmet.gov.rs).

2.4.1. Temperatura vazduha

U tabeli 2.1 prikazani su podaci o prosečnim temperaturama vazduha po mesecima i godišnje.

Tabela 2.1 - Prosečne temperature vazduha

Merna stanica

Analizirana vrednost PROSEČNE VREDNOSTI PO MESECIMA (1981-2010)

God. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Novi Sad

Srednja max. T (°C) 3,7 6,1 12,0 17,7 23,0 25,8 28,1 28,3 23,6 18,0 10,5 4,8 16,8

Prosečna T (°C) 0,2 1,6 6,4 11,8 17,3 20,1 21,9 21,6 16,9 11,8 5,9 1,5 11,4

Srednja min. T (°C) -3,1 -2,4 1,5 6,2 11,3 14,1 15,5 15,3 11,4 6,9 2,2 -1,5 6,5

Apsolutno maksimalna temperatura izmerena je 24.7.2007. godine u Novom Sadu i iznosila je 41,6°C. Apsolutno minimalna temperatura je

iznosila -28,6°C, a zabeležena 23.1.1963. godine, u Novom Sadu.

2.4.2. Padavine

Padavine su, pored temperature, najznačajniji klimatski faktor jednog područja. Oblik, visina i raspored padavina tokom godine ukazuje na

umereno kontinentalni karakter klime ovog područja, što se vidi i iz podataka u tabeli 2.2.

Tabela 2.2 - Prosečne količina padavina

Merna stanica

Analizirana vrednost PROSEČNE VREDNOSTI PO MESECIMA (1981-2010)

God. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Novi Sad Količina padavina (mm) 39,1 31,4 42,5 49,2 63,0 91,4 64,3 57,5 53,8 52,7 53,8 48,8 647,3

Broj dana sa padavinama 13 11 12 13 15 15 12 11 12 11 13 14 152

Maksimalni iznos padavina u jednom danu je zabeležen 15.6.2001. godine i iznosio je 91,8 mm u Novom Sadu. Najveća visina snega od 61

cm u jednom danu je zabeležena 19.2.1984.godine u Novom Sadu.

2.4.3. Indeks suše

Pogodna sredstva za donošenje zaključaka o karakteru klime nekog kraja su klimatski indeksi, koji se zasnivaju na podacima više

klimatskih elemenata. čvde će se izneti samo najjednostavniji indeksi, koji se zasnivaju na temperaturi vazduha i sumi padavina. To su Langeov

kišni faktor i Demartonov indeks suše.

Prema prikazanim podacima Langeov kišni faktor za područje Novog Sada 56,8 (647,3 mm / 11,4oC) što znači da je klima ovog kraja u

granicama humidne klime (vrednost kišnog faktora 40-160) i to vrlo blizu klasifikacionog stepena za aridnu klimu (0-40). Praktično to znači da u

godinama sa padavinama ispod proseka klima ovog područja ima aridni, a u godinama sa natprosečnim padavinama umereno humidni karakter.

Indeks suše po Demartonu prema srednjoj količini padavina i srednjoj godišnjoj temperaturi vazduha ovog kraja ima vrednost u Novom

Sadu 30,2 (647,3 mm / 11,4+10oC) što znači da je ovo područje sa stalnim oticanjem vode.

2.4.4. Vlažnost vazduha

U tabeli 2.3 prikazani su podaci o prosečnoj relativnoj vlažnosti vazduha po mesecima i godišnje.

Tabela 2.3 - Prosečna relativna vlažnost vazduha (%)

Merna PROSEČNE VREDNOSTI PO MESECIMA (1981-2010) God.


8

stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Novi Sad 85 79 71 67 66 69 68 68 72 76 82 86 74

Vidljiva je slaba vlažnost u vegetacionom periodu, zbog čega nastaju suše, koje nepovoljno utiču na razvoj mladih zasada, naročito u prvoj

godini nakon sadnje.

2.4.5. Oblačnost i osunčavanje

U tabeli 2.4 prikazani su podaci o prosečnom broju potpuno vedrih i potpuno oblačnih dana.

Tabela 2.4 - Prosečna oblačnost i osunčanost

Merna stanica

Vedri / oblačni dani

PROSEČNE VREDNOSTI PO MESECIMA (1981-2010) God.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Novi Sad Broj vedrih dana 3 5 5 5 5 6 11 12 9 8 4 3 75

Broj oblačnih dana 14 10 9 7 5 5 3 3 5 6 11 15 94

Oblačnost je u ovom području veoma izražena jer prosečno godišnje ima potpuno vedrih dana od 75 u Novom Sadu.

2.4.6. Vetar

Na području ove gazdinske jedinice kao dominiraju uglavnom dva vetra suprotnih pravaca. Najistaknutiju ulogu ma jugoistočni vetar -

košava. Duva kao suv hladan vetar u toku zime, ranog proleća i pozne jeseni. Predstavlja značajan ekološki faktor za biljni pokrivač zbog svog

razornog dejstva na pečanu podlogu i vegetaciju. Obično duva bez prekida više dana, slapovit je, a dostigne velike brzine, najčešće 80 - 100 km/h.

U toku proleća severozapadni vetrovi su praćeni padavinama.

S druge strane severni i severozapadni vetrovi u poređenju sa jugoistočnim imaju nižu temperaturu vazduha, veću relativnu vlažnost

vazduha i veći broj kišnih dana u vreme njihove pojave. Severo-zapadni vetar tokom godine, a naročito u vegetacionom periodu, najčešće donosi

kišu, što je od izuzetnog značaja za razvoj vegetacije.

Vojvodina je vetrovito područje sa velikom učestaločću vetrova iz jugoistočnog i severozapadnog pravca. Ponekad naleti olujnih vetrova

dostižu brzine i do 27 m/s.

Najjači vetrovi mereno prema Boforovoj skali duvaju u proleće i zimu, a tada su i najčešći. Vetrovi iz jugoistočnog pravca (košava) i

severnog (severac) većinom su suvi vetrovi, dok vetrovi iz zapadnog pravca donose padavine. Vetrovi znatno ređe duvaju sa severo-istoka i jugo-

zapada. Česti i jaki vetrovi (olujni) za vreme vegetacionog perioda mogu da nanesu znatne štete u šumi.

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema

Ovo područje pripada umereno kontinentalnoj klimi. Kontinentalni karakter klime klarakterističan je po tome što je jesen toplija od proleća,

a temperaturni prelaz od zime ka letu je oštriji nego od leta ka zimi. Uočava se i tendencija pomeranja temperaturnog minimuma na februar i

maksimuma na avgust.

Prelazna godišnja doba se odlikuju promenljivim vremenskim stanjima sa toplijom jeseni od proleća, a leto karakterišu stabilno i toplo

vreme sa povremenim kraćim lokalnim pljuskovitim padavinama. Zime su duge i hladne, a temperatura je tada pod uticajem ciklonske aktivnosti sa

Atlantskog okeana i Sredozemnog mora, kao i zimskog tzv. sibirskog anticiklona.

Režim padavina ovog područja ima obeležje srednjeevropskog, odnosno podunavskog režima, sa velikom neravnomernošću raspodele po

mesecima. Ekstremne visine padavina javljaju se početkom leta (jun), u vidu maksimuma, te sredinom jeseni (oktobar) ili početkom proleća (mart)

sa najmanjim mesečnim visinama padavina.

Klimatski faktori ovog područja, ako su zadovoljeni potrebni edafski uslovi, pružaju povoljne uslove za razvoj šumskog drveća. Pojava

ekstremnih vrednosti klimatskih faktora - maksimalne i minimalne temperature, rani i kasni mrazevi i sušni periodi - nanose povremeno manje štete

vegetaciji. Ovi ekstremi ipak mogu naneti i veće štete u prvim godinama života šumskog drveća.

Na prostoru gde je smeštena ova gazdinska jedinica biocenoza se značajno menjala poslednjih 200 godina, prvenstveno uticajem čoveka,

odnosno prokopavanjem manjih i većih kanala. U prošlosti je na ovim prostorima postojala fitocenoza koju je uglavnom činila stepsko-travna

formacija, sa odgovarajućom zoocenozom.


9

Sve šumske zajednice, grubom podelom se mogu podeliti na autohtone i antropogene. Antropogene šume preovlađuju u ovoj gazdinskoj

jedinici. Od antropogenih zajednica značajno i najveće je učešće veštački podignutih sastojina mekih lišćara (EA-topola).

2.6. Ocena stanišnih i klimatskih uslova za razvoj vegetacije

Na osnovu iznetih podataka u prethodnim poglavljima može se dati ocena da stanišni i klimatski uslovi ovih površina povoljni za razvoj

šumske vegetacije.

Zbog pojave klimatskih ekstrema moguće su štete na šumskom drveću, ali su to ipak retke prilike.


10

3. UTVRĐIVANJE FUNKCIJA ŠUMA I NAMENA POVRŠINA

3.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa

Uskladu sa savremenim društvenim zbivanjima šume danas osim proizvodnih istovremeno, sve više ostvaruju značajne ekološke i

društvene funkcije, što nameće veliku potrebu blagovremenog rešavanja složenih zadataka gazdovanja šumama na polifunkcionalnim osnovama i

usaglašavanje planova sa ekološkim zahtevima.

Šume kao veoma složeni ekosistemi imaju brojne funkcije značajne za obezbeđenje trajnih i aktuelnih društvenih potreba, što nameće

potrebu utvrđivanja njihovih prioritetnih funkcija pri planiranju gazdovanja. Dakle, potrebno je izvršiti prostorno funkcionalno-reoniranje, odnosno

reoniranje površina po nameni.

Sa određenim prioritetnim i ostalim mogućim funkcijama usklađuju se odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja.

3.2. Funkcije šuma i namena površina

Sve funkcije šuma se grupišu u tri osnovne funkcije:

- zaštitno-regulatorna - šuma funkcionalno utiče na okolinu, sa ili bez delovanja čoveka;

- socio-kulturna - šuma je objekat i sredstvo rada, naučne delatnosti, vaspitanja, obrazovanja, rekreacije, lečenja i dr.

- proizvodna - šuma je sirovinska bazu za proizvode od drveta;

3.2.1. Zaštitno-regulatorne funkcije

Obzirom da se ova gazdinska jedinica nalazi u širem okruženju ravničarskog poljoprivrednog i vinogradarskog područja, može se reći da

ima vrlo veliki značaj u regulisanju klimatskih faktora, počev od ublažavanja temperaturnih ekstrema pa do stišavanja udara vetra. Pored toga, ove

šume predstavljaju izuzetno značajan biotop za opstanak životinja.

Zbog blizine naselja i male šumovitosti okolnog prostora ove šume, iako se ne odlikuju velikom raznovrsnošću flore, imaju veliki zaštitno-

regulatorni značaj. U uslovima intenzivne poljoprivredne proizvodnje, ekološka funkcija šuma je značajna jer šume povećavaju heterogenost

prostora koji je uglavnom homogen i ublažavaju ekološku neravnotežu izraženu u ovom području.

3.2.2. Socio-kulturne i rekreativne funkcije

Blizina većih i manjih naselja i povoljan položaj u odnosu na lokalne saobraćajnice, te blizina potencijalnih izletničkih površina uz Dunav,

čini ove šume pogodnim za rekreativne aktivnosti.

Najznačajnija socio-kulturna funkcija je posredni uticaj šume na kvalitet života u okolnim većim naseljima. Ovaj uticaj se ispoljava kroz

zdraviju životnu sredinu, lepše okruženje naselja i sl.

Socio-kulturne funkcije šuma ove gazdinske jedinice ostvaruju se time što u uslovima guste naseljenosti i monotonije prostora predstavljaju

prirodne oaze koje koliko-toliko ublažavaju posledice otuđivanja čoveka od prirode.

Ove funkcije ostvaruju se uglavnom u vidu izleta građana okolnih mesta u trajanju od jednog dana.

3.2.3. Proizvodne funkcije

Osnovna proizvodna funkcija šuma - proizvodnja drveta – u vreme izrade osnove nije značajna s obzirom na relativno malu zapreminu i

zapreminski prirast.

Ostale proizvodne funkcije kao što su sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova, puževa i dr. u ovim šumama nema skoro nikakav

ekonomski značaj, osim uzgoj divljači za šta ova gazdinska jedinica ima dobre potencijale zajedno sa okolnim površinama.

3.2.4. Određivanje osnovne namene površina

Obzirom na iznete činjenice u ispunjenju svih funkcija šuma jasno je da ove šume ne mogu imati samo prioritetnu proizvodnu funkciju.

Zbog toga se određuje osnovna namena šuma ove gazdinske jedinice na sledeći način:

12 - proizvodno-zaštitne šume – za celokupnu površinu

60 – nacionalni park, režim zaštite trećeg stepena


11

3.3. Gazdinske klase i njihovo formiranje

Sve šume ove gazdinske jedinice su razvrstane u 10 gazdinskih klasa koje su formirane prema osnovnoj nameni, sastojinskoj pripadnosti, i

grupi ekoloških jedinica (jer tip šume nije određivan).

Princip da gazdinske klase ne treba da budu manje od 100 ha ovde nije usvojen zbog ukupne površine gazdinske jedinice. Dodatni razlog za

ovakav kriterijum formiranja gazdinskih klasa je i taj što je ovako omogućeno uključivanje ove gazdinske jedinice u jedinstvenu bazu podataka za

šume u Srbiji.

U tabeli 3.1 se navode šifre i puni nazivi gazdinskih klasa, a u daljem tekstu i tabelarnim pregledima će se primenjivati samo njihove šifre.

Tabela 3.1 - Šifre i nazivi gazdinskih klasa

Šifra GK Puni naziv gazdinske klase

60.340.145 Nacionalni park režim trećeg stepena, Izdanačka šuma američkog jasena, grupe ekoloških jedinica šuma bele i crne topole Populetum albo-nigrae na mozaiku različitih aluvijalnih zemljišta

60.329.321 Nacionalni park režim trećeg stepena, Devastirana šuma bagrema, grupe ekoloških jedinica šuma kitnjaka i graba Querco-carpinetum moesiacum na smeđim i lesivirano smeđim zemljištima

60.288.321 Nacionalni park režim trećeg stepena, Izdanačka mešovita šuma lipa, grupe ekoloških jedinica šuma kitnjaka i graba Querco-carpinetum moesiacum na smeđim i lesivirano smeđim zemljištima

12.288.321 Proizvodno-zaštitna šuma, Izdanačka mešovita šuma lipa, grupe ekoloških jedinica šuma kitnjaka i graba Querco-carpinetum moesiacum na smeđim i lesivirano smeđim zemljištima

12.325.321 Proizvodno-zaštitna šuma, Izdanačka šuma bagrema, grupe ekoloških jedinica šuma kitnjaka i graba Querco-carpinetum moesiacum na smeđim i lesivirano smeđim zemljištima

12.329.321 Proizvodno-zaštitna šuma, Devastirana šuma bagrema, grupe ekoloških jedinica šuma kitnjaka i graba Querco-carpinetum moesiacum na smeđim i lesivirano smeđim zemljištima

12.451.145 Proizvodno-zaštitna šuma, Veštački podignuta sastojina vrba, grupe ekoloških jedinica šuma bele i crne topole Populetum albo-nigrae na mozaiku različitih aluvijalnih zemljišta

12.453.145 Proizvodno-zaštitna šuma, Veštački podignuta sastojina eurameričkih topola, grupe ekoloških jedinica šuma bele i crne topole Populetum albo-nigrae na mozaiku različitih aluvijalnih zemljišta

12.469.145 Proizvodno-zaštitna šuma, Veštački podignuta sastojina OTL, grupe ekoloških jedinica šuma bele i crne topole Populetum albo-nigrae na mozaiku različitih aluvijalnih zemljišta

12.480.145 Proizvodno-zaštitna šuma, Veštački podignuta degradirana sastojina mekih lišćara, grupe ekoloških jedinica šuma bele i crne topole Populetum albo-nigrae na mozaiku različitih aluvijalnih zemljišta


12

4. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA

Podaci o stanju šuma detaljnije su po odsecima i odeljenjima prikazani u tabelarnom delu osnove, a ovde se daju u vidu rekapitulacija.

4.1. Stanje šuma po opštinama

Obzirom da se sve šume ove gazdinske jedinice nalaze u jednoj opštini u tabeli 4.1 se daje pregled ukupnog stanja šuma po površini,

zapremini i prirastu, koje je ujedno i stanje po opštinama.

Tabela 4.1 - Stanje šuma po opštinama

Opština

Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( Zv)

ha % m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha %

Zv/V *100

Sremski Karlovci 30,91 100% 3110,0 100,6 100% 182,3 5,9 100% 5,9%

Svega - obraslo 30,91 100% 3110,0 100,6 100% 182,3 5,9 100% 5,9%

4.2. Stanje šuma po nameni

Obzirom na položaj, uslove nastanka i ciljeve gazdovanja, šumama ove gazdinske jedinice određena je dve osnovne nemenske celine, i to

12 - proizvodno-zaštitne šume i 60 – nacionalni park trećeg stepena režima zaštite. Podaci o ukupnom stanju površina, zapremina i prirasta za ove

namenske celine su dati u tabeli 4.2.

Tabela 4.2 - Stanje šuma po namenskim celinama

Osnovna namena

Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( iv)

ha % m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha %

iv / V *100

12 - proizvodno-zaštitne šume 26.56 85.90% 2952.6 111.2 94.94% 172.9 6.5 94.84% 5,9%

60 - nacionalni park režima zaštite trećeg stepena 4.35 14.10% 157.4 36.2 5.06% 9.4 2.2 5.16% 6.00%

Svega GJ 30.91 100.00% 3110 100.6 100.00% 182.3 5.9 100.00% 5.90%

4.3. Stanje šuma po gazdinskim klasama

Šume ove gazdinske jedinice su razvrstane u 10 gazdinskih klasa. Stanje šuma po gazdinskim klasama je prikazano u tabeli 4.3.

Tabela 4.3 - Stanje šuma po gazdinskim klasama

Gazdinska klasa Površina ( P ) Zapremina ( V ) Tekući zapreminski prirast ( iv)

ha % m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha % iv / V *100

60.340.145 1.35 4.4 51.3 38.0 1.6 6.3 4.7 3.5 12.3

60.329.321 2.91 9.4 100.3 34.5 3.2 2.8 1.0 1.5 2.8

60.288.321 0.09 0.3 5.8 64.4 0.2 0.4 4.4 0.2 6.9

12.288.321 0.23 0.7 14.4 62.6 0.5 0.9 3.9 0.5 6.3

12.325.321 0.39 1.3 20.9 53.6 0.7 2 5.1 1.1 9.6

12.329.321 1.02 3.3 46.9 46.0 1.5 0.9 0.9 0.5 1.9

12.451.145 0.98 3.2 57.8 59.0 1.9 6.1 6.2 3.3 10.6

12.453.145 22.74 73.6 2803.0 123.3 90.1 162.1 7.1 88.9 5.8

12.469.145 0.32 1.0

12.480.145 0.88 2.8 9.6 10.9 0.3 0.8 0.9 0.4 8.3

Svega GJ 30.91 100.0 3110.0 100.6 100.0 182.3 5.9 100.0 5.9


13

4.4. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti

Sastojine se po poreklu razvrstavaju na sledeći način:

1. Visoke sastojine - nastalem prirodnim putem iz semena;

2. Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem iz izdanaka i izbojaka;

3. Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica;

Prema očuvanosti sastojine se razvrstavaju u tri grupe:

1. Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;

2. Razređene sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču;

3. Degradirane sastojine - sastojine sa izuzetno malim stepenom obraslosti, sastojine lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, sastojine

nastale posle neuspelih pošumljavanja sečina koje treba zameniti kvalitetnijim sastojinama.

Stanje šuma po poreklu i očuvanosti prikazano je u tabeli 4.4.

Tabela 4.4 - Stanje šuma po poreklu i očuvanosti

Gazdinska klasa poreklo očuvanost


ha % m3 m3/ha % m3 m3/ha % iv / V *100

12.325.321 0.39 22.40% 20.9 53.6 28.90% 2 5.1 24.10% 9.60%

60.340.145 1.35 77.60% 51.3 38 71.10% 6.3 4.7 75.90% 12.30%

izdanačke očuvane

1.74 100,0% 72.2 41,5 100,0% 8.3 4.8 100,0% 11.50%

12.288.321 0.23 71.90% 14.4 62.6 71.30% 0.9 3.9 69.20% 6.30%

60.288.321 0.09 28.10% 5.8 64.4 28.70% 0.4 4.4 30.80% 6.90%

izdanačke razređene

0.32 100,0% 20.2 63.1 100,0% 1.3 4.1 100,0% 6,4%

12.329.321 1.02 26.00% 46.9 46.0 31.90% 0.9 0.9 24.30% 1.90%

60.329.321 2.91 74.00% 100.3 34.5 68.10% 2.8 1.0 75.70% 2.80%

izdanačke devastirane

3.93 100,0% 147.2 37.5 100,0% 3.7 0.9 100,0% 2.50%

SVEGA IZDANAČKE

5.99 19,4% 239.6 40,0 7,7% 13.3 2.2 7.30% 5.60%

12.451.145 0,98 4,1% 57,8 59,0 2,0% 6,1 6,2 3,6% 10,6%

12.453.145 22,74 94,6% 2.803,0 123,3 98,0% 162,1 7,1 96,4% 5,8%

12.469.145 0,32 1,3%

veštačke očuvane

24,04 100,0% 2860,8 119,0 100,0% 168,2 7,0 100,0% 5,9%

12.480.145 0,88 100,0% 9,6 10,9 100,0% 0,8 0,9 100,0% 8,3%

veštačke devastirane

0,88 100,0% 9,6 10,9 100,0% 0,8 0,9 100,0% 8,3%

SVEGA VEŠTAČKE

24,92 80,6% 2870,4 115,2 92,3% 169,0 6,8 92,7% 5,9%

Visoke

Izdanačke 5,99 19,4% 239,6 40,0 7,7% 13,3 2,2 7,3% 5,6%

Veštačke 24,92 80,6% 2870,4 115,2 92,3% 169,0 6,8 92,7% 5,9%

Svega očuvane 25,78 83,4% 2933,0 113,8 94,3% 176,5 6,8 96,9% 6,0%

Svega razređene 0,32 1,0% 20,2 63,1 0,6% 1,3 4,1 0,7% 6,4%

Svega devastirane 4,81 15,6% 156,8 32,6 5,0% 4,4 0,9 2,4% 2,8%

Ukupno 30,91 100,0% 3110,0 100,6 100,0% 182,2 5,9 100,0% 5,9%

izdanačke očuvane 1,74 5,6% 72,2 41,5 2,3% 8,3 4,8 4,6% 11,5%

izdanačke razređene 0,32 1,0% 20,2 63,1 0,6% 1,3 4,1 0,7% 6,4%

izdanačke devastirane 3,93 12,7% 147,2 37,5 4,7% 3,6 0,9 2,0% 2,4%

veštačke očuvane 24,04 77,8% 2860,8 119,0 92,0% 168,2 7,0 92,3% 5,9%

veštačke razređene

veštačke devastirane 0,88 2,8% 9,6 10,9 0,3% 0,8 0,9 0,4% 8,3%

Ukupno 30,91 100,0% 3110,0 100,6 100,0% 182,2 5,9 100,0% 5,9%


14

4.5. Stanje šuma po mešovitosti

Učešće čistih i mešovitih sastojina po gazdinskim klasama prikazano je u tabeli 4.5.

Tabela 4.5 - Stanje šuma po mešovitosti

Gazdinska klasa mešovitost


ha % m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha % iv / V *100

12.325.321 0.39 1.3 20.9 53.6 0.7 2.0 5.2 1.1 9.8

12.329.321 1.02 3.3 46.9 46.0 1.5 0.9 0.8 0.5 1.8

12.451.145 0.98 3.2 57.8 59.0 1.9 6.1 6.3 3.4 10.6

12.453.145 22.74 74.3 2803.0 123.3 90.7 162.1 7.1 89.5 5.8

12.469.145 0.32 1.0

12.480.145 0.88 2.9 9.6 10.9 0.3 0.8 1.0 0.5 8.7

60.329.321 2.91 9.5 100.3 34.5 3.2 2.8 0.9 1.5 2.7

60.340.145 1.35 4.4 51.3 38.0 1.7 6.3 4.7 3.5 12.3

čiste

30.59 100.00% 3089.8 101.0 100,0% 181 5.9 100,0% 5,9%

12.288.321 0.23 71.9 14.4 62.5 71.3 0.9 4.1 72.9 6.6

60.288.321 0.09 28.1 5.8 64.4 28.7 0.4 4.2 27.1 6.5

mešovite

0.32 100,0% 20.2 63.1 100,0% 1.3 4,1 100,0% 6,4%

Čiste 30,59 99,0% 3089,8 101,0 181,0 5,9 5,9%

Mešovite 0,32 1,0% 20,2 63,1 1,3 4,1 6,4%

Svega GJ 30,91 100,0% 3110,0 100,6 182,3 5,9 5,9%

4.6. Stanje šuma po vrstama drveća

Stanje šuma po vrstama drveća prikazano je u tabeli 4.6.

Tabela 4.6 - Stanje šuma po vrstama drveća

Vrsta drveća

Zapremina ( V )

Tekući zapreminski prirast ( iv)

m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha %

iv / V *100

Bela vrba 57,8 1,9% 6,1 3,4% 10,6%

EA topola M-1 2812,6 90,4% 162,9 89,4% 5,8%

Krupnolisna lipa 15,0 0,5% 1,1 0,6% 7,3%

Kitnjak 5,2 0,2% 0,2 0,1% 4,3%

Bagrem 168,1 5,4% 5,7 3,1% 3,4%

Američki jasen 51,3 1,6% 6,3 3,5% 12,3%

Svega GJ 3110,0 100,0% 182,3 100,0% 5,9%


15

4.7. Stanje šuma po debljinskoj strukturi

Stanje šuma po debljinskoj strukturi detaljno je prikazano u tabelarnom prilogu, a ovde se daje samo rekapitulacija za celu gazdinsku

jedinicu u tabeli 4.7.

Tabela 4.7 - Stanje šuma po debljinskoj strukturi

m

3

Za celu GJ Svega

D E B LJ I N S K I R A Z R E D

iv I II III IV V VI VII VIII VII

do 10 cm 11-20 cm 21-30 cm 31-40 cm 41-50 cm 51-60 cm 61-70 cm 71-80 cm 81-90 cm > 90 cm

Po deb. razred. 3110,0 14,1 292,1 543,7 1173,8 1086,4 182,3

Po klasama deb. razreda

3110,0

849,8 2260,1

182,3

100,00% 27,33% 72,67%

4.8. Stanje šuma po starosti

Stanje šuma po dobnim razredima prikazano je u tabeli 4.8.

Tabela 4.8 - Starosna struktura za gazdinske klase

Širina dobnog razreda 5 godina

GAZDINSKA KLASA

P (ha)

Svega

D O B N I R A Z R E D I

V (m3) I II III IV V VI VII VIII<

iv (m3) 1-5g 6-10g 11-15g 16-20g 21-25g 26-30g 31-35g 36g <

60.329.321

P 2,91 1,04 0,69 0,43 0,75

V 100,3 22,29 23,46 17,30 37,23

iv 2,8 1,20 0,82 0,21 0,52

12.325.321

P 0,39 0,39

V 20,9 20,89

iv 2,0 2,05

12.329.321

P 1,02 0,03 0,11 0,19 0,69

V 46,9 0,90 3,12 9,14 33,75

iv 0,9 0,05 0,17 0,10 0,53

12.451.145

P 0,98 0,98

V 57,8 57,83

iv 6,1 6,13

12.453.145

P 22,74 3,99 5,71 6,00 7,04

V 2803,0 465,63 791,62 1545,75

iv 162,1 40,51 41,16 80,38

12.480.145

P 0,88 0,88

V 9,6 9,63

iv 0,8 0,84

Svega

P 28,92 3,99 7,96 6,03 8,19 0,69 0,62 1,44

V 3038,5 555 793 1571 23 26 71

iv 174,7 50 41 81 1 1


16

Širina dobnog razreda 10 godina

GAZDINSKA KLASA

P (ha)

Svega

D O B N I R A Z R E D I

V (m3) I II III IV V VI VII VIII<

iv (m3) 1-10g 11-20g 21-30g 31-40g 41-50g 51-60g 61-70g 71g <

12.288.321

P 0,23 0,05 0,18

V 14,4 2,31 12,07

iv 0,9 0,18 0,77

12.469.145

P 0,32 0,32

V

iv

60.288.321

P 0,09 0,09

V 5,8 5,80

iv 0,4 0,38

60.340.145

P 1,35 1,35

V 51,3 51,26

iv 6,3 6,30

Svega

P 1,99 0,32 1,35 0,05 0,27

V 71,4 51 2 18

iv 7,6 6 1

4.9. Stanje veštački podignutih sastojina

U ovoj gazdinskoj jedinici veštački su podignute sastojine mekih lišćara, a njihovo stanje prikazano je u tabeli 4.9.

Tabela 4.9 – Stanje veštački podignutih sastojina

Gazdinska klasa


ha % m3 m

3/ha % m

3 m

3/ha %

iv / V *100

12.451.145 0,98 3,9% 57,8 59,0 2,0% 6,1 6,3 3,6% 10,6%

12.453.145 22,74 91,3% 2803,0 123,3 97,7% 162,1 7,1 95,9% 5,8%

12.469.145 0,32 1,3%

12.480.145 0,88 3,5% 9,6 10,9 0,3% 0,8 1,0 0,5% 8,7%

Svega GJ 24,92 100,0% 2870,4 115,2 100,0% 169,0 6,8 100,0% 5,9%

Sadašnje stanje veštački podignutih sastojina se može oceniti dobrim.

4.10. Zdravstveno stanje i ugroženost šuma od štetnih uticaja

Zdravstveno stanje šuma ove gazdinske jedinice je u skladu sa opštim stanjem sastojina koje je relativno zadovoljavajuće. Veći zdravstveni

problemi, koji bi zahtevali hitne intervencije, nisu ovog momenta prisutni, ali ta opasnost u budućnosti evidentno postoji.

Šume ove gazdinske jedinice su ugrožene od abiotskih i biotskih faktora.


17

Abiotski faktori

Požari - Od abiotskih ugrožavajućih fakotra šumski požari su svakako najvažniji i predstavljaju najveći problem za ove šume Postoje dva

kritična perioda za pojavu požara. Prvi je krajem zime i u rano proleće (februar-mart-april) pre početka vegetacije, zbog velike količine suvog

rastinja i trave. Drugi kritičan period je sredina leta (jul-avgust) zbog izuzetno visokih temperatura. Ostali požari se javljaju u toku jeseni (najčešće

zbog paljenja trave i strnjika) a vrlo retko i zimi. U najvećem broju slučajeva šumski požari su direktno ili indirektno uzrokovani od strane čoveka.

Osnovni faktori koji stvaraju visoku ugroženost od požara su:

- sastav biljnog materijala (travne formacije koje su lako zapaljive u periodu mirovanja vegetacije);

- česti vetrovi koji pospešuju brzo razbuktavanje i širenje požara (najvažnija košava);

- tropske vrućine za vreme leta.

Naročito su od požara ugrožene mlade sastojine. Po stepenu ugroženosti od požara sve šume i šumsko zemljište razvrstane su prema Dr. M.

Vasiću u tri kategorije:

- V stepen (vrlo mala ugroženost) - sastojine lišćara na površini 30,91 ha

- VI stepen - neobrasle površine na površini 55,90 ha

Ekstremni klimatski i mikroklimatski uslovi – To su negativni uticaji vetra koji mogu bitni štetni samim svojim fitičkim dejstvom na mlade

sadnice, ali i zbog isušivanja zemljišta, eolske erozije i pospešivanja širenja požara. Zatim tu je negativan uticaj snega, te rani i kasni mrezevi.

Aerozagađenja –Do sada u ovoj gazdinskoj jedinici nisu zabeležene štete od ovih faktora, što ne znači da ih neće biti u budućnosti.

Biotski faktori

Čovek - Obzirom da se nalaze u blizini naselja, puteva i obradivih površina ove šume su veoma ugrožene od čoveka. U velikom delu

gazdinske jedinice, a naročito u rubnim delovima odseka i pored puteva, moguće su štete od bespravnih seča.

Stoka - Obzirom da se nalaze u blizini naselja, a odnosi se isključivo na najmlađe sastojine.

Divljač – Ove šume su pogodne za zimski boravak divljači, naročito glodara (zec) koji često u nedostatku hrane oštećuje mlade sadnice.

Fitopatološka i entomološka oboljenja – Iako ove pojave u gazdinskoj jedinici nisu česte, uvek postoji potencijalna opasnost od njih.

Sve ove činjenice o ugrožavajućim faktorima ukazuju na potrebu stalne i dobro organizovane čuvarske i osmatračke službe.

4.11. Stanje neobraslih površina

U ovoj gazdinskoj jedinici ima 55,90 ha neobraslih površina, od čega je 33,27 ha evidentirano kao šumsko zemljište, a ostatak su neplodne

površine (zgrade i drugi objekti sa okućnicom 1,11 ha, zabareno zemljište 2,16 ha i bare 5,17 ha) i zemljište za ostale svrhe (trstici 13,04 ha i 1,15

za ostale svrhe) .

4.12. Stanje rasadničke proizvodnje

Na području ove gazdinske jedinice nema rasadnika u vlasništvu sopstvenika šuma. Za potrebe pošumljavanja sadnice se nabavljaju u

rasadnicima drugih proizvođača uz uslov da ispunjavaju sve uslove predviđene važećim zakonskim i podzakonskim aktima iz te oblasti.

4.13. Stanje fonda divljači

Skoro sve površine ove gazdinske jedinice, osim odseka 4/c,d ulaze u satav lovišta „Gornji Srem“ koje je ustanovljeno rešenjem

Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo broj 104-324-324/2012-05 (Sl.list.APV 15/12) od 10.5.2012. godine.

Lovište je dato na gazdovanje LU „Novi Sad“ iz Novog Sada rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo broj

104-324-324/2012-05-1 od 28.5.2012. godine. Ovo lovište zauzima površinu 9.553 ha.

Manji deo gazdinske jedinice (4/c,d) pripada lovištu posebne namene „NP Fruška gora“ koje je ustanovljeno rešenjem Pokrajinskog

sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo broj 104-324-213/2012-05 od 24.12.2012. godine. Lovište je dato na gazdovanje JP

„Nacionalni park Fruška gora“. Ovo lovište zauzima površinu 23.281 ha.

S obzirom da navedena lovišta obuhvataju mnogo veće površine, sa raznovrsnijim kulturama čiji raspored i struktura veoma utiču na brojno

stanje divljači, nije moguće dati precizniji podatak o stanju divljači u ovoj gazdinskoj jedinici, ako se ona posmatra sama za sebe. Isto tako veoma

je teško proceniti kapacitet površina same gazdinske jedinice za gajenje pojedinih vrsta divljači.


18

Glavne vrste divljači koje naseljavaju ili povremeno borave na prostoru gazdinske jedinice su srna, zec i fazan. Od nezaštićenih vrsta

divljači prisutni su lisica i jazavac. Važno je napomenuti da je ovom prilikom potpuno nesvrsishodno davati bilo kakve podatke o brojnom stanju

divljači.

Može se reći da sve površine ove gazdinske jedinice (obrasle i neobrasle), povoljno utiču na stanje fonda divljači i njegovo unapređenje, jer

su to površine gde divljač može naći sklonište. Dosadašnje brojno stanje divljači nije uzrokovalo ekonomski značajne štete na šumskom drveću.

S obzirom na kompleksnost ove problematike i na brojne činioce koji utiču na kapacitet lovišta i stanje fonda divljači, a izlaze iz

nadležnosti ove osnove, problematika lovstva u ovoj gazdinskoj jedinici neće dalje biti obrađivana u smislu planiranja gazdovanja, već se to

prepušta lovnim osnovama.

4.14. Strogo zaštićene i zaštićene vrste i zaštićena prirodna dobra

Od strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta posebno se mogu istaći ksilofagne vrste insekata. To su gotovo sve vrste strižibuba (Cerambycidae)

iz podfamilija Laminae i Cerambycinae. Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i

gljiva (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2010) sledeće vrste na predmetnom području: Rosalia alpina, Cerambyx cerdo i Morimus funereus imaju status

strogo zaštićenih vrsta. Drvna materija u raspadanju neophodna je i za ishranu strogo zaštićenih vrsta ptica.

Najveći deo gazdinske jedinice se nalazi na području režima zaštitne zone i režima zaštite trećeg stepena nacionalnog parka Fruška gora

4.15. Opšti osvrt na zatečeno stanje sastojina

Sadašnje stanje ove gazdinske jedinice može se globalno oceniti kao srednje dobro.

Očuvanih sastojina ima 25,78 ha (83,4%), razređenih ima 0.32 ha (1%), dok je ostalih 4,81 ha (15,6%) devastiranih.

Čiste sastojine čine 99% površina, dok je mešovitih sanmo 1%.

Prema poreklu najviše je sastojina veštačkog porekla, i to 80,6% ukupne površine, ostalo su sastojine izdanačkog porekla, dok sastojina

semenog porekla uopšte nema.

Od vrsta drveća preovlađuju meki lišćari, prvenstveno euramerička topola klon M-1 sa preko 90% ukupne zapremine i skoro 90%

zapreminskog prirasta.

U gazdinskoj jedinici preovlađuje srednje tanak materijal.

Značajno je odstupanje od normalnog razmera dobnih razreda, što je i očekivano s obzirom na ukupnu površinu gazdinske jedinice i

površine pojedinih dobnih razreda.

Zdravstveno stanje je u celini gledano zadovoljavajuće.


19

5. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA

U ovoj gazdinskojjedinici nema puteva koji mogu poslužiti u privlačenju i izvozu sortimenata. Međutim u neposrednoj okolini kao i do

samih pojedinih delova gazdinske jedinice dolazi nekoliko atarskih puteva, tako da ne postoje problemi transporta drveta, s obzirom da se ne radi o

velikom šumskom kompleksu sa udaljenim odsecima od raspoloživih puteva.


20

6. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM UREĐAJNOM

PERIODU

6.1. Dosadašnje gazdovanje šumama

Prvo uređivanje šuma ove gazdinske jedinice je izvršeno za period 1981-1990. godine. Ovo je četvrti ciklus uređivanja šuma ove gazdinske

jedinice. Veoma je važna činjenica da postojije uspostavljen kontinuitet u uređivanju šuma ove gazdinske jedinice, što doprinosi da se šumski

kompleks planski i racionalno koristi.

6.1.1. Promena šumskog fonda po površini

Najbolja ilustarcija i analiza dosadšnjeg gazdovanja se dobija poređenjem površina šuma i šumskih zemljišta iz prethodnog i sadašnjeg

uređajnog razdoblja koje se daje u tabeli 6.1. Važno je napomenuti da se sva poređenja daju u odnosu na stanje koje je navedeno za period 2017-

20265. godine, kao poslednje ažurirano stanje, nakon promene vlasničkih odnosa.

Tabela 6.1 - Poređenje strukture površina sa prethodnim uređajnim razdobljem

Uređajni period 2007-2016 2017-2026 Razlika

Vrsta zemljišta ha % ha % ha

Šuma 7,04 5,26 5,99 6,90 -1,05

Šumska kultura 43,69 32,65 24,92 28,71 -18,77

Šumsko zemljište 35,23 26,32 33,27 38,33 -1,96

Neplodno zamljište 15,17 11,33 8,44 9,72 -6,73

Zemljište za ostale svrhe 32,71 24,44 14,19 16,35 -18,52

Ukupno 133,84 100,00 86,81 100,01 -47,03

6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini

Radi sagledavanja rezultata gazdovanja u proteklom periodu u tabeli 6.2 daju se uporedni podaci o zapreminama po vrstama drveta u

prethodnom i ovom uređajnom razdoblju.

Tabela 6.2 - Poređenje zapremine sa prethodnim uređajnim razdobljima

Uređajni period 2007-2016 2017-2026 Razlika

Vrsta drveta m3 % m

3 % m

3

EA topola 4.920 87,42 2813 90,45 -2.107

Bagrem 27 0,48 168 5,40 141

OTL 3 0,05 0 0,00 -3

Vrba 622 11,05 58 1,86 -564

B topola 8 0,14 0 0,00 -8

Kitnjak 1 0,02 5 0,16 4

C jasen 0 0,00 0 0,00 0

Kr lipa 5 0,09 15 0,48 10

A jasen 42 0,75 51 1,64 9

Ukupno: 5.628 100,00 3110 100,00 -2.518

U prethodnom uređajnom razdoblju posečene su sve zrele sastojine.


21

6.1.3. Očekivana i ostvarena zapremina

Računskim putem, na osnovu zapremine ustanovljene prethodnom osnovom, prirasta i izvršenih seča, dobijena je očekivana zapremina

prilikom izrade ove osnove. Upoređenje očekivane i ostvarene zapremine dato je u tabeli 6.3.

Tabela 6.3 - Poređenje očekivane i ostverene zapremine

Vrsta drveća

Ukupna zapremina Ukupni

zapreminski prirast 2007-

2016.g.

Ukupno ostvareni

prinos Očekivana zapremina u

2017.g.

Ostvarena zapremina u

2017.g.

Razlika ostvarene i očekivane zapremine

2007 2007 - 2016.g

m3 m3 m3 m3 m3 m3

EA topola 4.920 3091 3913 4.098 2813 -1.285

Bagrem 27 72 99 168 69

OTL 3 1 3 1 0 -1

Vrba 622 225 711 136 58 -78

B topola 8 3 11 0 0 0

Kitnjak 1 0 1 5 4

C jasen 0 0 0 0 0

Kr lipa 5 1 6 15 9

A jasen 42 211 16 237 51 -186

Ukupno: 5.628 3604 4654 4.578 3110 -1.468

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu

6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi, gajenju i zaštiti šuma

Planirani radovi na gajenju šuma nisu ostvareni u potpunosti, što je prikazano u tabeli 6.4.

Tabela 6.4. - Planirani i izvršeni uzgojni radovi i radovi zaštite šuma

Vrsta rada Plan Izvršenje Razlika

% ha ha ha

Pošumljavanje EA topolom 50,24 3,99 -46,25 7,94

Pošumljavanje Vrbom 3,72

Popunjavanje EAT 5,02

Popunjavanje Vrba 0,37

Seča izbojaka i uklanjanje korova mašinski 50,24

Uklanjanje korova ručno 54,39

Okopavanje u plantažama topola 104,2

Orezivanje grana 50,24

Ukupno planirani radovi 318,42 3,99 -46,25 7,94

Zaštita šuma od biljnih bolesti 50,24

Zaštita šuma od entomoloških oboljenja 50,24

Ukupno neplanirani radovi 100,48

Sve ukupno 418,9 0 -418,9 0


22

6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

Planirani radovi na korišćenju šuma prema evidencijama gazdovanja su ostvareni kako je prikazano u tabeli 6.5.

Tabela 6.4 - Planirani i izvršeni obim seča

Vrsta drveća

Planirani prinos O s t v a r e n i p r i n o s o d 2007. do 2016.

Ukupno

Redovne seče

Ukupno

G l a v n i p r i n o s P r e t h o d n i p r i n o s

Glavni Prethod Redovni Vanredni Slučajni Svega Redovni Slučajni Svega

m3 m3 m3 m3 % m3 m3 m3 m3 % m3 m3 m3 %

EA topola 3989 3872 117 3911 88,70 2731 2731 84,58 1180 1180 100

B topola 11 11

OTL 3 3

Vrba 711 711 498 11,30 498 498 15,42

A jasen 37 16 21

Ukupno 4751 4613 138 4409 100,00 3229 3229 100,00 1180 1180 100,00

6.3. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje

U prethodnom uređajnom razdoblju uzgojni radovi nisu bili sprovedeni. Ovo se desilo najvećim delom iz razloga promene vlasničke

strukture u odeljenju 3 u kome je izvršen najveći obim obnavljanja šuma. Plan korišćenja šuma je ostvaren sa 96% po zapremini.


23

7. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO

OSTVARIVANJE

7.1. Opšti ciljevi gazdovanja

Opšti ciljevi gazdovanja proističu iz Zakona o šumama i Pravilnika osadržini i načinu izrade osnova gazdovanja šumama, a u ovoj

gazdinskoj jedinici su:

- jačati zaštitne i socio-kulturne funkcije šuma;

- stalna i aktivna zaštita šuma, šumskih staništa i okolnog prostora od svih oblika negativnog delovanja;

- čuvati i popravljati proizvodnu snagu zemljišta;

- održavanje šuma na površinama na kojima se one sada nalaze i povećanje njihove vrednosti;

- proizvodnju drveta zasnivati na stalnom povećanju i poboljšanju prirasta u cilju omogućavanja trajnog prinosa;

- organizovati proizvodnju tako da se postigne što je moguće veća trajnost prinosa, ekonomičnost i rentabilnost;

- delovima šuma koji su po svojim biološkim, florističkim i drugim karakteristikama značajni za očuvanje prirodnih

vrednosti, ukoliko postoje ili se naknadno ustanove, odrediti poseban gazdinski tretman prilagođen potrebama;

- maksimalna proizvodnja drvne zapremine.

7.2. Posebni ciljevi gazdovanja

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su karakteristikama gazdinske jedinice, odnosno stanišnim i i

sastojinskim prilikama. Posebni ciljevi gazdovanja se dele na dugoročne i kratkoročne. Dugoročni se ostvaruju kroz više uređajnih razdoblja ili

trajno, a kratkoročni se ostvaruju u narednom uređajnom razdoblju.

Dugoročni ciljevi su :

- povećanje površine pod šumom;

- otklanjanje svih ugrožavajućih faktora.

Kratkoročni ciljevi su:

- obnavljanje zrelih i prezrelih sastojina (GK 12.329.321 i 12.453.145);

- rekonstrukcija manjeg dela devastiranih sastojina (GK 12.480.145);

- nega sastojina putem uklanjanja korova u svim GK u kojima se vrši obnavljanje, kao i orezivanja grana u GK u kojima

se obnavljanje vrši eurameričkim topolama.

7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama

7.3.1. Uzgojne mere

7.3.1.1. Izbor sistema gazdovanja

Sistem gazdovanja definiše se izborom načina seča i obnavljanja sastojina. Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i

dosadašnjeg gazdovanja šumama, uz uvažavanje bioloških osobina vrsta drveća, usvaja se sistem umerenog sastojinskog gazdovanja - čista seča

sa vegetativnim ili veštačkim pošumljavanjem.

7.3.1.2. Izbor strukturnog i uzgojnog oblika

Kao osnovni strukturni oblik zadržavaju se jednodobne sastojine.

Shodno prihvaćenim ciljevima gazdovanja, biološkim osobinama zastupljenih vrsta drveća i načinu obnavljanja sastojina, za sve sastojine

dređuje se visoki uzgojni oblik, osim dela sastojina tvrdih lišćara (bagrema, lipe, američkog jasena) koji se za sad ne obnavljaju gde se zadržava

niski uzgojni oblik – izdanačke sastojine.


24

7.3.1.3. Izbor vrste drveća

Vrste drveta koje su evidentirane prilikom premera zadržavaju se i u narednom periodu, sa promenom kod eurameričkih topola gde se kao

buduća vrsta određuje klon topola I-214.

Da bi se ispoljile prednosti mešovitih sastojina, treba nastojati da se kod podizanja zasada po mogućnosti kombinuju dve ili više vrsta,

ukoliko je to tehnološki opravdano, bez obzira na to što se u planu gajenja navodi samo pošumljavanje jednom vrstom.

Ukoliko se u starije veštački podignute zasade prirodnim putem nasele druge vrste u količini koja neće štetno uticati na razvoj glavne vrste,

merama nege ove vrste ne treba u potpunosti odstraniti. Na taj način će se povećati površine pod mešovitim sastojinama i delom otkloniti

nepovoljne osobine monokultura.

Osim planom predviđenih vrsta, ako to specifični uslovi zahtevaju, koristiće se eventualno i neke druge vrste.

7.3.1.4. Izbor načina obnavljanja

Osnovni način obnavljanja će biti čista seča i veštačko obnavljanje. Seče obnavljanja treba u prostoru da budu tako raspoređene da se

zaštitno-regulatorna i ostale funkcije usaglase na optimalan način.

7.3.1.5. Izbor načina nege

Način nege kultura zavisi od primene tehnologije pri njihovom podizanju. Veštački podignute sastojine će se negovati uklanjanjem korova,

kao i kresanjem grana kod EA topola.

7.3.2. Uređajne mere

7.3.2.1. Izbor ophodnje

U skladu sa istaknutim ciljevima gazdovanja, a naročito potrebom postizanja maksimalnih finansijskih efekata gazdovanja šumama,

potrebom održavanja trajnosti prinosa i unapređivanja šumskog fonda, te u zavisnosti od sastojinskih prilika, usvojene su sledeće ophodnje:

- za EA topole...........................25 godina,

- za vrbe...................................25 godina,

- za bagrem...............................30 godina,

- za lipu, američki jasen i OTL....80 godina.

Definisane ophodnje su orjentacionog karaktera i odnose se na vrste drveća, a ne na sastojinske oblike. Sastojine relativno boljeg stanja

mogu se zadržati i neko vreme nakon postizanja zrelosti za seču, a sastojine lošijeg ukupnog stanja se mogu seći i u nešto ranijoj starosti.


25

8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA

Na osnovu zatečenog stanja šuma i šumskog zemljišta. propisanih ciljeva gazdovanja i mogućnost njihovog ostvarivanja usklađenih sa

vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode, izrađuju se planovi gazdovanja. Osnovni smisao planova gazdovanja je da u zavisnosti od zatečenog

stanja omoguće podmirenje društvenih potreba i unapređivanje stanja šuma kao dugoročnog cilja.

8.1. Plan gajenja šuma

Planom gajenja šuma određuje se vrsta i obim radova na obnavljanju sastojina, podizanju novih šuma i nezi sastojina.

8.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma

U ovom uređajnom razdoblju planira se obnavljanje na površini 20,53 ha, sve kao prosta reprodukcija i pošumljavanje čistina na 33,27 ha

sve kao proširena reprodukcija.

Ukupan obim obnavljanja detaljno je prikazan po odsecima i vrstama drveća u prilogu Plan gajenja šuma. Planirana obnavljanja u prostoj

reprodukciji su obavezna po površini.

Gustina sadnje iznosi za bagrem 2x2 m, ili slična sa 2500 sadnica po hektaru, za eurameričku topolu 6x3 m ili slična sa 555 sadnica po

hektaru i za vrbu 3x3 m ili slična sa 1111 sadnica po hektaru.

Popunjavanje je planirano na 20% površine. Ako prijem sadnica nakon pošumljavanja bude zadovoljavajući popunjavanje se neće izvršiti.

Ukoliko se ukaže potreba za dodatnim popunjavanjima ono se mora izvršiti iako ovom osnovom nije planirano.

Planirana pošumljavanja obuhvataju i radove koji prethode samom pošumljavanju iako oni nisu posebno navedeni (priprema terena za

pošumljavanje, razmeravanje i obeležavanje, bušenje rupa).

Obim planiranih radova obnavljanja i pošumljavanja prikazan je po vrstama radova u tabeli 8.1, a po gazdinskim klasama u tabeli 8.2.

Tabela 8.1 – Planirani radovi na obnavljanju i pošumljavanju po vrstama rada

Vrsta rada

Prosta reprodukcija

Proširena reprodukcija

UKUPNO

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

112 - Krcčenje šikara mašinski 32,77 32,77 32,77 32,77

120 - Sakupljanje režijskog otpada 20,53 20,53 0,50 0,50 21,03 21,03

317 - Veštačko pošumljavanje sadnjom 2,06 2,06 0,50 0,50 2,56 2,56

318 - Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 18,47 18,47 14,92 14,92 33,39 33,39

320 - Veštačko pošumljavanje vrbom 17,85 17,85 17,85 17,85

414 - Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 20,53 4,11 33,27 6,64 53,80 10,75

SVEUKUPNO 61,59 45,17 99,81 73,18 161,40 118,35

Tabela 8.2 - Planirani radovi na obnavljanju i pošumljavanju po gazdinskim klasama

Prosta reprodukcija

Vrsta rada: Obnavljanje i pošumljavanje

112 112 120 120 317 317 318 318 320 320 414 414

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

12.329.321 2,06 2,06 2,06 2,06 2,06 0,41

12.453.145 17,59 17,59 17,59 17,59 17,59 3,52

12.469.145

12.480.145 0,88 0,88 0,88 0,88 0,88 0,18

Svega: 20,53 20,53 2,06 2,06 18,47 18,47 20,53 4,11



26


112 112 120 120 317 317 318 318 320 320 414 414

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

32,77 32,77 0,50 0,50 0,50 0,50 14,92 14,92 17,85 17,85 33,27 6,64

Svega: 32,77 32,77 0,50 0,50 0,50 0,50 14,92 14,92 17,85 17,85 33,27 6,64

Ukupno prosta i proširena reprodukcija


112 112 120 120 317 317 318 318 320 320 414 414

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

32,77 32,77 0,50 0,50 0,50 0,50 14,92 14,92 17,85 17,85 33,27 6,64

12.329.321 2,06 2,06 2,06 2,06 2,06 0,41

12.453.145 17,59 17,59 17,59 17,59 17,59 3,52

12.469.145

12.480.145 0,88 0,88 0,88 0,88 0,88 0,18

Svega: 32,77 32,77 21,03 21,03 2,56 2,56 33,39 33,39 17,85 17,85 53,80 10,75

8.1.2. Plan potrebnih sadnica

U narednoj tabeli 8.3. dat je potreban broj sadnica za planirana pošumljavanja i popunjavanja.

Tabela 8.3 - Planirani broj potrebnih sadnica

Vrsta drveća

Prosta reprodukcija Proširena reprodukcija Ukupno

Pošumljavanje Popunjavanje Svega Pošumljavanje Popunjavanje Svega Pošumljavanje Popunjavanje Svega

Bela vrba 19831 3967 23798 19831 3967 23798

I-214 10250 2050 12300 8280 1656 9936 18530 3706 22236

Bagrem 5150 1030 6180 1250 250 1500 6400 1280 7680

Ukupno 15400 3080 18480 29361 5873 35234 44761 8953 53714

Gustina sadnje iznosi za bagrem 2x2 m, ili slična sa 2500 sadnica po hektaru, za eurameričku topolu 6x3 m ili slična sa 555 sadnica po

hektaru i za vrbu 3x3 m ili slična sa 1111 sadnica po hektaru.

U kolonama za popunjavanje broj sadnica je redukovan na 20% površine odseka. U slučaju potrebe za većim intenzitetom popunjavanja

ono se mora izvršiti, a ako popšumljavanje bude neuspešno potrebno je izvršiti ponovno pošumljavanje. Osim navedenih vrsta sadnica mogu se

koristiti i druge vrste sličnih osobina, u skladu sa stanišnim uslovima i uslovima zaštite prirode datim u prilozima ove osnove, kao i stavovima i

opredeljenjima stručnjaka u pogledu proizvodnih mogućnosti tih vrsta.

Sadni materijal se nabavljaju u registrovanim rasadnicima uz uslov da ispunjava sve uslove predviđene važećim Zakonom o semenu i

sadnom materijalu (Sl.gl. RS br. 54/93, 35/94) i Zakonom o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl. RS br. 135/04, 41/09).

8.1.3. Plan nege šuma

Detaljan plan mera nege po odsecima i čistinama dat je u prilogu Plan gajenja šuma, a ovde se u tabeli 8.4 daje rekapitulacija po vrstama

rada, a u tabeli 8.5 po gazdinskim klasama.


27

Tabela 8.4 - Plan nege šuma po vrstama rada

Vrsta rada

Prosta reprodukcija


UKUPNO

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

Površina (ha)

Radna površina

(ha)

515 - Uklanjanje korova ručno Total 24,84 10,10 33,27 13,37 58,11 23,47

522 - Kresanje grana Total 22,46 44,92 21,74 43,48 44,20 88,40

SVEUKUPNO 47,30 55,02 55,01 56,85 102,31 111,87

Tabela 8.5 - Plan nege šuma po vrstama rada

Prosta reprodukcija

Vrsta rada: Nega šuma

515 515 522 522

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

12.329.321 2,06 1,05

12.453.145 21,58 8,64 21,58 43,16

12.469.145 0,32 0,06

12.480.145 0,88 0,35 0,88 1,76

Svega: 24,84 10,10 22,46 44,92



515 515 522 522

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

33,27 13,37 21,74 43,48

Svega: 33,27 13,37 21,74 43,48

Ukupno prosta i proširena reprodukcija


515 515 522 522

GK P

(ha) radna P (ha)

P (ha)

radna P (ha)

33,27 13,37 21,74 43,48

12.329.321 2,06 1,05

12.453.145 21,58 8,64 21,58 43,16

12.469.145 0,32 0,06

12.480.145 0,88 0,35 0,88 1,76

Svega: 58,11 23,47 44,20 88,40

8.2. Plan zaštite i čuvanja šuma

Ovim planom utvrđuje se obim i vrsta radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti od štetnih insekata, biljnih bolesti, stoke, divljači,

čoveka, požara i drugih štetnih uticaja.


28

8.2.1. Plan zaštite od štetnih insekata i biljnih bolesti

Plan zaštite od štetnih insekata i biljnih bolesti se ne može tačno utvrditi za duži period, zato što nije moguće prognozirati koji će se sve

insekti i biljne bolesti javljati i koliko će biti njihovo štetno dejstvo. Zato se ovaj plan ne prikazuje po odsecima i čistinama, već se procenjuje da će

biti potrebno izvršiti represivne radove na 2 ha u prostoj reprodukciji i 3 ha u proširenoj reprodukciji.

Represivne mere su hemijske, biološke i mehaničke mere borbe. Radi očuvanja životne sredine od zagađivanja, hemijske mere borbe treba

svesti na najmanju moguću meru i primenjivati samo u slučaju kada druge mere ne daju rezultate, a napad je takvog intenziteta da je doveden u

pitanje i opstanak šume.

Potrebno je sprovoditi i preventivne mere zaštite od štetnih insekata i biljnih bolesti koje se sastoje u dobrim uzgojnim merama. Potrebno je

stalno pratiti pojavljivanja biljnih bolesti i štetnih insekata, da bi se u slučaju potrebe mogle preduzeti represivne mere. Praćenje ovih pojava se

obavlja u saradnji sa IDP službom Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

Održavanjem sastojina u stanju pune vitalnosti putem izbora odgovarajućih vrsta drveća za sadnju, primenom adekvatne tehnologije

osnivanja kultura i sprovođenjem potrebnih mera nege, najbolje će se doprineti efikasnoj zaštiti šuma. Ukoliko se ukaže potreba za preduzimanjem

zaštitnih mera sa hemijskim sredstvima, naročito sa insekticidima, ove mere treba ograničiti na što manje prostore, da bi se izbeglo drastično

narušavanje biološke ravnoteže u šumama.

8.2.2. Plan zaštite šuma od stoke

Štete od stoke u ovoj gazdinskoj jedinici nisu značajne. Mere zaštite šuma od stoke su zabrana ulaska stoke u šumu bez čuvara i zabrana

ispaše u kulturama i mladim sastojinama do 10 godina. U slučaju da se ove mere ne mogu uspešno sprovoditi, treba zabraniti bilo kakvu ispašu

stoke u šumi. Sprovođenje propisanih mera zaštite će se obezbediti pojačanim nadzorom čuvarske službe.

8.2.3. Plan zaštite šuma od divljači

U šumama ove gazdinske jedinice nema veće ugroženosti od divljači, a zaštita se sastoji u regulisanju brojnog stanja i dodatnoj ishrani, o

čemu brinu korisnici lovišta.

8.2.4. Plan zaštite šuma od čoveka

Najveća opasnost po šumske sastojine i prostor ove gazdinske je čoveka. Neodgovoran i nesavestan odnos prema šumi čovek iskazuje je

kroz bespravne seče, izazivanje požara, urbanizaciju, odlagnje otpada i drugo. Zaštita šuma od negativnog delovanja ćoveka podiže se na viši nivo

sledećim aktivnostima:

- Čuvarsku službu pojačati i materijalno dobro opremiti;

- Utuživanje svih fizičkih lica i pravnih lica za koje se utvrdi da su počinili štete na šumi po bilo kom osnovu;

- Merama propagande i obaveštavanja upozoriti lokalno stanovništvo da se odgovornije odnosi prema šumi;

- Povećati saradnju sa lokalnim organima unutrašnjih poslova.

8.2.5. Plan zaštite šuma od požara

Ugroženost šuma od požara najveća je u rano proleće nakon topljenja snega, a pre početka vegetacije, kao i u jesen ako je vreme izuzetno

suvo. U tim periodima se javljaju velike površine suve trave koja se lako pali i brzo gori. Naročito su od požara ugroženi delovi šume koji se

graniče sa poljoprivrednim zemljištem i u blizini naselja, gde se često vrši paljenje korova i strnjika.

Mere zaštite šuma od požara, koje naročito intenzivno treba sprovoditi u periodu povećane ugroženosti se sastoje u sledećem:

- izvršiti tanjiranje uskog pojasa oko površina jače ugroženih od požara, a naročito u vreme paljenja strnjika;

- postaviti i održavati protivpožarne table sa upozorenjem na opasnost od požara i zabranu loženja vatre;

- ažurnije registrovanje počinilaca i podnošenje prekršajnih prijava.

8.3. Plan korišćenja šuma

U ovom uređajnom razdoblju planira se samo prinos iz seča obnavljanja, dok prinosa iz prorednih seča nema. Sav prinos je planiran u

prostoj reprodukciji, a prikazan je po gazdinskim klasama u tabeli 8.6, a po vrstama drveća u tabeli 8.7.

Tabela 8.6 - Plan seča obnavljanja po gazdinskim klasama


29

GK

Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče

An Prinos iz seča obnavljanja Sortimenti

Intenz. seča

P V iv I II S I II S m3/

ha

Teh. Pros. Otp. po P

po V

ha m3 m

3 ha ha ha ha m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 % %

12.329.321 3,93 147,2 3,6 0,66 2,06 2,06 100,8 100,8 49 85,7 15,1 52,4 68,5

12.453.145 22,74 2803,0 162,1 4,55 7,04 10,55 17,59 1746,7 1811,7 3558,4 202 1071,1 1957,1 530,2 77,4 126,9

12.480.145 0,88 9,6 0,8 0,18 0,88 0,88 11,7 11,7 13 9,9 1,8 100,0 121,9

Svega 27,55 2959,8 166,5 9,98 10,55 20,53 1859,2 1811,7 3670,9 179 1071,1 2052,7 547,1 74,5 124,0

Tabela 8.7 - Plan seča obnavljanja po vrstama drveća

Reprodukcija Vrsta

drveća

Stanje za vrste zahvaćene sečom

Prinos iz seča obnavljanja Sortimenti Intenz. seča

V iv I II S Teh. Pros. Otp. po P

po V

m3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 % %

PROSTA EA topola M-1 2812,6 162,9 1758,4 1811,7 3570,1 1071,1 1967,1 532,0 126,9

PROSTA Bagrem 168,1 5,7 100,8 100,8 85,7 15,1 60,0

PROSTA Svega 2980,7 168,5 1859,2 1811,7 3670,9 1071,1 2052,7 547,1

UKUPNO EA topola M-1 2812,6 162,9 1758,4 1811,7 3570,1 1071,1 1967,1 532,0 126,9

UKUPNO Bagrem 168,1 5,7 100,8 100,8 85,7 15,1 60,0

UKUPNO Svega 2980,7 168,5 1859,2 1811,7 3670,9 1071,1 2052,7 547,1 123,2

Iskazani prinos iz seča obnavljanja predstavlja ujedno i ukupni prinos u ovom uređajnom razdoblju.

8.4. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma

Obaveza prikazivanja odnosa radova na korišćenju i gajenju šuma proističe iz člana 28. Pravilnika o sadržini osnova i programa

gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana gazdovanja privatnim šumama.

Prema podacima iz Plana gajenja šuma i Plana korišćenja šuma, izračunat je odnos uzgojnih radova u hektarima u odnosu na 1 hektar seča

obnavljanja i u odnosu na 1000 m3 bruto planiranog obima seča što je prikazano u tabeli 8.8.

Tabela 8.8 – Odnos obima radova na gajenju i obima seče šuma

Vrsta rada

Na 1 ha seča obnavljanja Na 1000 m3 etata

Prosta reprodukcija


Ukupno Prosta

reprodukcija Proširena

reprodukcija Ukupno

ha ha ha ha ha ha

112 - Krcčenje šikara mašinski 1,60 1,60 8,93 8,93

120 - Sakupljanje režijskog otpada 1,00 0,02 1,02 5,59 0,14 5,73

317 - Veštačko pošumljavanje sadnjom 0,10 0,02 0,12 0,56 0,14 0,70

318 - Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 0,90 0,73 1,63 5,03 4,06 9,10

320 - Veštačko pošumljavanje vrbom 0,87 0,87 4,86 4,86

414 - Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0,20 0,32 0,52 1,12 1,81 2,93

515 - Uklanjanje korova ručno 0,49 0,65 1,14 2,75 3,64 6,39

522 - Kresanje grana 2,19 2,12 4,31 12,24 11,84 24,08

Ukupno 4,88 6,33 11,21 27,29 35,42 62,71


30

8.5. Plan korišćenja drugih proizvoda i prihoda

Korišćenje drugih proizvoda iz šuma ove gazdinske jedinice se ne planira, a može se izvoditi prema eventualno ukazanim mogućnostima.

8.6. Plan zaštite prirodnih retkosti

Članom 74. Zakona o zaštiti prirode propisane su mere zaštite strogo zaštićenih vrsta. Zabranjeno je, između ostalog, i oštećivati ili uništavati

gnezda i legla strogo zaštićenih vrsta, kao i područja njihovog razmnožavanja, uznemiravati ih, naročito u vreme razmnožavanja i podizanja

mladih. Pašnjaci i livade predstavljaju stanište strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta čiji je životni ciklus vezan za otvorene tipove staništa. Iz

navedenog razloga, kao i za potrebe upravljanja krupnom divljači, potrebno je obnoviti livadske površine koje su spontano obrasle.

Mrtvo drvo, u dubećem i ležećem stanju, čini čitav niz mikrostaništa šumskim vrstama. ovoj gazdinskoj jedinici nema posebno zaštićenih

delova prirode i prirodnih retkosti, te se ne pravi plan njihove zaštite. Ono obezbeđuje organsku materiju, vlažnost, nutrijente, staništa za razvoj,

gnežđenje, sprečava eroziju, zadržava ugljenik u dužem vremenskom periodu. Opstanak saproksilne faune redukovan je merama gazdovanja

šumama koje podrazumevaju čišćenje šume od starih, trulih i mrtvih stabala (sanitarne seče). Uklanjanje trulih stabala iz šume predstavlja jedan od

osnovnih razloga ugrožavanja opstanka brojnih šumskih organizama koji su postali retki, a ne predstavljaju tzv. štetočine šumskog drveća. Za suva

stabla su posebno vezane i ksilofagne vrste insekata. To su gotovo sve vrste strižibuba (Cerambycidae) iz podfamilija Laminae i Cerambycinae.

Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2010)

sledeće vrste na predmetnom području: Rosalia alpina, Cerambyx cerdo i Morimus funereus imaju status strogo zaštićenih vrsta. Drvna materija u

raspadanju neophodna je i za ishranu strogo zaštićenih vrsta ptica.

8.7. Plan lova

Površine koje pripadaju ovoj gazdinskoj jedinici su delovi lovišta „Gornji Srem“ kojim gazduje LU „Novi Sad“ iz Vajske i lovišta posebne

namene „NP Fruška gora“ kojim gazduje JP „Nacionalni park Fruška gora“. Obzirom da lovišta obuhvataju mnogo veće površine čiji raspored i

struktura veoma utiču na brojno stanje divljači, nije moguće dati precizniji plan gazdovanja i plan lova na prostoru samo ove gazdinske jedinice.

Zbog toga je teško proceniti kapacitet ovih površina za gajenje pojedinih vrsta divljači. Važno je napomenuti da je ovom prilikom potpuno suvišno

davati bilo kakve podatke o mogućem brojnom stanju divljači na površinama ove gazdinske jedinice.

Ovde treba samo konstatovati da površine obuhvaćene ovom gazdinskom jedinicom, povoljno utiču na stanje fonda divljači, jer su to

površine gde divljač nalazi zaklon i hranu. Ova gazdinska jedinica u sadejstvu sa okolnim poljoprivrednim površinama kao delovima lovišta

povoljna je za gajenje srneće divljači, fazana, zeca, poljske jarebice i drugih vrsta. Od nezaštićenih vrsta divljači pogodnosti za svoje obitavanje

nalazi lisica.

S obzirom na kompleksnost ove problematike i na brojne činioce koji utiču na kapacitet lovišta i stanje fonda divljači, a izlaze iz

nadležnosti ove osnove, problematika lovstva u ovoj gazdinskoj jedinici neće biti obrađivana u smislu planiranja gazdovanja, već se to prepušta

lovnoim osnovama.

8.8. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica i objekata

U ovom uređajnom razdoblju se ne planira izgradnja šumskih saobraćajnica i drugih objekata u funkciji gazdovanja šumama.

8.9. Plan uređivanja šuma

Na kraju ovog uređajnog razdoblja planira se izrada nove osnove gazdovanja šumama za ovu gazdinsku jedinicu, za sledeći destogodišnji

period, za koju će se podaci prikupljati u poslednjoj godini važenja ove osnove.

8.10. Plan tehničkog opremanja

S obzirom da sopstvenik šuma nema u svojoj delatnosti šumarstvo, već radove obavlja putem usluga, ne planira se tehničko opremanje.

8.11. Plan kadrovskog opremanja

S obzirom da sopstvenik šuma nema u svojoj delatnosti šumarstvo, već radove obavlja putem usluga, ne planira se kadrovsko opremanje.


31

9. UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA

9.1. Smernice za realizaciju plana gajenja šuma

9.1.1. Smernice za izvođenje radova na obnavljanju šuma

112 Krčenje šikara mašinski

Ovaj vid rada izvodi se u zavisnosti od konkretne situacije na terenu. Motornim sekačima (trimerima) seče se svo žbunje i korov sa

površine koja se planira za pošumljavnje, a zatim se na više manjih gomila spaljuje.

120 Sakupljanje režijskog otpada

Nakon izvedenih seča obnove i izvlačenja drvnih sortimenata, u sečini ostaje drvni materijal koji smeta daljim radovima na pripremi

terena za pošumljavanje, kao i na samom pošumljavanju, a kasnije i za negu i zaštitu podmlatka. Ovaj materijal najčešće iznosi i za svoje potrebe

iskoristi lokalno stanovništvo, a ako to nije slučaj onda se za ovaj posao angažuju radnici koji ovaj drvni materijal prvo sakupe na gomile, a zatim

spale ili pomoću mehanizacije iznesu sa podmladne površine.

317 Veštačko pošumljavanje sadnjom

Neposredno pred sezonu u kojoj će se vršiti sadnja teren se pripremi za pošumljavanje, tako što se na površini planiranoj za pošumljavanje

krči žbunje i podrast. Sav otpad od prethodno izvršene seče se pokupi i uklanja sa površine, ili spaljuje na licu mesta.

Dubinu sadnje treba odrediti prema orografskim, hidrografskim i pedološkim uslovima svakog pojedinog staništa. Da bi se ovi elementi

što bolje odredili nužno je pre sadnje teren detaljno istražiti i na osnovu toga odrediti optimalnu dubinu sadnje.

Shodno utvrđenim ciljevima gazdovanja, primeniće se gusta sadnja. To su najčešće razmaci 2*2 m ili druge mreže sadnje sa istom

gustinom.

Izbor sorti bagrema za sadnju napraviće se prilikom izrade izvođačkih projekata, prema preporukama odgovarajuće naučne institucuje i

prema raspoloživim sadnicama.

318 Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom

Neposredno pred sezonu u kojoj će se vršiti sadnja teren se pripremi za pošumljavanje, tako što se na površini planiranoj za pošumljavanje

krči žbunje i podrast. Sav otpad od prethodno izvršene seče se pokupi i uklanja sa površine, ili spaljuje na licu mesta.

Dubinu sadnje treba odrediti prema orografskim, hidrografskim i pedološkim uslovima svakog pojedinog staništa. Da bi se ovi elementi što

bolje odredili nužno je pre sadnje teren detaljno istražiti i na osnovu toga odrediti optimalnu dubinu sadnje.

Shodno utvrđenim ciljevima gazdovanja, primeniće se gusta sadnja. To su najčešće razmaci 6*3 m ili druge mreže sadnje sa istom

gustinom.

Izbor sorti za sadnju napraviće se prilikom izrade izvođačkih projekata, prema preporukama odgovarajuće naučne institucuje i prema

raspoloživim sadnicama.

320 Veštačko pošumljavanje vrbom

Dubinu sadnje treba odrediti prema orografskim, hidrografskim i pedološkim uslovima svakog pojedinog staništa. Da bi se ovi elementi

što bolje odredili nužno je pre sadnje teren detaljno istražiti i na osnovu toga odrediti optimalnu dubinu sadnje.

Shodno utvrđenim ciljevima gazdovanja, primeniće se sadnja 3*3 metara.

Izbor sorti vrba za sadnju napraviće se prilikom sastavljanja izvođačkih planova. već prema tome šta u datom momentu preporučuju

odgovarajuće naučne institucuje i prema raspoloživim sadnicama.

414 Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom

Nakon izvršenog pošumljavanje sastojine treba redovno pregledati i u slučaju sušenja ili propadanja sadnica na delovima površine na

kojima je to konstatovano, izvršiti ponovnu sadnju, odnosno popunjavanje. Ovu meru ne treba vršiti u slučaju retkog i pojedinačnog sušenja

sadnica. Popunjavanje se može vršiti i više godina nakon izvršene sadnje, odnosno sve dok nove sadnice imaju šansu da se u konkurentskoj borbi

izbore za položaj u sastojini. Potrebno je upotrtebljavati starije sadnice istog klona koji je korišćen prilikom pošumljavanja ili klonove koji imaju

brži porast u mlađem uzrastu, kako bi se što pre otklonila razlika u visinama i prečniku.


32

9.1.2. Smernice za sprovođenje mera nege šuma

515 Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

U prvom i u drugom vegetacionom periodu posle sadnje, kulture je nužno najmanje jednom očistiti od korova ručno. Za ovu radnu

operaciju se najčešće koriste ručne kose - «korovače», ili motorni čistači. Uklanja se sav korov košenjem navedenim alatima u redu širine 1 metar.

Nakon toga izvođenje ovih radova treba prilagoditi stvarnim potrebama, pa u slučajevima kada se trava i korov javljaju masovno treba ih češće

izvoditi.

522 Kresanje grana

Radi povećanja tehničke i finansijske vrednosti drvnih sortimenata u plantažama topola vrši se kresanje grana. Ono se vrši u prvih 3-8

godina do visine od 6 m. Zahvaljujući primeni korekcionog, kombinovanog i definitivnog kresanja grana dobije se najvredniji deo debla na dužini

od 6 m potpuno čist od grana, a da se minimalno utiče na smanjenje prirasta u periodu kresanja grana. Kresanje se vrši ručnim ili motornim

hidrauličnim kresačima što obezbeđuje kvalitetno i efikasno izvodjenje ove mere nege.

Orezivanje grana je planirano samo u satojinama EA-topola. Početak i broj orezivanja grana zavisiće od starosti topole, boniteta staništa i

mikroreljefa. Kod sorti koje se više granaju i brže rastu orezivanje treba početi ranije i izvoditi češće, a vrste koje sporije rastu i slabije se granaju

orezivaće se u kasnijoj dobi i ređe. U proseku prvo, takozvano korekciono orezivanje izvršiće se posle treće do četvrte vegetacione periode, a posle

toga će se izvršiti još jedno a po potrebi i dva orezivanja, kako bi se dobila što veća dužina debla bez grana. Orezivanje grana treba vršiti na način i

sa alatom da se ne povredi kora drveta, da ne dođe do zacepljenja i da je površina reza glatka i što manja.

9.2. Smernice za realizaciju plana zaštite šuma

9.2.1. Zaštita šuma od biljnih bolesti i štetnih insekata

Preventivne mere zaštite šuma od biljnih bolesti i štetnih insekata moraju se permanentno primenjivati kod svih radova na gajenju i

korišćenju šuma. Ove mere se određuju kao glavne i imaju prednost nad represivnim.

Osnovna pretpostavka efikasne i racionalne primene zaštitnih mera je stalno osmatranje i ocenjivanje razvoja populacije štetnih insekata i

epifitocija štetnih gljiva.

Zaštita šuma od biljnih bolesti

Usavršavanjem hemijskih sredstava u ovoj oblasti i povećanjem potreba za očuvanjem mladih sastojina, stvoreni su uslovi da se ova mera

sprovodi kao redovan vid zaštite u mladim sastojinama. Preparati koji se upotrebljavaju u zaštiti sastojina od biljnih bolesti su različiti po

efikasnosti, vremenu dejstva, načinu upotrebe, a često i po ceni. Na osnovu svih navedenih parametara preporučuje se izbor preparata u zavisnosti

od vremena napada biljnih bolesti, jačini napada, vrsti biljne bolesti i dr. Generalno gledano zaštita mladih sastojina mora se obaviti na vreme i sa

odgovarajućim prepartom da bi uspeh bio potpun.

Zaštita šuma od entomoloških oboljenja

Broj štetočina je neprestano u porastu. Ipak, najveće probleme čini manji broj štetnih insekata. Jedni čine štete na listu i spadaju u grupu

defolijatora, a drugi su ksilofagni insekti. Svi defolijatori javljaju se u rano proleće i prave štete na mladom listu. Tretiranje insekticidima potrebno

je izvršiti pre polaganja jaja. Mere zaštite od ksilofagnih insekata vrše se na sledeći način:

- zabrana iznošenja napadnutih sadnica iz rasadnika;

- izbegavanje mehaničkih ozleda na stablima;

- ubrizgavanje (injektiranje) raznih sredstava (benzin, petrolej, Nogos 50, Dimekron 20) u hodnične sisteme

radi uništavanja larvi.;

- tretiranje insekticidima.

9.2.2. Zaštita šuma od stoke

Osnovna zaštitna mera od stoke je čuvanje šuma izloženih ovoj opasnosti i zabrana ispaše u mladim kulturama.

9.2.3. Zaštita šuma od divljači

Potrebna je stalna kontrola brojnog stanja divljači u lovištu.


33

9.2.4. Zaštita šuma od čoveka

Dobro organizovana čuvarska služba i efikasna kontrola prometa drveta u saradnji sa MUP-om je najefikasnija mera.

9.2.5. Zaštita šuma od požara

U ovim šumama najveće abiotske štete izazivaju požari, jer se gazdinska jedinica nalazi u neposrednoj blizini naselja i obradivih površina

koje se često pale. U kritičnom periodu, treba preduzimati zaštitne mere protiv požara. Preventivnim merama zaštite podrazumevaju se: - obavezno tanjiranje protivpožarne pruge na poljoprivrednom zemljištu pored šume u vreme paljenja strnjika;

- zabrana loženja otvorene vatre u šumi;

- ažurnije registrovanje počinilaca i podnošenje prekršajnih prijava;

- pojačan nadzor.

9.3. Smernice za zaštitu prirode

U prilogu ove osnove su dati uslovi zaštite prirode za njenu izradu, kojih se sopstvenik šuma mora pridržavati i u slučaju da u tabelarnim

planovima stoji drugačije zbog načina prikazivanja i obrade podataka.

9.4. Uputstvo za izradu izvođačkog projekta i godišnjeg plana gazdovanja šumama

Izradu izvođačkog projekta i godišnjeg plana gazdovanja šumama propisuju članovi 30. i 31. Zakona o šumama.

Izvođačkim projektom detaljno se razrađuju planovi gazdovanja šumama utvrđeni osnovom i usklađuje se tehnologija radova na gajenju i

korišćenju šuma. Osnovna jedinica za koju se izrađuje izvođački projekat je odeljenje u okviru koga se vodi računa o izdvojenim odsecima.

Izvođački projekat se izrađuje na osnovu opisa staništa i sastojina, taksacionih podataka i planiranih radova u osnovi gazdovanja šumama i

podataka i zapažanja prikupljenih na terenu. Izvođački projekat sastoji se iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skice.

Tekstualni deo izvođačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje uzgojnog cilja i razlika stanja sastojina i planiranih radova

prikazanih u osnovi i u ovom planu, raspored i načina izvođenja radova.

Tabelarni deo sadrži podatke o površini, vrsti i obimu radova, količini vrsti i starosti materijala, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim

sredstvima rada i materijalu potrebnom za izvođenje svih radova.

Izvođačkom projektu se prilaže skica odeljenja u razmeri 1:2.500 u kojoj se označavaju postojeće i eventualno projektovane saobraćajnice,

sa oznakama naznačenim u legendi.

Nakon urađenih izvođačkih projekata pravi se godišnji plan gazdovanja šumama, koji je zapravo rekapitulacija svih radova i normativa iz

izvođačkih projekata za jednu godinu.

Izvođački projekti se moraju uraditi najkasnije do 31.oktobra, a godišnji planovi do 30.novembra tekuće za sledeću godinu.

9.5. Uputstvo za vođenje evidencije gazdovanja šumama

Korisnik šuma je dužan prema članu 34. Zakona o šumama, da u osnovi gazdovanja i godišnjem planu evidentira sve izvršene radove.

Radovi izvršeni u toku kalendarske godine evidentiraju se najkasnije do 28. februara naredne godine. Evidentiraju se podaci o izvršenim

uzgojnim radovima, sečama po vrstama drveća, izgrađenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim

proizvodima. Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima u prilogu "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih

radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih

seča". Izvršeni radovi se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova. Evidentiranje radova

izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odeljenjima i gazdinskim klasama.

Količina posečenog drveta unosi se iz doznačnih knjiga. Prsni prečnici doznačenih stabala mere se sa tačnošću 1 cm i unose u doznačnu

knjigu. Zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama (tarifama) po kojima je bila obračunata zapremina u

osnovi gazdovanja šumama. U sastojinama u kojima se vrši proreda, a prilikom izrade osnove nisu bile premerene zbog malog prečnika koristi se

tarifni niz iz odseka sa najpribližnijim podacima u vreme izrade osnove.

Ostvareni prinos razvrstava se na glavni (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni (redovni i slučajni) prinos, a prema sortimentnoj strukturi

na tehničko, jamsko, celulozno i ogrevno drvo.

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabla

posečena u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim

šumama u cilju obnavljanja.


34

Prethodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama

koje su planirane za proredne seče.

Redovni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja šuma.

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drveta

(dalekovod, gasovod, naftovod idr).

Slučajni prinos obuhvata posečenu zapreminu stabala koja nije predviđena za seče planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a

potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama u posebnom prilogu - "Šumska hronika"

kao što su:

- promena u posedovnim odnosima;

- veće šumske štete od elementarnih nepogoda;

- štete od biljnih bolesti i štetočina;

- pojave ranih i kasnih mrazeva;

- početak vegetacionoig perioda i dr.


35

10. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA

10.1. Vrednost šuma kao osnovnog sredstva

Na osnovu površine, zapremine drveta, procenjene sortimentne strukture, važećih cena sortimenata na panju i procene vrednosti mladih

šuma određuje se vrednost šume (drveta na panju bez vrednosti zemljišta), koja za ovu gazdinsku jedinicu u vreme izrade osnove iznosi 4.383.016

dinara.

10.2. Obim planiranih radova

10.2.1. Sortimentna struktura sečive zapremine

Sva sečiva zapremina se ostvaruje u prostoj reprodukciji. Struktura sortimenata prikazana je u tabeli 10.1.

Tabela 10.1 – Struktura sortimenata

m

3

Vrste drveća Bruto prinos

Otpad Neto

S o r t i m e n t i

F L I klasa II klasa III klasa Ost.tehn. Svega

teh. Prostorno

EA topola M-1 3.570 532 3.038 179 179 357 357 1.071 1.967

Bagrem 101 15 86 86

Svega 3671 547 3124 179 179 357 357 1071 2053

10.2.2. Obim planiranih uzgojnih radova i radova na zaštiti šuma

Obim radova prikazan je po vrstama radova u tabeli 10.2, razvrstano na prostu i proširenu reprodukciju.

Tabela 10.2 - Vrsta i obim uzgojnih radova i radova na zaštiti šuma

Vrsta uzgojnog rada Prosta

reprodukcija (ha)


(ha)

Svega (ha)

112 - Krcčenje šikara mašinski 32,77 32,77

120 - Sakupljanje režijskog otpada 20,53 0,50 21,03

317 - Veštačko pošumljavanje sadnjom 2,06 0,50 2,56

318 - Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 18,47 14,92 33,39

320 - Veštačko pošumljavanje vrbom 17,85 17,85

414 - Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 4,11 6,64 10,75

515 - Uklanjanje korova ručno 10,10 13,37 23,47

522 - Kresanje grana 44,92 43,48 88,40

Zaštita šuma 2,00 3,00 5,00

Ukupno 102,19 133,03 235,22

10.2.3. Obim planiranih radova na uređivanju šuma

Naredno uređivanje šuma biće urađeno u poslednjoj godini važenja ove osnove na ukupnoj površini gazdinske jedinice.

10.3. Formiranje prihoda

Ukupne prihode čine prihodi od prodaje drveta i od bioloških investicija.


36

10.3.1. Prihodi od prodaje drveta

Cene drveta za kalkulaciju prihoda uzete su po cenovniku JP „Vojvodinašume“ (sa dodatim PDV) važećem na dan 31.12.2016.godine,

koji je prikazan u tabeli 10.3. Cene prostronog drveta su uzete kao prosečne vrednosti vrste sortimenta i klase po proceni njihovog učešća.

Tabela 10.3 - Jedinične cene drvnih sortimenata

Vrste drveća

Jedinične cene (din/m3)

F L I II klasa Prostorno

drvo

EA topola M-1 9740 7630 5680 4465 2420

Bagrem 4800

Sav prihod od prodaje drveta ostvaruje se u prostoj reprodukciji, a prikazan je u tabeli 10.4.

Tabela 10.4 - Prihodi od prodaje drveta

Vrste drveća Prihod od prodaje drveta (din) Ukupno (dinara)

F L I II Prostorno

drvo za 10 god godišnje

EA topola M-1 1.738.639 1.361.993 2.027.817 1.594.050 4.760.297 11.482.796 1.148.280

Bagrem 411.264 411.264 41.126

Svega 1.738.639 1.361.993 2.027.817 1.594.050 5.171.561 11.894.060 1.189.406

10.3.2. Prihodi od sredstava za obnovu-reprodukciju šuma

Prihode od sredstava za obnovu-reprodukciju šuma po članu 77. Zakona o šumama čine sredstva koja je korisnik šuma obavezan da

izdvaja iz prihoda proizvedenih sortimenata i da ih namenski upotrebi za radove na gajenju šuma. Obavezno je za obezbeđivanje sredstava za

reprodukciju šuma u iznosu najmanje 15% od vrednosti drvnih sortimenata na mestu seče, što za planirani obim proizvodnje iznosi ukupno za 10

godina 1.784.109 dinara, odnosno 178.411 dinara godišnje (sve iz proste reprodukcije). Ova sredstva se istovremeno prikazuju kao prihod i kao

rashod jer se rezervišu kao obaveza za biološke investicije, posebno se evidentiraju i namenski troše.

10.3.3. Prihodi iz budžeta

Prihode iz budžeta su mogući za radove u proširenoj reprodukciji i oni iznose ukupno 11.541.550 dinara za 10 godina, odnosno 1.154.155

dinara godišnje.

10.3.4. Ukupan prihod

Ukupni prihod u narednom uređajnom razdoblju je prikazan u tabeli 10.5.

Tabela 10.5. - Ukupan prihod

Vrsta prihoda Za 10 godina

(dinara) Godišnje (dinara)

PROSTA REPRODUKCIJA

Od prodaje drveta 11.894.060 1.189.406

Od bioloških investicija 1.784.109 178.411

Ukupni prihod 13.678.169 1.367.817

PROŠIRENA REPRODUKCIJA Sredstva iz budžeta 11.541.550 1.154.155

Ukupni prihod 11.541.550 1.154.155

UKUPNO

Od prodaje drveta 11.894.060 1.189.406

Od bioloških investicija 1.784.109 178.411

Sredstva iz budžeta 11.541.550 1.154.155

Ukupni prihod 25.219.719 2.521.972


37

10.4. Troškovi proizvodnje

Troškove proizvodnje čine: troškovi proizvodnje drvnih sortimenata, izdvajanje stredstava za reprodukciju šuma, naknada za posečeno

drvo, troškovi uzgojnih radova i zaštite šuma i troškovi narednog uređivanja šuma. Troškovi su izračunati na bazi iskustvenih podataka. Troškovi

proizvodnje drvnih sortimenata određeni su uz opredeljenje da se svi radovi obavljaju putem usluga.

10.4.1. Troškovi proizvodnje sortimenata

Svi troškovi proizvodnje sortimenata se ostvaruju u prostoj reprodukciji, a prikazani su u tabeli 10.6.

Tabela 10.6 - Troškovi proizvodnje sortimenata

Prosta reprodukcija

Tehničko drvo Prostorno drvo Za 10 god Godišnje

m3 1.071 2.053 3.124 312

din/m3 1.500 1.500 1.500 1.500

din 1.606.545 3.079.118 4.685.663 468.566

10.4.2. Troškovi gajenja i zaštite šuma

Troškovi gajenja šuma su prikazani u tabeli 10.7.

Tabela 10.7 - Troškovi gajenja i zaštite šuma

Vrsta rada Prosta reprodukcija Proširena reprodukcija Ukupno (dinara)

ha din/ha din ha din/ha din za 10 god godišnje

112 - Krcčenje šikara mašinski 125.000 32,77 125.000 4.096.250 4.096.250 409.625

120 - Sakupljanje režijskog otpada 20,53 75.000 1.539.750 0,50 75.000 37.500 1.577.250 157.725

317 - Veštačko pošumljavanje sadnjom 2,06 100.000 206.000 0,50 100.000 50.000 256.000 25.600

318 - Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 18,47 150.000 2.770.500 14,92 150.000 2.238.000 5.008.500 500.850

320 - Veštačko pošumljavanje vrbom 170.000 17,85 170.000 3.034.500 3.034.500 303.450

414 - Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 4,11 150.000 616.500 6,64 150.000 996.000 1.612.500 161.250

515 - Uklanjanje korova ručno 10,10 30.000 303.000 13,37 30.000 401.100 704.100 70.410

522 - Kresanje grana 44,92 15.000 673.800 43,48 15.000 652.200 1.326.000 132.600

Zaštita šuma 2,00 6.000 12.000 3,00 6.000 18.000 30.000 3.000

Svega 102,19 6.121.550 133,03 11.523.550 17.645.100 1.764.510

10.4.3. Troškovi sredstava za obnovu-reprodukciju šuma

Troškove za obnovu-reprodukciju šuma po članu 77. Zakona o šumama čine sredstva koja je korisnik šuma obavezan da izdvaja iz

prihoda proizvedenih sortimenata i da ih namenski upotrebi za radove na gajenju šuma. Obavezno je za obezbeđivanje sredstava za reprodukciju

šuma u iznosu najmanje 15% od vrednosti drvnih sortimenata na mestu seče, što za planirani obim proizvodnje iznosi ukupno za 10 godina

1.784.109 dinara, odnosno 178.411 dinara godišnje (sve iz proste reprodukcije). Ova sredstva se istovremeno prikazuju kao prihod i kao rashod jer

se rezervišu kao obaveza za biološke investicije, posebno se evidentiraju i namenski troše.

10.4.4. Naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta

Prema članu 85. Zakona o šumama obavezno je izdvajanje 5% od tržišne vrednosti izrađenih sortimenata na mestu seče. Za planirani

obim proizvodnje to iznosi ukupno za 10 godina 594.703 dinara, odnosno 59.470 dinara godišnje sve iz proste reprodukcije.

10.4.5. Troškovi zaštite šuma

Troškovi zaštite šuma su izračunati na bazi procene i iznose 12.000 dinara za 10 godina, odnosno 1.200 godišnje u prostoj reprodukciji i

18.000 dinara za 10 godina, odnosno 1.800 godišnje u proširenoj reprodukciji.


38

10.4.6. Troškovi uređivanja šuma

Troškovi uređivanja šuma su izračunati na bazi procene troškova za 2026. godinu i iznose 350.000 dinara.

10.4.7. Ukupni troškovi

Ukupni troškovi u ovoj gazdinskoj jedinici prikazani su u tabeli 10.8.

Tabela 10.8 - Ukupni troškovi

Za 10 god (din) Godišnje (din)

PROSTA REPRODUKCIJA Troškovi proizvodnje sortimenata 4.685.663 468.566

Troškovi gajenja šuma 6.121.550 612.155

Sredstva za reprodukciju šuma 15 % 1.784.109 178.411

Naknada za korišćenje šuma 5 % 594.703 59.470

Zaštita šuma 12.000 1.200

Uređivanje šuma 350.000 35.000

Ukupno troškovi 13.548.025 1.354.802

PROŠIRENA REPRODUKCIJA

Troškovi proizvodnje sortimenata

Troškovi gajenja šuma 11.523.550 1.152.355

Sredstva za reprodukciju šuma 15 %

Naknada za korišćenje šuma 5 %


Ukupno troškovi 11.541.550 1.154.155

UKUPNO

Troškovi proizvodnje sortimenata 4.685.663 468.566

Troškovi gajenja šuma 17.645.100 1.764.510

Sredstva za reprodukciju šuma 15 % 1.784.109 178.411

Naknada za korišćenje šuma 5 % 594.703 59.470


Uređivanje šuma 350.000 35.000

Svega 25.089.575 2.508.957

10.5. Bilans sredstava

Ukupni bilans sredstava prikazan je u tabeli 10.9.

Tabela 10.9 - Bilans sredstava

Za 10 godina Godišnje

Prosta reprod.

Proširena reprod.

Svega Prosta reprod.

Proširena reprod.

Svega

Ukupan prihod (din) 13.678.169 11.541.550 25.219.719 1.367.817 1.154.155 2.521.972

Ukupni troškovi (din) 13.548.025 11.541.550 25.089.575 1.354.802 1.154.155 2.508.957

Dobit (din) 130.144 130.144 13.014 13.014

Ukupni finansijski efekat izvršenja planiranih radova je pozitivan u iznosu 130.144 dinara za 10 godina, odnosno 13.014 dinara godišnje,

što je sasvim realno obzirom na stanje šuma i potrebe (odnosno obaveze) za izvršenjem uzgojnih radova.

10.6. Izvori sredstava

Za prostu reprodukciju korisnik šuma je dužan izdvojiti sredstva iz sopstvenih izvora.


39

11. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU

UREĐAJNOG PERIODA

Na osnovu sadašnjeg stanja gazdinske jedinice, a u skladu sa opštim i posebnim ciljevima gazdovanja šumama, na kraju uređajnog perioda

očekuje se sledeće:

Povećanje učešća obrasle površine u ukupnoj površini;

Smanjenje ukupne zapremine usled velike potrebe za obnavljanjem postojećih sastojina;

Stabilnije stanje sastojina po svim elementima;

Poboljšanje zdravstvenog stanja sastojina.

Na osnovu sadašnje obrasle površine i planiranih obnavljanja i pošumljavanja, u tabeli 11.1 je prikazana obrasla površina na kraju

uređajnog razdoblja.

Tabela 11.1 - Obrasla površina na kraju uređajnog razdoblja

Stanje 2016.g.

Seče 2016.-2025.

Obnavljanje 2016.-2025.

Pošumljavanje 2016.-2025.

Očekivano 2026.g.

Uvećanje

Obrasla površina (ha) 30,91 20,53 20,53 33,27 64,18 107,6%

Na kraju uređajnog razdoblja obrasla površina će biti uvećana za 5,83 ha.

Na osnovu sadašnje zapremine, zapreminskog prirasta, i obima seča po vrstama drveća, kao pretpostavljene zapremine u sastojinama koje

su sada ispod taksacione granice, može se planirati da će na kraju uređajnog perioda zapremina biti kao što je prikazano u tabeli 11.2.

Tabela 11.1 - Obrasla površina na kraju uređajnog razdoblja

Vrsta drveća Stanje 2016.g. V (m

3)

Stanje 2016.g. iv (m

3)

Seče (m3)

20116-2025.

Očekivana V (m

3)

2026.g. Uvećanje

Bela vrba 58 6 0 119 106,0%

EA topola M-1 2813 163 3570 871 -69,0%

Krupnolisna lipa 15 1 0 26 73,5%

Kitnjak 5 0 0 7 43,0%

Bagrem 168 6 101 124 -26,3%

Američki jasen 51 6 0 114 123,0%

Sastojine koje će preći taksacionu granicu (30-50m3/ha) 500

Svega 3110 182 3671 1762 -43,34%


40

12. NAČIN IZRADE OSNOVE

12.1. Prikupljanje terenskih podataka

12.1.1. Geodetski radovi

Prilikom prvog uređivanja ovih šuma granice odeljenja i odseka su identifikovane merenjem pantljikom na terenu i delimično su usaglašene

sa stanjem po katastru, a potom su karte pri narednom uređivanju ažurirane tako što su merene granice odseka kod kojih je došlo do izmena.

Prilikom prikupljanja podataka za ovu osnovu ažurirane su sve promene i ispravljene su uočene greške u obračunu površine pomoću računarskih

programa.

12.1.2. Taksacioni radovi

Premer je vršen u svim sastojinama koje su prešle taksacionu granicu od 6 cm.

12.2. Obrada podataka

Obrada podataka je izvršena računarskim programom po jedinstvenoj metodologiji i kodnom priručniku za šume u Srbiji.


41

13. ZAVRŠNE ODREDBE

Ova osnova važi za period od 1.1.2017. do 31.12.2026. godine, a stupa na snagu davanjem saglasnosti od strane Pokrajinskog sekretarijata

za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. Ako se utvrde bitni nedostaci ili da su izmenjene okolnosti pod kojima je osnova

doneta, doneće se izmene i dopune osnove.

Izvođenje radova sprovodi se po godišnjim planovima gazdovanja šumama, uz obavezno pridržavanje svih zakona i pravilnika navedenih u

uvodu. Evidencija izvršenih radova vršiće se za svaku godinu posebno, najkasnije do 28. februara za prethodnu godinu.

Događaji značajni za gazdovanje šumama unosiće se u šumsku hroniku tokom godine ili najkasnije u mesecu januaru za proteklu godinu.

Osnova je urađena u 2 primerka, a njeni sastavni delovi su:

1. Tekstualni deo

2. Tabelarni deo - prilozi:

- iskaz površina,

- opis sastojina,

- tabela o razmeru debljinskih razreda,

- tabela o razmeru dobnih razreda,

- plan gajenja šuma,

- plan prorednih seča,

- plan seča obnavljanja,

- tarifni nizovi,

- šumska hronika.

3. Tekstualni prilog – Uslovi zaštite prirode

4. Karte:

- osnovna karta razmere 1 : 10.000,

- sastojinska karta razmere 1 : 10.000,

- privredna karta razmere 1 : 10.000.

Projektant: Direktor projektantske kuće (Za sopstvenika šume direktor ili sl.)

dipl. inž.

DA li je tako


1

SADRŽAJ

0. UVOD ................................................................................................................................................................................... 1

1. OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA .................................................................... 2 1.1. Topografske prilike ........................................................................................................................................................................................................................ 2

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice ........................................................................................................................................................................................ 2 1.1.2. Granice ........................................................................................................................................................................................................................................ 2 1.1.3. Površina ....................................................................................................................................................................................................................................... 2

1.2. Imovinsko-pravno stanje ............................................................................................................................................................................................................... 2 1.2.1. Biografski podaci ........................................................................................................................................................................................................................ 2 1.2.2. Posedovno stanje ......................................................................................................................................................................................................................... 3 1.2.3. Upoređenje površine sa prethodnom osnovom............................................................................................................................................................................ 3

1.3. Opšte privredne prilike .................................................................................................................................................................................................................. 4 1.4. Ekonomske i kulturne prilike........................................................................................................................................................................................................ 4 1.5. Organizacija i materijalna opremljenost sopstvenika šume ....................................................................................................................................................... 4 1.6. Dosadašnji zahtevi prema šumama GJ i dosadašnji način korišćenja šumskih resursa ......................................................................................................... 5 1.7. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda .................................................................................................................................................................................... 5

2. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA..................................................................................................... 6 2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike........................................................................................................................................................................................... 6 2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta .............................................................................................................................................................................................. 6

2.2.1. Geološka podloga ........................................................................................................................................................................................................................ 6 2.2.2. Zemljište ...................................................................................................................................................................................................................................... 6

2.3. Hidrografske karakteristike .......................................................................................................................................................................................................... 6 2.4. Klima ............................................................................................................................................................................................................................................... 7

2.4.1. Temperatura vazduha .................................................................................................................................................................................................................. 7 2.4.2. Padavine ...................................................................................................................................................................................................................................... 7 2.4.3. Indeks suše .................................................................................................................................................................................................................................. 7 2.4.4. Vlažnost vazduha ........................................................................................................................................................................................................................ 7 2.4.5. Oblačnost i osunčavanje .............................................................................................................................................................................................................. 8 2.4.6. Vetar ............................................................................................................................................................................................................................................ 8

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema .................................................................................................................................................................................... 8 2.6. Ocena stanišnih i klimatskih uslova za razvoj vegetacije ........................................................................................................................................................... 9

3. UTVRĐIVANJE FUNKCIJA ŠUMA I NAMENA POVRŠINA ........................................................................................ 10 3.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa ................................................................................... 10 3.2. Funkcije šuma i namena površina .............................................................................................................................................................................................. 10

3.2.1. Zaštitno-regulatorne funkcije .................................................................................................................................................................................................... 10 3.2.2. Socio-kulturne i rekreativne funkcije ........................................................................................................................................................................................ 10 3.2.3. Proizvodne funkcije .................................................................................................................................................................................................................. 10 3.2.4. Određivanje osnovne namene površina ..................................................................................................................................................................................... 10

3.3. Gazdinske klase i njihovo formiranje ......................................................................................................................................................................................... 11

4. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ........................................................................................................................ 12 4.1. Stanje šuma po opštinama ........................................................................................................................................................................................................... 12 4.2. Stanje šuma po nameni ................................................................................................................................................................................................................ 12 4.3. Stanje šuma po gazdinskim klasama .......................................................................................................................................................................................... 12 4.4. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti .......................................................................................................................................................................................... 13 4.5. Stanje šuma po mešovitosti.......................................................................................................................................................................................................... 14 4.6. Stanje šuma po vrstama drveća .................................................................................................................................................................................................. 14 4.7. Stanje šuma po debljinskoj strukturi ......................................................................................................................................................................................... 14 4.8. Stanje šuma po starosti ................................................................................................................................................................................................................ 15 4.9. Stanje veštački podignutih sastojina........................................................................................................................................................................................... 16 4.10. Zdravstveno stanje i ugroženost šuma od štetnih uticaja ......................................................................................................................................................... 16 4.11. Stanje neobraslih površina .......................................................................................................................................................................................................... 17 4.12. Stanje rasadničke proizvodnje .................................................................................................................................................................................................... 17


2

4.13. Stanje fonda divljači .................................................................................................................................................................................................................... 17 4.14. Prirodne retkosti i zaštićeni prirodni objekti u gazdinskoj jedinici ............................................................................................. Error! Bookmark not defined. 4.15. Opšti osvrt na zatečeno stanje sastojina ..................................................................................................................................................................................... 18

5. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA ........................................................................................................................... 19

6. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM UREĐAJNOM PERIODU ................................................... 20 6.1. Dosadašnje gazdovanje šumama ................................................................................................................................................................................................. 20

6.1.1. Promena šumskog fonda po površini ........................................................................................................................................................................................ 20 6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini ...................................................................................................................................................................................... 20 6.1.3. Očekivana i ostvarena zapremina .............................................................................................................................................................................................. 21

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu ............................................................................................................................................... 21 6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi, gajenju i zaštiti šuma .................................................................................................................................................................. 21 6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma ...................................................................................................................................................................................... 22

6.3. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje ........................................................................................................................................................................................ 22

7. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE ..................................................... 23 7.1. Opšti ciljevi gazdovanja ............................................................................................................................................................................................................. 23 7.2. Posebni ciljevi gazdovanja ......................................................................................................................................................................................................... 23 7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama ........................................................................................................................................................................ 23

7.3.1. Uzgojne mere ............................................................................................................................................................................................................................ 23 7.3.1.1. Izbor sistema gazdovanja .................................................................................................................................................................................................... 23 7.3.1.2. Izbor strukturnog i uzgojnog oblika................................................................................................................................................................................... 23 7.3.1.3. Izbor vrste drveća ............................................................................................................................................................................................................... 24 7.3.1.4. Izbor načina obnavljanja ..................................................................................................................................................................................................... 24 7.3.1.5. Izbor načina nege .............................................................................................................................................................................................................. 24

7.3.2. Uređajne mere ........................................................................................................................................................................................................................... 24 7.3.2.1. Izbor ophodnje .................................................................................................................................................................................................................... 24

8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA .............................................................................................................................. 25 8.1. Plan gajenja šuma ........................................................................................................................................................................................................................ 25

8.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma .................................................................................................................................................................................. 25 8.1.2. Plan potrebnih sadnica ............................................................................................................................................................................................................... 25 8.1.3. Plan nege šuma .......................................................................................................................................................................................................................... 26

8.2. Plan zaštite i čuvanja šuma ......................................................................................................................................................................................................... 27 8.2.1. Plan zaštite od štetnih insekata i biljnih bolesti ......................................................................................................................................................................... 28 8.2.2. Plan zaštite šuma od stoke ......................................................................................................................................................................................................... 28 8.2.3. Plan zaštite šuma od divljači ..................................................................................................................................................................................................... 28 8.2.4. Plan zaštite šuma od čoveka ...................................................................................................................................................................................................... 28 8.2.5. Plan zaštite šuma od požara ....................................................................................................................................................................................................... 28

8.3. Plan korišćenja šuma ................................................................................................................................................................................................................. 28 8.4. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma ....................................................................................................................................................... 29 8.5. Plan korišćenja drugih proizvoda i prihoda .............................................................................................................................................................................. 30 8.6. Plan zaštite prirodnih retkosti .................................................................................................................................................................................................... 30 8.7. Plan lova ........................................................................................................................................................................................................................................ 30 8.8. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica i objekata ..................................................................................................................................................................... 30 8.9. Plan uređivanja šuma .................................................................................................................................................................................................................. 30 8.10. Plan tehničkog opremanja ........................................................................................................................................................................................................... 30 8.11. Plan kadrovskog opremanja ....................................................................................................................................................................................................... 30

9. UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA ............................................................................................ 31 9.1. Smernice za realizaciju plana gajenja šuma .............................................................................................................................................................................. 31

9.1.1. Smernice za izvođenje radova na obnavljanju šuma ................................................................................................................................................................. 31 9.1.2. Smernice za sprovođenje mera nege šuma ................................................................................................................................................................................ 32

9.2. Smernice za realizaciju plana zaštite šuma ................................................................................................................................................................................ 32 9.2.1. Zaštita šuma od biljnih bolesti i štetnih insekata ....................................................................................................................................................................... 32 9.2.2. Zaštita šuma od stoke ................................................................................................................................................................................................................ 32 9.2.3. Zaštita šuma od divljači ............................................................................................................................................................................................................. 32 9.2.4. Zaštita šuma od čoveka ............................................................................................................................................................................................................. 33 9.2.5. Zaštita šuma od požara .............................................................................................................................................................................................................. 33

9.3. Smernice za zaštitu prirode ......................................................................................................................................................................................................... 33 9.4. Uputstvo za izradu izvođačkog projekta i godišnjeg plana gazdovanja šumama .................................................................................................................. 33


3

9.5. Uputstvo za vođenje evidencije gazdovanja šumama ............................................................................................................................................................... 33

10. EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA ..................................................................................................................... 35 10.1. Vrednost šuma kao osnovnog sredstva ....................................................................................................................................................................................... 35 10.2. Obim planiranih radova .............................................................................................................................................................................................................. 35

10.2.1. Obim planiranih uzgojnih radova i radova na zaštiti šuma ...................................................................................................................................................... 35 10.2.2. Obim planiranih radova na uređivanju šuma ............................................................................................................................................................................ 35

10.3. Formiranje prihoda ..................................................................................................................................................................................................................... 35 10.4. Troškovi proizvodnje ................................................................................................................................................................................................................... 35

10.4.1. Troškovi gajenja i zaštite šuma ................................................................................................................................................................................................ 37 10.4.2. Troškovi uređivanja šuma ........................................................................................................................................................................................................ 37 10.4.3. Ukupni troškovi ........................................................................................................................................................................................................................ 38

10.5. Bilans sredstava ............................................................................................................................................................................................................................ 38 10.6. Izvori sredstava ............................................................................................................................................................................................................................ 38

11. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG PERIODA ........................... 39

12. NAČIN IZRADE OSNOVE ............................................................................................................................................ 40 12.1. Prikupljanje terenskih podataka ................................................................................................................................................................................................ 40

12.1.1. Geodetski radovi...................................................................................................................................................................................................................... 40 12.1.2. Taksacioni radovi .................................................................................................................................................................................................................... 40

12.2. Obrada podataka ......................................................................................................................................................................................................................... 40

13. ZAVRŠNE ODREDBE .................................................................................................................................................... 41

Documents

Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicuupravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2017/02/PRUD-tekst.pdf · Obaveza izrade osnove gazdovanja šumama proističe iz odredbi člana